KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 8 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 15700
Ing. Bohač Friedrich, Hadersdorf — Weidlingau, Austrija.
Postupak za oslobadjanje od lepka apretirane robe iz pamuka ili drugih tekstilnih
vlakana, koja sadrže celulozu.
Prijava od 17 oktobra 1936.	Važi od 1 jula 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 23 marta 1936 (Austrija).
Pronalazak se odnosi na oslobađanje od lepka apretirane robe iz pamuka ili drugih tekstilnih vlakana koja lsadrže celuloze, kao lana, kudelje, kineske trave, jute, veštačke svile it.d. Kao što je poznato, ovi proizvodi pre svoga daljeg tretiranja bdenjem, bojadisanjem, štampanjem it.d. treba da se izlože prethodnom tretiranju čišćenja, pošto oni pored prirodnih masti i voskova sadrže uljđno-ma-sne nečistoće koje potiču od procesa predenja i pre jsvega sredstva za slepljivanje vlakana obično škrob, često i dekstrin, lepak, biljnu gumu i biljne sluzi i t.sl.. Takve strane materije moraju biti što je moguće potpunije uklonjene pre tretiranja pomoću kupatila za bdenje ili bojadisanje, da bi kupatilima bio obezbeđen pristup ka tekstilnom vlaknu.
U literaturi se nalaze mnogobrojni predloži za prethodno tretiranje pamučne robe i t.sl. za |sledeće postupke oplemenjivanja, naročito za oslobađanje takve robe od lepka. Nezavisno od fermentativnog oslobađanja od lepka i oslobađanja od lepka pomoću kiselina u upotrebi je na primer prethodno tretiranje pamučne robe alkalnim rastvorima, kao natrijevom lužinom, natrijevim karbonatom i upotreblje-nim lužinama. U istom su cilju bile prime-njivane i hlorne lužine i istrošena kiseo-nična kupatila. Dalje je kao dodatak za oslobađanje od lepka pri kuvanju 'sirove robe preporučivan perborat, pri čemu se roba stavljala u rastvor od 0,l°/o do 0,2% perborata, rastvor se dovodio lagano do
kuvanja i kratko se vreme održavao na temperaturi kuvanja.
Ovaj se pronalazak sad odnosi na novi postupak za tretiranje pamučne robe i t.sl., kojim Jse izvodi potpuno i veoma brzo oslobađanje od lepka i preko toga i u svima drugim odnosima se omogućuje veoma potpuna priprema robe koja treba da se oplemeni; naročito oslobađanje od lepka robe, po pronalasku, pruža veću sigurnost u pogledu izbegavanja mrlja i • nejednakosti, no što se imala kod poznatih postupaka za oslobađanje od lepka, jer postignuta velika sposobnost za prijem kod vlakana obezbeđuje ravnomerno dejstvo sledećih kupatila.
Postupak po pronalajsku za osli’oba-đanje od lepka pamučne robe i robe iz drugih tekstilnih vlakana koja [sadrže celuloze, za sledeče procese oplemenjavanja pomoću alkalnih kupatila sastoji se uglavnom u tome, što se roba tretira jakim jetko alkalnim kupatilima, čija sadržipa alkalija odgovara sadržini od bar 2 gr. NaOH po litru, prvenstveno se ova granica znatno prekoračuje, u prisustvu sraz-merno malih količina persulfata, prvenstveno u količinama, koje odgovaraju 0,05 gr do 0,3 gr aktivnog kiseonika po litru. Persulfatima, t.j. solima persumpor-ne kiseline (H,,S208) pripada, kao što je utvrđeno mnogobrojnim ogledima, potpuno specifično i naročito intenzivno dejstvo oslobađanja od lepka, koje je daleko nadmoćnije od onih drugih jedinjenja koja odaju kiseonik. Prema jednom prven-
Din. 10.-
stvenom obliku izvođenja se kupatilima pored persulfata dodaju još i druge per-soli, na primer perkarbonati, perfosfati ili perborati, ili peroksidi, na primer na-trium superoksid ili kalcium superoksid, ili vodenični superoksid, pri čemu se u kupatilo koje sadrži persulfate može une-ti i više ovih dopunskih materija. iMov je ipak uvek prisutnost persulfata u kupatilu za oslobađanje od lepka, pošto je dejstvo persulfata od merodavnog značaja za potpuno i brzo oslobađanje vlakana od lepka, dok se dodatak drugih perje-dinjenja pre svega ispoljava u nastajanju drugih sporednih dejstva. Takve dopunske materije sprečavaju naročito eventualne promene boje i osim toga omogućuju da se jednovremeno postigne i dobro prethodno belenje vlakana.
Obično nije potreban dodatak kupatilu stabilizatora za jedinjenja koja odaju kiseonik, ali je po sebi razumljivo, da se takvi dodaci mogu upotrebiti.
Prema jednom prvenstvenom obliku izvođenja se za oslobađanje od lepka robe navedene vrste upo trebi ju ju kupatila koja sadrže persulfate, i koja na primer sadrže približno 3,5 gr. do 5 gr. NaOH po litru.
Pokazalo se kao veoma iznenađujuće to, da i pored upotrebe jako alkalnih kupatila, čak i kad sadržina alkalija odgovara sadržini NaOH do 10 gr. i više po litru, ne nastupa oštećenje vlakana. Može se opisano tretiranje izvoditi bez teškoća pri temperaturama od 50 do 60°C, šta više i pri običnoj temperaturi. Ako se ipak polaže pažnja na brzo oslobađanje od lepka, to će se raditi pri temperaturama preko 70"C odnosno pri temperaturi kuvanja, pri čemu je u povoljnim slučajevima dovoljno jedanput provođenje robe kroz kupatilo radi oslobađanja od lepka.
Od naročite je važnosti činjenica, da pri izvođenju oslobađanja od lepka po pronalasku u sledečem upotrebljena fužinska kupatila ostaju mnogo čistija no kod dosadašnjeg načina rada, jer se nezavisno od lepka uklanja i veliki deo drugih nečistoća već pre luženja. Pošto dalje roba prima alkali iz kupatila za oslobađanje od lepka, to ona dospeva prethodno impregnisana u kotao što po jednoliki rezultat kuvanja nije ništa manje važno od dobrog oslobađanja od lepka. Poznato je da lepak i druge nečistoće u lužini za kuvanje, čak i pri kuvanju pod pritiskom, pokazuju veliku pasivnost. Stoga se nije moglo predvideti, da kupatilo slične vrste, koje ipak sadrži male količine aktivnog kiseonika u vidu persulfata, već pri niskoj temperaturi pokazuje znatno veću delat-nost.
Jako alkalno kupatilo za tretiranje deluje dalje izjednačujući. Dodavanjem sredstava za vlaženje se može dejstvo impreg-nisanja još povećati, tako, da se oslobađanje od lepka može izvoditi već jednim provođenjem robe kroz kupatilo. Pošto je pri jednom takvom načinu rada od naročite važnosti dobro prožimanje robe, to se u ovom slučaju prvenstveno upo-trebljuju više temperature, na pr. 90"C.
Postupak za oslobađanje od lepka se i pored velikog utroška alkalija može korisno upotrebiti i za tretiranje šarene robe, pri čemu čak nije isključeno ni tretiranje naftolom bojadisane robe. Pri tome nastalo dejstvo beienja opisanog prethodnog tretiranja može ići tako daleko, da je sledeće poznato kiseoničko kupatilo dovoljno za gotovo belenje.
Oslobađanje robe od lepka po pronalasku može u koliko se odnosi na robu u komadima, biti preduzimano na svakoj mašini za impregnisanje ili na mašini za pranje. Pošto su opisana kupatila veoma neosetljiva prema katalitima:, to mogu valjci upotrebljenih uprava da se sastoje iz gvožđa ili bakra. Tretiranje može biti preduzimano i potapanjem robe u kace ili uvođenjem u cirkulacione aparate, kotlove itd. Naročito se na ovaj način tretiraju pređe, trikoi i druge vrste robe, koje se obično ne provode kroz mašine sa impregnisanje. Podesno se u ovim Islučajevima kupatilo ostavlja da na robu utiče preko noći. Početna temperatura se kod ovog izvođenja postupka podešava približno na 60"C, posle čega se kupatilo sa potopljenom robom prepušta samom sebi preko noći.
Primer 1. — 1000 kgr, pamučne robe u komadima, koja treba da služi za izradu bele robe, se na mašini za impregnisanje tretira kupatilom, koje na 100 litara ku-patilne tečnosti sadrži 10 litara natrijeve lužine od 40" Be i 2 kgr natrium persulfata. Temperatura kupatila iznosi približno 80 do 90"C. Prijem tečnosti robom koja polazi iz osmudivača iznosi približno \2Q°q pri brzini proticanja od 100 m u minuti. Roba ostaje nekoliko časova ostavljena da stoji i zatim se pomoću kakve mašine za pranje pere u kotlu.
Dobija se veoma dobra od lepka oslobođena roba, koja iz sledećeg luženja izlazi bez mrlja.
Primer 2. — 1000 kgr. mešane šarene robe iz Amerika-pamuka se u podesnom uređaju impregniše kupatilom, koje na 1000 litara kupatila sadrži 7 litara natrijeve lužine od 40" Be, 1 kgr. kalium persulfata i V? kgr. 30%-nog vodoničnog su-peroksida. Kupatilo ima temperaturu od
50°C. Ostavlja se da stoji preko noći u kakvom drvenom sudu. Upotrebljeni. višak kupatila služi za prekrivanje robe. Po ovom tretiranju se roba prevodi kroz mašinu za pranje u kakav cirkulacioni aparat i tamo se na poznat način dovršava belenje pomoću kakvog kiseoniičnog kupatila.
Primer 3. — 500 kgr pamučne robe u komadima ili pletene robe se u cilju oslobađanja od lepka i luženja u kotlu za ku-vanje dovodi u vezu sa kupatilom, koje sadrži 10 kgr natrium hidroksida i 1 kgr kalium peroksida (u svakom slučaju sa dodacima 0,5 kgr H202 ili CaO,) na 1500 litara. Temperatura ulazećeg kupatila iz-no!si 50 do 60°C i zatim se uz cirkulisanje povećava približno za vreme od jednog časa na 100°C. Za vreme ovog perioda zagrevanja se oslobađanje od lepka izvodi potpuno i jednoliko. Kotao se zatim kao obično potpuno zatvara, posle čega se vrši kuvanje pod pritiskom. Dobija se roba potpuno oslobođena od lepka i bez mrlja.
Za opisani postupak oslobađanja od lepka se bez daljeg mogu upotrebiti i u-potrebljena lužinska kupatila ili kiseonična kupatila za belenje, ako su odgovarajući podešena navedenim uslovima. Kod upo-trebljenih kupatila za belenje se uz dodavanje persulfata odgovarajući pojačava alkalitet, kod jako alkalnih lužinskih kupatila je obično dovoljno, da se persulfat dodaje u potrebnoj koncentrisanosti. Sveže spravljena kupatila za oslobađanje od lepka, koja odgovaraju uslovima pronalaska, mogu bez daljeg biti dalje upotre-bljena i kao kupatila za luženje bez me-dupranja, pri čemu se oslobađanje od lepka i luženje izvode jedno za drugim u jednom i istom kupatilu. Ova kombinacija oslobađanja od lepka i luženja se pokazala kao naročito dobra.
Patentni zahtevi:
1.) Postupak za oslobađanje od lepka
apretirane robe iz pamuka ili drugih tekstilnih vlakana koja sadrže celuloze pomoću alkalnih kupatila, naznačen time, što se roba tretira jako jetko-alkalnim kupatilima, čija sadržina alkalija odgovara sadržini od bar 2 gr. NaOH na litar, a prvenstveno se ova granica znatno prekoračuje, u prisustvu srazmerno malih količina persulfata.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što sadržina jetkog alkalija u kupatilu odgovara približno 3,5 gr do 5 gr NaOH po litru, pri čemu sadržina aktivnog kiseonika dovođenog u vidu persulfata iznosi prvenstveno približno 0,05 do 0,3 gr. po litru.
3.	) Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se kupatilu pored persulfata dodaju druge persoli, peroksidi ili vodonični superoksidi.
4.	) Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se upotrebljena lužinska kupatila ili vruća kupatila po dodavanju potrebne količine persulfata ili pak upotrebljena kiseonična kupatila za belenje po dodavanju potrebne količine persulfata i alkalija upotrebljuju za oslobađanje od lepka.
5.	) Postupak po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što se istrošena kupatila upotrebljuju priključujući kao lužinska kupatila ili vruća kupatila.
6.	) Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se kod izvođenja rada oslobađanja od lepka kao impregnisanje kupatilo, podesno uz dodavanje sredstava za vlaženje, dovodi do dejstva na robu pri povećanim temperaturama, na primer 70° do 90"C.
7.	) Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se kod izvođenja oslobađanja od lepka stavljanjem robu u kupatilo temperatura održava niskom, podesno pri 50 do 60°C.











■
'











l- ■«
'
%	‘l
i	1









■
■