KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 30 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Juna 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8034
Victor X-Ray Corporation, Chicago, U.S.A.
Rentgenski sto za prelome.
Prijava od 2. maja 1929.	Važi od 1. novembra 1930.
Pravo prvenstva od 14. juna 1928. (U.S.A.)
Ovaj se pronalazak odnosi na rentge-nove aparate i na instrumente za upotrebu sa rentgenovim aparatima, i specialno se odnosi na nov i jedinstven sto, koji omo-gučava primenu X-zrakova za vreme name-štanja preloma kosti.
Do sad su X-zraci bili vrlo korisni pri određivanju da li su prelomi pravilno re* dukovani. Način rada za nameštanje preloma i njihovo ispitivanje pod X-zracima sastojalo se u torne, što se bolesnik stavi na sto, prinese islom aparat potreoan za ispravljanje preloma, zatim da se prelom, prema najboljoj sposobnosti lekara ili kirurga, ispravi (namesti), da se uvede bolesnik u rentgensku sobu i tamo načine radicgrafi, da bi se odredila tačnost na-meštanja. Ako je nameštanje vrlo dobro, bolesnik dalje nije uznemirivan.
U slučaju pak da nameštanje nije dobro, onda je bilo potrebno vratiti bolesnika na sto, ukloniti šine, namestiti prelom i vršiti ponovo isti postupak kao i ranije. Bez kritike po lekarsku profesiju, jasno je bilo, ako X-zraci pokažu da je nameštanje bilo prilično dobro, da če bolesnik i lekar radije dozvoliti vezivanje slomijene kosti bez potpuno pravilnog nameštanja slomijenog člana, nego da ponove nameštanje.
Po ovom pronalasku ceo ovaj postupak odstranjen je. Primena je upravljena na upotrebu u ulje potopljenih jedinica za X-zrake i na razne table udešene specijalno za nameštanje preloma pomoču X-zrakova.
U prvom redu pronalazak omogučava popravljanje kosti ili nameštanje preloma dok lekar ili hirurg vidi rad, dejstvom X-zrakova, na fluorescentnom platnu, koja u opšte nosi hirurg ili lekar.
Najzad, ako operator ne žeti da radi sa X-zracima, koji bi mu pomogli u svakom pokretu, on ima na raspoloženju X-svetlo-sti, pomoču koje može odrediti dokle je dospeo sa radom u nameštanju preloma.
Mogučno je, dok je bolesnik još na stolu, i pre nego što se šine postave, da se odredi tačnost svakog nameštanja, i nema potrebe da se član steže dok se potpuno ne uverimo da je nameštanje potpuno ispravno. Pacijent se ne mora uda-Ijavati sa operacionog stola sve dolle dok ne bude gotov da se odnese u postelju sa svima zavojima.
Ogromna je dobit za lekara i hirurga da zna kakav je napredak načinio u pogledu nameštanja preloma, a velika je ušteda u vremenu pri hirurškom lečenju.
Sa punim znanjem položaja preloma ko-stiju, njihovog međusobnog odnosa i dejstva svakog spoljneg pokreta na ud u pogledu takvog preloma, bolesniku se uštedi veliki deo nepotrebnog bola, a lekaru nepotreben trud, a ceo postupak nameštanja preloma temaljno je uproščen. Svakome je jasno da je takva naprava, kakva je gore pomenufa, i koja je u sledečem opisana vrlo potrebna.
Rešenje problema postignuto je čim je
Din. 35.
pronađena naprava, koja iskorišćuje jedi-nice za X-zrake potopljene u ulju, ili druge jedinice za X-zrake, gde nema golih (pri-stupačnih) žica za visoki napon. Jasno je, da se kod starog sistema tehnike X-zra-kova, sa mnogo pristupačnim visoko na-ponskim žicama, lekari i asistenti nisu mogli kretati oko bolesnika tako. da se dobiju pravilni rezultati pri nameštanju preloma, jer je potrebno, da lekar i njegov pomočnik budu svuda oko operacionog stola u svakom položaju prema telu bolesnika, da bi se prelom što bolje popravio i na-mestio.
Na isti način u operacionoj šali, gde radi veči broj lica, ozbiljna je opasnost za ta lica njihovo nepoznavanje prirode X-zrakova i aparata. Ovo nepoznavanje od-velo je zabuni, cesto nesrečnim slučaje-vima, i mahom je onemogučavalo da se pomoču X-zrakova nameste prelomi.
U operacionoj šali potrebna je brzina. Opasnost od upotrebe visokog napona, kao i upotrebe rentgenovog aparata u op-šte, čini da lekari nerado upotrebljuju X-zrake u operacionoj šali za prelome. I onde, gde tih instalacija ima, one su bile žametne i neupotrebljive, jer je bojazan od nesrečnih slučaja ili verovatnoče za iste obeshrabljivala njihovu upotrebu.
Svaka i sve dosadanje prepreke za upo-irebu X-zrakova u vezi sa tablom za prelome, ili primena istih za nameštanje preloma, uklonjena je ovifn aparatom, kod koga ne postoje opasnosti prilikom pri-mene, gde nema pristupačnih prevodnika za visoki napon i gde je osigurana takoča rada, kakve nema ravne kod običnih rent-genovih aparata.
Iz gornjeg je jasno, da pronalazak ima ogromne praktične vrednosti, a cilj mu je sledeči:
Izrada rentgenskog stola za prelome, koji sto ima kao sastavni deo jednu ili više u ulju potopljenih rentgentskih jedinica, koje se mogu upotrebiti za vreme name-štanja preloma.
Rentgenski sto u vezi sa jedinicama potopljenim u ulju, koje mogu bacati X-zrake na kosti za vreme nameštanja preloma.
Predviđanje oruda u gornjoj napravi za proizvodnju X-zrakova. koja su obezbeđena od električnog udara.
Predviđanje oruda za proizvodnju X-zrakova kod stola za prelome, koje je bez-opasno u upotrebi i ne dopusta električne poremečaje van omota aparata.
Predviđanje naprave sastavljene iz večeg broja jedinica za proizvodnju X-zrakova, pomoču kojih se delovi slomljenih kostiju mogu videti sa više strana.
Predviđanje rentgenskog stola, koji ima veči broj X cevi raspoređenih tako, da se predmet za pregled može videti sa više strana i uglovi pod kojima se gleda mogu se menjati po volji rukovaoca.
Predviđanje električnih uključnih oruda, pomoču kojih se jedna ili druga, od večeg broja jedinica, može po volji energizirati.
Predvidanje rentgenskog stola, koji kao sastavni deo ima veči broj jedinica X-zrakova u vezi sa kontrolnim organima, pomoču kojih se jedna ili druga od jedinica može energizirati po volji rukovaoca.
Predvidanje rentgenskog stola, koji ima veči broj jedinica X-zrakova i oruda za kretanje jedne od jedinica od stola, kad priroda posla iziskuje upotrebu jedne jedinice i koji ima oruđe za otvarenje stola.
Predvidanje rentgenskog stola, koji ima oruđe za nameštanje bolesnika, vučna o-ruda i druge naprave za nameštanje preloma i oruda za izlaganje preloma dejstvu X-zrakova, Predvidanje stola, koji ima veči broj rentgenskih jedinica u kombinaciji sa organima za nameštanje bolesnika, vučna oruda i naprave za olakšanje pri nameštanju preloma i sredstva za upotrebu rentgenskih jedinica radi izlaganja preloma pod raznim uglovima.
Predvidanje oruda sa večini brojem rentgenskih cevi ili jedne takve cevi, pomoču koje se celokupno nameštanje preloma može izvršiti dok su delovi kostiju izloženi X-zracima.
Predvidanje stola za prelome, koji ima jednu ili više rentgenskih jedinica, koje se mogu upotrebiti bez opasnosti usled izleženih žica'^za visoki napon.
Predvidanje oruda za nameštenje preloma, pomoču kojih se može nameštanje nadgledati za vreme operacije.
Predvidanje oruda zajedno sa upotre-bom jedne li više rentgenskih cevi, pomoču kojih se prelom može gledati bez promene položaja bolesnika i pre nameštanja šina na prelome.
Ovi ciljevi kao i drugi dalje navedeni dobijaju se novom kombinacijom, konstruk-cijom i rasporedom raznih elemenata pri-menjenih u proštom izvođenju pronalaska koji je pokazan na priloženom načrtu.
Sl. 1. je horizontalen izgled rentgenskog stola za prelome, konstruisan po pronala-sku i pom. slika pokazuje kontrolno mesto montirano u dve rentgenske jedinice gotove za rad.
Sl. 2. je izgled naprave pokazane u sl.
1.	sa umanjenim kontrolnim mestom.
Sl. 3. je zadnji vertikalni izgled sa jed-nom od rentgenskih jedinica iz sl. 1., koja je uklonjena; i sa drugom, koja je monti-
rana iznad slola za primenu kod običnog radiografskog rada.
Sl. 4. je zadnji vertikalni izgled pokazane u sl. 2.
Sl. 5. je šema elekiričnog kola upotreb-Ijenog kod aparata i pokazuje način ener-giniziranja jedne od njih ili obeju jedinica pokazanih u sl. 1. i sa kontrolnog mesta.
Kao šlo je ranije rečeno, naprava se sa-stoji iz stola za prelome obeleženog sa 10. Takav sto može imati noge 11, šine 12, vrh 13, ispadke ili konsole 14, za držanje paralelnih podnih šina 15 i 15 a, na koje se postavlja ležište cevi, da bi se pome-ralo duž stola, pri čemu stub za cev ima podlogu 16, koja se pomera po podnim šinama 13,
Pokazana koostrukcija je rr.anje i'i više uobičajena i ona se može podvrči mnogim promenama i izmenama, a da se ne izađe iz okvira pronalaska, naime da aparat kao prvi deo ima sto podesan da nosi instrumente za X-zrake i nosač za bolesnika radi lakog nameštanja preloma kostiju.
Sa stuba za cev strči ušica 17 sa podloge 16 i nosi vajke 18. Ukrsna ploča 19 je pokazana, kao i unutarnja konsola 20, koja na sebi ima unutarnje valjke 21. Prave 22 obrazuju deo podloge i sprečavaju da se podloga odvoji od šine 15.
Stubovi za cev pokazani su sa 25 i ras-poredeni su na njima pomenljivi okviri 24 za recipročno vertikalno kretanje. Na okvi-rima 24 su valjci 25 udešeni da pritiskuju na stub 23, usled čega se okviri 24 lako kreču gore i dole na slubu 23. Preteg 26 za nošenje težine okvira 24 i aparat ras-poređen na njemu, postavljen je na svakoj cevi 23 i može se peti gore i dole usled kretanja okvira 24. Taj preteg olakšava kretanje okvira 24 kao i lakše zadrževanje položaja okvira 24.
Kotur 27 predviden je na vrhu svakog stuba 23 i preko takvog kotura prevučeno je uže 28, koje je na jednom kraju vezano za okvir 24 a na drugom za preteg 26.
Predvidanje nosečeg elementa za cev na stubu, koji ima iznutra postavljeni preteg koji je utvrđen za pokretan okvir pomoču kabla, koji ide preko kotura na vrhu stuba, nije novost, ali primena istog u ovome primeru čini sastavni deo pronalaska i u tom je pogledu novina. jasno je, da karakter nosača 24 cevi, tip stuba 23 i precizan raspored ovih delova može varirati jedan prema drugom a da se ne izade iz okvira pronalaska ili upotrebljivosti naprave.
Stubovi 23 su paralelni i udešeni su da se spajaju za podlogu 16. Na njihovom vrhu se nalazi deo 29, pomoču koga se stubovi održavaju paralelno u svako doba. Vodice 30, sastavni deo okvira 24, poka-
zane su u sl. 3. Kod lakvih vodica valjci 31 su montirani i par štapiča 32 na kojima se valjci 31 mogu podešavati. Spojna ploča za držanje spoljneg kraja štapova 32 pokazana je brojem 33. Jaram 34 drži unutarnje krajeve štapova 32.
Za jaram 34 utvrđena je viljuška 36. Ova veza izvedena je pomoču frikcionog zgloba 35. Viljuška 36 daje ležište za sud 37, koji je obrtno postavljen na krajevima ubo-ranih delova viljuške 36. Na vrhu suda 37 nalazi se pokretan zatvarač 38. Dovoljno je napomenuti, da se zatvarači mogu ukloniti razvrtanjem krilatih navrtka, i da ti zatvarači rade pomoču pupčastih glava pokazanih levo u sl. 4., pri čem jedna glava krmani zatvarače koji se pomeraju jedan ka drugom i jedan od drugog u jednom pravcu, a druga glava to isto čini, samo u pravcu pod pravim uglom na kretanje prvog para zatvarača. Takvi zatvarači uobi-čajeni su u ovoj grani tehnike i mogu se prilagodavati. Z datak je istih da poveča-vaju ili smanjuju polje gledanja predmeta na koje spadaju X zraci.
U si. 4. sličan poklopac pokazan je na jednom od gornjih sudova 53 i ovaj se, kao šlo i poklopac na jednom od donjih sudova 37, može ukloniti ako se to želi.
Na jednoj strani stola 10 nalaze se nosači 40 za prijem pomočnog držača cevi, koji je montiran na toj strani stola. Nosači 40 primaju zavrtnje 41 za utvrđivanje bočne šine u tim nosačima, pri čem bočna šina ima šipke 42, koje obrazuju krajeve nosečeg okvira. Te šipke 42 vezane su uzduž-nim polugama 43, pr/ čem prostor između šipki 42 ograničava putanju duž koje se može pomočna jedinica uzdužno pomerati.
Na šinama 43 montirana su dva okvirna omota 44, koji su vezani poprečnim članovima 45 i 46. Ovi poprečni članovi 45 leže u članovima 44 i član 45 ima ručicu 47 aa jednom kraju. Na suprotnom kraju okvira
44	nalazi se poprečni član 46, koji ima konični zupčanik 48, koji je postavljen na 45, i 49 koji je postavljen na 46, a 50 su zupčanici, koji kooperišu sa 48 i 49. Zup-čanici 50 vezani su vratilom 51 (sl. 1.), pri čem kretanje ukrsnog člana 45ručicom47 izaziva obrtanje vratila i čini da se članovi
45	i 46 okreču u istom smislu.
Kako su članovi 45 i 46 izlozani i dej-stvuju pomoču navrtki 52 u kojima se isli obrču, koje su navrtke utvrđene za sud 53, to obrtanje iste ručice 47, u jednom smislu, izaziva kretanje suda 53 (koji sadrži cev i elemente za energiziranje cevi) u jednom pravcu, dok obrtanje ručice 47 u suprotnom smislu izaziva kretanje pom. suda u dravcu suprotnom prvom. Sud 33 montiran tako na članove 45 i 46 i vezan
za iste navrtkama 52, uckšen je da ostane u ulvrdenom položaju, kad ručicu 47 ne okrečemo.
Kretanje suda 5 3 po ukrsnim članovima 43 i 46 iza izvesnih granica izbegnuto je upoirebom zaustavnih jaka iii čaura 54, koje su utvrđene za članove 45 i 46.
Na jednom od članova 44 rasporedenje zavrtanj 55, kojim se koči ceo okvirni me-hanizam na sudu 53 u svakom željenom položaju uzdužnog podešavanja duž sina 43.
Klizni član 56 za držanje klinca ras-poreden je na gornjem delu stola i na istom je montiran klinac 57. Krajevi ktiznog člana 56 su snabdeveni zavrtnjima 58, ko-jima se utvrđuju članovi 56 u svakom željenom položaju poprečno prema vrhu stola.
Na jednom kraju stola nalaze se organi
59	za vučnu napravu, koja se može utvr-diti na lom kraju stola. Spojna sina za ta-kvu napravu pokazana je kod 60, pri čem se poiuga 61 pomerljivo podešava. Na toj poluzi je ležište 62, koje drži kuku, i ono ima zavrtanj 63 za utvrdivanje.
Na ležištu 62 nalazi se kuka 64, koja jo obrtno postavljena na tom ležištu, i za isto se može vezati svaka naprava 63 za vezi vanje bolesničkog dda tela. U slici 1 je prestavljena naprava za vezivanje uz noge bolesnika. Ova naprava je namenjena za nameštanje preloma femura.
Čaura 66 pomerljivo postavljena na šini
60	obrino je utvrđena za čauru 67, koja je pomerljivo montirana na poluzi 61, tako da postoji kompenzaciono podešavanje iz-među članova 60 i 61 prema čauri, koja ima dve jedinice 66 i 67. Da bi se utvr-dile čaure 66 i 67 na članove 60 i 61 i u svakom željenom položaju, predviden je zavrtanj 68 i iaj zavrtanj je udešen da dej-stvuje na polugu 61.
Svaka druga vučna naprava može zame-niti pokazanu i očevidno je da se sto može snabdeti inim aparatima za nameštanje preloma, a ne samo preloma femura. I ako smo uzeli u obzir samo takvu napravu sa stolom, nije potrebno pokazati svaku kom-binaciju, koja se može primeniti u vezi sa stolom.
Princip rada ostaje isti u odnosu na sto i jedinice za X-zraka i specijalan tip naprave za nameštanje preloma je sporedan za pronalazak. Prikazivanje služi samo zato da pokaže prostotu naprave i njenu pri-menu za nameštanje preloma.
Načrt tako isto pokazuje mogučnost pri mene jedne ili više jedinica za X-zrake, gornjeg tipa, u vezi sa uobičajenim oru-đima za stolove za nameštanje preloma. Načrt tako isto služi da pokaže podešlji-vost jedinice X-zrakova prema bolesniku,
dok je isti u propisanom položaju, koji se mora održavati dok se vrši nameštanje raznih preloma.
U sl. 5. pokazana je kao što je ranije rečeno, šema elekiričnog kola struje, koje je upolrebljeno u vezi sa gore opisanim mehaničkim napravama. Kao što je več pokazane, jedna od jedinica može se upo-trebiii nezavisno ili se dve opisane jedinice mogu upotrebiii zajedno. Izbor jedne jedinice ili obeju zavisi od volje i to leži u moči rentgenološkog tehničara ili lekan .
Može se upotrebiii svaki željeni izvor električne struje pokazan i šematički sa 75 (sl. 5). Kabl 76, koji vezuje izvor snage sa kontrolnim mestom več je pokazan u ul. 1. Kontrolno mesto 77 pokazano je u sl, 1, u konturi, a u sl. 5. pravouganom sli-kom sa tačkastim linijama. U kolu je glavni prekidač 78, koji ima ručicu 79 pokazanu potpuno u sl. f.
Voltmeiar 85 uključen je u kolu, pomoču koga se može meriti napon kroz primarni kalem visoko-naponskog transfermatora. Ovaj voltmetar pokazan je na vrhu kon-trolnog mesta 77 u sl. 1.
Visoko-naponski transformator obeležen je sa 84. Jedan je raspoređen u sudu 37, a drugi u sudu 53. Primarni kalem obeležen je sa 85 a sekundarni sa 86. Transformator 87 pak rasporeden je u sudu 37 i 53 i to u prvom sudu 37 primarni kalem 88, a u drugom sudu sekundarni kalem 89.
Cev 90 rasporedena je u svakom sudu 53 -li 36 i cev u svakom slučaju ima ano-du 91 i katodu 92.
Izmedu konlrolnog mesta 77 i suda 53 nalazi se kabl 93 sa 5 žica, i sličan kabl 94 ima tako isto pet žica i tde do suda 37.
Prekidač 95 je predviden u vezi sa mestom 77, tako da če u jednom položaju biti energizirano kolo za aparate u sudu 53, a u drugom položaju, kolo za instrumente u suda 37; u trečem položaju biče energizirani intrumenti u oba suda 37 i 53.
Takav prekidač udešen je da radi pomoču ručice 96, koja je pokazana na vrhu kontrolnog mesta u sl. 1.
Prost stabilizator 97 može se upotrebiii u vezi sa više kola, pri čem takav instru-menat stabilizira struju predalu cevi 90 bilo u sudu 37 ili 53 ili u oba suda, kad rade obe cevi.
I ako je prekidač u zatvorenom položaju, bilo da takav položaj energizira instrumente u sudu 37 ili 53, ili u oba, stabilizatorski kalem biče uključen na red sa sekundarnim kalemom visoko-naponskog transfor-matora 84. Kao što je uobičajeno u praksi stabilizatora, sekundari visoko-naponskog transformatora 84 odvojeni su ili su nači-njeni na dva nezavisna kalema i provod-
niči idu odatk i!i sa sredine sekundarnih kdlem ka kalemu 98 siabilipaiora, kao što je pokazano šemalički. U glavnom kolu, ili na red sa stabiiizaiorovim kalemom 98, nalazi se ampermeiar 99, koji je raspore-čk n na vrhu konlroinog mesta 77 (sl. 1) i koji daje obaveslenje o ječini siruje, koja prolazi kroz cevi 90.
II stabiiizatoru nalazi se armatura 100. U kalemu 98 je jezgro 101. Opruga 102 je predvidena da normalno drži armaturu 100 u svom najviše udaijenom položaju od jez-gra 101. Vibracioni ili pokretni kontakt 103 vezan je za armaturu 100 i sa njorne se kreće.
Nekretni koniakt 104 je predviden. Kučiča 105 je predvidena za menjanje prostora izmedu armature 100 i jezgra 101 ■radi podešavanja stabilizatora 97.
Otpornik 106 vezan je na red sa primarnim kalemom transformatora 88 i udešen je da se uključuje u kolo dejstvom kontakta 103 i 104. K? d ti kontakti udaraju direktno, odpornik je isključen, ali had su ti kontakti odvojeni, tok struje između kontakta ide i dalje, ali samo kroz oipor 106. Ovo je uobiča:eni način izvođenja stahiii-Zcitora za struju X-zrakova.
Cevi 90, visoko-naponski transformator! 84 i transformatori 87, smešteni su u sudu 37 ili 53, koji je u opšte snabdeven rebri-ma brzo zračenje toplote, pri čem su trans-lormatori i cevi postavljene tako kako je opisano i pokazano u našoj prijavi broj 3897/29. (P. 168/29).
Upotrebljeno je potapanje u ulju, pri čem je uljno izolaciono dejstvo udešeno da polpuno ispuni sud 53 ili 57. Silfonske naprave sigurnosti (vidi prijavu broj 3897/29. P. 168 29) mogu se upoirebiti kod jednog ili oba pomenuta suda 37 ili 53.
Napominjemo, da su kola siruje u sudo-vima 37 i 53 ista, t. j. raspored je u svakom slučaju isti. Kad rade zajedno oni su obično paralelno vezani, a ne na red. Na faj se način mogu upoirebiti jedan stabilizator 97, jedan autotranslbrmator 80, jedan kovtrolni prekidač 78, jedan voltmetar 83 i ampermetar 97. Kola siruje za razne aparate, koji se nalaze na kontrolnom mestu 77 i sudovima 37 i 53, mogu se lako povuči. Način rada raznih instumenata pot-puno je opisan u našoj porepomenutoj prijavi (P. 168/29).
Pri radu aparata, bolesnik se stavlja na sto 10, i primenjuju se podesne naprave za nameštanje preloma ili vuču, kakve su pokazane, ili pak druge prema slučaju, i to u saglasnosti sa medicinskim zahtevima i učenjem. Sud sa instrumentima normalno stoji ispod stola i može se podešavati uz-dužno prema stolu, jer je tako rastavljen
bočno. Takav sud se može kretati duž stola 10, dok se ne postavi u željeni položaj ispod bolesnika, a na vrh slolc.
Ploča 13 stola je naravno od materijala prodirnog za X-zraka, na pr. od drvela, i takva ploča je od materijala koji sam može davati vrlo malo zračenja. Radi centralisa-nja i regusisanja količine X zrakova, koja se šal je bolesriku na ploču 13, može se upoirebiti takav zaivarač.
Kad se položaj bolesnika odredi, i kad je naprava za vuču priključena, jedan od insfrumenata X zrakova stavlja se u položaj, pri čem je jedan od istih stavljen ispod stola, a drugi sa strane istoga.
Več je istaknulo, da zračenja sa inslru-menata u sudu 37 prodiiu kroz površinu 13 stola 10. Zračenja instrumenata u sudu 53 udešena su da prodiru kroz isti deo bolesnikovog teta, kroz koji su deo tela prethodno prošla zračenja iz cevi u sudu 37, ali pod uglom od oko 90°, prema X-zracima, koji su išii iz cevi u sudu 37.
Kad su naprave za vuču upotrebljene, a obično se takve naprave upotrebljuju direktnim vučenjem t. j. izvlečenjem delova, tako da se onda mogu prelomi spojiti, onda se može opaziti precizno dejstvo takvog vnčenja. Ako delovi kostiju ne nalaze pri-rodno svoje mesto, onda se može prime-niti fizička manipulacija kostiju kroz meso, da bi se udesio pravac pokrcta delova tako, da se takvom manipulacijom podese prelomljeni delovi za spoj.
Kako se delovi gledaju pod raznim u-glovima, to se može odmah videti, da !i je spoj pravilen ili ne. Ako bi bio samo jedan instrumenat na raspoloženju, operator ne bi tačno znao o tačnosli nameštanja, tako da bi delovi mogli biti paralelni i u liniji samo u jednom pravcu, dok u drugom to ne bi bilo. Pogled pod pravim uglom pokreče u punoj meri tačnost postavljanja. Ovo če dopustiti, da se delovi \ide sa dva sasvim suprotna pravca t. j. horizontalno i vertikalno, tako da se može odre liti, da li su fragmenti pravilno postavljeni za spoj i da li je trud lekara bio uspešan i da li če odvesti pravilnim rezultatima.
X-zraci instrumenti iz suda 37 mogu se vertikalno podešavati duž stuba 23, a time se cevi za X-zrake mogu bliže dovodih ili udaljavati od bolesnika. Dalje podešavanje suda 37 jeste paralelno stolu, tako da se bez obzira ua položaj bolesnika ili na njegova veličinu mogu podesiii cev za X-zra-ke u sudu 37 u položaj, koji omogučava potpuno ispitivanje prelomljenih delova.
Na isti način sud 53 ae može uzdužno duž stola 13 podešavati gotovo na isti način kao i sud 37. On se, takođe može podešavati vertikalno pomoču mehanizma u
vezi s njim, a koji se stavljaju u pogon ručicom.
Na taj način, X-zraci, koji emaniraju iz suda 37 i kroz zatvarač 38, ako je ovaj upotrebljen, mogu se dovesti i paralelno njemu, ili se sud 53 može podizati tako da X-zraci ostaju paralelni uz samu gornju površinu stola 13, ali i da se mogu ukloniti odatle. Jasčo je, da je podešavanje, mogućno pomoću pokazane naprave, podobno za svaki prelom, pred kojim se lekar može naći.
Na isti način, insirumenti za X-zrake mogu se upotrebiti nezavisno od naprave za vuču, koju lekar upotrebljava za skla-panje preloma. Ni u kom slučaju naprave za X-zrake ne smetaju tim napravama za vuču.
Več je pokazano, da se jedna rentgenska cev može upotrebiti nezavisno od koje druge. Ovo je jasno pokazano u sl. 1, 2 i 3. Aparat je raspoređen tako, da donja cev može biti stavljena iznad stola i upo-trebljena na način koji je primenjivan za cevi kod običnog radiografskog rada. Kao što je pokazano u sl. 3, sud 37 može se podiči u položaj iznad stola 13 i isti sud okrenuii tako, da če X-zraci, mesto da bu-du upravljeni na gore, kroz sto 13, biti upravljeni kroz isti na dole. Može se upotrebiti svako podesno sredsto, koje bi držalo kasetu sa pločom ili filmom ispod stola 13, ili ispod bolesnikovog tela pri čem je poslednji način bez naročitog o-slonca, pošto kao oslonac služi gornja površina stola 13, što se mnogo upotrebljava u renigenskoj praksi.
Svaki držač cevi pokretan je nezavisno od drugog držača, i upotreba jednog ne kosi se sa upotrebom drugog, i na isti način, pošto tu ima nezavisnih električnih kola i izbornih prekidača, ne postoji električni poremečaj u jednoj cevi u vezi drugom cevi u radu.
Donja cev u sudu 37 udešena je da se pokreče poprečno od stola 13 preko valj-kastog mehanizma, koji ima šipke 32 i u-krsne članove 33 i 34, koji su udešeni da reciprociraju između valjka 31, koji obra-zuju deo kliznog nosača 24. Na taj način mogučno je pomenuti sud 37 postaviti na svako mesto između bokova stola 13, kao i na svakom mestu duž istog.
Takav sud ima takvu sposobnost pode-šavanja time, što je okretno postavljen i može držati svoj zauzeti ugaoni položaj pošto je obrtno ležište u okolini centra mase i ima dovoljno trenje, da zadrži po-dešeni položaj. Kad se zatvorni mehanizam
38	upotrebi zajedno sa ležištem, članovi
39	daju podesne vodice, rukom pokretane, za kretanje suda 37 duž stole, poprečno
na isti i ugaono prema gornjoj površini istog.
Sud 53 isto tako se može okretati, i kad se zatvorni mehanizam, koji ima ručice 39. upotrebi sa istim, takav se sud može ugaono podešavati pomoču tog zatvarača. Takav sud u ovom primeru ne može se poprečno kretati sa gornjeg dela stola, ali je jasno, da se takav mehanizam može dodati, ako treba, za podešavanje tog stola. On se pak može poprečno podešavati u-potrebom koničnih zupčanika i zavrtnja, o čemu je bilo reči u opisu,
Usled ugaonog podešavanje članova 37 i 53, telo bolesnika može se posmatrati pod mnogim uglovima, a ne samo pod uglom od 90°.
Jasno je da su moguče mnoge izmene kod kola struje za cevi, i s obzirom na razne delove opisanog aparata, ali mislimo, da ni jedna izmena neče ni poboljšati ni pogoršati flektivnost stola, jer ona zavisi od mogučnosti da li če lekar moči za vreme rada i nameštanja preloma videti položaj istog, pri čemu mu X-zraci u svako doba pomažu za vreme pokreta dok na-mešta prelom. Cilj je dakle pronalasku da lekaru ili hirurgu omoguči gledanje rada dok namešta prelom.
Gornja svrha postiže se upotrebljenim aparatom, i naprava opisana mnogo če pomoči, naročilo kod ozbiljnih preloma ko-sfiju, a naročilo kad postoji teškoča da se slomljeni delovi sastave i nameste. Uz to če se pronalaskom izvesno smanjiti broj nezravilno nameštenih preloma i time bo-lesnici osloboditi muka od nepravilnog i netačnog nameštanja.
lasno je da je veliko preimučstvo bolesnika postaviti samo jednom na operaci-oni sto i izvesti sve radove i manipulacije u jedan mah, što se može učiniti ovom napravom.
Patentni zahtevi:
1.	Rentgenski operacioni sto sa napravom za nameštanje kostiju, naznačen time što su predvideni nezavisni organi na koje se postavlja veči broj rentgenskih jedinica koje su potopljene u ulju i koje se mogu podešavati prema stolu i jedna prema dru-goj tako, da se zrači mogu istovremeno bacati, pod raznim uglovima, kroz bolesnika, koji se nalazi na stolu, i kroz same je-dinice, i pomoču istih zrakova posmatrati za vreme tretiranja kostiju, i što nema ni-kakve nezaštičene (gole) električne delove, pri čem su sve rentgenske jedinice pod kontrolom obližnje razvodne kabine.
2.	Rentgenski operacioni sto po zahtevu 1, naznačen time što su prekidna oruđa
raspoređena tako, da se rentgenske jedi-nice mogu po volji lekara nezavisno ili istovremeno snabdeti električnom energi-jom sa izvorne struje.
3.	Rentgenski operacioni sto po zahtevu 1, naznačen time što montažni organi je-dne od rentgenskih jedinica omogučavaju njeno podešavanje iznad stola u položaj vertikalno i horizontalno prema njemu, i što montažni organi za drugu jedinicu o-mogučavaju njeno podešavanje ma u kom položaju iznad ili ispod stola.
4.	Rentgenski operacioni sto po zahtevu 1, naznačen time što su bočno od stola ■stavljeni organi za nameštanje večeg broja u ulju potopljenih jedinica, pri čem se montažni organi sastoje iz para paralelnih
šina (43), iznad jedne strane stola, iz okvi’ rastih članova (44) koji klize po tim šina-ma (43) iz obrtnih, helisno izlozanih poprečnih članova (45), koji su utvrđeni za okvirske članove (44) i što sarađuju sa vertikalno pokretnim navrtkama (52), koje noše jedinicu (53), pri čem se drugi montažni organ sastoji iz uzdužnih podnih šina (15), koje noše pokretnu polugu (16), koja nosi jedan par vertikalnih stubova (23), iz jednog para, horizontalnih, napolje strčečih vodečih štapova (32), koji se vertikalno podešavaju između stubova, iz člana (34) koji je pokretan na štapovima (32), iz vi-ljuškastog člana (36) koji je obrten u članu (34) i iz jedinice (31), koju viljuškasi član (36) nosi obrtno.

: '•
.


r.



■
.

/4 dp a fen h broj8034-,
Öö 44 S7 sa
V—37

























































A
89 87 88
I--------------------------------
91-\—
č6\ 88
Adpatenhbrqj8034-.
8/