Kraljevina Jugoslavija
Uprava sea mastilo
Klasa 72. (6>
Patentni Spis
Industrijske svojine
I zel ari l decembra 1935
Br. 11868
Akciovž společnost dfive Škođovv zavody v Plzni, Praha, Č S. R.
Merilo letenja.
Prijava od 31 marta 1934.
Važi od 1 februara 1935.
Traženo pravo prvenstva od 21 februara 1934 (Č S. R.).
Predmet pronalaska odnosi se na spravu koja kod neprekidnog praćenja letilice beleži na nepomičnom kružnom koturu ponajbolje metalnom ili papirnom koturu odn. ploči putanju letilice u određenoj srazmeri i snabdevena je spravom za merenje i skalom, pomoću koje se određuje azimut, terenski ugao, brzina i pravac letenja praćene mete.
Jedan primer izvođenja merila letenja prema pronalasku šematički je pretstavljen na priloženom nacrtu.
Sl. 1 je vertikalni presek a SI. 2 je takođe jedan deo vertikalnog preseka u većoj srazmeri kroz spravu za beleženje i merenje merila letenja.
Bitni sastavni deo sprave je pomenuti kotur 1, koji je nepomično spojen sa stativom na kome naleže sprava. Oko sredine kotura 1, na koji se može postaviti paoirni kotur, najbolje od providne hartije, okreće se kod praćenja letilice u azimutnom pravcu nosački kotur 2, na kome stvarno leže sprave za kretanje i merenje merila brzine, koje se sastoji od visinske sprave A, sprave pravca B i od crtačkog i merećeg klizača C (si. 1). Na papirnom koturu mogu se naštampati skala i mreže svih vrednosti i elemenata, koji su potrebni za gađanje letilica, kao što su to azimutna skala, mreža vrednosti tempiranja zrna i visinskog udešavanja topa, kilometarska skala i t. si.
Kod praćenja letilice u smislu azimuta okreće se ručni točak 3, pri čemu se puž 4 n. pr. kotrlja na vrtanjskom točku 5, koji je čvrsto spojen sa metalnim koturom 1 tako, da se cela sprava muže da okreće oko sop-stvene vertikalne ose, koja prolazi kroz središte kotura 1. Azimutalno kretanje razumljivo je da se može postići i drugim kakvim mehaničkim postrojenjem, kod koga se eie-menat koji treba da se okreće oslanja o jedan nepomični sastavni deo stativa i prouzrokuje okretanje nosačke ploče 2 sprave.
Na početku merenja se u spravu uvodi visina Y letilice obrtanjem točka 6. koja je izmerena visinarem ili procenjena. Time se pomera u odgovarajućoj srazmeri visinske sprave A navrtanj 7 u klizaču 8 za dužinu, koja je proporcionalna toj visini Y i istovremeno se naginje pomoću lenjira 9 i durbina 10 sprave u terenski ugao.
Praćenje letilice u smislu položaja vrši se ručnim točkom 11, čije se okretanje prenosi pomoću zupčaničkog zahvatnog mehanizma 12 na vrtanj 13, na kome će se klizač 8 pomeriti za jednu dužinu u srazmeri visinske sprave A, koja je proporcionalna stvarnom horizontalnom otstojanju X letilice od mesta stojanja sprave, pri čemu se durbin 10 pokrene u terenski ugao r, pod kojim se posmatrana letilica vidi sa mesta stajanja merila letenja. Vrtnjem 13 okreće se
Din. 15.—
istovremeno i vrtani 15, koji je spojen sa točkom 11 i na kome se kreće nosač 16 klizača C sa oznakama i za merenje, koji će se dakle od centra metalne ploče 1 stalno nalaziti na otstojanju, koje je u srazmeri putanje letenja letilice, koja je na koturu 1 nacrtana, proporcionalno stvarnom horizontalnom otsujjanju Y letilice od sprave. Sraz-mera visinske sprave A ne mora biti identična sa srazmerom putanje letilice, jer njihova različitost zavisi samo od nagiba vrt-njeva 13 i 15.
Crtački i mereči klizač C sastoji se od već pomenutoga nosača 16, koji je pomer-Ijiv na vrtnju 15 i od obrtljivog dela 17, koji nosi lenjir pravca 18 sa izmenljivim koturom tcčkićem brzine 19. Kroz centar obrtljivog dela t. j. kroz njegovu osu obrtanja prolazi pisaljka 20. Kroz klizač C prolazi podužnim žljebom snabdevena osovina 21 na kojoj je pomoću opružnog klina sme-šten pomerljivo puž 22, koji hvata u vrtanj-ski točak 23, koji je čvrsto spojen sa obrt-Ijivim delom 17. Osovina 21 pogoni se zupčanikom 24, koji hvata u nazubljenje prstenastog kotura. Pogon se vrši preko diferencijalnog zupčaničkog zahvalnog mehanizma 25 i prenosa 26 za isti ugao, za koji se menja azimut letilice i za koji se nosačka ploča ‘2 sprave kod praćenja letilice durbinom 10 okreće u bočnom pravcu (azimut-nom pravcu). Kod azimutnog kretanja no-sačke ploče 2 lenjir 18 pravca zadržava stalno automatski određeni stalno udešljivi ugao u odnosu na jedan proizvoljni pravac, koji je prethodno izabran na kružnom koturu 1, kada je čak i kretanje nosačke ploče 2 sasvim proizvoljno.
Kod praćenja letilice pomera se klizač C prema vrtnju 15 proporcionalno sa horizontalnim otstojanjem X letilice, a isto tako on biva ponesen u azimutnom pravcu no-sačkom pločom 2, pri čemu pisaljka 20 neprekidno beleži pravac letenja letilice u određenoj srazmeri na nepomičnoj ploči 1 ili na hartiji koja bi bila smeštena na njoj. Pri tome se okreće lenjir 18 klizača C ručnim točkom 27 preko pužastog zupčaničkog zahvalnog mehanizma 28, krstom diferencijala 25, prenosom 26, osovinom 21, pužastim zahvatnim zupčaničkim mehanizmom 22, 23 tako, da on obrazuje tangentu na nacrtanu putanju. Ugao ove tangente u odnosu na proizvoljan prethodno određeni osnovni pravac, u koji je sprava pre početka merenja udešena, čitače se na odgovarajućoj azi-mutnoj skali i taj ugao je tada pravac letilice. Ako se dakle na ploču 1 stavi hartija sa kilometarskom mrežom i ako su na njoj ucrtani objekti koji su ugroženi od napada ietiiica, to se može odgovarajući nacrtanoj
putanji letenja zaključiti, koji je od tih objekata cilj uzletelih Ietiiica.
List hartije sa kilometaskom mrežom i ucrtanim objektima može se direktno zame-niti kartom (geografskom) ili se karta može staviti direktno ispod providnog lista hartije. Srazmera u kojoj je merilo letenja nacrtalo putanju letenja letilice razumljivo je da mora da se slaže sa srazmerom karte, pri čemu je srazmera putanje letenja uslovljena srazmerom u kojoj je udešena visina letenja Y na visinskoj spravi A. Visina Y će odgovarajući visinskoj skali odu. visinskim skalama biti umetnuta, čijim se izmenama srazmera može proizvoljno menjati, eventualno visinska skala može biti snabdevena sa više podela, koje bi odgovarale raznim srazmerama sprave.
Brzina letenja letilice med se brzinar-skim točkićem 19, koji je pritvrđen na obrt-Ijivom delu 17 merećeg i crtački g klizača C i koji se kotrlja na kružnoj pioči 1 prilikom crtanja putanje letilice. Određeno obrtanje točka 19 odgovara određenom otseku putanje letenja letilice tako, da kada se izmeri vreme za koje se kotrljao točkić 19 na toj putanji, možemo da odredimo brzinu iz poznate jednačine c = j. U cilju olakšanja merenja toga vremena je obim točkića podeljen na dva segmenta, koji su naizme-nično za struju električnu spovodljivi i ne-sprovodljivi, (si. 2). Dužina obima sprovod-Ijivog segmenta 19’ odgovara u srazmeri izabranoj konstanti puta s, na kome se meri brzina letilice. Prilikom kotrljanja točkića 19 na ploči i će se električna struja uključivati, čime će se stavljati u delatnost elektromagnet 30, kojim će se puštati u rad štop-časov-nik 31 kao i zaustavljati. Ovaj štop-časovnik snabdeven je naročitom skalom, na kojoj se direktno može pročitati brzina letilice.
Brzinom kotrljanja točkića 19 budi se električni impuls, koji prelazi osim kroz elektromagnet 30 i kroz lampu 32, pri čemu on u saglasnosti sa puštanjem u rad i zaustavljanjem štop časovnika 31 pali i gasi sijalicu. Ova sprava omogućava merenje brzine naročito noću i sa većeg odstojanja od sprave, pri čemu se rukom upravljani štop-časovnik upotrebljava sa već pomenutom specijalnom skalom, kojim se meri vreme, za koje je lampa svetlila (sijalica 32).
Segmenti kotrljačkog točkića 19 mogu pak biti i tako srmšteni. da n. pr. samo krajevi segmenata 19’ u si. 2 obrazuju električne kontakte tako, da kod kotrljanja točkića 19 odgovarajući impuls n. pr. obeležava jednim svetlucanjem sijalice 32 samo početak i kraj stalne putanje s, koju je prešao točkić 19 kotrljajući se. Merilo lete ja snab-deveno je nizom točkića, kojih dužine nji-
hovih segmenata odgovaraju stalno dužini konstantne putanje letenja za razne srazmere, koje dolaze u obzir.
Opisanim merilom brzine mogu se svi za početak paljbe na letilicu potrebni podatci čak i za noćne letove odrediti, kada letilicu ne možemo da vidimo. U tome slučaju se letilica prati aparatom za osluškivanje, koji daje trenutni azimut i trenutni terenski ugao t letdice, koja se približava. Pošto se noćna letenja po pravdu vrše na određenoj i malo menjanoj i poznatoj visini, to se ona una-pred unosi u spravu, posle čega se ručni točak 11 okrene tako, da skala terenskog ugla r, koja je spojena sa durbinom, stalno daje onaj broj, koji je javljen aparatom za osluškivanje. Time će se istovremeno i klizač C stalno udešavati u horizontalno otsto-janje X osluškivanjem praćene lctilice. Ako se pri tome istovremeno ručnim točkom 3 udesi na azimut skala koja je azimutno pri-fvrđena na nosačkoj ploči 2, a koji je azimut javljen aparatom za osluškivanje, to će pisaljka 20 beležiti (etati) putanju letenja letilice na nepomičnoj ploči 1.
Ako se na listu hartije, koji leži na nepomičnoj pliči 1, prethodno utisnu mreže tempiranja i visinskog udtšavanja topa, koji pripadaju trenutnom i položajem pisaljke 20 datom horizontalnom otstojanju Y i unapred poznatoj visini letenja letilice kod noćnog letenja, to merilo brzine omogućava paljbu da otvorimo i ako ne vidimo letilicu.
Azimutna skala i skala terenskog ugla r, koji su po sebi poznati i na coznati način prema nosačkoj ploči 2 i prema p.smatrač-kom durbinu 10 pritvrđeni, nisu na nacrtu pritvrđeni.
Na klizaču C su pritvrđeni osim lenjira 18 pravca i pisaljke 20 i dve markirajuće lampe 33 i 34, koje se nalaze u istim vertikalnim ravnima kao i lenjir 18 pravca, sa kojim se one sinhrono kreću. Zadnja lampa 33 od obeju lampi ima pomični izrezak ili ploču snabdevenu oznakom kroz odn. pomoću koje se baca svetlosni trag 35 na har-tiju smeštenu na nepomičnoj ploči 1, koji neću zamenjuje lenjir 18 pravca. Prednja jnarkirajuća lampa 34 takođe je snabdevena pomičnim izrezom ili markirajućom pločom odn. markiranom pločom, koja se može tako udesiti, da ona može da baci samo jedan uzani snop zrakova u napred pod izvesnim uglom na vertikalnu ravan, koja prolazi kroz pravac htenia. Ugao pod kojim ovaj snop zrakova 36 biva bačen napred u ravan praca letenja, može biti udešen tako, da njegova tangenta bude proporcionalna proizvodu brzine letenja letilice i pr bližno vremeno letenja zrna. Time njegov trag daje na papirnoj pluči, koja pritvrđena na nepomičnoj ploči 1, predviđeni budući položaj letil.ee,
t. j. tačk«1 pogotka, pri čemu se elementi gađanja (visinski pravac i tempiranje) na mreži tempiranja odn. tempirajućih vrednosti i vrednosti visinskog udešavanja, koje su naštampane na haniji, se mogu pročitati na mestu na koje pada trag svetlosnog snopa 36 prednje lampe 34. Spojna linija toga traga sa centrom ploče 1 određuje tada na azimutnoj skali, koja je naštampana na obimu papirne ploče, odgovarajući azimut za tačku pogotka.
Duzina traga svetlosti 36 zadnje lampe 33 odgovara dužini konstantnog puta s ta'io, da se iz vremena prolaza toga svetlosnog traga kroz proizvoljnu oznaku, koja se ukršta sa putanjom letenja nacrtanom na ploči 1, može da pročita brzina letenja letilice na štop-časovniku sa specijalnom skalom. Svetlosni trag 36 može biti zamenjen i sa dva uzana svetlosna traga, koji su međusobno udaljeni za dužinu kostantne putanje s.
Patentni zahtevi;
1.	Merilo letenja naznačeno time, što se sastoji od jedne jedine ponajbolje ođ metala izrađene ploče (kotura) (1).
2.	Merilo letenja po zahtevu 1, nazna čeno time, što je na nepomičnom koturu (ploči 1) pritvrđena ploča od hartije eventualno providna ploča, na kojoj mogu biti naštampane skale i mreže sviju vrednosti i elemenata, koje mogu biti potrebne za paljbu na letilice, kao što su to n. pr. azimutna skala, mreža vrednosti tempiranja i visinskog udešavanja zrna, kilometarska skala i t. si.
3.	Merilo visine po zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što ima brzinske točkiće (19), koji su na njihovom obimu snabde-veni električnim kontaktima, koji su podeljeni tako odn. koji su raspodeljeni tako da obrtanjem (kotrljanjem) pređeni obimi pojedinih točkićd između dva susedna kontakta odgovaraju pojedinim konstantnim putanjama (s) letenja letilica za razne srazmere sprave.
4.	Merilo letenja po zahtevima 1 do 3, naznačeno time, što ima izmenljivu skalu ili skalu sa više raznih podela, koje služe za udešavanje visine (Y) letenja letilice i odgovaraju raznim srazmerama sprave.
5.	Merilo letenja po zahtevima 1 do 4, naznačeno time, što ima dve markirajuće lampe (33, 34), koje su smeštene u vertikalnoj ravni, koju određuje pravac letenja letilice.
6.	Merilo letenja po zahtevima 1 do 5, naznačeno time, što prednja markirajoča Jamna (34) ima pomičan isečak ili ploču snabdevenu sa oznakom, koja se može udesiti tako, da kroz ploču ili kroz isečak una
pred bačeni snop zrakova (c6) na nepomič- snabđevenom oznakom, koja se proizvoljno noj ploči (1) određuje buduće mesto može udesiti tako, da ona na nepomičnu pogotka.	ploču (1) baca svetlosni trag odn. svetlosne
7.	Merilo letenja po zahtevima 1 do 6, tragove (35), koji određuju konstantnu pu-naznačeno time, što je zadnja markirajuća tanju (s) letenja letilice za razne srazmere lampa (33) snabdevena isečkom ili pločom sprave.
Ad pat br. 11868
'
• • •.

■ r •
• v -


1