SOKOLSKI GLASNIK
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA %
Izlazi svakog 1. i 15. n mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava n Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po ceniku
God. XI.
Ljubljana, 1. maja 1929.
Broj 9.
L j ubij a n a, 1. maja 1929.
U uvodniku ovogodišnjog 1. broja Sokolskog Glasnika napisali smo iz* midu ostaloga i ovo: »Da li je list p r u ž i o ono, što je čla n s t v o
o	;čj e k i v a' 1 o od m j e g a, reci o c nam anketa, ko ju ć e m o r a s* pisati u j o d n o m od nar e d n i h b r o j e v a. Na t a j način s a z n a* ć e m o želje našega e 1 a n s t v a.«
Činimo to danas s molbom, da do* sadašnji naš rad sudite strogo, stvarc no i pravedno. Pravo učestvovanja kod ankete ima svaki naš saradnik i pret* platnik, ko j i ima čiste račune sa So* kolskim Glasnikom t. j., koji je na; mirio svoju gadišnju pretplatu. Pro* izvode vaših pera, šaljite na: Ured; ništvo Sokolskog Glasnika (Anketa), Ljubljana, Narodni dom, do 1. juna
1929.	Pišite kratko, jezgrovito.
Za samu anketu dajemo vam sle* deče misli vodilje, a i naše mišljenje za današnji način uređivanja. O for* matu, molimo vas, suviše ne rasprav* ljajtc, jer je on rezultat zaključaka scdnicc odbora i IX. glavne skupštine JSS. Glavnu ipažnju posvetite sadržaju.
List uredujemo ovako: Prva stra; na posvečena je u prvom stupou uvodniku, koji se bavi važnim do* gođajima i -pojavama u našoj organi; zaeiji, državi i ostalom slovenskom svetu. Ostala' četeri stupca zauzimlju obično savremeni članei, raznog zna; čaja, svečani proglasi i pozivi stare; šinstva JSS i kakva prigodna slika.
Na drugoj strani ima stalno svoje mesto rubrika »Slovensko So* k o 1 s t v o«, u koju ulazi strogo samo ono gradivo, koje je u uskoj vezi sa bratskim čehoslovačkim, poljskim, ru; skl m, lužičko;srpskim Sokolstvom, od; nosno njihovim sokolskim radom i ži; votom. Preostali deo drugo Strane is; punjavaju savremeni članei, zapisnici važnih sokolskih odborskih sednica i skupština JSS, katkad i podlistak.
Sledeča rubrika po redu obično je ona »Iz života i sveta«, u k o jo dolaze u prvom redu zanimljive vesti iz kulturnog i nacionalnog, a ni sokol; skog života bratskih slovenskih naro; da, a u drugom vesti iz telovežbačkih organizacija prijateljskih i ncprijatel); skih nam naroda. Važne vesti iz mc; dunarodnog telovežbačkog saveza itd.
Rubrika »II. j u g o s 1 o v e n s, k i s v e.s okolski slet god. 1930. u Beograd 'u«, kako joj več ime samo kaže, posvečena je isključivo samo člancima i vestima za naš veliki sokol; ski slet u skoroj budučnosti. Za tu ru; briku očekujemo i molimo, da nam sc javi što veči broj saradnika i dopisni; ka, da naše članstvo što bolje spre; mimo za slet, upoznavajuči ga sa svim pripremama, zaključčima, radom nje; govim dužnostima i pravima sletskim.
»Kjrat.kle vjeosti« rubrika jc\ koja putuje i zauzima prostor tamo gdc so za nju nade mesta, a sadrži kratke i zanimljive vesti i dogodaje iz područja svih ostalih naših rubrika.
Po prijašnjem redu došli bi do »Književnosti«, u koju rubriku uvrštavamo ocene, raznih knjiga i lis stova, koje prima uredništvo Sokol; skog Glasnika. U buduče nastojače; mo, da če biti ta rubrika posvečena viši našim sokolskim listovima i knji; gama, kako saveznim, tako župskim i društvenim, da 'bi naše članstvo na taj način dobilo stano-viti pregled na; še sokolske štampe. U koliko če nam dopuštati vreme, prilike i prostor na; stojačemo dati i pregled sveslovenske sokolske štampe.
Najčešče je zastupljena rubrika »I z starešinstva J S S«, u koju dolaze samo zvanične obavesti, pro; glasi, pozivi sednice i druge vesti iz Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
Rubrika »I z naših ž u p a« po* svečena je u prvom redu župskim u drugom tek društvenim vestima i član;
cima^Neike zupe javljaju sc, marljivo,
neke pak nikako.
Poslednje Strane našeg lista p0; svičene su rubrici, koja još -nijedan* put nije izostala, a od koje ima naš Sokolski Glasnik, a i oni koji ogla; šuju, najviše koristi, a to je rubrika »Oglasi«. — Žalimo jedino to, da Je tako malena saradnja u tu rubriku iz južnih krajeva naše domovine. Cast retkim iznimkama.
T ime smo vam ukratko dali -pre* gled tehničke strane uredivanja Sokol; skog Glasnika, a na vama je da ka; žete što vam se ne svida, što bi želeli da se izmeni ili na novo uvede itd. Upozoravamo vas i molimo, budite u svojim zahtevima i željama skromni i stvarni računajte s najvažnijim čimbenikom sa skupocenim prosto; rom.
DUŠAN M. BOGUNOVIĆ (Zagreb I.):
Smer, metod i sistem sokolske
prosvete.
(I. prilog stvarnem provadanju zaključaka Saveznc prosvetne ankete.)
Iz zaključaka prosvetne ankete: Ned-ovoljan uspeh i nesaglasnost u pitanju so; kolskog prosvetnog rada proizlazi: a) nepodesne me; t-ode dosadašnjeg prosvet* nog rada, b) nipnovadanje prosvetnog rada prema po; slovnicima prosvetnog od; bora župa i društava.
Ni jedan deo sokolskog rada nije pnoživio toliko kritike kao prosvetni rad; ni jedan deo sokolskog rada ne pro življu j e križu kao prosvetni rad; ni jedan deo sokolskog rada nije imao toliko, pristaša i obratno kao prosvet; ni rad i komično ni u jednom dvlu sokolskog rada nije tako dugo tražena metoda i sistem kao što se traži za prosvetni rad u Sokolstvu.
Moramo Ise upitati, zašto je to tako i kako to, da nakon deset;godiŠ; njeg prosvetnog rada u Sokolstvu, mi srno u tom pitanju još uvek na iz; vesnoj mrtvoj tačei i još uvek nema; mo metode ni sistema, a sasvim jasno, da iz toga sledi, da nemarno ni uspe; ha, t. j. makar ne u onolikoj miri, ko; liko bi zahteva.o uloženi trud i napre; zanje sk-oro naših najb-oljih sokolskih radenika (intelektualaca) u Sokolstvu, da mu daidu: duh, sadržinu, metod, si; stem i organizaciju i prema torne l vrednost :u Sokolstvu.
Ja nalazim odgovor na ta postav; ljena pitanja u ovome:
I. Još uvek vlada kod nas mišle; nje, da je Sokolstvo organizacija sa; mo ili u najbolju ruku prvenstveno organizacija obrazovanja tela oovekai
II. Još uvek tražimio i tražimo oso; bu u najvišoj sokolskoj jediniei (Sa; vezu), koja bi dala tom delu sokolskog rada:	metod, sistem i duh na pod; ručju celog jugoslovenskog Sokolstva.
III. Još uvek manjkaju nam struč* ni i sokolski odgojeni društveni pro* svetari.
IV. Još uvek, pored svih zaključa* ka, naređenj'a, osečaja p.otrcbe pro; svetnog rada, prosvetni rad jv nužno zlo, a ne deo sokolskog rada, koji je isto tako važan kao i tchnički, organi; zatorski, finansijalni i slično.
I sve do-tle, dok se te manjkavosti ne otstrane, uverenja ne dovedu u sklad, ne nade lice sokolski jako da ga vodi i ne spremi društvene prosve* tare i prosvetne prednjake, sve dotle, neče ovaj rad koji nam je sada kada stvaramo ideje — ideologiju Sokol; stva i te kako potreban, a posle 20—30 godišnjeg rada živ.ot če doneti nešto drugo, neče nam doneti žel j,eno uspe; he. To je moje dubo-ko uvercnje.
Da bi doneklc ispravili prosvetni rad u Sokolstvu i kritički ga pred si; roki m sokolskim pripadnicima prika; zali, kao što je to bilo u Savezmoj pro; svetnoj šk-oli, to je potrebno -ist-ači prvenstveno ovo: U mnogome do sada prosvetni rad u Sokolstvu nije; se vo; dio kao,
sokolski prosvetni rad,
več se je davalio članstvu znanje, pre* davanja, priredbe i slično, koje je bilo prosvetno ali nije bilo sokolsko;pro* svetno, t. j. nije se Sšlo:
I. Da što dublje u članovima pro; budimo sokolsku svest.
II. Da što više objašnjavamo so; kolska načela.
III. Da što više stvaramo prilike za opštu sokolsku izobrazbu članstva.
IV. Da širimo misao Sokolstva van sokolskih redova.
V. Da što v.iše širimo sokolsku knjigu i štampu.
VI. Da što više otvaramo sokolske čitaonice, knjižnice i slične delove piriosvetnog;sokolskog rada.
Jednom reči smer naše prosvete mora da< bude sokolski, t. j. prosvetni rad društava i župa mora da vrši uti; caj na sokolski odgoj sokolskih pri; padnika solkolskom prosvetorn, a to je ono što predvida poslovnik dru* štvenog prosvetnog odbora Čl. 1. tač; La a), b), c), č), d) i poslovnik žup;
Prosvetnog odbora Čl. 1. tačka
a), b), c) držeči se u tom radu Čl. 1., , župskog, tako i društvenog po; slovnika, koji govori o .zadači prosvet; nih odbora.
Dakle, da je bio taj smer prosvet; nog rada ili ako nije bio da od sada otpočne, nikada se ne bi moglo govo;
riti o potrebi ili protivno, prosvetnog rada u Sokolstvu.
Da završim: Prosvetni rad u So; kolstvu nije zato, da se dođc do čim više znanja, svesti, knjiga, listova, predavanja, predstava, nagovora, či; taonica, knjižnica i slično prosvetnog karaktera, t. j. duševnoga znanja, što se naziva narodna prosveta (intelektu; alno znanje), več je prosvetni rad u Sokolstvu zato, da sc dode do čim vi; še sokolskega znanja, sokolske svesti, sokolske knjige, sokolskog lista, so; kolskiih predavanja, sokolskih pred; stava, sokolskih čitaonica, sokolskih knjižnica i slično, da se dode ne samo do sokolsko;duševnoga znanja, več da se to sokolsko znanje protka etikom, t. j. ctičkim znanjem o Sokolstvu.
To treba da bude smer sokolske pro;
svete u našim društvima.
U uskoj vezi sa nipogodcnim smerem, nije se znala izabrati ni me; toda sokolskog;prosvetnog rada, a to če reči — nisu sc znala izabrati soikols ska sredstva, a da se dode sokolskim načinom do soikolskoga cilja.
U prosvetnom radu Sokolstva tražili su se više vanjs.ki nego unu; trašnji efekti prosvetnog učinka na sokolsku piorodicu. Prosvetni odbori nisu shvatili, da je njihov zadatak da u zajidnici sa prednjačkim zborovi; ma saraduju pri uzgoju sokolskih čla; nova, naraštaja i dece to je prvo i ta; ko provedu prvenstveno unutrašnji prosvetni rad, kome je zadatak vežba; juče članstvo svih kategorija odgajati u duhu, kako to predviđa društveni prosvetni poslovnik čl. 1. to je prven; stvena i glavna zadača i ta zadača je zajednička prosvetnog odbora i pred; n jačkog zbora — a drugo jie tako zva; ni vanjski prosvetni rad, kome je za; datak ono članstvo koje ne vežba, a članovi su našeg sokolskog bratstva, odgajati u duhu sokolskih načela — treče vanjskim i un.utrašnjim prosvet; nim radom delovati u duhu sokolske kulture na redove van Sokolstva, u cilju da se shvati i razume sokolska Misao.
U radu torne prosvrtnii odbor kao i prednjački zbor, kao i upravni odbor nije neko posebno telo samo za sebe, koje zato što je prosvetno služi samo prosvečivanju članstva bez obzira na telovežbu, več je jedan deo, koji prosvečivanjem ima da služi ide; ji Sokolstva ii samo načelo podele ra; da je stvorilo prosvetne odbore, -ne kao cilj več kao sredstvo, da se dode do onoga što lroče Sokolstvo — a to je stvoriti:
a) zdrava čoveka i Slovena — du; šom, telom i duhom,
b) harmonijski razviti, podiči i ojačati telesne i duševne sile jugoslo; venskog naroda.
(§ 2. društvenih pravila.)
Da završim: Prosvetni odbori pa i pri ma torne prosvetni rad nije ne; što posebno samo za sebe i nije cilj več deo sokolsko organizacije, koji timadu prvenstveno u zajcdnici sa prednjačkim zborovima a uz priviolu i odobrenje upravnog odbora da rade sve ono što ide za tim, da sokolski obrazuju vežbajuči" članstvo to je pr; vo, da deluju na odgoj u duhu Sokol; stva na nevežbajuče članstvo to je drugo, da prekio odgoja vežbajučeg i nevežbajučeg članstva, deluju i na od; poj ili čine uticaj na redove van So; kolstva to j-e treče'. U prosvetnom ra; du neka se prvenstveno polazi iod od; goja onih u sokolani, jer su oni srž sokoiskog bratstva, koji ako budu od; gojeni u duhu Sokolstva, rodiče plod i stahlo sokolsko, naglašujuči uvek, ka; ko to kažu i zaključci prosvetne anke; te1, da sokolski prosvetni rad ne sme i ne može biti nešto zasebno odeljcno od rada u vcžbaonici i da telesno vas; pitanje, pa moralno i duševno vaspi; tanje jesu i mora ju u Sokolstvu biti nerazdruživi. Odeijivanjc jednog od drugog značilo bi dva zadatka u So; kolstvu, a sokolski je zadatak samo jedan ujedno združeno telesno, mo; ralno i duševno vaspitanje. A s obzi; rom na metodu sokolskog uzgoja, tre; ba naglasiti, da uzgoj ne može biti sokolski, ako se pojedinci samo teles; no uzgajaju, a pri torne ne uvažuju moralnog uzgoja u savezu s telesnim i duševnim usavršavanjem u koliko je
Tečaj za uvežbanje svih sletskih prostih i takmičarskih vežbi.
brače i 8 sestara iz 19 društava, a iz žu; pa: Beograd, Bjelovar, Celje, Cetinje, Kranj, Maribor, Novi Sad, Novo me; sto, Osijek, SušaGRijika i Šibenik; Zadar. Tečaj, koji je uspeo vrlo do; bro bio je zaključen preglednom utak;
Ti čaj za uvežbanje svih prostih i takmičarskih vižbi, koje su propisa; ne za II. jugoslovanski svesokolski slet u Beogradu 1930 g., održan je u Ljubljani'od 14. do 21. aprila u vež; baonici Ljubljanskog Sokola u Na; rodnom domu. U tečaju bilo je 18
mieom.
to u savezu s telesnim i moralnim uzgajanjem, k-ao naročito što treba za; baciti metodu, koja bi negirala telesni odgoj u Sokolstvu.
Takva treba da bude metoda sokolske prosvete u sokolskim društvima.
Sa smerom i mctodoin moramo dovesti u vezu i sistem prosvetnoga rada t. j. mora se imati isto tako kao za tihnički deo tako i za prosvetni deo nastavni program za ceiu sokol; sku godinu uzimajuči u obzir život i potrebe društva, godišnja doba kad se što prosvetnog treba da učini, ptirid; *be društva, župe i Saveza, a naročito imajuči u vidu, kako da se raspodeli prosvetni rad ne samo na godinu, go; dišnjo dobe (proleči, leto, jesen i zi; mu) več i na- mesece, sedmict, pa i svakog vežbovnog sata, tako da pro; svetni rad obuhvati u glavnom ono prosvetno delovanje, koje se odnosi na čim dublje probudivanje sokolske svesti, sokolskih načela, sokolskog znanja, sokolske knjige i štampe itd. i to sc taj rad mora tako rasporediti, da se radi bez žu.rbe i sa načrtom i da se opaža u životu kako sokolskog pojedinca\ tako društva stalan napre; dak u onome, što nam odrediujc po; slovnik prosvetnog odbora Čl. 1. tačke a—d.
'Podimo redom:
1. za probudenje sokolske svisti su prvenstveno nagovori pred vežba; jučim vrstama (5—8 časova) pri koji; ma sc kiratko i jezgrovito tumače so; kolska načela: bratstvo, osečaj dužno; sti, snošljivost izmedu sokolskih čla; nova, rad u društvu, poštivanje, tika; nje, ponašanje, izdržljivost, obavešta; vanje o zaključčima upravnog odbora, prednjačkog zbora, prosvetnog odbo; ra, skupština Saveza, momenti iz isto; rije, opomtne se članstvo na članak d tom i tom sokolskom listu, govori sc
o	izašloj sokolskoj knjiži, koje če biti slidcče sokolske priredbe, o žrtvova; nju za sokolsku i narodnu stvar, o po; uzdanju u sebe, o pojmovima istine i pravde, o održanju zadane reči itd. — jednom reči može se u godini dana — da sc govori svaki sat samo po 5 mi; nuta, a vežba je obično mesečno 8 puta t. j. 40 minuta, što iznaša godiš; nje 400 min. t. j. puta deset meseci to je 6—7 sati — p.roči skor.o cela so* kolska ideologija. Za ovu i slediču g©; dinu treba uvesti stalno obaveštavanje članstva o sktu u Beogradu te sletu u Poznanju i Plznjiu.
2. Znanje se proširujc naročito so* kolskim predavanjima, koja imadu za* daču da pre šviga teme nagovora pro* šire, a osim toga tumače delove sokol; ske ideologije sa stanovišta znanstvi; noga. Ovc godine trebalo bi naročito, da se održe predavanja o- »Poljskoj i poljskom Sokolstvu« i o »Sletu u Beo; gradu«.
3. Sokolska štampa i knjiga u ovoj godini mogla bi se na taj način da pro* pagira i ima uspeha, da sc u svim so* kolskim jedinicama održi »sedmica so* kolske štampe i knjige«, t. j. jedne sedmice u jednom mesecu održe sc pred svima kategorijama nagovori o potrebi n-e samo sokolske štampe ne; go i sokolske knjige1, članstvu se ob; javi sve do sada izašle knjige, ubere se pretplata za listove i za knjige. Ta) početak ne če imati toliko mniogo uspeha, ali ipak če sc na taj način ot;
početi propaganda za našu štampu, jer do sada u tom pravcu osim dopisa od gore prema dole malo se učinilo.
^	4. Za propagandu prema vani,
osim štampe, naših istupa, pri.redaba sletova i slično-, veoma bi bilo važno, da sv na narodnim univerzitetima odr; že stručna i znanstvena predavanja o Sokolstvu, dalje da kao što se u ško; lama drže predavanja o skautizmu, Narodno j Odbrani i sličnim institu; cijama, da se jednom u godini u svim školama drži predavanje o Sokolstvu, isto tako u vojsei. Time bi upoznali pripadnike škole i vojske sa idejom Sokolstva.
5. Veoma je važno da se ove go; dine proslavi 10;godišnjica Jugosloven; skog Sokolstva i to na Vidov dan, kao dan kad smo se pre deset godina ujedi; nili i to na način, da se u predavanju upozna današnje članstvo sa svim onim što je pre deset godina radeno i kako se došlo do stvaranja' Jugoslovenskog Sokolstva, da se napišu kratki isto; rij o društava o KLgodišnjem životu i radu; priredi izložba dmštva, Roja če prikazati život društva itd. O torne detaljc izdače PO Saveza. Glavno je da se u ovogodišnji prosvetni) rad sta; vi proslava 10;godišnjice Jugosloven* skog Sokolstva.
6. U župama da se održe prosvet* ne škole za društvene prosvetare, a župski prosvetari da sc sastanu na II. Savcznu prosvetnu školu u kojoj če se baviti samo sa onim delom prosvet; ne ankite, koja se odnosi na prosvet* ni rad i zaključke ankete dovesti u sklad s realnim radom u sokolskim društvima i kopačno dati upute »Si; stema, metode 1 smetra sokolske pro; svite«,
7. Društvene knjižnice da se pod* vrgnu kontroli župa i odredil župi, da sc mora imati propisana minimalna biblioteka, koja če kao takva služiti kao osnov za daljnjc proširenje so* kolske knjižnice.
8. Da sei u društvima održe slo* venske večeri: poljska, ruska, lužičko* srpska i čehoslovačka u cilju da se na* še članstvo upozna s kulturnim živo* tom i sadašnjim stanjem sokolskog pokreta u Slovenstvu. Naročito treba da se^ svrati pažnja na Poljsku i polj; sko Sokolstvo i održi slovensko veče u počast Poljaka.
9. U društvima, a dai pobudi in; teres za sva pitanja u Sokolstvu, iot* počnu sa debatnim večerima, koje ne* ka postanu naši mali sokolski sabori iz kojih če niknnti ono što je dobro neka ostane i razvija se a orno što je zlo neka se otstrani.
10. Veoma bi važne bile za daljnji rad idejne škole društava t. j. škole, koje bi članstvo uputile u -osnovno znanje © Sokolstvu iz istorije, organi* zacije, telesnog odgoja i ideologije.
11. Sokolski listovi, ako nema či; taonice, neka se stave u' sobu uprav; nog odbora, prednjačkog zbora, gar* derobu, ma na koje mesto, glavno je da je pristupačno članstvu, a ne da stoji u -ormarima društvenih funkeio; ne-ra, bez da je i jednom bilo otvo* rcno.
Tako od prilike za ovu godinu. Reči če neko, pa to je mnogo. Dobro, izaberii najmanjc od -ovoga, samo neka ima svoj smer, metod i sistem. Ne radi sc o celom programu, radi sc da
(Nastavak na str. 2. stupcu IV.)
Poljska Republika.
Naše Sokolstvo će učcstvovati u junu mesecu ow godine VII. svesokol* skom sletu poljslkog Sokolstva. Po prvi put pohrliče naše Sokolstvo ti vedem broju medu braeu Poljake, da zajedno s njima iproslavi prvi deseto* godišnji jubilej njihove »lobode.
A sad da malo spoznamo Poljsku.
Današnja fPoljsika sastoji iz slede* dih de lova: 1. deo bivše ruske Poljske, koji je manji nego onaj iza prve i druge deobe Poljske godine 1772. i 1793.; 2. deo bivše austrijske Poljsike, koji odgovara onome, koji je Austrija anektirala godine 1772.;	3.	deo	bivše
nemaoke Poljske i 4. deo gornje Šle&ko i 5. deo te'šrms'kNc'' šle.zije. Teritorij Poljske je obuhvatao godine 1771. — t. j. 'pre deobc — 751.000 m2, danas pak meri 388.328 m2.
Po svom geografskom položaju za* uzima Poljska van.redno važan terito* rij i stvara most medu baltičkim mo* rem na severu i ernim teorem najiugu to je važan prelaz iz zapada na istok. Jcdini izlaz na moie tvori približno 70 km duga obala s pristaništem Dam* cig. Poljska ima oko 30 milijuna sta* novnika, od kojih j.' 20 milijuna Po* 1 j alk a, a ostalo su narodne manjine: najjači su Ukrajinci, koji broje 3,863.000 ili 14%; zatim Jevreji 2,123.000 ili 7-8%; Nemci 1,036.000 ili ?S% itd.
Skoro 7 milijuna Poljaka živi van granica svoje države i to u Nemačkoj, Rusiji, Litvi, čchoslovačkoj i do 3 mi* lijuna u Americi. Glavno mesto Var* šava ima danas oko 1 100.000 stanov* mika, Krakov i Poznanj po 200.000. Medu stanovništvom je 61‘6% seljalka, 15‘4% radnika i 8‘3% je aiposleno u trgovini, ostatak je podeljen na razna druga zvanja i staleže.
Poljaci iinaju burnu istorijsku pro-šlost te su doživili najslavnijc dane samostalnog močnog ipoljskog kraljev* stva, a i -najernije dane propasti i rop* stva. Svetski rat doneo je i njima uje* dinjenu Poljsku i slobodu.
Sadašnji ustav poljske republike bio je primljen <u slkupštini (sejmu) 17. marta 1921. te ima sledeča osnovna inačela. Piavo glasa je opšte .za oba pola s 21 godinom. Postoje dve kuce, Sejm i Senat. Predsednik republike saziva, otvara, odlaže i zaključuje Sejm. Predsednik je vrhovni zapoved* nik vojske, osim za vreme rata. Pred* sednika biraju članovi sejma i senata na 7 godina. Eksdeutivnu vlast ima ministarski savet, koji sastoji iz 12 ministara. Poljski ustav garantira svim državljanima ista prava .preid z ako* nora zaštitu života i imovine. Dopu* Stene su sve veroispovesti. Poljska republika ne priznajo nikakvih ple* mičlkih naslova, več samo službene. Poljska je podeljena na 16 oblasti, ko* je se zovu vojvodstva, koja se opet dalje dele na okruge (starostva). Okru g a ima 275 te ih otpada na pojedina voj* vodstva 7—38. Poljska gornja Šleska ima sabor i naročitu samoupravu. Sejm Ima 444 poslanika, a senat 111 članova.
U kulturnom pogledu stoji polj* siki narod na vrlo visokom stepenu, što doikazuje. pre svega poznata svet* ska poljska literatura. I upravo tim velikim umetnicima mora se Poljska zahvaliti, da je rasečena i raskidana ostala verna svojoj istoriji te je oču* vala svoje moralno ujedinjenje.
Poljska je velika slovenska drža* va na severu, Ikoja je stolečima prko* sila germanskom »Drangu naeh Ostc-n« i u vreme najvecc mesreče poljski na* rod nije klonuo, več je veran svojim istorijskim tradicijama ponovno digao slovenski barjak te je prilikom o sl o« bodenja odano i oduševljeno saradi* vao na izgradivanju velike slovenske budučnosti.
Prigodom svcsolkolskog sleta m Poznanju pohrlimo dakle u što vecem broju medu braeu Poljake. Neka ne hude medu nama društva, koje ne bi poslalo bare m jednog delegata k to j veliko j slovensko j manifestaciji.
Dr. R. F.
Kratka istorija Sokolstva u Plznju.
Soko u Plznju jc posle (Praga jed* ino od najstarijih društava u Čehoslo* vačlkom Sokolstvu. Osnovan je godine 1863., dakle iste godine, kao u Ljubljani »Južni Sokol«. Društvo je vodio sta* rosta Mn. Dr. V. Sep, a uz bok bio mu je, kao prvi načelnik Нупек Palla. koji je bio učitelj telovc žbe i pevanja i odmah u početkiu soko-lsiWog rada spojio vežbu s muzikam. Kao i po ostaloj češkoj, plzenjski Soko bio jc odmah u početku središte naprednog shvačanja gradanstva.
Godine 1882., t. j. posle prv-oga sleta u Pragu koji je: znatno utieao na sokolslkft život u provinciji, plzenj* ski Soiko proslavio je sv-oju dvadeseto* godišnjicu, kojom prilikom bio je' pri* sutan i Dr. M. Tyrš, gde je govorio o zadacima Sokola iu Plznju, na zapad* noj granici Češke a koji govor i da* •nas upravlja radom Sokolstva u Plz* nju.
1886. — osnuju plzenjsku župu sa 11 društava i 1610 članova. Prvi sta* rosta bio je Dr. V. Peta'«, koji je iza osnutka COS godine 1889. bio i prvi zameni k staroste ČQ£. Godine 1896. otpočelo se sa prvim tečajevima, a te iste godine podižu i prvu sokolaniu. Osnivanjcm prosvetnih odbora 1898. i uvadanjem vežbi za žene, otpočeo je u iplzenjslkoj župi živ sokolski rad, a naročito kad je za načelnika župe do* šao brat Franta Erben, koji je bio u Plznju od 1905.—1909. i svojom spre* mom postavio Soikolstvo u Plznju na . prvo mesto. Od godine 1909,—1914. bio je načelnik J. Taborek.
Godiine 1902. osnivaju list »Sokol na Češkom Zapadu«, koji je postao ognjište boljega i zdravijega shvača* nja ideje Sokolstva. Ovaj list, koji i danas izlazi u 3500 primeraka, donosi
članke naročito brata Dr. Šipa, ikoji ,su zaipaženi u širokim krugovima slo ven* skog Sokolstva, radi svog tačnog i od*’ rešitog mišlenja u Sokolstvu.
Za vreme rata godine 1917. i,/gu* bila je župa svoga 30 godišnjeg staro* s tu Dr. Petaka, koga je nasledi o Emil Tšida, koji je naglo umr,q 1926., a ikoji je zauzimao ne samo u Plzenju, več i u čehoslovaokom Sokolstvu vidno mesto.
Po oslobodeinju organizovalo je plzenjsko Sokolstvo IV. p.uk »Straže Slobode«, koji je vod:o načelnik Emil Strune.
Plzeinjska župa se naročito odli* kluje vrlo dobro organizovanim na* rodno*odbranbenim radom. Danas broji 86 dnuštava sa 3 pobočke, razde* ljcna u pet okružja sa 13 400 članova.
Vlastite domove ima 18, bioskope 16, letnih vežbališta 38 društava. Veoma zanimljiv je prosvetni rad, koji jei imao 940 proslova, 348 preda* vanja, 103 debatne večeri, 193 izleta, 218 pozorišnih predstava, 36 prosvet* nih škola, knjižnice imaju 20.134 sve* zaka.
Istaknuti sokolski radenici siu: starosta župe i odličan sokolski pisac Dr. Aug. Šip; advokat Dr. K. Zahorik, prosvetar župe; župski načelnik Emil Strune; sestra Sola Taborkova, načel* niea.; brat Licht&nberg manjinski ra* denik; Josef Tregr; starosta Plzenj I. Franta Pavlik; i načelnik istoga dru* štva Jarba Tabor.s;ky, a zatim brat Dr. Eugen Dosoudil, Jaromir Konaš, Horaš i ostali.
Sokolski radenici iz Plznja sara* duju vcoma aktivno u radiu čOS te je mnogi iod njih član starešinstva, teh* ničkog i prosvetnog odbora COS.
D. M. B.
Objave načelništva ISS.
Savezno načelništvo poslalo je svim župsikim mačelifištvima okružnicu poglavito sledečeg sadržaja:
I. Utakmica Saveza sloveruskog So* kolstva iu stafetniom trČanju n Pozna« nju (članovi 4X100 m, članioe1 4X75 m), Takmičarske vrste JSS izabrače se na ovakav način:
1. Svaka žuioa priredi za sebe 1. župsku staletnu utakmicu članova i članica, 2. župsku utakmicu pojcdinaca (pojedinlki) iu trčanju na brzinu čla* nova na 100, članica na 75 mi, i javi 1. postignuto vreme vrsta i 2. po* stignuta vremena prve četvork« p o * j e din a c a (pojedinki) u trčanju na 100 odnosno 75 m saveznom načelni* štvu najkasnije do 22. maja 1929.
2. Savezno načelništvo £e zatim pozvati prve tri vrste članova i prve tri vrste članica, to jest one tri vrste, koje su izmvdu svilj vrsta svili župa
mičari i takmičarke, koji če ibiti prim* Ijeni u vrstu, moraju biti spiemni na to, da ili u toku juna subotama posle podne i nedeljama ili piu.c od 16. jmna dalje do odlaska u Poznanj moraju učestvovati zajedničkom uvežbavanju u Ljubljani.
Prijave za prebirnu utakmicu tre* ba poslati najkasnije do 22. maja. Odmah neka župska načelništva ja* ve saveznom načelništvu, 1. da li je iz njihovih župa za očekivati prijave za prebirnu utakmicu, 2. eventualne pri* jave pojcdinaca ili pojedinki ik drugim g ranama utakmica u Poznanju (vidi u »Prcdnjaku« str. 49, prvu .stav.)
III. Naš niastup kod javne telovež* be i na akademiji u Poznamju. O tome vidi u »Prcdnjaku« str. 30 i 31. Za na* stup s našim prostim vežbama člano* va i članica (za svesokolski slet u Beo* gradu 1930) tr.ba i z a b r a t i što bo*
1 j e uvcžbanc vežbače i vežbačice. Zupska načelništva neika provedu taj izbor na način, koji g led o m na prilike u svojoj župi smatraju za najpriklad* ni j i. U Poznanju če se izvršiti pre* gl e d i poikius u vremenu i na me* stu, koje če se na vreme javiti. Žuip* ska načelništva neka odmah jave sa* veznom načelništvu: 1. koliiko izabra* nih vežbača i v.žbačica je iz župe p o u z d a n o za očekivati za nastup s našim prostim vežbama u Poznanju; 2. s kakvom tačkom) s koliko vežbača ili vcžbačica bi mogla župa nastupiti na akademiji i kolilko vremena traje izvedba tačke.
IV. Dodatak k prasttim vežbama članova zla sveaokolski slet u Boogra* du. Po zaključku zbora župstkih na* čelnika 15 decembra 1928 imalo j«e sa* vezno načelništvo sastaviti k sletskim prostim vežbama članova još jedan sastav, ako se pokaže za umesno. Sa* vezno načelništvo smatra takav doda* tak za potreban te ga je razaslalo svim župama i društvima. Izvadi sc i ao IV. deo B, dosadašnji IV. deo neka se imenuje' »IV. deo A«. Potan* kosti, naročito glede glazbe, vidi u okružnici. Na gramofonskim pločama, koje če biti naskoro izradene, biče glazba več gledom na taj dodatak ure* d en a.
Župama je n a v o 1 j u, d a več na ovogodišnjim žup* s k i m s 1 e t o v i m a i z v a d a j u vežbečlanova zajednos tim dodatkom (vežba je vrlo laika), i 1 i pak b e z n j e g a. Ako ne izvada ju dodatak, treba dosadašnji IV. deo iž* vadati č e t i r i put (4X8 = 32 takta), na. što sledi prelaz k VI. delu. U Po* znanju čemo izvoditi i dodat a k , potrebno je zato, da se ga za nastup izabrani vežbači nauče.
V. Glazba k prostim vežbama čl as niča zla svesokolski slet u Beogradu. Buduči ima sadašnji IV. deo 16 takta, treba glazbu promeniti te sc u tu svr* lnu u giasovirskom izvadku na poslcd* njoj strani ispusti ceo treči redak (6., 7., 8. i 9. takt), za to pak se tako skra* čeni IV. deo ponavlja.
Prepis olkružnice jo savezno na* čelništvo poslalo i svim društvi* m a, da žu,pska načelništva ne guVie vreme te se u svojim odredbama mo* gu odmah pozivati na nju.
Načelništvo JSS.
postigle najbolje uspehe, a osim tih još četiri pojedinca i 4 pojedinke, koji su izmedu pojcdinaca (pojedinki) svih župa postigli najbolje vreme iu trča* nju na brzinu, k saveznoj pre* b i r n o j u t a Ik m i c i 2. juna 1929 u 9. pre podne na letnom vežbalilštu Ljub* ljanskog Sokola.
Da se može taj poziv na vreme razaslati, neophodno je potrebno, da se župska načelništva tačno drže ter* mina do 22. maja (najkasnije) za pri* jjjvu rezultata župske utakmice.
Potankosti pazljivo proučite u okružnici.
II. Utakmica članova i članica u višem odelu u Poznanju. P r e b i r n a
utakmica .za sastav vrste članova i vrste članica biče isto talko 2. juna 1929 \u 9. pre podne ma letnom vežba* lištu Ljubljansfkog Sokola. Potanko* sti tačno proučite u okružnici. Svi tak*
(Nastavak s 1. str. stupca V.)
ono što dajemo članstvu, ima svoj od* raz u životu sokolskih pripadnika. Re* cimo da jedno društvo nista drugo no učini, več članstvo spremi za slet ne samo u vežbi več i u svim ostalim momentima, koji su u vezi sa sletom — pa dosta je, ili da svako društvo nade po 2—3 nova pr.tplatnika »Pred* njaku«, »Sokolskom Glasniku«, ,»So* količu«, »Našoj Radosti« ili kakvoj n'ovoj i dobroj sokolskoj knjiži 'pa dosta je; da se odgoji i zadrži nara* štaj i deca pa dosta je, a ne čim se pojave zapreke neuspeh, ono g a mo* menta pojavi sc i pasivnost, maloduš* nost i slično. Pa ko je gradio uspeh velikih ideja na malodušnosti i pasiv* n osti. Niko.
Izneo sam u kratkim potezima ono, o čemu smo još na /boru župskih prosvetara govorili sa željom, da bi prosvetari i prednjački zborovi o to*
me promislili, svrstali u red pa čemo doei do u veren j a, da takav
smer, metod i sistem, nije protiv ideje Sokolstva, nije nepo* treban, več da pomaže da se ideja So* kolstva bolje i svestranije shvati, ra* zume, a i da se po tome radi.
Glavno je otpočeti raditi, ono što zaključimo, jer za (ovo deiset godina njišta nas više nije ubilo kajo što stalno i stalno zaključivanje, |a nikad ikvrši* vanje. E pa je li čudo, da se govori, da je prosvetni rad nepottjeban.
*
Napomena uredništva: Članak br. Dušana M. Bogunoviča »Smer, me* tod i s i s t e m s o k o 1 s k e p r o* svete«, jako je pisan u poluzvanič* nom tonu prima Savezni Prosvetni od* bor, kao predlog k radnom programu za godinu 1929, ikoji če novi Prosvetni odbor JSS naskoro obelodaniti te pre* ma tome gornji program nije obavezan za bratska sokolska društva.
DR. VASA KRSTIČ (Novi Sad):
Opšti pregled telesnih sposobnosti Pignetovim brojem.
— Venčao se u Ljubljani 23. proš. mes. brat Stane Derganc, naš odlični pobednik na medunarodnim utakmi* cama i Olimpijadama, sa sestrom Ve* rom Pogačnikovom. — Bilo sretno!
— 22. aprila 1916. god. bio jc za* ključen čuveni veleizdajnički proces u Banjoj /Liuci, gde je bio osuden na smrt brat Čedo Milič, danas starosta Sokolske župe Mostar, a na 20 godina robije brat dr. Vojislav Besarovič, da* nas starosta Sokolske’ župe Sarajevo. Brača Sokoli — danas živi, zdravi i radini: Zdravo!
— Umro je 19. proš. mcs. iu Kr* škom, župa Zagreb, brat Franjo Gre* goric u 76. godini svog eizornog života. U svoj olkolini zvao ga je narod »naš otac«, jer mu je bio vazda i u svakoj prilici velik dobrotvor. Našem brat* skom društvu u Krškom sagradio Je vežbaoniciu.
Svim bratskim društvima.
Svoj referat na I. prosvetnoj školi JSS o temi »Slovenska ideja i Sloven* sko Sokolstvo na delu« izdao sam u naroči to j brošuri, koja jc pio sadržaju rašircna s uvodom. U tom uvodu na* vodim i razloge, koji su bili merodav* ni, da sam se 'odleičio za izdavanjie tog Deferata u obliku knjižice.
Knjižica je doštampana i čeka na vas da ju poručite. Naklada je tolika, da dodc na svako društvo 10 do 20 primeraka. lako i više, več prema to* mo kako je društvo bnojčano jako.
Pozivam sva bratska društva, da mi odmah jave dopisnicom, koliko primeraka te brošurice da im se po* šalje. Da če svakome biti moguče da nabavi tu knjižicu, odnedena je cena svakom primerku (40 stranica) samo sa 3 Din. Priraeunati je treba i po* štaninu.
Ljnbljana, 15. aprila 1929.
E. Gangl, starosta JSS.
Sokolski olimpijski prvaci poka* zali su 'U Amsterdamu, Parisu i Lyonu vanredne mere telesnih sposobnosti i izrneli virtuozne kvaliteto pred jedan svetski forum, na komie su dob;li maj* Sepsa priznanja. Sokolstvo medutim, svojim telovicžbačkim sistemom ne stremi ka sportsko*rekorderskim utalk* micama, eno ne 'želi da daje ipojedi* inaonei -ekstremne primerke izvesnih telesnih sposobnosti več kao široka nacionalna organizacija, teži da veli* 'koj masi svojih članova dadie telesnu krepost. Na velikim sletovima, gde sc s j ate hiljade i hiljade vežbača, vidi sic sokola'ko delo a ne kroz jednu iza* branu vrstu. I nije ni namera učestvo* vanja na olimpijskim 'utakmicama, da. se tamo dobija prava ocena sokolskog tclovežbačkog sistema. Za So'kolstvo su olimpijske ooenc samo veliko odli* kovanje ali ne i merodavna ločena1, više dokaz, da bi i na utakmičarskim putevima dolazili 'medu prve i naj* bolje nego ptikaz nn’šeg zamašnog unutrašnjeg tclovežbačkog rada ipr-ed jednim forumom, čije bi brige bile više obračene interesima samih učes* nik-a nego ukusu publike. Sokolstvu su bas učesnici glavni, ono mi nema onih jeftinih, bezidejnih kockara na* vijača, pred čijim se očima lomo noge-oko goala, pada od umora na trkačkim stazama. i razbijaju glave oilco jednog boda. Pri oceni sokolskog telovežbac* klog sliistema treba svaki vežbač da broji, svaki pojedinlac da d’c/prinosi ili da oduzima u opštoj oaeini. Oceni1, je tek oinda prava ako su svi obuhvaćcni i one hiljade 'koje nikad n-eec ići, ne na olimpijske niego ni na manje ntak* mice. Za ocenu sokolskog telovežba-č* 'kog sistema od manje je važnosti oce« na olimpijske vrstei, a od veče važno* sti opšta, generalna ocena svih vez* bača.
Nečemo1 se upuštati u kritike ria-z* nih sistema za ocenu telesnih sposob* nosti niti išta novo propagirati, več čemo iz onoga što več u sokols'koj or* ganizaciji imamo, da izVučemo sve što se dade izvuei, da bi sc došlo cio jed* nog generalnog pregleda.. Na jednom primeru ukazačemo na način, kako da sc dode do jedne generalne oceno te* lesnih sposobnosti svih Sokola viežba* ča, koji možda in i j e o-vaiko predviden, kako če to ovde bi.ti izneseno. Ono što imamo’ to je Pignetov broj. Po-mo* 6u ovoga broja mislimo da se može doči do željenog opšteg pregleda. Isti* na o Via-j sokolski Pignc-to-v broj razli* kujo sc od 'originalnog Pignctovog broja ali mi u to nočemo dirati. Pig* netov broj nalazi se >na 1 ek ar sik o m li,* stu, koji mora imati svaki vežbač i na* na.štajac(ka) in član(ica). U uputi na prednjoj strani le'karskog lista tačno i jasno jc označeno, kako se do toga broja dolazi, radi lakšeg razumevanja-naveden je čak i primeir. Tu je ujed* no i taona primedba da je Pignetov broj samo »pomočno sredstvo« letoa-r* slkog pregleda t. j., da tek onda vredi iz-a ocenu telesnih sposobnosti, kada se slaže sa ostalim lekarskim prcgle* dom. Piginietov broj dobije se 'kada se broj kilograma' težin-e saber-ei sa bro* jem cemtimetara srednjeg obujma prs* nog koša i od ovc sume oduzme broj contimetara višine,- na pr. težina 66 kg srednji obujam prsnog koša 94 cm, višina 163 icm daje 664-94 = 160; 160—163 = —3, d alk le Pignetov broj je —3. Pnema. veličini Pignetovog bro* ja imamo na lekarskom listu nabro* janih šest kategorija telesnih sposob* nosti 'U koje! s-e svaki vezbac po svo* jim sposobnostima dade uvrstiti. Ka* 'k-o je iznalaženje Pignetovog broja vrlo jednostavno to mislimo, da se je* d ino Pignetovim brojem možemo po* služiti. za geincralnu oetenu telesnih sposobnosti svih vežbača. Primer So* kolskog društva Novi Sad, koji niže navadamo, rasvetliče ovo najbolje.
Pisac ovih redova je kao lelkar So* kolskog društva Novi Sad premerio prošle godine 107 vežbača. Na osnovu tih mera izračtinao jo kod svakog po* jcdinca Pignetov broj. Pnema višini ovoga broja razvrstao je svih 107 u kategorije. Zatim je izračunao koliko
■u svakoj kategoriji ima procenata te je dobio -sledeči statistički rezultat iz* na-žen ovom 'tabeilom:
s
masdu
preob-
ložen
organi-
zam
I
Jako
snažno
telo
0-93%
Jako
muskul.
telo
Ul
29*9%
Srednje
snažno
telo
IV
11‘23%
Srednje
obično
ielo
30-84%
Vidno
slabo
telo
VI
8'40°/o
(Tab. 1.)
Ova tabela malo kaže. Ako ov-u tabelu proizvoljno podelimo po sredi* ni na dve grupe, recimo bolju u kojoj bi bik L, II. i 111. kategorija i na lo* šiju grupu u kojoj bi bile IV., V. 1 VI. kategorija, videli bi smo. da se u obe grupe malazi sfcoro isti broj vež* bača, šta vise da j.e broj vežbača u :nrvoj grupi m što manji za 'A % ma*
nji, Г(0-93+18-7+29-9 = 49-5) u bolj oj 49'5% u lošijoj 50'5%. Ovaj fakat, da se ni polovina Sokola, vežbača ne na* lazi na boljoj strani, nesme nas na* vesti na pomisao da sokolska te-loviež* ba nije u stanju da bar polo vinu vež* bača unapredi u bolje kategorije, od* nosno da ih više od polovine i pored velikog tclovežbačkog truda pstavlja u lošijim kategorijama. To bi bilo po-* grešno- zbog toga, što su brojke ovoga pregleda tako malene, da ne dozvoljia* vaju nikakvie zaključke več samo kon* statacije fakata; ova tabela jo samo iskaz o stanju jednog vrlo malenog dela Sokola vežbača. No pored ovoga razloga jedan drugi, vaZniji razlog ne doipušta da -se iz ovc tabele stvaraju zaključci i ujedno zahteva izradu jed* nog drugog tabelarnog pregleda. U ovoj tabeli 1. obuhvačoni su-svi vežba* či. članovi i članice, naraštajici i nara* štajke; n to j tabeli su i mladiči, koji su juče počeli vežbati i čiji telesni ■uzrast još nije -Ziaivršen kao i stari j i članovi, Ikoji vee nekoliko godina vež* baju i 'koji su d-ostigli svoj potpuni razvoj. A nas najviše interesuje kako sokolska telovežba utice na razvitak onih, koji so u razvoju na-laze. I so* kolska telovežba ka-o i svako -drugo vaspitno sredstvo treba da potpoma* žu prirodni razvitak. Moramo pogle* dati šta biva* iz slabog, nerazvijonog naraštajca ka-da postane član. Toga radi- treba posebno pogledati koliko u koju ka-tegoriju spada naraštajaca, a kolilko članova, pa dobi ven e rezultate upo-rtediti. To prikazuje tabela broj 2:
S					
mašću	Jako			/	
preob-		Jako	Srednje	Srednje	Vidno
ložen	snažno	muskul.	snažno	obično	slabo
organi-	telo	telo	telo	telo	telo
zam					
I	II	III	IV	V	VI
I
f/os
Tab. 2: crno: članovi, šrafirano: na* raštaj.
Ova 'tabela je rečitija. Na njoj se jasno vidi, da je vtći deo članstva na
boljoj strani, da proccnat članstva prema losi jo j grupi opada, da od čla* nova nema >ni jednoga u najloš joj ka« tegoriji »vidno slabo telo«. Obratno ■veči deo naraštajiaca nalazi sc na lo« š; jo j strani, proccnat prema lošijim kategorijama sc dižo, u' najgoroj 'Ka« tegoriji ima 13% narašbajaea. Slika članova je obrnuta slika naraštajaca. Več bi se iz. ovog tabelam og upor.« d'Cnj>:i‘ smelo zaključiti, da se vrednost telesnih sposobnosti posle višegodiš« n je g vežbanja obrne, Ikada naraštajei udu u godine članstva. 'Preči tabelarni pregled je zbirni pregled i uporedemje u dve grupe1, boljoj (I., Ц., III. kat.) i losi joj (IV., V., VI. kat.) grupi.
Bolje grupe MI-III		Kosije grupe IV-V-VI	
79-5%			
1			B8 2°/o
M	31 8%		
		20 5%	
				 "rrrr^
!;§j	■ 				
ИИ			Ш
Tab. 3. Crno: članovi, šrafirano: na« raštaj.
Jasnijo se ne može prikazati uti: caj sokolske telo vežbe na otganizam. Na ovoj poslednjo j tabeli se čita, da sev so!kolskom telovežbom skoro */» mašili vežbača razvija u fizički snažna i kr epik a tela, da ocie njeni Pignetovim brojem dolaze u najbolje kategorije telesnog ra zvitka. U isti mah se vidi da naraštajcima treba mnogo vežbe Od njih su tek jedna trećina -na bo. 1 j oj strani. To je primer kako -misli« mo da bi ga trebalo svako društvo d:-., izradi ili bar da omoiguči, da ga žups ski le'kar izradi iz ko jih bi se pregleda onda sastavio opšti pregled Saveza.
Razume se da ovaj pregled vežba> ča Sokolskog društva Novi Sad važi samo /a Novi Sad. Ali i ovako m'Ji pregkd nameče pitanje, kako izgleda« ju ostala društva, a naročito kakvj. je slika celokupnog jugoslovenskog So« kolstva. Naročito zaključei o povolj« nom delovanju sokolskog telovezbač* kog sistema izvučeni iz tabelo 2. i 3. na meču potr.ebu oceni svih Sokola
vežbača u nadi da bi smo takode do« bili po voljne rezultate, rezultate, koji bi bazirani, na velikim brojevima, ima« li sasvim drugi značaj nego o ve ma« lene brojke. Ti generalni statistički pregledi davali bi sa jedne strane sva« Kogod'šnju bilansu sokolskih telo vež« bač.cih napora, a. s druge strane pru« ž li hi jedan važan propagandistički argumenat prvoga reda.
U organizaciji sokolsko j predvi« deni su statistički pregled'. U pravi;« n'.cima lesarskih odel en j a metnuto Je u zadaču društvi.nim lekarskim odele-njima (1. d.) »da svoja opažanja izna« šaju statistički i znanstveno i o tom izvest, vaju savezno i župsko odelenje te ta<o doprinose za literaturu teles* nog uzgoja«, a župskm lekaiskim odelcnjim'a (I- c), »d.:- kupe i usavrša« vaju znanstveni i stat'stičk' materijal što im ga šal ju društvena lekarska odeknja«. U poslovniku društvenih lekarskih odel e n j (III. 0.) odredujc se da sc »na osnovu lekarsk h listova ima svake goditi, sasta viti pregle« dan izveštaj o uspehu članova«. Kako se pak niti u pravilniku niti u poslov« niku a niti inače nigde ne nalazi na« ert jednog ovakvog izveštaj«', to dr« žimo da bi ovakvi statistički tabelarni pregledi kakvi su izradeni za Novi Sad mogli poslužiti kao obrasci »a. sve župsko i društvene statističke pregle« de. Pignetov broj, koji je vrlo prost, nalazi se na svakom lekarskom listu, mere, koje su za taj broj potrebne mo« že svako uzeti; za uzimanje tih mera nije potreban lekar, svaki piednjak moižc izmeriti sve vežbače svoje vrste
i ove miere pribeležiti na jednom obič« nom anku papira. Ako: nema u dru« štvu nikoga ko bi izradio statistički pregkd na osnovu dobiivenih mera župski. lekar ec ih vilo rado i lako
ii či n i ti. Župski lekar župe Svetozara Miletiča poslao je svakom društvu uputu i arak papira sa svega tri rubrl« ■ke (višina, težina, obujam grudnog koša) koje .su potrebne za Pignetov broj, da prednjači izvrše potrebna mi. renja. Taj put preko p r e d n jaka izabrao je župski .lekar zbeg toga, što je ustanovi o da se lekarski Pstovi slabo ili nikako ne vode te je našao za opravdano da iz lckars'<og lista, izva« di lubrike za Pignetov broj i poveri ih jednom stalnom vežbaču, kao posebni izvi.štaj. Na taj 'način če biti spasen jedan vrlo važan materijal za opštu sokolsku stvar, 'koji bi u lckars’kim li« stama, eekajuči samo na P, kare si« gurno bio izgubljen.
Iako je Pignetov broj samo »po« močno sredstvo« ipa'.< nam potreba nalaže tla se njime kao j edinim oibje.k« tivnim sredstvom kojim uispolažemo koristimo, da popunimo jednu velik u praznimi našeg unutrašnje^ rada, da dodemo do opčeg, general nog pregle« da telesnih sposobnosti svih vežbača.
BRANKO HOPE (Dubrovnik):
Kako? — Na koji način?
Mnogi postavljaju ovakva pitanja1 kad piročitaju redak »Širite Sokolski Glasnik«. Ali kako? Pa to je vrlo teško, to je nezgodno, p,a to je i skupo., to oduzimlje mnogo vremena, pa to je suviše prosto prodavati sokolske no« vinc — biti kolporter...
Bezbroj čete ovakvih odgovora i smicalica čuti od one brače, koja ne« maju volje ni smisla za rad. To su od« govoti onih, koji nemaju poverenja u svoju sposobnost i ustrajnost; to siu .odgovori one brače, koja još nisu shvatila da ni jedan sokolski i častan posao ne može biti ni težak, ni nezgo« dan n.i prost. Naprotiv, kakav god bio rad, ako je za dobrobit Sokolstva on je uzvišen, pa rr.akar to bila i kolpoir« taža sokolskih listovai
Da bi skratio razmišljanje^ svima onima, koji žele da reši' tu tešku za« gonetku ispričat ču im kako jc So« ko Iško diuštvo u Dubrovniku organi« zovalo raspačavanje Sokolskog Glas« n.ika.
Jednom članu upravnog cdbora noverena jv briga oko širenja štampt (povere-nik za štampu) i dodeljeno mu je još osam agilnih članova. Dubrov« nik i predgrade podeljen je u devet rajona i svakome je bratu poveren je« dan — naravno onaj u kojem stanuje, u kojem ima svoj dučan, kaneelariju. ili onaj u kojem so preko dana naj« više k reče. Svaki jc brat ipopisa o u svome rajonu, imena svih onih, koji mu stalno uzimlju Sokolslki Glasnik,
i	on ih sad redovno obilazj.
Poverenik za štampu ima tu duž« nost 2. i 16- u mesecu kad dobijo Sokolski Glasnik, da pripremi svako« mu od ono osam brače potreban broj komada, da sebi ostavi potreban broj
za svoj rajon, da svakog brata zaduži za odgovarajuču sumu primljenih So« kolskih Glasnika i da ih prizna za onu sumu, koju mu .p.redaju kao .utržak od »Sokolskog Glasnika«.
Napokon poverenikova je duž« nost, da prikupljene pare odmah po« šalje upravi Sokolskog Glasnika drže« čj se one narodne »tude poštuj, a svo« jim S'j diči«.
Čitav posao odu/imljc poprečno svakom bratu jedan sat mesečno, a svaki prijatelj naše štampe podupire Sokolski Glasnik sa samo četiri Din mesečno.
Eto Tia .ovaj je način Sokolsko društvo u Dubrovniku pre kratko vreme organizovalo prodaj u i več sa« da redovno raspačava po 250 komada svakog 'broja »Sokolskog Glasnika«, a izgleda da če se ovaj broj znatno po« večati čim se organizuje prodaja u hližoj okolini.
Pa /zar ne bi mogla i ostala dru« štva posvetiti malo više pažnje ovorti našem službenom glasniku i ovako or« ganizovati prodaju?
Zar nebi moglo, medu nama, biti malo više savesti pa da nestane ona ponižavajuča opomena »Podmiritc za« ostalu pretplatu«, ikoja tako. nezgodno zvuči u jednom sokolskom listu, a ko« ju uredništvo — šilom n; prilika — mora nažalost redovno da štampa?
Raspačavajte Sokolski Glasnik, šaljitc redovno pretplatu, šaljite izve« štajc o sokolskom radu u vašem kra« ju i zahtevajte u svak oj ikafani, restau« raciji i hotelu »Sokolski Glasnik«. — To radite u svom i u svakom mestu gde stignete jer su to najbolja četiri načina sa kojima čete pomoči i proši« riti našu sokolsku štampu.
VIKTOR LADENHAUZER (županja);
Za što realniju saradnju Sokolstva
i škole.
O stanju telesnog obrazovanja u našoj državi se do sa.da v.eč dosta pi« salo a j:o§ više debato val o i ra zg o« varalo povodom raznih sastanrfka i skupovia.. Izvedemo li zakijučak iz svega toga raspravljanja, dolazimo do spoznanja -jiedne porazne činjenicc:
Opštc stanje tvlesnog obrazovainja je kod nul e jadno, a najboiljc se t'o vidi po školama, napose osnovnim. Pa ni« j,e nikakvo čudo, da je torno tako! Na« protiv, čudno bi bilo. da našo šlkole po'kazuju u tom smeru onaji napre« dak kakav bi bio nap'osc s naš.ef stra«
ne požel jan.. Jer, pitamo se, što je do sada, kroz ovih deset \godina :našcg zajedničkog dr.žavnog života učinjeno sa zvanione Stran., da se Stanje teles« nog lobrazovanja popravi? ‘N.arooito ,šta jo iučinj.eno da se učiteJjima osn'ovnih škola dado potrebna istručna sprema, da mogu s uspehom poduča* vati telovežbu? Osim par izdatih ras« piša i naredaba ništa. I dok su ti nas« pisi bili puni lepili reči o potrebi i koristi telesnog obraz'ovanja, do'tlc sc u praksi drukčije postupalo. U učitelj« skim školama jc telovežba reducirani'-., a u četvrtom tečaju potpuno dokinu« ta. Gde enda da učitelj stekne potr.b« nu sp r,e mu, za uspešino izvodenje na« stave telesnog vežbanja it duhu svih onih lepih naspisa?
Skrajnje je vreme, da JSS, kome jic i onako svrha fizičko i moralno po« dizanje snaga u jugoslovenskom na« rodu preuzmo u tom pravcu inicija« tivu i: svoje ru'k.c. Na način, kako to čini organizacija Pomladka Crvenoga Krsta u učiteljskim točajevima za muški ručni raid, trebalo bi i Načelni« štvo JSS za vreni'. vcli'kog šk'olskog raspusta priredivati jednomesečne tic« čajeve za učitelje osnovnih škola u kojima bi se dala u najzbijcnijoj for« mi ona sprema, koja jo učitelju p'o« trebna za uspešno provodenje nasta« ve telesnog vežbanja u osnovnoj Školi ■po sistemu dr. Miroslava 'Pvrša, a na način kako se to čini po. našim Sokol« skim društvimi']., t. j. u duhu sokolske ideologije. Obzirom na kratkoču vre« mena i opširnost materijala trebalo bi odabrati samo 'onu gradu, koja jo ne« ophodno potrebna, bez nagomikvanja kojikakvih spotednih stvari 'kako ra znade da se dešava u sličnim točaji, vi« ma. Jer samo na taj način mogla bi biti svrha postignuta. I ,pri izboru prc« davača valjalo bi povesti računa o to« me, da oni ne budu samo dobri So« koli i gimmastičari, nego porod' toga još i spremni ptedagozi i metodičari, što jc vrlo važno, jer s.i ne sme za« boraviti, da. ac imado spre mati učite«
1 jc, koji več imaju opštu pedagošku spremu, z>a. 'obučavainje telovežbe.
Prvi savezni tečaj za vodnike na« raštaja i dece bio jo i prvi korae uči« njen k stvaranju posebnih deč jih prednjaka i naišao je nm. potpuno ra« zumevanje. Uspeh ovakvih učit'.ljskjh tečajieva bio bi bez sumnje još veči, jer ne samo da bi :se na taj način po« pravilo opče stuinjc telesnog obrazo« vanja u školama, nego bi mnogo dru« štvo na taj način dobilo, dobrog pned« njaka dečjih kategorija, čija so nesta« šicui' jasno razabire iz statističkih po« data'ka, koji pokazuju u poskdpjc vreme slabo napredovanje sokolskog podmlatka.
Od pouetka velikog školskog od« mora dele nas još puna dva mei« seca. Uz dobru volju' to je d-ovoljm; vrcmcniH', da se počno sa organizo-va« njem prvig tečaja za učiteljic osnov« nih škola. Saradnja sv.c one brače, ko* jima na srcu leži poboljšavanje stanja našeg telesniog obrazovanja, ne če izostati. A isto talko ni razumevanje učitelja kojima j'e ovakav tečaj ne« ophodno potreban. Daklv:, ne prc« ostajo drugo, nogo*: na posao!
Neprijatelji Sokolstva.
Pregledavajuči izveštaj.e funkcio« nora raznih župa i društava moramo nažalost konstatovati da u našem So« kolstvu ima tri vrste članova. U prvu vrstu spadaju oni, koji su potpuno shvativli o'bavczu i dužnosti k-oje su primili na sebe stupajuči u sokolske redove. U drugu vrstu oni, Ikoji su tačno ispunili i podpisali pristupnicu
ii	rodovno plačaju članarinu. U troču pak vrstu spadaju oni koji su podpi« šali pristupnicu — možda i nisu — a nc nalaze za shodno ni da plato Sla« narinu.
Teško je tačno odrediti proccintu« alni odnos modu ovima trima vrstama, ali izgleda da jc osna treča brojno za« stupljcna. 1 eto baš ti članovi iz treee vrsto, koji zamišljaju da je dovoljno potpisati pristupnicu pa sc nazvati Soko — a nc izvršavati ni one najele« mentarn'ije sokolske dužnosti. To su nepriijatelji Sokolstva. Od tih nam preti najveea opasinost, jer oni u na« šim r. dovima sistematski ruše red, uništavaju discipilinu i daju loš pr*i« mor onima koji tek stupaju u Sokol« sko rodove. Tak vi m elementima nc može i nesme da hude mesta u So« kojistvu, jer su oni stupajuči u naše redove dali pismenu obavi./u da čc se vladati po sokolskim pravilima i propisima; pravila, porod ostalog, prodvidaju i plačanje članariine, a oni to no izvršavaju — rie izvršavaju. jed« nu od najlakših ali najprečih oba« veza. Pa zar može da hude Sd:<o onaj koji nc ispunjava svoje obavezc, koji me drži zadanu reč?
Nebi ni maikao perom, kad bi sc iradilo 'samo o nekoliko brače .Ikoja zbilja pored najbolje volje nc mogu da ispunjavaju novčano obavoze, dok sve ostale prema Sokolu savesno iz« punjavaju, ili kad bi bila roč o kojem Hercegovačkom društvu u kojem zbi« lja vlada beda i gilad. Ali dok baš illcrcegovačka društva prednjače. u lizvršavanju svih pa i novčanih oba« veza, doti c društva iz mnogo bogati« j4h krajeva upučuju molbe brat.sko m
Savezu da im se ili oprosti ili snizl dug ili da dodu do neke »nagodbe«.
Ako želite biti Sokolovi, onda ne smete da izgleda te propali trgovci koji traže »prinudnu migodu«, i bed« niei kojima je potrebna milostinja u obliku oprosta ili sniženja duga. — U tom bi sc slučaju s puni m pravom morala da bune sva .ona bratska dru« štva, koja uzorno ispunjavaju svoje dužnosti i da kaižu: »S kojim sc pra«
vom nazivlju Kokolima i nagraduju cini, koji rade protiv interesa Sokol« stva?«
Priznajte da je glavni uzrok svim zaostacima — nemar. Pregnite svim silama —• udvostručite rad pa čete joS ovii godinu podmiriti sve dugove žu« pama i Savezu.
Budite Solkoli, a no ineprijatelji Sokolstva.
P. H.
][jugoiluvensk i >vq
fcrkorbhi tfot gad.19'30. u Beogradu.
Geslo našeg II. sleta: U Sokolstvu je moč i budučnost Slovenstva.
red i disciplina!
Delo,
Računajmo!
Iz izveštaja, koji nam stižu iz svih delova države, vidimo, da se u poje« dinim bratskim društvima vrše več opširnc i intenzivne priprem. za naš
II.	jugoslovenski svesckolski .slet g.
1930.	u Beogradu. Na temelju tih iz« veštaja možemo postaviti več nekoli« ko računa, koji su viš. ili manj e ken« kretni i rcelni.
Pokazujc se, da če svako naše društvo dati poprečno za proste vežbe članova po 10 brače, veča društva da« kako više. Pošto brojimo daaas 436 društava, vidimo\ tla dobijemo po tom računu 4360 vežbača, a uzevši u obzir jača društva, d oči čemo lako s dob no m voljom i smotrenom pripravom na broj 5000, za koliko če biti priprem« 1 j en prostor na sletištu. Da taj broj postignemo ni j. dakako ovisno od mojih reči i nagovaranja, nogo jc ovis« no od rada, koji društva vrše. Ka|kav če biti rad, taka v biče i uspeh.
Dužncst j. bratskih župa, da or« ganizuju i nadziru rad u svom pod« ručju. Koliko je najviše mogiičo, Sa« vez če to delo podupirati svim svojim snagama. Treba jc samo p ro vedi vili predloga i takvih zahteva, koji ne sižu preko granica naših snaga.
S obzirom ria učostvovanjc čhvni« ca, naraštaja i dec. kod prostih vežbi ne možemo roči još ništa konkretno. Ipaiki smemo računati, da če i brojevi ovih kategorija hiti častni za nas.
Da omogučimo la.kše uvežbavanje prostih vežbi izači ee gramofonske ploče za glazbu k prostim vežbama članova i članica. O tome su več oba« veštena sva bratska društva i samo od njihovog odziva jo ovisno, hoče li biti ostvareno to dobro mišljeno i potreb« no olakšanje, koje namerava provesti starešinstvo JSS. Slično so namerava i za oba naraštaja. A sve to promiš« Ijeno i oprezno, da nc zagazimo u ma« terijalne teškoče koje bi bile uzrokom n e u g o d n i h p osle d i c a.
Na raspoloženju je uz svei proste vežbe i dote r:. n talklmičarski red, koji hi morao imati svako, ko sc spremu za utakmieu.
Kao što vidite, sve su to najnuž« nije priprome dovršene; potrebno je samo, da sc njima koristite što bolje i što hrže.
Buduči jc slet naša zajednička priredba, sasvim je pravilno, da odgo« vornost prenesemo na sve i pravodno porazdelimo medu sve. Veliki teret moralnog i materijalnog značaja lako čemo preneti, ako ga nose sva ramena. Pojedinac sam srušio bi se pod njim, što ne bi ni,kome koristilo več bi da« pačo svima šfkodilo.
Najprc i najviše jc potrebna sve« OP št a štednja. Niko nam neče deliti m’lostinje, a niti je od ikoga molimo. Svaki neka nastoji sam, da se ogra« niči u svojim osobnim izdaeima sve do sleta, da si na taj način nabavi sva materijalna sredstva koja su potreb« na, da se u rodu i po propis:ma obuče za slet i da če se moči sokolskom skromnošču prehraniti u sletskim da« nima u Beogradu. Sva nastojanja u tom pogledu idu za-time, da če biti iz« daci za svakoga snošljivi.
Uvažavajte, bračo i sestre, ovc moje reči, mislite i radite trezno i stvarno, pa čc 'vam biti moguče za« jedno samnom računati na materija« lan i moralan uspeh sleta.
E, Gangl.
*
Jtugorslovlenskf Sokoli iz Aml rike na našem sletu g. 1930. u Beogradu.
Jugoslovensko Sokolsko društvo Do« tro.it, Mich., javlja dopisom od 20. marta starešinstvu JSS da čc učestvo« vati II. jugoslovenskom svesoko.lskom sletu u Beogradu g. 1930. U jedno ša« 1 ju svoj brači i sestrama u staroj do« movini bratske i sestrinske pozdrave. Vračamo im pozdrave i veselimo so njihovom dolasku na naš slet,
i—,
Ing. VJEK. KOVAČEVIČ (Kreka):
„Vesnik“ župe Tuzla.
Četiri godine izdaje tuzlanska žu« pa »svoj Vesnik pod redakcijam br. Bogičeviča. Priznati moram da je u toku toga vremena proiživljavao Ves« nik mnogo krize, i č.sto puta mu je pretila ozbiljna opasnost da prestane izlaziti. Najbolje sc to ilustrujie iz to« ga, što na sv ako j godišnjoj skupštini župe dolazi na dnevni rod tačka: pita« njo daljnjeg izlažcnjai Vesnika. 1 lova tačka nikad n,e prolazi jednoglasno nogo samo većinom glasova. Tu ve« činu sačinjavaju svesna društva, koja vide u Vcsniku ogledalo rada naše žu« p e i jedno vr.lo dobro sredstvo z/.! obavoštavainjo i Širc sokolska javnosti
o	radu pojedinih društava u župi, i o radu . vodstva župe. Naročiti zinačaj našega Vesnika. leži u tome, što je porod ideoloških i informativnih čla> naka donosio i korisnog gradiva za prednjaike.
Oskudica stručne sokolske litera« ture na našem j.eziku majviše nas po* tiče na daljnje izda vanj e Vesnika. Našem Vesniku odlučili smo ovo go« dino da damo još veči tehnički zna« čaj. U čemu če sc on sastojati?
Nc samo po društvima naše župe nego u 90% svih Sokolskih društava našeg Saveza zapinjic naš na j važni ji rad — telovežbački. Nijiei tome uzrok samo toliko razvikani n.e dosti:! tak prvdnjaka, nego mnogo aktuelnijc je pitanje stručne literature. \Koilik*o prednjaka imademo mi, koji mogu da sc služe opširnom i bogatom čoškom sokolskom literaturom, u kojoj čo nači 7,i% svaku r<atcgorij'u obiilnog gra« diva za bilo koju spravu i bilo koje mesne prilike? Koliko u nas imado prednjaka, koji dodu pred svoju ka* tegoriju no znajuči što da danas.vež« baju. P«, nastaje pogadanjc obično: hočemo li. preču ili ruče? Hočemo! A
konj, kozlič, lesti., čunjevi, palice, bučice, greda, stalci, stol... stoje nogd,ei zabačeni i na njima se slaže prašina. Nije (da pnednjak sam ne uvida, da bi trebalo sve sprave izme« njivati redovno po nekom programu, negio sc prosto boji doči pred takvu spravu sa vrstom, naročito narašta« jem ili decom, pogotovo sa ženskama, jer .nc zna šta bi s njima vežbuio. Koje su vežbe za njih.
A kad imade gotov r.aspored vež« banja, u kojem jo sve što je za dotič* nu katogoriju prikladno, lepo siste« matski razvrstano pa taj raspored sa« mo obesit; na zidu vežbaonice a voda« ma vrste daitc u ruke detaljno iobra« dene vežbo na svakoj spravi za do« tični čas, onda je rad i jednostavam i sistemats'ki. Voda vrste me treba da se brine i izmišlja što če vežbati voda kategorijo ne čo pitati vežbače: hoče« mo li preču ili, ruče, a načelnik so ne če zgražavati nad jednostramom iz« vežbanošču svog članstva, naraštaja .i decc. Telovežbački niveau društva ec porasti.
A isceda da sc vratimo opet na naš Vesnik. lzlažonjc Vesnika osigu« ra.no je pretplatom koju su naša društva skupila, a koja iznosi 20 Din godišnje. Ove godine čo Vesnik izači
4	put na po 32 str. i to: 1. V., 1, VIII. 15. X. i 31. XIT.
Uzimajuči u obzir njegov s ponve« n u t i t.hnički značaj odlučili smo, da minimum 16 stranica u svakom brojti Dopunimo gradiviom, koje če prednja* cima koristiti Župski prosvetni odbor če takoder donositi na 2—3 stranice gradiva opet za Sokolanu prikladnog za nagovore pred vrstama.
Ovim člankom hočemo da skrene* mo pažnju naročito prednjacima, da. so pretplate na naš Vesnik, m- toliko
delu, ker je njegovo .zdravje bolj šib* ko. Zato pa je močna mjegova volja in velika njegova vdanost Sokolstvu'
Do.enjških so!kol.skih društev si .ni mogoče misliti brez br. 'Papeža. Pojdi* te in učite vse narode! Tako jie nav o* čil Zveličar svojim apostolom. Tudi br. Papež je šel in učil nove nauke Tyiševe in Fiignerjeve zbiral učenec, pripravljal in rahljal tla, iz katerih je pognalo tu in tam sokolsko društvo. Novim sokolskim društvom ji, bil ka* kor ljubeča mati. Za svoj: nebo-g* ljenčke je skrbel, kolikor mu je bilo mogoče: hodil jih učit sokolske res* niee in prvih korakov. Ker -drugače ni mogel, je porabljal za to nedelje in praznike.
Živeti vrli mož ne sme zase. Tudi ipo tem pesnikovem uku je živel br. Papež. Skoraj je zanemarjal lastno družino na korist sokolske.
Br. Papež je vodil -dolenjsko so* kolsko župo po vseh zletih in jo za* stopaj na vseh saborih in glavnih skupščinah. Zaradi tega ga pozna bližn.0 in tudi daljno Sokolstvo, ki mora biti res nekaj posebnega, da se mu je tako prikupilo in da mu kaže služiti tako dolgo in tako zvesto.
Sokolsko -pravilo je: no slave nc
ŽUPA ZAGREB
PREDNJAČKI TEČAJ SOKOLSKOG DRUŠTVA ZAGREB f.
Svaiko Sokolsko društvo treba da posveti največ n btigu izobrazbi spremnih prednjakui. rauš-ih i ženskih, pa i onda, ako ih trenutačno ima dovoljan broj, a ona društva, koja n.emaju do* sta prednjaka, tre ha. da tom pitanju posvete največu pažnju.
Sokolsko društvo I. u Zagrebu ima jak prednjački zbor, Ikoji ise sa*
da nama finainsijski pomognu, več da seb, koriste. Stojimo na stanovištu, J i je svake jedinioe, ako imade n e što što može i drugima da koristi, njena so* kolska dužnost skrenuti na to pažnju i dati prilike da se i drugi time ko* riste.
Pod naslovom »Sa tečaja >u Tyr= ševom dqmu« je objavio »Sokolski Glasnik« u broju 23. od 1. decembra 1928. članak brata Iva Majcana, u ko* jem sc pisae vrlo nepovoljno izražava
0 delovanju brata More, ko j i deluje kao sokolski nastavnik u tečajevima ČOS.
Ova kritika delovanja brata Hore doisla je u naš list, jer je bilo uredni* štvo mistifieirano i zavedeno na sa» svim krivo mišljenje, a prema torne i postupak.
Na temelju gradiva, ko je nam je na raspolagan ju, 'utvrdujemo po vla* stitoj inicijativi, da se je bratu 1 lori namela nepravda. Nitko od uredni* štva »Sokolskog Glasnika« nije im-ao namere, da bi vredao čast i delo bra* ta Hore.
Nadležnom Sokolskorn društvu naredeno je, da protiv pisca spomenu* tog članka uvede disciplinski postu* pak.	Starešinstvo	JSS.
•
Svim bratskim župama i društvima.
Udruženje Ratnih Invalida kr.
SHS Oblasni odbor u Banjoj Luci
obratio se na Jugoslovenski Sokolski Savez s molbom, da preporuči svojim društvima raspačavanjc skromnog broja srečaka velike stvarne invalid* ske lutrije, ko ju je to udruženje ras* poslalo pojedinim društvima. Čista dobit lutrije -namenjena je /a izgiad* n ju Invalidiskog doma, u kojem bi našli utočište Sokoli slbmljenih krila sa svojim obiteljima. Bratsiki pomozite! Raspačavajte i medu ostalim gradan* stvom i prijateljima Sokolstva. Zdra* vo!
Stairešiinistvo JSS.
*
Sokolski dan 1928.
(Vlil. iskaz):
a) potpuno su uplatila: Grohote Novo mesto, Jagodina, Šmarje pri Jelšah, Siverič, Pragersko i Cetinje.
b) delomično je plaitilo: Sok. dru* štvo Ribnica.
•
III. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS
15. aprila 1929.
Na dnevnom redu bio je sastav odseka starešinstva JSS, kojom prili* kom su predsednici poj edinih odseka
1 odbora razvili programe i stavili svo* je predloge, uslove i zahteve. — Kon* stituiranje svojih odseka su najavili: Organizacijski i pravni odsek' JSS, Gospodarski odsek JSS, Odsfk za Ozledni fond JSS, Prosvetni odbor JSS, Umetnički odsek JSS, Lekarski odsek JSS, Socijalni odsek JSS, Odsek za odnošaje s inostranstvom, Gra* devinski odsek JSS, Narodno*odbran* boni odsek JSS Železnički odsek JSS, Statistički odsek JSS i Novinarsko* redakcijski odsek J'SS.
Brat tajnik izveštava, da se ČOS zahvaljuje za izraženo saučešče prili* kom smrti brata Karla Pospišila, koje je tumačilo pokojnikovom sokolskorn društvu i obitelji.
Ozledni fond JSS doznačio je So* kolskom društvu iši&ka Din 170. — Odobreno.
Brat statističar izveštava, da župa Ljubljana predlaže u brisanj, dru* štava Ig*Studenec i Komenda. Žaklju* čak čekaju se Jikvidacijski fikti. -— Župa Osijek piovela je likvidaciju društva Cepin, što se prima do znanja.
Iza toga opširno se raspravlja o predlogu Gospodarskog odseka JSS, t. j. o nabavi gramofonskih ploča sa glazbom /a prost1 e viežbe članova i članica propisanc za II. jugoslovenski sve sokolski slet. Predlog GO JSS bio je odobren.
•
IV. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS
22. aprila 1929.
Starosta čita dopis Poslanstva Če* hoslovaoke Republiku u Beogradu, a ko ji glasi:	v	.	.
Poslanstvo Čehoslovačke Rcpubli* ke u Beogradu ima čast turna,čiti Va* ma zahvaJnost Predsednika Čehoslo* vačke Republike g. Dr. T. G. Masa* rvka na pozdravnom telegramu koji -ste mu uputili sa svoje glavne skup* štine održane u Sušaku.
Poslanik i Ministar: S e b a.
Na p'redlog predsednika gospo* darskog odseka JSS brata Čohala od* reduje se rok za u,plačivary e gairancijs skog fonda za II. jugoslovenski s ve sokolski islet u Beogradu 1930. god.
de iz granica župo Tuzlanske, kak > bi koristio i drugima. Zato ga podi* žemo nad karakter čisto župski, i da* jemo u njemu gradiva, koje če: dobro poslužiti sviakome pnednjaku.
Vesnik ise naručuje kod: Sokolske župe, Tuzla. Pretplata 20 Din godiš* nje, pojedini broj 5 Din.
1. obrok od Din 10 po članu mora sc uplatiti JSS do 30. ju na 1929; a 2. obrok do 31. januar a 1930. Jednoglas* no primljcno.
Iza toga poveden je razgovor o učestvovanju naše vi ste za trčenje štafete u Poznanju. Brat načelnik dr.
V.	Murnik izneo je neke svoje za* hteve i uslovc u tom pogledu, koji su bili jednoglasno primljeni.
Predsednik »Odseka za veze s inostranstvom brat Josip Jeras, iz* ne o je mini program tog novog od* .s-.ka. koji je izradio na prvoj svojoj sednici. Starešinstvo odobrava.
IZ UREDNIŠTVA
Sve bratske župe, društva braeu i sestre saradnike i pretplatnikc, ko* jima je stalo do toga da »Sokolski Glasnik« njihovom pomoču dignemo na doličnu visinu kakvočom i ikoliko« eom, upo/oravamo na raspis ankete o »Sokolskorn Glasnik«« u uvodniku današnjeg broja.
Svi, koji su u redu namirili pret* plat>u za prošlu i ovu godinu ima ju pravo učestvovanja kod ankete. Brat* ske župe i društva kao takova mogu isto poslati svoja mišlenja na naslov: Uredništvo »Sokolskog Glasnika« (An= kieta), Ljubl jana, Narodni dom.
O	uspehu ankete govoričemo u narednim brojevima »Sokolskog Glas* nika«.
1.	jula 1929 z vključujemo anketu. Molimo Vas, budite 'kratki i jezgroviti u vašim mišlenjima, radovima i pred* lozima. Uredništvo si pridržava pravo objave pojedinih zanimljivih, korisnih i dobrih doprinosa. Anonimne dopise nečemo uzeti u obzir.
Uredništvo i Uprava Sokolskog Glasnika, drage če volje primiti i prp* vesti svaki 'dobronamerni, pametni i korisni predlog ili iželju svojih sarad* nika i pre tplatnika, ako ec ih voditi briga da koriste mvšoj sokolskoj štampi.
Svi želimo da nam dogodine So* kolski Glasnik postane tednik i pre* de na rotaciju, a za jedno i drugo j. potrebno. podvostručenje broja sarad* nika, pre tplatnika i oglašivača. I na to mislite kod ankete.
Le eni ljubici je zvest. Tej ljubci čast se pravi. Na te pesnikove besede mislim, ko hočem pisati o br. Ljude* vitu Papežu, načelniku dolenjske so* kolske župe in novomeškega sokol* skoga društva, o tem zvestem sokol* ske m vojščaku.
Pried 25 leti se je zagledal v So*' kolstvo in je še danes vanj zavero* van. Sokolstva, ki se ga je tedaj okle= nil z ognjem mladeniča, sc še sedaj drži s prepričanjem mo'ža. V tej dolgi
debi se marsikdo popolnoma izpre* meni, menja svoje nazore in ae pre* vrže prav v nasprotje tega. kar je kdaj bil. Ne tako br. Papež! Vse njegovo življenje teče po kolesnicah, ki jih je zarezalo Sokolstvo Slovenstvo, Jugo* slovenstvo in Slovanstvo. Za las se še :ni odmaknil od sokolskih načel, ki so ga vsega prešinila tako, da se lahko reče, da je pri njem beseda meso po* stala.
Koliko dela in skrbi je bilo v če* trtini stoletja, koliko neizpolnjenih
Pročitaj.
Da se olakša« uvežbanje za II. ju* goslovenski svlusokolski slet u Belogra* du 1930. godine propisanih prostih v'iž= bi članova i članica, odlučili smo se izdati GRAMOFONSKE PLOĆE, ako ee se javiti dovoljno društava da ih poručuje. Gema bi bila 60 Din po kos madu (bez pošta rine).
V
Ko si hoče nabaviti GRAMOFON, župa,. društvo ili pojedinac neka so obrati na svaki način pre nego kupi na nas, da mu stavimo ponudlu, da ga na ta j način oču vamo pred eventual; nom štetom, a ujedno mu omogučimo doči po konkurenčnjoj ceni do dobrog aparata.
Došlo je vremie za ilzlete i pribli= žava se vreme letovanja. Ako trebaš nepromočivov prepariramo platno za šator, plašt za kišu, nahrptnilk, ili ča= mac koji se može složiti itd. obrati se na saivezni Gospodarsiki odsiek /Л poc nudu. Isto važi za KONZERVE.
•
NOTE za proste vežbe, odredene za II. jugoslovenski svielstokolski slet u Beogradu godine 1930, a i za ovogodiš* nje župske i društvene nastupe, dobi* vaju se kod JSS u Ljubljani (Narodni dom) po sledečim cenama (poštarina se zaračunava posebno):
1. proste vežbe za muški naraštaj: a) glasovirski izvadak Din 12; b) glaz* ba Din 35;
2. proste vežbe za ženski naraštaj: a) glasovirski izvadak Din 15; b) glaz* ba Din 55;
3. proste vežbe (štapoviina) za sta* riju braču: a) glasovirski izvadak Din 17; b) glazba DBn 55.
Narudžbe pišite čitljivo i tačno.
•
Sve sokolske žuipe i društva brat* ski obaveštavamo, da su izašle iz štam= pe proste vežbe za II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu g. 1930. za članstvo i naraštaj. Narudžbe prima i izvršuje Pisarna JSS, Ljubljana, Na= rodni dom. Javite tačno, koliko pri* meraka poručujete. Cena pojedinom svesku Din 10'—. Sveska su četiri.
♦
Tražite ponude od saveznog go* spodarstva za zlatne i srebrne čavlji* če (žebljičke) za zastave.
IZ UPRAVE
ŽUPE, DRUŠTVA, SESTRE I BRAČU PRETPLATNIKE MOLIMO, DA NAMIRE ZAOSTALU PRET* PLATU, A ZA TEKUČU GODINU DA DOZNAČE BAREM DIN 25 UNAPRED NA RAČUN PRETPLA* TE (DIN 50). NAŠ RAČIIN KOD POŠT. ŠTED. JE 10.932.
želj, koliko izjalovljenih načrtov, ko=
1 i k o bridkih izkušenj in skelečih prc> var! Le redko upa solnee je sijalo, viharjev jeze so pogosto rjule! Tako bi lahko tožil tudi 'hr. jPapež. Vkljub vsemu temu pa ni opešal in se navc* ličal, ini izgubil vere v Sokolstvo, nje* gova ljubezen do njega ^se ni ohladila. Dasi se je nanizalo 25 novih let k nje* govim poprejšnjim, se ni postaral. Saj ga pomlaja vedno sveže Sokolstvo in vedno vedra sokolska mladina.
Br. Papež :ni bogat in učen in ni* ma visoke službe. Vendar opravlja veliko in koristno' delo. Marsikateri divjak jc cepil s plemenito sokolsko mladiko, da je ta divjak ozelenel, sc razcvetel in obrodil obilen sad. Marši* koga je rešil ker mu je ,nokazal pot v obljubljeno deželo Sokolstva.
Horacij pravi: Si fraetus illabatur orbis, impavidum ferient ruinae. To geslo velja tudi za brata Papeža, k-i sc je navzel pri svojem dolgoletnem so? kolovanju vztrajnosti, odločnosti in poguma. S temi sokolskimi dolžnostmi premaguje vse težave in kljubuje vsem nasprotnikom. Brez oziranja'in oma= hovanja, brez odlašanja in obotavlja* n ja (koraka k sokolskim (vzorom im vodi s seboj tudi druge. Pravo Sokol* stvo je samo dejansko in ne iz eenih besed.
Življenje ni praznik. Življenje naj bode t: delaven dan. Ta pesnikov
o	nom in vodi tudi br. Papeža. Po opravljenem poklicnem delu se prične sokolsko delo. Na njegovih ramah n na njegovi skrbi je članstvo, naraščaj in deca. Kolikokrat br. Papež rahlo in brez očitanja toži, da jc tudi sokolski vinograd velik, da pa je delavcev pre* malo. — Ako ga vprašaš, kdaj bo go* tov in prost, ti bo odgovoril, da bo to šele ob enajsti uri zvečer.
Čuditi se moramo bratu Papežu, cia vse to zmore in da je kos tolikemu
stoji iz dobrih sokolskih radnika, ali držeči na umu da. svaki organi,zam treba pomladi vanja i popravljanja, priredilo je u ovoj godiini društveni prednjački tečaj. Taj je tečaj započeo 9. decembra 1928. g., |'a, trajao j.e: do 27. februara 1929. g. Časovi p.redav-a* nja održavani su svakog dana osim subote. U obične dane držan - su po 1—-2 časa, a nedeljom po 3—5 časov a, što jic sve bilo udešavano prema ras* položivom vremenu predavača i po* Veznika tečaja. Valja limati na umy da su i predavači i podaznici tečaja bili dužni,, da pored toga vrše sve svo* je redovne funkcije n društvu. Od 91 predvidenih časova, održana su 82, čemu su bile uzrok nesavladive okol* nos ti.
RAD DILETANTSKOG ODSEKA SOKOLSKOG DRUŠTVA U DU* BROVNIKU.
Davno se ose.eala potreba da ovo, dosta agilno, društvo osnuje i ovaj vrlo lepi i korisni odsek. Nekoliko sc iputa pokušavalo ali bez osobitog uspe* ha. Ne gubeči nade učinili smo još jedan ovakav pokušaj, u novembru prošle godine, i potpuno smo luspeli-Na ta j način sad imamo u društvu jt dan, vrlo radin odsek, koji nam pru* ža razne koristi.
Prva je moralna, jer uz neznatnu ccnu dajemo članstvu i gradanstvu mnogo le.pšu i poučniju zabavu nego što je kinematograf. Dovodimo u So* kolanu i upoznavarno sa našim radom
i	ona j deo dubrovačkog gradanstva koj'em su nas protivnici Sokolstva pri* kazali u majornijem svetlu.
A druga je materijalna, jer nam predstave; donose lepe prihode, koji nam vrlo dobro dolaze za saniranje naših finansija.
Ovi uspesi ne pripadajiu nama koji smo nastojali da -ostvarimo naše želje i osnujemo odsek, oni pripadaju iskl j uči vo onoj brači i sestrama, koja svojim -nesebičnim i intenzivnim ra* dom neprestano doprinose napretku odseka.
Pored vredne braee i sistara di* letanata, najveći deo zasluge i hvale pripada brači: Božu Bubalu i Aleksan* dru Tupalovu. To su dva stupa odse*
dobička! Br. Papež tudi ni iskal po* hvale in plačila. Vse, kar je sto,ril, je delal, ker je bil trdno prepričan, da moie samo Sokolstvo naš narod preroditi in mu zagotoviti bodočnost.
Vendar bi zagrešili veliko nehva* ležnost, ako bi br. Papežu ne priznali velikih zaslug za Sokolstvo in za na> rod. Luč se ne deva pod mernik. Tako pravi ,sv. pismo. Br. Papeža moramo visoko povzdigniti, da se bodo drugi po njem zgledovali, da se bodo drugi ob njem vneli in da zasejemo take značaje kakor je on sam.
Starešinstvo dolenjske sokolske zupe in odbor sokolskega društva v Novem mestu priredita br. Papežu dne
4.	maja 1929 ob 20 uri v sokolskem domu svečano akaddmijo. Br. Papeža pa bomo najbolje s tem počastili, da bomo- to, k; r je on, in da, kakor pravi pesnik, pomnik postavimo mu tak, da s'ednji skuša biti mu enak. — Evan* g.ljski gospodar jc zaklical svojemu hlapcu: Pridi, dobri in zvesti hlapec! Ker si bil v malem zvest, tc bom čez veliko postavil. To naj bi veljalo tudi za br. Papeža, zakaj vsak delavec jc svojega plačila vreden.
Br. Papežu pa čast' in hvala in Zdravo!
ko Palčič, Berislav Vran, Dušan Bog u n O'vi e , Bori voj V uik :s a n , Viktor Če r n c , Vladimir M i 1 a š e * v i ć , Nikola Lon čia. r i Dr. Ant'.1 S c h w a 1 b a. Tečaj je dovršilo II učesnika, te im je izdana potvrda o polasku is,a oc.nom vladanja, te uspe* ha i napretkia u tečaju. Prema tomc su apsolvirali tečaj brača: Veno Baki, Miro Fišer Marko Rercčic, Franjo Štern, Rafael Pedašenlko sa odličnim uspehom, a Petar Radulovič sa povolj*
nim; sestre: Mira Brkič, Vanda Gri* zogono, Nadežda Zaljcpugina s od* ličnim uspehom, a Draga Tadič sa po= voljnim. Temeljem izdane »Potvrde« mogu se prijaviti zu društveni p.red* njački ispit naj'kasnijc do kraja 1929. godine.
Tako jie' Sokolsko, društvo I. u Zagrebu dobilo 11 miladih prednjački h aspiranata, koji ec s\, pošto je tečaj dovršen, prihvatifi sokolstkog rada sa preidašnjom voljom, a s novim zna* njem, a kad polo-že društveni pred* njački ispit, biče im otvoren p ut u prcilnj<ački zbor društva, t. j. u redove onih koji tehnički rukovode sokol* skim radom.
Od njih se o če kuje’ mnogo, a na njima fe da ta očekivanja opravdaju.
B. V.
4
drugi odličnog rezisera. Obojica su iako ne profesionalni ipak pravi umet« nici*glumci.
Pod njihovom upravom, ovaj je odsek kroz vrlo kratko venn sa ve* likim uspehom, davao nekoliko lepih pozorišnih komada kao: I. Vojnovič »Laza,revo vaskrsenje«. J. Devič »Iz* borna tuberkuloza«. A. Averčenko »žena i lupež« (sa ruskoga preveo br. B Bubalo). * »Nos«. B. Nušič »Anal* labeta«. Qj Prejac »Provalnik«. P.
I	etrovič »Zimski kaput«. I. M jas* nicki »Ni časak mira« (komedija u 3 či'na, s ruskog pruveo br. B. Bubalo)-
Odsek u svojoj neumornosti, «a* da priprema zgodne manje pozorišne komade, koje če — ako s tehničke Strane hude moguče — prikazi vati u okolini prigodom sokolskih izleta^
•
POMOČ GLAPNOJ BRAČI!
Ob j a vi j ujem o imena prilagača, koji su u tei.sk oj ne vol ji naših siromaš* ni h seljaka pritekli im u pomoč. D.i* rovaše*: Josip Duš k, Sarajevo Din 100; Sokol, društvo Zagreb I. ukupi.la sestra Zlata Kovačevič Din 1000; So* kolsko društvo Brod na Savi Din 1975; Sokolsko društvo Novo Sarajevo D:n 5541.
Osim toga poslala jo firma Mu* tavdžič i Kopriva iz Karlovca 35 ko=>
Naša jo želja, da naš Vesnik iza*
1
'SZ
M
Izjava.
ŽUPA NOVO MESTO
Brat Ljudevit Papež.
Vođa. tečaja bio jc brat Emil V u ko tič, a predavači' brača: Bran*
ZUPA MOSTAR
ka, prvi u vidu agilni,g pročelni k a a
fiod. XI. — br. 9.
»S O K O L S K I GLASNI K«
Str. 5.
mada raznog odela. Feodor Kočevar, pukovni!k D'arda 122 kom. raznog ode« la. Sokolsko društvo Celje 80 kom. raznog odela. Sokol, društvo; Brod na Savi 123 kom. raznog odela.
Svima prilagačima starešinstvo so* kolske župe najlepše se zahvaljuje na daru.
Starešinstvo župe Mostar.
Biti u formi
je jedina želja svakog pravog vježbača.
▼
Johan Linder, po-
bjedilac u hodanju na pruzi Pariz — Strassburg.
•	Svaki uapjeh u gimnastici ovisi o tome,
•	kako	de pojedini natjecatelj znali jačati i dovesti
•	do izražala svoje sposobnosti.
•	Sportski život nijo možda vel': od deset-
•	lječa	postavio sportaša pred tako teške zadatke,
•	nije nikuda pobjedu učinio tako teškom kao u
Ф	našim danima. S toga je baš potrebno, da naBu
•	tjelesnu i duševnu snagu pojačaino i da povisimo
m	našu radnu sposobnost i nuSu žeiju za pobjedom.
Z	Taj cilj <;emo najtakSc postići redovitom
•	upotrebom
koje demo 2 -8 BiHee uiutro i popodne dodati mtijeku, umjesto kave iii čaja.
Ovomaltine kao koncentrovana okrepna tirana, unosi u Ujelo novu energiju, a da kod toga ne otežava probavu.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din 18-50 po kutiji.
Tražite besplatni uzorak, pozivajudi se na ovaj list od
Dr. A. WANDER d. dM
ZAGREB
ŽUPA OSIJEK
Starešinstvo ove župe, izabrano na glavnoj godišnjoj skupštini u Osi* ielku 24. ftbruara 1929 konstituisalo se ina svojoj sednici od 9. marta o. g. kako sledi:
Starešina brat Dimitrije Petrovič;
I.	podstarešina br. Dr. Matija Perič (Osijek); 11. podstarešina br. Matija Koch (Vu'k'ovar); III. .podstarešina br. Dr. Aleksandar Milčić (Brod); tajnik br. Radojci Stepanov; iprosvetar br. Hinko Sirovatka; načelnik br. Fran Lhotsky; I. zamenik br. Andnja Sija* novic ‘(Vukovar); II. zamenik br. Drag. Dequal (Brod). Načelnica sestra Mr Ph. Đurđica Jovanovič; I. zame. ni ca s. Katica Bešliić i(Djakovo); II.
Odlikovana veletrgovina vina
ŠPIRO KUZMANIČ
SUŠAK
GLAVNI DOBAVLJAL „JADRANSKE PLOVIDBE D. D.“
Brzojavi: KUZMANIČ - SUŠAK TELEFON Br. 231.
Tekuti račun: KR. POŠT. ŠTEĐ. ZAGREB Broj 35.706 Tekuti račun kod „UM10 N“ BAHRE Podružnice SUŠ AR
P (»slovnica i skladlšte:	ELTA.	parcela	46.
zamcnica s. Ana Svetina (Vukovar); blagajnik br. Aleksandar Stanetti; go» spodar br. llija B^ara; statističar Mif lan komadtoa; pročelnik socialnog odseka br. Fran Matijaševie; pročel* nik lekarskog odseka br. Dr. Drag. Župnik; pročelnik željezničikog odseka br. Antun Urban; pročelnik narodno’ odbranbenog Oidseka br. Stevan S. Ša=> pinac; zapisničar br. Nemanja Jova* novic. Odbornici: Hrigadni )Gjencral br. Stojan Nikolič i br. Ing. Dragam Tomič.
*
ŽUPA MARIBOR
SVIM DRUŠTVIMA ŽUPE MARIBORSKE.
Na glavnoj godišnjoj slviipstini Mia.riborske SokolsKe Župe, održanoj 24. februara 1929 zaključeno j.e, na predlog tehničkog odbora župe, da se ovogodišn je 'utakmicc niaraštaja i sa natecanjem spojeni slut niaraštaja žu= pe, imade održati
9.	juna 1929 u Varaždinu.
Predradnje za ta nateeanja i slet naraštaja su u toik-u pa jv’ predviden sledeči raspored:
1. u subotu 8. juna 'U i20 sati ,svc? čana akademija u gradskom kazali*, štu;
2. u nedelju 9. juna u 6 sati u j'U» tro m. tecanja naraštaja župe na let« nom vcžbalištu So^olskog društva;
3. pasle podriii: u 15 sati javna vežba sviju kategorija.
Petan je up'ute tehničke naravi рог sebno če izdati tehnički odbor.
Popust na vozovima m natccati = Ije 75%, a za ostale#50% pravovre? meno je zamoljen.
Dclazak i odlazak vozova jiaviče se svim društvima župu čim stigne novi vozni red.
Umoljiavaju se sva društva da, ra? di uspeha sleta i nateeanja, ikoji -valja napose pokazati u ovome kraju, beizua slovno dio 15. maja t. g. 'O v o mo dru* štvu prijav, broj niaraštaja, koji če sudelovati ,n;a utakmicama i vrste, Ikos je bi h tele nastupiti na akademiji tc broj članstva, koje če sudelovati na j;avnoj vežbi.
Napose treba istači broj onih, koji trebaju prenočište.
Zdravo!
Upravni odboir Sokolskog društva u Varaždinu.
•
SOKOLSKO DRUŠTVO ORMOŽ.
Dne 14. laprila t. 1. se je vršila v ormožki meščansko šolski 'telovadnici sokolska akademija, Iki nas je prav prijetno presenetila po programu, 'ka* kor tudi po izvedbi. Z lepim nagovo= rom jc brat načelnik Vlado Porekar otvoril akademijo, poudarjajoč pomen in misel telovadbe za našo mladino. Sledile so nato eksaktno in lepo izva* jan.e točke. — Članice so s precizno ritmično gracijo.znostjo izvajale vaje z obroči. Za tema je sledilo strumno in eksaktno izvajanje vaj ženske dece. Istotako jc tudi moška deca pokazala lepiO' in skladno izvajanje svojih vaj. Ženski naraščaj nas je presenetil z dvema točkama1, izmed katerih je naj« bolj ugajala sestava na gredi, >k.ar sc je1 izvajalo s precizno skladnostjo in popolno ritmično pravilnostjo. — Mo« škemu nana.ščaju se je poznala popol« na uglajenost. — Člani so nastopali s štirimi lepo izvajanimi točkami: pro« stimi vajami, bradljo, »U boj«, in sku« pinami. Izmed teh točk bi bilo ome = niti bradljo, pri Ikaiteri so nekateri po« kazali, da bi ob temeljitejši vadbi lahko postali prvovrstni telovadci.
Akademijo je zaključilo članstvo z dvema skupinama. Ormoškemu so« kolskemu društvu, ki nias je s it o »svojo prvo akademijo res presenetilo iskre« no čestitamo na tako lepem uspehu. Vidi se, da jiei društvo pod vodstvom marljivega br. V. Porekarja na pravi poti.	S.	V.
ŽUPA KRAGUJEVAC
Sednica Centralnog Sletskog Odbora.
Ćuprija, aprila. — Kao što smo več javili, odlukom 'godišnje skupšti« ne Šumadijske Sokolske Župe, rešeno je da se 111. slet ovc Župe priredi 2. juna ovc god. u Oupriji. Pripreme za ovaj slet vrše se več duae vremena. Početkom ovog meseca izvršen je i izbor pojedinih sletsuih odbora, a da bi se gradanstvo što više zaintereso« valo za ovaj slet, ovdašnje Sokolsko društvo priredilo je i dve akademije.
Medutim, Centralni sletski odbor održao je 21. aprila sednieu, kojoj su prisustvovali brat Milojv Pavlovič, starešina Šumadijske župe, 'br. Ilija Pavlovič, župski tajnik; br. Aleksan« dar Stojanovič, gospodar i br. Proha« .si.ea, župski načeinik. Sednica je odr« žana u kantini fabrtoe šečera. Po sa« slušanju brače župskih izaslanika, predsednika Centralnog sletskog od« bora br. Ladislava Trčke i br. načel« nika čuprijskog društva Jani.ioviča, rešeno je da se III. sbJt Šumadijsike So« kolske Župe odloži na 10. i 11. august ove godine.
O	ovoj O'dluci obaveštena su sva društva na teritoriju ovc župe.
B. Nlik.
*
ŽUPA CELJE
ŽUPNI ZLET.
Župni zlet celjske Sokolske župe se bo vršil v Trbovljah v nedeljo 16. junija.
Do zleta nas loči le nekaj tednov. Trdba se je lotiti dela takoj, da nas zlet ne bo dohitel nepripravljenih. Vsa navodila bo pravočasno izdalo župno načelništvo.
Proste vajie na letošnjem župnem zletu bodo isto kakor na zletu v Beo« gradu 1. 1930. Po udeležbi posameznih društev na župnem zletu bomo prešo« jali, kako bo masa župa zastopana na
II.	jugosiovenskem vsesokolskem zletu v Beogradu. Ako bodo društva skr« bela, da nastopi na župnem zletu vse telovadeče članstvo, nam je povoljen izid zleta zagotovljen. Iz slednjega naj vzklije nov pogum k pripravam za Beograd, da pridemo tja v številu, Iki odgovarja moči našie župe.
Sklicujoč se na točko 5. društvenih in točko 7. b) župnih pravil, po udar« Jamo, da je župni zlet .za vsa v župi včlanjena društva obvezen. — Pred« vsem tisti, ki vam jc poverjena upra« va društev, mislite na to, kako boste omogočili članstvu 16. junija pohod v Trbovlje.
Bratje, sestre, pridite vsi, ki sto med letom posečali t.lovadmico, in pri« vedite s seboj naše mnogoštevilne so« mišljemike. Odsotnost naj opravičuje le bolezen. Zdravo!
Župno starešinstvo.
ŽUPA SUŠAK -R1JEKA
URANAK SOKOLSKIH DRUŠTAVA NA KRKU.
Sokolska društva na Krku, složila su sc, da ove godine zajednički pro« slave Durdevdanski uran alki 5. maja u Dobrinju, kao sredini našega ostrva. Prošle godine održao se također ura« nak na Treskavcu, našem najvišem brdu.
Na uranku sudelovače: Sokolsko društvo Krk, ikoje je za to povelo akciju Aleksandrovo, Vrbnik i Omi« šal j naše najmlade Sokolsko društvo na Krku. Sokolsko društvo BašVa, ra« di udaljenosti ne može ovoj našoj ret« ko j i veliko j slavi prisustvovati. — Broj učesnika računa sc na preko 400, najveoom večimom Sokola i Sokolica, a prisustvovače mnogo i prijatelja So« ‘%'olstva.
Za mesto zb.ora odredena je veli« k a ledina »Ogrena«, gdc če se na dani znak trublje, svi Sokolovi sjatiti. Me«
sto je vrlo zgodno, jer obilujei pitkom, izvornom vodom, drvom, scnicom i svimc, što može učesnicima pružiti veselje i razonodu. Do podneva osta« če se na toj ledini, gde oe se obaviti i pokusi vežbi sviju društ.ava .za javni nastup, koji ču se posle podne održati u samom mestu 'Dobrinju, u kojem iskreno želimo, da se što skorije osnuje Sokolsko društvo.
Bračo Sokoli! Neka se tog dana
zaori naša divna sokolska pesma, ne«
ika od nje i naših sigurnih sokolskih
koraka odjiekuju doline i bregovi
podno drevnog i ubavog Dobrinja —
grada. Pokažimo toga dana sokolsku
disciplinu i red, pokažimo plod našeg
pozitivnog rada, pokažimo se da nas
ima na broju i na delu. T. Kljč.
.#
I. SLET ŠIBENSKOsZADARSKE SOKOLSKE ŽUPE U ŠIBENIKU 16.
JUNA 1929.
Tamo gdc izmoreme vode šum no Krke smiruju svoj burni tok, da u dubini našeg Jadrana nadu svoj grob, tamo nas zovu na sokolski slet, da manifestiramo svojom snagom^ i svo« jim brojem. U Šibenik. — U Šibenik!
Tehnički odbori obiju Župa več su u glavnom odredili smernice teh« ničkog rada, 'koje su valjda obzirom na blizi.nu dana, kad oe se slet obdr« žavati, društvima po TO Župe i ob« javljene. Želja je ovog starešinstva, da bi i naša Župa kod sleta u Šibeni« ku, nastupila ne samo preciznošču teh« ničkih izvedbi, več i svojom brojča« nom snagom. A da bi se ta naša željna ispunila, starešinstvo si jo uzelo za prvu dužnost, sda ćlanovima svojih društava osigura što udobnije puto« vanje, sa što manjim materijalnim iz« dacima. Zamišljeno je kod ovdašnje Jadranske Plovidbe d. d. zamoliti po« sebni veči parobrod, koji bi ticao Kra« ljevicu, Crikvenicu Novi, Basku i Rab. Društvo Bakar ukroava se u Kraljevi« ci ili na Sušaku, kako im bude zgod« nije, društvo Selce u Crikvenici, a društva: Aleksandrovo, Krk i Vrhnik u Baški. Bratsko društvo Omišalj mo« rače u Sušak! Gornja društva u Pri« morju: Cernfk Čavle, Draga, Kastav, Krasica, Škrljcvo, Trsat i Zamet, ukr« e a vaju se u Sušaku, a društva: Donjc
i	Gornje Dubrave, Gospič, Ogulin i Otočae služiče se željeznicom.
Uvedenjem posebnog parobroda omogučuje se putovanje naraštaja, a time sc pobuduje u našim mladim® i smisao za sokolske sktovc. Osim toga moči če s nama i naši prijatelji l znanci, koji kao gosti borave u Pri* moTju. Zovitc ih, m.k a podu i neka mis vide na delu. Pa kako taj slet u* vršenje sokolske, dužnosti pruža pri« liku da mnogi upoznaju krasote naše obale, daje dakle prigodu, da taj kraj upoznamo, i da ga iskreno zavolimo. Pa to je inaše!
•
ŽUPA ZADAR-ŠIBENIK
GLAVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA ŠIBENSKO«ZADARSKE SOKOLSKE ŽUPE.
Brat starešina P. Kovačev otvorio je ovu skupštinu, pozdravio prisutne
i	požalio što n.uvrcm^ nijo dozvolilo svim društvima, da prisustvuju istoj.
U glavnim potezima oerbao je rad župe u piošloj godini, napomenuo sve priredbe, hvalio rad uredmih društava
i	pozvaO sva društva, da se ugledaju u njih i započnu intcnzivnijim sokol« skim m dom. Napomenuo jie dobre odnošajc s vojskom čemu ido zasluga brata p. puk. Radoviča. Na kraju go« vora predložio je brzojavni pozdrav starešinstvu JSS.
Prošlogodišnji ziapisnik nakon či« tan.ja jednoglasno je odobren.
Brat L. iPilič dao j.ei opširan izve« Staj o tajniSkom radu u minuloj go« dini. Govorio je o radu župe na svim poljima sokolske delatnosti. Upozora« va» na nemar prema sokolskoj štampi,
kao i na neredovito dopisivanje od strane nekih društava. Pozvao je svu braču i društva na rad u no voj uprav« noj godini. Skupština jo jednogksno primila izveštaj i izglasala priznanje.
Brat Cvitkovič izvestio je o sta» nju blagajne, k o j. e- je vrlo lose jer društva n,ei ispunjavaju svojo dužnosti ni prema, župi ni prema Savezu. Radi toga župa prima oštre ukore sa strane Saveza. O stanju blagajne razvija sc živa debata,, pak so zaključuje, da sc slijedečim društvima postavi rok do kojeg'i kako imaju da urede obaveze prema župi i Savezu:
Bonko‘vac, mora da plati do kna ja marta; Betina, da uredi do kraja mar« ta; Biograd n/m, da uredi do kna?!« marta; Drniš, da uredi do kraja marta; Kistanje, da plati do krajia. marta; No« valja, da plati do kraja marta; Nov;« grad, da uredi do knaja marta; Murter, da plati do kraja marta; Pag, da uredi do kraja marta; Preko. da. uredi do kraja marta; Sivcrič da plati odmah; Šibenik, da uredi do kraja marta; Tijiesno, da uredi do kraja marta.
Društva, koja ne udovolje gornjem predložiče se Savezu u brisanje.
Izveštaj prosveta n:, je izostao.
Načelnik brat Lj. Montana dao je vrlo opširan tehnički izveštaj, pomno
i	stručno obraden, kojega je skupština jednoglasno primila na. znanje (Ovaj izveštaj izašao jie u »Sokolskom Glas« niku«).
Brat Vitaliani podao jc iserpan iz« veštaj o statističkom radu u župi i tuži se u glavnom na slabo razumeva« nje statističke službe od bratskih društava, i preporuča ipotrebnu pažnju statistki. Izveštaj se prima jedno« f'lasno.
Župski Ickar brat Dr. Lalič izve« ščuje, da je usled nerada društvenih lekara izOistao i rad župskog lekiara. Govorio je o dužnostima društvenih lekara kaio i o velikoj zadači, koja je posvečena njihovoj službi.
Brat Zenic, pročeln5k nadzornog odbora: izveščuje, da jc odbor pregledao stanje blagajno i rad u Župi i sve pro« našao u potpunom redu.
Jednoglasno se glasa razr.ešnica starešinstvu Župe.
Jednoglasno sa laklamacijom bira so islodedci starešinstvo:
Starešina: Pavao Kovačev, poč., zam. stareš.: Ivo Pelicarič, zam sta« reš.: Milorail p. :puk. Radovič i Gjurc Pokrajac; tajnik: Vičič Jerko, zam. Pilič L.; blagajnik: Novak Krešimir; piosvetar: Marko. dir. Ježina; statisti« car: Vitaliani Hamilkar; 1 novin. iz« vest.: Andrijašcvič Mladen; načelnik: Montana LjubcnVir, načelnica: Mar« kovic Nevenka; Lekar: Dr. Srečko Poturica; odborn ci: Triva prof. Mar« ko, Čelar Stipe, Rakamarič Zvonimir, Jakovčev Miroslav (Betina), Ing. Stu« parič (Benkovae). Zamenici 'odborni« ka: Belamarič«Ris Ivo, Cvitkovič Mir« 'ko, Dr. Buljian (Drniš), Odak Ivo (Si« verič). Rcvizori: Zenič Ivo (Drniš), Ogrizek Frano, Dellagiiovanna Justo.
U imo novoizabranih brat Kova* čev zahvalio so na poverenju.
Na predlog zbora društvenih na« čeilnika zaključuje ise jednoglasno da se prigodom tridesctogodišnjiae ma« tičnog društva. Šibenik održi u Šib.ni« ku 15. i 16. juina o. g. IX. župski zlet uz sudelovanje župa »Rijeka« u Su« šaku i »Vojvode Urvoja« u Splitu, a pozvače se i ostale župe.
Program sleta napraViče TO. i 'ostali sletski odbori, koji če sei konsti« tuisa.ti. Finansiranje sleta prcuzima matično društvo ! Šibenik a prema uspehu doprineče primeran iznos župi.
Raspravilo se o raznim sokolskim pitanjima, napose o sokolskoj štampi
i	garancijskom fondu za sokolski slet u ; Beogradu.
Starešina jo zahvalio prisutnima, pozvao ih j'oš jodnom na rad i zaklju« čio skupštinu.
MALI OGLASI
Solnčenje
se zove knjiga z ilustracijami, priporočljiva vsakomur v vsakem letnem času za oeuvanje in okrepitev zdravja Napisal s priporočilom med dr. Živka Lapajneta Ivo Zor. Spoznavajte pravilno moč solnca I Izvod 12— Din. Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Prva pomoč.
S	40 podobami. Spisal dr. M. Rus, mestni	ljubljanski.
Porabljajte v društvih in tečajih pri predavanjih in razgovorih’ Cena 32 Din. - Učiteljska knji-' gama v Ljubljani.
Zdravje mladine.
Spisi dr. M. Rus, mestni fizik ljubljanski. Z ilustracijami. Knjiga neizmerne važnosti za vsako sokolsko društvo, za šolo in dom. Cena 40 Din. — Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
- Priporoča sa ==
R. PIAVC
trgovina z mešanim blagom CELJE, VRAZOV TRGI
Zajtrkovalnica ai. Sčurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
SL4STIĆAK1V4 I BAR
KAUZLARIĆ I RADMAN \
Kačkoga olica 10-12.
SUŠAK
!«*! SLADOLED
Kao čokolada, gianduja, kava, limun, vanilija itd.
mala porcija .	.	. Din 2 velika porcija sa šlagom Din 4
mala porcija sa šlagom „ 3 ledena kava „	„	e 4
Po narudžbi dostavlja se i u kuču u naroeitim posudama.
Svaki dan sveže poslastice kao: torte, kreme, indianeri, itd. Primaju se narudžbe svih vrsti poslastica i torta za društvene i kućne zabave.
Expres kava
Hladna Jela L|ke|>] pld	P	V°'
vseh vrst po foto= arafijahalirizbah izvršuje za vsatavi! sten tisk naisolidneje
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Osel
Kopalnice — Avtogaraže
—-T^= TELEFON 302 -^
KUSARNASTDEU
|]UBURNfl-DRLMATIN0VR13
Najceneje kupiš pri tvrdki
SLAVKO RUS
LJUBLJANA
DUNAJSKA CESTA ŠT. 9
Zlatnina, ure, srebrnina, China-srebrni predmeti za darila. III Vsa popravila = precizno in ceno! =
Odlučite sami
kod slijedećeg
popravka cipelal
Ne kožnatu petu
Mil i Fr.l
pleskarja in ličarja
se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno 1 — Cene zmerne!
Ljubljana, Kotnikova ulica
>EIEKTRA< P. P. SUŠAK
Izradnja i projektovanje električnih centrala, mjestnih i gradskih mreža, nadzemnih parnih. — Dieselovih postrojenja, umformera, transformatorskih stanica, te vodova za sve napetosti. / Dobava svih artikla za električne kućne instalacije i centrale, motora, aparata za kuhanje i grijanje. Skladište svih artikla za jaku i slabu struju itd, itd, itd.
=a Proračuni 1 informacije po želji. e=
Znake dobavila
za sokolske zlete, slavnosti, druStva, športne klube i. t. d. najhitreje in najceneje po lastnih ali pa vpo-slanih načrtih, smalovano ali plastično — tvrdka
VILEM PEČINA, TURNOV ČSR
Dobavitelj ČOS v Pragi in JSS v Ljubljani
nego samo Palma petu!
RazlozI: štednja i zdravlje.
To Je razum i napredek!
Str. 6.
»SOKOLSKI GLASNIK«
MODNA KROJAČNICA
CELJE
FRAN IGLIC
KROJAŠKI ATELJE LJUBLJANI). KOLODVORSKA UL. 28
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F.SIamiii
i tvornica mesnih izdelkov in konzerv
Ljubljana, Gosposvetska cesta štev 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in = ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA br. 7 UTEMELJENA GOD. 1890.
IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I JEFTINO
BRZOJAVI: KRALJETA SUŠAK
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H.Zupanu
LJUBLJANA Gradišče štev. 10.
Solidna in točna izvršitev.
»
IZVOR
«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NIRNBERŠKE = I KRATKE ROBE —
SUŠAK
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produljena Zvonimirova ul. 92
■7^-
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIC
ZAGREB, ULICA KRALJICE MARIJE št. 13
Glavni dobavitelj Jugoslovenskega Sokolskega Saveza.
Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb.
Izdelujem točno po predpisu JSS vse vrste sokolskih potrebščin za javni in izletni nastop članov, članic, naraščaja in dece Prevzemam v izdelavo vsakovrstne trikotaže za lastni in tuji račun. Dalje se priporočam bratom za izvršitev najmodernejših civilnih oblek, ki jih izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
Продаја техничких производа ДруЦЈТВО C O. j. ттшши
„ХАМАГ"
ЉУБЉАНА
КНАфЉЕВА УЛИЦА БРОЈ 4
Геодетскијинструменти и иомагала ===== свију врсти. =====
pi' w ^ k—,—, ЦЦ	i-jIjni к—Ј ^	i-j	к—ЈГ
) Priporoča se tvornica telovadnega in športnega (
orodja
J. ORAZEM, RIBNICA
DOLENJSKO ¥ OSNOVANA LETA 1881. (
(
Oprema telovadnic za društva in šole — letna telovadišča. Elegantno, solidno orodje. Nizke cene. Cllll CENIK IN PRORAČUN FRANKO IIP
Г
BRAĆAi
SUŠAK j
RUŽIČE V A ULICA 11
IIE
Osnovana 1876 Telefon br. 162
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.
r. z. z o. p.
Narodni dom
Tel. št. 108.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
MEDIČ-ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI ¥ LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, fime2, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in olnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane, kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MERAKL“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CE\E UMERJENE, t TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
God. XI. — br. 9.
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26
Izprašani optik. Urarjdrž.železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
Prislni tirolski loden za turiste, smučarje, lovce itd. nudi tvrdka
Franm Maler
MARIBOR, GLAVNI TRG 8
Restavracija „Kosovo"
Sušak, Mažuraničeva. Vlasnik: Šime Vranič
Prvorazredno dalmatinsko i domače vino. Točenje poznatog „Union" piva. - Prvorazredna   domača kuhinja. ....
MATIJA PERKO
MIZARSKA TVORNICA
ZG.ŠIŠKA — LJUBLJANA
CELOVŠKA CESTA 121 - TELEFON 2372
HOTEL UNION
V PALAČI CELJSKI DOM
V CELJU. / Telefon št. 59
Elegantno opremljene tujske sobe, prvovrstna restavracija m kavarna V Točijo se le pristna izbrana ljutomerska vina -vedno sveže pivo. / Dobra postrežba, solidne cene / Obsežen in pokrit prostor za stajališče tujih avtomobilov. / Avtotaksa v hiši. / Shajališče avtomobilskega sveta. / Bencin, olje, avtogaraža, naprava za pranje avtomobilov. / Senčnat vrt — kopalnica v hiši. —Priporoča se A. M. IILAVAĆ, hotelir iu restavrater
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanov. 1. 1889. (Gradska S t o d i o n i c a).
TELEFON ŠTEV.2016
POŠTNI ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
= Stanje vloženega denarja nud 365 milijonov dinarjev.:
Sprejema vloge ha hranilne knjižico kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje p g astnega liranilničnega premoženja še mesto Ljubljana 7. vsem premoženjem er ^ avčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletmh, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hranilnici, ker je denar tu   --------------------- ■1 1 popolnoma varen.
o
bi
a
Ul
H
(Л
<
o
o
t
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure in knjige vmalih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste / Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Lastnatvornicašolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
Priporočamo vsem sokolskim društvom
Galerijo naših mož
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik
6. Stritar
7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Zupančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
Velikost: 61’5 X 47’5 cm o Slike a 10 Din Naročila sprejema UČITELJSKA KNJIGARNA v Ljubljani
ZEUEZARA VAREf
Požtanska i ieljeznižka slanica; Vareš — Majdan Brzojavna a dresa : Željezara Vareš Telefon interurban broj; 2, 3, 4 i s
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60°/o na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi visokih peti: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za Čelik.
Metalni Odljevi: od bronza, mjedi, bakra, aluminija sirovo i apretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strojni delovi: za svakovrsnu industriju. Kompletne transmisije itd.
Odljevi Od Sivog željeza : vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski Ijev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Triaovagki Ijev j speeijalni Цјеу otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni Ijev kao;remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano 'u vlastitim ra-dionicama.
Salonska peč za ugljen.
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK редод« ZA KAVO
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fux. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,
*	za	nju	odgovara	France	Štrukelj.