KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 14 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
Izdan 15. Septembra 1924
PATENTNI SPIS BR. 2101
MARK BENSON, HEMIČAR, LONDON.
Aparati za proizvodnju snage.
Prijava od 29. jula 1922.
Ovaj se pronalazak odnosi na usavršavanja u sistemu i aparatima za proizvodnju snage. (Engleska prijava br. 13685 od 1922).
Pronalazak se dalje naročito odnosi na izvesna usavršavanja u konstrukciji aparata za proizvodnju snage, pomoću kojih ja sam u stanju da dobijem uveliko termalno iskori-šćavanje procesa pretvaranja toplote u koristan rad to jest, pretvaranje energija dobi-jene iz sagorevanja raznog goriva u mehanički rad, a takođe i da u veliko sprečim ranije neizbežne gubitke usled odbacivanje toplote na drugi način a ne na kinetičko ekspando-vanje fluida. Pomoću postrojenja, koje će biti opisano, ja takođe dobijam i u ekonomiji takvih postrojenja za dobijanje snage, smanjujući potrebno podno mesto upotrebljeno za mašine, a takođe i smanjivanjem izdataka za rad i održavanje.
Moj ušavršeni aparat može se napraviti u raznim oblicima, da bi se prilagodio različitim potrebama, ali sva ta preinačenja karakteristične su odlike zajedničke i to rad fluida u jednom zatvorenom ciklusu, ili skoro zatvorenom ciklusu, sa većim padom u toploti i pritisku u primarnom pokretaču, nego što je to ranije bilo moguće.
Ja održavam radni fluid u mome generatoru na pritisku koji prevazilazi kritični pritisak a zagrevam do temperature koja prelazi kritičnu temperaturu. Sa vodom, kao radnim fluidom, prema tome pritisak na kome se radi prelazi 220 kg. na kvadratni cm, a maksimalna temperatura do koje se radni fluid podiže prelazi 700° F., obadve ove cifre budući kritičan pritisak i kritična temperatura za vodu respektivno.
Važi od l.juna 1923i
Gore napomenuti pritisak jeste mnogo veći nego onaj koji se do sada smatrao za potreban ili bezopasan u aparatima koji su do sada upotrebljavani ali ja, na protiv, podižem radni fluid do mnogo veće krajnje temperature nego što se to sada mislilo za praktično. U generatoru vodene pare ili pare žive ili drugih fluida, bilo je uobičajeno da se fluid ispari u kakvom sudu pod pritiskom, kao na primer, kotao, kada se proces karakteriše prisustvom tečnosti i pare u odvojenim slojevima na približno jednakim tempnraturama. Dalje, takvi procesi bili su karakterisani u skupljanju velikih količina toplote u tečnosti ili fluidu pod pritiskom u sudovima velikih prečnika i relativno slabog otpora.
Protivno onom što je napred rečeno, ja izvršujem stalnu proizvodnju snage, odnosno, fluida za snagu iz ma kakve tečnosti ili fluida pomoću toplote, koja se primenjuje neprestano u pogodne sudove, a sve pod takvim okolnostima, da nikakvo ključanje ne proizilazi. Radi toga, fluid ili tečnost prvo se pumpa kroz neku napravu za zagrevanje stavljenu u neku podesnu peć ili peći za zagrevanje, pod pritiskom, koji treba da je koliko je god moguće veći iznad kritičnog pritiska, a temperatura tečnost ili fluida ima se podići onoliko-iznad kritične temperature, koliko je dozvoljeno, u pogledu na materijal, koji se može dobiti u ma kome datom vremenu. Na temperaturama većim od kritične temperature i pod pritiskom, koji se ima u mome generatoru sasvim je nematerijalno, da Ii će se fluid smatrati kao para ili kao tečnost, ili obadvoje, pošto je gustina tečnosti tj. fluida a prema tome i stepen prenošenja toplote ista za o^
Din. 14.
boje, budući de su obe ove odlike čisto jedna funkcija temperature i pritiska.
Da bi jasno prestavio svoj pronalazak, ja sani ga ilustrovao na priloženim crtežima u kojima je figura L. diagramatički izgled sa strane jednog takvog aparata za pokretanje jednog turbinskog postrojenja u kojem je radni fluid voda ili vodena para. Figura 2. jeste odgovarajući izgled odozgo.
Figura 1 i 2 sadrže se od (1) generatora za snagu sastavljenog od mnogobrojnih čeličnih cevi (2) koje su tako savijene, da obrazuju namotaje ili navojke, koji će docnije biti opisani. Dimenzija ovih cevi u postrojenju samog generatora jesu takve, da mogu dopustiti dn se radni fluid održava u njima bez ikakve opasnosti za vreme rada i procesa primanja toplote, na pritisku i temperaturi, koja je ranije napomenuta. Cirkulacija vode na ranije određenom pritisku održava se pumpom (3), koja se, pokreće električnim putem pomoću struje iz spoljašnjih izvora ili koja se dobija iz jednog generatora na osovini turbininoj. Opet, pumpa se može terati nekom turbinom ili direktno sa turbinske o-sovine, u kome slučaju dodaje se i jedna ručna pumpa, (6), da bi se olakšalo odpoči-njanje. U napojnom postrojenju između pumpe i generatora smeštena je jedna naprava za s-kupljanje pritiska, kao na primer jedan akumulator (4) sa oprugama. Ovo se dodaje da bi se. održao podjednak pritisak u generatoru ne samo protiv varijacija usled rada pumpinog već i protiv varijacija u pritisku usled izdavanje snage. Dalje, gde se pumpa za napajanje poteruje pomoću jednog motora, ja upotrebljavam pomeranje klipa u akumulatoru za kontrolisanje brzine pumpine, snabdevajuci taj akumulatorov klip sa jednim mehanizmom, koji pomera jedan dodirnik na otporniku koji kontroliše brzinu pumpinog motora kao što je to diagramatički izloženo u (5). Pod normalnim uslovima opterećenja, akumulatorov klip udešen je tako da može da ,,pliva“ zajedno i u dodiru sa jednim ispustom na otporniku, koji označuje onu brzinu motora, koja održava normalno izdavanje iz pumpe na jednom unapred određenom pritisku. Ako se pritisak u generatoru podigne usled dejstva slavine u primarnom pokretaču, ili usled pomeranja njegovog guvernera, ili najzad u-sled ma kojeg drugog uzroka klip akumulatorov se podiže i pomera reostat na takav način da se brzina pumpe smanjuje. Ako bi pritisak u sistemu opao usled naglog potraživanja snage, ili usled ma kojeg drugog razloga, akumulatorov klip se spušta a i reostat, odnosno, otpornik se pokreće tako, da proizrokuje poraštaj u brzini pumpe. Gde se pumpa za napajanje direktno tera sa turbinine osovine ja stavljam jedan pobočan prolaz pored slavine i cevi za odvod iz pumpe, koji
vodi natrag u rez rvorr tople vode. U cilju upravljanja ovaj je pobočan prolaz ud'ašen sa jednom slavinom, koja se pokreće ili električnim putem ili mehanički, pomoću pomeranja akumulatorovog klipa, u kome je slučaju radnja bitno ista kao ona opisana nešto malo ranije. Kao jednu zamenu akumulatoru sa o-prugama (4) ja mogu da upotrepim i jedan rezervoar sabijenog vazduha ili gas? radi davanja elastičnog otpora raznima premenam u pritisku u sistemu, zajedno sa podesnim i odgovarajućim srestvima za potrebnu kontrolu i regulisanje brzine pumpine.
Da bi se nadoknadilo širenje u vodi za vreme procesa zagrevanja pre nego što se postrojenje stavi u pokret, a i da bi se postrojenje sačuvalo protivu raznih eventiral nosti, dodaje se i jedan ventil za sigurnost (7). Ovaj je ventil snabdeven sa jednom odvodnom cevi (3) koja odvodi izbačenu vodu kroz ventil sigurnosti natrag u rezervoar sa toplom vodom. Generator se snabdeva dalje sa običnim instrumentima za pokazivanje pritiska i temperature, a sistem cevi snabdeven je sa uobičajenim ventilima i slavinama. Radni fluid, pošto je bio zagrevan i pregrejan, kao što je to opisano u mome opisu samoga procesa, prelazi u primarni pokretač gde se ekspanduje, bilo da je to turbina ili parna mašina.
Kao što je to izloženo u figurama 1 i 2, radni se fluid prvo ekspanduje u turbini visokog napona (9), pa se zatim ispušta u turbini niskog napona (10) pomoću posrednog prijemnika (11). Turbine visokog i niskog napona mogu biti nameštene na jednoj istoj osovini, ili pak, mogu se namestiti i povezati pomoću uitianjivajućeg prenosa (12), ali ja ipak ni u koliko ne ograničavam sebe na ovo što je izneto u pogledu postrojavanja ni u pogledu neke naročite turbine. Između turbine visokog napona i turbine niskog napona, ili na ma kojem stupnju ili između stupnjeva u ekspanziji radnog fluida, ovaj isti može biti zagrevan (i) ili super-grejan odnosno pregrejan, pomoću ma kojeg procesa opisanog u mome opisu samoga procesa. Snaga razvijena u primarnom pokreraču može se upotrebiti za teranje nekog električnog generatora (13) kao stoje to izloženo, ili se može upotrebiti za teranje razne mašinerije, za teranje. brodova, ili za ma koji drugi cilj. Po ekspanziji u primarnom pokretaču, radni se fluid ispušta u površinski kondenzator (14), za koji se dovodi voda za hlađenje pomoću pumpe (15). Pumpa 16 vraća kondenzat natrag u rezervoar 17 iz koga se voda crpe napojnom pumpom 3. Jedna pumpa za vaz-duh 18 takode se upotrebljava za izvlačenje vazduha iz kondenzatora radi održavanja va-kuma kao i u običnim postrojenjima za parnu snagu.
Iz gornjeg opisa razumeće sa da ja stavljam radni fluid u rad u jednom potpuno zatvorenom ciklusu. Da bi se nadoknadili e-ventualni gubitci za vreme rada usled pro-curivanja, istakanja i neispravnosti slavina itd., ja dodajem naročiti doterivač u rezervoaru sa toplom vodom, kao što je to pokazano u 19.
Figura 3 jeste jedan selektivni izgled sa strane, figura 4 jeste, pak, plan generatora na većoj skali, prestavljeno diagramatički. Generator se sastoji bitno od jednog čeličnog omotača 21, koji je postavljen sa refrak-tornim materijalom 22 i koji je materijal u-dešen u takvom obliku da se može lako skidati radi ispitivanja. Peć ili ognjište 23 s-mešteno je na vrhu gde sagoreva ulje u bre-nerima 24. U diagramu svega su dva brenera pokazana, ali ja ne ograničavam sebe na upotrebu ma kojeg fiksiranog broja iii po-stojenja brenera, niti pak ja sebe ograničavam na upotrebu ulja kao izvor toplote, pošto ja mogu da upotrebljavam ugalj, usitnjeni ugalj, gas ili ma koje drugo gorivo koje se može u svakom pojedinom slučaju da zaželi za u-potrebu. Ognjište se snabdeva sa vazduhom pod pritiskom pomoću pumpe 25, koja izbacuje vazduh kroz jedan cevasti zagrejavač 26, koji se nalazi u dimnjaku između samog ognjišta i velikog dimnjaka. Vreo vazduh se onda odvodi do ognjišta pomoću prolaza 28. Kao što je pokazano u diagramu, vazdušni zagrejavač udešen je da može da upotrebljava izgubljenu toplotu iz sagorelih gasova.
Da bi dobilo automatsko regulisanje generatora pod varirajućim stanjem opterećenja, ja ga snabdevam sa jednom napravom za kontrolisanje, koja je termostatička, i koja je smeštena u ispušnoj cevi 32, iz generatora, i udešena da može da menja brzinu ventilatora, odnosno pumpe 25, a i količinu ulja upotrebljenog za održavanje krajnje temperature radnog fluida postojanom. Ova naprava zajedno sa mehanizmom za upravljanje na-pojnom pumpom, koji već ranije bio pome-nut, prestavlja potpuno automatsko regulisanje generatora. Tako, ako se potraživanje naglo uveća, onda se slavina u primarnom pokretaču otvori, što čini momentani pad u pritisku u sistemu. Ovaj pad u pritisku dovodi u rad mehanizam za upravljanje napojne pumpe što ima za posledicu veću količinu izbačene vode. Povećanje u napajanju ima za posledicu pad krajnje temperature radnog fluida, koji napušta generator i ovaj je pad u temperaturi nadoknađen radnjom termo-statičke naprave, koji povećava količinu vaz-duha i goriva, koja se ima potrošiti, da bi se dobila opet normalna temperatura.
Zagrevajući elementi 29 izloženi su diagra-matično kao jedan neprekidan spiralan namotaj, koji obmotava središte načinjeno od refraktornog marerijala 30. Ja ne ograniča-
vam sebe specialno na ovo postrojenje, i mogu da preinačujem tu cev kao što je to docnije opisano. Voda se upušta u cev iz pumpe pomoću cevi 31, i pošto prođe kroz procez zagrevanja i pregrejavanja, opisanog u opisu procesa, ostavlja generator kroz cev 32.
Kao što je to izloženo u mome opisu procesa, ja pregrejavam radni fluid na stalnoj temperaturi pomoću ekspanzije i jednovre-menog zagrevanja, izvodaći ovo ili u samom generatoru, između generatora i primarnog pokretaća ili na ma kome stupnju ili između stupnjeva u ekspanziji fluida kroz primarni pokretač. Izvodeći moj pronalazak u procesu u samom generatoru, ja ekspandujem radni fluid na, ili blizu najviše temperature u ciklusu kroz jednu slavinu 33, koja se nalazi na ma kojoj pogodnoj tački u zavojku. Ali ja ne ograničavam mo] pronalazak na upotrebu ove jedne slavine, već ja mogu da ekspandujem radni fluid u ma koliki broj stupnjeva, a to je kroz ma koji broj takvih slavina, ili, opet, ja mogu da udesim ove na takav način da se dobije potreban pad u pritisku i bez upotrebe slavina, kao što je to ovde opisano.
Fig. 5 jeste izgled u preseku zagrevajučeg elementa diagramitčki izloženog u figuri 3 a figura 6 jeste odgovarajući plin. Kao što je pokazano, zagrevajući elemenat sastoji se od izvesnog broja koncentričnih zavojnica (l’), (2’) i (3’) itd., čiji su krajevi acetilenski zavareni u čelična zaglavlja (4’) i (5’). Radni fluid ulazi u ovaj elemenat kroz cev 6’ i prolazi kroz zavojnice, gde se zagreva i pre-grejava kao što je to napred opisano, napuštajući najzad generator pomoću cevi 7’. koja ga odvodi do u primarni pokretač. Ove zavojnice mogu biti od istog materijala duž cele svoje dužine, ali pošto ja podižem radni fluid do temperatura mnogo većih nego što su ranije upotrebljavane, ja pretpostavljam da sagradim svaku zavojnicu od izvesnih dužina cevi od različitog materijala, koji je acetilenski zavaren jedan za drugi. Tako, donji deo zavojnice, gde je temperatura cevi dosta niska, može se napraviti od jevtinog materijala, kao na primer, mekan ili kovan čelik, dok gornji deo, gde je temperatura visoka, može da se napravi od prvoklasnog legu-risanog čelika. Na ovaj način ja sam u stanju da dobijem krajnje iskorišćavanje bez velikih troškova.
Kao jednu zamenu za ovo postrojenje za-grevajućih elemenata, koji su opisani u vezi sa crtežima 5 i 6, ja mogu da upotrebim i napajanje pomoću nezavisne pumpe za svaku zavojnicu, koje su napred pomenute. Takvo jedno postrojenje izloženo je diagramatički u figuri 7, koja je izgled sa strane i u figuri 8., koja je izgled u planu. U diagramu je
izložena jedna šesto-kraka krivaja 7” čiji svaki klip napaja zasebno po jednu zavojnicu 1”, 2”. 3”, itd., a sa svaku odvodnu cev spremljen je i po jedan akumulator sa opru-gama (4”, 5” 6” itd.), radi sprečavanja prekomernih pulzacija usled rada pumpe a u isto vreme i da ublaži varijacije u opterećenju. Mehanizam za upravljanje brzinom pumpe, odnosno, kontrolisanje brzine motora koji tera napojne pumpe, koji je izložen u figuri 1, može se primeniti na jedan ili više akumulatora 4”, 5”, 6”. itd., kao što je to ranije opisano. Gore pomenutim postrojenjem ja se osiguravam, da je svaka zavojnica uvek puna i na taj načim isključujem svaku mogočnost da jedna ili više zavojnica izgore, kao što se to može desiti postrojenjem opisanim u vezi sa figurom 5 i 6.
Fig. 9 ilustruje u jednom diagramatičkom obliku, jedno preinačenje gornjeg aparata, u kome se upotrebljavaju dva različita radna fluida, od kojih svaki radi u potpuno zatvorenom ciklusu pod pritiskom i temperaturom i uslovima koji su ranije bili opisani u vezi sa postrojenjima za jedan fluid. Kombinovano postrojenje, koje može da uptrebljava vodu i živu kao radne fluide, sastoji se od toplotnog generatora 34, u kome se živa zagreva i pre-grejava, kao što je to već opisano održavajući pritisak iznad kritičnog prisaka za živu pomoću pumpe 35, čija se odvodna linija sna-bdeva sa jednim akumulatorom pritiska 36 i jednim mehanizmom za kontrolisanje brzine pumpine. Po zagrevanju i pregrevanju, kao što je opisano u vezi sa postrojenjima za jedan fluid, živina se para ekspanduje kroz jedan primarni pokretač, koji i ovde prestavljen u tipu jedne turbine visokog napona 37 i jedne turbine sa niskim naponom 38 i jednog električnog generatera 39. Živina se para zatim kondezuje u površinskom kondenaza-toru 40 koji je snabdeven sa uobičajenom pumpom za vazduh, a kondezat se vraća u rezervoar za živu 41 ili težom ili pumpom. Vodeni sistem je bitno isti kao što je opisano u vezi sa figurama 1 i 2, i sastoji ze od jedne pumpe 42, jednog akumulatora sa op-rugarna 43, jednog pregrejavača za paru 44, i jednog sistema primarnog pokretača, koji je prestavljen pomoću jedne tubine 45 i 46 i jednog električnog generatora 47, pa dalje, od jednog površinskog kondenzatora 48, jedne pumpe za kondenzat 49 i jednog rezervoara 41. U ovom preinačeriju, voda cirku-liše u sistemu i pregrejava se između pumpe i pregrejavača, prolazeći kroz zavojnicu 50, koja u isto vreme jeste razhlađujući eleme-nat za šivinu paru, u kondenzatoru za živu.
Ja se ne ograničavam na upotrebu žive i pare vodene odnosno vode, u mome dualnom sistemu, već mogu da upotrebim ma koja dva podesna radna fluida. Ja još dalje, ne
ograničavam se na opisanu kombinaciju, već mogu da upotrebim ma koji broj radnih fluida u seriji i udešenih na takav naćin, da latentna toplota oslobođena u kondenzaciji jednoga služi za prethodno zagrevanje ma kojeg drugog fluida u seriji pri njegovom prolazu do generatora, bitno kao što je to opisano u vezi sa figurom 9.
Figura 9 isto tako jeste samo diagrama-tička figura i ni u koliko se ne smera njome 'da se izloži neko naročito postrojenje. Ja mogu da upotrebim zasebno loženje generatora za svaki fluid, ili ja mogu da zatvorim različite zavojnice u jednom istom omotaču, kada se sve zagrevaju iz jednog opšteg izvora toplote. Ja takode mogu da namestim i sve turbine na jednu istu osovinu, ili ja mogu da ih udesim na ma koji drugi način kako bi se prilagodile izvesnim potraživanjima.
Jedno dalje preinačenje postrojenja sa kom-binovanom živom i vodom izloženo je u fig. 10. Ovo preinačenje sastoji se od jedne pumpe za vodu 51, koja napaja nregrejavač za vodu 53, i jedne pumpe za živu 61, koja napaja pregrejavač za živu 63, dalje, od jednog a-kumulatora sa oprugama 52 i 62, i njihovog sporednog mehanizma, koji je već ranije o-pisan, koji se smeštaju u sistem za vodu i živu respektivno. Ova dva fluida, koji se jako pregrejavaju pod napred opisanim okolnostima, sprovode se do jedne zajedničke slavine 64 u kojoj se oni zajednički izmešaju u ma kojoj željenoj proporciji, pošto se ima postrojenje za doterivanje tih količina. Ovako izmešani radni fluid ekspanduje se u jednom primarnom pokretaču, koji je ovde prestavljen kao turbina sa visokim naponom 54, turbina sa niskim naponom 55 i jedan električni generator 56. Za vreme prethodnog mešanja u zajedničkoj slavini 64 i za vreme ekspanzije u primarnom pokretaču, jako pre-grejana živa izdaje nešto od svoje toplote vodenoj pari, čime je ona pregrejava, dok je za to vreme kinetička energija obadva fluida pretvorena u mehanički rad, koji se prenosi na turbinsku osovinu. Kombinovani radni fluid izbacuje se posle ekspanzije u jedan površinski kondenzer 57, gde se kon-denzuje. Ova se dva fluida onda odvajaju pomoću svoje sopstvene teže u jednom prijemniku 58, kada se živa vraća u svoj rezervoar 66 pomoću svoje teže ili pomoću pumpe 65, a u isto vreme gornji sloj vode vraća se u svoj rezervoar 60 pomoću pumpe 59 Kondenzator 57 snabdeven je uobičajenom pumpom za vazduh radi održavanja va-kuma. Kao jedan drugi oblik gornjeg postrojenja, ova se dva fluida mogu razdvojiti na ma kojem stupnju ili između stupnjeva u procesu ekspanzije fluida u primarnom pokretaču. Ja sebe ne ograničavam samo na
upotrebu žive i vode, već ja mogu da upo-trebim ma koja drugu dva ili više fluida, koji su toliko različiti i koji imaju fizičke o-sobine takve, da se mogu upotrebiti u takvom jednom kombinovanom ciklusu, kao što je to ovde opisano.
Patentni zahtevi:
1.	Aparat, naznačen time, što u njemu cir-kuliše radni fluid kroz jedan primarni pokretač u zatvorenom ciklusu i zagreva se i pod-grejava u jednom generatoru u kome se pritisak održava iznad kritičnog pritiska za taj radni fluid.
2.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što se u njemu temperatura radnog fluida podiže iznad kritične temperature tog fluida.
3.	Aparat, naznačen time, što se u njemu neprekidno zagreva i pregrejava radni fluid na pritisku većem nego što je pritisak kritičan za taj fluid i do temperature, koja je veća od kritične temperature tog fluida, stavlja u rad jedan primarni pokretač kinetičkom energijom radnog fluida, kondenzuje fluid u jednom kondenzatoru i isti fluid vraća natrag u aparat za zagrevanje neprekidne u-potrebe u jednom zatvorenom krugu.
4.	Aparat izložene vrste, naznačen time, što se dodaje jedan elastični otpornik za varijacije u pritisku u sistemu, koji se otpornik sastoji od jednog akumulatora za opru-gama ili rezervoara sa komprimiranim vaz-duhom ili gasom, ili nešto tome slično.
5.	Aparat prema zahtevima 1, 2, 3 i 4 naznačen time, što se različiti organi automatski upravljaju pomoću guvernera na primarnom pokretaču.
6.	Aparat za neprekidno zagrevanje i pre-grejavanje radnog fluida koji cirkulše’ u zatvorenom cirkulisu, naznačen time, što se radni fluid pregrejava na skoro stalnoj temperaturi ekspanzijom kroz neku slavinu ili tome slično, na ili bliže maksimalne temperature u cirklusu i pomoću jednovremenog zagrevanja istog samom generatoru, između generatora i primarnog pokretača ili za vreme ekspanzije radnog fluida u primarnom pokretaču.
7.	Aparat izložene vrste, za proizvodnju pokretne snage sa visokom temperaturom i pritiskom u jednom zatvorenom ciklusu, naznačen time, što je konstrukcija aparata za
zagrevanje, koji se sastoji od cevi ili tome slično načinjene od više materijala, koji su delovi zavareni jedno s drugim, da bi se o-duprli krajnjim pritiscima i temperaturama na svojim različitim krajevima a i da bi zadržali radni fluid u jednom zatvorenom ciklusu.
8.	Aparat opisane vrste za proizvodnju radnog fluida na visokim temperaturama i pritiscima u zatvorenom ciklusu, naznačen time, što se u konstrukciji aparata za zagrevanje, koja se sastoji od više paralelnih zavojnica, svaka zavojnica nezavisno napaja zasebnom pumpom, a svaka odvojena odvodna cev snab-devena je sa akumulatorima sa oprugama, ili tome slično
9.	Aparat naznačen time, što se vrši neprekidno zagrevanje i pregrejavanje više radnih fluida ili para u zatvorenom ciklusu svaki od njih, na pritisku iznad njihovog kritičnog pritiska i do temperature koja prelazi njihovu kritičnu temperaturu, ekspadnovanja ovih radnih fluida kroz zasebne primarne pokretače i kondenzovanje istih u kondenzatorima na takav način, da toplota oslobođena pri kondenzaciji ma kojeg od radnih fluida upija se u ma koji drugi fluid pri njegovom povratku itd., vraćajući takav kondenzovan fluid u aparat za zagrevanje radi ponovne upotrebe u zatvorenom ciklusu.
10.	Aparat naznačen time, što se vrši neprekidno zagrevanje i pregrejavanja više fluida ili para u zatvorenom ciklusu na pritisku iznad njihovog kritičnog pritiska i do temperature iznad njihove kritične temperature, zatim, mešanje tih fluida u jednoj zajedničkoj slavini, ekspandovanje u zajedničkom primarnom pokretaču, kondezovanje i razdvajanje fluida i vraćanje istih u aprat za zagrevanje radi ponovne upotrebe u zatvorenom ciklusu.
11.	Aparat opisane vrste, naznačen time, što se turbinske osovine snabdevaju jednom ili više dinamo-mašina za proizvodnju električne struje radi kontrolisanja aparata, koji su napred pomenuti i opisani.
12.	Aparat opisane vrste, naznačen time, što se napajne pumpe direktno pokreću jednim motorom, koji je primarni pokretač, što upotrebljava ovako pripremljen fluid ili fluide, dodavanje jednom sporednog propusta i slavine na otpravnom kraju pumpe, kada se o-tvaranje ili zatvaranje slavine upravlja prema i pomoću pritiska u aparatu.
dcfp&fenf brof 2/O/,
/





.(SM-šd

. ' 5 .
jr;» '— }„-■
ii
.''"'•št'""""'' ■
f'atie "
■ ■





. .. -I «».»
. —.:	’r
%;; v -	"

ll
V, „a-
H! ••■- ' ' 'vr •	■
:?	;■ v . ' - ■
'c-
'!  1  
, M-i-
i •





Ac/patenf bro/ 2/0/.

t



v

. 'r-
Y ' ■:






i
' * -,>;
,<v
I
'

• i
* ,* 1 * .



: ' ;	•‘‘"■ti.
. "■•''•'-•V


,:,C.
x:-\: ^





ik

.\Wa \w< " '

.




■

'v I r • •
o o
p'
' '
<
■
•r :
:-k:'
> I ;

■


.» ''
V,


o


„








.V /
k'	' '	•
.



/ 'fif.	■
! •' ;	/	■ V
!j P- ;
P ^	( :
I "
i	v .
\ \ V’ ‘	\	■
. 1


/Id patent brof 2/0/.


=3
ci

01
0
/$g:8.
k •
5t
'S; s
^,'kl?,
rr,#
»•'•*> •■' ■' •.
......»f'

L

*
v•• •-

,W»
..JL ' ' ' ■, ® J ■' ' •
H: ■ : '
Sr’"
■■ 1
štiri”'" ‘
'{j
•,r'/ a ki »v
...-•« i ' ■
•.	"‘IH .
• ** >
‘kk	.r
c:
‘ -SH* »"• .
.......rr .‘''"j-
'■ “"V,.,	.' •
• k









1
,







■
s!?:':!
.





Ac/pđfenf broj 2fOJ.




■ . iv
. <
l'si'i.TjnJ”- ' •' '•'f'"'" ■■"■ ‘	-:if- : 'rus,' .
! -“''ftV:. i
. ’
■ f. ......... »jai”, j
-• ■" •,' :
; IŽM
I'	'	■
■
< .	• ■ ” I -v:' ;	:	! v:	v

'. %P*
r-'i
n ' . 'Vv^. v j4*' ■. v, te* M «.■•■■■■	" ’
'

f '-m
,•



- • ■
.. .-..V' -


I '' r,X.
V



■
V..v .. - J • (J
iiU



r ;!|:	.

.






' ' .; ;5WW is*
;. * -
.



; : ’•• '■ ■
• ■.



i 'l






i 'li



'
m






■ -
.
1 rMf,V................................................ ■ I
.
'Vi? ;v
;>



i


.
( ■ :
'i



S


< K« •
V'
'? 'J ■ ■	' v 'v-.'/V". : ■ / ' :}■

■' ' '.Vi.."'-:'.


i, 'tli
'





■