KRALJEVIMA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 63 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13143
Auto Union Aktiengesellschaft, Chemnitz i. Sa., Nemačka.
Motorno vozilo, naročito za predele bez puteva Prijava od 15 oktobra 1935.	Važi od 1 septembra 1936.
Haznačeno pravo prvenstva od 15 oktobra 193<1 (Nemačka)
Pronalazak se odnosi na motorno vozilo, naročito za predele bez puteva, čiji su točkovi po jedinačno vođeni, pogon jeni i upravljani.
Korisnost izvesnog vozila u predelima bez puteva zavisi u prvom redu od toga, kako se može da izvuče iz teških položaja. Alro se jedno takvo vozilo zaglibi, to moraju njegovi točkovi prvo sebi da naprave brazdu kolosek, koja omogućuje stabilno vodenje, snažan pogon i sigurno krma-njenje. Ako se točkovi postave na oscili-šuće poluosovine, to njihovo kretanje na preturanje uslovljava bočno širenje brazde, usled čega točkovi pored velikih bočnih sila moraju savlađivati još i znatne sile razmicanja, koje u istoj veličini ometaju elastičnost i krmanjenje. Ako pak točkovi bivaju vodeni krmilima koja oscili-šu u pravcu voženja, to istina usled paralelnog vođenja ne nastaju nikakve dopunske sile razmicanja, no ipak iz razloga iz-rnaha krmila potrebno veliko spuštanje i kosi položaj krmila uslovljavaju velika dopunska naprezanja, dok se sposobnost točka za krmanjenje ometa brazdom (kolo-sekom) koja se menja usled elastičnog u-gibanja. Ako se najzad točkovi vode u čaurama vertikalno, to osni nagib i brazda istina ostaju konstantni, ali dužina vođenja čaure obično nije dovoljna, da se u istoj izbegnu zaglavljivanja koja potiču u-sled iz bočnih sila i da se obezbedi dovoljna elastičnost i krmanjenje.
U koliko se takvo jedno vozilo upo-trebljuje za vojne ciljeve, njegova upotrebljivost zavisi i od toga, koliko njegovi
važni po rad delovi nezavisno od ostalih mera zaštite ostaju obezbeđeni od neprija-teljskog dejstva. Dakle u drugom redu se dolazi na to, da se vođenje, pogon i krmanjenje tako izvedu, da se njihova radna sposobnost završava tek eventualnim kvarom točka — i tada samo ograničenim na točak. Kod točkova postavljenih na oscilišuće poluosovine istina točkovi pružaju čak dovoljnu samozaštitu protiv direktnog neprijateljskog dejstva; ali pošto je točak iapk samo jednim upravljačem sa najviše dva zgloba priključen na okvir, to bi indirektno neprijateljsko dejstvo moglo proizvesti tako velika dopunska naprezanja, da nije više sigurno savlađivanje njegovog vođenja, pogona ili krmanjenja. Kod krmilima ili čaurama vodenih točkova, koji su samo jednim zglobom priključeni na okvir, uvećava se ova nezgoda još i time, što delovi vodiljnih, pogonskih i upravljajućih članova ne mogu više biti pokriveni samim točkom, usled čega su ovi u povećanoj meri izloženi neprijateljskom dejstvu. Kod ovih poslednjih bi se dakle moglo zamisliti, da vođenje, pogon ili krmanjenje u opasnost dovedenog točka propada, a da ovaj sam ne bude izložen razaranju.
Tome nasuprot pronalazak se sastoji u jednovremenoj upotrebi sledečih po sebi poznatih odlika za sve točkove: pojedinačno vođenje pomoću poprečno oscilišućih četvorougaonika, pojedinačni pogon pomoću poprečnih zglobnih osovina i pojedinačno krmanjenje pomoću podeljenih poluga za kolosek (trag). Time je jednom
Din. 20.—
postignuto, da točak bez bočnog dejstva na razraicanje može nači svoj kolosek (brazdu) i da se stoga srazmerno lako može izvući iz teških položaja, a da pri tome ne treba da se ima bojati da će se smanjiti sposobnost za pogon i krmanjenje. Time je dalje postignuto, da svi važni po rad delovi, kao krmila, poprečne osovine za kolosek budu samim točkom kao kakvim štitom spolja pokriveni, pri čemu poprečno postavljanje ovih delova ne samo da omogućuje dalekosežnu nezavisnost od mera, već i izrazito sa unutrašnje strane postavljanje na okviru. Pošto se vodenje točka sastoji iz bar dva krmila, koja se mogu pomoću po dva zgloba priključiti na točak i okvir, to se snošljive bočne sile svagda rastavljaju u parove sila i unekoliko se prenose na okvir. Točak je prema tome i pri indirektnom neprijateljskom dejstvu zaštićen protiv prekomernih naprezanja, koja bi mogla smanjiti njegovu sposobnost za rad (pogon). Pri tome ostaju svi po rad važni delovi dobro pristupni i mogu stoga za sebe, dakle bez izgrade drugih delova, biti popravljeni ili zamenjeni. Dakle sa ovim poznatim odlikama, koje su do sada našle primene samo kod drumskih kola, postignuto je vozilo, koje može lako da se izvuče iz svih teških položaja i ta-kođe da veoma dalekosežno izdrži i eventualna neprijateljska dejstva.
Dalje odlike pronalaska se vode iz sle-dećeg opisa i priloženih nacrta, na kojima je predmet pronalaska bliže pokazan.
Sl. 1 pokazuje izgled pozadi. SI. 2 pokazuje izgled sa strane, delimično u preseku. SI. 3 pokazuje izgled odozgo i si. 4 pokazuje izgled spreda voznog postolja bez krmila. SI. 5 pokazuje izgled sa strane, delimično u preseku i si. 6 izged odozgo voznog postolja bez vodilje. SI. 7 pokazuje presek po liniji VII—VI! iz si. 5.
Okvir vozila sastoji se iz dva podužna nosača a,, a.2, koji su uglavnom postavljeni uzajamno paralelno i izvedeni su u vidu sanduka. Podužni nosači a,, a9 su uzajamno vezani pomoću više poprečnih nosača, i to pomoću krajnjih nosača b,, b9 i me-đunosača m,, n., odnosno n.,, n4 u vidu slova U. Ali podužni nosači a,, a9 mogu po potrebi biti još ukrućeni i pomoću diagonalnih nosača. Prednji! točkovi c,, Co i zadnji točkovi c;i, c4 su pomoću poprečno oscilišućih krmilnih četverouglova vođeni pojedinačno prema ovom okviru. Svaki krmilni četvorougao sastoji se iz dva približno trouglasta krmila d4, d2, koja se nalaze uzajamno paralelno i od kojih je gornje izvedeno kraćim no donje, da bi se smanjile promene koloseka (traga) pri u-gibanju (oscilisanju) točkova. Krmila dn
d2 su sa strane osovina vezana pomoću po dva zgloba ei; e2 sa nosačem ca osovinskih krakova i sa strane okvira su sa po dva zgloba e3, e4 vezana sa okvirom, koji na ovom mestu usled međunosača n,, n2, odnosno n:! n4 pretrpljuje znatno ukruće-nje. U krmilnim četvorouglima su postavljene dve nevođene zavrtanjske opruge D, f2, koje se s jedne strane naslanjaju na donje krmilo d2 a s druge strane za odgovarajuće okvirne oporce na, tako, da se sabijaju pri oscilisanju točka.
Prednji točkovi Cj i c2 i zadnji točkovi c:, i c4 pogonjeni su preko poprečnih zglobnih osovina m, i m9 odnosno m3 i ni.„ koje se pružaju između zavrtanjskih opruga fj, f2 i između krmila d,, d2. Osovine m,, m, i ma, m4 su s jedne strane pomoću ukrsnih zglobova m, vezane sa mehanizmima i2, i3 za izravnanje i s druge strane pomoću ukrsnih zglobova m4 sa ročkovima koji su smešteni u nosaču ca osovinskih krakova, tako, da pogon pri oscilisanju točkova ne može biti ometan. Mehanizmi i,, i., za izravnanje su utvrđeni na medunosačima ip, n.2 odnosno n3, n4 i nalaze se iznad pogonskih osovina 1,, i., u vezi sa srednjim mehanizmom i4 koji radi sa automatskom zaprekom. Usljeđ toga može pogon vozila biti i tada održavan, kada eventualno točkovi jedne osovine u-sled teškog terena ili usled nedovoljnog sastava tla dospu do klizanja. Da bi se iz-beglo brzo reagovanje dejstva izravnanja u spoljnim mehanizmima i„, i i., za izravnanje, mogu i svi mehanizmi za izravnanje biti izvedeni sa automatskim zapiranjem.
Pogonski motor g i mehanizam h za promenu brzine naizmenično su složeni sa kutijom zadnjeg mehanizma i3 za izravnanje, da bi se postigla jednostavna konstrukcija kojom se izvodi ušteda u prostoru i da bi se izbegle velike strčeće težine. Pogonski motor g je pri tome postavljen iza zadnje osovine, pri čemu je njegova krivajna osovina postavljena znatno više no sredine točkova, da bi se obezbedila potrebna sloboda dna u terenu i jednostavan prolaz ka menjačkom mehanizmu. Menjački mehanizam h za brzinu je pak postavljen pred zadnjom osovinom, pri čemu je njegova glavna osovina postavljena samo približno u visini pogonskih osovina h, 12, da bi se omogućilo lako postavljanje konstrukcije odozgo. Srednji mehanizam i, za izravnanje je neposredno vezan sa blokom mehanizma motora, time, što je n. pr. na čeonoj strani kutije me-njačkog mehanizma vezan pomoću flanši. Usled toga srednji mehanizam za izravnanje može ne samo biti održavan lako pri-
stupnim, već se dejstvo motora i na najkraćem putu može iza menjačkog mehanizma pomoću pogonskih osovina 11( 1, raspodeljivati na mehanizme i,?, i.> za iz-ravnanje. I pribor motora, n. pr. hladnik K je podesno vezan sa blokom mehanizma motora.
Prednji točkovi c1; c2 i zadnji točkovi cs, c4 su postavljeni tako da se pojedinačno mogu upravljati oko čepova, koji su postavljeni sa obe strane ukrsnih zglobova ma i njihove osovine se svagda pružaju što je moguće bliže podnožju točkova, da bi se smanjio potreban rad krmanjenja. (Na sl. 1 i 4 su ose krmilnih čepova iz razloga preglednog predstavljanja malo pomerene) Krmanjenje se izvodi pomoću podeljenih poluga t,, t, odnosno ts, t4, koje su s jedne strane zglobljene na polugu t nosača ca osovinskih krakova, i s druge strane na krmilne poluge s2, s4 koje su pomoću čepova r postavljene na okvirnim nosačima n,, n3. Krmilne poluge s2, s4 su snabdeve-ne naspramno upravljenim ugaonim kracima Sj, s3 i pomoću poluge qi, q2, qs koje neluju na ove tako su vezane, da je kretanje u desno prednjih točkova c,, c„ u vezi sa isto tako velikim skretanjem u levo zadnjih 1 očkova c3, c4 (kao što je pokazano na si. 6) i obratno. Prednja poluga Pi se pogoni preko krmilnog mehanizma O pomoću poluge p u podužnom pravcu kola. Srednje poluge q2, q:i nalaze se u vezi sa međupotugama m, u2, koje se nalaze na poprečnoj osovini v koja je postavjlena između okvira a^ a2.
Poprečna osovina v je snabdevena napravom za spajanje, pomoću koje .se krmilna naprava zadnjih točkova može po volji isključivati i utvrđivati. Ova se mera pokazuje kao potrebna, da bi se mimoišle izvesne smetnje. U ovom cilju je desna međupoluga u9 postavljena aksijalno po-merljivo na poprečnoj osovini v i snabdevena je vencima w2, w3 sa kandžama, koji se mogu dovoditi u zahvat ili sa naspram-nim kandžama prstena x naglavljenog na osovini v ili pak sa naspramnim kandžama prstena y koji je utvrđen na okvirnom nosaču au uvek prema tome, kako se želi dvogubo krmanjenje ili prosto krmanjenje. Pomeranje poluge u9 se izvodi pomoću uključne poluge koja zahvata u njene vodiljne žljebove w1, i koja se podesno u-pravlja sa vodiljnog mesta. Naravno da mogu namesto opisane naprave biti upo-trebljene i druge spojne naprave.
Svi pojedinačni članovi koji služe za vođenje, elastično postavljanje, pogon i krmanjenje, iz kojih je svagda složena jedinica točka, izvedeni su potpuno istovremeno, tako, da mogu uzajamno biti zame-
njivani. Time se smanjuju ne samo proiz-\odni troškovi, već i u trošak za eventualno potrebne popravke, pri čemu je osim toga još i količina rezervnih delova koji treba da se nose sobom svedena na najmanju meru.
Patentni zahtevi:
1.	) Motorno vozilo, naročito za terene bez puteva, naznačeno time, što je izvedena jednovremena primena sledečih po sebi poznatih odlika za sve točkove, naime: pojedinačno vođenje pomoću poprečno oscilišućih krmilnih četvorouglova (d,, d2); pojedinačni pogon pomoću poprečnih zglobnih osovina (m,, m, i m^, m4); pojedinačno krmanjenje pomoću podeljenih poluga (K t2 i t3) t4).
2.	) Motorno vozilo po zahtevu 1, naznačeno time, što su vodiljni, pogonski i krmilni organi (d, f, m, t) za svaku jedinicu točka izvedeni istovremeno, tako, da mogu po volji biti uzajamno zamenjivani.
3.	) Motorno vozilo po zahtevu 1, naznačeno time, što se krmilni četvorougao-nik sastoji iz dva uglavnom paralelna i u vidu torugla krmila (d,, d9), i što je gornje krmilo (d,) u cilju smanjenja promena1 u tragu (koloseka) izvedeno kraćim no donje krmilo (d9).
4.	) Motorno vozilo po zahtevu 1, naznačeno time, što se pogonski momenat pomoću srednjeg mehanizma (i,) za iz-ravnanje raspodeljuje na dva spoljna mehanizma (i2, i,,) za izravnanje, i što bar srednji mehanizam (i,) za izravnanje radi sa automatskom zaprekom.
5.	) Motorno vozilo po zahtevu 1, naznačeno time, što su krmilne poluge (s2, s4) za prednje i zadnje točkove (c,, c9 i cs, c4) uzajamno vezane pomoću dveju poluga (q2, q8), i što su poluge (q2, q3) vezane sa na poprečnoj osovini (vj postavljenim međupolugama (u,, u2).
6.	) Motorno vozilo po zahtevu 1 i 4, naznačeno time, što su pogonski motor (g) i menjački mehanizam (h) naizmeni-čno blokirani sa osovinskom kutijom (i3), pri čemu je izvan osovina postavljeni pogonski motor (g) postavljen više, no menjački mehanizam (h) koji je postavljen u osovinama.
7.	) Motorno vozilo po zahtevu 1, 4 i t>, naznačeno time, što je srednji mehanizam (i,) za izravnanje vezan pomoću flan-ši sa blokom (g, h, i3) mehanizma motora, n. pr. sa čeonom stranom kutije (h) mehanizma.
8.	) Motorno vozilo po zahtevu 1 i 5,
spojne naprave (w, x, y), koja je postavljena na poprečnoj osovini (v), za među-polugu (u2).
naznačeno time, što se naprava (t, s, q) za krmanjenje zadnjih točkova (c3, c4) prvenstveno može sa vođinog mesta isključivati i utvrđivati, n. pr. pomoću kakve








Ad pat.bn13l43
















		
	-	■
		
		
		
		
		
'