VII. Češki Svesokotski Slet u Pragu g. 1920.
Jugoslavensko sokolsko gledište je ono, kada ovaj Slet po-smatramo sa stanovišta našega, naše akcije, naših interesa, našega uspeha.
Sa ovoga gledišta izložićemo sve u kratko i kako jeste.
U uvodnu napomenu dolazi tragičan i strašan zaključak našega Jugoslavenskog Sokolskog Saveza: da Jugoslavensko So-kolsto ne može da na Sletu sudeluje
Koliko god je to bilo opravdano da se zaključi, koliko god je najposle sve bilo pa i prošlo, ovaj zaključak i sve njegove po-sljedice, a osobito u pogledu ujedinjenog Jugoslavenskog Sokolstva, te ponaosob obzirom baš na ovaj i ovakav Slet, delovanje toga zaključka tako je uništavajuče i upropašćujuće, da se od toga dade teško oporaviti! Uzmimo da je ovaj zaključak jedna elementarna nesreča našega Sokolstva, da jeposljedica neke vis major, da je udarac sudbine!
Od toga udarca ranjeno je naše Sokolstvo, ozledjeno je i ubogaljeno. Jer u nizu svih borbi nema sumnje da prepreke i smetnje mogu da budu jače od boraca, — ali je tragično, kada jedna predstava, jedno gledanje, jedno osećanje, bude preprekom i smet-njom, koja je jača od boraca. A ta je prestava bila ova: naše Sokolstvo tako je razjedinjeno i slabo, da u Pragu na Sletu ne može sudelovati, i ako šilom dodje u Prag, prosto če se od slabosti raspasti.
Obratnu pretpostavku, t. j. da če se jedno slabo i nejako Sokolstvo u Pragu, pod utiscima grandijoznoga Češkog Sleta, ojačati, da če očvrsnuti, da če postati bolje, da če se upaliti entu-zijazam, da če do nadmoči doči idealizam, da če se iz Praga, kao sa jedne božanske setve, zasuti u naše sokolske redove bezbroj dobrih, plemenitih i korisnih klica, o ovoj borbenoj, hrabroj, divnoj pretpostavki nečemo da govorimo, — nego kažemo ovo: u zaključku Sokolskog Saveza, da se ne sudeluje u Pragu vidimo po-lomljenu volju, skrhanu inicijativu, silovit prekid jednog impulsa od Vidovdana 1919. g. do Vidovdana 1920. g., vidimo bačeno oružje, rascepanu zastavu, vidimo jedan presečen kontinuitet, vidimo upropaščen jedan celi plan, vidimo pao duh, vidimo silazak sa puta napretka, kako je od Sabora g. 1919. jednodušno označen,
Соколски Гласник	21
sve to vidimo, to žalosno, to tužno, to obzirno i mudro ulaženje u jedan poraz, u jednu kapitulaciju, u jaram jednoga ropstva, da-leko pre bitke i pre juriša!
1 kada su nas u Pragu stari i dobri naši prijatelji zapitali: pa što je ovo, braćo, s vama, kako je to tako, — mi smo morali da oborimo glave i poglede, i da čutimo srditi, žalosni i nemočni. Pa eto, ima vas dvesta u povorki, ima vas do pedeset vežbača, zašto ako Boga znate ne izadjete sa tim što imate na megdan, kraj dvanajst Francuza. šesnajst Šveda, desetak Rusa nečete biti posramljeni, — govorili su nam ljudi, a mi smo morali da dalje čutimo, srditi, žalosni i nemočni.
Odmah da naglasimo: ne radi se o gubitku, niti o njegovoj veličini, niti o krivcima toga, niti o uzrocima toga, sve to nije ništa i ne vredi ništa, ono što je strašno to je to, da smo pre bitke bacili kopija u trnje, da smo pre pokušaja i bez jednog po-kušaja odredili da ne možemo!
Upravo u poslednjem času je Savez pozvao sve naše sokolske župe, da mogu, i da treba, i da smeju, da na Slet pošalju po desetak delegata. Tako nas se u Pragu sakupilo okolo dve stotine jugoslavenskih sokola. U ovo dve stotine sadržano je: iza-slanstvo uprave Saveza, tehnički odbor Savesa, te delegati sokolskih župa.
Zvanično je Savez representovan po br. dr. Srgj. Budisavlje-viču, dr. R. Fuksu i potpisanome.
Krenuvši se na Slet naše je stanovište bilo: spasiti što .se spasiti može, i nositi zastavu Jugosiavenskog Sokolstva visoko i uspravno!
U detalju je naš plan izgledao: jugoslavenska sokolska četa ima da se kako najbolje ume i može, pokaže i sudeluje u svečanoj sokolskoj povorci kroz Prag, da sa makar najmanjim brojem vežbača na jednoj akademiji pokaže i prikaže naše vežbe oslobo-djenja i ujedinjenja, da sudeluje pri proslavi Vidovdana, da uče-stvuje kod prenosa kostiju Principa i drugova iz Češke, da bijde dolično zastupana pri sokolskom poklonu i pozdravu predsedniku češkoslovačke republike g, Masaryku, te da bude što više na vež-balištu, da vidi i da uči.
Kao vrlo važnu stvar opredelili smo pregovore, što smo ih sa delegatima Češke Obec Sokolske imali u Pragu da povedemo.
A kao nuzgrednu pojava zamišljali smo naše opredelenje na Sletu, ako tamo budu Talijani i Bugari.
Iznenadjenja nije bilo, i ostaje da obavestim o onome, što smo hteli i što smo učinili.
Bugara na sletu nije bilo, niti su pozvani, pa po torne ovo odpada. Ali su naši Savezni delegati imali o Bugarima jasno su-djenje, i kad im se dala prilika u pregovaranju sa Česima da o torne budu upitani, oni su svoje gledište precizno i izveli. Togle-dište glasi: bugarsko pleme je deo Jugoslavenskog Naroda; bugarsko pleme nema i nije imalo^Sokolstva; kod bugarskog plemena treba Sokolstvo da se osnuje i organizuje putem sokolskih društava i sokolskih župa, a radom po sokolskome sistemu ; i i kada je to gotovo, onda ovo Bugarsko Sokolstvo ima da se prijavi u naš Jugoslavenski Sokolski Savez; i kada bude član toga Saveza, onda može da udje u krug Sveslavenskog Sokolstva.
Talijana na Sletu nije bilo, gimnastičara talijanskih nije bilo. Da )i je češka vlada pozvala talijansku vladu ili ne, to nas se ne tiče. Češka Obec Sokolska nije Talijane i gimnastičare talijanske zvala. To je za nas bilo dosta. O Talijanima su takodjer naši savezni delegati imali odredjeno stajalište. Oni su ga izveli u Pragu više puta usmeno. Pokušavali su da to učine i javno putam novina, što nije ispalo za rukom. Stanovište prema Talijanima glasi: mi Sokoli nosimo crvenu košulju ; ovakovu su nosili Talijani u borbi za oslobodjenje i ujedinjenje; zato smo je uzeli odavna j za so-Kolsku; danas, oslobodjeni i ujedinjeni Talijani otimaju našu zemlju i podjarmljuju našu braču i sestre; mi Sokoli to ne damo, bori-ćemo se protiv toga, i nečemo mirovati, dokle ne bude slobodna i poslednja kuća i njiva naša, i ne bude s nama u slobodi uje-> dinjen i zadovoljan svaki brat naš i sestra naša; zato i dalje nosimo crvenu košulju, kao znak nedovršene borbe za slobodu i •ujedinjenje naše; smrtni neprijatelji svakoj nepravdi i svakom nasilju mi poručujemo Talijanima: napolje sa jugoslavenske zemlje!
Kada je jugoslavenski delegat Češke Obec Sokolske brat V. Ščepanek bio meseca marta o. g. u Zagrebu, mi smo mu izneli naše mišljenje, da danas ne postoji više Savez Sveslavenskog Sokolstva, i da Češka Obec Sokolska te Jugoslavenski Sokolski Savez, kao jedini representanti Sokolstva u opče, imaju da učine svoj dvojni Savez, kako u svrhe medjusobne, tako u svrhe slavenske i opče. Br. Ščepanek je o torne referisao u Pragu, te je tako br. dr. J.
Šajner sazvao prvi dogovor Čeha i Jugoslavena dne 28. junija u 10 s. do podne na Hračanima. Na ovom sastanku bili su u ime Čeha: br. dr. Šajner, V. Ščepanek, dr. Heler, Mašek, Zeleny i Pregr, — a u ime Jugoslavena: br. dr. R. Fuks, St. Vidmar, V. Mahorič, dr. Popovič, te kao gosti br. dr. Vilfan i Ambrožič, obojica sokoli iz Trsta. Dogovor je otvorio br. dr. J. Šajner i dao riječ dr. Popoviču. Ovaj je izneo isto ono, što smo u martu poručili Česima. U debati zastupali su br. Šajner i Pragr stano-vište, da se nastavi sa starim Savezom Sveslavenskog Sokolstva, no nakon kratkog objašnjenja svi su jednodušno pristali na Savez Čehoslovačkog i Jugoslavenskog Sokolstva. I zakazan je drugi dogovor za 30. junija na vežbalištu. I ovaj je drugi dogovor održan toga dana po podne u 4 s.; od Čeha su bili isti kao i prvi put a kod Jugoslavena pridošao je i br. dr. Srdj. Budisav-ljevič, te br. M. Korunovič, koji su od prvog dogovora izostali jednom fatalnom pomutnjom. 1 na drugom dogovoru su Česi donekle i polagano hteli uspostavu starog Saveza Sveslavenskog Sokolstva, no najposle je jednodušno rešeno, da se ima osnovati dvojni Savez Češkoslovačkog i Jugoslavenskog Sokolstva, te je odmah o tome u celu javnost izdan oficijelan izveštaj. Pravila novoga Saveza nisu donešena, ali je primljen načrt pravila pod-nešen po br. dr. Srdj. Budisavljeviču stime, da se uzmu u pomoč i stara pravila Saveza Sveslavenskog Sokolstva, da se u Pragu izradi jedan načrt iz obojega, te se pošlje delegatima na pro-učenje, i nakon obostranog sporazuma da se održi treči sastanak i dogovor Čeha i Jugoslavena, pravila prime, Savez oživi, predje u pravu realnost, i otpočnu svom energijom zajedničke funkcije.
Mislim da je potrebno ovde u izveštaju malo zastati, te ukazati na veliku važnost svega ovoga, a osobito na ustrojen realni Savez Čeha i nas.
Za nekolicinu nas bilo je to gtavnim uzrokom da smo kre-nuli za Prag! U prošlom broju ovoga lista izašao je kratak načrt celokupne ideje naše. Upučujemo na to! A nije potrebno da reknemo, da se sada započeta stvar treba svom snagom da nastavr i do kraja sprovede. Mariborska pak Savezna skupština naša dobiva u svome radu novi i jaki motiv, koji je za život neophodno potreban.
Dne 28./VI. licem na Vidovdan pošli su naši sokoli u brojnoj četi na Hračane, da otprat^. delegaciju, koja če zajedno sa Če-
sima pozdreviti g. Masaryka, predsednika Čeho-slovačke republike. Delegacija se sastojala od 12 članova, od Strane Saveza bili su u njoj br. dr. R. Fuks, St. Vidmar, te dr. Popovič, koji je odredjen da izreče pozdrav. U velikom polukrugu bili smo postavljeni odmah do Čeha, do nas Francuzi, pa Belgijanci, pa Švedi. G. Masaryka je prvo pozdravio br. dr. J. Šajner, u ime sviju i u ime Čeha, onde g. Casalet, u ime Francuza, dr. Popovič u ime Jugoslavena, te najposle jedan podkarpatski Rus u ime Rusa. G. Masaryk je odgovorio na češkom jeziku.
Dne 29./VI. sudelovali su naši Sokoli na broju oko 180 u svečanoj povorci sokolskoj. Jugoslavensku sokolsku četu pred-vodio je br. St. Vidmar, sa oba zamenika br. Mahoričem i br. Hofmanom. Iza vodjstva išla je representacija Saveza, i to br. M. Korunovič, dr. Srdj. Budisavljevič, dr. R Fuks te dr. Popovič. Jugoslaveni su imali mesto odmah iza Francuza. Naši Sokoli izjednačeni novim i lepim kapama svojim činili su krasnu četu, ma da malobrojnu, i bili su svugde i odasvud neobično toplo i srdačno pozdravljam'.
Dne 30./VI. održana je u svečanoj dvorani na Žofinskom ostrvu do podne u 10 s. vidovdanska sokolska akademija naša. Akademija se sastojala iz jednog svečanog pozdrava, te jednog govora o Vidovdanu i o Vidovdanskim herojima, počev od Obi-liča pa do Gavrila Principa. Ovo su obavila dva naša omladinca u Pragu. Jedan djak dramske škole deklamovao je sa silnim efektom Rakičevu pesmu o Kosovu (Na Gazi-Mestanu), a mešo-viti zbor pevačkog društva „Jadrana“ u Pragu otpevao je sa potresnom toplotom jednu mačedonsku rukovet Mokranjčevu („Tri puške planuše, tri majke zaplakaše...“). Birano odelenje od dvadesetak naših sokola izvelo je prvo Hofmanovu vežbu, a zatim Vidmarovu, obe savršeno precizno i lepo, a uz pratnju glasovira. Akademija je bila odlično posečena i od češkog javnog mnenja propračena sa mnogo simpatije.
Na Vidovdan je do podne u 7,9 bila svečana služba u ruskoj kapeli, a 30./VI. u veče održan je u representacijonoj kuči u Pragu veliki jugoslavenski koncerat, gde su se i naši sokoli dali u lepom broju videti.
Pohod na sokolske grobove bio je dne 28./V1. do podne u 9 sati, i jedno manje odelenje naših sokola sudelovalo je u
torne pohodu, a na grobovima je u ime Jugoslavenskog Sokolstva govorio br. D. Bogunovič.
Dne 1. julija u 6 s. u jutru pošlo je jedno malo sokolsko odelenje u Terezin, da sa omladinom primi ostatke Principa i drugove, i prenese ih u otadžbinu. Za Češku Obec Sokolsku išli su br. Ščepanek i dr. Pata, za Jugoslav. Sokol. Savez dr. Popovič. Kod primanja leševa na groblju govorio je za Savez dr. Popovič. Istog dana po podne preneseno je svih šest san-duka u Prag, te je sutra dan, uz pratnju celog našeg Sokolstva, započet put kuči.
Dne 29. VI. po podne održana je jedna sokolska konferen-cija sa članovima Jugoslavenskog Sokola i jugoslavenske omia-dine u Pragu. Na konferenciji je govorio dr. Popovič.
Ako sada još spomenemo, da su naši Sokoli na svom putu u Prag, počev od češke granice pa sve do samoga Praga svugde svečano dočekivani, pozdravljam' i čaščeni, da su često izmenji-vani lepi i patrijotski i sokolski govori, — onda smo spomenuli sve, što se od prilike spomena vrednim može nazvati.
Dodajmo k torne, da je oko dvesta naših Sokola bilo pod utecajem celoga Sleta kroz nekoliko dana, da su mogli mnogo do-broga i divnoga viditi i naučiti, pa se zapitajmo: da li sa našim pohodom na Slet u Prag možemo biti zadovoljni?!
Ako se složimo sa stanovištem, da je trebalo spasiti što se spasiti može, i poneti zastavu Jugoslavenskog Sokolstva visoko i uspravno, — onda bi akcija naših sokola u Pragu, te posije-dice njene, moglo da nas zadovolji.
Počnemo li se pak ponovno nervozno pitati: ali zašto je to sve tako bilo, kako je bilo, zašto, — onda če naša ocena Sleta postati nejasnom i nesigurnom.
A pravo i jedino mesto za kritiku i za raspravu zaključaka našeg Saveza jeste naša skupština u .Mariboru krajem augusta ove godine.
Vredno je da ovaj Slet pokušamo posmatrati i sa drugih gledišta, osobito sa opče sokolskoga i slavenskoga.
. Izgleda ovo: kulminacija jednog velikog Sleta u opče bila je god. 1912. u Pragu; kao da je ono bio neki najviši vrhunac preko koga je Sokolstvo prešlo, te ili korača dalje jednom vi-soravni, ili se polako spušta; efektima mase na vežbalištu po-
stavljene su neke prirodne granice, do kojih se punom snagom došlo več na poslednjem Sletu, i preko kojih — makar koliko ko hteo — ne može za sada niko da predje; za znance od g. 1912. bio je ovaj Slet u jednu ruku ponavljanje, i koliko god je i ovo korisno i dobro, nikada nije ono, što je potpuno sveže i živo, novo.
Dok ovo pišem ja sam do dna duše pun poštovanja, div-ljenja i ljubavi prema Češkom Sokolstvu ; i kad iznosim ove misli, daleko je od mene uobraženje i nadutost, da vršim neku kritiku Sleta; ali otvoreno kažem, i sam, na granici mladosti, nišam ni u Pragu video ni našao nego stare znance, većinom starije od mene, i nešto žalosno uvlačilo se u sve moje svečano raspolo ženje na Sletu i mutilo mi radost!
Ima nečega divnoga i uzvišenoga kada pojedinci podignu zastavu i ponesu je u boj za ideale!
Ali zašto tako malo ima napretka da nije moguče drugačije, nego da ljudi več sa belom kosom još neprestano koračaju u prvom redu, još neprestano vuku kolesa napred?!
Možda smo i mi iskusniji i mudriji, pa sa treznijim pogledom merimo sve što se pred nama zbiva, te je zato Slet na večinu nas činio stalno utisak, kao da nešto nema, nešto neobično nedo-staje, što mi tražimo i očekujemo, ali uzalud.
Ovaj Slet nije bio Sveslavenski, na njemu su bili Ćehoslo-vaci i Jugoslaveni, a dva velika slavenska naroda, Poljaci i Rusi, izostali su. I bez ikakva prebacivanja mora ovo da se podčrta, i da se oseti i prizna, da je slavenska duša na Sletu, kraj svega otimanja, morala da ostane zamišljena i ozbiljna. Ima tu nešto odlučno, bitno i veliko, u torne Slavenstvu! Što je ono — to je tako teško da se u kratko kaže! Verovatno da je Sla-venstvo čovečanski pogled na svet i život, kako ga Slaveni vrše! Ako je slavenski, treba da je jedan, uzvišen, blagorodan i jedin-stven! He imperijalizam, ne gnjavljenje, otimanje sveta pod neko robovanje Slavenima, nego novi, svetao i lep vidik za sve, na korist, sreču i napredak c e tog čovečanstva, stvoren, dignut, skovan onim, što pojedini slavenski narodi najlepšega, najboljega i naj-plemenitijega u sebi imaju i mogu da dadu. I gde je taj čas i to vreme kada če to da bude, i kada če to kao nova i velika religija da nadvlada sav svet?
Najstrašnije i najgroznije je bilo, da su neke češke sokolske župe u svečanoj povorki nosile svoje stegove i značke uvijene u cine plaštove i pratile ih puškama sa nataknutim bajonetama! To su bile župe iz Tešinskoga! Tamo se bije boj Čeha i Poljaka na život i smrt! Izgledalo je stalno, dati crni plaštovi zastiru božansko i svetlo lice Slavenstva, koje je nad Pragom trebalo da sine!
No jedno je na Sletu bilo, što je tako neočekivano važno i veliko, da če verovatno čitavi svet morati da zastane pred tim, i da se zadivi! To je ne samo važno i veliko, nego je i tako ne-obično radosno i ugodno i divno, da če verovanje u sokolsku stvar nači svoj besmrtni oreol! To je naša sestra, naša žena na Sletu!
I pamtite bračo, ne samo da su žene potukle rekord u vež-b?ma po broju, nego su vežbale bolje, skladnije i lepše, i što je najglavnije vežbale su bez ikanve pomoči i kontrole od Strane muških!
Ja u ovome faktu vidim sa opčeg stajališta upravo jedini i glavni fakt Sleta!
Pred češkom ženom valja skinuti kapu i pokloniti se do crne zemlje!
Istorijska tačka Sleta stvorena je ženom, njenom novom, krasnom i vrednom ulogom, kako u živottu Sokolstva,*• tako u životu naroda! 1 ako pogledamo u budučnost dalje, jasno čemo uočiti, da je prelaz Sokolstva iz nacijonalističke u socijalnu, iz odeljeno narodne u opče narodnu, iz plemenske u čovečansku ustanovu več otpočeo, zapodenuo se nastupom žene, potpuno jed-nake i izjednačene u pravima i dužnostima sa muškima, i da oživeo sada neče više nikada prestati!
Gledajuči žene na vežbalištu čovek je osečao da se lepršaju krila jedne velike i divne budučnosti sokolske, čutio je svežinu i radost, i morao biti ponosit i ohol, da bude svedokom radjanja nečega, što je več sada tako lepo, a što če do malo da preobrazi, da usavrši, da preporodi Sokolstvo!
Nova jedna i silna snaga pomakla se, digla, i stala Sokolstvu u pomoč, i od največe dužine i žirine načinila dvostruku du-žinu i širinu! Kako je to lepo, kako je ugodno, kako je to veliko!
Redjajuči dogadjaje Sleta po veličini dolaze prvo žene, a onda naraštaj, podmladak, deca! Brat J. V., inače crno-gledajuči i nezadovoljen uvek, došao je sa vežbališta nakon vežbe dece, i pričao
je potrešen, zadihan i razdragan: „bračo, ja ponovo počinjem da verujem u Sokolstvo, ovi mališani, bezbroj, koliko hiljada, trideset ili više, kao legijon, pola goli, jedne male plundre, bosi, ledja opaljena od sunca sjaju ko bakreni štitovi, bezbroj, bezbroj, pesma jednog naroda, proleče, večno, lepo, božansko, što su ljudi svesni, i žene, dobro, to je obično, ali ova deca su svesna, jaka, zdrava, organizovana, plakati bih mogao kad na sve pomislim i svega se setim, gde smo, gde smo ako duše znate za ovim narodom, ta sto godina imamo još da radimo, kao besni, kao mahniti, svi da se potpuno odamo Sokolstvu, padaovo postignemo i kod nas, da to vidimo, da to doživimo, pa da umremo, bračo, ja sam bio bludni sin sokolski, i evo vam se vračam..
Imao je brat J. V. potpuno pravo, i kao i on mislili smo i osečali tako svi, i videli smo da nikad Česi nisu tako oholi i da im se nikad ne sjaju tako oči, nego kad govore o svojoj deci,
o	podmlatku, o naraštaju!
Žena i dete, to su novi putevi sokolski i njima je ovaj Slet širom otvorio prolaze. Tim putem treba koračati uvek i stalno napred!
Prosta vežba muških bila je kao obično, efekat je bio efekat mase, scena, utecaj prividnog bezbroja, — to je poznato, pa ne moramo gubiti reči. Od 1912. do danas tu je zastoj!
Nadmetanja za prvenstvo bila su ispod svake kritike, i de-šavalo se da od 10 nadmetača dobiju nulu osmero jedan za drugim. No o torne če mo pisati posle, kad budu poznati rezultati i utvr-djena data.
Vežbe gostiju bile su strahovito male bezuteciijne, i činile se prosto kao mrlje, na onom ogromnom megdanu vežbačkom. Francuzi su prikazivali sistem Hebertov, Švedi su pokazivali u u glavnom preskakanje. inače lepi, visoki, birani ljudi, poslani od Strane njihove države i uz veliku pomoč materijalnu da kroz Ev-ropu vrše propagandu za gimnastiku. Vežbe Belgijanaca jedva su se primetile.
U opče izgleda deplasirano kad jedan narod dade sebe re-presentovati na jednom velikom gimnastičkom ogledu sa desetak vežbača, i to jedan narod od mnogo milijuna, jedan veliki kulturni narod, jedna „velika nacija*1. Ili bi se morao raspored ude-siti drugačije, pa jedno do ili po podne odrediti za sve odele gostiju.
Vežbe čeških župa, vežbe što su trebale da pokažu sistem sokolski, vežbe konjiče sokolske, to je bilo lepo, uredno, i obično.
Sa mnogo efekta prikazana je nekoliko puta uzastopce t. z. sletska scena, pod imenom „dizanje kipa slobode". Ovakove scene,
— takova je bila scena 1912. g. „Maraton14, a god. 1907. „ša-hovsxi turnir“, — nisu upravo deo sokolskog programa, niti spa-daju zapravo u sistem. To su prikazi i igre za narod, izvedene raskošom, šarenilom, pesmom, igrom, masom, i donekle spadaju u program rada kulturno-prosvetnog. To su pozorista pod vedrim nebom, gde se jedan moralni i nacijonalni princip uzdiže na jasan pogled silnoj masi gledalaca. To je gradjenje zajedničke duše narodne, u čemu su Česi, a osobito Prag, tako okretni i tako vešti.
No na jedno imam da upozorim: jedno je zajednička duša narodna, a drugo je kolektivna duša mase. A to se tako cesto i tako lako može da pobrka.
Na tipičan način obavljen je svečan pozdrav gostiju u re-presentacijonoj kuči u Pragu, gde je u ime naše govorio br. Voja Zivanovič iz Beograda.
Time bi u krupnijim črtama bio iscrpen izveštaj o Sletu. I ostalo bi da se odatle povuku sve potrebne pouke i koristi za nas!
I tu bi se kao najglavnije moralo reči, da mi Jugoslavenski Sokoli, kolikogod bi voleli i hteli, ne možem o još za duže vreme priredjivati jedan Svesokolski Slet. Kad se jedan takav Slet u Pragu gleda — a zbilja se bar do sada samo u Pragu i mogao gledati i videti, — lako se upadne u odušev-ljenu želju, da se kod kuče učini jedan pokušaj. Ali kad se uputi i sazna, koliki je ogroman pripremni rad jednog Sleta, koliko čvrsta i velika organizacija mora najsavršenije i za duže vreme da funkcijonir^, pa da bude sve kako treba, kada se sve naše domače prilike još k tome uzmu u obzir, ne samo sokolske nego i nesokolske i izvansokolske, — onda mora biti jasna gornja tvrdnja da kod nas jednog Svesokolskog Šteta još ne može da bude. Dodajmo tome, radi bolje sigurnosti, da je Slavenstvo danas još toliko razbijeno, staro da se vampiri a novo da se tek pomalja,
— pa čemo se brzo u pogledu jednog našeg Sleta složiti.
Naši Jugoslavenski Sletovi moraju nositi tip particularni. To odgovara jačini našeg Sokolstva. To odgovara potrebi obnove
našeg Sokolstva A oboje je za nas odlučno, i potpuno se slaže sa opčim prilikama našim. Dakle, u mesto jednog velikog Sve-sokolskog Sleta više manjih Sletova! Pri torne valja paziti da se ne razyiju vremenom neki pokrajinski i plemenski Sletovi, što br bar u početku moglo da smeta našoj zajedničkoj jugoslavenskoj stvari. A prirodno je, da Savezna skupština donese jedan plan Sletova za svaku godinu, tako da to priredjivanje i taj rad od-govaraju idejama općim i osnovnim.
S druge Strane, ma da za sada nismo sposobni da konku-rišemo s Česima Svesokolskim Sletovima, — držim da če i Češi sada za duže vremena sa time prestati, — s druge Strane mi treba da znamo i da osečamo, prvo da Sokolstvo danas imaju samo Česi i Jugoslaveni, a drugo da smo, kako u opće sokol skom, tako i slavenskom posmatranju, te oslonjeni na svoju mladu i jaku slobodu i državu, da smo sa Česima jednaki, d a je Češko Sokolstvo po unutrašnjoj vrednosti jed-nako našem, i naše njihovom, de izmedju oboje nema večeg, starijeg, lepšeg i boljeg,
Na ovoj osnovnoj pretpostavci otpočeta je gradnja Save za Čeh osi o vačkog i J ugoslaven skog Sokolstva. I da se to izvede do kraja, mora naša sokolska svest da pruži u pomoč dubinu, širinu i snagu rada u tome pravcu.
Formiranje i stvaranje zajedničke nacijonaine duše predleži i nama, a tu moramo na dvoje paziti, prvo da način rada i primena rada moraju biti prirodno drugačiji kod Čeha a drugačiji kod nas, drugo da stvaranje i formiranje zajedničke nacijonaine duše ima kod nas pretežno da se obavi kod seljaka, kao glavnog i jedinog osnovnog dela našeg naroda, treče da stvaranjem i formiranjem jedne zajedničke nacijonaine duše ne padnemo u pogrešku pa da produciramo kolektivne, afektiozne abnormalne, gomilne duše!
Mnogo truda i brige moramo dati i posvetiti našem nara-štaju, podmladku i deci, a s time ujedno dajmo slobodu i Slobodan rad u Sokolstvu i našoj ženi, dajmo joj sve dužnosti i sva prava, tako da potpuno izjednačeno i slobodno stane u naše mno-gobrojne redove!
Najposle tako je bilo, tako jeste i tako če biti: pobediče uvek uzvišena i čista ideja, pobediče idealizam, pobediče rad! I u to ime zdravo!
Zagreb 6. VII. 1920. g.	Dr. Laza Popovič
Sokolstvu!
Za nami so trije važni dogodki, ki je pri njih naše Sokolstvo v odlični meri aktivno sodelovalo: obisk regenta Aleksanera v Hrvatski in Sloveniji; Vil. vsesokolski zlet v Pragi; prenos kosti Vidovdanskih herojev v domačo zemljo.
Ob vseh teh prilikah je nastopilo Sokolstvo kot disciplinirana, zamozavestna, dobrovoljna narodna vojska, držeč se strogo odredb potpisanega starešinstva. Naša sokolska čast se je ob teh dneh prvi krat v taki obliki po osvobojenju in ujedinjenju visoko popela v zanosu in ne-oskrunjenosti!
Bila je to prva delna mobilizacija jugoslovanskega Sokolstva, ki je sijajno uspela in ki nam daje jamstvo, da radostno odjekne pozivni glasvvsakem sokolskem srcu, kadarkoli zavihra sokolski prapor, kličoč nas na zmagovite pohode z besedami našega evangelija: V pesti sila, vsrcu odločnost, vmislih domovina!
Regenta Aleksandra smo sprejeli, pozdravili in spremljali kot svojega najmilejšega brata, kot inkarnacijo našega narodnega in državnega jedinstva, ki mu je Sokolstvo pripravljalo pot, ki je Sokolstvo zanje delovalo in trpelo. Tudi iz krvi naših bratov raste življenska moč naše edinstvene domovine! Koliko zadoščenje za vse trpljenje, ki je za nami. in za vso zlobo, ki se na domači zemlji od krvnih bratov s ponovljeno ljutostjo zaganja v Sokolstvo! Živeli smo, živimo in živeli bomo!
Brat starosta Saveza je na telovadbi Ljubljanskega Sokola pozdravil regenta Aleksandra v imenu Saveza, izrečno pa še v imenu 20.000 članstva slovenskega dela našega Sokolstva. „Slovenec" — časopis, ki se v njem stekajo najbesnejši napadi na Sokolstvo omenja v 149. štev. z dne 4. julija 1.1. ta starostin pozdrav, a pristavlja predrzno opazko: »Vsaj vladarja ne lagajte! Laž ni bila nikoli naše orožje; laž je sredstvo, posvečeno od namenov sovražnikov Sokolstva. To očitano laž izpodbijamo s statistiko slo-
зза
venskega dela Sokolstva, ki je bila zavržena meseca septembra 1919. Glasom te statistike je bilo našega članstva v svobodni domovini Sloveniji 16.263, na zasedenem ozemlju pa 4374: skupaj 20.673!
Od septembra do danes se je to število slovenskega dela posebe in jugoslovenskega Sokolstva sploh izdatno dvignilo, saj nam kažejo posamezna poročila, da se je ponekod članstvo več kot podvojilo. Končno in skupno število bo mogoče navesti, ko bo dovršena najnovejša statistika, ki pa se redoma izpreminja, ker se množi naše članstvo dan na dan. Iz teh podatkov je razvidno, na čigavi strani je laž.
Na Vil. vsesokolskem zletu v Pragi so naši bratje položili temelj Češko-slovaški Sokolski Zvezi po načrtih bratov odposlancev našega Saveza. Iz te Zveze vzide Slovanska Sokolska Zveza — mogočna pobornica kulturnega panslavizma, ki mu bo jedro sokolska misel — gonilna moč vsem moralnim in materialnim silam k izpopolnjevanju, dvigana od večne nezadovoljnosti, ki ne pozna zastanka ali celo nazadovanja v razvoju slovanskih narodov. Zvezani z bratstvom, spojeni v celoto z načelom enakosti hočemo svojem narodu pomagati do one vsestranske svobode, ki mu zagotavlja obstanek in omogoča razmah vseh njegovih sil in vrlin, da vsak čas lahko in uspešno plane v tekmovalni boj z vsakim kulturnim narodom. Sinovi svobodne sokolske ideje, bratje Tyrševi, ki smo se za svobodo svojega naroda borili in njej dali na razpolago svoje zdravlje in življenje, hočemo najprej svobode sebi, da bomo nemoteno in neovirano izvrševali svoje naloge. Ne priznavamo oblasti, ki bi zmela ali mogla ovirati našo pot. Najbednejše orožje pa je kleveta!
Hočemo harmonije telesne in nravstvene popolnosti vsakega posameznika, da iz njih vzraste in se iz njiz zgradi lepota in krepost celote — naroda! To je naš najvišji ukaz! Ne dobička — ne slave! Veličina, moč in blaginja domovine je smoter našem delu. Temu smotru smo pripravljeni žrtvovati vse, kakor so to storili Vidovdanski heroji, ki jim je dalo Sokolstvo častno spremstvo, ko jih je rodna zemlja sprejela v svoje naročje! Pred to gomila
se časteče poklanja sokolski prapor; poklanja se ideji, ki je propagirala svobodo naroda, ki je živela v nas vseh in ki je bila tako silna, da je ubila skrb za lastno življenje junakov, ki jim „manj strašna noč je v črne zemle krili, kot so pod svetlim solncem sužni dnovi“!
Iz vrst Sokolstva je bilo največ legijonarjev in do-brovoljcev, ki so krčili cesto regentovemu prihodu, medtem ko so predvojni, medvojni in sedanji sovražniki Sokolstva slepo in sfanatizirano svojo maso mamili z lažmi in jo kričeče vabili med avstrijske prostovoljne strelce! Legijo-narje in dobrovoljce sedaj, žal, zapostavljajo in prezirajo, ker so gradili naš svobodni dom; toda čas dozoreva, ki odvrne od neizkrenosti domoljubja in hlinjenega demokratizma šovražnikov Sokolstva vse, kateri hočejo služiti domovini z nesebičnimi in nestrankarskimi nameni!
Vse Sokolstvo poživljamo na naš I. pokrajinski zlet v Mariboru! To bodi druga delna mobilizacija jugoslovanskega Sokolstva! Z neprestanim delom se pripravljamo na ta zlet! Vse naše vrste naj se zgnejo na severni meji naše države, da se pregledamo in presodimo svojo moč in namerimo poglede in korake tudi preko umetno in nasilno zgrajenih mej — v bodočnost!
In pomnite Tyrševe besede; „Življenje naroda, dokler se razvija na solnce resnice, dobrine in občega napredka, je neranljivo kakor solnčni žarek. —V Sokolstvu se učimo enakosti, tega edinega jamstva prave in trajne svobode, saj smo si bratje in sinovi ene matere! Vzajemno se moramo vzgojiti kot čvrsto in silno poko-1 e n j e, ki nima samo moči, ampak ima tudi trdno voljo, ki se ne baha sslavo svojih prednikov, temveč se pripravlja delati po njih zgledu!
Vsemu Sokolstvu bratske pozdrave! Zdravo!
Starešinstvo Sokolskeba Saveza SHS v Ljubljani, dne 6. julija 1920.
Јесам ли послао претплату?
Jugoslavenskemu Sokolstvu!
I. pokrajinski zlet Sokolskega Saoeza SHS se
vrši letos dne 29. avgusta v Mariboru.
Spored:
1. Zjutraj dohod sokolskih vlakov.
2. Dopoldne skušnja za proste vaje.
3. Sprevod po mestu.
4. Obed.
Popoldne: Javna telovadba.
1. Simbolične proste vežbe za 1. 1920. (Člani),
2. Igre. (Deca).
3. Vežbe s cvetnimi loki. (Zenski naraščaj).
4. Orodna telovadba članstva.
5. Ženske proste vežbe za slet v Pragi leta 1920. (Članice).
6. Vežbe z dolgimi palicami v trojicah. (Moški naraščaj).
7. Simbolično-ritmične proste vežbe zal. 1920. (Člani in članice).
Prijave za zlet.
Vsa društva imajo do 20. julija javiti svojim župam udeležbo na zletu v Mariboru in sicer število:
a) udeležencev v kroju (odori);
b) vežbačev za proste vežbe Hofmanove;
c) „	„	„	„	Vidmarjeve;
d) članic za zletne praške proste vežbe;
. e) „	„	„	proste vežbe Vidmarjeve
Župe zberejo te prijave ter jih najkasneje do 31. julija vpošljejo tehniškemu odboru Sok. Saveza v Ljubljani. Prijav poedinih društev naravnost Sok. Savezu se ne bo upoštevalo, ker to povzroča le zmedo in nejasnost. Župe zgubijo s tem pregled, Sokolski Savez pa si s temi po-edinimi prijavami društev ne more nič pomagati. Prijav po 31. juliju se ne bo vpoštevalo!
Na podlagi točnih poročil glede udeležbe se bo še le zamoglo posredovati za posebne vlake. Iz tega razloga
je točnost še posebno važna! 50% popust na železnicah je že zasiguran.
Omislite si pravočasno predpisan kroj, tako slavnostni, kakor tudi telovadni. — Pas na telovadnih hlačah je dosedanji slovenski; ženske imajo bele bluze v predpisanega kroja in ornamentike, pas iste barve kakor krilo. Izjeme se ne bodo dovoljevale!
Poveljevalo se bo po jednotnih poveljih.
Dolžnost vseh društev in žup je, da se brezpogojno ravnajo po navodilih Sokolskega Saveza, ker le na ta način je mogoč enoten in dostojen nastop sokolskih čet.
Ostala navodila slede; priobčevali jih bodemo tudi po časopisju, zato posvečajte tudi temu svojo pozornost.
Glavna skupsčina Sokolskega Soveza SHS se vrši 30. avgusta 1920 ob 8. uri zjutraj v Narodnem domu v Mariboru.
Dnevni red:
1.) Poročila starešinstva in tehniškega odbora.
2.)	„	odsekov.
3.) Izprememba pravil sokolskih društev, žup in Saveza.
4.| Volitev starešinstva.
5.) Razprava o event. predlogih.
6.) Slučajnosti.
Glavna skupščina obstoja iz zastopnikov žup. Vsaka župa pošlje po enega zastupnika za vsakih započetih petsto članov v župi združenih društev. Pristop k glavni skupščini z raspravno pravico imajo vsi člani sokolskih društev zadruženih v župah.	Glasovalno in volilno pravico	pa
imajo samo izvoljeni	zastopniki žup.
Predlogi žup in	društev se morajo	najmanj	14	dni
prej poslati starešinstvu, poznaj e podani	predlogi	se	pri-
puste v razpravo le tedaj, ako o tem sklene starešinstvo.
Poživljamo vse bratske župe, da najkasneje do 20. avgusta t. 1. imenujejo svoje sastupnike za skupščino, Vsak delegat mora imeti legitimacijo župe. Vse predloge je vposlati zadnji čas do 15. avgusta t. 1.
V Ljubljani, dne 10. julija 1920.
Starešinstvo Sokolskoga Saveza SHS.
Слет Жупе Бачке у Сомбору
Прописи и упутства за Покрајински слет Бачке Соколске Жупе 1-or августа 1920.
Оршнизација слета.
1. Управа слета. Слетом управља управни одбор Бачке Соколске Жупе, уз припомоћ ових организованих одбора: свечаности, финансијски, станбени, обскрбни, забавни и из-летни.
2. Техничком страном слета т. ј. натецањима, поворком и слетском јавном вежбом, управља технички одбор Бачке Соколске Жупе.
Опћи прописи за слет.
1. Пријава за слет. Друштво, које хоће на слету да су-делује, мора се управи Жуие пријавити, најдаље до 10. јула 1920. год. Пријава се има иставити у два равногласна при-мерка према послатом обрасцу, од којих се један има до-ставити управи Жупе у Нови Сад, а други Соколском друштву у Сомбор.
Са пријавом која се шаље управи Жупе, ваља послати за сваког појединог члана по 4 К за слетску легитимацију, која уједно служи као путна исправа; а са пријавом која се шаље соколском друштву у Сомбор, ваља послати за сваког појединог члана по 40 К за опскрбу.
Друштво које на време не пошаље пријаву неће се примити на слету.
2. Пријава на слету кад друштво стигне у Сомбор, ижа се одмах пријавити вођи жупе.
3. Путовање на слет. Друштва, која ће учествовати на слету треба да удесе своја путовања тако, да у очи слета 31, јула 1920. најкасније у 8 сати у вече буду у Сомбору. Како ће сва друштва жељезницом путовати, приредиБе се дочек за њих на сомборској жељезничкој станици.
На основу решења Министарства Саобраћаја, дозво-љено је путовање у пола цене т. ј. сваки tse извадити целу карту до Сомбора која му важи уз соколску легитимаиију и за повратак. Зато треба карту сачувати.
4. Становање. Сви учесници слета, биће смештени за становање у зато одређене заједничке станове, а неки у при-
Соколскн Гламшк	22
ватне станове. Распоређење по становима, извршиће се одма чим се стигне у Сомбор У заједничким становима мора владати потпун ред и мир. Ко у одређено време не буде дошао на коначење, неће се пустити у стан. Надзорницима станова има се свако покоравати.
5. Опскрба. Опскрба на свему је заједничка и састоји се из две вечере и једног ручка, за који има сваки учесник да плати 40 К. Ко ову своту не уплати, неће имати зајед-ничку храну.
Због оскудице у посуђу сваки нека собом понесе вој-ничку шајку (шољу) кашику и виљушку.
6. Одело. На слет долазе чланови у прописаном све-чаном соколском оделу. Досадање капе са кићанком, имају да се замену новим, по савез/ проиисаним капама (црна шајкача са соколским пером, државнсш кокардом и сокол-ском значком). Ко нема прописану капу неће се припустити слету. Ове се капе могу набавити код бр. Бранка Палчића, соколског добављача у Загребу, Гундулићевв ул. бр. 23. На капуту свечаног одела с леве стране мора сваки имати при-шивене ознаке од државне тробојке 10 см. дуге 2х/2 см. ши-роке, са натписом Жупе и друштва. Огртач црни и ципеле црне. Ко нема свечаног одела долази на слет у грађгнском са соколском значком на капуту. Капу морају сви имати.
Чланице (соколице) долазе на слет у грађанском оделу, а у свечаностима слета учествују у својим вежбачким оде-лима, које се састоје из сукње испод колена дуге затворене плаве боје, беле утегнуте блузе са кратким рукавима до ла-ката, црвене мараме за повез главе, чарапе и ципеле црне.
Одело за вежбање чланова вежбача има бити строго прописно и састоји се из нове капе, беле мајице са црвеним обрубом, плави трико чакшира са појасом, црних чарапа и гимнастичких ципела. На мајици несме бити никаквих украса. Ко није прописно обучен неће се припустити вежбању.
7. Ред на слету. За време целог слета имају чланови стално бити на окупу. Удалити се могу само дозволом свога вође. који је за све чланове одговоран. На слету је свима члановима соколских друштва забрањено свако алкохолно пиће, а за време јавне вежбе пушење и оним члановима, који у тај мах не вежбају. За време читавог слета, и rio
свршетку јавне вежбе, забрањено је шетање no слетишту у гимнастичком оделу; а исто тако је забрањено и лутовање у гимнастичком оделу на слет и са слета.
На слету је сваки соко дужан чувати највећи ред и безусловно се покоравати одредбама управе слета и тех-ничког одбора. Неуредан непристојан или ненослушан члан, биће искључен са слета и вежбе, а уз то кажњен по про-писима друштвених правила.
«
* «
Браћо и сестре! По закључку Бачке Соколске Жупе по-зивамо вас на 1. Покрајински Слет Соколске Жупе Бачке, који fce се одржати у Сомбору 1. августа 1920. уз братско суделовање сокол. жупа: банатске, осечке и београдске.
Први пут ће соколска жупа бачка у заједничким редо-вима ступити на јавно вежбалиште, да пред очима сакуп-љеног народа положи рачун о своме једногодишњем раду; да пружи јасну слику напретка и успеха свога и да упозори цео народ на тежње и узвишену сврху соколску, у којој гле-дамо учвршћење нашег народног опстанка и процват лепше будућности наше. Првим слетом својим хоћемо не само да потврдимо сву замашност соколске ммсли, него да јој по заслузи прибавимо још и нове љубави и још више представ-ника у народу нашем. — Браћо соколи и остала браћо си-нови плодних равница Бачке и Баната и китњастог Срема, дођите у што већем броју, дођите сви на слет, да видите успех рада нашег, да видите снагу своју, снагу будућности своје.
Распоред :
I. У суботу 31. јула долазак и дочек сокола на же-љезничкој станици. У 9 сати увече ,Комерс“ у Енгл^ском Парку и свечана седница Управног Одбора жупе бачке.
II. У недељу 1. августа 192б. у 6 сах. ујутру на веж-балишту натецања појединаца у а) бацању кугле, б) дискоса, в) копља, г) скока у висину, д) даљину, ђ) c мотком и е) утрке на 100 јарди дужине. Натецања друшгава у простој вежби „Ослобођења и Уједињења“.
III. У 8 сати пре подне главна заједничка проба.
IV. У 11 сати пре подне свечана поворка и поздрав граду Сомбору.
V. у 41/, сах. после подне јавна слетска вежба са овим распоредом:
1. Деца: игре.
2. Подмладак женски: вежбе заставицама.
3. Подмладак мушки: просте вежбе.
4. .Чланице: вежбе с палицама.
5. Оделења друштава жупе: вежбања на справама.
6. Чланице: просте вежбе одређенеза УИ.прашки све-соколски слет 1920.
7. Чланови: вежбе копљима.
8. Чланице: вежбе с луковима.
9. Узорна оделења гостију и друштава жупе: вежбања на справама.
10. Чланови: проста вежба „Ослобођења и Уједињења".
11. Проглашење резултата натецања.
VI. У 9 сати увече соколска забава и народно весеље.
VII. Сутра дан 2. августа 1920. одлазак сокола из Сом-бора.
Натецања, пробе и слетска јавна вежба одржаће се на Тркалишту.
Старешинство Бачке Соколске Жупе.
Nj. Kralj. V. Regent flleksandar u Zagrebu
Zapala me časna zadaća, da napišem za bratski časopis iz-vještaj o istupu jugoslavenskog sokola u Zagrebu prigodom bo-ravka Nj. Kralj. Vis očanstva Regenta Aleksandra u našoj sredini. U prvi mah izgleda, kao da nema ništa lagljega nego to: ovom i onom prilikom toli ko i toliko članstva, ove ili one vježbe i t. d. Doista kad bi bio samo kroničar ili statističar, več bi bila stvar uredjena. Ali se u sokolskoj duši krije još i druga strana gledanja na dogadjaje, a ta jest osječajna.
I htio bi da dadem maha osječajima što su me obuzeli od prvog časa, kad se pročulo, da nam dolazi u pohode prvi i naj-miliji brat naš soko, pa sve do onog momenta, kad smo ga ispra-tili na stanicu, osječajima koji su zaokupili u one nezaboravne dane slave, časti, triumfa i zadovoljstva duše i srca cjelokupnoga našeg naroda. Ali bi zato trebalo pera velikana pjesnika, kista
muzom cjelivana umjetnika, znanja učenjaka sviju znanosti ljudske psihe i kompozitora tonova sviju harmonija Ijudskoga srca.
A budući svega toga u mene nema, oprostičeš bratski či-taoče, što će ovaj moj izveštaj izidi tek blijedom slikom svih onih velikih časova, što ih je sokolska duša proživljavala od 22. do 28. lipnja o. g., a kojih če dojmovi rasprostirati tople svoje i blage zrake u svakom sokolskom srcu do zadnjega | daha njegova života, prateči sokolski naš buduči rad kao najiskreniji, najvjer-niji i najbolji Mentor, u duhu prave bratske i slavenske ljubavi i uzajamnosti.
Priprave za doček Regentov morale su se izvršiti u naj-Jtračem roku, jer je vijest o njegovom dolasku u Zagreb stigla dosta kasno. Nastala je u našem Sokolstvu največa žurba. Za-grebačka župa pozvala je oko dvadesetak najbližih bratskih dru-štava, da tom prigodom dodju u Zagjeb, kako bi manifestacija Sokolstva ispala što dostojnije. Zagrebačko bratsko društvo pripravljalo se sa svojim članstvom za svečanu akademiju, zabavni njegov odbor sakupio je u jedno kolo sva zagrebačka društva u svrhu priredjenja pučke zabave u Maksimiru, a stanbeni odbor (brača Mihalo Markovič i Viktor Heumer) preuzeo je brigu oko ukonačenja Strane brače, koja su bila smještena sva u maloj so-kolskoj dvorani u Bogovičevoj ulici i vrtu, pokusi za pokusima, u odborskoj sobi sjednica za sjednicom, fervet opus.
Naša je bila zadača oteščana velikim jednim momentom. Na sam naime dan Regentovog dolaska, i to još nekoliko sati prije, Irebalo je da otputuje u Prahu na slet sokolsko naše odaslanstvo, u kojem se uz veliki broj odbornika nalazilo i podosta marnih vježbača i vježbačica. Ipak je uspjelo odgoditi odlazak vlaka do na večer, te je tako bilo omogučeno svoj brači i sestrama su-djelovanje kod dočeka premiloga našeg gosta. Rekao sam malo prije, da je naša zadača bila oteščana ovim momentom, a razu-mječe me svako, ko poznaje skučene naše društvene prostorije, kad pomisli, da su se zbilja velike pripreme i aranžmana i vjež-Jbanja morale da obave u dva različita smjera. Mogu mirne duše reči, da je našem starješinstvu u složnom radu sa bratskim pred-лjačkim zborom i načelnikom bratom Šulce uspjelo tešku ovu .zadaču riješiti na sveopče zadovoljstvo. Stoga želim prije nego što ču preči na opisivanje sokolskog sudjelovanja uz Regentov boravak u Zagrebu, da i sa posmatračke Strane istaknem, kako
je o sokolstvu i u te slavne dane vladao samo jedan jednodušni sud cijeloga našeg biielog Zagreba: bili su na svom mjestu, pro-dičili i opet crvenu košulju i osvjetlali si lice pred svijetom, pred nama samima a u prvom redu pred miljenikom našim, Regentom Aleksandrom. Samo sa ovim predmnijevanjem, samo na temelju ovih predpostavaka i retrogradnoga pogleda na djelatnost našega ujedinjenoga sokolstva i prije rata, za vrijeme rata i prevrata i nakon prevrata, možem o da si protumačimo ono veliko odlikovanje, što je zapalo cijelo sokolstvo jugoslavensko, a napose pak Zagrebačko time, što je Njegovo Visočanstvo odmah nakon svečane sokolske akademije i pod dojmom upravo sjajno ispale javne vježbe spontano odlikovalo starješinu brata dra Lava Mazzuru ordenom bijeloga orla, a načelnika brata Dragutina Šulce, njegovog zamjenika brata Veljka Rajiča, i prednjaka brata Ferdu Krizmaniča ordenima Svetoga Save.
Tko bi još prije dvije godine htio da pomisli, da če sam vladar odlikovati sokole za sokolski rad, a uz to još vladar našeg roda i jezika, sam sokol po osječajima, po plemenitosti i po ju-načkom djelovanju! Nijesmo inače prijatelji vanfskih i vidljivih odlikovanja, jer vjerni svome principu: „niti koristi, niti slave“ na-zrijevamo u zadovoljstvu nad izvršenom službom domu i rodu največu nagradu ; ali su nas ova odlikovanja ipak i te kako ushi-tila i obradovala, dok smo u njima vidjeli sankciju našeg sve-ukupnog dosadanjeg sokolsicog djelovanj?, a ne samo uzvišenje pojedinca, ma bili oni i te kako vrijedni i zaslužni za sokolsku stvar. I baš zato nastojat čemo u napredak da podvostručenom snagom uzradimo za procvat našega mezimčeta, našega života, našega drugoga „ja“ — za procvat jugoslavenskog, a po torne i vaskolikoga slavenskog sokolstva.
*
Krasan i vedar, topao lipanjski dan. Kiše posljednjih dana rasčistile prirodu. U sokolskom našem dvorištu več u 4 sata po-slije podneva vreva i komešanje. Ovdje se oko brata načelnika Šulcea kupe prednjači, da čuju posljedne zapovijedi, ondje se sastaju stari znanci iz provincije sa zagrebačkom bračom, a tamo se opet rede sokolice, od kojih upada u oči velika grupa, mladih vedrih sestara u sasvijem bijelim Ijetnim haljinama. Pred ograde m eto več i naših konjanika sa ponosnim svojim barjaktarom. Približava se peti sat, a vreva sve to više raste. U to nastupa vri-
jedna naša fanfara i zauzimlje prvo mjesto kod glavnog izlaza iz dvorišta. U tren se oka situacija promijenila, četovodje okupili svoje čete, tu se vrsta, broji i komandira. Još čas i velika se povorka krenu.
Naprvo konjanici sa bratom Hallom na čelu, njih 28, ka-valkada, da ti se srce smije od veselja, kad je vidiš. Zatim pješa-dija. Vodi načelnik zagrebačkoga5društva bratšulce. U odmjerenu razmaku fanfara, za njom zamjenik načelnika, brat Veljko Raič, iza njega barjaci, a zatim elanovi'starješinstva i župa, te starješine društava. Slijede četiri čete sokolova u kroju, svaka po 120 brače. Uzjnjih se priključuje odio sestara, njih takodjer preko 100, a ko-načno brača u gradjanskom odijelu, potonjih oko 150. Polaze Wilsonovim trgom, Marovskom i Nikoličevom ulicom, te Zrinjev-cem dalje prema kolodvoru. Ovdje se konjanici odijeliše, te za-uzeše svoja mjesta kraj četvoroprežne galakočije, koja je bila pripravljena za regenta. Članstvo naprotiv postavi se u kolonama na južnoj strani trga i sučelice kolodvora tako, te je fanfara sa barjacima i sarješinstvom stajala tik do slavoluka pred Mihano-vičevom ulicom.
Tačno u 6 sati najaviše topovi i zvonjava zvonova dolazak posebnoga dvorskog vlaka. Još nekoliko časaka i Njegovo se Vi-sočanstvo pojavi na izlazu pred kolodvorom. Ovaj trenutak valjalo je doživjeti. Opisivati se ovi časovi naprosto ne mogu. Čuješ u prvi mah samo kao izdaleka poklike „Živio!" iz nutrašnjosti kolodvora; to su pozdravi onih, kojima je u dio pala čast, da Regenta dočekaju na samoj stanici. Na jednom zapovijed načelnika „Na počast, lijevo gledj! izmješana sa zapovjedima voj-ničkih komandanata, fanfara svira himne, barjaci se klanjaju, a u taj momenat provali jedan paroksizam oduševljenja, kakovog Zagreb-grad ne pamti. Taj zanos, to oduševljenje valjalo se onda cijelim putem do banskih dvora. U tom oduševljenju, preziruči svaki oficijelni raspored, a slijedeči samo glas svojih srdaca, sokoli se priključiše impozantnoj povorci kočija i otpratiše diku svoju, miljenika svoga, sve do konaka, gdje se upriličio junački sokolski mimohod uz burnu aklamaciju Regenta, koji se odmah pojavio na prozoru i sa očitim zadovoljstvom promatrao svoje sokole i sokolice.
Na povratku u donji grad odijeliše se iz povorke sletski učesnici, a ostali povratiše se Dugom ulicom i Ilicom u soko-
lanu, cijelim putem oduševjeno pozdravljeni od općinstva. Nakon odmora od jednog sata dan je opet znak za „zbor", a sokoli se i opet svrstaše u čete i postavile u povorku sa ostalim društvima da prisustvuju Iampionadi i serenadi pjevačkih društava, kojom se prigodom popodnevni zanos i oduševljeno klicanje — kolikogod je to nevjerojatno — još i postostručilo. Regentova izjava, da če „složna tri brata stvoriti čudesau prihvačena je upravo od sokolova največim razumijevanjem i klicanjem.
Drugi dan Regentovog boravka sokolstvo nije u masi stu-pilo u akciju. Ipak je sokolstvo zapala velika čast, te je zamjenik starješine Sokolskog Saveza SHS., brat dr, Lazar Car bio izabran, da predvede Regentu poklonstveno odaslanstvo svih zagrebačkih društava. Govor, kojim je brat Car tom prigodom pozdravio Regenta, spada medju najmarkantnije izjave, sto su pale ovih dana u bijelom Zagrebu.
Treči dan Regentovog boravka u Zagrebu, dan 24. lipnja 1920., bit če u historiji zagrebačkog sokolskog društva, a i cije-loga našeg sokolstva zabilježen zlatnim slovima. Toga je dana počastilo Njegovo Visočanstvo svojom posjetom naš dom, prisustvo-valo svečanoj akademiji i proboravilo čitav sat u krugu sokolova i sokolica. Ovom je posjetom ne samo cijelo naše sokolstvo odlikovano, več je to takodjer jedan znak odobravanja i priznanja dosadanjeg sokolskog djelovanja sa najvišeg mjesta, kojim čemo se ponositi dok nas bude živih.
Poslije podne, u odredjeno doba, i nakon slavne posjete na univerzi imala je da uslijedi posjeta Nj. Visočanstva u Sokolu.
Burno pozdravljen od akademske omladine sišao je mladi Vladar niz rampu a kad je stigao do auta dao je nalog, da se auto odaleči, te pješice proslijedi put do Sokolane istočnom stra-nom Wilsonova trga, koji je bio prepun naroda. Njegovo Visočanstvo je odmjerenim korakom načelu svoje suite koracao medju gustim redovima razdraganog opčinstva. Sa sviju strana orilo se dugotrajno klicanje. Cijela masa se zatalasala, sve se natiskiyalo, da Ga bolje vidi i iz bližega pozdravi. Pred vratima sokolske zgrade dočeka Ga starješinstvo sokolskog društva, a starješina dr. Lav Mazzura pozdravi Ga ovim govorom:
Vaše Kraljevsko Visočanstvo!
Sjenama naših sokolskih junaka, koji su mlade živote svoje dali za oslobodjenje i ujedinjenje svog naroda, ne može biti veče
nagrade za krvne njihove žrtve od posjete vladara narodne naše krvi u skromnom domu sokolske matice.
Mi Sokoli koji doživjesmo sretni taj šas zadajemo evo yjeru Vašem Kraljevskom Visočanstvu, da ćemo proliti bude li potrebno
i	poslednju kap svoje krvi za sreću naše velike i ujedi njene domovine!
Dobro došio Vaše Kraljevsko Visočanstvo u sokolskom našem domu!
Njegovo Visočanstvo se toplim riječima zahvali, a onda krene po dugom sagu, posutu cvijećem kroz sokolsku dvoranu na ljetno vježbalište. S jedne i druge strane ulaza i dvorane stajali su postrojem' sokoli sviju kategorija: djeca, muški i ženski naraštaj, te muško i žensko članstvo.
Netom se pojavio na ulasku ljetnog vježbaiišta zaori sa sviju strana poklik „Zdravo naš Sokole!“
Vježbalište je bilo ukusno iskičeno. Sjedala i stajača mjesta bjehu prenatrpana, prem je pristup bio dozvoljen samo pozva-nicima. U pročelju je bila podignuta tribina za Regenta i Njegovu pratnju. Sokolski starješina provede Nj. Visočanstvo preko vježbaiišta, a netom je Regent izišao na tribinu istupi na vježbalište odio srednjoškolskog djačkog naraštaja. Vježba je izvodjena na trojim ručama. Visoki Gost je pomnjivo pratio vježbanje koje je izvadjano precizno, pa i najteža kombinacija „dizanje tijela u stajanje na rukama“ dobro je uspjela. Regent je u više mahova aplaudirao vježbačima. Netom oni u oštrom maršu prodjoše mimo regentove tribine istupiše u dvoredima ženska djeca. Uz pratnju muzike izveden je jedan odlomak ritmičkih prostih vježaba, što ih je izradio sokolski načelnik br. Šulce. Odjelom je upravljao prednjak br. Krizmanie. U ovim vježbama su spretno kombino-vani prelazi iz brzih u polagane kretnje, a da pri torne ostanu u saglasju sa glazbom, koja je radjena po motivima naših narodnih davorija. Izvedba je bila dobra. Zatim izvadja ženski naraštaj pred-vodjen od brata Rajiča, zamjenika načelnika, proste vježbe, koje če se izvoditi ovih dana na svesokolskom sletu u Pragu. Nj. Kr. Visočanstvo je i vježbanju ženske djece i naraštaja živo odobravalo. Svaki odio nakon svršene vježbe defiluje pred Regentom. Sada dolazi na vježbalište uzorni odio od osam Sokolica, sa tennis-raketama u rukama. Njihova je produkcija kulminacija ritmike u vježbanju. Što se tiče gimnastike u ovoj vježbi sadržane su naj-
teže plesne kretnje. Vježbu je izradio američki Čeh Čermah, a izvedbom je upravljao prednjak brat Krizmanić. U svakom pogledu je vježba odlično ispala. Sokolicesu sa savršenom elegan-cijom i najteže stavove izvele. Njegovo Visočanstvo, nagradilo je vježbačice dugotrajnim aplausom, dok su pred Njim defilovale.
Prednjački odio Sokola izveo je vježbe na ručama. U njima se odrazavala vještina i snaga. Vježbači su vrlo dobro istrajali. Odio je predvodio načelnik brat Sulce. Za izvadjanja vježbe Regent se interesovao za pojedine vježbače, o čemu Ga je starje-šina brat dr. Mazura informirao. Zadnja tačka programa bile su praške proste vježbe za žensko članstvo. Sokolice su vanrednom preciznošču izvele te vježbe, u kojima se neuporedivim stavovima ispoljuje simbolika sa tačnom ritmikom glazbe.
Cio raspored vježbi bio je prostran i tako udešen, da su sve kategorije sokola mogle, da prema svojoj dobi i sposobnosti budu dolično reprezentovane. Vježbe je pratila izmjenično mjesna vojna muzika i sokolska fanfara.
Nj. Vis. Regent, kad je vježba bila zaklučena, ustao je, te starješini Sokola dru Lavu Mazzuri iskazao Svoje priznanje nad uspjehom vježbi naglasujuči, da je od sviju dosada sokolskih pri-redaba današnja vježba učinila na Njega najbolji doiam. Zaželio je, da sokoli nastave svoj rad, jednakom ljubavlju i energijom, kao i dosada, što če našoj otačbini biti jedna od glavnih poluga, da krene svojoj velikoj ;budučnosti. Nj. Kr. Visočanstvo je tom prilikom blagoizvolio podijeliti odličja našim sokolskim trudbe-тата". '
*
Za vrij?me daljega boravka Nj. Visočanstva u Zagrebu još je sokolstvo sudjelovalo u slijedečim prigodama:
Dne 24. lipnja četa od 50 breče kao počasna straža u ka-zališfu prigodom svečane predstave.
Dne 25. lipnja isto tako na Haškovom vježbalištu prigodom športske svečanosti, a zatim kao ambulantni špalir do maksi-mirskog perivoja.
Istoga je dana Sokolsko društvo zajedno sa ostalim zagre-bačkim društvima priredilo Pučku zabavu u Maksimiru. Sokoli i sokolice živo su učestvovali u predradnjama za ovu svečanost. Na žalost im je svima Jupiter pluvius pomrsio račune te onako
sasvijem nebogovskom zlobom pokvario veselje narodu od kojih 30.000 duša.
Dne 26. lipnja preuzela je četa o 20 braće dobrovoljno re-dateljsku siužbu u sokolani prigodom oficirskog plesa, nastojeći u prvom redu, da se uzdrži Slobodan prolaz na stubama što vode na galeriju, na galeriji samoj i u pokrajnim prostorijama.
Dne 27. lipnja konačno je cijelo društvo prisustvovalo od-lasku miloga nam gosta. Nešto iza 10 sati zauzelo je opredeljeno mjesto na Jelačičevom trgu, akad se Regentsasvojom pratnjom provezao kraj sokolskih četa iskazale su mu ove propisanu po-čast. Priključivši se i opet silnoj koliji, i došavši do Starčevičevog doma pohiti na zapovijed uniformirano članstvo trkom na peron ' i u tren se oka postavi u razvoj sa fanfarom na desnom krilu. U to je dan znak za odlazak vlaka. Zaori zapovijed „na počasti" fanfara zasvira himne vlak krene, a iz stotina sokolskih grla zagrmi sokolskom miljeniku još jednom trokratni gromki „Žiyio!“
*
Tako nam prodjoše ovi svečani dani u najvećem odušev-ljenjii i najljepšoj harmoniji, hvala našem zagrebačkom društvu kao i svim bratskim društvima iz bliže i daljnje okolice, koja svojim prisustvovanjem pridoniješe mnogo što dostojnijem istupu sokolstva. Zdravo!	V. H.
Соколска академија у почаст Сетона Ватсона
3. јуна у пола 8 сати на вечер одржана је на љетном вјежбалишту свечана соколска академија у почаст Скотус Виатора и његове госпође. Код доласка на вјежбалиште били су одлични гости бурно поздрављени по соколима и осталој публици. Када су Сетон Ватсон и његова госпођа заузели почастно мјесто на трибини, сврстали су се пред њима у редове вјежбачи и вјежбачице, пред које је ступио др. Лаза Поповић и поздравио у име Југославенског Со-колства госте овим говором:
Дозволите, госпођо и господине Ватсон, да Вам одмах на почетку кажем, колико ми је велика част и срећа да бу-
дем тумач испред Југославенског Соколства, у чијој сте да-нас средини, и да Вам у име свих Југославенских Сокола са великом љубављу и поштовањем изразим,гаколико сте нам мили и драги, колико Вас ценимо и колико Вас волимо.
Усуђујем се потпуном сигурношћу тврдитн, да наш од-ношај према Вама, као и Ваш према нама није био чисто плагонски,, па да иза лепих речи и кретњи стоје, стојала су и стојаће факта, догађаји и дела, те се на тај начин наше међусобне симпатије издижу сасвим изнад свега обичнога и конвенцијоналнога, те као људи идемо путем једним, путем иапретка и културе, и наша веза постаје везом сродства по заједничком раду.
И када бих хтео признајем да не бих могао да Вам покажем све струје и све покрете, све осећаје и мисли Југо-славенске, од чега се свега данас наша температура диже и притисак напона расте. Добро је да сте дошли, и потребно је да сте дошли, да све то објективно видите, и у правцу решења једне историјске кризе покушате помоћи питању, које нам баш највише задаје бриге, а то је: да ли смо један вредан и способан део човечанства или не, што је илузија једног поколења а што не, где је стала разделница два света, и што је светлост, а што је мрак?
Занимљиво је и xofcy да Вас упозорим на неке ствари. Југо-славенско Соколство може да има разне вредности, већ према томе, са које се стране проматра. Нећу набрајати много, нити је то потребно, па напомињем само важност Југославенског Соколства као организације у смислу физичког образовања Југославенског Народа, затим његову присну близину опћем те нацијоналном васпитању Југославенског Народа, не бих смео да заборавим овде његову улогу у смерниии народне обранђ Југославенског Народа, те његову невероватну агре-сивност у замршају племенског, покрајинског, верског и сталешког конфликта у Југославенском Народу. Вероватно да бих могао, — а други можда још и више, — наћи осма-трачких тачака и узвишених видика, одакле би све Југосла-венско Соколство било лепим, важним и интересантним објектом једне потпуне анамнезе и епикризе.
Него ја хоћу да Вас упозорим на неку другу ствар. Лредратно Соколство на Славенском Југу било је цртање
племенске мисли између делова Југосланског народа. И по-главито се делило на три дела, на Словеначко, на Хрватско и на Српско Соколство. Тачно у духу изражених племенских мисли — онда названих „народних“. Током рата и одмах на почетку освита слободе Српског, Хрватског и Словенског племена, раздељено и племенско Соколство сазвало је на Видов дан дне 28. јуна 1919. године у Новом Саду свој со-колски сабор, своју соколску конституанту да кажем, и ту су се све три раздељене граие Соколства саставиле и са-виле у једну, јединствено уједињено Југослввенско Сокол-ство. Ето на то хоћу да Вас упозорим.
У кратко изложена соколска идеологија гласи: народна мисао — соколска мисао! Пре рата: три племена као три на-рода, са три народне мисли и три соколства! Одмах после рата један народ, Југославенски Народ, једна народна ми-сао, једна соколска мисао, једно Југославенско Соколство. Као што се лако даје видити Соколство је на Славенском Југу, не могући реметити своју основну идеологију, стало једногласно и једнодушно на становиште једнога Југосла--венскога Народа. То је прво што је апсолутно занимљиво и важно. А друго је то: да је Југославенско Соколство од-мах и спровело јединственост своје организације, створивши свој Југославенски Соколски Савез, чији се териториј про-теже на цео Југославенски > Народ, без икаква обзира на покрајине или на племена!
За мене је ово један од еклатантних доказа да Југо-славенска Народна Мисао постоји, да дакле Југославенски Народ постоји, и да је могуће да једна велика Југославенска и народна организација живи и функцијонира. Да ли функци-јонира, да ли живи, и ако живи како живи, можда ће се ко запитати, и .ja ево одмах одговарам: да живи, да не живо-тари, да се развија и да напредује, и да говорећи речју по-стајања лдоже само да се ради о постајању и стварању једне велике, реалне и етичке културне Југославевске снаге!
Ја ћу се без хвалисања и без уображења да послужим овде само са неколико факта: Југославенски Соколски Савез броји данас око 400 појединих соколских друштава, раши-рених по целој држави нашој, сва ова друштва организо-вана су у соколске жупе, на броју око двадесет и пет, и
то су чланови Савеза! Југославенских Сокола има данас око 50 тисућа, и не деле се по племенима, по покрајинама, по вери или по сталежима! Ето то је вредност Југославен-ског Соколства, када апстрахујем од силних чета и колона соколског подмлатка Југославенског, што би износило преко стотину тисућа! Ако ништа друго, ово је језгра Југославен-ског Народа!
Ако вас имам да молим за нешто, госпођо и господине Ватсон, онда је то: да будете убеђени, колико је ово једна крупна, велика и битна истина! И ја нећу, и немам потребе да учиним овде пред Вама дескрипцију постања Југославен-ске Идеје, да Вам изнесем пред очи редове јунака и со-кола што теком десетине година дадоше најлепше и нај-боље што имадоше за ту идеју, па ја одустајем и од на-брајања доказа једне нацијоналне логике, што све без-бројно, сложно и силно говори у помоћ идеји Југославен-ства, ја моментано нећу да видим историјски смисао закона развића што и без нашег суделовања неминовно води путем којим идемо и где стојимо. Негокажем: ту је Југославенско Соколство, ту је Југославенски Народ! О слободи, о одр-жању, о напретку и о самосталности тога народа се ради! И кадгод се о томе ради Југославенско Соколство испуњава своју девизу: за Југославенски Народ живети и умрети!
У име тога и таковога Југославенскога Соколства сто-јим пред Вама, госпођо и господине Ватсон, а у гњезду великога и дивнога Загребачкога Сокола, на тлу града За-греба, нашег културно-југославенског средишта! Сретан што је ово све тако, молим Вас, да на уста моја а у име свих Југославенских Сокола, а особито у име поноситог и лепог Загребачког Сокола, примите искрене и топле изразе нашег поштовања, наше љубави и нашег поздрава!
Браћо и сестре! Нека живи госпођа и господин Ват-сон, наши пријатељи!
После говора дра Лазе Поповића одсвирана је по вој-ној музици енглеска химна, коју су сви присутни стојећки саслушали.
На поздрав дра Лазе Попови^а узвратио је Ватсон, го-ворећи најприје хрватски, а затим енглески овим говором:
Соколи и Соколице! Брате Старешино! Срдачна Вам хвала за Ваш лијепи поздрав! Сретан сам, што сам дошао међу Вас оставивши за собом све тегобе политике и стра-нака, и што се налазим међу поборницима новога доба, у којем су старе разлике заборављене, где су исчезли Срби Хрвати и Словенци, а остали уједињени Југославени, у ко-јима се спаја слобода са диспиплином, напредак са исто-ријским традицијама, толеранција према сваком и одлучност да се сваком мора дати иста прилика, да би допринео иа-грађивању Демократске Европе.
Соколи, крила која су ваши непријатељи држали спу-тана кроз толика покољења, спремна су за лет. Ваши при-јатељи на западу надају се, да ће за многе године у будућ-ности моћи бити сведоци и гледати, где соколи лете и пре-лећу од Триглава до Кајмакчалана.
Здраво!
Послије одговара Ватсонова одсвирана је југославенска химна, на што је отпочела јавна вјежба, која је узорно из-ведена. Вјежбана је вјежба ослобођења и уједињења, просте вјежбе женског нараштаја, вјежба мушког нараштаја са па-лицом, женска прашка вјежба за овогодишњи слет, те вјежба узорног одјела на ручама.
Одлични гости ирати^и су са великим интересом узорно извађање вјежби по нашим соколима и соколицама. У 9 сати довршена је академија. Уз бурне овације оставили су гости вјежбалиште.
Sokolski Sax)ez SHS
Vsem sokolskim župam in društvom Sokolskega Sa-veza SHS. naročamo, da izvršijo takoj fuzijo. Ona društva in župe, ki tega pravočasno ne izvršijo, nimajo pristopa k Savezni skupštini v Mariboru in se ne smejo udeležiti I. pokrajinskega zleta v Mariboru dne 29. avgusta t. 1., tudi nimajo pravice do tega časa javno nastopati in prirejati izletov.
Starešinstvo Sokolskega Saveza SHS.
Beleške.
t
Predsednik Narodne Odbrane, prsi Soko naš junak i vitez, gjeneral
BOŽfl JANKOVIČ
umro je 10. jala 1920. god. a Novom.
VEČNA m PftttJATl I spomen medja Sokolima!
Sokolsko društvo u Garešnici. Akcijom omladine u Garešnici osnovali smo „Sokolsko društvo u Garešnici koje se je konstituiralo u smislu zaključaka Sokolskog Sabora u Novom Sadu, prihvativši jedinstvena pravila saveza. Izabran je sljedeći odbor: Starješina dr. Dragan Novosel, podstarješina Pero Brnjas, vodja Ivan Andrašić, tajnik Pavao Polansky, Blagajnik Pavao Humljan, odbornici: Vojislav Demić, Branko Mujadin i Eduard Kemenović, zamjenici: Stjepan Plantić i Jakov Mihatović, revizori: Dragutin Pette i Djuro Rjetković.
Članova imade do sada prijavljenih 55, a osnovane su odmah tri sekcije: vježbačka, kulturno-prosvjetna i zabavna sa tambu-raškim i pjev. zborom, koje su počele živahnim djelovanjem.
Sokol je poduzeo izlet na „Garič grad“ za 30 svibnja 1920. uz priključak mjesnog i okolišnog pučanstva, te uz pješačku vježbu završio isti zabavom. Zdravo!
Јавна вежба Соколског Друштва у Суботици. Дне 16. маја о. г. одржана је' јавна вежба Соколског Друштва у Суботшџг уз суделовање друштава из Новог Сада, са 12 чда-нова и 12 чланида, из Петровог-села са 10 вежбача и из Ср-бобрана са 12 вежбача. Велико је ннтересоваље било за ову јавпу вежбу, тако да је многобројан посет зајамчио како мо-ралан, тако и потпун материјалан успех. Укупан приход бло je К 70.000, а чист прпход оно К 50.000, ово је једна лепа
свота, која ће младом друштву у Суботнди много придонети за још јачи и'интензивнији соколски рад.
Распоред је био врпо обилан и разнолик.
Настушша су најпре женска деца са вежбама са заста-вицама, које су складно изведене н уз бурно одобравање свих присутних завршене.
Иза тога вежбале су чланице Суботичког Сокола вежбе са палицама, одређвне за наш жупски слет. Наступиле су 32 чланице, а вежбале су складно доб би ефект био још куд и камо већи да је било више прецизности у извођељу поје-дшшх ставова.
За просте вежбе приправница учитељске школе могло би се псто рећл, тако да са радошћу можемо констатовати један велик успех овог младог Сок. Друштва.
После тога наступило је узорно оделење чланова Субо-тичног Сокола на вратилу. Чланови су добро извађали одре-ђене вежбе али се види да лх нису довољно вежбали, тако да је то једна погрешка која се мора поправити, а позиава-јући вољу и неизмерну љубав вежбача за Соколство уверени смо, да се то у 'будућности неће моћи више као приговор ставити.
Узорно оделење чланова Сокола из Србобрана било је боље среће. Вежбало се на разбоју, а вежбе су — и ако лаке — биле врло спретно састављеие, тако да је ефекат бно потпуп.
Обрадовао нас је наступ подмлатка Суботичког Сокола. Вежбе су извели врло складно и узорно, и ми у нашој мла-дежи, у узданици нашој влднмо праве и изврсне Соколове.
Чланице Суботичког Сокола извађале су просте вежбе са окпћеним обручевима, које је еаставио неуморни брат потпуковник Путниковић. Вежбе су једноставне, али врло лепе а бурно одобравање наградило је вредне сестре Соко-лице.
Једна од најефектнијих талака биле су пирамиде, чла-нова и подмлатка Суб. Сокола. Настуи је био узоран, те нас је подеоћао на оне узорне наступе код великих соколских слетова, а ппрамиде су биле добре п складне.
Код предзадње тачке наступило је узорно оделеше Сок. друштва из Н. Сада. Ово је оделеље већ по целој Војводини
Соколски Гласнлк	23
познато, јер оно шири соколску мисао по свим< местима, где год се потреба покаже, и прави је апостол наше соколске мислп.
Бисер целог распореда биле су просте вежбе чланица из Новог Сада, одређене за овогодишњи слет у Прагу. 0 овим се вежбама већ много писало п може се само то рећи, да су увек све лепше и лепше, а сестре из Новога Сада пого-диле су н душу тих вежба, тако, да кад њих гледамо, вц-димо, како живу- заједно са њима, како осећају свакп п нај-маљи покрет ii како им све то пружа једно неописиво ве-сеље и одушевљење. Држимо да ни Чешке сестре неће моћи боље, тачннје и спретније извести ово вежбе на овогодишњем слету.
Нашу вежбу „Ослобођења п уједин>ења“ вежбало је 70 чланова. Вежбало со доста складно, али пзрази поједипих ста-вова траже још неке поправке.
Истп дан на вече био је концерат ir забава на Палићу. Игранка је била до ране зоре. Сва је Суботица бпла тога дана под дојмом ове јавне вежбе, па најбоље видило, шта све може једио соколско друштво. Соко у Суботици постоји тек 7 месеци а да је за ово кратко време толико успеха по-стигло једна је од највећих саслуга брата потпуковнпка Пут-ннковића н агплног тајника брата поручника Павловића.
Да сте мн здраво!	Ј. ТототК
воЈја жупе.
Фузија културних друштава у Сребрници (Босна).
Motto: „Посијте њпву будућих дана,
Радите на н>ој са свих страна“'
Од културно-просвјетних друштава у Сребрнпцп јо по-најприје основано Соколско Друштво наприндипу народиог једпнства Срба, Хрвата и Словенаца. Имајући на оку тако велпку важност Соколске пдеје, као и погледе у даљњу бу-дућност, што нх изискују пнтереси народног јединства, ус-пјело нам је, да се предлог нашпх овдашљих интепектуапаца, међу којима се нарочпто истиче заслужни предсједник Со-кола г. Саво Поповнћ, наггокон реализира тако, да Соко по-стане центар фузије свих наших овомјесних културних дру-штава. Од 21. марта је сребрнпчкл Соко постао центар <{>у-аије, у ком су тог дана сливена ова друштва: Српска чита-
оиица, Побратимство. Ова набројвна друштва постадошз од тог дана секције једног заједпичког Соколског друштва. У току времена предвиђа се оснутак ц других секцпја у Со-колу а свака he секција у Одбору пмати свога референта. Према, на главној скупштини усвојеном штатуту од сада ће чланови плаћати само једну чланарину, за сад само 6 круна мјесечно, па ма колико било секција у друштву. На 21. марта н 16. аарила, за то наше ново културно-просвјетно друштво изабран је одбор, састављен од ових лћца: Предсједник Саво Поповић, потпредсједник Јово Илић, домаћин Захарија Јо-кић, секретар Марко Јовановић, уједно референт Побратим-ства, књпжничар Војин Крсмановић, благајник Владо Авра-мовић, уједно четовођз, економ Доброслав Бљајић, затим Оскар Зглав реф. музич. одел., те Касим Мујезиновић, од-борски замјеници: Јефтан Спасојевић, Јово Јовановић, реви-зори: Фрањо Земљарпћ, Мустафа Ибруљ, суд: Јово Мила-диповић, Милан Бвшлић, Симо Петровић, Мико Андрић и Алекса Лакетић. Сребрничани су поносни, што је њихово мало мјесто показало правац рада осталој браћи нашој и с поуздаљем гледају у бољу и сретнију будућност и уз Со-колскп поздрав „Здраво“ довикују уједиљеној браћи: „Што је алем камен злату, нека буде Срб — Хрвату; што је златна круна грбу, нека буде Хрват Србу„Напреј застава славе !u
Милан. Бешлић
учитељ.
Hrvatski Sokol u Koprivnici Na izjavu g. I. N. Šćrbaka, odvjetnika od 3. lil. 1920. otisnutu u „Demokratu* zaključio je upravni odbor Koprivničkog Sokola u sjednici od 9. lil 19 sljedeće: Istup člana g. I. N. Šćrbaka, odvjetnika prima se a isti briše iz reda utemeljiteljnih članova društva. — Sokol Koprivnički poznaje zađaću i ciljeve Sokolstva a i uvjek je u tom duhu radio odlukom večine upravnog odbora ili skupštine a ne pojedinih osoba, o čemu se svaki sokol može uvjeriti iz sjedničkih i skup-štinskih zapisnika. — Čestitost lična, koju sokol goji, zahtjeva, da se otvoreno istupi proliv osoba, koje su mogle neprekidno stajati u vezi sa B. Klobučaričem umjesto, dase bez osvjedočenja osudjuje rad sokolskog društva. Zdravo!
Starješina:	Bilježnik:
Horvat v. r.	Jakopek	v.	r.
Občni	zbor	„Gorenjske Sokolske	Župe“	se je vršil dne
2. februarja	1920.	v Kranju. Podstarosta br. Dolenc otvori zbor,
pozdravi navzoče ter konštatuje sklepčnost. Zapisnikarjem imenuje br. Meška, overovateljem zapisnika pa br. Benedika in Geigerja
Brat tajnik poroča, da je imel odbor v preteklem letu 2 seji, predsedstvo pa 4. Dopisov je došlo 184. Župni prispevek je bil določen na 2 K. V župi je včlanjenih 12 društev in 1 odsek.
Brat blagajnik poroča, da je imela	župa	lani dohodkov
43.288 K 01	vin.,	izdatkov pa 36 555 K	86 vin.	Pregledovalca
računov izjavita, da sta pregledala račune ter našla vse v najlepšem redu.
Brat načelnik poroča, da je vladalo lani v večina društvih precejšnje mrtvilo. Nekatera društva sploh niso imela telovadnic. Društva Bled, Jesenice, in Mojstrana so stala v bojni črti proti koroškim Švabom. Prirastla so 3 društva in sicer: Medvode, Svetna vas in Železna Kaplja. Župni vad. zbor je imel 7 sej. Za uačalnico je bila izvoljena s. Tinca Rakovec. Društva za župni nastop niso bila dovolj pripravljena. Župni zlet se je vršil 31. avgusta 1919. v Borovljah, ki je uspel v telovadnem oziru nepo-voljno. Nastopilo je 40 telovadcev, 84 telovadk, 268 naraščaja in 14 vrst na orodju. Župni telovadci so se udeležili še več drugih nastopov. Sedem nedelj se je vršil župni vad. tečaj. Izpit je napravilo do sedaj izmed 45 obiskovalcev le 6 bratov s povoljnim uspehom.
Predsednik izobraževalnega odseka poroča, da se je v pr e-tečenem letu na tem polju premalo storilo ter želi, da se posveti v hodoče duševni vzgoji članstva in naraštaja več pozornosti. Župni prispevek se določi na 8 K. V predsedstvo so bili z vzklikom izvoljeni: Starosta: br. Mirko Triller, (Radovljica), I. podstarosta: Franc Dolenc, (Skofjaloka), 11. podstarosta: Ivan Valenčič, (Kranj), III. podstarosta: Janko Savnik, (Borovlje), načelnik, Franc Ažman, tajnik: Josip Cvar, blagajnik: Ivan Mešek, zapisnikar: Josip Cesenj. predsed. izbor, odseka: br. Dobravc, namestniki: dr. Štempihar, Geiger in Benedik, pregl. računov: Brovč, Jereb in Ravnik.
Župnemu tehniškomu se prepusti, da določi kraj za letošnjr župni zlet.
Župni zlet celjske sokolske župe se je vršil dne 4. julija v Zagorju ob Savi. Ta dan je bilo slavlje zagorskega sokolskega društva, ki je obhajalo tridesetletnico svojega obstoja, obenem pa tudi že desetletnico, odkar ima svoj lastni dom. Eno in drugo, je častno spričevalo za to društvo, dokaz, da imamo v njem res sokolsko trdnjavo, ki se v neprestanem boju vedno bolj utrjuje, spopolnjuje, razširja in ne kloni.
Zagorje je važen industrijski kraj, ki bo na svojem pomenu še vedno pridobival, zlasti sedaj v ,naši Jugoslaviji. S tem pa se večajo tudi naloge zagorske sokolske trdnjave: razširiti sokolsko misel med delavstvo, nuditi temu poleg telesne vzgoje tudi vzgojo duše; izobrazovati in navajati k samostojnemu mišienju ono plast našega naroda, katero se do danes nepoučeno in zaslepljeno le zlorablja v zasebne namene ljudi, ki plezajo po hrbtih teh zaslepljenih in nevednih mas kvišku do udobnih mest...
Vse dosedanje delo zagorskega Sokola nam je porok, da bo to važno socijalno nalogo med delavstvom izpolnjeval in vršil tudi v bodoče. Že sedaj šteje med svojimi člani največ rudarjev, s kojimi roko v roki deluje tudi zavedna inteligenca, za to us-uspehi. napredek zato tudi lahko mirni pogled v boljšo bodočnost.
Da se prizna zasluge, ki si jih je steklo zagorsko sokolsko društvo za širjenje sokolske misli, da se to društvo moralno podpre in mu da podbudo za nadaljuje delo, zato je priredila celjska sokolska župa svoj letošnji zlet ravno v Zagorje.
Zleta so se udeležila poleg večine društev celjske župe tudi še posavska društva, ki so do ustanovitve zagrebačke župe pripadala k celjski; s prapori so bila zastopana 4 društva. Sokolski Savez SHS je zastopal br. Kajzelj, tehniški savezni odbor pa br. Čobal.
Popoldne ob 4. uri se je vršila na letnem telovadišču pri Sokolskem domu javna telovadba. — Najprvo je nastopilo članstvo v 16 peterostopih za Hofmanove proste vaje. Izvajalo seje štiri sestav; razven prve sestave, — pri katerih je odpovedalo kritje in skladnost, — je bila izvedba zadovoljiva Posamezne gibe se je videlo izvajati dosledno površno in približno, kar se je zlasti opazilo pri odročenju in vzročenju. Želeti bi bilo tudi, da se telovadci bolj vžive v simboliko, ker to mnogo pripomore k pravilnim položajem. — Bratje! Pazite tudi bolj na pravilno temeljno postavo in na korak, ki naj bo prožen lahek a ne mrtev in zibajoč!
Članic je nastopilo tudi 80 in sicer s češkimi prostimi vajami. Ivedba je bila mnogo boljša od možkih, samo proti koncu se je opazilo neskladne gibe posameznih telovadk, ki so se „lovile" deloma, ker niso bile dovolj pripravljene, deloma pa je bila vzrok tudi komodnost. Kritje je bilo pomanjkljivo, znak, da se na to po naših telovadnicah in to pri članih in članicah vse pre-
malo pazi. Ako je bilo možno kritje doseči pri naraščaju, bi bilo gotovo možno doseči isto tudi članstvu, seveda pri endnako vestni pripravi! Za to pa leži odgovornost na vas bratje društveni načelniki ! — Pomanjkljivi so bili ispadi in pa predkloni; mnogo piljenja so potrebni šc poskoki da bo dosežena skladnost in gra-cijoznost. — Omembe vredno je še. da ne napravi ravno posebno dobrega utiša, če nastopajo članice pri prostih vajah z raznimi zapestnicami...
Nastop šolskega naraščaja idece) je bil dober. Moške dece je nastopilo 100 in to iz društev: Zagorje, Trbovlje, Hrastnik in Laški trg. Ivajale so se predpisane proste vaje. Izvedba je bila strumna, le škoda, da je skladnost spočetka trpela vsled tega, kir niso bili dečki vajeni na godbo. — Kritje je bilo dobro.
Ženske dece je nastopilo 114; izvajale so se na štetje praške proste vaje. Skladnost je bila dobra, malo manj kritje.
Obrtnega naraščaja je nastopilo samo 15 dečkov z vajami z dolgimi palicami. Za župni nastop je ta številka pač — premajhna!
Kot poslednja točka je bila orodna telovadba. Nastopilo je z enkratno menjavo 7 vrst. — Orodna telovadba ni zadovoljila. Videlo se je tako na drogovih kot na bradljah izvajati sestave, katerih telovadci niso obvladali. Borba za efektom je' zaslepila naravno večino mlajšega članstva, da se je naravnost neusmiljeno vrteli in poskušali v veletočih na drogu, da so poskušali stoje na bradljah itd. vse to brez vezave in s slabimi odskoki. Vrhu tega je bil pristop in odstop na orodju slab. Bratom društvenim načelnikom je priporočati, da svoje telovadce bolj skrbno pripravijo za javne nastope. Na orodju kot tudi za proste vaje naj se pusti nastopiti samo telovadce, ki vaje tudi obvladajo; javen nastop ni primeren kraj niti čas za razne poskuse.
Vse to se mi je zdelo naravnost potrebno povedati odkritosrčno na naslov vseh merodajnih činiteljev, da vedo še pravočasno zastaviti svoje meči in pa pažnjo ravno v tej smeri, da se temeljito odpravijo omenjene napake. Vsakdo ima gledati in delati na to, da se te napake ne ponovijo zopet v Mariboru na skupnem sa veznem zletu, kajti ta mora biti dovršen.
Соколско друштво у Сарајеву, приредило je у че-твртак дне 3 јуна 1920. свој први јавни час.
Ово је уједно био и први јавни час од како наш Соко дише заједичком сјединјеном душом. Јавни час одржавао се пред логором Регента Александра у присуству великог броја публике. Међу осталима бијаху присутни: заповједник ар-мије генерал Хаџић, председник владе Др. М. Сршкић, ге-нерал Вукотић и дивизионер Чедо Марковик.
Сам пролаз кроз град чете Соколова и Соколица, која је бројила око 300 особа, изазвао је у нашем апатичном граду Дубок дојам и пренуо из мртвила многе наше, којима је место у Соколу а који до сада за Соко не урадише ништа.
Вјежбе пак саме освојиле су нашу публику, јер је Соко овим својим јединственим иступом доказао, што може да поради слога, уједињење и љубав.
На програму је било као прва тачка „3 четврт сата у гомбаони“. Тачно у 16 сати како је било заказано домар-ширало је свих шест чета уз пратњу кр. војне музике у вежбалиште те се на трубни знак бр. вође сврстало у 18 одјела. На други знак започео је рад. Слика што се је сада пружила гледаоцима увјерен сам да ће многима још дуго времена остати у угодној успомени. Чуле су се примједбе као: „мали слет!„ — или „ко у мравињаку" — „одлично“ и т. д. И мора се признате да, 18 одјела то је — до 200 вјежбача, гледати истодобно при њиховом раду, пружа за-иста красну и величанствену слику.
Иза прве тачке слиједила је друга. — „Проста вјежба женске дјеце“. Под водством сестре Фрањке Штајер насту-пнла су дјеца у узорном реду и увјежбала своју тачку уз пратњу музике и велико одобравање гледалаца. Био је то дирљив и дражестан поглед гледати ону малу пилад како са свечаном озбиљношћу на лицу цапка за првима старијим трудећи се да одржи ред. Иза њих наступише мушка дјеца са својим по Сок. Савезу прописаним простим вјежбама.
За њима дошао је на ред женски подмладак и од-вјежбао врло лијепо и са прецизношћу просте вјежбе са вјенчићима и барјацима комбиноване по бр. Урошу Човићу вођи исте групе.
Следећу тачку „Вежбе ослобођења“ одвјежбали су Со-коли на свеопће задовољство и одобравање присутнлх.
Иза вјежбе ослобођења наступише Соколице са прашким простим вјежбама из године 19; 2. Сестре су показале да ни мало не заостају за браћо.м, што више складност је у њих била куд и камо боља.
Коначно је као закључна тачка изведена симболична пирамида на љествама код које је судјеловао цјелокупни подмладак скупа са осталим Соколима и Соколицама.
Пирамида је била врло лијепо замишљена, сложио ју је бр. Видовић а такођер и добро изведена.
Пошто је био програм свршен и киша почела падати то се је морало одустати од даљње габаве. Са успјехом мо-ралним као и материјалним можемо бити потпуно задо-
вољни. Тако je и овај пут Соко доказао да схваћа своју задаћу и да су Србин и Хрват два брата који хоће зајед-нички да раде у корист и процват миле нам домовине.
3 д p а в о!
Соко у Теслићу. Послије једногодишњег опстанка одр-жало је наше соколско друштво другу јавну вјежбу на први дан српско-православних Духова дне 30. маја о. год. То је била као нека смотра смјера, досадашњега рада и успјеха друштвеног. Као што и прошлогодишња Петровданска јавна вјежба успјела је и ова потпуно морално и материјално, поред свих супротности и потешкоћа, с којима се имало друштво борити. Јако суделовање нашега тежачкога народа и на вјежбалишту и на гледалишту показало је, да је у но-вије вријеме друштвени рад постављен на шире основе,' про-ширен и на шире тежачке слојеве и да је нашао доброг одзива у њима, што је најбоље јамство друштву, да ће по-биједити у обранбеној борби против антинационалних еле-мената.
Вјежбе су текле како слиједи:
!. Вјежбе на справама изводили су соколи из Блатнице и Теслића лијепо и прецизно, а нарочиту пажњу побудио је својом елеганцијом замјеник жупскога вође брат Погачник (Словенац).
II. Слободне вјежбе Посавско-подринског слета изво-дили соколи сељаци из Цечаве у својој лијепој народној ношњи на опће задовољство присутних.
III. Женске вјежбе прашке вјежбале су наше младе со-колице и показале су, колико се може постићи у кратко вријеме неуморним соколским радом
IV. Наступ подмлатка женскога и мушкога са вијен-цима и палицама очараше присутне својим редом и изван-редном дисциплином.
V. Вјежба ослобођења и уједињења од бр. Хофмана очекивана је са великим нестрпљењем гледалаца, са инте-ресом је праћена, те иза сваке свршене вјежбе награђена урнебесним поклицима и пљескањем.
VI. Натјецање разно, и добише награде: брат Фердо Шоштарић из Блатнице, брат Ђурица Трифковић из Тес-лића и брат А. Мујичић из Тешња.
У девет сати почела је игранка и народно весеље, које је трајало до зоре.
За овакав технички успех слета има се највише захва-лити неуморном раду бр. вође М. Мајсторовића.
Соколско друштво у Осијеку. Извештај о културно-просветном раду од 1. јануара до 1. априла 1920. Културно-
просветно оделење конституисало се месеца марта о. г. овако: Председник др. Владимир Белајчић, заменик 1. Зорко Најман, заменик II. Томислаз Бељан, тајник Здравко Познић, нови-нари: Крешимир Маташић и Владо Мрљак, књижничари: Фрањо Вајперт и Јосип Дујан, благајник Фран Капетер, про-челник музичке секције Милан Рогић и прочелник деклам,-позор. секције Здравко Позник Осим тога броји то оделење још шест чланова. Оделење је прихватило пословник, како је у нацрту изложен у „Соколском Гласнику" (број 1. и 2.) са неким променама и надопунама.
Програм рада је удешен посвема у духу напутака, објав-љених у „Соколеком Гласнику“, и закључака Видовданског сабора.
Како потребите предрадње за систематски рад још нису извршене, закључено је, да се до конца школске годнне тај рад удеси од згоде до згоде. Главна пажња обраћа се за сада нараштају и подмлатку.
Приређена су три села са предавањима, декламацијама, позоришним комадима, музичким продукиијама и вежбањем узорних оделења. Теме предавања су биле: 1.) Тело детета и физичко образовање, (Никола Чепинац, апс. филозоф). 2.) Соколска идеја (Јосип Дујан, прив. чин.) 3.) Наше на-родно јединство (Срета Живковић, проф.)- 4.) Уједињење Италије и наше народно уједињење (Зорко Најман). Декла-мовале су се и рецитовале народне песме (Зидање Скадра и Урош и Мрњачевићи) и патриотске песме (Смрт Петра Свачића, Песма соколска). Играо се позоришни комад »Љу-бавно писмо“. Вежбале су се вежбе ослобођгња уз исто-времено тумачење идеје и симболике појединих ставова.
За 2. мај одређен је излет у природу целокупног члан-ства уз овај распоред: 1.) Наш народ у Француском светлу (Пиере Лоти и Хенри Барбу), конферанса бр. Зорка Нај-мана, 2.) Натецања у лакој атлетици. 3.) Концерат тамбу-рашке секције.
Културнопросветно оделење преузело је приређење Зринско-Франкоаанске прославе на 30. априла, која ће се с обзиром на критичне социјалне прилике у скученом про-граму приредити.
Време одмора за вежбачких часова употребљава се на „разговореи с вежбачима с тенденцом снажења југославенске националне мисли, љубави за јединство народа и држање, буђење и јачање соколске етике (дисциплина, љубав за рад, за чистоћу, братство) развијања правог соколског схваћања (упознавање соколске идеологије, историје и животописа соколских првака).
Као главни задатак поставило је себи оделење, да створи детаљан план рада за јесењу и зимску периоду. У израдби је исцрпна систематска основа рада, која fce суставно одре-дити целокупни рад овог оделења у наредној периоди.
У израдби је и соколска читанка, у којој ће у кратким чланцима бити обрађена сва она темага, која треба да буду предмет „разговора“ а служиће као помоћно средство ва предњаке, који fce те разговоре водити.
Опсежан посао, но кад буде готов, моћи ће се њиме користити и остала друштва у жупи.
Sokolsko društvo u Postirima imalo je u siječnju t. g. svoju redovitu glavnu skupštinu. Pojedini izvještaji bili su sa zanimanjem saslušani. Društvo je kroz prošlu godinu prisustvovalo prvom javnom istupu Sokola u Supetru i Milni. Držalo je nekoliko korisnih i poučnih predavanja. Priredilo više zgodnih i uspjelih predstava, a koji prihod išao je u korist društva.
U upravnom je odboru za g. 1920. izabran: starosta Pe-tričič Nikola, podstarosta Biočina Matij, tajnik Grego Šimun, blagajnik Salamunovič Marko, vodja Šantič Antun, odbornici: Ce-per.nič Franjo, Duhovič Matij i Markovič Šimun, revizori: dr. Go-spodnetić Franjo i Škarič Nikola.
Sokolsko društvo Janjina — Dalm. Hrvatski Sokol u Janjini na svojoj glavnoj skupštini dneva 11. aprila o. g. prihvatio je nova savezna pravila po kojima je promijenio i ime. Odbor se je konstituirao ovako: Ivo T. Antičevič starješina, Mato Kovačevič samjenik starješine, Vlaho M. Jasprica tajnik, Domeniko Ivanovič blagajnik, Dinko Baselli načelnik (vogja), odbornici: Mratovič Ivo p. Iva, Pleho Mato Jozov i Bojanovič Božo Ivov. Zamjenici: Jasprica Mato pk. Frana, i Antičevič Jožo Nikov. Društvo broji 59 članova od toga 45 vježbača, Hglazbara. Društvo priregjuje i zabave od kojih ima lijepe koristi.
Prostfetno-kulturno odelenje.
Upučuju se brat. društva i župe ponovno, da na osnovu dopisa Saveza i notica u Sokolskom Giasniku“ jave organizaciju tih odeljenja, kako bi se rad mogao koncentrisati i otpočeti sa izdavanjem potrebnih knjiga, brošura, predavanja, slika, nota i ostaloga
Mnoga odeljenja traže knjige, pozorišne komade i ostalo za rad. Neka prime ovo za odgovor: „Dok se u večini društava župa ne organiziraju ta odeljenja, koja če edicije proturiti medju članstvo i narod, ne može da se otpočne sa izdavanjem.
Ujedno molimo članove odeienja, da svoja opažanja na poslovnike i obrazloženja dostave na doijnju adresu, kako bi se ovo pitanje moglo svestrano pretresti na saveznoj skupštini.
P ros. kult. odeljenja Saveza, Zagreb, Gundulićeva ul. 29,
Župa u Tuzli, izdaje svoj dobro uredjivani list „Sokolski Vesnik“. List izlazi prema potrebi a uredjuje ga u ime prosvetno kulturnoga odeljenja župe br. Dr Branko Stakić.
„Soko“ organ banatske župe broj 2. kao vidovdanski broj izašao je sa lepom sadržinom. List izlazi u Vel. Bečkereku izdaje ga prosvetno-kulturno odeljenje župe, a urednik je br. M. St. Stanojevič.
Iz uprave.
Odgovori:
Bratsko Sokolsko društvo Trebnje. Uprava je otpre-mila sve dosad izaSle brojeve „Sok. Glasnika za god. 1920. Čim je bila o vašoj pretplati obaviještena. Za godinu 1919. nije uopče pretplate primila, pa prema torne niti list slala. Trebalo je poslati pretplatu i naručbu izravno na upravu pa nebi bilo tolikog zakašnjenja.
Brat Franjo Foganeli Mozirje. PoSalji još K 10 — pa če time biti pretplata do konca ove godine podmirena.
Brat Milan O 1 u č e v i ć vodja župe Split. Pretplata za list za godinu 1919. i 1920. iznaša K 60 —, Pošalji tu svotu doznačnicom.
Br. Sokolsko društvo Ljubljana 11. Na kuponu dozna-čnice od primljenih K100 —nije stajalo ukoju svrhu novac šaljete. prema torne smo mogli tek po primitku dopisa od 19. Vi. naručene brojeve poslati. Pošaljite još K 82 — u ime pretplate do konca ove godine.
Добровољни прнлози за „Соколски Гласник“.
Братсхи Предњачки збор Сокола у Суботициса-купио између себе К 82, Бр. Фазлаг.ић Чапљина К20,Бр. Мацу ра Бос. Дубица К 50 и сестра Д а н и ц a !< e n e р т Запреб К 16 Хвалл и Здраво 1	Т.	Јињанин.
V. Kolarski i
No.tti Sad ::	j
trgovina južnog Voća i špece- 1 raja na malo i velljco prepo- . ručuje svoje stovprište.
 Cene umerene.---------
ZAGREB, ILIČA 18.
Stručna trgovina amerikanskog na-;mještajazaurede, banke, poslovni-ce i klubove.
Vlastita mehani-čka radiona.
_ Prodaja: blagajna, £ pisaćih Strojeva, papira,trgovačkih knjiga te svih u tu struku spada-jućih potrebština
na malo i veliko.
Нови Сад, Регента Александоа ул. бр 35 Обавља све извозничке, комисионе и банкарске послове. Дионичка главница К 5,000.000 —
Телсфон 240.
Брзојав: Банка Војводина.
1. купује и прсдаје све земаљске производе, вредносне namjpe, ва-
луте и девизе;
2. финаисира гзвозне и увозне послсве;
3. полаже кауцију за валутну централу, државна надлештва и све
јавне лицитације;
4. врши исплате и наплате свих врсти, даје информације и обаве-
штања по свима финансијеким, трговачким и индустријским пословима;
5. прима улоге и укамаћује исте по највишој каматној стопи;
6 купује и продаје велике и мале дукате.
1ШАШ
А nicrikaiiski namje-štaj tvoriva
„J6RRY“
iiiuerikanski stolovl, oi'inari i kartoteke, stolči, fotelji.
Diktafoni
S troj evi z a umna-4ацје
kao I sve potrebStine za pisaće Strojeve.
Dvorana amerikanskih uredsklh namještaja
Notter i drug
Illca 2k (nad kavanom ,,CORSO“)
Preporučuje plsače Strojeve raznih sustava sa latlnlcom I ćlrllicoiu 1 to: Smith Premier, Kontinenta), Adler, Underwood, Remington, Royai i druge, kao i sav pribor.
Vlastita mehanička radl-ona za popravke.
glogojne
raznih tvorina: Arnheim, Wertheim, Langhammer, Wiese itd. — Tiskala za kopiranje, rućne kasete sigurne proti vatrl i kradji.
_ j B Rabljene
blagajne
u'svim veličinama, kao i rabljeni jnsaći strojev! uz vrlo jeftine
ooo
m
cijene.
НОВО-ОШРШ
ТРГОВИНА МАНУФАНТУРНЕ, НРАТНЕ И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ
на велино
И ДРУГОВИ
М. 5№
—	ЗАГРЕБ —
Јуришићева ул. 1. а. Елза Флуид дом.
Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфактурне, кратке и пле-тене робе.
Телефом интер. 12-16.
1 Ј
БАНКА И МЕЊАЧНИЦА НОВИ САД
Регента Александра ул. бр. 43.
врши под најповољнијим условима све банкарске и трговачке послове:
1) купује и продаје стране мо-нете,
2) обавља и посредује житар-ске послове за свој и Т)ђ рачун,
3) посредује купопродају не-кретнина (куће) и.чдустри-јалних објеката, као и свнх врсти робе,
4) одељење за осигурање свих врста.
IНово дворана^а чешљање госпођа
1	Телефон	22-29.	- ЗаГрвб- - Телефон 22-2«.
Јављам п. н. rocnotjaua, да сам отворпо п модерно уредпо, дво-рану за чешљање, те псту сиабдпо са свнм модерним справама за лраае п сушење главе као u аа масажу лица п руку.
Са велнкпм трудом п трошлом успјело ми је ангажовати npue умјетплке у модерном те костнмском хпсторичком чегал>ању као п у бојадпсању косв у сним бојама уз потписно јамство.
Јамство се састојп у том, јер су г. Булајпћ п госпођа му били иамјештеип у Бечу код свјетске познате твртке Иесл као матадор жеиског чешљан>а те нригодом разнпх ннтернациоиалнпх натјецања у чешл>ан>у одиели прве награде у Вечу и Берлпну.
Нреузнмам у нзраду све врсти косе (Budeau, Trenspormation те разно Chignome).
Ha складпшту пмадем све врстп француских п бепкпх мврпеа те разипх топлетппх сапупа од чувенпх светских твртка. Осим тога посједујем све иотребне ствари за н>егу лица н руку.
Са штовааем,
•	ДУШЛН ЖЕСТИЋ, власуљар,
БоговиНева ул. бр. 7.
OPĆft ZAGREBAČKA
ŠTEDNA I PREDUJMOVNA ZADRUGA S 0. i.
Telelon 16-26.
Telefon 16-26.
Prima: uloške na knjižice i na tekući raiun uz 5°|o ukamaćenie.
Kupuje 1 prodaje: valute, devize i vre-dnosne papire uz dnevnu cijenu.
Eskomptira: mjenice, naputnice i čekove uz najpovoljnile uvjete.
—	Q ZAGREBU —
JurlšUeva ulica br. 18 1. kat.
Isplate: na tu i inozemna mjesta, obavlja brzo i kulantno,
Obavlja: sve burzovne naloge, kao i sve ine u bankovnu i mjenjačku struku zasjecajuće poslove.
		
	TOVARNA TELOVADNEGA ORODJA	
	BflSlH I DRUG	
	kJUSfcJANA	
	PREDSKOFIJO ST. 19.	
	dobavlja vse telovadno orodje, prevzema celotno	
	opremo telovadnic in vsa u to stroko spadajoča	
	popravila.	
	Na zahtevo opošilja načrte in proračune. ■	
					Ј		
/иилорлд ЂУ?ендиЋ и кодап.
Брзојавна адреса:	PnTKFT	Телефон	интерурбан
ЂУРЕНДИЋ—СПЉЕТ	vlHMLI	Opoi	210.
Регистрирана фирма.
  Агентурни, номисијонални и отпремнички посао --------------------
ИМПОРТ!	  ЕКСПОРТ!
а) Продаје на велико: кафу, шећер,пиринач, canvn, кололаст, соду, галицу, сумпор,
као и другу сваковрсну ово и иноземну робу.
б) Заступства прворазредних творнииа: Творнице кемичких производа, крема за
обућу, коломасти н т. д., творнице сапуна за рубље u тоалетног, творнице колача, кскса, бисквита и других. u) Обавља све агевтурне и кожисијонарске послове уз најповољније увјете.
Д) Купује све врсти животних на.чирница, плодина и'зечаљских производа.
КОЛОНИЈАЛНА, ЈУЖНОГ ВОЋА И БОЈА ТРГОВИНА
НА МАЛО - НА ВЕЛИКО
Н. ДНМОВЦБ
НОВИ САД
Основана г. 1871.
Тепефон бр. 334. Телеграм адр. Дкшови*.
Препоручује своје стовариште колонијалне робе, као каву, бибер, цчмет, пимент, чај, пи-ринач, чоколаду, бонбоне, грожђе, бадем, лешник, коњак грчки и франц., ликер, рум, као и све врсте земљани боја, по најумеренијим ценама.
		~ —	
	! HYGIEfl DROGERIJA - PARFIMER JA KOSTA ŽIF0JN0¥Ić	
	NOVI SAD Kralja Petra ulica broj 30. Telefon br. 97.	1 4
јр	Preporučuje svoje bogato sto-, variSte farmaceutskih artiklo-va, hemikalija, droga, parfi-merije. galeničkih i kosmeti-čkih preparata, svlh potreba za fotografiranje, zavoj nog ma-terijala, hemijsko -tehničkih rekvizita, gumene robe i L d.	
	Na malo 1 veliko. Brza 1 tačna posluga, cene solidne.	
		-=/111=	 . ..	
prva hrvatska štedionica u Zagrebu' Osnovana godine 1846. Hionička glavnica K 40,000.000,— Fričuve K 78,000.000. -Podružnice: Beograd, Bjelovar, Brod na Savi, Cirkvenica, Čakovec, Daruvar, Delnice, Djakovo, Gjurgjevac, Ilok, Karlovac, Kraljeviča, Križevci, Mitroviča, Nova Gradiška, Novi, Ogulin, Osijek gornji grad, Požega, Rijeka, Senj, Sisak, Sv. Ivan Zelina, Varaždin, Velika Gorica, Vinkovci, Virovitica, Vukovar, Zemun i Sušak. Ispostave: Osijek donji grad, Vinica. дГУ Mjenjačuica: Zagreb, Iliča broj' 5.	
Frinia uloške na uložne knjižice i na tekući račun. Eskomptira mjenice i devize. Prima na inkaso tu- i inozemne mjenice. Obavlja burzovne naloge savjesno i kulantno. ч	Izdaje čekove i kreditna pisma te obavlja isplate na temelju akreditiva na sva tu- i inozemna mjesta. Podjeljuje hipotekarne zajmove na kuće i na nekretnine. Izdaje 47,%-tne založnice, koje imadu oprost od poreza, pupilarnu sigurnost i jamčevnu sposobnost.
НАРОЧИТА ТРГОВИНА МОДЕРНЕ КОНФЕКЦИЈЕ
ЗАГРЕБАЧКИ : магазин :
ЗАГРЕБ, ЈЕЈЈАЧИЋ ТРГ.
NAROČITA TRGOVINA
SOKOLSKIH POTREBŠTINA.
Na sjednici Sokolskog Saveza S. H. S. održanoj u Zagrebu dne 17./1K 1919. dobio sam dozvolu ža otvorenje naročite sokolske trgovine sa naslovom „Dobavljač sokolskih potrebština Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca“.
PredbjeZno ču imati na skladištu samo vježbače potrebštine t. j.: Triko-hlače (čakšire) pamučne i vunene, majice u svim veličinama, te cipele niške i visoke, kao i sokolske značke, razglednice i sve ostale potrebštine, potrebne za javne nastupe.
Svečana, odnosno izletna odijela početi ču izradjivati početkom iduče godine.
Preporučam se bratskim društvima sa:
Zdravo!
Branko Palčič, КДЖЈ? Zagreb.
Gundulićeva ulica broj 23.