SOKOLSKI GLASNIK
1926.	U	Ljubljani,	1. avgusta 1926.	13.-14
Prezident Masaryk o Sokolstvu
(Odgovor prezidenta republiko českoslovačke, brata T. G. Masaryka,
5. jula 1926., na pozdrav Sokolstva.)
Brate starosto!
11 vala bradi na daru i ujedno molim, da bi ste primili moj poklon.*
Tyrš je upravo genialnim i umetničkim potezom harmonično slučio antički ideal lepote i dobra s našim narodnim programom, ko,ji je tražio sintezu plemenitosti pojedinaca sa celim narodom. Tyrš je stvorio Sokolstvo i unio je tu silu i muževnost, koja se jednako ugiba grubosti i nasilstvu, kao i sentimentalnosti inlitavog bratim!jenja; veliki primeri naše slavne prošlosti, Ziška i njegova nesalomljiva hrabrost u obrani pravde i naroda i Chelčickoga nekompromisni pacifizam našli su u ideji Sokolskoj harmonični izraz.
Tyrš u saglasnosti sa tadašnjom naprednoin generacijom bio je oduševljeni demokrata i sokolskim bratstvom svesno je služio demokraciji i oslobodenju naroda. 1’ozdravljam zato, bračo, Vaš slet, jer došao je kao naročen, da bi sve poučio šta znači demokratska celina: organizacija, požrtvovnost i pripravnost. A ta organizovana, požrlvovna i pripravljena celina, ta naša lepa Sokolska obec ima tek sada pravi značaj: otstranjuje sadašnje političke nesuglasice i potiska ih prelaznoj fazi našeg političkog razvoja.
(iledajuči tu masu Sokola i Sokolica mladih i starih uveravam se iznova, da svaka množica mora biti vodena i upravljana idejom, priniljenom i drža-nom od pojedinaca, koji vode množicu, a ujedno joj služe. U tom smislu Sokolstvo i njegova ideja živim su primerom i poukom narodu i republici.
Sokolski slet, nisu samo te lepe vežbe na sletištu. Bilo mi je, iskreno rečeno, milo videti, što je za tim stadionom, sve te naprave za čisloču vežbača i gledalaca, naprave higijenske, prehrana itd.; k tome si pretstavimo sve te pripreme, ne samo u Pragu nego po celoj republici, ta brza izgradnja celog sletišta, dovoz stotine hiljada u Prag, briga o nastambi itd., iz tih jedno-stavnih i hiljaditih radova i briga iznikla je ta impozantna celina. Ne mogu, da ne spomenem naš glavni grad Prag, kao i sve njegove građane, koji su doprineli uspehu sleta; kao i vladu i pojedina ministarstva. Svim tim organizacijama i svim pojedincima izražujem sokolsku hvalu.
Na zdar!
Zlatnom Pragu!
Naraštaj Jugoslovenskog Sokolskog Saveza vratio je se iz Praga u svoju domovinu. Naša sokolska mladež, koja je učestvovala u Pragu na naraštaj-skiin danima VIII. svesokolskog sleta vratila je svojoj českoslovačkoj brači i sestrama posetu iz godine 1922., kada nas je naraštaj ČOS. usrećio svojim učestvovanjem na našem prvom jugoslovenskom svesokolskom sletu u Ljubljani.
* ČOS je poklonila bratu prezidentu na uspomenu VIII. sleta skupocjenu vazu. Brat prezident je pak poklonio ČOS zaslavu, koja je po vrednosti i sa-stavu najlepša zastava u republici. To je brat prezident sam izlaknuo rečima: Vele da je taj barjak najlepši medu svima u republici. Ja velim, da je lep i da lep i ostaje toga radi, jer je u rokama Sokolova.*
Naš naraštaj doživeo je u zlatnom slavenskom i sokolskem Pragu loliko mnogo ulisaka, da je se vratio u svoju domovinu pun uverenja i pun vere u iskrenost sokolskog bratstva, potpuno opojen veličinom i šilom sokolske misli. — Dani sokolskih svečanosti neče nikada nestati iz uspomena našeg naraštaja i njegovih voda.
Osečamo se dužnima izraziti zlatnom Pragu, Českoslovackoj Obci Sokolskoj, a i českoslovačkom narodu, za svu pažnju i slavensku gostoljubivost, koju ste iskazali u tolikoj meri našem naraštaju, najsrdačniju hvalu. Sva naša mlada sokolska srca osvojili ste za uvek.
Sviina i svakome naš bratski pozdrav!
Zdravo!
IJ Pragu, 1. juta 1920.
Starešinstvu Jugo.sloveuskog Sokolskog Saveza.
tl juro Paiinkovič, zam. staroste.	E.	Oangl, starosta.
Českoslovačkom srcu!
Veliki, nezaboravni dani VIII. svesokolskog sleta več su za nama. Naša brača i naše sestre vratili su se svojim kučama.
U zlatnom slovenskom Pragu bili smo zaogrnuti tolikom pažnjom i gosto-Ijubivošču, da smo tako duboko ganuti, da ne možemo nači reči kojima bi smo izrazili ono što osečamo. Primio nas je i obasuo ljubaznošču česko-slovačkog srca, koje dosada uvek u sreči i nesreči vruče i bratski s nama osečalo.
Napustivši Prag i českoslovačku zemlju osečamo se dužnima zahvaliti svima i svakomu za sve ono, što ste nam pružili lepoga i dobroga iz bogate riznice sv ih velikih, plemenitih, uzvišenih i nesebičnih bratskih duša.
Ogromno delo českoslovačkog Sokolstva, koje je u sletslcim danima dostiglo vihunac svoje moči i slave, oslače jugoslovenskom Sokolstvu trajnim pot-strekačem napredujučem uspehu sokolske delatnosti. Tim hočemo dokazati, da smo i ostajemo vredni Vaše bratske ljubavi.
českoslovačkoj Obci Sokolskoj, svoj brači i sestrama širom Vaše domovine, le Pragu, toj matici zaštite i kolevci slavenskog duha i sokolskog bratstva, naše hvale i naš pozdrav.
Domovini — Zdravo! Zdravo!
U Pragu, 7. jula 1926.
Starešinstvo Jiigoslovonskog Sokolskog Saveza.
I)r. Riko Fux, tajnik.	E.	Gangl, starosta.
E. Gangl:
Po Praškom sletu
Toliko iskrenog oduševljenja i loliko ganutljivih izraza plemenitog sokolskog bratstva nikad još nišam video i dočekao u životu. Sokolski dani u Pragu su utecali na mene takom vehementnom šilom, da nišam mogao odgovoriti rečima nikome, ako me je pitao, kako mi je. Veličina svega, što se je dogadalo u Pragu, bila je tako ogromna i tako jedinstvena, da ju može pravo razumeti samo duša, a da ju ne mogu dovoljno i iserpivo izraziti reči. Novinarima, koji su me u Pragu i u Olomucu ispitivali o mojim utiscima i zahtevali od mene izjave i članke za svoje listove, rado sam im doduše izašao ususret, ali sa svojim rečnikom nišam mogao nikome izraziti ono, što mi je osečalo srce u tim sjajnim danima grandijoznog sokolskog dela i neslučene sokolske slave!
Veliki sokolski dani zahtevali su od svakog učesnika skrajnu iscrpanost njegovih fizičkih i moralnih napora. Prag je zajedno sa československom Obcom Sokolskom iskazao nama Jugosloveniina svoju gostoljubivost i bratstvo u najvišoj meri. Naš naraštaj, naša brača i naše sestre vratili su se u domovinu potpuno utešeni, u nutrini sa bogatom harmonijom čustava i izvršenih dužnosti, po danima punih rada, kad su bili uposleni od rana jutra do kasne večeri. U koliko je bilo skupo odmerenog slobodnog vremena, upotre-bili su ga za proširenje duševnog obzora ogledavajući krasote i istorijske znamenitosti veličanstvenog Praga. Posečivali su koncerte, pozorišta, muzeje. Za poči na k bilo im je na raspoloženju dovoljno čistih prenočišta, za okrepu ilovoljno tečne hrane. Svi su se uzorno ponašali i pokaži vali potrebnu so-.kolsku disciplinu. Bez discipline bi bio svaki uspeh i sav tok rasporeda svečanosti potpuno isključen. Tvrdim, da je svaki naš i českoslovački učesnik u praškim sletskim danima doprineo zajedničkom uspehu ono, što je imao u sebi fizički i moralno najbolje. Zato je bio Vlil. svesokolski slet kulminacija materijalne i moralne snage i lepote Tyrševe ideje!
Letošnji slet je u primeru sa onim iz godine 1920. pokazao svestrani na-predak. Kakav če biti buduči slet po obsegu i sadržaju toga danas još nitko nežna. Na svaki način če nadmašiti letošnji, jer javno položen račun dokazuje, <la je Sokolstvo u svom razvoju i u svojoj unutarnjoj sili neiscrpivo. Ta spo-znaja je za jugoslovensko Sokolstvo največa moralna dobit. Kod pogleda na pozitivno uzajamno suradničtvo medu slovenskim severom i slovenskim jugom utvrdila je se koti naših ljudi sokolska samosvest i ispružilo se je enei'gično nastojanje za novim, višini ciljevima, koji sižu preko svake tesno-gi'udnosti i separiranosti do ujedinjenja svega ljudstva koje oseča slovenski i sokolski u jedinstvenu 9okolsku organizaciju. Treba je samo istrajnog rada i svesnog stupanja po jasno i pravo zacrtanom putu sokolskih principa bratstva i jednakosti — i nije više daleko vreme, kad če se jedna sama sokolska zastava vijati nad svim slovenskim svetom! Samo maleni i tesnogrudi ljudi če se sakrivati pred sunčanom svetlošču sokolskog bratstva u tesnim gra-nicama svoje zagrizenosti i nesamostalnosti.
Sokolstvo je največa delatna sila slovenskog mišljenja, demokratičkog čustvovanja, samosvesti, volje i karaktera! Ta nesavladiva moč mora pri-tnguuti sebi sve čiste i energične duše, koje se slobodno razgledaju po čita-vom kulturnom svetu i sa deloljubnom šilom i sa veselim srcima hite velikoj budučnosti Slovenstva ususret!
Ogroman utisak je učinio na sav Prag, na nas i na stotine hiljada domačih i inostranih gostova zajedničlci nastup naše i českoslovačke vojske, koje su time u nazočnosti prezidenta Masaryka i zastupnika obeju vlada odlučno manifestirale i političku skupnost českoslovačke republike i naše kraljevine.
Učestvovanje našeg naraštaja znači još naročilu moralnu dobil za buduč-. nost Sokolstva u našoj zemlji. — Video sam sam, Itako je se naš naraštaj sa suzama u očima rastavio od Praga. Ti naši mladi saradnici biče najbolji propagatori sokolske ideje u našoj državi, oni če biti nov, plodan kader Sokolstva u Jugoslaviji. Sami čc nastojati da ponmože svoje redove i time otvaraju pritok mladih snaga u naše Sokolstvo. U celini znači po mom mišljenju praški slet veliki plus u čitavom nacionalnom i sokolskom delu i životu Jugoslavije. Svi, koji ste pozvani, gl e dajte i radi te, da to dejstvo iskoristite za našu unutarnju okrepu, za napredovanje našeg rada i za po množenje našeg b r o j a! To je d u ž n o s t s v i j u nas, a u j e d 11 o je i naša velika odgovornost.
Naročitu pozornost je nama jugoslovenskim Sokolima posvečivao prezident ČSR. brat Masaryk. (!arden-Party» na vrtu Praškog Grada dala mu je pri-liku, da je se duže vremena razgovarao s nama. Odgovorivši na njegovo pitanje, kako smo Jugosloveni zadovoljni u Pragu, dakako pozitivno, je brat
prezident spomenuo, da se je održao poslednji slet u znaku prekipevajučeg oduševljenja, sadauji pak u znaku smolrenog dela — uspeh tog dela. i naj-strožeg reda vidi se svuda. To je znameniti napredak. Slovenstvo samo na sebi je nešto nebuloznoga; treba je, da dodu Sloveni osobno jedni sa drugima u doticaje, da se spoznavaju i preuzimlju drugi od drugoga to, što je u njima dobroga. Sokolstvo s takovim doticajima k tome najviše pridonaša
—	koje sa svojim sredstvom — sa telovežbom — vaspituje svoje pripadnike u vručem rodoljublju. Sokolstvo je gotova armada, svršio je prezident brat Masaryk razgovor, na koju se domovina u svakom trenutku lako oslanja.
Naša otprema na praški slet i povratak u domovinu izvršeni su tačno i bez ikakve nezgode, jer su brača željezničari kod kuče, na putu i u Pragu ispunili u potpunoj meri svoju tešku i odgovornosti punu dužnost! To moram jasno naglasiti u dokaz, da siže disciplina i požrtvovnost u sve struke sve-strano razgrananog sokolskog dela.
U celini: nema organizacije na svetu, koja bi mogla što takova pokazati, što bi bilo makar od daleka slično VIII. svesokolskom sletu u Pragu. Ponosni smo na to, da smo tome delu i uspehu i jugoslovenski Sokoli doprmeli svoj deo. Izvršili smo svoju bratsku sokolsku dužnostl
Takav je naš sokolski život: mlad, zdrav, buran, stvarajuč, ponosan, samosvestan, discipliniran. Takav život vre i raste iz vlastile moči u carstvu Tyrševog duha!
Put našeg naraštaja u Prag
Svi učestnici naraštajskog sleta sastali su se u Ljubljani. Iz pojedinih župa su dolazila malena odelenja narašlajaca i naraštajki. Več na predvečer odlaska smo znali, da neće voz koji je za nas tako krasno i brižno sastavljen biti prenatrpan. Pitali smo se hoče li nas biti dovoljan broj, odreden za putovanje sa naročitim vozom preko Austrije? Što smo naslućivali obistinilo se. Sledeči dan pri nastupu smo ustanovili, da nas je mnogo manje, nego je bilo određeno na zboru župskih načelnika. Došlo je 140 naraštajaca i 74 naraštajki, dakle mnogo manje nego je bilo prvi put javljeno. Zašto pojedine jedinice nisu poslale prijavljenog broja naraštaja, mogu nam samo one lako razjasniti. Moram spomenuti, da je nekoliko jedinica medu njima dapače veče poslalo naraštaj bez vode što se ne bi smelo nikada dogoditi. Pokusi, koji su se održali drugi dan u jutro, uspeli su povoljno. Bilo je doduše mnogo dječaka, koji nisu bili najlepše pripremljeni unatoč tome, da su imali za vježbanje dovoljno vremena. Dogodilo je se dapače i to, da su iz jedne jedinice došli naraštajci potpuno nepripravljeni, nisu znali ni jedne propisane vežbe. Nebrojeno puta je bilo objavljeno i naručeno po župskim načelnicima, da mora svaki naraštajac i svaka naraštajka, koji če učestvovati praškom sletu dobro savladavati propisane sastave. Kako je došlo do tih slučajeva? Sastavi nisu bili doduše laki, ali sa dobrom voljom dali su se naučiti. Kod naraštajki nije bilo toliko teškoča, ali i tamo nije išlo sve tako, kao što smo željeli.
Po svršenim pokusima poprimila je se svakog pojedinca neknkva nemirnost. Punila je sve jedna sama misao: «Idemo u Prag — na slet». To je bilo i sve, što su znali. Što ih čeka, što če doživeti, to si mlade glave nisu znale predstaviti. Dobre volje nije kvarila ni kiša, koja nije uzimala u obzir svečanog trenutka odlaska, a onemogučila nam je i zajednički pohod na sta-nicu. Pljusak, koji je se izlio baš u trenutku, kad je trebalo ulaziti u kola, bio je kriv, da su potpuno neorganizirano ul;.žili sa jedinom željom, maknuli se kiši i dobiti čim bolje mesto. Time nismo učinili najlepši dojam na one, koji su došli, da nas još jedared pozdrave, pre 110 što odemo. Da je radio svaki po svoje, dokaz je to, da naraštaj iz najudaljenijih krajeva, izmučen od
duge vožnje, nije dobio primernih prostora. Konačno premočeni do kože posedali smo na svoja mesta — voz je se ispočetka polagano a posle uvek večom brzinom pomicao prema Gorenjsko j. Jedva dodosmo izvan Ljjubljane, sa strahom primetismo, da medu nama nema transportnog blagajnika. Ne-prilika radi toga nije bilo, u Jesenicanm smo zakasnili 1 sat, medutim je sa autom prispeo za nama blagajnik.
Ostavili smo granice naše države i stupili na austrijsko tlo. Vozili smo se dobro bez ikakvih poteškoća. Sve je bilo u redu. Materijalno nas je mnogo oštetila lahkomislenost jedinica, koje su prijavile naraštaj, a zatim ga nisu poslale. Imali smo naročiti voz, u kojem mora biti po propisu najmanje 300 osoba. Po dobrom brojanju ustanovili smo, da je u vozu zajedno sa vodama samo 200 osoba. Iz te neprilike rešio nas je starosta br. Gangl i zaplatio manjkajučih 40 voznih karata, inače neznatno, što bi se s nama bilo dogodilo.
Međutim je se naraštaj već međusobno upoznao i bavio se opazovanjem Koruške zemlje, koja je bila ali na žalost večini delom u magli, jer kisa jo levala tako, da je mestimice skoro oriemogučila razgled. Svi pogovori kretali su se samo oko sleta.
Tako su minuli časovi i sa naStupajučim mrakom je lagano sve utihnulo. Omladina je po celodnevnom naporu umoma polegla. Sa svitanjem zore pri-micali smo se severnoj granici Austrije, konačno pa smo iz dna naših srdaca pozdravili zemlju severne naše brače. Prvo nas je pozdravilo na pograničnoj stiinici U. Dvorište osoblje željeznice i finansijske straže. Tamo su nas do-čekali brat Štepanek, zamenik staroste COS, i tajnik Č'()S brat dr. Urban. Vlak je na jednom oživeo. Naraštaj je se odjenuo u svečano odelo. Razdelile su so značke na največe zadovoljstvo naraštaja — bezplatno. Po izvršenju najprečih posala sa Strane br. dr. Urbana pohiteo je voz dalje, da nadoknadi neslo na dva i posatnom zakašnjenju.
Pozdravi su se vrstali bez konca i kraja. Od blizu i daleko mahali su beli rubčići, čuli su se srdačni povici:	Dobro došli, živeli Jugosloveni! Sve
slanice bile su okičene sa nebroj zastava i vencima. Mlado i staro sve u svečanom odelu prihrlilo je, da vidi iz bližine južne svoje Sokoliče. Nije ih bilo briga, pada li kisa ili nepada, stane li voz na dotičnoj stanici ili ne, iako samo za trenutak, da se pozdravimo. U Češkim Budžjovicama, prvom večem mestu na češkom tlu, bili smo pogošteni upravo kneževski. Naš naraštaj bio je iznenaden i čudio je se, odakle toliko ljubavi i uljudnosti. Vozimo se dalje k starodavnome mestu Jana Žižke — Taboru. Ganuo nas je napis na krovu stanice načinjen iz lipova lišča u cirilici: Dobro nam došli!> Čim više smo se približavali Pragu, tim više se učestalo pozdravljanje. Naraštaj je bio pol puno zadivljen. Pitali su, da li su sve te hiljade, koje nas pozdravljaju, doista Sokoli. Na pozdravima je se na svim stanicama zahvalio brat starosta srdačnim rečima. K putovanju je treba spomenuti, da smo barem prema vani celo vreme pokazali discipliniranu celinu, što je osobito imponiralo Austrijancima.
Zadnji pola sata naše vožnje vozili smo se medu samim mahanjem i bez-konačnim pozdravljanjem do Wilsonove stanice u Pragu. Medu zvukovima narodnih himni stao je voz. Nepregledna množica Pražana oduševljeno nas je primila. Ti časovi su nezaboravni. Mnogo oko je se porosilo pod utjecajem unutarnjih Čustava.	(Nastavak	sledi.)
Međunarodna utakmica u Lgonu
Sigurno če zanimati opčenito naše Sokolstvo, kako smo se pripravljali za medunarodnu utakmicu u Lyonu i kakav je bio tok utakmice. Pošto imadu brača Srbi i Hrvati nekoliko prvovrstnih vežbača, koji bi se sigurno mogli
usposobiti za međunarodne utakmice, zato čemo opisati utakmicu potanje sa željom, da bi se i u njima probudilo zanimanje za te utakmice i da se telo-vežba medu njima podigne do tolike energije i istrajnosti, da če doći ubuduće u našu medunarodnu vrstu, da će se tako u punoj meri i opravdano moči nazvati jugoslovenskom, jer dosad su sve inedunarodne utakmice, kojirna smo učestvovali, izvršili samo Slovenci (iznimka je samo brat Đorđe Roknič iz Zemuna, koji je bio godine 1924. u Parizu na Olimpijadi). Za Olimpijadu u godini 1928, u Amsterdamu če se moguče nači kod Srba i Hrvata pojedinci, koji če se lahko natecati za prvenstvo na pojedinoj spravi ili u kakvoj štruci lahke atletike u okviru telovežbačke utakmice vrsti. Godine 1930. na medu-narodnoj utakmici u Luksemburgu neka bi bila na svaki način zastupana u našoj vrsti i južna naša brača.
Nekako mlačno i neodlučno je se počelo uvežbanje propisanih vežbi za medunarodnu utakmicu u Lyonu Kako če biti sa finansijama, hoče li župe doprineti na vreme na njih otpadajuče svote, hoče li župe makar na vreme podati izjave, jesu li uopšte voljne doprinositi ili ne — to su bile zapreke i dvojili smo, tako da još par meseci pre utakmicu savezni TO nije mogao svom odlučnošču izdati poziv: «U Lyon idemo, bračo, spremajte se!» Uvereni smo, da bi naše vrste postigle još bolje uspehe, ako se ne bi savez borio uvek sa iinansijskim poteškočama i ako bi svi faktori, kojima bi moralo biti na torne, da i na tom polju postižemo uspehe u inostranstvu i čuvamo i povečavamo ugled naroda i države, učinili svoju dužnost i materijalno poduprli Jugo-slovenski sokolski savez. Fond za medunarodne utakmice i telovežbačke nastupe u inostranstvu, u kojega bi doprinosila država i privatnici, javni i privatni zavodi, bogato bi ukamačivao novčane žrtve jednili i drugih. Druge države iskoriste svake prilike, da pošalju zastupnike svoje države na medunarodne utakmice u inostranstvo, finansiraju takve izlete i zanimaju se za tok utakmica te su ponosne na postignute uspehe svojih državljana. Svaki pojedinac je ponosan na uspeh državne reprezentance, naglasuje lahko, da je član pobedničlce države; ponos i ljubav do domovine se pojačava — a to mi trebamo, tako želimo!
Konačno jo bilo ipak odlučeno, da učestvujemo utakmici. Raspisana je bila prva pregledna utakmica. Pripravljalo je se više ili manje ozbiljno 14 vežbača, ali ipak je se pokazalo tri sedmice pre utakmicu, da dolazi u obzir samo devet od njih, dočim su ostali radi raznih neprilika napustili daljne uvežbanje. Vežbalo je u Ljubljanskem Sokolu sa bratom Stukeljem šestorica brače i u Sokolu I trojica brače. Pošto su bili skoro svi več na medunarodnim utak-micama, bilo je potrebno samo skupno uvežbanje u prostim vežbama, dočim su druge vežbe radili nekoliko pula na sedmicu zajedno radi kontrole. Skrajno neugodno vreme u aprilu i maju je silno sprečavalo uvežbanje lahkoatletskih struka pod milim nebom, a upolrebila je se svaka prilika, da su brača vežbala u svežem zraku, na suncu. Pošto nemarno u Ljubljani nikakvog nadkritog bazena, nastala je teškoča radi vežbanja u plivanju. Brat Josip Smertnik velikodušno je pozvao vrstu k sebi u Laško, gde ima u svojim radiotermalnim toplicama nmlen bazen 14 X 8 m. Brača su bila besplatno kod njega u gostima po tri do pet pula i vežbala plivanje. Kao vrlo dobar trener za plivanje po-kazao je se brat Srečko Kordelič, član Ljubljanskog Sokola, poznali jugo-slovenski prvak u Skokovima u vodu. Več na medunarodnoj utakmici u Ljubljani god. 1922. bila je naša utakmičarska vrsta prva u plivanju (postigla je izvanredan uspeh: 58-5 tačaka od 00 mogučih), da su naši utakmičari u Lyonu postigli u plivanju kao vrsta prvo mesto i tri prva mesta pojedinaca, torne su na svaki način znatno pripomogli brača Smertnik i Kordelič. Bratu Smertniku za besplatan odstup kupališnog bazena i pogoščenje i nastambu utakmičara i na tom mestu najlepša hvala!
Izvežbanost utakmičara postajala je očita, sa lahkoćom su nekoji svladali propisane i slobodne vežbe, višesatna dnevna telovežba nije ih više umarala. Tada je rekao savezni načelnik brat dr. V. Murnik: «N i s a m još imao t a k v e vrste za m e d u n a r o d n u utakmicu. Lahko računamo na prvo ili drugo mest 0!» Za šalu smo smatrali te reči ili kao bodrenje i uljevanje samosvesti. Nismo si skoro mogli pretstavljati toga, jer još nekoja brača nisu na ručama medu vežbom dizali takozvani <špičak» (iz prednožnog izdržaja stoj vučenjem na pruženim rukama i pruženim nogama), druge je još bunio na preči iz potpora stražnjeg odnjih napred sa pothvatom, iskret i upor sa prehvatom u nathvat, vežbe na konju nisu još vezala nekoja brača, taj je slcakao jedva 135 cm (bez daske), ona j je slabo puzao po užetu i t. d. Priznati moramo ali bratu načelniku, da je pravilno gledao telovežbački materijal svoje vrste i pravilno ocenio sposobnosti pojedinaca.
Na putu uvežbanja bile su ali neprilike, koje bi mnogoga dovele do-' zdvajanja i odvratile ga od daljnjeg napora. Ipak su ali naša brača premostila sve te zapreke i u danim prilikama izdržali i unatoč svemu tomu častno pobedili. «Ne kloni! Izdrži, stisni zube, zaboravi na bolove, neide za tebe, več za veču, širu stvar, ide za zastupstvo Sokolstva, naroda i države!» — to su bili usklici, zapovedi, koje je nalagala brači njihova sokolska duša, to je bio glas, koji su slušali u sebi te ga zato nisu mogli prečuti. Počeo je brat Primožič, iskrenuo ili pretegnuo je desnu ruku u zapešču tako, da je morao prekinuti uopšte telovežbom zn nekoliko dana, zatim ga je oteklo zapešče još uvek sprečavalo, a ni kod utakmice u Lyonu nije odlazio bez bolova u zapešču. Zatim mora prekinuti vežbu za nekoliko dana brat Šumi radi upale očiju. Sledi brat Derganc, kome se usled nahlade upalilo zubno meso. Pre-kinuče vežbanja radi otekline i lečenja upale, pogodilo ga je tim više, jer je radi zaposlenosti u svojoj trgovini morao i inače zakasniti mnogo telovež-bačkih časova. A neposredno pre zadnju izbirnu utakmicu moraju prestati čak trojica brače. Brat Zupan ima takozvani kostni žulj na levoj ruci, bratu Sršenu se pod žuljem na desnoj ruci ognoji dlan, brat Porenta mora na tešku operaciju — na ledinm su mu izrezali radi kompliciranog čira meso u površini 6 X 4 cm. Tako je nastupilo na konačnoj izbornoj utakmici devet dana pre utakmice u Lyonu, a šest dana pre odlazak iz Ljubljane, samo šesto-rica brače. Brača Zupan i Sršen prisustvuju utakmici sa povezanim rukama, brat Porenta leži u bolnici. Tada se je teško verovalo rečima brata dr. Murnika, mnogi smo več razmotrivali, ako ne bi bilo najbolje, da naše učestvo-vanje otkažemo. Brača lekari dobili su molbe i zahteve, da moraju lečiti dobro i brzo. Hvala i čast našim sokolskim lekarima, da su to skoro docela i izvršili. Pripremili smo se za boj i idemo — bila je reč onih dana. Nije bilo drugog izlaza nego da idu sva devetorica vežbača, nije se obaziralo na rezultat izbirne utakmice, u vrsti če biti onaj, koji če biti toliko zdrav, da Če moči takmičiti. Brača Zupan i Sršen smeli su več dan pre odlazak opet malo pri-hvatiti za sprave, brat Porenta bio je još uvek povezan, ali nadao je se, da če do utakmice ozdraviti toliko, da izdrži zahtevane napore.
Tako smo u utorak 18. maja oko ponoči otišli iz Ljubljane: 9 utakmičara, voda, 2 sudca i 3 ostala učesnika. Cela ekspedicija je dakle brojila 15 osoba, sudija brat Vladimir Kuščer odvezao je se več dan pre. Sobom smo imali vratilo i krugove, jer na vratilu i krugovima, kakve imadu Francuzi, nismo naučeni vežbati.
Vožnja do Rakeka — noč, tarna, neizvesnost u koju idemo, Trst — na stanici dočekao nas je samo jedan brat, sivo, žalostno jutro, suze kiše padaju na teško trpeči, zasužnjeni narod, koji je tako sam ... Odavle do talijansko-francuske granice: fašist i karabinijer, šikanacije, koje su tamo u običaju, koje su ali nastojali povečati, čim su saznali lcamo i odakle putujemo. Modena
—	Lyon, hoče li nas tko tamo kod dolaska primiti? (Svršetak sledi.)
IZ STAREŠINSTVA JSS.
XIV. redovita sednica starešinstva JSS 21. jima li>26.
Prisutni: Gangl, Fux, Franke, Jeras, Kajzelj, Kandare, Ludvik, Marolt, Mis, Murnik, Poženel, Račič, Turk. — Opravdani: Čobal, Košir, Zelenko.
T e h n i č k i odbor J S S. Brat dr. Murnik' izveštava, da je dao za praški slet sastaviti i prepisati note, šlo če približno stajati GOO Din. Odobreno. -Za delomično finansiranje praške ekspedicije neka bi se održalo na praznik sv. Petra i Pavla javan telovežbački nastup na letnom vežbalištu Ljubljanskog Sokola. Kod naraštajskog pokuša u petalc 25. o. ni. j)re podne neka bi se u In svrhu ubirala mala ulaznina. Brat Kajzelj upozorava — jer je predmet teli-ničkog značaja — da TO odredi barjaktara za saveznu naraštajaku zastavu. Zastavu čuva Ljubljanski Sokol, zato preporuča, da se barjaktar odredi iz redova toga društva. Nadalje neka se odredi zamenika saveznom barjaktaru, koji je zaprečen trgovačkim poslovima, da nemože učestvovati u Pragu.
Tajnički iz veš ta j. Brat dr. Fux javlja, da če biti prenočišta za na-raštaj u školi na Cojzovom grabnu i u školi na Prulama. K dočeku naraštaja neka se pozove ljubljanski naraštaj; brat Kajzelj obavestiče naraštaj Ljub Ijanskog Sokola, br. Švajgar Sokola I i br. Jeras Sokola II. — Bral Štčpanek poslao je detaljan program za naraštajske dane. Sa liaraštajem putuju u Prag starosta br. Gangl, br. Ludvik i br. dr. Savnik. — Dana 3. jula održače se zborovanje českoslovačko-jugoslovenskih liga, kamo šalje JSS svoje zastup-nike, isto i na inanifestacijsko zborovanje na večer istog dana u reprezentančnem domu. Dana 9., 10. i 11. jula održače se u Olomoucu svečano otkriče spomenika palim jugoslovenskim vojnicima; JSS zastupače brača Gangl i Ludvik. ČOS šalje nam prepis dopisa, naslovljenog na bugarske Junake», n kojem se poziva na zaključak naše glavne skupŠtine. VII. pešadijski puk kralja Petra I. ima svoju pukovsku slavu 25. o. m. u Novoni Sadu, na koju nas poziva. Poverava se župa, da zastupa savez. — Odbor za spomenik kralju Petru I. u Kranju poziva Sokolstvo na svečano otkriče, koje če se izvršiti 1. augusta o. g. Zaključuje se pozvali ljubljansku, novomešku, celjsku i do-niaču župu, da učestvuju slavnosti. — Almanah SI1S» moli za statističke podatke. Ustupa se bratu Švajgaru u rešenje. — Brat Grgič, Igrane, koji putujc redovno po Dalmaciji, moli da mu se pošalje kolekcija sokolskih razglednica, koje če rasturiti prema pouzeču; za sebe ne zahteva nikakve provizije. Sa zadovoljstvom se udovoljava molbi. Cena — kao što je bilo javljeno u svoje vreme — 30 Din. — Notar Karel Bleiweis javlja, da nam je pokojni br. Karlo Triller ostavio oporučno 10.000 Din. — Manj inska marka. Izrađivanje te marke poverava se firmi Svetek & Sitar. Zaključuje se naručiti 50.000 maraka. — Brat dr. Kandare izveštava, da je kao član starešinstva učestvovao proslavi 20godišnjice sokolskog društva u Krškom. — Željeznički odsek. Brat Ludvik izveštava, da je novosadski voz odkazan. — Odsek za zastave. Brat Račič izveštava, da je zastava — dar našeg naraštaja českom naraštaju — gotova i da če biti izložena kod firme «Elite» u Prešernovoj ulici.
— O z 1 e d n i fond. Izveštava br. Marolt. Odobrena je isplata potpora bratu Vrečaru, Ljubljana I, u iznosu 300 Din, bratu Savelinu, Split, u iznosu 600 Din.
— Slučajnosti. Brat Kajzelj izveštava, da je kao zastupnik saveznog starešinstva učestvovao proslavi 15godišnjice Sokolskog društva u Stepanji vasi, spojene sa razvičem društvene zastave. Proslava je vrlo lepo i dobro uspela.
XV. redovita sednica starešinstva JSS 30. jima 192в.
Prisutni: Kajzelj, Franke, Fux, Jeras, Marolt, Murnik, Poženel, Švajgar. — Opravdani: Čobal, (Jangi, Gregorin, Jamar, Kandare, Ludvik, Račič, Smertnik, Turk, Zelenko.
Brat zamenik staroste otvara sednicu i seča se smrti brata Karla Vanička, sokolskog pisatelja i radnika. JSS izraziče GOS pismenu sućut. Nadalje se pretresaju na sednici stvari gospodarskog značaja i zaldjučuju poslednje pri-prenie za Vlil. svesokolski slet u Pragu. — Sokolski naraštaj, koji putuje u Prag, primače na stanici br. Marolt.
Ustanovni sastanak «Slavenskog Sokolstva* održan je 3. jula o. g. u Pragu. U vodstvo SS bili su izabrani: predsednik dr. Josip Scheiner, njegovi zamenici Adam Zamoyski i E. Gangl, tajnik Vincenc Štepanek, blagajnik F. Mašek. — Opširniji izveštaj podnečemo sledeči puta.
Savezni dan. Vlil. izkaz: Zenica 50 Din; Okučani 50 Din; Bosanski Novi 50 Dni; Vranje 600 Din; Donji Miholjac 512 Din; Vršac 300 Din; Titelj 150 dinarjev; Centa 100 Din; Stara Pazova 105 Din; Foča 00 Din; Ban. Aran-delovac 48 Din; Rogatica 117 Din; Oplotnica 40 Din; Užice 100 Din; Čakovec 108 Din.
IV. slet Sokolsko župe «Svotozara Miletića» u Senti 23. maja o. g. Hotku i nezapamčenu svečanost doživeo je grad Senta prilikom župskog sleta, a sokolska župa cSvetozara Miletiča» nanizala je u lanac svojih uspeha još jedan triumf. Več u oči dana stižu okičeni vozovi iz Subotice, Novog Sada, Sombora, Bečkereka, puni Sokola, Sokolica, naraštaja i vojnika, koje gradanstvo do-čekuje oduševljeno. Jedan monitor rečne flotile^ pod komandom pukovnika brata Eugena Malinariča, podstarešine župe, stiže rekom Tisom u Sentu, noseči 70 mornara-Sokola.
Na samoj obali Tise, na lepom keju, održana je u subotu na večer sokolska akademija pod vedrim nebom, koja je bila bogato ispunjena lepim i ritmičkim vežbama. Na raskošno osvetljenoj obali uz vatromet i muziku, razvila se zabava, koja je potrajala do 11 sati noču. U toku noči izmedu subote i nedelje pada kiša, koja u nedelju jutro onemogučuje probe na vežbalištu, jer je teren potpuno blatnjav. Glavne tačke sleta svečana povorka i javna vežba. Okičenim ulicama sa slavolucima i zastavama kretala se povorka u kojoj je učestvovalo 2100 učesnika. Na čelu povorke muzika, zastave i starešinstvo župe sa delegatima Banatske i Osječke župe, a iza njih naraštaj tnuški i ženski, članovi, članice, vojska, konjanici i mornari. Ova impozantna povorka kretala se ulicama ceo sat i svrstala se pred gradskom kučom, gde je u ime Sokola pozdravio grad Sentu starešina župe brat dr. Ignjat Pavlas, a u ime grada odpozdravio gradonačeln ik brat dr. Kneževič. Baš za vreme ove svečanosti, kružili su nad gradom vojni aeroplani i bacali letke, a sa monitora pucali topovi. Pošto se sletište prilično isušilo, javna vežba počela je u 4'A sata i trajala sve do 'A8 sati, ispunjena divnim sokolskim programom, punim sa-držine i lepote. Sletište se nalazi u idealnom prostoru gradskog parka, ukra-šeno zastavama i zelenilom, a glavna tribina podignuta je po uzoru čeških tribina sa 800 sedišta. Sve je dupkom puno (računa se da je gledalaca 5000 do 6000) i nestrpljivo se očekuje početak javne vežbe. U 4'A sati nastupa 200 dece, koja izvode dečje igre, koje su gledaoce oduševile. Posle njih ulazi ženski naraštaj, koji je svoju župsku vežbu odvežbao vrlo dobro. Jedva se stišao aplavz ulazi 540 muškog naraštaja. I ako nije bilo probe, vežba muškog naraštaja s palicom ispala je odlično, jer je potiljak, jedno-obraznost i skladno izvodenje potpuno prikazalo lepotu ove mladenačke snage. Članice, GO na broju, izvele su proštu prašku vežbu uzorno, pa je na prisutne jedinstveno delovalo. Sama melodija, ritam, odelo i jedinstveno nežni pokreti ispoljili su se u ovoj lepoj vežbi. Pravu buru oduševljenja izazvali su mornari rečne flotile iz Novog Sada, 60 na broju, koji su u svojim belim mornarskim kostimima precizno, skladno i oduševljeno odvežbali vežbu
IZ
s veslima. Posle njih nastupaju članovi (150) sa prostim praškim vežbama. I ako su ove vežbe teške i komplikovane, ipak su se brača trudila, da nam ih prikazu lepo i skladno.
Posle pauze od 10 minuta nastupa senčanska gimnazija sa svojom vlastitom muzikom i 640 djačkog naraštaja. Oni su dali nešto novog nešto originalnog. Prikazali su u desetak skupina razne gimnastičke igre i vežbe, koje su zavržene Srbijankom, a na koncu toga kola sačinili su četiri živa slova S O K O. Ova tačka programa oduševila je sve prisutne. Sad dolaze župske proste vežbe, koje izvode članovi i vojnici zajedno (680). Vežba laka, jednostavna ali puna efekta i lepote za oko i dušu. Posle njih Novosadani su odvežbali <Sesnajsticu» odredenu za praški slet uzorno. Sad dolaze 740 vojnika, dai prikaže Jegerovu vežbu s puškom. Oni prekrivaju celo vežbalište, a sura boja odela i vežbališta sleva se u jedno. Sama kompozicija vežbe je dosta teška ali puna sadržaja, vojnici su je odvežbali i ako bez probe, vrlo dobro. Buran i zaslužen aplauz otpratio je naše vojnike Sokole sa vežbališta. Posle njih ulaze u brzom kasu 46 konjanika, koji su skoro več u sam sum rak odjašili vrlo lep karusel.
Tim je ova neobično uspela javna vežba, u kojoj je vežbalo oko 2050 vež-bača raznih kategorija, završena.
Ovaj župski slet imao je svoj naročiti cilj, pa možemo slobodno reči, da je časno ispunjen. Na severnoj granici naše otadžbine, Sokolstvo je unelo poleta i oduševljenja i dostojno se reprezentovalo u kulturnom svom delovanju pred Madarima i Neincima.
Velike zasluge za. uspeh ovog sleta ima Savet grada Sente sa vrednim gradonačelnikom bratom dr. Kneževičem, Sokolsko društvo u Senti sa odušev-ljenim načelnikom bratom Vukovim i zamenik župskog načelnika brat Jeger. Neka im je bratska hvala!
Sokolsko društvo u Dalju, koje ne postoji još niti punu godinu dana iza svoje javne vežbe u Dalju, koju je održalo koncem svibnja, prireduje svake nedelje izlete u obližnja sela u kojima održaje javne časove. Prva takova priredba bila je izlet u Borovo. Posjet javne vežbe u Borovu bio je iznad svakoga očekivanja. S pravom se može ustvrditi, da je istoj prisustvovalo celo selo te su sve veoma dobro izvedene vežbe ushitom pratili i popratili.
—	Sledeče nedelje priredila su doista marljiva brača iz Dalja isto takovu uspela javnu vežbu u Boboti, a prošle nedelje u selu Trpinja. Kraj velikog inoralnog uspeha imaju brača iz Dalja i lep materijalan dobitak, jer im je od svake priredbe ostala lepa svotica, što im nije na odmet jer trebaju novac za nabavu sprava, koje im još manjkaju. Taj i ovakav rad je tim više za spomenuti jer je društvo u Dalju najndade društvo župe, a može da služi uzorom mnogom drugom puno starijem društvu.
(Jsnutak sokolskog društva u Mirkovcima. Kao prvi vidljivi uspeh sokol-skog društva u Vinkovcima jeste osnutak sokolskog društva u Mirkovcima, koje če se izvršili 27. juna. — Sokolsko društvo u Vinkovcima kroz dve go-dine redovno je odlazilo u Mirkovce na izlet priredivši svaki puta javan nastup. Kada su brača iz Vinkovaca ove godine nedavno bila u Mirkovcima zamoljeni su bili za upute i pomoč, kako bi se i u Mirkovcima osnovalo sokolsko društvo. Odazvavši se želji Mirkovčana Vinkovačko če sokolsko društvo kao izaslanik župe ispuniti njihovu zelju.
Sokolsko društvo u Mirkovcima. Na poziv brače Seljaka iz Mirkovaca, bili če u nedelju 27. o. mj. konstituirajuča skupština ovog društva, koje se osniva na inicijativu samih seljaka, a uz pomoč bratskog društva u Vinkovcima. Novo društvo biče član sokolske župe «Strossmayer» u Osijeku. Najmlademu članu našeg Sokolstva, želimo uspešan rad sa devizom: U desnici snaga, u srcu odvažnost, u mislima otadžbina.
Sokolsko društvo u Valpovu, priredilo je u ncdelju 13. juna o. g. svoju ovogodišnju javnu vežbu na kojoj su učestvovala i bratska društva iz Osijeka i Dolnjeg Miholjca. Sve sokolske vežbe izvedene su dobro, pa izmedu ostalih naročito ističemo vežbe članica za ovogodišnji slet u Pragu te vežbe članova iz Dolnjeg Miholjca sa čunjevima. Ovo društvo neumornim radom brače tajnika Mg. pharm. Ferde Deszathy i načelnika Ivice Abramič postiglo jedan zameran uspeh, tako da se može smatrati jednim od najboljih u župi. Posle vežbe razvila se uz pratnju fanfare valpovačkog društva igranka na samom sletištu, a na večer veselica u gostioni brata Shvvarza. Gradanstvo Valpova posetilo je kako javnu vežbu tako i veselicu u vrlo lepom broju i klicalo oduševljeno Sokolima! Samo napred bračo Valpovčani devizom: Jedan narod, jedno Sokolstvo, jedna otadžbina!
IZ SOKOLSKE ZUPE «STROSSMAYER> U OSIJEKU.
Sokolsko društvo u Osijeku priredilo je tokom meseca svibnja o. g. sledeče priredbe, odnosno učestvovalo je aktivno kod ovili priredbi: 1.) Dana 3. svibnja o. g. priredilo je društvo svečanu akademiju u ovdašnjem Narodnom pozorištu kao spomendan pogibije Zrinjskog i Frankopana. Sve tačke programa izvedene su lačno i precizno na opče zadovoljstvo prisutnih. Mesta bila su sva rasprodana. Od prisutnih spominjemo: gradonačelnika g. dra. Hengla, pukovnika Jovanoviča, kao zastupnika komandanta Osječke divizijske oblasti, i podžupana br. Deanoviča te sekretara velikog župana g. Ljudevita Gaja u zastupanju potonjega g. Katiča. Cisti prihod namenjen je putnoj blagajni društva za polazak u Prag. Iza akademije sakupilo se članstvo u Grand Hotelu na zabavu s igrankom. Ovde je pozdravio starešina društva br. Perič prisutne goste, pojedine predstavnike vlasti, zalim članstvo i prijatelje Sokolstva, a župski starešina br. Petrovič vežbače sa načelnikom br. Lhotskyjem na čelu i spomenuvši neočekivan uspeh današnje akademije pozvao ih, da i u buduče posvete što više pažnje, marljivosti i ljubavi u sokolskom radu sa težnjom za još večini uspehom. Zahvaljuje se pevačkom društvu «Zmaj» za bratsku pomoč iskazanu kod akademije. — 2.) Dana IG. svibnja o. g. održalo je društvo posijelo u donjem gradu, na kojem se u glavnom opetovao program akademije, održane 3. svibnja u gornjem gradu, a br. dr. Prokopije Uzelac održao je zanimljivo i pazljivo saslušano predavanje o tuberkulozi. I to posijelo bilo je vanredno dobro posečeno. Čista dobit ušla je u putnu blagajnu za Prag. — 3.) Dana 13. svibnja o. g. priredilo je društvo izlet Članstva u šumicu kraj Drave, kod proizvadanja vježbi (poglavito Praških) učestvovali su članovi i članice, muški i ženski naraštaj. Odaziv je bio veoma dobar, a vježbačima se priključio i lep broj brače i sestara. — 4.) Dne 23. svibnja o. g. održalo je društvo u dvorani ovdašnje trgovačko-obrlničke komore predavanje o Česko-slovačkoj (predavač brat Ulja Mamuzič). Na to je predavanje bilo pozvano čitavo članstvo pismeno, a prijatelji putem ovdašnjih novina. Ovo predavanje bilo je vrlo dobro posečeno. — 5.) Dno 30. svibnja o. g. priredilo je bratsko društvo u Dul ju svoju prvu javnu vežbu i naše je društvo aktivno učestvovalo i lo članovi, članice i ženski naraštaj. Prisuslvovao je i lep broj brače i sestara, koji nisu vcžbači.
  IZ TEHNIČKOG	_____
Savczni prednjačili tečaj.
Po dugom odmoru od šest godina počinje savez opot sa redovnim pred-njačkim tečajevima. Kako velike važnosti su prednjački tečajevi, to nam najbolje dokazuje teška situacija u liašoj organizaciji. Stari prednjači gube se u svojim dnevnim zvanjima, a mladih sila, koje bi^tupile na njihova mesta,
nema. I doista nije preterano, ako tvrdimo, da večim delom sve teškoče u našim društvima izviru iz toga dejstva. Tehnički odbor JSS je zakljucio napeti sve sile, da se što pre popravi zakasnjeno i popu ni kadar naših prednjaka.
Dana 15. septembra otvoričemo II. savezni prednjački tečaj u Ljubljani. Tečaj je jednomesečan i dnevno delo biče otegnuto na osam do deset časova. Da se omoguči čim veče učestvovanje, zaključio je TO odstraniti sve zapreke za posečivanje tečaja i stavlja za prijem jedini uslov, da je najine discipliniran vežbač, brat, lcoji dolazi u tečaj prožet pravim sokolskim duhom, pun tvrde volje do dela i potpuno zdrav.
Sve ostalo hočemo za taj prvi tečaj pregledati, jer nam je najviše do toga, da če biti učestvovanje čim veče. Troškovi za pojedinog učesnika biče minimalni. Savez če se pobrinuti za dobra i jeftina zajednička prenočišta i za dobru i tečnu hranu. Celokupni troškovi za sve iznosiče najviše 1500 Din. Da se olakša pripravama, neka svako društvo u isto vreme sa prijavom do-znači svotu 1500 Din na račun prehrane, prenočišta itd. za svakog učesnika. Vozni troškovi nisu u toj svoti zaračunati. Zamoljeno je za 50%nu voznu po-vlasticu. Tačne podatke što se tiče troškova, javičemo u najkračem vremenu, čim če pripreme toliko dozoreti, da če biti nioguče tačno sve ustanoviti.
Pošto je ali ipak broj učesnika omeden radi prenočišta i ostalih prostora, Ireba je pospešiti sa prijavama. TO obazirače se na prijave po njihovom vre-menskom redu, radi toga ne odgadajte do poslednjeg dana, nego izvršite to odmah.
Prijave ispunite po sledečem formularu:
Tehnički odbor JSS u Ljubljani.
Prijavnica za učestvovanje na I I. P r e d n j a č k o m tečaju JSS u Ljubljani 1926.
Brata.......................  člana	sokolskog	društva	u................
župe....................  roden......................u	.	.	................
pokrajina.................  oženjen,	neoženjen...........  izobrazba	....
................  zanimanje................  zna	jezike...................
Vežbajuči je član društva od...................  član	prednjačkog	/.bora
od......................; učestvovao prednjačkom tečaju....................
kada i gde? ..............................
Pretplatu 1500 Din d označujemo u isto vreme.
......................................  1926
tajnik:	blagajnik:	načelnik:	starosta:
U smislu zaključka TO biče s v i oni, k o j i s a uspehom absolviraju tečaj, imenovani društvenim prednjači m a.
Tečaj je samo za članove. Za članice priredičemo docnije naročiti tečaj. Upozoravamo sva bratska društva na izvanrednu važnost tečaja. Samo ona društva, koja pravilno shvačaju važnost vaspitanja prednjaka, mogu se razvijati sa uspehom. Društvo bez dobrih prednjaka lahko životari, nema ali budučnosti. Društveni odbori, ne dopustite, da če i Vaše društvo biti medu onima, koja životare iz dana u dan, ne dajte da če biti sve Vaše delo zgrada iz peska, nego so na vreme pobrinite za čvrste temelje svoga rada, za dobar prednjački zbor. Smatrajte za svoju svetu dužnost, poslati m a k a r s a m o jed nog člana u tečaj. Male žrtve, biče sa uspehom obilno vračene. Odredite najboljeg Sokola izmedu Vaših vežbača i odmah ga prijavite. Dokažite, da ozbiljno shvačate svoju zadaču.
Dobičete novih snaga, da če novi, sveži val oživeti celo društvo. Ako če biti u društvenim odborima dovoljno dobre volje, biče več prvi val, prva četa novih prednjaka, koja če doneti novog života u cehi organizaciju, podiči če veselje do dela i proterati sve mrkoglede zdvajače. Hočemo život, delo, na-predak. Dakle napred I	TehničkiodborJSS.