5DII0ISM CliSH
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE		JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI!!	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 2 novembar 1940 God. XI • Broj 44
STA JE SOKOI KO JE SOKO?!
Sokolska misao je jasna i zdrava kao kristal, pa ne treba objašnjavanja, — misli se obično. A zar i Hristova nauka ni j e, i te kako jasna i zdrava, pa je ipak bilo potrebno da je toliki glasnici tumače? Zar se misao pravde ni je od prvih početaka u srcu čovečjem javila, kao ono najlepše, što ga je izdizalo nad životinjom, — jednako •<ao j misao istine i slobode, — pa ipak ima časov a kad nam se čini, da smo još toliko udaljeni 'od tih ideala, kao Ja nikad nisu ni postojali?...
Tako je i sa misli sokolskom. Tirš i Figner su govorili jasno i odlučno, kao što mogu da govore samo apostoli jedne visoke nauke, — jednako kao što su govorili i pioniri našeg, jugoslovenskog sokolstva. Sem toga, po-stoje tu naši duboko proučeni, iz najdubljih izvora narodne duše cr pl jeni statuti i programi, pravila i proglasi, a povrh svega naši „PUTEVl I CILJEVI“, — tako da razumnem čoveku izgleda, da ni zapete ne bi trebalo da bude, u ko jo j več unapred ni je tačno od red en stav svakog pravog Sokola, u ko jo j ni je kazano kakav treba da mu je svaki pojedini korak i čitav život.
Pa ipak, nema dana da nas iskustvo ne uči, da treba to po stoti i hiljaduti put ponavljati; da treba to kazivati, ne samo onima ko ji tek ulaze u organizaciju, nego i drugima, a ponajviše onima ko ji su o svakome spremni na-prečac da sude.
Sta je Soko i ko je Soko?
SOKO JE PRE SVEGA ZNAČAJ, — KARAKTER! 1
pametan i srčan može da bude čovek, — dobro vaspitan i učen, valjan vežbač i vršilac svih članskih dužnosti, ali bez čvrstog i izradenog karaktera čovek nije Soko! Ima li toga u njemu, može da bude i slabi ji vežbač, man je ob-daren ili uredan, pa ipak je Soko. I ko to ne shvača, taj ne samo da nije shvatio Tirša i Fignera, ali nije razumeo ni duh Kosova i Petrova gvozda, ni Kumanovo i Kajmak-čalan.
A karakter, šta znači?
Znači vitešku doslednost, mušku izdržljivost, nepoko-lebljivost pred napadajima, istrajnost pred neuspesima, уеги i.u najtežem porazu! Karakter znači otvorenost i iskrenost. Čovek ko ji pretstavlja istinski značaj, ne povija glavu pred tud im željama, ne ide za veštački ubačenim Parolama, ne predaje se demagoškim strujama i ne napu-šta brata ko ji je progonjen. Karakter ima nepogrešiv kompas za sve prilike i probleme: Ne podupire nikada to što traže protivnici, pa ma u kakve kičene reči to bilo uvijeno.
Čovek od značaja ne pozna ni paničarstva ni defetizma. On zna, da je več mnogima izgledalo da su naš narod zbrisali s a lica zemlje, pa ipak se digao, baš zato što je imao značajeva, ko ji ni u tim trenutcima nisu gubjli vere. Karakter znade da o prilagodivanju i o kapitulacijama unapred govore samo mekušci, ne uspevajuči da time za-štite ni sebe, a kamo li celinu. Čovek od značaja znade, da je svak o ulagivanje nag rad eno prezrenjem, čak i od °nih kojima je upučeno, i da je sud istorije vrlo težak o sVima, ko ji su u opštim teškočama iskorištavali nepoko-tebljivost drugih, da što bdi je plasira ju svoje usluge.
Karakter zna vreme i meru za sve. Ni protivnjka ueče napasti u prilikama koje ne odgovaraju časti i vite-štvu, a kamo li svog čoveka. Baš onda kad su vremena teška, čovek od značaja če pr oči preko svega ličnog i spo-rednog, pa če se izdignuti do katonskog morala, još stro-žijeg nego li u normalnim vremenima.
' - Kao što se zlato kuša u vatri, tako se i kdfakter kuša u vftlngu iznimnih vremena, u navalama strasti i poroka, u bujicama koje nanose nečist sa svih strana i u kojima onima, ko ji nema ju karaktera, nudi prilika da ,,dodu do izražaja". Biti karakter znači odoleti svemu torne, znači boriti se i žrtvovati se, ako treba! A tamo gde ima ta-kvih karaktera, pobeda je sigurna, — o čemu nam najbolje s vedoči slučaj malene Srbije.
ŠTA DAKLE PRETSTAVLJA SOKO DRUGO, NEGO Ki SVESTRANO IZGRAĐENI KARAKTER? I nije li u vflinama, koje smo gore naveli, sva suština sokolstva? Sta drugo znači biti Soko, nego li istrajati na svojim „Pu-
ПРЕД ВЕЛИКЕ ДДНЕ
Налазимо ce у посдедњој ro-дини С.П.П., у првом предве-черју великог дана када цело-купно соколство излази пред суд нације, коме hV положити рачуне о свом раду. Тај суд је једино позван да оцени наш рад, јер за нацију радимо.
Ми смо дали завет да ћемо испунитн све задатке које смо добровољно узели на себе да спроведемо током С.П.П. Нико нае на то није силио,. већ дуж-ност према нашој соколској са-вести. Прегледајмо стога да ли смо и коливо одговорили н у-довољили тим обавезама. Аио нисмо све учинили, потрудимо се за ово кратко време да по-стигнемо и последњи наш циљ. На тај начин одужићемо се се-би, соколству и целом нашем народу. Соколство мора изаћи ведра чела првд народни суд. Сокрлство мора и хоће да по-каже свима и свакоме дела. Не речи, већ дела су згазила све наше противнике, и до сада, па ће то и овога пута учиннти.
Велшш слет неће с@, на жа-лост, моћи одржати у оној jW-мери у којој је био закишљев, алн нас несмв поколебати ни за тренутак. Мн ћемо на овом слету повазати нашу сопстве-ну снагу и ажо болних срдаца
за отгама којв је зла судбина отргла од нас, бар, надајмо се у Бога, за краће време. На том слету морамо сви бити. Нико не сме изостати да не дође! Је-дан крај другог, сеетре и бра-ћо, стајаћемо и високо држати југословенску заставу која ће се поносно лепрша.ти по нашем југословенском небу.
Испитајмо се, браћо, да ли можемо овакви, какви јесмо, изаћи на слет. Ако нисмо, уса-вршимо се сви ка.о један, јер ћемо само тако успети. Сетимо се да, појединац није ншпта, док је целина све. Велики дани ко.ји долазе, дани су славе и победе. Исто као пјто наш вред-ни сељак прославља дане жет-ве, после мучсничког рада, та-ко ћемо и ми славити наш ус-пбх рада С.П.П. Показаћемо та-да нашу сввст и чврстину, од-лучну вољу да очувамо теко-вину наших предака пред на-шом снагом неотаће све оно пгго се супротетавља нашем раду. Народ be нам издати пу-номоћ за наш даљи рад, а про-гивннке осудити.
Спремајмо са за велике дане, данв побвде југословвнске ми-сли.	П. Петровачки
Мартрнош
После говора брата Бељајчи-ha, који је прихваћен срдачним одобравањем, узели су реч бра-ha: М. Синобад, Др. Бесаровић, Душан Јовановић, Др. В. Лавш, Ј. Смертник, В. Тодоровић, Др-Гавранчић, Др, X. Верк, Ран. Димитријевић, Г. Милошевић, М. Саблић, Инг. Вучковић, М. Смиљанић, Ф. Вањек итд. Гото-во сви говорници су се изјави-ли одлучно против сваког ме-њања идеологије и начелног става југословенског соколства, као и против сваке ревизије „Путева и циљева", изражујући пуно признање савезном старе-шннству.	*
После тога je претседавајућм. брат Белајчић, ставио предлог да савезна управа прихвати, као свој, извештај што ra je савез-но старешинство припремило за главну годишр>у скупштину Са-веза. Након што је прочитан из-вештај ревизионог одбора, пред-лог бр. Белајчића је прихваћен. Тиме је седница пленума савез-не управе завршила свој рад.
Седница пленума Управе СавезаСокола Kj.
Брат Др. Белајчић о дана-шњем ставу соколства
Пре главне годишње скуп-штине Савеза Сокола К. Ј., о-држао је пленум Савезне управе своју седницу, у суботу 26 о. м., у 9 сати изјутра. Седницу је отворио први заменик ста-решине, брат Др. В. ВелаЈчић, нагласивши важност соколског рада и соколске одлучности у данашњим временима. Истиче, да су се с?и соколи, без разли-ке, положивши завет на идео-логију, која је садржана у на-шим „Путевима и цил?евима“, па тој идеологији морамо остати верни, јер нас од тог завета мо-же ослободити само одлука скупштине Савеза. Нико не сме да иде другим правцем, нити за другом идеологијом, докле год врховни форум соколства не одреди да се његова наче-ла, садржана у „Путевима и ци-љевима“, мврају мењати. Со-колство треба да је изнутра
јако и компактно, и онда га никакви напади споља не могу сломити. Савезна управа је во-дила соколство према горе спо-менути мначелима и може мирне душе да одговара пред свим својим чланством. Ако постоје мишл>ења, да треба мењати „Путеве и циљеве", да треба ме-в>ати идеологију соколства и да у вези с тиме треба ревидира-тн поверење према савезној у-прави онда то треба отворено казати. Сокрлство је баш у по-следње време показало нарочи-ту делатност, која је била од велике користи за подизање на-ционалног духа и за нашу на-цибналну ствзр. .Нарочито под-влачи народно • одбранбену де-латност сРкрлства, те велике ма-нифестадије иа Кајмакчалану и Мојковцу, као и свечаности при-ликом рођендана Н>. В. Крал>а Петра П.
tevima i ciljevima“, na svojim slavnim, jugoslovenskim, slovenskim, čovečanskim i borbenim tradicijama, pa ostati uspravna čela sa štitom u ruci, ili se vratiti — na torne štitu? Može li uopšte neko shvatiti sokolstvo drugačije, nego li tako? 1 da li izvan toga ima uopšte sokolstva?
— NEMA, odgovaraju nam stotine hiljada naše brače preko čitave naše herojske Jugoslavije: — SOKO JE ČVRST 1 NEPOKOLEBLJIV KARAKTER, ŠIROK DUH, DALEKOG POGLEDA. DIJAMANTNE ČESTITOSTI, VI-TEŠKOG STAVA I BRATSTVA DO GROBA! I baš zato što je sokolstvo takvo, pobeda je njegova!
Њ. B. Нраљ je посетио Жичу и Крагујевац
У низу Својих научно • школ-ских путовања по земљи, Н>. В. Крал> Петар II посетио је прет-прошлог четвртка и петка, у пратњи Њ. Кр. Вис. Кнеза Алек-сандра и Своје свите, Краљево, Жичу, Крагујевац и околна ме-ста. И на овом путу, народ јс одушевљено поздрављао младо-га Краља, засипајући цвећем ау-томобил, којим је Краљ сам управљао.
Њ. В. Краљ посетио је у K'pa-л>еву ваздухопловни завод, а у манастиру Жичи га је поздравио епископ, г. Николај, који је слу-жио молитву за дуг и срећан живот Нзеговог Величанства. Млади Краљ је са пратњом раз-гледао манастирску ризницу н гроб Стевана Првовенчаног. Г1о-сле тога се са сељацима задр-жао у разговору, а онда наста-вио пут у Матарушку Бању.
У Крагујевиу је Њ. В. Краљ са Њ. Внс. Кнезом Александром посетио Војно технички завод и Војну занатску школу, где ra je доче^ао и поздравио, мини-стар војске, генерал Недић, са управником завода, командантом шумадкјске дивизије и бројним одличницима.
Свој нашој браћи мусли-манске вероисповести че-ститамо СРЕЋНЕ, БАЈРАМ-СКЕ ПРАЗНИКЕ!
IZ SOKOLSKOG STUDENTSKOG SREDIŠTA
Obaveštavaju se članovi Sređi-ta, da će članski sastanak biti u subotu, 2 novembra, u 19 sati, u prostorijama Saveza Sokola, Prestolonaslednikov trg 34.
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Sokolsko društvo Blato na Korčuli komemoriralo je šestu go-dišnjicu smrti Kralja Mučenika svečanim zadušnicama u crkvi-matici, ali mu je bilo sprečeno da im korporativno prisustvuje, pa je pošla delegacija i brojno gradanstvo. Uveče je održana ko-memorativna sednica, posečena od velikog broja sokola i meštana, na kojoj je izveden prigodan program. Predavanje o značenju dana održao je brat K. Andrijič. *
Sokolsko društvo Nikšič primi-
lo	je od »Jugoslavije«, osigurava-jučeg društva iz Beograda, prilog od 1.000 dinara, za podiza-nje sokolskog doma u Nikšiču.
*
Sokolsko društvo Celje matica
je priredilo komemoracijo za bla-gopokojnim Kraljem Uedinite-Ijem. V telovadnici se je zbralo do malega vse članstvo in ves naraščaj. Društveni orkester je zaigral Chopinovo žalno koračnico, nakar je imel čustven in globoko zamišljen govor prof. brat Ivan Mlinar.
Društvo je priredilo v dvorani Narodnega doma, 24. oktobra, poslovilni večer svoji dolgoletni vaditeljici in načelnici, sestri Mirki Grudnovi — Lupnikovi, ki se je obenem poslovila tudi s položaja župne načelnice. Poslovilna govora sta imala župni in društveni starešina, v imenu članic se je poslovila sestra Zofka Debelakova. Sestri Mirki želimo na njenem novem bivališču v Jago-
dini obilo sreče.
*	•
Sokolsko društvo Beograd VII
započelo je prošle nedelje po-šumljavanjem goleti oko Lauda-novog šanca, u Beogradu. Uprkos jakoj kiši okupio se velik broj članstva i naraštaja, sa starešinom Sekulom Zečevičem, načelnikom Kojadinovičera i brojnim članovima uprave na čelu, i zasadili oko dvesta šumskih sadni-ca. Sokolima je kod sadnje pomagala i jedna grupa »Privredni-kovih« pitomaca. Sadenje je vr-šeno pod nadzorom inženjera iz opštinskog otseka za pošumlja-vanje. Radovi če se nastaviti idu-če nedelje. Soko Beograd VII odlučio je pošumiti sve goleti u svom kraju, u toku ove jeseni.
•
Sokolska četa u Gomlrju, banovina Hrvatska, priredila je društvenu zabavu, prvu u novo-sagradenom domu, pretprošle su-bote. Poseta je bila odlična, za-što je najbolj) dokaz čist prihod od preko 5.000 dinara, što je ret-kost za ovo maleno selo. — Rad
u društvu nastavlja se u svima pravcima. Otkako je sagraden dom, radi se uspešno i u tehnič-kom pogledu.
Sokolska četa Goraždevac, kod Peči, radi vrlo agilno u svima pravcima sokolske delatnosti. Na-ročito uspešno radi Strelački ot-sek, koga vode starešina brat B. Radevič i načelnik S. Bukumirič. Prvo gadanje puškom prirejeno je 20 oktobra uz učeš-' če 47 članova i 10 gradana, od kojih su ispunili uslove 30 lica,
27 sokola i 3 meštana.
•
Sokolsko društvo Bosanski Pe-trovac izvršilo je konstituisanje Prosvetnog odbora, u koga su ušli brača Modrušan Ante, Rad-man Ivo, Berg Josip, Kulettovič Šalih i sestre Zivkovič Vera i.Novakovič Vera. Izraden je plan prosvetnog rada, za čije su ostva-renje najbolja garancija članovi PO, na čelu sa bratom Modru-šanom. Društvo je nedavno po-setio narodni guslar, brat Perko Mrkajič. Vrše se pripreme za proslavu Prvog decembra u svima kategorijama.
•
Sokolski podmladak u Velikoj Kikindi priredio je u nedelju, 27 o. m. po podne selo sa velikim uspehom. Na programu je bilo horsko pevanje, recitacije, itd. Od mnogobrojnih lepih tačaka najviše se svidelo skladno pevanje narodnih pesama sestara D. i Lj- Stepanov, učenica. Naročito je velikim uspehom izvedena Nu-šičeva dečja komedija »Naša de-ca«. Igrali su Lj. Stepanov i J. Cirilov, učenici osnovne škole. Mnogobrojna publika sa velikim je oduševljenjem pratila njihovu zaista umetničku igru.
Ovom uspelom selu prisustvo-
valo je oko šest stotina gleda-laca, od kojih preko tri stotine dece! osnovnih škola.
U subotu, 2 novembra, naše Sokolsko društvo Velika Kiklnda
prirediče večeru svojih članova. Ova večera biče društveno-zabav-nog karaktera. Sokolsko pozori-šte prikazače jedno zanimljivo pozorišno delo, a predviden je i drugi program, uz govor br. starešine.
*
Sokolska četa Tušilovič, banovina Hrvatska, održala je van-rednu godišnju skupštinu, zbog hiranja novog starešine, jer je dosadanji starešina, brat Bijelič, premešten, kako je več javio »Sokolski Glasnik«. Skupština, kojoj su prisustvovali delegati župe Karlovac,v brača Sablič, Dočkal i Blašković^ izabrala je jednoglas-no za novog starešinu brata Josipa Hemulu, odličnog Hrvata i Jugoslovena, iako je Tušilovič večinom naseljen pravoslavnim življem.
Lutkarski odsjek Sokolskog društva Karlovec priredio je od 15 septembra do konca oktobra, 6 lutkarskih pretstava, na koji-ma su izvedeni komadi »Hrabra družina«, »Tristotrinaesta pusto-lovina«, »Petriča se uči Čarati«, »Čarobne gusle«, »Sreča u vreči«, »Mudriji od mudrijega«, ova u Sokolskoj četi Turan. Svima pretstavama prisustvuje mnoštvo dece, prosečno nedeljno po 250, koja uživaju u vragolijama Kiče sokoliča, Petriče, Šilje itd., koji ih, napose Kiča, prije pretstave savjetuju i poučavaju.	M.
Predavanje Br. Dr. S. Tončiča u Sokolskom društvu Borovo
.J**
•  -
S: ЛГ....
Učesnlci Zbora župskib načelnika
Kao u večini sokolskih jedinica i u Borovu prosvetni rad bio je prilično zapostavljen. Skoro sva briga bila je usredena na teh-ničku stranu, a sokolstvo traži celog čoveka. U tu svrhu, kao i radi medusobnog upoznavanja i zbližavanja, osnovan je inicijati-vom prosvetara društva br. Ing. Gregoriča, prosvetni odbor i stvoren plan rada. Pozitivni rezultati su več na pomolu, članovi odbora drže posle vežbovnih časova krača predavanja, koja su odlično posečena. Ako se ukaže potreba, nastaje slobodna, bratska diskusija. Ovim oblikom predavanje najlakše se briše ukoče-nost i poznata distanca izmedu predavača i slušalaca, i prava vrednost ovakovog prosvetnog rada moči če se tek s vremenom oceniti.
U okviru gore iznetog programa, prosvetni odbor društva je održao 19 oktobra, u lepo deko-risanoj vežbaonici, vrlo uspelo poselo, koje je otvorio zamenik starešine, br. Berislav Jerlčevič, iznoseči značaj ovakvih sokolskih skupova, s obzirom na sadašnje prilike. Bio je srdačno pozdravljen od brojnih meštana, kao i večeg broja ugledne brače iz Vu-kovara.
Poznati sokolski, tehnički i ideološki trudbenik, br. Dr. Tončič Stanko iz Zagreba, je održao zatim predavanje o sokolskom delovanju u sadašnjici. Predavanje je bilo iscrpno, aktuelno i puno poštenog poleta i idealizma.
Nasuprot torne treba i mora da stoji omla-dina, koju još nisu zahvalili vali poroka, — idealna hrvatska, srp-ska i slovenačka mladež, — bu-duči kapital močne Jugoslavije. Ta o'mladina mora biti svestrano pripremljena da može poneti te-ret pri dogradivanju, nove, lepše Jugoslavije. Zato ona mora da jača i duh i telo. Mir po svaku cenu nije ni kada bio misao vo-dilja nacionalne omladine. Malodušnost treba ugušiti po svaku cenu. Istorije se ne grade kapitulacijama unapred, več žrtvama. Petrova Gora, Kosovo, Krbavsko Polje, Bela Gora, albanska Golgota, — dovoljno su rečiti primeri časnog narodnog i držav-nog delovanja. Grešaka od uje-dinjenja bilo je mnogo, ali ideja državnog i narodnog jedinstva nesme da strada zbog grešaka pojedinaca. Omladina mora imati razumevanja i za socijalnu prav-du i poredak, ali mora iči pu-tem gradenja a ne rušenja. 1 zato greh veliki prema Otadžbini
čine oni, koji stavljaju zapreke sokolskom radu.«
Buran spontan aplauz bio je nagrada br. Stanku za njegove rodoljubive misli. Iza toga je sestra Žigič Marica lepo recitovala sastav u prozi: »O slobodi«, a br. Jovanovič pesmu »Dužnosti i pra-. va«. Br. Petrovič je dao uspeli šaljivi raport- Prosvetno veče za-vršio je br. Jeričevič prikazom tri filma iz sokolskog života, od kojih su dva vlasništvo Saveza SKJ, dok je treči film, »O boro-vijadi« i »Sveslavenskom plesu u Borovu«, vlasništvo br. Jeričevi-ča. Zatim ples je završio ovo veoma uspelo sokolsko poselo.
Bora Radovanovič
Прва чајанна у №!атици
У великој дворани соколског друштва Београд Матица одр- „ жано је 28 октобра Прво сокол-ско вече са чајем. Организаци-ја приредбе била је у рукама Добротворног отсека соколског друштва Београд—Матица.
Вече су посетили многи со-коли и соколипе и њихови при-јатељи. Скромни програм отво-рио је и госте поздравио за-меник друштвеног старешине брат Отокар Новотни. У свом говору изнео је значај сокол-ских приредаба друштва Мати-це и. Добротворног отсека и значај вечери. Прочелница До* » бротворног отсека, сестра Мил-ка Младеновић поздравила Је госте и изнела улогу Добротвор-ног отсека у друштву, а напо-се потребан интензивнији рад соколских сестара, позвавши их све на сарадњу. У даљем про-граму сестра Мира Павличекова рецитовала је Сладекову „Сло-ванска липа". Затим је прика-зан филм Савеза сокола „Де-сети свесоколски слет у Прагу 1938 године". Потребна објаш-ibema за време приказивзн>а филма, давао је брат Седлачек Иван. После филма, којега су присутни топло поздравили, се-стра Павличекова рецитовала је Сладекову „Со chcemel”, а брат Седлачек отпевао „Тече водз тече...“. Приредба је завршена певањем соколске химне ,,Ој Словени".
За подизање споменика Милошу Обилићу!
Као што се види из изве. штаја, којч обЈављујомо у данашњем броју, предложчо је бр. инж. Мидивоје Смчља-HHh на главној годишњој скупштини Савеза сокола К. J., да се подигне споменик Милошу Обилићу, као наји-зразитијем симболу јунаштва и саиопожртвовања у нашем иароду. Предлог је прииљеи са одушевљењем, па зато ов-де објављујемо образложење 6р. Смиљаннћа. које прика-зује смисао и циљ те одлуке.
Наш народ, вал»да више него [један други, према својој број-ioj величини, чбиловао је у сви.ч феменима и у свим племенима и срајевкма, великим и бројним 1унацима. У лојединим догађа. има и епохама биле су читаве Јлејаде див-јунака и витезова.
Карађорђев и1 Мнлошев устанак дали су плејаду великих лјУди, балкански и светски рат дали су неизмеран број знатних и не-знатних јуна/ка, чији су подвизи и дела сјајна и велика. Исто је било и за време вековног робо-ван>а.
Косовска епопеја и трагедија дала је многе незнане, али и многе знане јунаке, чији подви. зи и дела су и данас, после пет и по векова таква, да стоје на-поредо, или изнад највећих под-вига највећих народа у свима е-похама историје. Срђа Злопо-глеђа, Бошко Југовић, Страхи-н.ић Бан, побратими Милош О-билић, Мнлан Топлнца, Иван Ко-санчић. и многи други, чија су дела велика, велики су, и скупно и сваки понаособ. Од свих јуна-ка, кроз свз времена, дело и иодвиг Милоша Обилића отска-
че у толикој мери и остаће та-кво и кроз дал>е векове.
У народним песмама у истори-ји, у народној легекди и свести, у делима највећих умова нашег народа, подвиг и дело Милоша Обилића, остаје јединствен. Ве. лики војвода, чувен војсковоћа. динасда и зет царев извршује дело, које је у то време ваљда јединствеио. И с тога су сви да-л-и револуционзри и велики бор-ци нз устанака и борби, следбе-ннци и угледниии Обилића, па he то б)гги и за даљу будућност.
За Обилнћа и н>еговз два по-братима вели Косовии девојцн, која их је тражила по разбоји-шту, преврћући по крви јунахе,
—	кнежев барјактар Орловић ГТавле:
„Вчдчш, сестро, она копља бојна, Иоиајгушба, а и понајвиша,
Онде ј' пала крвца од јунака,
Та дсброме коњу до стргмеча, До стренена и до узснгије,
А Јунгку до свилеиа паса,
Оиде су ти сва трн иогинула.’
Велики Његуш, у свом „Гор-ском Вијенцу", о Обилићу на више места говори:
„Су чим ftere иза5 пред Милouia И пред друге српске витезове, Који живе доклен Сунце грчје?"
Коло:
„О Милоше, ко ти не завиди? Ти си жртва благорадног
чувства, Еојинствени гениј СвемогуНи, Гром стравччнч rfe круне
раздраба!
Величаиство витешке ти душе Надмашује б%смртне подвчге Дивне Спарте и великог Рима: Сва витештва њвна блистатечна Твоја горда мишца помрачује. Шта Леонид ohe и Сцевола,
Кад ОбплиК станс на попрчште?
Вл. Данило:
Ох, да ми је очииа вHbera llpna Гора чзгуб да цамирн,
Тад би uu се управо чинило
Да ми св/етлч крупа Лазаревз, Е слетио Мплош међу Србе;...
В. Батрић:
„Кунем ви се вјером Обилића И оружјеи нојијем уздањем...'"
Мустаф Кадија:
„Крсту служиш, а Мнлошем
живпш;
\
Милош баца у несвијест људе Ал’ у пјанство неко npehepano.
В. Мићуновић:
„Што спомчњеш Косово,
Милошв?
Сви смо на њем cpehy
изгубпли,
Ал’ су мишца, ине цриогорско Ускрсиули с косовске гробниае Над облакоч у вчтешдо царство, Ђе Обилић над сјенима влада." „Обилнћу, Змају огњевити,
Ко те гледа, блијеште му очи; Свагда he тс светковат. јунаци’
У кнежевини, а доциије кра' л.евини Црној Гори, чедаља О-билиба бнла је најцељеније *
Kompaktnost, odlučnost i nepromenljivost sokolske misli, došli su do punog izražaja na gfavnoj godišnjoj skupštini Saveza Sokola K. J.
Овогодишња главна годишња скупштина југословенсног соколства, која се одржала прошле суботе и недеље у Београ-ДУ> није имала уобичајеног свечаног карактера, али је зато оила, утолино богатија у стварном раду и у стварању одлуиа, l(oje треба да буду од великог домашаја, не само за развој со-нолства и за напредак читавог нашег националног живота, а Нарочито за подизање националне свести и отпорног духа, — двеЈУ највиших вредности за данашња озбиљна времена. Све-чани карактер скупштине изостављен је баш због данашњих прилина, зато што се ни један тренутак није смео одузети од Радног програма, и зато да се понаже, да у данашњим време-нима нема места речима, већ делима. Дневни ред главне го-Дишње скупштине, који је обухватио сва подручја соколсног Рада и нашег националног живота, показивао је већ унапред, како дубоко је соколство схватило важноот данашњег тренутка. Одлуке које су створене, иду за тим, да одбране соколске по-зиције и сонолсни рад, да га прошире и да му даду још више Интензивности, те да у напорима за добро Краља и отаџбине, УЈвдине све здраве народне снаге и све истински националне организације. Велика пажња, ноју је скупштина посветила раду »а селу и стварању Националног Савета за село, показује нај-&ол>е, да соколство улази у саму срж народног живста и да све више добија право, да представља цео народ. Једнодуш-Норт! ноја је у свим главним питањима владала на скупштини, ДаЈе најбоље јемство, да ће донете одлуке бити прозеденв у Вело, а опште је уверење да ни диференције које су се поја-Виле> неНе ни најмање утицати на резултат тога рада, јер се *е Диференцијв не односе ни на соколска, ни на национална питан>а, Соколство је и са ове скупштине, као за сваке доса-Дашње, изашло јаче него што је било, па је eefc тиме разоча-Рало наде свих својих противника. Оно је уверено да ће, пот-помогнуто од свега свог чланства, без разлике, и даље прет-тављати непремостиви бедем за све противнике наше нацио-налне мисли, и најмоћнији ослон за све оне, који иду за очу-вањем и јачањем велике наше југословенске отаубине.
Glavna godišnja skupština Saveza Sokola K. J. održana je u Prostorijama Saveza, u Beogradu,
’ započela je 26 oktobra, u 4 sata posle podne. Na skupštini su, u retko velikom broju, uzeli u-češča delegati svih sokolskih žu-Pa u zemlji, kao i čitava savezna uprava. Skupštinu je otvorio Prvi zamenik saveznog starešine, brat Dr. Vladimir Belajčić, isti-t:uči svoju radost što su se delegati odazvali u tolikom broju
•	videči u torne dokaz, da naše članstvo na terenu ozbiljno shva-ca ulogu sokolstva u današnjim vremenima.
POZDRAV NJ. V. KRALJU
*Pre nego započnemo ikakav rad, kazao je na to brat Dr. belajčič, — da bismo stekli što v‘še snage i zanosa, treba da se setimo Onoga, koji pretstavlja nadu j nepodeljivu ljubav čita-vog našeg naroda, našeg mladog Vladara, Njegovog Veličanstva
Kralja Petra II. Oči otadžbine sve su uprte u kraljevsko presto-Ije, a oči sokolstva pogotovo!« Zato predlaže da se, još pre po-četka svakog rada, Dvorskoj kancelariji NJ. V. Kralja uputi ovaj telegram:
»Okupljeni na desetoj godišnjoj skupštini Saveza Sokola K. J., pretstavnici jugosloven-skog sokolstva upučuju svom Kralju, uz izraze nepokolebljive vernosti, i uverenje o svojoj odlučnoj rešenosti, da u radu za dobro naroda i sreču o-tadžbine istraju pod svima u-slovima i po cenu največih napora i žrtava, nošeni uvek ne-salomljivom verom u sretnu i veliku budučnost močne Kraljevine Jugoslavije, čije je div-no oličenje naš Kralj!
Da živi Nj. V. Kralj Petar II! Da živi uzvišeni dom Karador-deviča! Da živi Kraljevina Jugoslavija!«
POZDRAV NJ. KR. VIS. KNEZU NAMESNIKU Burne ovacije za Kralja i Kraljevski dom popratile su čitanje ovog telegrama, koji je saslušan stoiečke, jednako kao i čitanje
telegrama, upučenog Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku Pavlu, a koji glasi:
»Sa desete redovne godišnje skupštine svog Saveza, pretstavnici jugoslovenskog sokolstva upučuju Vašem Kraljevskom Visočanstvu i Kraljevskom Na-mesništvu izraze iskrene oda-nosti, spremni na sve žrtve u službi Kralja, naroda i otadžbine.«
OSTALI POZDRAVNI TELEGRAMI
Upučeni su takoder pozdavni telegrami resornom ministru, g. D. Pantiču, ministru vojske, generalu Nediču i bratu E. L. Gan-g!u. Telegram upueen ministru g. Pantiču glasi:
„Sa desete redovne godišnje skupštine svog Saveza, okuplje-ni pretstavnici jugoslovenskog sokolstva, upučuju Vam svoje tople sokolske pozdrave.
Telegram tipučen Ministru vojske i mornarice, g. Milanu Nediču, armijskom generalu glasi:
„Pretstavnici jugoslovenskog sokolstvat okupljeni na svojoj desetoj godišnjoj skupštini, u-
Učesnici glavne godišnje skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
ИаЈжељениЈе одликовање и снм-болнчно сједињавање са нашим "ајвећим јунаком. Постоји ко-Њички пук Милоша Обилића, Пе-6ачко акад. друштво „Обилић”, војно тех. завод „Обилнћево” и ДРуге усганове, које се диче овим Великим именом.
Прошле године је била просла. Еа 550 -годишњице Косовске бит-Ке> У којој је учествовало видно 11 соколство, а нарочито бр. жу-tle Скопље и Цетиње, а жупе 'Рагујевац и Ниш у Крушевцу. ^ овој прослави је активно уче-ш1>е узела и војска и ДР- орга-Иизације, na je из Ниша дошао J* коњички пук Милоша Обили-
а> да нрослави своју славу на Честу где је погубљен наш нај-Behn јунак, после свога херој-Ск°г дела.
Тада смо ми присутни видели Ла ,ie то место, поред зида, ко-Ји^ је ограђеио турбе погину-л°г турског цара, обележено је-дним белегом од бетона, једном 'Физмом вел. 0.50/0.2П, а eVicnne ,,аД зе.мљом O'KO 60—70 см., и на
h
 ------- 7......................
овоме је најобичнији крст од пљоштег гожћа. Разумл>иво је да до ослобођења није ни било можда белега, или да је био та. ко неугледан. Али дЈчје то оста-ло и после ослобођења, уједиње-ња и ствараша Југо-славије, на-гони човека на тешка размишља-ња, а нама је натерало и осећа-и.е стида, што је то тако. А то су поединци изразили, и тада и доц-није. И ако шЛда је потребно, да се врлина јунаштва и јунзчких подвига истиче и цени, то je V садатња времена. И чини ми се да је обележаван.е достојвнм бе-легом места погибије нашег нај-већег јунака и његовог великог дела императив, који се намеће свакоме родољубу и свакој ор-ганнзацији националној, а баш аосебно соколској.
ОБИЛИЋ ЈЕ БИО И ОСТАЋЕ
НАЈВЕЋИ СОКО НАШЕГА НАРОДА!
Налазим да нам је света дуж-ност да у завршетку Сокплске Петрове петољетке, до пунољет.
ства нашег милог Краља, извр-шимо овај дуг векова и поколе-iba и подигнемо достојан белег ономе знаменитом догађају и на-шем вајвећем соколу и јунаку. Поред 2000 соколских јединица, и друге националне^установе, и сви добри синови и кћери и ро-дољуби нашега народа даће по-требна средства. Ја сам већ раз-говарао са неколико познаника и пријатеља и свн су одмах изра-зили готовост да даду обилне прилоге. Износ тих је око 20.000 дин. \ сам сам у стању скупи-ти 50—100.000 дин. за овај зада-так. Нека од 2000 наших једини-ца само 1000 даду по 100—300, дин. пз ће та сума, уз суме које даду и друге организације, омо,-гућиги извршење задатка, Де. ло може бити готово, ако не би наступили догађаји који би pai онемогућили, до дана пунолет-ства Кра.љевог, и испушењем о-вог задатка најдивннје и најдо-стојанственије бисмо завршили нашу прву соколску Петрову че-' тољетницу.
Миливој Смиљанић
pućuju pozdrave Vama, i preko
Vas našoj diinoj vojsci, koja je bila uvek, a danas više nego i-kada, ponos i uzdanje celokup-nog jugoslovenskog naroda. Živela vojska!"
Srdačne ovacije jugoslovenskoj vojsci popratile su čitanje ovog telegrama, jednako kao i čitanje
telegrama, upučenog bivšem pvom zameniku starešine, bratu E. L. Ganglu, u kome se kaže:
„Sa svoje desčte godišnje skupštine, pozdravljaju Te pretstavnici jugoslovenskog sokolstva, kome je Tvoj apostolski rad i Tvoje nepoštedno prega-laštvo dragocen moralni pot-strek u teškoj borbi za velike sokolske i nacionalne ideale. Zi-veo nam i bio zdrav!".
Brat Dr. Belajčič se setio našeg neprežaljenog brata, Dr. Rike Fuksa, člana Savezne uprave, koji je nedavno preminuo u Ljubljani, ističuči njegove velike zasluge za uspeh sokolstva u Slo-venačkoj i u čitavoj Jugoslaviji. Ustajanjem, čutanjem od jedne minute i klicanjem »Slava mu!« odala je skupština počast uspo-meni brata R. Fuksa.
Ističuči velik broj delegata i pozdravljajuči njihov dolazak u Beograd, brat Dr. V. Belajčič je naročito pozdravio braču iz Šibenika, što je čitava skupština prihvatila sa burnim odobravanjem i na Čemu se zahvalio brat Pavle Kovačev, član Savezne u-prave, iz Šibenika.
DISKUSIJA O 1ZVEŠTAJU SAVEZNE UPRAVE
Prešlo se zatim na dnevni red i to na diskusiju o izveštaju Savezne uprave. Pošto je taj izve-štaj otštampan u zasebnoj knjiži, nije se čitao. O izveštaju sekretariata govorilo je više bra-če, Brat Miroslav Stojanovič rz-neo je izveštaj zamerke u sasta-vu, br. Dr. Petar Bojanič je tra-žio više odlučnosti prema preprekama, koje se čine sokolstvu; brat Dr. T. Mimica je naglasio potrebu kompaktnosti u današnjim vremenima i tražio da se sve lične stvari i sve nevažne raspre ostave po strani; što je naglasio i brat, Jovan Radulovič, iz Mo-stara, ertajuči prilike u svom kraju. Brat Dujič je podvukao da narod ima, posle vojske, u sokolstvo najviše poverenja, pa sokolstvo ne treba to poverenje da proigra unošenjem nepotrebnih svada, ubačenih spolja. Brat De-gen, iz Maribora, je tražio brži rad administracije, a brat Str. Damjanovič je izneo prigovore u pogledu rada na odbrambenoj pripravnosti, u pogledu štafete, i u pogledu rada na selu, tvrdeči da se na tom području nije uči-nilo dovoljno i da nije bilo do-voljno odlučnosti.
Sokolstvo za rad na selu
Odgovorio mu je glavni sekretar Saveza, brat Radmilo Grdič, koji je u pojedinostima izneo sve što je sokolstvo uradilo na polju odbrambene pripravnosti i koliko se uspeha na tom području postiglo. Ukoliko nije ostvaren potpuno njegov opsežan plan, krivnja nije ni na sokolstvu ni na saveznoj upravi. Vremena su danas puna prepreka i savezna u-prava ulaže sve napore, da te prepreke svlada i da rad sokolstva očuva. To važi i za pitanje štefete, a savezna uprava nije vlasna da donosi odluke, koje mogu biti sudbonosne po orga-nizaciju, ako zato nema direkt-nog mandata sa Strane glavne skupštine. U pogledu rada na selu, Savezna uprava je postigla takve rezultate, kakve do sada nije postigla nikakva naša akcija za selo, jer je njoj uspelo da,
uz pomoč svih nacionalnih organizacija, koje se bave radom na selu, stvori jedan jedinstveni sa-vet tih organizacija, koji če pre-uzeti u svoje ruke sav rad za po-dizanje našeg sela, planski ga organizirati i najuspešnijs. ga provoditi. Nacionalni savet za selo, koji je osnovan, sasvim je uočio važnost našeg seljaka za srečnu budučnpst države i naroda. Nada se, da čemo uskoro i-mati i naročiti Institut za selo, koji če biti organizovan na naj-modernijoj, naučnoj i praktič-noj osnovi, a kome če sokolstvo posvetiti naročitu brigu. Savez Sokola može da se ponosi tim re-zultatima.
Skupština je vrlo srdačnim o-dobravanjem prihvatila izlaganje brata Grdiča jednako kao i reči brata Belajčiča, koji je odgovorio na zamerke administrativne pri-
rode, obecavajuči, 'da če se svi ti manji nedostatci popraviti, i podvlačeči,, koliko su napora Sa-,vezna uprava i čitavo sokolsko članstvo uložili u zadatke, koje danas smatraju najvažnijima, a to su narodno-odbrambena pripravnost, dizan.ie nacionalnog duha i svestrano pomaganje našeg os-novnog nacionalnog elementa, našeg seljaštva.
TEHNIČKI, PROSVETNI I OSTALI IZVEŠTAJI
A
lzveštaj o tehnlčkom radu pri-mljen je bez debate, dok su kod prosvetnog- izveštaja uzeli reč brat Dr. P. Bojanič i brat Vidakovič, član uprave sokolske čete TrbuSani, župe Kragujevac. Brat Bojanič je naročito podvukao važnost i ulogu »Sokolskog glasnika« i pozvao braču, da šire naš glavni savezni list, jer če time najviše koristiti i širenju sokolske Ideologije i nacionalne od-lučnosti. Brat Vidakovič je kazao da je on, kao seljak, došao na ovu skupštinu, da čuje reči vere u Boga i nacionalnu odlučnost, i da zato treba svi da smo složni, bez ličnih svada i rasprava o sitnicama, da branimo Kralja i Ju-goslaviju! Sokolstvo je uzdanica narodna i narod če verovati u njega, dokle god ga ono bude rodilo u slozi, odlučnosti i ljuba-vi. Reči brata Vidakoviča prihva-čene su srdačno i sa odobravanjem čitave skupštine.
Daljnji otseci izveštaja prim-Ijeni su svi bez debate. Jedino je pročelnik Narodno-odbrambe-nog otseka, brat Ljuba Maksimovič, kao nadopunu izveštaja svog otseka održao značajan i rodo-ljubiv govor, koga je čitava skupština prihvatila sa naročitim odobravanjem.
Po devetoj tačci dnevnoga reda, Smernice za osnivanje novih sokolskih jedinica, naročito brat-stava 1 povereništava, referisao je brat Verij Švajgar, podvlačeči potrebu, da čitava naša zemlja bude povezana, makar najmanjim sokolskim jedinicama, te da i u najmanjim selima imamo bar nekoliko Svojih ljudi, bar najmanju sokolsku izvidnicu, koja če dobiti ime »bratstva« i koja treb3 da radi na torne, da se pretvori u četu iti u društvo. Brat j švajgar je izneo detaljno plan za tu ak-ciju.
Brat Dr. V. Belajčič je tiadopu-nio referat brata Švajgara, isti-
Brat Milivoje Smiljanič, zame-nik saveznog Starešine, referisao je zatim o završnoj godini Sokolske Petrove Petoljetnice. U svom
iscrpnom i bogatom referatu podvukao je, da sve župe nisu poslale izveštaje o tim radovima, ma da su mnogi rudovi izvršeni. Zaključak skupštine je bio, da godine 1941, kada naš mladi Vladar, NJ. V. Kralj Petar II, za-vršava svoje punoletstvo, treba da se završi i naša Petrova Peto-Ijetka, kao dar jugoslovenskog sokolstva svom uzvišenom Vlada-ru. Da s$ to postigne, potrebno je da se prime ovi zaključek Radove, koji još nisu svršeni treba dovršiti ove jeseni, ili po-četkom idučeg proleča i o svitu, dovršenim radovima, ili onim u toku, poslati- što pre tačne podatke župama, a ove da ih dostave Savezu. Rezultate treba župe da detaljno srede i da ih, tako sredene, pošalju Savezu, da ih on može da sakupi u posebnoj knjiži do odredenog dana. Za
*
PREDLOŽI ŽUPA
Prešlo se zatim na predloge župa. Kao prvi je prihvačen predlog, da se revizioni odbor popu-ni sa dva člana, koja su nedo-stajala, pa su na ta mesta izabra-tti brata Mihajlo Reljič i Drago Jovanovič.
Župa Varaždin izneia je niz predloga u pogledu očuvanja sokolske imovine i sokolskih domova, te u pitanju isplate zaostalih saveznih doprinosa. Predloži, koji se tiču sokolske imovine i sokolskih domova, prihvačeni su, i Saveznoj upravi su data uputstva da u tom pogledu preduzme što odlučnije i efikasnije korake.
Župa Maribor je predložila da se u Mariboru održi god. 1943 jubilarni slet, uz uČestvovanje sosednih župa i uz proslavu 30-go-dišnjice župe Maribor. Predlog je primljen, jednako kao i daljnji predloži te župe, u pogledu skupnih formulara za izveštaje, u pogledu jednoobraznog štofa za sokolske odore, u pogledu upro-štenja sokolske administracije i tako dalje.
DAVANJE RAZREŠNICE
Prešlo se zatim na davanje raz-rešnice Saveznoj upravi. Po tom pitanju je govorio brat Bora L. Markovič, iz Beograda, iznevši nekoliko formalnih primedaba, na koje mu je odgovorio brat Belajčič; a zatim je razrešnica jed-noglasno primljena.
Prešlo se zatim na osmu tačku dnevnoga reda:	akcija Saveza
SKJ. na reorganizaciji prosvetnog rada na selu. Brat Radmilo Gr-dič, koji je bio izvestitelj o tom predmetu, je izjavio, da je u od-j govoru na primedbu brata Str.j Damjanoviča kazao sve što bi i-> nrao po tom pitanju da kaže. Njegova izjava je primljena jed-nodušnim odobravanjem.
čuči, da moralni ugled sokolske organizacije u očima javnosti biva sve veči, pa to treba iskori-stiti da raširimo naše redove. Nema jednog mesta, u kojem nema po neki naš simpatizer i zato moramo svuda osnivati svoje če-lije, i ionroču te mreže infiltri-rati čitav naš javni život visokim nacionalnim duhom. Da se takav plan izradi, potrebno je i-mati tačnu sliku o današnjem stanju sokolstva, i zato moli bratske župe, da tačno izveštava-ju Savez o broju i funkcionisanju svojih jedinica. Time je referat brata Švajgara jednodušno primljen.
velike radove, a naročito domove, koji ne budu potpuno zavr-šeni, izneti stanje, u kome se ra-dovi nalaze. Treba zatim priložiti fotografije svili važnih obje-kata. Sve jedinice treba prilikom skupština da iziože šta su uradih, u prisustvu što večeg broja gradana i pretstavnika ostalih organizacija. U župama i u Savezu posebni odbori treba da preuzmu završetak posla Peto-Jjetnlce, kao i pogodno uobliko-vanje toga posla. Materijal i podatke treba spremiti za izložbu koju če Savez prirediti o Kra-Ijevom rodendanu.
Brat Smiljanič je dirljivim re-čima govorio o ljubavi sokolstva prema Kraljevskom Domu i prema ličnosti našeg mladog Vlada-ra, nosioca švih slavnih tradicija našeg naroda. Govorio je zatim
o	kultu junaštva u našem narodu i o dubokom smislu za požr-tvovanje, koje je rešilo sve naše narodne heroje. Stavio je zatim prelog da, kao konačni dar či-
tavog Saveza, u okviru Sokolske Petrove Petroljetnice, bude po-dignut dostojan spomenik baš o-nome junaku, koji pretstavlja izrazit simbol našeg narodnog junaštva i sanropožrtvovanja, Milošu Obiliču. Brat Smiljanič izjav-1 ju je, da je sam, od izvesnih rodoljuba i prijatelja, sabrao sumu od 20.000 dinara za tu svrhu, a
Skupština je nastavila svoj rad, u nedelju, 27 oktobra, u 9 ča-sova izjutra.
Brat Kosta Petrovič podueo je zatim izveštaj o sokolskim do-nrovima, ističuči da sokolstvo treba tom poslu da posveti veliku važnost, jer bez doma nema pra-vog, ni tehničkog ni prosvetnog
Učesnici zbora
rada. To moraju štaviše biti narodni domovi, koji če služiti kao središte čitavog društvenog života u manjim naseljima i kao og-njište napretka i nacionalne misli. Da taj cilj postignu, domovi trgba da su gradeni u redu i treba im posvetiti naročitu pa-žnju, jer je veči deo sokolske i-movint; obično uložen u tim do-movima. Naročito preporučuje, da gradevinsko-umetnički odbori kod župa što bolje funkcionišu, da vode nadzor nad domovima i da vode brigu da se što više novih i celishodnih domova sazida.
Gospodar Saveza, brat Mihajlo Nikolič, dao je pregled finansij-skog stanja sokolskih domova, naročito obzirom na pozajinice, učinjene sa strane Saveza i na isplačivanje anuiteta sa strane thi jedinica. Podvukao je da stanje u tom pogledu nije nikako zadovoljavajuče, i preporučuje jedinicama i župama da se oda-zovu svojim obavezama.
Brat Ivan Kovač, savezni načelnik, podneo je iserpan i vrlo značajan referat o telesno-vas-pitnom radu u sokolstvu, koji je bio sa naročitom pažnjom saslu-šan od cele skupštine. Brat Kovač je istakao, da tarno gde po-stoji dobar telovežbački rad, nema medusobnih prepirki, i da su baš te prepirke u stanju da o-metu taj rad. Medutim je telesno vaspitanje osnov čitave sokolske organizacije, več po zamisli njenih osnivača. Telesne vežbe su od neobične važnosti za sva-kog mladog čoveka. Moderni način života utiče nepovoljno na telo, uleva nervozu, brzu istroše-nost, mlohavost itd. Život u velikim varošima, u buci i neči-stom zraku, takoder škodi telu. 1 škola i društvo preopterečuju omladinu umnim radom, na štetu zdravlja. Medutim je, i pored sve važnosti umnog znanja, fizičko i etičko zdravijo glavni uslov za uspeh svakog naroda. Malena
da ima u izgledu još nekoliko desetina hiljada dinara; pa je u-veren, ako se pokrene opsežna akcija, da če naiči na opšti odziv.
Skupština je sa jednodušnim o-dobravanjem primila, i izveštaj i predlog brata Smiljaniča, i izrazila mu zahvalnost na njegovom nastojanju. Time je sednica pre-kinuta.
Brat Dr. V. Belajčič se dotiče odluke banske vlasti u Hrvatskoj,
o	reviziji i ukidanju nekretnina, darovanih sa strane opština i autonomnih tela. videči u tome pripremu, da se dovede u pitanje zakonito stečena sokolska imovi-na, tj. sokolski domovi. Brat Belajčič misli da ta mera nije ni-
župskih prosvetara
kako zakonski opravdana i da se protivi svim dosadašnjim normama o poštivanju privatne imovine. Savez če sve učiniti da odbrani sokolsku Imovinu, a jedinice poziva, da i one vrše svoju dužnost prema Savezu i da se drže primljenih obaveza.
Na predlog brata Belajčiča, i
posle jednog objašnjenja brata Dr. B. čipčiča, primljen je jedno-glasno
zaključak, kojim se pozivaju župske uprave, da pozovu svoje jedinice, koje su iz saveznog fonda primile pozajnilce, da strogo izvršuju svoje obaveze plačan,ja anuiteta, kako bi se fond osposobio za dovoljne po-zajmice drugim sokolskim jedinicama. Zaključeno je takoder, da župe, u sporazumu sa svojim jedinicama, prouče pitanje sokolske imovine i pod-nesu predloge.
Srbija nije bila na glasu visokom civilizacijom, ali je bila etički i fizički zdrava, pa je stekla ne-umrlu slavu. Telesno vežbanje deluje na volju, na izdržljivost, na ponos i na stvarauje karakte-ra. Ono stvara disciplinu, srča-uost i plansku prljrremu u svakom poslu. Razvija smisao za solidarnost i postavlja čoveka na njegovo mesto.
Brat Kovač jč prešao zatim na pitanje tele.snog vaspitanja kod nas, u državnoj i u privatnoj i-nicijativi. Nalazi, da je telesno vaspitanje u školi ostalo večini delom samo na papiru, jednako kao i obavezno telesno vaspitanje. Uticaj sportova je dosta pu-ta negativan, baš zbog svog re-korderskog duha. Sokolstvo je najpouzdanije ognjište pravog te-lesnog vaspitanja, koje se izvodi u nacionalnom duhu i na liniji nepokolebljivog jugoslovenstva. Zato sokolstvo treba sve da uči> ni, da taj rad proširi na čitav
narod. Ne sme popustiti u svojim nastojanjima da odgoji zdravu jugoslovensku omladinu, telesno jaku i karakternu, koja če pret-stavljati harmoničnog čoveka. Tehnički faktori u sokolstvu treba da rade uporedo sa prdšvet-ninf, i da svi skupa služe, po svojim najboljim snagama, Kralju i Jugoslaviji.
Skupština je srdačnim odobravanjem odala priznanje mislima, izrečenim od brata Kovača, a brat Dr. Belajčič mu se naročito zahvalio; posle čega je stavio na glasanje ovaj predlog koji je bio jednodušno prihvačen:
Inrajuči u vidu, da je sokolstvo pokret, koji teži za podi-zanjern svih telesnih i moralnih snaga pojedinaca, a preko njega i celog jugoslovenskog naroda, te da je telesno vežbanje jedno od glavnih, neposrednih i naročilih sredstava sokolskog vaspitanja, — skup-ština upučujc sve župe f sokolske jedinice, da telesnom vežbanju svojih pripadnika poklone svoju pažnjit i da se po-staraju da se sokolski rad u tom pravcu pojača i razvije do največe moguče mere.
Brat Mihajlo Nikolič je podneo zatim izveštaj gospodarskog otseka, nakon čega je brat D. Jovanovič pledirao za izvesnu Šted-nju u administraciji. Odgovorio mu je brat Nikolič, pa je, na predlog brata Belajčiča, podne-sen zaključak, da se, u vezi sa pitanjem reorganizacije sokolske administracije, prouči i pitanje štednje.
Sokolska štampa najvidnije ogledalo sokolskog duha!
Kao 14 tačka dnevnoga reda bilo je pitanje sokolske štampe,
0 čemu je podneo izveštaj brat N. Bartulovlč. Prikazao je najpre ekonomsko i administrativno stanje savezne štampe, podvlačeči, da pojedinci, a naročito sokolske jedinice, još uvek duguju velike svote od prošlih godlna za pret-platu sokolskih listova; i prepo-ruča da se te svote uplate. Govori zatim o pokretanju »Pred-njačkog zbornika« i o reformi kod lista »Naša radost«, koji če od sada biti posvečen sokolskem naraštaju, a njegov prilog, »Naši mališani«, biče posvečen sokol-skoj deci. I »Prednjački zbornik«
1 »Naša radost« imaju veoma ni-. sku pretplatu, »Prednjački zbornik« 12.— dinara godišnje, a »Naša radost« samo 10.—■ din. godišnje, pa treba povesti samo čvr-stu propagandu, i nije teško uspeti, da takvi listovi dobiju što veči broj pretplatnika.
Stanje »Sokolskog glasnika« je iiajpovoljnije i njegov tiraž se u velike povečao, ali još uvek ni izdaleka onoliko, koliko bi, prema broju sokolskih jedinica i sokolskih pripadnika, trebao da bude. Neke jedinice i n<*ki pojedinci su se pokazali kao pravi apostoli u širenju »Sokolskog glasnika«, a njihova imena su več zabeležena; pa treba da se u tome tak-miče sa njima i ostale jedinice i članovi. »Sokolski glasnik« je stalna veza, stalan kurir, stalna štafeta, koja svake nedelje jun od 'jedne sokolske jedinice do druge i širi sokolski duh i sokolske vesti. On je ogledalo sokolskog rada i života i, posle njegove reorganizacije, javnost dru-gačije sudi o sokolstvu, nego što je radila ranije. Uredništvo če ne-pokolebljivo ustrajati u dosadaš-njem rodoljubivom radu, svesno da time najbolje odgovara želj* svojih sokol, čitalaca. Još jednom apelujc na saradnju u listu i na redovno plačanje pdretplate, jednako kao i na davanje oglasa »Sokolskom glasniku«.
Referat o štampi prihvačen Је jednodušnim odobravanjem i bč* debate.
Ni jedno mesto bez sokolske jedinice!
Uspesi Sokolske Petrove Petoletnice
S	.
Telesno vaspitanje jača karakter i podiže narod!
Važnost i čuvanje sokolskih domova
Glavna Godišnja skupština o Sokolskom sletu g. 1941, u Beogradu
, Prešlo se zatim naJ 15 tačku dnevnpga reda, na pitanje organizacije sokolskog' sieta godine 1341 u Beogradu. Savezni načelnik, brat Ivan Kovač, pročitao je •predlog Zbora župskih načelnika Po toni pitanju, a brat Belajčić je predložio, da se taj predlog usvoji, da se slet, obzirom na današnje prilike, održi u ograniče-nom obimu, ali da u granicama današnjih mogučnosti i prilika, bude ipak što veličanstveniji i
skupština upita, da li prima po-menutu rezoluciju ili ne. Obraz-ložio je to i time, što je po toni predmetu na sednici plenuma bi-
lo	diskutovano čitavih 7 sati i što se je izredali nekoliko govornika, koji su pripadnici uprave beogradske župe, pa se tako u celosti čuo njihov glas, kao i glas ostale brače. Tako je pitanje dovoljno ventilirano, a i na jutrošnjoj sednici plenuma Sa--vezne uprave govoreno je par sati« ■■	-	Vi Ji
*■	J
'f?
ISTRAJNOST
Učesnice Zbora župskih načelnica
što dostojniji značajnog momenta, punoletstva našeg mladog vla-dara, NJ. V. Kralja Petra H. Predlog zbora župskih načelnika traži, da se slet održi u ob-liku sokolskog logora, pod šato-rima, eventualno pod barakama, eventualno po žkolama, sa ovim obaveznim prograrribm:	Prvog
dana održala bi se opšta takmi-cenja za članove i članice; dru-&og dana specijalna takmičenja 1 probe; trečeg dana pre podne Povorka,, a posle podne javni na-stup; četvrtog dana, pre p’odne 'zleti i razgledanjc Beograda, te Poseta Oplencu i Avali. Logor je Predviden za vežbače, a nevež-oači bi stanovali po školama, od-vojeno od vežbača,
JEDAN PREDLOG
SOKOJLSKE ŽUPE BEOGRAD
Na koncu je uzet u pretres Predlog uprave Sokolske župe Beograd, po pitanju uticaja nekih drugih organizacija na sokolstvo; o kome je bilo reči na sed-nici plenuma Savezne uprave, 7 septembra, kada je jednodušno kila doneta rczolucija o kompaktnosti sokcplstva, objavljena u “7 broju »Sokolskog glasnika«.
U ime Sokolske župe Beograd Pročitao je taj predlog i govorio
0	njemu, brat Miroslav Stojanovič. Na to 'je saopštio br. Dr. ^ton Gavrančič da je po tom Predmetu bilo raspravljeno več na sednici plenuma Savezne uprave i da postoji predlog da se za-
tvori daljnja diskusija i da se ti o torne. Ogromna večina skup-štine tražila je zatim aklamaci-jom, da se debata prekine, a zatim je brat Dr. Gavrančič stavio na glasanje pomenutu rezoluciju Savezne uprave, od 7 i 8 septembra, koja je bila prihvačena sa ogromnom večinom glasova dok su protiv glasali jedino delegati župe Beograd i jedan delegat župe Mostar. Skupština je burnim odobravanjem prihvatila ovu od-luku. Posle toga su delegati beogradske župe napustili sednicu.
Govorio je zatim brat Čeda Milič o potrebi hriščanskog nazi-ranja u sokolstvu, o tome da samo zdravom duhu pripada zdravo telo, i izložio je podrobno svoja gledanja na današnje prilike, na veru, na nacionalni odgoj i na društvo. Kazao je, da on poštuje svu braču, koja se nala-ze na čelu Saveza i da ih smatra valjanim sokolima, ali da ne može da se složi sa nekim njihovim drugim naziranjima. Brat Dr. V. Belajčič mu je odgovorio, podvla-čeči da je osnov sokolstva u po-štivanju svačijeg uverenja, i da jedino pitanje, koje sokolski brat treba da postavi drugom bratu, jeste to, da li ima šta da mu prigovori u njegovom delanju, kao sokola, kao nacionalnog čoveka ili kao privatne ličnosti? Savest je svetinja za svakog Čoveka, dokle god taj čovek pravo radi! Moramo svi da poštujemo medusobna uverenja i da se bratski potpomažemo.
Jednodušni prihvat rezolucije i poverenje saveznoj upravi
Brat Dr. Gavrančič pita zatim skupštinu, da li istraje u svom' . dosadašnjem poverenju prema sa-Jeznoj upravi i saveznom starešinstvu, na što skupština burnom aklamacijom odgovara pozitivno, kličuči javeznoj upravi i prvom ‘'ameniku starešine Dr. V. Belaj-čiču. Jedan jedini glas ustegao Se je da dade mišljenje po pitanju poverenja, izjavljuči da ne može odgovoriti samo sa da ili .^a ne. Na koncu skupštine je brat ••ovan Radulovič, delegat sokol-&ke župe Mostar, pročitao načrt rezolucije glavne godišnje skupine, sastavljen od naročitog odbora, u kome su se nalazila brača [>r- O. Gavrančič, Dr. T. Mimica, ^r- H. \Verk. Vella Popovič, Rad.
Dimitrijevič, Jovan Radulovič i Radmilo Grdič. Predlog rezolucije, koju objavljujemo na drugom mestu, bio je prihvačen jednodušno 1 uz burno odobravanje čitave skupštine.
Brat Dr. Oton Gavrančič, koji je pretsedao poslednjem delu skupštine, je na to zaključio zasedanje, ističuči želju da i ona brača, koja su po nekim svojim predlozima ostala u manjini, solidarno i bratski porade na kompaktnosti i širenju sokolstva, u čemu sva brača treba da su složna. Sakupljena brača su otpeva-la sokolsku himnu »Oj Sloveni!« i razišli se, uz srdačne poklike i manifestacije za Kralja, Jugoslaviji.! i sokolstvo.
Sitni i prezreni erv u stanju je da obori stogodišnji hrast. A tiha i nečujna kaplja vode u stanju je da izdube kamen. Ali ne šilom, — nego čestim kapanjem. Gutta cavat lapidem, non vi, sed saepe cadendo ...
Upotrebljavana na dobro i ko-lisno, — istrajnost je naročita vrlina. Mi, sokolski vaspitači du-žni smo vrlinu da negujemo. Za negovanje istrajnosti naši vež-bovni časovi pružaju nam nebro-jeno mnogo mogučnosti.
Kad sami za sebe uvežbavamo neku vežbu, desi se da nam ne uspeva. Ponekad nam ne uspeva samo jedan sastavni deo vežbe. Mi ne prelazimo preko toga. U-pravo taj deo vežbe izvodimo zaredom nekoliko, pa i desetinu puta. Usredsredujemo pažnju samo na to, —■ i trudimo sc da to savladamo.
Znam vežbačicu, koja nijc uspevala da izvede zanošku na raz-boju. U nedelji dana ona je pokušala do stotinu puta da' je izvede. Kad je konačno ipak uspela, njena je radost bila silna.
Znani drugu, koja je na skoku u visinu skakala 110 eni. Činilo joj se prema njenim sposobnostma da to nije dovoljno. Ona je ocenila da može i treba da skoči 120 cin. O, koliko se puta zaletela! Koliko je puta jurnula!... Najpre svoju največu meru, 110 cin. nebrojeno puta. Zatim je po-visila za 5 cm. Zamorena, vračala se na stotinu i ispod nje. Posle kratkog odmora opet je pokušala sa pojačanim silama. I, — posle drugog, trečeg časa rada, ona je skakala 125 cm.
Znam plivačicu. Jednog leta o-tišla je na more. Prvoga dana jedva je, sa odmaranjem, prepli-vala 50 metara. Drugoga dana, ona je preplivala tih 50 metara bez odniaranja. 1, razumno pazeči na srce i pluča, ona je sva-koga dana povečavala svoju pli-vačku stažu. 1 svako veče vračala se sa kupanja radosna nad uspehom toga dana. Na kraju letovanja plivala je 1.000 metara dnevno.
Neko če reči: »Vrlo važno, da li se ona dobro prebacila preko razboja!« — Hi če neko, smešeči se učtivo, zapitati: »A molim vas, da li biste mi umeli reči, ukoliko je to njeno plivanje uti-calo na brzinu kretanja Zemlje oko Sunca, ili na poredak u sve-miru, — ili na cene hlebu?!«...
Mi vežbači pokatkada pri sude-nju takmičenja, pravilnost jedne zanoške smatramo Tazlogom za raspravu i prepiranje. Lepota je-dnoga skoka u visinu može da nas oduševi. Jedna istrajna pli-vačica može da nam bude i više nego pobednica dana. — A glč, ovi sve to lako prebrišu sa dve reči! Mi smo vežbači i suviše zaneti za svoj rad, pa prelazimo u sitničavost. Oni svakako bolje vi-de, — jer iz daljega gledaju! Za-ista, pravo rekoše: »\rlo važno!« Ali popnimo se navišfe, jer, »ko na brdo ak’ i malo stoji, više vidi no onaj pod brdoni.« (Njegoš). 1 zahvalimo jednim pogledom: onu na razboju, onu na skoku, i onu plivačicu. Svaka je od njih istrajnim radom savla-dala svoju inanjkavost. Svaka je od njih svoju sposobnost podigla do izvesnog stepena, i još joj dal£— lepote.
Ovde bih mogla na svemirsko pitanje da odgovorim svemirski; i to ne samo za plivačicu, nego za sve njih: Svaka od njih u ne-srečnont slučaju moči če da se koristi svojim sposobnostima. U nekom prebacivanju gomila, u nekoj bežaniji u slučaju rata ili požara, mnoga če nesposobnica zapomagati, ili če pasti drugotne na terei, ili če propasti. — Sa
ovima je naprotiv sasvim drugo-iače.
Ona prva, um e če. bez straha i razmišljanja da se prebaci zano-škom preko prepone, i srečno če nastaviti put dalje. Ona druga če, u istoj i sličnoj nevolji, kao od šale umeti da preskoči preponu, i uspeče da se spase. A tako i plivačica.
Dakle, na jedno svemirsko pitanje, — za sve tri svemirski odgovor:	ISTRAJNIM USAVRŠA-
VANJEM JEDIN1CA SE OSPO-SOBLJAVA ZA SAMOODRŽA-VAN.IE U SVEMIRU. Dodajmo još i ovo:	Naš rad u telesnom
vaspitanju svestran je. 1 nije se osposobila samo za vežbu na spravi, druga samo za skok, tre-ča samo za plivanje. Sve tri ove istrajne trudbenice što ih sada gledaš, nalaze se u svakoj od njih. I ne samo ove tri. Još mnogo drugih nalaze se u jednoj. Jer: svaka je istrajno vodena, i svaka se sama istrajno trudi, da bude svestrana.
♦
Sada jedno poverljivo pitanje: Jesmo li mi bar uvek i u svakoj prilici istrajne? — Nismo. Ima prilika kad odustanemo od za-početog rada. Mi ga naprosto napustimo. A pored toga objaš-njavamo drugima, pa čak i samima sebi, da smo morale tako da učinimo, jer je stvar — nemoguča.
Jednom sam zapitala neke sestre:	»Šta ste dosad učinile u
pitanju prosvečivanja naše se-ljanke?« Dve-tri medu njima odgovorile su mi sa prilično kise-lini izrazom: »Počeli smo ml to ne jedanput, pa ne ide. Ne-može to kod nas.«
Znam dobro njihove prilike. A znam i prilike drugih župa, gde je mnogo teže i nepovoljnije za rad. Ali, kod ovih drugih učinje-no je; i to mnogo! — I pitala sam
se dugo: Šta je to, i gde je uz-rok? Jedni su počinjali, pa nije išlo. I sad su konačno stvar od-bacili: »Ne može to kod nas«. — A drugi pod mnogo težim prilikama uspevaju. — 1 ne nadoh drugog objašnjenja nego ovo: Ovi što imaju teže prilike, nisu sustali. Radili su i rade; upiru svim svojim snagama ne obziru-či se na teškoče.
Ovaj primer neuspeha na polju prosvečivanja naše seljanke, iznesoh kao greh. To nije greh samo prema seljanci. To je greh prema selu, — prema narodu uopšte.
Naš razgovor u četiri oka:
— Počinjala sam pa nemam u-speha. Zato sam odustala.
— Dozvoli pitanje: Jesi li pogodila način rada? Ako svojoj volji dodaš i dobar način rada, moraš da uspeš.
— lmala sam volje, pogodila sam način, pa ipak' nišam uspela. Nisu me- razumeli, i ja sam — odustala...
— Ipak je do tebe, sestro! Na-oružana voljoni, i dobrim, pravim načinom, ti si mogla i trebalo je da uspeš. Nisu te razumeli. To jeste smetnja, i to velika. Ali ne i takova koja ti nalaže da odu-staneš. Ona može samo da ti sma-nji uspeh.
Za uspeh u tvorne sokolskom radu, i u životu uopšte, ima jedna tajna. Tiho ču, samo tebi da kažem. Upamti dobro reči našeg učitelja dr. Miroslava Tirša: »ISTRAJ 1 VERUJ DA JE BU-DUĆNOST PRAVEDNA, AKO TE SADAŠNJOST TU 1 TAMO NE PRIZNAJE«.
UPOTREBLJENA NA DOBRO I KORISNO, — ISTRAJNOST JE VRLINA. KAO TAKOVA ONA JE LEPA ČRTA U NAŠEM KARAK-TERU. NJOM MOŽEMO DA KORISTIMO I SEBI I BLIŽNJIMA.
MILENA GRUBORO^A
"1
..: >4
Učesnici zbora Umetničko-gradevinskih župskih otseka
G. Ministar vojske i mornarice odgovara Sokolstvu
Na pozdrav, upučen sa glavne godinje skupštine Saveza Sokola K.J., odgovorio je /ministar vojske i mornarice, g. Milan Nedič ovim telegramom:
»Sokolima, uzdanici našega naroda, u ime vojske hvala na pozdravu, i Zdravo!«
POZDRAV RUSKOG SOKOLSTVA
Savez ruskog sokolstva, u Beogradu, uputio je Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, p'rilikom godišnje skupštine, pismeni pozdrav, u kome kaže:
„Draga bračo, — Uprava Saveza ruskog sokolstva, na dan vaše
godišnje skupštine, šal j e svoj bratski pozdrav, u ime celokupnog ruskog sokolstva u inostranstvu, sa istaknutim željama za uspešan rad na dobro vaše zemlje i za širenje sokolske slovenske ideje. — Pot-pisan starešina Saveza, brat ROMAN DREJLING
ZBOROVI ŽUPSKIH NAČELNIKA, PROSVETARA I GRADEV-NO-UMETNIČKIH OTSEKA
U subotu, 26 oktobra održani su i zborovi župskih načelnika, župskih načelnica i župskih pro-svetara. Istoga dana je držati i zbor župskih Gradevinsko umetničkih otseka. Svi ti zborovi su bili vrlo lepo posečeni i doneli su važne zaključke, koje čemo sa* opštiti u idučem broju.
/
STA DRUGI PIŠU
Zagrebačke „NOVOSTI" objav-ljuju članak, prilikom 60-godi-šnjice objavljivanja prve sveske „RIJEČNIK A HRV AT S KO C ILI SRPSKOG JEZIKA", koga izdaje Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, u Zagrebu, a koga su do sada uređivali Đuro Daničič, M. Valjavac, P. Budmani i Dr. T. Maretič. Rečnik je, po duhu i po imenu, isto toliko srpski kao i hr-vatski, jer je čitava Jugoslavenska akademija stajala na gledištu, da je to JEDAN TE ISTI JEZIK. 'A gradu za rečnik, pored Srbina Djure Daničiča, prikupljali su I mnogi drugi Srbi, pa i sam Stojan Novakovič, u Beogradu. Naš narod zapravo i nema drugog veli-kog rečnika srpsko-hrvatskog jezika, nego što je taj; a do sada su objavljene 52 sveske. Poslednja sveska završena je sa rečju „Provrtotina".
Ta poslednja sveska objavljena je, medutim, još godi ne 1938, a to znači da več 2 i po godi ne ni je nista objavljeno. Dr. Ivan Esih u „Novostima" piše, da je „riječnik prestao izlaziti prije dvije i po godine, a ne zna se, hoče li se nastaviti metodama pok. Mareti-ča“. Prema napisima, objavljenim u „Hrvatskoj straži", i prema izjavama izvesnih „naučnika", koji se smatraju daleko večim i kom-petentniji od Maretiča, izgleda da je izlaženje toga monumentalnog dela definitivno obustavljeno i da če, umesto toga, izlaziti novi „rečnik hrvatskog jezika", kao jezika, koji se „ostro razlikuje od srp-skog
Medutim, i pored tih ,.autor''a-tivnih" izjava, MI ČVRSTO VERUJEMO, da če „Riječnik hrvatskog ili srpskog jezika", veliko delo Daničiča, Maretiča i Budma-na, za koje je veliki Hrvat, Štros-majert toliko žrtvovao, — NASTAVITI IZLAŽENJE i da .'e istorijr, ovaj prekid označiti kao neznaten i mizeran incidenat...
*
„SRPSKA RIJEČ", ko ja izlazi u Zagrebu, objavljuje napis, pod naslovom: ZAŠTO ZAGREB NEMA SPOMENIK A PETRU ZRINJSKOM
1	KRSTI FRANKOPANU“. U napisu jedan Hrvat izriče čudenje, što se niko još nije setio da po-digne spomenik „žrtvama okrutivh Habsburgovaca", koje je toliko glorificirao Ante Starčevič, Eugen Kumičič i toliki drugi odlični Hrvati. Naša vojska se odužila uspo-meni tih slavnih Hrvata, davši njihovo ime zagrebačkom puku i za-grebačkoj kasarni, i odredivši da pukovska slava bude baš na dan njihove smrti.
*
„NARODNA JEDNOTA", koja izlazi u Backom Petrovcu, javlja u broju od 25 oktobra, da je vladin komesar u Bratislavi izmenio imena 80 ulica, koja su potsečala na prošli režim. Zatim kaže: „Pogle-dajmo, dakle, na koji način su po-slovačene nove ulice Bratislave. A-merička ulica nazvana je po imenu Gustava Freytaga, ulica Kralja Aleksandra je postala Ružova ulica, Dečiji park se sad zove Trg Baldura von Schiracha, Gunduli-čeva je dobila ime von Reichen-bacha, Jiraskov trg zove se zove trg Marije Terezije, Mickijevičeva ulica je dobila ime Eugena Savoj-skog, Rašinova ulica je dobila ime Niebelungen itd.
*
„IIRVATSKI DNEVNIK", od 23 oktobra, objavljuje napis, pod na-
slovom „NADGROBNOM SPOMENIKU PETRA PRERADOVICA TREBA POSVETITI VIŠE PAŽ-NJE". U tom članku se veli, da svi oni koji od laze na Mirogoj, da posete grobove Stjepana Radiča, Slipe Javora i Dr. Šuflaja mogu da vide, kako je grob velikog hrvatskog pesnika, Preradoviča za-nemaren, pun prašine itd., — pa da to čini utisak, da je „u suho-parnoj i krutoj današnjici i pije-tet prema ovom velikom našem pjesniku pao u zaborav".
Stvar je, medutim, posve pri-rodna. Kult Šuflaja, izrazitog ideologa antislovenstva i pristalice peštanske orijentacije, isključuje u načelu kult autora pesama „Rodu o jeziku“ i „Sveslavenstvu", koje pisac u „Hrvatskom dnevniku" spominje kao značajne za Preradoviča. A prašina na grobu o-noga čija je sva poezija bila posvečena jedinstvu Srba i Hrvata, samo je verno ogledalo „suhoparne i krute današnjice“, koja vlada u izvesnim krugovima...
SLOVENSKO KULTURNO DRUŠTVO
Splitske novine javljaju, da se tamo osnovalo »Slovensko kul-lurno društvo«, čiji je cilj da upoznava našu omladinu sa kulturnim životom slovenskog sveta. Organizirače tečajeve raznih slovenskih jezifcl i priredivati koncerte i predavanja o slovenskim kulturnim problemima. Time če preuzeti tradicije raznih dosadašnjih liga, koje s,u promi-cale veze sa slovenskim naro-dima.
Osokolskim domovima
»Hrvatski dnevnik«, od 27 oktobra, prima iz Varaždina ovu
vest:
»Sinod je gradska organizacija HSS u Čakovcu održaia sastanak na kojem je zaključeno, da mjes-na organizacija HSS u -ime ostalih hrvatskih nacionalnih društa-va podnese predstavku gradskom poglavarstvu, da se hitno postupi po novoj uredbi u pogledu dav^i-nja nekretnina sokolskom društvu u Čakovcu, koje je izvršeno u listopadu 1934. godine, a na tom zemljištu je poslije sokolsko društvo podiglo dom. Dom je iz-graden sredstvima, koje su darovali gradani Čakovca, a pripomoč je dala i bivša banska uprava. U utorak 29. o. mj. održat če se sjednica gradskog zastupstva, na kojoj če se donijeti definitivno rješenje o toj predstavci u kojoj se traži, da se zgrada bišveg Ju-gosokola odstupi hrvatskim ’ dru-štvima u Čakovcu.«
АПЕЛ HA ЉУДЕ ДОБРОГ СРЦА
Под претседништвом уваже-ног соколског радника, брата Ииколе Теодоровића, професо-ра, оснива се код асцовне шко-ле „Краља Петра II, на Булева-ру Ослобођеша, кухиња за ис-храну сиромашне деце, радника и најбеднијих становника бео-градске периферије, који нема-ју средстава за живот, а имају бројни пород. У овој кухин.н добијаће деца дваиут дневно топлу храну. Потребиа је све-срдна помоћ имућнијих, да би се за кухињу намакла потребна средства, na управа апелује иа људе добра cpua, да јој помог-ну у овој племенитој арцији. — Прилоге слати Управи *1 мешо-вите грађанске школе у Бео-граду, Булевар Ослобођења 8.
Srem - prvom vesniku svobode
Opština Divoš, u Sremu, izabra-la je na sednici opštinskog zastupstva, za počasnog gradanina, brata Ljubomira Maksimoviča, generala u penziji i pretsednika Narodno-odbrambenog otseka Sa-veza Sokola K.J., u znak zahval-nosti i priznanja živim i mrtvim herojima — oslobodiocima Srema, koji su pod komandom brata Maksimoviča, onda komandanta 2 bataljona, 5 pešadijskog pu-ka »Kralja Milana«, ušli 6 novembra 1918 u grad i srez srem-sko-mitrovački i doneli slobodu čitavome Sremu. Izbor brata Maksimoviča za počasnog člana op-
Juiej br. Utora Cara Emina
tine u Divošu prihvačen je jed-nodušno, sa srdačnim ovacijama pobedničkom vojskovodi, junaku sa Kajmakčalana i prvom vesniku slobode u Sremu.
Dostavljajuči ovu odluku bratu Maksimoviču, opština Divoš po-pratila ju je ša pismom, u kome se kaže između ostalog i ovo:
„Dostavljajuči Vam odluku, mi Vas, gospodine generale, pozna-vajuči kao borca na bojnom, na-cionalnom i kulturnom polju, u ime opštinskog odbora. Sokolske čete i svih gradana opštine Divoš, molimo, da se ove malene, ali od srca iskrene počasti od gradana malenog fruškogorskog sela, malene, ali dične rodu svom Fruške Gore, čiji vrh, Venac, ovenčan sla-vom srpskih manastira, koji čuvaju mošti slavnog Kneza Lazara, strši u moru ravnice kičenog Srema i dične Vojvodine kao budan stražar na polju krvavo vračene časti i slobode, — primite i bu-dete svuda i na svakom mestu tu-mač naše nacionalne i gradanske svesti, na čemu Vam najsrdačnije zahvaljujemo, i kao vojniku, Sokolu i Čoveku kličemo: Napredi Zdravo! Živeol — Opštinska uprava, pretsednik Beserovac, belež-nik Zorkič".
I	mi sa naše strane čestitamo bratu Maksimoviču, na ovome za-služenom priznanju!
ИЗ ДРУШТВА БЕОГРАД-МАТИЦА
Добротворни отсек Соколског друштва Београд-Матица ћри-ређује у своме дому, Делиград-ска улица 27, друштвену вече-ру, у суботу, 2 новембра, у 20 сати. Улазнина је само 10 дина-ра, а сервираће се једно „на-родно јело“. Приређивачи по-зивају чланство Матице и свих београдских соколских друшта-ва да у што већем броју посе-те ову приредбу, тим више, што је чист нриход намењен до-бротворним циљевима Матице.
Сл. Нић.
Danas, 1 novembra, navršava 70 godina života naš brat Viktor Car-Emin, jedan od najuglednijih jugoslovenskih književnika i bo-raca za pobedu naše nacionalne stvari.
Brat* Car je roden u opštini Moščenice, u Istri, pa je kao na-stavnik služio u raznim krajevi-ma Istre, dok nije bio otpušten iz službe, zbog pisanja u opatij-skom »Narodnom listu«. Docnije je služio u Voloskom i u Sušaku. Ali največi deo svoga rada po-svetio je »Družbi Sv. Cirila i Metoda za Istru«, u kojoj je, u to vreme, bilo okupljeno sve kulturno delovanje tamošnjih Hrvata. Punih 25 godina je proveo na mestu glavnog sekretara Družbe, stekavši neprocenjive zasluge za kulturni preporod našeg sveta u tom kraju. Istovremeno je uredi-vao čitav niz listova, kao »Istar-sku riječ«, »Mladog Istranina« itd. Posle ujedinjenja preselio se na Sušak, gde je nastavio izda-vanjem »Mladog stra^ara« i ure-dio drugo izdanje »Istarskih narodnih pesama«, itd.
Književni rad brata Cara-Emi-na je veoma značajan i opsežan. Njegovi raniji romani, »Pusto ognjište«, »Usahlo vrelo«, »Iza plime« itd. prikazuju život našeg pomorskog sveta U Istri, a naro-čito u Voloskom i Opatiji, njiho-vu žiiavu borbu za ekonomsku, socijalnu i nacionalnu samostal-nost, križu koja je nastala u životu našeg primorja, dolaskom parnih brodova, i svu patrijar-halnu lepotu našega primorskog ambijenta, pesničku draž njegove prirode i veru u bolje dane. Drugi njegovi romani, kao »Pod
sumnjom«, »Presječeni putevi« i najnoviji, »Suor Aurora Veronika«, koji je objavljen pre nekoliko dana, crpljeni su iz istorij-skih borbi naših junaka, u >^V i XVI veku, protiv tudinskog pre-sizanja na naše krajeve i protiv intriga raznih mračnih i natraž-njačkih elemenat^. Viktor Car- V Emin je napisao još čitav niz ,pripovedaka, drama i ostalih književnih radova, koji su mu stekli opčenito priznanje.
Kao u svagdanjem životu, tako i u svom književnom radu, Viktor Car-Emin je u svakom retku žarki jugoslovenski rodoljub, pesnik borbe i otpornosti, pun vere i optimizma, u jednu reč pravi književnik Soko! Sokolstvo mu je priraslo duši od mladih dana, pa je živo saradivao u istarskom sokolstvu, jednako kao to i danas pretstavlja naj-ugledniji lik sokolstva na Sušaku, u čijoj sredini vrlo marljivo sarađuje. I »Sokolski glasnik« se ponosi što ga ima za svoga sa-radnika.
Jugoslovenski Kokoli če naj-uspešnije čestitati 70-ti rodendan svom velikom i zaslužnom bratu, ako što marljivije čitaju i šire njegova dela, koja su nesumnji-vo najpodesnije štivo za svakog sokolskog omladinca i' odraslog čoveka, jer če se iz njih, pored visokog umetniekog užitka, crp-sti i duboke istorijske pouke, ne-pokolebljivu nacionalnu veru, is-tinski duh napretka i široku ju-goslovensku svest. Bratu Vikto-ru Cam-Eminu želimo, da nam još dugo poživi i da doživi bolje i sretnije dane, za sebe i za sve ono što najviše volil
Одликовање соколских стрелацо
Ценећи патриотски и за вој-ску од велике важности рад со-колских јединица, са највишег места одобрено је, да се и чла-нови стрељачких отсека, дру-штава и чета, могу одликовати војничком медаљом „Добром стрелцу", ако испуне услове, предвиђене Правилником, од-штампаним у књизи „Птребна знања за соколске стрељачке отсеке".
По овоме иравилнику код по-јединих соколских јединица, код којих постоје стрељачки1 отсе-ци, извршене су утакмице по „Правилнику за изво1)еше .утак-мица у гађању	у Соколству”
(види исту књигу).
Савез Сокола	примио је од
Соколске жуне	Марибор, спи-
сак за одлЈЛсовање за 1940 ro-дину за следећу браћу:
Сок. др. Словенске Кољице, браћа: Фриц А. Александар, чи-повнички приправник и При-стовшек Ф. Милош, трговачки помоћник.
Сок. др. Марибор Матица, браћа: Јурман Ј. Макс, пошт. чиновник, Бег Ф. Адолф, типо-граф и Михорко А. Миловап, ђак.
Сок. др. Марибор III, 6paha: Живковић Ј. ’ Цветко, наредник водник, Хериц Ф. Виктор, меха-ник и Пош. К. Конрад, клепар.
Сок. др. Словењградец, браћа: Ројник Иван, трговац, Ројник Карол, трговаи, Трилер Станко, приватни чиновник, Крамер Јо-же, банкарски чиновник и Вре-соуниг Јосип, кључавничар.
Сок. чета Св. Јуриј об Шчав-ници: Корошак А. Драго, учи-тел> и Јордан Ј. Јанко, учитељ.
Медаље и дипломе за одлико-вак»е добиће соколска друштва и чета преко л(упе, а жеља је,
да се медалте и дипломе пре-дају одликованим на свечан на-чин.
Савез Сокола и са своје стра-не честита одликованим, и по-зива и осталу браћу, да се у-гледају на њих, за добро Краља и Отаџбине.
СВЕЧАНОСТИ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
У недељу, 3. о. м., одржаће се у Сремској Митровици вели-ке свечаности, приликом годиш-њице уласка српске ослободн-лачке војске у Срем. ПрославУ организује посебни одбор, у ко-ме је заступљено 40 културних удружења. Свечаносгима, које Se бити преношене преко ради-ја, ирисуствоваће велико мно-штво народа из читавог Срема. Позваии су и бројни одличници, међу осталима:	генерал брат
Л\аксимовиН, командант ослобо-дилачких чета, пуковник Маса-ловић, шеф кабинета Министра војске, ађутант Њ. В. Краља, ny-ковник Петровић и сви офици-ри ослободилачких јединица, директор радиостанице, г. Кра. ков итд. Свечаност he отпочети благодарењем после чега ће би-ти приређена свечана академија, коју he отворити старешина Со-колског друштва, брат Б. Нова-ковић.
ŠIRENJE SOKOLSTVA U SLO-VENAČKOJ
Kako javlja ljubljansko »Jutro«, u Sloveniji ima oko 280 sokolskih jedinica, čiji če broj znatno biti povečan, osnivanjem sokolskih bratstava, jer su mnoga društva rešila da osnuju u svojoj okolici bar po jedno sokolsko bratstvo. Sokolska bratstva se mogu isnivati, kako je poznato, u svakom mestu, gde je bar 6 članov*.
DGGAĐAJI U SVETU
Izmedu Jtalije i Grčke došlo je do oružanog sukoba. Italijanska vlada predala je grčkoj ultima-tivnu notu, u kojoj se žalila, da Grčka dopusta Engleskoj da Izvodi izvesne ratne planove na grčkom teritoriju, pa je tražila ustupljenje izvesnih vojnih baza. Grčki pretsednik vlade, g. Me-taksas, je izjavio, da takva nota znači isto što i objavu rata, Pa su još istog.a dana započela oeprijateljstva. Medutim, ni do danas ni je došlo do jačih sukoba, ni albanskoj granici, a Italijani su napali iz zraka samo jedan aerodrom blizu Atine. Grčka vlada je izdala proglas, u kome kaže, da če Grči do po-slednjeg' čoveka braniti nezavis-oost otadžbine,
Italijani tvrde, da njihova akcija ima defanzivni karakter, zbog angleških uplitanja, a nemački li-stovi ističu ubedenje, da če konflikt biti brzo rešen, pa vele da Nemačka ne želi da se ratni su-kob proširi na Balkan. Još uvek se italijanski poslanik nalazi u Atini, a grčki u Rimu. Tvrdi se, da je Velika Britanija obečala punu pomoč Grčkoj, ali još ne-ma pojedinosti o britanskoj akciji u tom pogledu. Što se tiče ostalih država na Balkanu, turska štampa piše simpatično o Grčkoj, ali je turska vlada uzela stav isčekivanja, a Bugari izjav-Luju da če ostati neutralpi, dok
i	druge države na Balkanu osta-nu neutralne. Još je nepoznato držanje Amerike i Sovjetske Rusije u pogledu ovog sukoba.
•
U ponedeljak je u Firenci došlo do sastanka izmedu g. Hltlera i S. Musolinla. Ovaj sastanak je izazvao veliku pažnju u čitavom svetu i tvrdi se, da mu je cilj bio, da još jače manifestuje kompaktnost sila osovine i njihovu odluku, da stvore nov poredak
11	Evropi. Još pre toga je veliku Pažnju izazvao sastanak g. Hltlera sa maršalom g. Petenom, kao i sastanak g. Hitlera sa generalom Frankom. Opčenito se tvrdi, da se radi o saradnji izmedu Ne-mačke i Francuske, ali se ništa Pouzdano ne zna o obimu te sa-radnje. Dok ima listova koji tvrde, da bi Francuska aktivno uče-stvovala u borbi protiv Engleske, di da bi bar ustupila svoje ba-ze na Mediteranu za tu borbu, nverava se s druge Strane, da te vesti nisu tačne. Sastanak u Firenci imao je u svakom slučaju CJU, da pospeši uredenje odnosa sija osovine prema Francuskoj, ali još više od toga nastojanje, da se povede što jača akcija pro-4v Engleske.
Bugarski list »Slovo« objavlju-je zanimljiv članak prof. Stajno-Va> u kome se kaže, da če nakon rata Engleska imati posve drugi irgled, bez obzira na to, kako če rat biti završen. U Engleskoj vlada danas geslo, da treba stvo-riti »novu Englesku«, pa je pod Pritiskom radničke stranke, koja te ušla u Čerčilovu vladu, čitav e'ronomski život Velike Britanije stavljen na raspoloženje državi, k°ia ima pravo da zapleni svu Privatnu imovinu, u korist jav-npga dobra. Nije to medutim je-dini revolucionarni gest u engle-skoni javnom životu. Jednakost u Patnjama i u nespavanju, u Podzemnim zakloništima, gde se °ltupljaju svi slojevi Londona, teko utiče na psihološku prome-Pu u javnosti. Odlazak Cember-lena pretstavlja revoluciju i na Političkom području, tako da je dati as čerčll, kao voda konzerva-fivaca, bliži radničkoj Stranci i krajnjim levičarima, nego li en-fiieski liberalci. Novi ljudi dolaze fa površinu, kao ministar Bevin, sir Straford Krips itd.
Povodom neprijateljstva koja su nastala izmedu Italije i Grčke, naša i strana štampa. beleži podatke o brojčanom stanju grčke vojske i mornarice. Prema tim podatcima, grčka ratna mornarica se sastoji jz jedne linijske ratne lade, »Averov«, sagradene god. 1910, a modernizovane g. 1927, koja ima 9.450 tona. Grčka mornarica ima nadalje i. jednu laku krstaricu, osam razarača, 13 torpiljerki, 6 podmornica i nekoliko manjih, pomočnih ratnih lada. Što se kopnene vojske tiče, vojna služba je u Grčkoj oba-vezna od 21 do 50 godina a kadrovski rok traje 2 godine. Vojska je podeljena na 4 armije, po deset divizija, i sem toga jedna konjanička divizija. Mirnodopsko satnje grčke vojske iznosi 53 hi-ljade. Pošto Grčka ima oko 6,900.000 Stanovnika, može u slučaju opšte mobilizacije da do-segne broj od maksimum 750.000.
Краљу Петру Другои
Много je дошло и прош ло генерација
Од доласка Словена на полуток Балкана.
Много је проливено кр b:i и подељено мегдана
да би се створио један народ п једна нација.
Много је нестало свире пих паша и султана,
Крволочних јањпчара и иезаситних дахија,
под којима је вековима мајка Србија
Роптала и зверски била спутана.
i .
Док се је народу прави Вођа вашао,
да га поведе и ослободи свих патњи и мука,
и створи Геније он и Божја рука
Од Вожда Карађорђа до Петра праунука.
Kora je себи народ иа Орашцу изабрао
Да бч њиме срећно и вечито владао!
Бранислав Буљубашић
СМРТ ЈЕРЕМИЈЕ ЖИВДНОВИЋД
У недељу је умро у Београ-ду Јеремија Живановић, сена-тор и бан у пензији, бивши ry-вернер Њ. В. Краља, у старости од 66 година. Покојнн Живано-вић родом је из околине Заје-чара, студирао је словенску фи-лологију, којој је и доцчније посветио добар део живота.
Као професор службовао је у Зајечару и Београду. Од 1912 до 1914 био је народии посла-ник, а после ослобођења начел-ник Министарства просвете, са ког je положаја нзабран за про-фесора Више педагошке школе. Бавио се много и књижевним радом, уређивао је часописе „Градину" и „Венац", итд. Ibe-гов рад на школској књижевно-сти био јен арочито запажен. За рад на националном пољу доживео је заслужено' признањб бројним одликовашима. Поч. Живзновићу приређена је вели-чанствена сахрана. Између ве-ликог броја венаца запажен је леп веиац Н>. В. Краља Петра II.
Јм.
IZ с. о. s.
Na utakmicma članica Č.O.S.,
Češke amaterske atletske unije i Radničkih gimnastičkih društava, u prostim granama na Stranov-skom stadionu u Pragu pobedila je sjajno vrsta članica Č.O.S. sa bodova 119 prema 84:54. Kao po-jedinka ovih utakmida prva je sestra A. Sanatarinsova. Ovom pobedom sokolske takmičaarke postale su najbolje u lakoj atle-tici Češke i Moravske.
Najbolj! postlgnuti rezultati u Skokovima ove godine u Č. O. S. jesu: u višini 193 br. Fidler, u daljinu 673 srn br. Rihošek, motkom 360 cm brača Klasek, Suhna, Svoboda, u troskoku 13.13 m bez Kouba.
Žensko načelništvo Č. O. S. po-
brinulo se u ovoj godini za 6 prednjačkih tečajeva po 14 dana. Uslov za prijem u tečajeve je društveni prednjački ispit.
Sokolska župa Dr. J. Vanlčka u Brnu poklanja veliku pažnju igrama: »odbojka«, »košarka«, i »hazena«. Ovogodišnja sezona u torne pravcu pokazuje vanredni napredak. U »odbojci« je uče-stvovalo 45 vrsta, od ko jih 31 članova i 14 naraštajaca u 7 razreda. U dva kola za župsko prvenstvo odbojke bilo je 138 su-sreta sa 314 sleta. Prvak je Sokol u Slavkovu. — U »košarki« je igralo 22 vrste i to 14 vrsti članova i 8 naraštajaca u 3 razreda. Susreta je bilo 94 sa 3739 ubača-ja lopte u korpu u srazmeri 2320:1419 za pobednike. Prvak župe je Sokol Kralovo Pole. — U »hazeni« učestvovalo je 36 vrsta od kojih 21 članova i 15 naraštajaca u 5 razreda. Susreta 156 sa 1827 kapija u srazmeri 1354:473 za pobednike. Prvak župe je Sokol Husovice.
li	sokolskim društvima Č$ške tokom 1939 god. prešlo je iz na-raštaja u članstvo ukupno 5218
dečaka i devojaka od kojih je sada 2941 članova i 2277 članica.
Na veslaškim utakmicama Č. O. S. na Vltavi pruga Zlihov — Smihov učestvovalo je -32 članova
i	30 članica. Na startu je bilo 25 čamaca.	M.	Vjč.
Rad sokolske omladine u Krku
Pišu nam iz Krka: Sokolska o-mladina u Krku nije zastala u ra-du, niti se plaši bilo kakvih zapreka, več smijelo kroči u radu za bolju budučnost naše lijepe domovine. Zanos naše omladine i volja za radom pokazali su se ponovo na skupštini naraštajskog otsjeka, 29 pr. m., koja se pretvorila u spontanu manifestaciju jugoslovenskih i sokolskih ideala.
Nakon podnetih izveštaja o uspješnom radu, birana je nova uprava u koju su ušli naši agilni daci-naraštajci: pretsjednik Marcel Velfl, potpresjednik R. Kra-tjič, tajnik Nikola Lučina, pro-svjetar Durdica Golmajer, blagajnik Marijan Cukar, načelnik Pe-tar Skarpa, načelnica Nives Ka-lanj i Ruža Žuklič, Jelka Vivoda, D. Radolovič i B. Čač.
Skupštini je prisustvovao, u ime društva, starešina brat Valentin Žuklič, sa večini brojem starije brače. Vatren govor odr-žao je brat Lužina, pa je skupščina zaključena pjevanjem »Oj Sloveni«.
Ovom prilikom oprostio se sa bračom iz Krka, bivši starješina krčkog sokola i bivši direktor mjesne gimnazije, brat Edo Štefan, čijim odlaskom društvo Krk gubi jednog od najagilnijih rad-nika.	*
dapistte Uadz
Savez Sokola K. đve vrlo ukusne i ve dopisne karte,
jedna pretstavlja
J. je izdao; upečatlji-
od kojih Sokola sa
/ v '
ШШШт
se kod Saveza Sokola K. J. Beograd. Cena pojedine karte je jedan dinar, a jedinice koje poruče karte kod Saveza, dobijaju ih po 50 para komad. Čist prihod od prodaje ovih karata pojedinci-ma, ide u Narodno-odbram-beni fond. O ovome su več obaveštene sve jedinice o-kružnicom. — Karte su štampane latinicom, čirili-com i slovenački.
Sokoli, — upotrebljavajte od sada samo svoje sokolske dopisne karte, za sve pozdrave, sva čestitanja i svu kraču korespondenciju! Time čete podupreti sokolski na-rodno-odbrambeni rad i širiti sokolsku misao kod vaših poznanika i prijatelja.
zastavom u ruci i sa pozivom „Budi Soko“!; a druga Sokola sa mačem, sa belim orlom i sa zastavom, a saj Strane su ispisane reči Bla-ženopočivšeg Viteškog Kra lja Aleksandra: „Sokoli, oc kolevke do groba dužni st služiti samo Jugoslaviji i ju goslovenskoj ideji. Njene s: vaše mišice i vaša srca, i nje ne imaju da su sve radosti ideali, vaše težnje i sva vaš, pregnuča“.
Dopisne karte izradene sr u bojama, a treba da poslu že sokolskoj propagandi, i
širenju narodno - odbram benog duha u današnjim suč bonosnim vremenima. Izr: dio ih je bral Sava Rajkovi« akademski slikar, a poručuju
Co koji ima ко/u ce служе скраћспим роком у кадру
У „Службеном војном листу” Бр. 40 за 1940 год. на страни 2539 оштампано је наређење Господи-на Министра војске и морнарице Ђ.Бр. 36315 од 23 октобра тек. године следеће садржине:
„Поводом покренутог питања како се има поступити са повла-шкеним члановима Савеза Соко-ла Краљевине Југославије у п0' гледу дослужења рока службе по новим законским одредбама, на предлог начелнлка Главног генералштаба Ђ.Ор.Бр. 1763 40,
—	објашњавам:
Одредбама чл. 42 и 49 Закона о устројству војске и морнарице предвиђено је, да регрути — чла-нови Савеза Сокола Краљевине Југославије — служе у кадру мање три месеца односно 0 да-на од одређеног им рока. Према томе ово време нма им се урачу-натн као скраћење рока.
С тога, све оне кадровце — чланове Сокола Краљевине Jyro~ славчје, који су закључно до 31 августа тек. године, као дана ступања на снагу Уредбе о из-згевама и допунама Закова о ус-тројству војске и морнарицс МСБр. 1161140, отслужили свој овако екраћени кадровски рок не г.озивати иа дослужење рока, а у колико су још задржати одмах их отпустити."
Предње објављујемо заинтере-ссваној браћи ради знања.
Reči i govor! Viteškog Kralja Aleksandra u slovenačkoj knjiži
Organizacija vojnih dobrovolj-cev je, ob odkritju spomenika Kralju Aleksandru I. v Ljubljani, izdala in založila tretji zvezek »Dobrovoljske knjižnice«: BESEDE KRALJA ALEKSANDRA I. Knjiga je edinstveno tovrstno delo ter je krasno opremljena. Vkljub njeni obsežnosti — ima 140 strani — je prodajna cena knjige izredno nizka, namreč din. 10 .—.Gradivo za knjigo je zbral in uredil naš tovariš, Rajko Paulin, S knjigo »Besede Kralja Aleksandra I«, ki gotovo zaslužil, da pride v vsako slovensko hišo, so se' vojni dobrovoljci in z njimi vsi Slovenci ponovno na najlepši način oddolžili spominu na našega nepozabnega Viteškega Kralja Aleksandra l. Zedinitelja.
Knjiga se dobi pri: Sreska organizacija vojnih dobrovoljcev x Ljubljani, Frančiškanska ul. 10.
P
. . .- C .
ВШЈШт
Sadržina sokolskih Išstovc
»SOKOLSKI VESN1K«
List za sokolsko vaspitanje de-;e i naraštaja, koga več devenu rodinu izdaje u Sremskoj Mitro-ici brat Dimitrije Rašič, donosi raznovrstan sadržaj, ispunjen pri-ozima najmladih saradnika, u iesmi i prozi, kao i člancima i :astavima odraslih. Naročito je mačajan članak o bratu Maksi-noviču, generalu, kao oslobodio-u Srema, koji takoder saraduje u ovom broju, sa uzbudljivim lankom: »Iz ratnih zabeležaka«. "u je i pismo školske dece iz Mvoša, bratu Maksimoviča, kao njegov odgovor. — »Sokolski snik« izlazi jednom mesečno, a etplata mu je samo 10 dinar* na godinu.
Резултати Савезних стрељачких утакмица у Београду, 19 и 20 октобра
(Наставак)
ПУШКА НА 200 МЕТАРА ЧЛАНОВИ ПО ОДЕЛЕЊИМА
1. Крачун Звонко, Марибор Михорко Милован Турич Владо
Свега
2. Бег Адолф, Марибор Лушин Душан Цестник Перо
Свега
3 Капор Радослав, Сарајево Милосављевић Boja Гогић Мирко
Свега
4. Биртић Фрањо, Загреб Рогић Бранко Микуличић Иван
Свега
5. Николић Бран., Београд Костић Милосав Мошић Драгомир
Свега
6. Миленко Ћасић, Београд Бубаловић Јован Вучковић Синиша
Свега
7. Бертеље Андреј, Земун Бублин Виктор Шпољар Радомир
Свега
>■ ГТоповић Живко, Сарајево Илић Сретен Говедарииа Манојло
Свега
9. Ђорђевић Л., Нови Сад Калбах Лосип Чањи Павел
Свега
10. Кесић Ђуро, Београд Живојиновић Петар Ђурић Војислав
Свега
11. Тодоровић К., Сарајево Шпирич Душан Богојевић Никодије
Свега
12. Лах Мартин, Цеље Циглер Славко Чеховин Јуриј
Свега
12. Вречко Алексеј, Цеље Пикл Јоже
Смола Феликс
Свега
13. Ананије Мар., Београд Томић Гојко
Мандић Лазар
Свега
14 Путнрк U, Петровград Марков Жива Матић Страја
Свега
15. Марковић Сретен, Ниш Дугић Лазар Бранковић Драгољуб
Свега
16. Трилер Игор, ЈСрањ Капус Иван
Рутер Милош
Свега
17 Отокар Новотни, Београд Штепинец Јозеф Стражински Звонимир
Свега
Стевпн Светозар, Београд Блажен Мирослав Буђан Станко
z Свега Липовшек Фердо, Цеље Дролц Винко Мекинда Едвин
18.
19.
20.
21-
22.
23
Свега
Др. Жужић Саво, Цеље Гробелник Густи Цокан Лудвик
Свега
Живковић Цв., Марибор Банич Иван Крањц Ивзн
Свега
Компаре Станко, Крањ Керстник Ладо Грчман Иван
Рељић Михајло Павловић Чедомир Митровић Милутин
Свега БеогрВд
Свега
23 Kvh Владислав, Београд Церовац Брацко Вишекруна Бранко
Свега
24. Ибрашимовић С.. Тузла МилОсављевић Радпјко Локвенц Карло
Свега
24. Принц Лав., Сарајево Ђурасовић Дазар Радичевић Бранко
Свега
60
44
19 123
63 32
6
101
64 13 11 S8
44 39
0
83
53
24
0
79
48
28
0
76
67
3
1
71
39
20 2
61
42 11
0
53
32
0
0
32
33 12 0
45
43 0 0
43
32 11
0
43
35
7
0
42
41
0
6
41
33 2 0
35
18
15
1
34 21 10 0
31
26
0
0
26
23
0
0
23
19
0
0
19
18
0
0
18
15
0
0
15
13 1 0
14 14
0 n 14 7 0 0 7 0 7 0 7
25. Мирник Богдан, Цел>е	4
Милошевић Роми	1
ТТшеничник Милан	0
Свега	5
26 Бичерахов Ђ., Београд	2
Копша Андреј	0
Алексијев Владимир '	0
Свега	2
27. Штепихер Хинко, Цел>е	0
Земљич Божо	0
Плахута Ј.	0
Свега	0
27. Пахуљев 3., Петровград	0
Каштепин Радивоје	0
Ракинић Милутин	0
Свега	0
27. Глигоров В., Петровград	0
Ронац Вељко	0
Букач Стеван	0
Свега	0
27. Михејев Леонид, Београд	0
Гвоздовић Сергије	0
Попов Иван	0
Свега	0
ЧЛАНОВИ ПОЈЕДИНЦИ
Бертеље Андреј,. Београд Капор Радослав, Сарајево Бег Адолф, Марибор . . Крачун Звонко, Марибор Николић Бранислав, Бео-град ........
Кесић Ђуро, Београд . . Цасић Миленко, Београд Михорко Миловаи, Ма-
рибор ...............
Биртић Фрањо, Загреб . Лах Мартин. Цел>е . . . Ђорђевић Лазар, Нови Сад .........
Путник Иван, ГТетровград Рогнћ Бранко, Загреб . . Поповић Живко, Capa-
9.
10.
11.
12.
12.
јево ....................
13. Маровић Ананије, Бео-град . . ...................
14 Марковић Сретен, Ниш
14. Тодоровић Крсто, Сарз-јево.........................
15. Лушин Душан, Марибор
15. Вречко Алексеј, Цел>е .
16. Бубаловнћ Јован, Бео-град ........
17. Стевцн Светозар, Бео-град . . . . . . ' • .
18 Костић Милосав, Бео-град .........
19. Липовшек Фердо, Це.д>е
20. Новотни Отокар, Београд
21. Млић Сретен, Сарајево
22. Турић Владо, Марибор
22. Др. Жужић Саво, Цеље
23. Трилер Игор, К’рањ . .
23. Живковић Цветко, Ма-рибор ......................
24. Капус Иван, Кран> . . . 24 Компаре Станко, Крањ
25. Кун Владимир, Београд
25. Новаковић Раде, Загреб
26. Милосављевић Bojo, Ca-
рајево .  ...............
Рељић Михајло, Београд Шпирић Душан, Сарајево Гогић Мирко, Сарајево Пикл Јоже, Цеље . . . Калбах Јосип, Нови Сад Штепинек Јозеф, Београд Ђурасовић Лазар,! Capa
јево..............
Ибришкмовнћ Салим, Са
рајево.................
Томић Гојко, Београд Цестник Перо, Марибор Мирник Богдан, Цеље ГанЈпарут Драго, Цеље Буслин Виктор, Београд Говедарица Манојло, Са
рајево.................
Ивановић Буда, Београд Бичерахов Ђорђе, Бео
град .................
Рутар Милош, Крањ . Милошевић Роми, Цеље Спољар Радомир, Бео
град .................
Павловић Чедомир, Бео
рад, Стаменковић Мирослав, Ча-њи Павел, Пшеничник Мцлан, Гробелник Густи, Цокан Луд-вик, Мандић Лазар, Штражнић-ски Звонимир, Вучковић Сини-ша, Живојиновнћ Петар, Ђурић Војиелав, Митоовић Милутин, Попов ИванТ Гвозденовић Сер-гије, Михејев Леонид, Мошић Драгомир, Блажан Мирослав, Буђан Станко, Церовац Бранко, Вишекруна Бранко, Копша Ан-дреј, Алексијев Владимир, Мар-,ков Жива, Матић Страја, Бу-кач Стеван, Ронаи Вељко, Гли-горов Војин, Ракинић Милутин, Кашпетин Радивоје, Пауљев Зо-ран, — сви ови са цифром 0.
ПУШКА
400 метарз ^ Чланови по одељењима
1. Маровић Ананије, Бео-
град ......................72
Томић Гојко................17
Мандић Лазар ....	2
67
64
ћЗ
60
55
52
48
44
44
43
42
41
39
39
35
33
33
.32
32
28
26
24
23
21
20
19
19
18
18
15'
15
14
14
13
13
12
11
11
11
10
Свега 91
2. Смола Фелкис, Цеље . . 57
Пикл Јожа .....................21
Вречко Алексеј ....	0
Свега
3. Ћасић Миленко ....
Вучковић Сиииша, Бео-град ........
Бубаловић Јован . . s .
Свега 73
4 Прина Лавослав, Сара-
јево ......................  52
Ралићевић Бранко ... 16 Ђурасовић Лазар ...	0
Свега 68
5. Рел>ић Михајло, Београд 40 Павловић Чедомир ... 16 Митровић Милутин . .	0
26.
27.
28.
28.
28.
29.
30.
30.
30.
31.
32.
33.
33.
34.
34.
34.
35.
35.
35.
35.
град
i 36 Принц Лавослав, Радићевић Бранко, Богојевић Никоди.!е, Божић Иван, Kpatfcu Ивлн, Бран-ковић Доагољуб, Микулнчић И-ван, МилосављевОћ Радојко, Локвснц Карло, Смола Феликс, Мекинда Едвин, Дролц Винко, Керстник Ладо, Грчман Иван Циглер Славко, Чеховин Јурч' Штепихер Хинко, Земљич Бо-жо, Плахута Ј., Малек Јожеф.
чтурило Теодор, Гашпарут Фран.о, Рајсингер Оскар, Вовк Антои, Малек Радомир, Спичек Драгутин, Илић Милорад, Ће-саров Васа, Томашевић Мило-
Свега 56
6. Вишекруна Бранко, Бео-град ......... 26
Кун Владислав .... 23
Церовац Бранко ....	0
Свега 49
I
7. Бичерахов Ђорђе,' Бео-
град.........................30
Копша Андреј .... 18 Алексијев Владимир . .	0
Свега 48
8. Марковић Сретен, Ниш 12
Дугић Лазар................11
Бранковић Драгољуб . .	9
Свега 32
8. Гробелник Густи, Цеље 32 Др. Жужић Саво ...	0
Цокан Лудвнк ....	0
9. Лушин Душан, 'Марибор
Цестник Перо.............
Бег Адолф
10 Гогић Мирко, Сарајево . 24 Капор Радослав ....	0
Милорав.Ђевић Bojo . •	0
Свега 24
11. Ннколић Бранислав, Бео-
град .......................14
Мошић Драгомир ... 6 Кпстић Милосав .... 0
Свега 20
12. Локвенц Карло, Тузла .	19
Милосављевић Радојко .	0
Ибришимовнћ Салим . .	0
Свега 19
13. Лах Мартин, Цеље ... 18 Циглер Славко .... 0 Чеховин Јуриј .... 0
30
Свега 18
14. Зеиљич Божо, Цел>е Штепихар Хинко . . Плахута .1.............
17
0
и
Свега 17 Петров'
15. Ронац Вељко,
град  ........................12
Матић Страја .....	2
Путник Ненад...................0
Свега 14
15. Прајсингер Оскар, Крањ 12 Керстник Ладо ....	2
Вовк Антон •..................0
Свега 14
16. Капус Иван, Крањ ... 13 Трилер Игор ..... 0 Рутар Милош ..... 0
Свега 13
17. Михајл Леонид, Београд 11 Гвоздевић Сергије ...	0
Попов Иван ......	0
Свега 11
18. Букач Стеван, Петров-
град . .  .....................8
Марков Живан .... 0 Глигоров Војин	...	0
Свега	8
19.. Дродц Винко, Цеље . .	6
Мекинда Едвин ....	0
Липовшек Фердо ...	0
Свега 6
20 Блажен Мирослав, Бео-
град .........................4
Стевин Светозар ... 0 Бућан Станко ..... 0
Свега 4
21. Богојевић Никодин, Са-
рајево........................2
Шпирић Д\тпан .... 0 Тодоровић Крсто ...	0
Свега 2
Свега 32
Свега
хроматичне лчшлгх/ги/ле
ТРАЖИТЕ
БЕСПЛАТАИ
иеиовиик
22. Штепинец Јозеф, Стражнич-ки Звонимир,. Новотни Отокар, Калбах Јосип. Ђорћевић Лазар, Чањи Павел, Мирник Богдан, Ми-лошевич Роми, Пшеничник Ми-лан, Ракинић Милутин, Пауљев Зоран, Кашпетин Радивој, Бер-теље Андреј, Шпољар Влзди-мир, Бублин Виктор, Поповић Живко. Г оведарица Манојло, Илић Сретен, Рогић Бранко, Ми-куличић Иван, Биртик Фрањо,
ЧАСОВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
М. МИТРОВИЋ
Теразије 22 (до Москве)
нна швајцарских часовнпка ва руку и џеп, златног на-квтв, кристала, сре-бра, пехара и плакета
SpaliN и сестрана попуст ене врло солидне. Стручан рад Гражнте цене за нзраду
г^тЈгЈлгич7ТРттчтргггг1-»ii.frp.gTTi хлинаца а значака
Чихорко Милован, Звонко Крз- . чун, Турич Владо, Живковић Цветко, Банич Иван, Крањи Иван — сви са 0.
Чланови поједннии
1. Маровић Ананије, Бео-град . - - -	• - - -
2. Миленко пасић, Београд о/
3. Смола Феликс, Цеље . 57
4. Принц Лавослав, Сара-јево .........................52
5. Михаило Рел.ић, Београд 40 6 Гробе.лник Густи, Цеље 32
7. Бичерахов Ђорђе, Бео-град ........
8. Вишекруна Бранко, Бео-град...................- - 26
9 Гогић Мирко, Сарајево 24
10. Кун Владислав, Београд 23
11. Пикл Јоже, Цеље ... 21
12. Лушин Душан, Марибор 20
13. Малек Јожеф, Марибор 19
13. Локвенц Карло, Тузла . 19
14, Лах Мартин, Цеље ... 18
14. Копша Андреј, Београд 18
15. Ћесаров Васа, Београд . 17 15. Земљич Божо, Цеље . . 17
15. Томић Гојко,. Београд .	17
16. Чедомир Павловић, Бео-град .	.	.	.	.	•	•	•
16. Радићевић Бранко, Сара-.јево...................
17. Николић Бранислав, Бео-град ........................
18. Капус Иван, Крањ . . .
19. Прајсингер Оскар, Крањ 19. Ронац Вељко, Петров-
град .....................
19. Сретен Марковић, Ниш
20. Дугић Лазар, Ниш . u .
20. Михејев Леонид, Београд
21. Илић Милорад, Београд
22. Бранковнћ Драго-љуб, Ниш.........................
23. Букач Стеван. Петров-град .........................
24. Грчман Иван, Кран> . .
25. Дрол ц Вннко, Цеље ._ .______
(Свршетак у идућем броју)
16
16
14
13
12
12
12
11
11
21
ТКО ЈЕ MALOKRVAN, BLIJED
i uopće slahog r.dra- 	vlja,	neka	upotrehi
najnovlji specijalitet „FERRODOVIM" koji otvara vanredan ареШ i vrlo brzo 0-poravlja svaltu oso-bu kojoj je btlo kak-va bolest narušila rdravlje. Za dobar usnjeh dovoljne su 2-3 flaše. Cijena 1 fl. D.40.- sa postarinom D. 45.-, 3 fl. p. 120.-Iranko. Proizvađa Mr. Pb. A- Mntušjč, apotekar u Mostaru (banovinaHrvatsifa^ Dobiva se j ц apotekama Reg. S. Br. 6682?2.	(4-st)
ZA DAME
MANTLOVI
haljine i bluze
NAJVECI IZBOR U SPECIJALNOJ RAD-NJI ZENSKE KONFEKCIJE
99
TOG A“!
PINKAS 1 KOMP. Beograd
Knez Mihailova br. 8 (ugao)
№—!>
■ j.:. Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Predsednik Dr. Vlad. Belajčič) — *	vorni urednik
Niko Bartulovič, književnik, Beograd, Prestolonaslednikov trg 3-4. Štamparija »Luč«, Mitrovič i Lazarevič — Beograd, Kraljice Natalije ulica broj 100, Tel. 21-722