KRALJEVINA SRBA HRVATA I SLOVENACA

UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 16
1NDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1. MARTA 1929
!>
PATENTNI SPIS BR 5568
,f' . -.v •■■■ • - ' .v:
V:
'
-A
___________________
! ■ ; S.
Selbi, Societe d’Exploitation de Licences de Brevets Industriels, ’
Pariz.	?
Postupak za izradu suvog i nehigro^kopičnog gnoja sa kominom iz destilacije alkohola i šećernih fabrika.
A
Prijava od 20. septembra 1927.	Važi od i. januara 192§.
Traženo pravo prvenstva od 16. oktobra 1926- (Francuska).
Poznat je postupak za obradu komina iz destilacionih postrojenja i š ćernih fabrika, po kome se zagrejavajući srnešu dodaje koncentrisanim kominama fosforna kiselina iii kisele fosfatne soli ili pak kakva materija, koja ove sadrži, na pr. super-
Prema ovom postupku reakcja počinje na običnoj temperaluii kupatila i završava se na nešto višoj temperaturi, najpodes-nije proporcije za ovu reakciju dale su ovako: tri dela superfosfata koji je dovoljno obogać n fo f >rnom kiselinom (oko 20 /o) na dva dela koncentrisane komine (specifična težina 1,38). Ista se dodaje koliko treba, da bi se izbegla reakcija pri čem se vodi računa da je dodata dovoljna kol čina superfosf ta. Kao primer su date brojke jednog laboratorijskog opita, gde su bile upotrebljene ove količine: dva dela superfosfata iz oketna i jedan deo ki mcentrisane komine.
Poznato je da reakcija izmedju super-fosf-ita i komina iziskuje neprekidne za-grevanje i da je najpovoljnija temperatura
oko 108°C.
Ovaj postupak za dobijanje gnoja u suhom i nehigroskopičnom stanju ima tu nezgodu, što iziskuje velike količine su-perfosfata — dosta 1: ogalop u fosfor roj kiselini (šio za sob m povi ći umrtvljenje znatnog kapitala) i što daje proizvc d s jedne strane dosta siromašan u azotu.
koje je najvažnije telo za gnojenje a s druge sirane proizvod vrlo bogat fosfornom kisfis linom u odnosu na osrednje potrebe bilja. S druge sirane neposredna smiša iz zgusr ulih komina i supeifosfata je vrlo trška, jer se uvek obrazuju glomazne gomile (parčad) koje se lepe za zidove aparata, čime je mešanje otežano. Iz ovog se razloga moraju upotrebljavati znatne količine suvih materija (na pr. superfosfat) i izvodjenje svih dejstva hemijske reakcije iziskuje dosta vremena i prilično visoku temporaturu (velika potrošnja uglj ) da bi se usitnile grudve i intimno izmešali de-lići matenja, koje su izložene reakciji.
Poboljšanja po ovom postupku pronalaska potpuno uklanjaju gore izložene nezgode.
Fosforna kiselina u superfosfaiu orho-paćava još i na vrlo niskim temperaturama (50—60 C) razlaganje (pod izvesnim us-lovime) alkalnih soli u organskim kiselinama, koje preobraća u dvojne krečne fosf te. Istovremeno higroskopična belein-ska b->za obrazuje sa fosfornom kiselinom belain fosfat (nehigroskopičan) a s druge strane krečni fosf ti supeifosfata jedine se sa glicerinom dajući glicero-fosfate kreča, koii nisu higrmkop'čni.
Da bi se dobili što bolji uslovi potrebni za izvodjer je reakcije, treba laditi u dvema odvojenim fazama.
1.	trt ba početi razlaganjem pomeću fos-
Din. 5'—
lome kiseline iz superfosfata alkalnih soli organskih kiselina i obrazovanjem betain-skih i glicerinskih jedinjenja, sa fosfornom kiselinom u zagrevanom sudu u kome temperatura varira izmedju 60 i 70° C
Korisno je upotrebljavati komine u tečnom stanju što se dobija zagievanjem komina na dosta visokoj temperaturi na pr. na OO^C Pre dovoda ove u dodir sa su-perfosfdtima, valja voditi računa da se dobro izmeša sa kakvom primesom na pr. strugotinama od drveta ili, kojim drugim podesnim absorbanima, kao što je osušeni treset i t d ... u sud (me-šalicu) zagrevanu parom. Količina ove primese može varirati, ali se dobar rezultat d »bija već sarazmerom od oko 25l’/o, 6. j. jednom četvrtinom po težini od upo-frebljenih komina. Čim se dobije dobra smeša onda se uvodi u mešalicu potreban superfosfat.
Da se ne bi snizila temperatura u me-šalici i izbeglo produžavanje operacije, korisno je uzimati prethodno do oko 50°C zagrejani superfosfat.
Na ovaj način količina superfosfata čak i najgore vrste (14% fosrorne kiseline) neće nikad preći količinu po težini upo-trebljenih komina.
Za vreme ove operacije vrši se preobračanje higroskopičnih proizvoda u nehi-groskopične i reakcija se završava u trenutku kad proizvod u mešalici dobije homogen i trošan izgled. Vreme trajanja je za 500 kg. oko 20—25 minuta.
2.	Da bi se završila fabrikacija, treba dobiveni proizvod iz mešalice isipati u sušnicu ili peć (rotacionu) koja je topla oo 125®—ISO^, da bi se uklonila sva vdda i ostatak slobodnih organskih kiselina.
Pri izlazu sušnice proizvod ima izgled *uve zemlje. Kako pak ovaj proizvod ima t male grudvice, koje bi mogle smetati raz-delnim aparatima on se na kraju tuca, a još veće, melju.
Troškovi zbog kupovanja absorbana na pr. strugotine od drveta (koje su vrlo jeftine) kompenziraju se ekonomijom usled kratkog trajanja operacije i potrošnje pare. D sije dobra strana je u tome, što se kapital ne umrtvjjuje kupovinom velikom količinom superfosfata, i š'o se ovim postupkom dobije gnoj više podesan za agrikulturne potrebe.
Na osnovu dveju uzastopnih obrada na zna!no različitim teperaturama, koje su karakteristične za postupak, dobija proizvod uvek nehigroskopičan i to bez gubitaka u hranljivim telima, koje sadrži upotrebljena komina.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu suvog i nehi-groskopičnog gnoja iz komina dobivenih iz destilacija alkohola i fabrika šečera, naznačen time, što se koncentrisana komina prethodno zagrejana, da bi bi/a tečna, obradjuje u dvema odvojenim fazama i na različitim temperaturama.
2.	Postupak po zahtevu I, naznačen time, što se prva faza sastoji u tome, što se u mešalici (gnjetalici) zagrevana komina dobro meša sa kakvom primesom na pr. strugotinama od drveta ili tome sličnim absorbanom kao što je treset i t. d. i u ovu smešu unosi potrebna količine superfosfata, u istoj količini po težini kao i komina, koju treba prethodno zagrejali. pri čam se vodi računa da se u mešalici održava temperatura na oko 70*C, čime se higroskopične materije preobraćaju u nehigroskopične.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se u drugoj fazi gotov proizvod, po izgledu homogen i trošan, sipa u sušnicu ili rotacionu peć, grejanu od 125—130°C da bi se definitivno završila reakcija koia se sastoji u uklanjanju vode i ostatka slobodnih organskih kiselina.