» Gođištija prefpiafa 50 Bin
kod pešianske šieđlonice Isr.
PoSlarlna plaćena u golovu
s-06{	X / Cena »in 2
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni
e
5od. II. - Broj 12.
Ljubljana, 19. marta 1931.
Izlazi svakog čeivrika © Godišnja preipiala 50 Telefon br. 2543 • Ra
® (Jrednišivo i uprava u Ifu’sljaai (Narodni dom) 12.943 ® Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vraćaju
Svečana komemoracija deselgodišnjice smrti brata dr. Ivana Oražena u Ljubljani
Sokolska župa Ljubljana priredila je u nedelju 15. o. m., u Sokolskom domu na Taboru svečanu komemora* ciju prilikom desetgodišnjice smrti prvog starešine ujedinjenog jugoslo* venskog Sokolstva brata dra. Ivana Oražena.
Velika dvorana doma na Taboru bila je prepuna Sokola i Sokolica iz Ljubljane i okolice. Bina bila je ukra* šena črnim draperijama, zelenilom i vencima, a na sredini visela je slika pokojnog brata starešine; s leva i s desna, u polukrugu, stajahu sokolski barjaktari sa eastavama i delegacije ljubljanskih i okolnih društava.
Pored pretstavnika sokolskih i ostalih nacionalnih društava, na kome* moraciji zapaženi su ban Dravske bas novine brat dr. Drago Marušič, za* stupnik vojske br. general Dragomir Popovič, načelnik grada br. dr.Dinko Puc, zatim I. zam. starešine Saveza SKJ br. Engelbert Gangl, savezni na* čelnik br. Ivan Bajželj, savezna načel* nica s. Skalarjeva, starešina Sokolske župe Ljubljana br. dr. Josip Pipenba« cher, starešina Sokolske župe Split br. dr. Mirko Buič, zastupnik Sokolske župe Novo mesto br. dr. Josip Trošt, br. dr. Riko Fux, starešina Ljubljan* skog Sokola br. Bogumil Kajzelj, sta* rosta Sokolskog društva Ljubljana Ta* bor br. ing. Lado Bevc, pretsednik Oraženovog dačkog doma br, dr. M. Rus, direktor »Jutra« br. Adolf Rib* nikar i lep broj. ljubijanskog gradan* stva.
Tačno u 11 sati zasvirala je glazba Sokola I Tabor krasnu Pahorjevu tu* žaljku »Jugoslovenskemu rodoljubu« pod vodstvom kapelnika br. V. Švaj* gara, našto je dvoranom odjeknula Prelovčeva tužaljka »Zadnje slovo«, koju su otpevali pod ravnanjem br. Juvanca udruženi sokolski pevači Ljubljane. Zatim je o pokojniku odr* žao krasan i duboko osečajni govor brat Gangl, koji je na sve ostavio dubok i ganutljiv utisak. Mi taj govor donosimo u celini.
GOVOR BRATA GANGLA:
Bilo je pred<deset godina, kada su brača Sokoli u Narodnom domu u Ljubljani digli les i preneli ga na mrt« vačka kola. Opkolili su ga brača sa sab* ljama — počasna straža na posled* njem putu! Zrači prvog prolečnog sum ca odbijali su se od čeličnih oštrica, kao da bi iz boli i otvorenih rana otse* vala luč bratske ljubavi. Čak gore do Sv. Krištofa vila se je pogrebna prat« n ja; izmedu mnoštva naroda, koji se je natisnuo levo i desno od puta, vozili su ga vranci kroz nevidljive slavoluke silne, ponosne veličanstvene žalosti. Sokolska konjiča topotala je, hrza* la, natezala uzde i nemirno strugla, kao da se takoder i nje dotaknulo le* deno krilo smrti. Pristupiše k črnim kolima pukovnici ljubljanskog garni« zona, medu njima i pokojnikov pobra« tim Janko Vukasovič, koga več pet go* dina u naručaju grli ljubljena rodna gruda, u crninu zavita gorička zemlja! Pristupiše ti stari vojnici, na kojima je još uvek podrhtavala sva grozota svetskoga rata, i izmed staklenih ste* na tih svečanih kola digoše i prenesoše les u hram Božji. Pogorevale su velike sveče; njihovi nemirni, drhtavi plame* novi lomili su se u biserima, koji iz duše navirahu na oči vojnika, naviklih nebrojeno ppta gledati smrti u lice: a suza ni je bilo! Trebala je smrt tog je* dinog muža i brata, da zaplače duša Vojnika koja medu strašnim kušnja« ma smrti skoro okameni! Iz Božjeg hrama do groba vodaše 'zadnji put. Grob na široko otvaraše svoje neza« sitno ždrelo. Stani! Nemo j! — Ne! Nanj je pala rosa blagoslovljene vode, nad tamom svali se kameni pokrov. Svršeno je!
I ko je taj, kome ide takova počast? Da И dostojanstvenik iz belih plemič« kih dvora, kojemu se klanja mnoštvo? Da, dostojanstvenik je duha i srca iz nriproste seljačke kolibe, koji prode belim dvorima naše ljubavi i — podig« ■ut njome ►— pope se snagom svoje Čiste i plemenite duše na presto sokol« skog vojvode. To je' naš starosta, brat dr. Ivan Oražen, gospodar »Zelenog
hriba«, gospodar svih sokolskih srda« ca! Pre i tada i danas i uvek!
Cela Ljubljana tonula je u črnini, kupala se u magli naših zamučenih po« glelia — sva zemlja u sokolskim dru« štvima osečala je težinu crne noči, ko« ja nenadano pade na njega i na sve nas. I trebala je ta crna noč i ti zamu« ceni pogledi, da toliko jasnije, toliko izrazitije pred nas stupi njegov svetli i čisti lik, kako4 bi to, što je neslučeno, i nedovoljno cenjeno i spoznano drht« nulo u duši i tek tada dobilo izraz i obličje, kada u naš'nutarnji svet zaore pekuča boletica. Trebala je smrt, eda se pred nama razgali sva lepota života!
Bilo je pre deset godina, kada je gorička sokolska župa priredila svoj slet u Sv. Petru kraj Gorice. Iz idrij« ske kotline prispeše čak tamo brača iz podzemlja, iz dubokih črnih'jama — rudari Sokoli. Na kolodvoru ‘nam ja« vi policija da ne smemo kroz mesto na sletište kod Sv. Petra sa razvije« nim barjacima — tako hoče inorodni deo stanovništva slovenskog grada Gorice. Svrstasmo se u redove za po« hod i stupismo na goričke ulice. Naša zastava je u kožnatom tuljku! Glazba na čelu naših redova zasvira sokolsku koračnicu, sve se mišice napeše, uzd’-1-« ta svaki živac, šake se stisnuše. Zas’ a* va se nagne, brača s leve i s desne, svaki sabl jom u desnici sa zastave'ski« nuše mračni oklop i bar jak ponosno zaleprša na glavama i ko crveno svet« lo pokaže nam put napred. Negde sred mesta stajaše u skupini brače on, i kad nas zagleda, otkri glavu i s kapom mahaše nam u pozdrav Videli smo njegovo junačko, smelo i uspravno dr« žanje pozdravne reči nismo razabira« li, jer posvuda uokolo gromko se raz« levahu pokliči oduševljenih srdaca. Sa« mo korači tlrmeše. samo'živci drhtaše i napete mišice če^ahu. da bilo zašto jekne zapoved, i da učinimo sve bez ustezanja!
Shvatali smo geslo njegovog živo« ta: »Sve za slobodu i narod!«
To geslo pratilo je sve njegove Duteve, i sve njegove čine. Kao lekaru i Sokolu ono mu je neprekidno lebdelo pred očima upravljajuči ga -u njego« vim vlastitim potrebama i zahtevima skromnosti, a u pridržavanju načela i nazora neisprosnosti i odlučnosti, ko« ja je imponovala. Takav 'je bio od mladih nogu pa do samrtnog dana. Za celo vreme svoga života stajao je u službi ideala slobode naroda, i ti uve« renju, da nigde ne može uspešnije £ nesebičnije služiti torne geslu, stupio je u sokolsku organizaciju, u kojoj 'bi« jaše uzor svima nama, ispunjavajuči verno zapovedi sokolskog bratstva.
Sin devojke iz naroda, za celog svog života nosašeti sebi žig bolne Iju« bavi, koju je u presrdačnoj odanosti delio sa svojom majkom i nad njenim grobom preneo u lepu dušu svoje že« ne, <na taj poveli cvetak njegovih skr« bi i sanja. Tako junačan i neslomiv bijaše u svojem značaju i u radu svog zvanja, a u društvu brače mekan i blag; kao dete, dobar do neizmernosti i plemenit do uzornosti. A uskipio bi ljutitošču i srdžbom, kad bi pala kri« vica na potrebe i želje naroda ili kad bi kleveta, laž i podlost oskvrnula na« rodnu čast. Tada bi mu, inače blago oko, planulo gnjevom i reč gromko bi ošinula oskvrniteljevu glavu.
Udubljen sam u se tražio je utehu tajnosti i pomirenja svog nutarnjeg života u širokim vidicima na slovenski jug i slovenski sever, koji se u počet« ku ovoga veka tresoše očekivajuči ve« like dogadaje i novu -dobu. Kad je buknuo balkanski rat, njegovo srce gonilo ga je od samrtničke postelje njegove žene u pomoč srpskoj brači, a kad presahnuše veletoči krvi svetsko« ga rata, volja i ljubav nas Sokola na jugu Evrope, u našoj novoj otadžbini, dadoše mu zadovoljštinu u Novom Sadu na Vidovdan. Tada je također formalno postao naš prvak! Po duši bio je uvek!
I što nam je govorio godinu iza toga, baš 31. decembra 1920.? »Sva na« ša domovina, velika i krasna Jugosla« vija, giblje se u snažnom i živom raz« mahu svih svojih moralnih i fizičkih snaga u Čilom i ponosnom sokolskom
Sa svečane komemoracij:
IG goalsnjice smrli brala dra. Ivana Oražena u Ljubljani, u Sokolskom domu na Taboru
duhu, ustaje u nov živet, usposobi ju« je se za buduče borbe svoje neumanje« ne moči ‘i slave i jača se u prosvetnoj utakmici sa svim kulturnim narodima... U smislu sokolskih načela hitajmo od dela do dela, dok se ceo naš narod u razvoju i napretku ne popne do neslu« čene višine, za koju se Sokolstvo bori na temelju istine i socijalne pravde... Na čelu našega naroda leprša sokolski barjak, pokazujuč nam put napred i gore, tamo do Jadranskog mora i Go« sposvetskog polja!«	-
Kao da pred sobom gledam i kao da slušam Tvoj zanosni muževni glas, koji odzvanja sa probranih struna Tvo« jega srca! Čujem kucanje toga srca, tako sokolskog — junačkog, a tako blagog:'na dnu njegovom utisnut je lik Tvoje majke. lik Tvoje žene, a do vrha i preko zalito je valovima najčišče bratske i otadžbeničke ljubavi. Osečam blizinu velike Tvoje slovenske duše, koja se kao zlatni veo ražarenog let« njeg sunca raskriljuje nad nama, na« punjajuč nas dubokom spoznajom i bodreči nas: »Svaki naš korak napred znači očiščenje od greha prošlosti, znači stremljenje k usavršavanju, ko« je je vidni izraz večitog pokretanja i životvorne sokolske misli!«
I tako je sve od onoga dana do smrti njegove i do danas, kada se za«
vetujemo njegovoj uspomeni, tako neka bude također i u budučnosti!
Brate Ivane, neka Tvoj sokolski duh bude medu nama i neka nas vodi!
Slava Tvojemu imenu i spomenu!
Odmah nakon govora br. Gangla zapevali su pevači krasnu i potresnu Foesterovu »Umrl je mož«, a nato je kao zastupnik vojske odžao lep govor lekarski kapetan br. ч!г. Aleksandar Ž i g a r, koji je naglasio nesebično čovekoljublje brata dra. Oražena ne samo kao lekara več i kao pravog slo* venskog brata, koji je odmah, kada ga je mala Srbija pozvala, pohitao u Niš da leči bratske rane onih, koji su se borili za slobodu svog naroda. Za* to se uspomeni pokojnika klanja i na* ša vojska u ime svih onih, kojima je nekada pružao svoju lekarsku i brat* sku pomoč.
U ime Sokola*akademičara, koji stanuju u Oraženovom dačkom domu govorio je br. Jože Kosmatin, isti* čuči duboku zahvalnost akademsike omladine velikom pokojniku, što je i siromašnim studentima omogučio študij medicine.
Župski tajnik br. Stane Flegar pročitao je zatim telegrame koje je • ovom prilikom župa primila od
Cehoslovačke Obce Sokolske;
»Sa dubokim poštovanjem ! veli« kom zahvalnošču klanjamo tee s Vama uspomeni pokojnog starešine brata dra. Ivana Oražena. — Čehoslo* vačka Obec Sokolska.«
Naročiti telegram uputio je i sta« rešina ĆOS i Saveza Slovenskog So« kolstva br. dr. Scheiner, koji glasi: »S Vama se klanjam plemeni to j pojavi brata Oražena. Slava njegovoj uspomeni! — Dr. Scheiner, store« šina COS.«
Treči telegram primila je župa od Saveza SKJ sledečeg sadržaja:
»Na današnjoj komemoraciji u duhu smo s Vama, kličuči velikom 3 zaslužnom pokojnom bratu Oraženu za njegov neumorni i nacionalni rad večna slava i hvala! — Savez.«
Na koncu je sokolska glazba ot< svirala još jedan žalobni komad, i ti* me je ova žalobna svečanost bila za« vršena.
Iza komemoracije pošli su na gro* bište starešina ljubljanske župe br. dr. Pipenbacher, prosvetar • župe br. ing. Bevc i tajnik župe br. St. Flegar, gde su na grob pokojnog brata dra. Ora* žena položili lovor*venac sa trakom u državnim bojama i napisom:	»Dru.
Ivanu Oraženu prvom starešini Jugo« slovenskog Sokolstva o desetgodišnjicl smrti Sokolska župa Ljubljana.
HINKO SIROVATKA (Osijek);
Za socijalni rad u Sokolstvu
Kao pročelnik socijalnoga otseka, koju mi je zadaču uprava naše župe, stavila u dužnost, konstatovao sam, da za izvršenje ove zadače fali u So* kolu kraljevine Jugoslavije propisani plan ili program za jedinstveni rad u svim župama, društvima i 'četama nje* govim. Smatram, da nemanje takovog propisanog i jednakog plana za sve organizacije povlači za sobom same negativne posledice. Ove če socijalne otseke malo koje društvo i župa uop* šte podržavati, ako od njih bratski Savez ne traži ništa konkretnoga i tu se neče nitko prihvatiti pozitivnog ra* da u pravcu socijalnih prilika i zaštite svoga članstva. Druge >če opet župe shvatiti stvar samo s formalne Strane, dočim one, koje če eventualno imati volje, da u tom pravcu štogod porade, činiče to u najboljem slučaju na vla* stitu ruku, ali bez sistema, koji je ob* žirom na 'čitavu organizaciju Sokolstva najbitniji uslov uspeha.
Medutim mislim, da su današnje društvene i životne prilike tako ve, da
(Predlog Sokolske župe Osijek.)
Sokolstvo ne može i ne sme da nepaž* njom prelazi na dnevni red preko dru* štvenih odnosa i životnih prilika, u kojima se nalazi njegovo članstvo, a ja idem i dalje te 'kažem, da Sokol* stvo, koje je po svojoj ideologiji po* zvano da bude pionir moralnoga i fi* zičkoga zdravlja naroda koje sa svo* jom ideologijom i radom, brojnošču svoga članstva i snagom svojih orga* nizacije treba da bude neprobojni štit protiv svega, što bi narodnoj celini moglo škoditi — to i takovo Sokol* stvo mora i treba da najbudnije prati sve pojave i pokrete, koje baš u ovim abnormalnim izaratnim vremenima prete, da kao lavina razore sve do sada izgradene temelje, na kojima bi naš tek nedavno »nastali slobodni na* rodni život imao istom da se prirodno razvije do pune kulturne višine.
Današnje gigantsko socijalno vre* nje neče moči da u svoje vrtloge po* vuče jake i kulturno več visoko iz* gradene narode, ali, kako nas preža* losni primer bratske Rusije i suviše
gorko uči, može to veliko vrenje da u svoje vrtloge povuče narodfc, koji do sada još nisu dospeli, da se kulturno toliko razviju, da bi po samoj kolek* tivnoj svojoj svesti bili dovoljno spo* sobni, da se odupru opasnim eksperi* mentima, koji su kadri da čitave, a pogotovo manje narode, ne samo za* ustave u njihovom nacionalno=držav* nom razvoju, več da ih čak kao dez* organizovane gomile izruče potpunom rasulu i učine plenom bližnjih, kultur* no razvijenjih naroda i država.
Sokolstvo kao nosilac jedne viso* ke ideologije, koja u svojim pravo shvačenim ciljevima obuhvata zdravu izgradnju celokupnog narodnog živo* ta, ne može dakle i ne sme da nepaž* njom prelazi preko pojava socijalnih uopšte, a specijalno mora posvetiti najživlju svoju pažnju socijalnim od* nosima i životniin prilikama svoga vlastitoga članstva. Dobro kaže brat Janez Poharc, da sokolska misao nije po slavnom našem Tyršu izgradena tek za jednu eru, več za čitav narod i
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
za sva vremena. Sdkolstvo sc temelji na bratstvu, a naša slovenska etika priznajo samo ono bratstvo, koje do u krajnjc konzekvencije obuhvača po« jam solidarnosti. Realizacija toga poj« ma nijc ništa drugo več živo, pozitivno nastojanje da svome bratu pružimo onu zaštitu, ko ju mu sa svojim kolektivnim snagama možcmo pružiti. Ne smeta ako uvek ne uspemo, jcr kada brat, kome je potrebna zaštita, vidi, » 1110 Sclkolstvo h telo pružiti tu zaštitu i da se je učinilo i poduzelo sve što se je moglo, on če, ako ie od« gojen visokom sokolskom etikom, biti zadovoljan i sa samom manifestaci-jom naše bratske solidarnosti i takav če brat ostati veran svome Sokolstvu i onda, ako ga udari i največa nevolja i beda, znaiuči, da če ga ono u granit cama svojih mogučnosti uvek nri« pravno uzeti u zaštitu.
Ako Sokolstvo, kao jedna velika i opšta narodna organizacija prilivati ove zasade i hoče da i u pravcu soci« jalnom razvije pozitivan rad, onda mu treba dati jedan posve konkrctan sistem i program zadača, koje u interesu svoga članstva i narodne celine treba da izvršuju sve župe. društva i čete, a na čelu svih sam naš Savez.
Na svojoj sednici od 20. februara tek. god. uprava Sokolske župe Osijek prihvatila je to gledište i poverila mi da izradim načrt, po kojem 'bi se mo gao izgraditi program i plan socijal nog rada u Sokolstvu.
U izvršenju tog poverenog mi za« dtaka izneo sam na glavnu sfkupštinu župe dne 1. o. m ovu osnovu, koja je po sl'upštini jednoglasno prihvačena
i odobrena i kao predlog župe upu« čena br. Savezu.
Predog glasi:
1. U svim društvima i četama mo« raju se za članove, naraštaj i decu od* mah provesti pojedinačni temeljni d-stovi 'iz kojih se imaju sastavljati is« kazi, koje svako društvo najmanje kvartalno šalje nadležnim župama. a ove za sva društva i čete u jednoj sta= tističkoj evidenciji saveznom stare« šinstvu.
2. U tim temeljnim listovima mo« ra, osim ostalih ličnih podataka, biti naročito odgovoreno na pitanja o za« nimanju, vrsti rada ili nameštenja,
plači ili zaradi, te na pitanja, koja se odnose na prednaobrazbu ili kvalifi« kacije, a Ikod naraštajaca treba utvt« diti koje škole polaze ili gde su u na« uku. Kod naraštajaca i dece treba uz to da sva pitanja za članove budu od govorena i za roditelje ili staratelje njihove.
3. Brača statističari imali bi duž« nost da u svojim godišnjim izveštaji« ma izvade iz svih tih evidencija stati« stički pregled po zaniinanjima, na« obrazbi i materijalnim prilikama članstva.
Dobivši tako pregled o scijalnim prilikama pojedinaca i ukupnoga član« stva, a kod naraštaja i dece i o njiho« vim roditeljima ili starateljima, videlo bi se jasnije, u kojemu bi se pravcu uopšte i svakodobno imao kretati rad u pogledu socijalne zaštite vlastitoga članstva.
Ta bi zaštita imala obuhvatiti:
a)	Kod nameštenilka i radnika, ko-
ii su č’anovi, ili kod roditelja, dotično staratelja naraštajaca ili dece. brigu, da ih se radi redukcija, ili sitnih gre« šaka ne otpušta sa mesta na kojima se momentano nalaze; da im sc u slu« čaju bcsposlenosti pomogne doči do nameštanja; u slučaju nepravednih postupaka s njima da im se pruži moralna, a u potrebi i po mogučnosti i zaštita s pravnim savetima.
Pri tomu poslu morače socijalni otscci pojedinih društava podržavati
prijateljske veze s burzama rada i do« govoriti saradnju sa svim ostalim na« cionalnim ustanovama u svojoj okoli« ni, da zajednički nastoje, da nacionalni, u prvom redu sokolski živalj, ne bude potiskivan na korist anacionalno« ga, a pogotovo ne na korist stranoga življa, što sc još i danas fteod mnogih poslova dogada često pod lažnim i z govorom, da medu domačima nema tobožc stručnih sila. Pod tim izgovo« rom 'ima kod nas još uvek mnoštvo tudinaca, koji zauzimaju vodeča i stručna činovnička i tehnička mesta, koji več godinama jedu naš hlebac, a da nas ni toliko ne poštuju, 'da barem koliko«toliko nauče naš narodni jezik. U isto pak vreme stoje bez posla i zarade na hiljade <naših narodnih sinova s punim kvalifikacijama i gleda ju tudince na svojim mestima. Tu jc zadača svih narodnih stanova, pa i Sokolstva, da intenzivno poradc oko zaštite domače radne snage.
Društva imaju sa svoje strane svuda, gde je to moguče, uzeti u so cijalne otsekc i jednoga pravnika, i to advokata, suca i t. d., ili radi davanja pravnih saveta i zaštite podržavati pri jateljske odnose s najbližim pravni cima.
Sve ovo vredi dakako u smisli prve pomoči, te sc članstvu ima izri čito protumačiti, da društvo ne može u njihovu korist preduzimati ništa s čimc bi bili skopčani materijalni iz-daci.
b) Naraštajski život ima da * se prati sa naročitom pažnjom, osobito život zanatskih i trgovač.kih šegrta, te fabričkih i sličnih malodobnika, koji obično žive u okolini sa slabim ili ni kakvim moralom. često protivnoj na šoj nacionaltmj misli i današnjem dru štvenom poretku. Đačka pak omladi na u- svojoj impulzivnosti i ambicioz nosti rado prelazi u ekstreme i gubi pri tomu smisao za potrebnu discipli nu u školskom učenju i 'uredan život u školi.
Socijalni otseci imali bi da zajed« no s bračom naraštaj skim. vodama i društvenim prosvetnim odborima na podesan način i naročito pomoču Kratkih nagovora i predavanja suzbi jaju takove loše uticaje i tendencije, a da u njihovim zvanjima naročito loše i nemarne naraštajcc predložc na povremeno ili trajno isključenje iz sokolana. U tome če biti zadača soci ialnih otseka da'budu u vezi kod đaka sa školama. da se tako može saznati za njihovo ponašanje i uspehe u školi a kod šegrta da budu u vezi sa njiho hovim majstorima.
c) Kod decc dolazi u obzir uglav nom higijendka kontrola ’i zaštita, pa je stoga potrebno, da u socijalnirr otsecima društava budu po mogučnost' osim pravnika i lekari.
Osim svega toga imaju socijaln' otseci, da budno prate opšte socija!n< gibanje i da u zajednici s društvenim upravama nastoje organizovati sa nacionalni živalj f.voga mesta : bliž< okoline protiv svih takovih akcija koje bi bile uperene protiv naciona’ ne i jugoslovcnskc državne misli, i! protiv sadašnjega društvenoga poret ka, za čije provedivc izmene treba d? radi iskustvo i znanost putem prirod nc evolucije, a ovoj služi Sokolstvo čitavim svojim bivstvom, čitavom svo jom demokratskom ideologijom i na prednjačkim duhom.
Takovim sistemom rada svoga u socijalnom pravcu, postače Sokolstvo organizovana narodna straža, koja čc čuvati narodnu misao, društveni red i poredak i pomagati svaku -zdravu evo luciju duševnu i društvenu na korist sredenja i napredovanja naše - zajed« ničke jugoslovcnskc otadžbine.
Ing. GEORGIJE KODINEC (Lepoglava:)
Što moramo znati
Mnogo se govori i piše o sredstvi« ma i merama koje bi bile najsigurnije za progres materijalnih i duhovnih do« bara pojedinog naroda, pojedine dr« žave.
Mnogi veliki umovi pokazuju raz« lične puteve za postgnuče postavlje« nog cilja i potrebno je da svi mi zna« mo ono što je najvažnijc, ono od čega ovisi naša sudbina i život.
Moramo svi znati, da je materijtd« no i duševno bogatstvo kao i istorija pojedinog naroda uvek vezano na pri* rodu, svojstva i život pojedinih ljudi, koji su članovi i pretstavnici odnos« nog naroda.
Priroda, svojstva i život članova ljudskog društva i celog naroda osni« vaju se na dva važna momenta, a ti su:
1. nasledivanje i 2. sredina gde sc čovek rodi, odgaja i živi.
Ova dva momenta medusobno su povezana, no glavni upor leži u prvo« me redu u 'naslcdnim svojstvima na« roda.
Istorija svakog naroda pokazuje, -la nasledc pretstavlja najvažniji te« melj za razvoj naroda i države i da su
ta svojstva majsigurniji temelj, naj; veče bogatstvo, a to jc biološki f o n d.
Biološki fond su ona svojstva i vrline pojedinog naroda, koje se pre* našaju sa potomstva na potomstvo, a koje su odlučne za sudbinu svakog naroda.
Pogledamo li istoriju dekadence Grčke, Rima i niza islamskih država, videčemo, da dekadenca nastupa uvek onda, kad se iserpio biološki fond tih naroda i kad su nosioci dobre rasne krvi izginuli.
Imamo i obratnih slučajeva, gde je u istoriji naroda nastupilo doba ras« c vata kao rezultat poboljšan ja biološ kog fonda. Biološki fond u istoriji mnogih naroda bio je odlučan kad se stavljalo pitanje opstanlca.
Dokazano je, de naj viši (potrošak biološkog fonda nastupa za vreme ra« tova, jer u borbi za fsvoju remiju i slobodu «ino najviše ljudi, telesno i duševno zdravih, ljudi, koji su vodiči i pretstavnici nacije i naroda.
Ako narod nema jakog biološkog fonda, to se momentom rata stavlja i
pitanje njegovog opstanka. N ep rest a« ni potrošak naj bolj ih pretstavnika na« roda tokom grčko«perzijskih i pelo« poneških ratova u Grčkoj, tc kartaških i gradanskih ratova u Rimu, do kraja je iserpio biološki fond tih naroda i njihova slava je umrla, a narodi su propali.
Još bolji primer pruža nam isto« rija niza država Islama, gde je još mla« di i sveži narod iserpio svoj biološki fond neprestanim ratovima, u kojima je poginulo sve najbolje čime se svr« šilo njegovo bitisanje.
Primerom jakosti biološkog fonda može služiti istorija kolevke Sloven« stva, Rusije. Rusija je posedovala jaki Hiološki fond, a dokazom može služiti činjenica, da sc je, usprkos velikih та« ’ova i gubitaka, ona ipak očuvala. Do« statno je da navedemo podatke Miil« '■■alla, koji je ustanovio, da je Rusija >d godine 1828. do 1880. izgubila u ra«
' ovima 664 000 ljudi, što je mnogo ve« 'i broj od svih ratnih gubitaka'Evrope zn 3 godine.
Narod sa slabim biološkim fon« lom več bi i podlegao u borbama, koje 'c pretrpela Rusija, no ona se ipak održala.
Možemo sa sigurnošču ustvrditi, *a biološki fond svih slovenskih na« -oda nije slab, pa je i jugoslovenski na« od nosioc vrlo jakog biološkog fonda, klavna i burna istorija stvaranja Jugo« sla vije najbolj i je dokaz tome.
No iako je naš biološki 'fond čvrst i jak. ne sme ga se uzalud trošiti, več 'a naprotiv treba čuvati i povečavati.
Da pojedini narod može sigurno ' oracati putem progresa, prvi je uslov akost biološkog fonda i rad na nje« 'ovom povečanju. »Od biološ'-o«na= dednih svojstava ovisi rast, snaga, rdravlje i celi niz antropo-somatskih svojstava naroda, od njega ovise i du« Hovna svojstva: volja, temperament i nstinkti narodnosti«, kaže poznati so« 'iolog prof. P. Sorokin.
Na biološku naslednost veže se i Irugi odlučni momenat za razvoj na« oda i 'države, a to je sredina u kojoj ;e čovek rada, odgaja i živi.
Razumljivo je. da sc i najbolje ’iasledno nadaren čovek ne može raz« iti, ako mu sredina, u kojoj se on krc« '•e i živi, ne daic priliku za ostvarenje njegovih sposobnosti.
Jasno je da bi mnogi veliki ljudi rečuči -se i živeči u sredini divi jih ifričkih plemena mogli biti odlični \frikanci, rio nipošto velikani evrop« kc istorije.
Sredina i društvo to je tlo gde se “ovčk razvija, a početak tog razvoja e u prvome redu porodica. Uloga po« odice u razvoju čoveka od osobite jc ažnosti, jer tu se po prvi puta formira
ličnost, tip i karakter čoveka. Porodi« ca je prvi 'skulptor, koji formira na« sledeni materijal i stvara figuru čoveka i gradanina.
Delovanje porodice u razvoju čo« veka mnogo je važnije od delovanja škole i društva, jer ovima dolazi čovek več u formiranom obliku. Porodica ucepljuje prve forme ponašanja, na« vada, znanja i mišlenja, koja često ostaju 'za celi život. Pravilna je izreka koja kaže, da kakova je porodica, ta« kav je i narod.
Dalnji razvoj čoveka i njegovo konačno formiranje ^bazira se u delo« vanju škole. drugova i konačno u ljud« skom društvu.
»Quid leges sine moribus«. Kakvi budemo mi, takva če biti i mlada ge« neracija.
Osim porodice, škole i društva, za odgoj čoveka imaju veliki značaj raz« lične institucije koje priznajo svako ljudsko društvo.
Najvažnija institucija za ljudski odgoj, koja postoji dugi niz vekova i koja igra glavnu ulogu (horribile dictu) jo religija i crkva. Ne trebamo mnogo govoriti o značaju religije i crkve, jer je svakom razumnom čoveku jasna njihova 'važnost.
Zatim postojc u ljudskom društvu mnogo manj e i veče organizacije, ko« jima jo cilj odgoj čoevka i sve tc or« ganizacije'biraju puteve'za postignuče postavljenog cilja.
Za sve slovenske narode postoji jedna organizacija, koja u svom raz« voju odigrava'Voliku ulogu za sloven« stvo, organizacija, koja sc osniva na zdravim i dobro proučenim principima, a to je S o k o 1 s t v o.
Sokolska organizacija u 'svom si« stemu uzela je u obzir dva pre opi« sana momenta, a to je čuvanje i pove« '"■anje biološfcog fonda naroda i Slo« venstva i zadaču odgoj a čoveka.
Sokolstvo osnovano je na princi« nima sveslovenskog bratstva Ono ra« di na jačanju i čuvanju biološkog fon« da, znainč da u tom leži osnova uspeha i napretka.
Sokolstvo je preuzelo na sebe za« daču na stvori zdravu i dobru porodi« cu, što je odlučno za sudbinu naroda. Konačno Sokolstvo vrši i druge za« datke.
Uvadajuči čoveka u svoje redove, odgaja i razvija njegove nasiedne spo« sobnosti u duhu Slovenstva i u duhu svog naroda, polažući važnost ђа te«
lesni, duševni i umni razvoj.
Teško je u kratkorn članku očrtati ovo ogromno pitanje, no i ovde što jc kratko izloženo, dovoljno poka zuje važnost sokolskog rada na biološ kom i odgojnom frontu Slovenstva.
VOJISLAV BOGIĆEVIĆ (Tuzla):
Jednoobraznosl admini~ slracife
Sokolska se organizacija iz dana u dan povečava osnivanjem novih sokolskih društava i četa, pa ako nam je svrha, da posokolimo celu državu i ceo narod, možemo unapred da za-;nislimo, kako če u doglednom vremenu biti ogromna administracija, da bi se moglo pravilno raditi sa tako velikim brojem jedinica.
Administracija jc od jednake važnosti svuda: u državnom aparatu, u raznim granama privrede, a takoder i u našoj sokolskoj organizaciji.
Upravo radi toga, što dosada nismo davali potrebne važnosti rešenju toga pitanja, rastrošili smo mnogo i nzaludno energije, koju smo mogli na drugim mestima korisnijc plasirati; potrošili smo mnogo novaca lutanjem u administraciji i na koncu mi u našim sokolskim jedinicama nemarno tačne sliko o stanju ranijih godina.
Ako polazimo sa stanovišta, da jo Sokolstvo stvar privatno inicijative i da jc sokolski rail dobrovoljan, onda nam je dužnost da sokolskim radni-cima olakšamo rad, koji nema nikakve obvoze osim moralne, koja sc opet ravna prema višini sokolsko svesti i disciplini sokolskih pripadnika.
U svakom radu, koji danas podu-zimamo, moramo biti realni. Ni jedna reč ne treba da bude suvišna, ni jedan potez nepotreban, nego na svim linijama rad stvaran i udešavan štednjom sila, štednjom vremena i štednjom novaca.
Sa takviin pretpostavkama moramo pristupiti i rešenju pitanja sokolske administracije.
Polazno stanovište treba da bude: jednoobraznost i jednostavnost. Bratski Savez bi sazvao u tu svrhu jednu naročitu konferenciju u vreme kad po-jedinci imaju najviše slobodnog vremena, a to je otprilike leto, jer tada ne samo prosvetni, nego li i ostali či-novnici imaju ferije. Pozvao bi se iz-vestan broj ljudi iz svih župa, koji bi sporazumno izradili sve, što jo potrebno radi rešenja pitanja administracije. Plenumu br. Saveza ostavilc bi
se odrešene ruke da izradene projekte može prihvatiti za ceo Savez.
Rešenjem toga pitanja čitav bi se rad uputio posve drugom koloteči-nom, prestale bi mnoge i bezuspešne urgoncijo, uštedilo bi se na troškovi-ma poštarine, a što je najglavnije, imali bismo uvek tačne podatke i pregledni! sliku stanja svih društava i uštedili bismo mnogo na vremenu, koje nam je danas potrebnijc nego li ikad.
Evo i jedan konkrctan primer:
Trcbalo bi pre svega ustanoviti jednu matičnu ili glavnu knjigu, u koju bi se unosili podatci svih u društvu postoječih sekcija koncem svakog meseca.
Jedan list te matične knjige bio bi sličan listu današnjcg »Vclikog sta-tističkog izveštaja«, koji jo, razume se, ncpotpun. Pre nego li bi se sazvala konferencija kod br. Saveza, trebali bi delegati svih župa da izrade formu-laro svih sekcija, koji bi bili uneseni u taj list. Го bi sc pojedinačno pretreslo i usvojila bi se zadnja redakcija nakon iskristalisanog i najboljog rešenja. Od tih listova, vezale bi se knjige, koje bi dobilo svako sokolsko društvo i koje bi važile za desetak godina.
Koncem svakog meseca, kad sve sekcije za vršo rad, sazvala bi se sed-nica društvene upravo, na koju bi pročelnik svake sekcije na osnovu svoje knjige, morao doneti tačne ko-načne i sumarne podatke, koji bi se na sednici unosili u matičnu knjigu. Na primer: tajnik bi unosio: broj održanih sodnica, broj primljenih i rešenih akata, promenc u upravi i t. d. Načelnik bi unosio tačno konačno stanje vežbačeg članstva, posečivanje vožbi, tehnioke priredbo i sl. Blagajnik: visinu prihoda i rashoda tokom meseca, stanje gotovine u blagajni, stanje i sanacija dugova, stanje raznih fondova i t. d. Matičar: tačno stanje članstva po kategorijama, imena umrlih članova. Prets. prosv. odbora: broj održanih prosv. sodnica, ime pre-
davača, dan i tema održanog predavanja, broj kratkih govora, pročitanih knjiga itd. Gospodar: prinovljeni i ot-pisani inventar, stanje nekretnina, broj odora, i t. d., i t. d. Na taj bi način ne samo bila postignuta tačnost u vodenju podataka o ukupnom stanju društva, nego bi se i društvena uprava tačno upoznala sa radom pojedinih funkcionera tokom meseca. Sve što jc nepotpuno, dalo bi se upotpuniti, sve što je slabo pojačati, sve što je bilo štetno na vreme otkloniti. A što je najglavnije, video bi se jasno svačiji rad.
Isti takav formular, društvo bi prema podatcima unešenih na sednici ispunilo i najdalje do 10. u mcsecu poslalo župi.
Župa bi imala takoder svoju matičnu knjigu. Ova bi se razlikovala od društvene, što bi podatci bili sumarni i što bi sc na jednom listu unosili za sva društva, ali ipak da so iz svega vidi stanje svakog pojedinog društva. Svaki župski funkcioner iz lista koje šalju društva imao bi preglcdnu sliku stanja svoje sekcije i nebi trebalo tra-žiti poseban izveštaj od područne mu sekcije. Izveštaj bi tražio jedino u slučaju ako bi trebalo neko razjašnjenje, ili bi video da rad u njegovoj sekciji ramljc. Na župskoj sednici čitao bi se izveštaj o stanju i radu pojedinih društava prema listu u župskoj knjiži, a jedino bi prema svojim podacima ustanovili tačnost: blagajnik i matičar, jer matičar svakako mora primati prijave i odjave članstva radi vodenja kartoteke, a blagajnik mora znati stanje dugovanja društava prema plačenim doprinosima.
Na ovaj način bi svaki pročelnik sekcije mogao da radi više inicijator-ski, a nebi se njegov rad gubio u praz-nom i bezpotrebnom piskaranju.
List, jednak listovima u matičnoj knjiži, gde bi bilo ostavljeno naročito mesto za isključivi rad same župe kao takove, slao bi sc br. Savezu, koji bi takoder imao svoju knjigu u koju bi se podaci unosili prema župama, a kako su na listovima, koje šalju župe predvideni sumarni podaci za svako društvo, Savez bi uvek imao preglcdnu sliku stanja i rada i po društvima.
Ista bi sc knjiga morala voditi i za sokolske čete, ili bi se za čete eventualno predvidela rubrika na listu društvene knjige.
To bi bila u neku ruku glavna knjiga, svaki otsek morao bi imati svoju pomočnu knjigu, u koju bi uno-: sio detaljnije podatke. Ovo se najviše odnosi na matičara i blagajnika, koji več i imaju takve knjige.
Iskustvo nam je pokazalo sve ne-dostatke, koji su u mnogočem ometali pravilno funkcionisanje sokolske organizacije, pa bi se na osnovu toga is-kustva moglo mnogo doprineti, da se razni greši nc ponavljaju, a da sc ne-lostaci uklanjaju.
Pitanje administracije jedno jc . od veoma važnih pitanja, koja zasc-caju u sokolski rad, pa bi trebalo pristupiti njegovom brzom rešavanju, ako poštujemo princip štednje vremena, snaga i novaca.
Pozdravi Savezu SKJ
Beograd. U ime deveto glavne skupštine Pokrajinsikog Saveza ruskog Sokolstva najsrdačnijc pozdravljamo tebe, brate starešino, i celokupno sta« rešinstvo Saveza moleči da i ovom pri« likom primite izjavo naše iskreno brat« ske ljubavi, verno odanosti i dubokc zahvalnosti na stalnoj bratskoj pomo« či u našem sokolskom radu na korist domovine i cclokupnog Slovenstva sa verom, da če ruski Sokoli biti medu prvima, koji če u zgodnom trenutku pohitati u pomoč potlačenoj otadžbini radi njenog oslobodcnja od ropstva. Pozdravljamo svoju jugoslovensku braču sa najboljim željama za dobro njihove mile i drage nam otadžbine. Zdravo! — Artainonov.
Sarajevo. Prema zaključiku današnjo glavno skupštine župe Sarajevo molim ' da izvestitc Dvorsku kanoela« riju da Sokoli župe Sarajevo, uvek spremni na službu kralju i otadžbini, u najdubljoj vernosti i odanosti po« zdravljaju Njegovo Veličanstvo kralja Aleksandra sa iskrenim sokolskim Zdravo! — Starešina dr. Vojislav Be« sarovič.
Sarajevo. Sokoli župe Sarajevo skupljeni na svojoj glavnoj skupštini, uvek verni svojim sokolskim idealima, pozdravljaju svoga Starešinu sa iskre« nim sokolskim Zdravo! — Starešina dr. Vojislav Besarovlč.
Tuzla. Sa prvo godišnjo skupštine Sokolsko župe Tuzla u dubokoj verno« sti i odanosti pozdravljamo našeg ju naokog vladara Njegovo Veličanstvo Kralja i uzvišeni Dom Karadordcviea-Starešina župe Jovan Petrovič.
Tuzla. Sa prve godišnjo skupštine Sokolsko župe Tuzla pozdravljamo
svojega uzvišonog starešinu Njegovo
Visočanstvo prestolonaslednika lc kličuči mu sokolski Zdravo! — Start Sina župe Jovan Petrovič.
Tuzla. Sa prve godišnje skupštine župe Tuzla primite bratske sokolske pozdrave. Zdravo! — Starešina Jovan Petrovič.
Veliki Bečkerek. Sokoli župe Ve* bki Bečkerek, okupljeni na svojoj skupštini, pozdravijaju svoj Savez sa sokolskim Zdravo, nastoječi da izvr* šuju revnosno napore Saveza za dobro kralja, naroda i otadžbine. — Starešina župe Nikola Beslič, tajnik Aleksandar Jovanovič.
Sušak. Pretstavnici Sokolstva žu« pe Sušak*Rijeka, okupljeni na svojoj glavnoj godišnjoj skupštini u Sušaiku, šalju saveznoj upravi bratski Zdravo! — Starešina Polič.
Skoplje. Sa prve glavne župske skupštine Sokoli župe Skoplje po* zdravljaju oduševljeno bratski Savez. Zdravo! — Starešina župe Dušan Mar* kovič.
Kragujevac. Župa Kragujevac sa svoje župske skupštine pozdravlja sa* veznu upravu. Zdravo! '— Starešina Pavlovič.
Bjelovar. Sa s veslo venske večeri prilikom 81. rodendana brata T. G. Masaryika u prisustvu izaslanika brat* skog Saveza Sokola poljskog iz Var* šave pozdravljamo bratski Savez sa Zdravo! — Zupa i 'društvo Bjelovar, dr. Winter, dr. Sondič.
Žrnovo. Prigodom konstituisanja Sokolskog društva na ovoj izloženoj
tački našega Jadrana šaljemo brat* skorn Savezu sokolski Zdravo! — So* kolsko društvo Žrnovo.
Bela Palanka. Sa skupštine sazva* te radi osni vanj a sokolske čete u Mo* kri šaljemo bratski pozdrav. Zdravo!
— Pretsednik skupštine Petar Krstič.
Bajmok. Sa godišnje skupštine sokolske čete u Bajmoku u znak so* kolske bratske pažnje pozdravljam Savez Sokola kraljevine Jugoslavije u čvrstoj nadi, da 'če i naša četa u bu* dučnosti doprineti svoj oboi velikoj ideji Sokolstva, ujedno molim bratski Savez da bude tumač naše podaničke vernosti i odanosti kod najviših foru* ma Sokola kraljevine Jugoslavije. Uz bratski Zdravo! — Starešina Laza Beslič.
Nemačka Crnja. Povodom osni« vanja Sokolskog društva u Nemačkoj Crnji šaljemo svomc vrhovnom stare* šini Njegovom Visočanstvu kraljeviču Petru zavet sokolske odanosti i ver* nosti. Zdravo! — Sokolsko društvo Nemačka Crnja.
Pale. Sa osnivajuče skupštine so* kolske čete u Mokrom pozdravljamo našeg ljubimca Njegovo Visočanstvo prestolonaslednika Petra i ‘ceo bratski Savez. — Sokolska četa Mokro.
Varaždin. Prigodom osnutka so* kolske čete u Črešnjevcu pozdravlja* mo bratsku saveznu upravu. Zdravo!
— Starešina Andrija Kukret.
Izjave sokolskog bralstva
Prilikom velike zcmljotresne ka* tastrofe, koja je zadesila južne kraje* ve naše države, primio je Savez So* kola kraljevine Jugoslavije iz Praga i Varšava izjave saučešča.
Bratska čehoslovačka Obec So* koiska piše:
»Bolno dirnuti groznim vestima o zemljotresu, koji je zadesio Vašu kra* snu domovinu, <a naročito krajeve, ko* je je čehoslovačko Sokolstvo imalo sreču posetiti pre nekoliko godina pri* likom svog izleta, izražavamo Vam našu duboku žalost nad gubitkom to* likih života te kulturnih i gospodar* skih vrednota. Molimo da ljubazno primite naše uverenje, da čehoslovač* ko Sokolstvo uvek deli Vaše boli i ža* leči Vaše teške gubitke, ono ih verno i zajedno s Vama podnosi, stoječi Vam u tim teškim trenutcima ruku uz ruku.
Primite ljubazno ovu bratsku iz* javu našeg iskrenog saučešča.
Zdravo!
Fr. ‘Mašek, v. r.
ured, zam. starešine.
Dr. Urban, v. r.
tajnik.
V. Stčpanek, v. r.
referent.
Varšava '(brzojav);
»Pod dubokim utiskom vesti o ka* taetrofi, 'koja je zadesila Vašu domo* vinu, primite bratske izraze dubokog saučešča. Czolem! Za Savez: druh Za* moyski.«
Nadalje Savez je primio od br. starešine Zamoyskog i pismo sledečeg sadržaja:
»Istinskim saučeščem pišem ove reči, da time prenesem svoje misli do
tih nesretnih krajeva Vaše meni toliko omiljene domovine, koji su od zem* ljotresa toliko pretrpeli.
Svi smo pod jakim dojmom ove katastrofe i najsrdačnije, celim svojim gorljivim srcem saučestvujemo s Va* ma, a najviše delimo bol sa tim nesret* nim žrtvama, koje su toliko pretrpe* le. Ali čvrsto verujemo, da bratski na* rod kraljevine Jugoslavije neče pod* leči ni klonuti pod tim krstom te da če moči da podnese duboku bol što nam jamči kraljevski dolazak na mesto ka* tastrofe, fito držim divnim činom du* boko razumevanih dužnosti, a u ovom slučaju dokazom čiste ljubavi i brige, koju gaji Monarh prema svojim poda« nicima. Živeo! i milijon puta Zdravo!« #
Savez Sokola kraljevine Jugosla* vije odgovorio je na ovo u Prag i Var* šavu:
Bračo!
Vaše izjave bratskog saučešča. ko* je ste nam uputili prilikom zemljo* tresne katastrofe, koja je tako osetl ii* vo zadesila nekoje južne krajeve naše domovine, nama su na veliku utehu te nam ublažuju našu bol koja je potres* la naša srca radi tolikih čovečjih i ma* terijalnih žrtava.
Medu umrlim i ranjenim nalaze se i naša brača i naše sestre, a mnogo naše materijalno' dobro uništila je strašna sudbina.
Uz toliki gubitak osečamo se ute« šeni zbog dirljivih reči sokolskog brat* stva. koje se je u toj nesreči iskazalo u tako plemenitom obliku.
Primite našu iskrenu zahvalu i naš bratski pozdrav!
Zdravo!
I.	zam. starešine: G a n g 1.
tm i m
Župa 'Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO ZEMUN AKADEMIJA.
Posle dvogodišnjc pauze opet smo videli jednu akademiju, održami 7. o. m., ovoga — ne kad a najjačega — dru« štva u JSS, i -smemo odmah ina počet-ku reči. da nas je izvedeni program pomalo i razočarao. Akademije ovoga društva odlikovale su se 'kako odlič* nim sastavom svoga programa, itako i odličnom uvežbanošču. U c el o j župi Pa i van njenih granica dobro je bi ,a poznata »uzorna vrsta« ovoga dru* štva; od svega toga, (medutim, malo je ostalo.
Nadali smo se da demo, posle tako dutgc stanke, opet videti jednu pro-branu, snažnu i visok u manifestaciji! telesne kulture, a prisostvovali smo iednoj dobroj akademiji u vcilikom brovincijškom mestu.
Zašto?! Zar Zemun ne mo'že više dti da akademije, koje bi bile na istom, ‘«ko ne i na višem nivou od onih iz 1924.. 1925.. 1926. i 1927. godine? U 'tim godinama Zemun je služio za uizor n tehničkom pogledu — društvi m a i župi i van nje. dok danas, za to! mo* /c služiti samo manj im društvima.
Pre početka programa starešina društva prigodnim rečima pozdravio J® prisutinc, a zatim sc odmah prešlo na izvedbu programskih tačaka.
1- Br. Kozina: Devetič a muzika od Matejovca. Ovaj dugi i fepi sastav odvežbala su mušika deca ‘veoma skladno i primetno bez treme, sto s ve* doči o sa ves nem uvežbanju.
2. B. Holcčkova: Ples lutaka, muzika od Matejovca Ženška deca — ona najmanna u simpatičnim ode* uma matih lutikiica sIJožno su odvežtala ovu iepu vežbu i bogato su bila nagra* dena. naročito od ženskih gledaoca.
3. Vežbe na konju: Članovi. Jedno veliko odtrlenje od 9 vežbača, vežbalo je na konju sa hvataljkama. Nipošto se ne sme reči. da je svaka vežba bez-prekorno izvedena, šta više, to je ihto izuzetak. Gsim dvojice, svaki je za-peo, .sco, pogrošno odvežbao vežbu i torne slično. K torne su se i pojedinci nomalo^ smejali nakoin slabo izvedene vežbe, što ni je dolično mestu, na ko* me su sc nalazili, ili im je to naročito črnilo zadovoljstvo?
4. A H n atova: Različnosti, ženi s,ki naraštaj izveo je ovaj odličan težak i pun gimnastike sastav odlično na svcopšte zadovoljstvo. Vidi se, da su sestre u loži le ipuno rada i volje 'oko uvežbavanja, pa su stoga i postigle za* vi dan uspeli.
5. J. Milutinovič: Dovetica. muzi* ka: .narodni m/otrvi. Članovi u, belim mornarskim odclima vežba ii :su sastav domačeg autora ne sa tako puno uspeha, a za to ima vrše razloga. 3 vežbe, bez velikog ritma, ponavljale su se po
GodIšn|lca smrll Л. Jiraska
Dana 12. o. m. navršila sc godina od smrti velikog češkog pisca brata Aloisa Jiraska. Čehoslovačko Sokol* stvo setilo se njegove smrti time, da je po svim društvima odredilo kome* moracijc i nagovore pred vrstama.
Škole u ČOS
Četvrta četrnaestdnevna škola ČOS za članice održače se u Pragu u Tvrševom domu od 19. aprila do >2. maja. — Četrnaestdnevna škola ČOS za vode dece vrši se od 29. marta do
11.	aprila. —'28. o. m. prireduje načel* ništvo ČOS školu za sudkinje koši* kove,
Poljaci o našem Sokolstvu
Varšava, 13. marta. (A). »Ku* rier Czenstochovvski« donosi pod na* slovorn »Razvitak sokolskoga pokreta u južnoj Jugoslaviji«, članak gde erta nagli porast Sokolstva ne samo u Beo* gradu nego naročito na jugu Srbije. Mnogo fstiče rad starešine beogradske župe br. Živkovi ča i rad potstarešine Saveza br. Paunkoviča.
Spomenica 25godišnjice sokolskog rada u Dubrovniku
Sokolsko društvo Dubrovnik izda* lo je za svoj 25 godišnji jubilej, koji je slavilo god. 1929., spomenicu svog rada od 1904. do 1929. U toj 'sporne* nici prikazan je rad Hrvatskog Soko* !a, Hrvatske Sokolske župe Gundulič, Srpskog Sokola »Dušan Silni« te jugo* slovenskog Sokolskog društva. Van* redno zanimljivo opisana su strada* nja i patnje od g. 1914 do 1918., kao i napadaj 1 na dubrovačku opčinu, na nacijonalna društva, premetačine i hapšenja, rušenje i pljačkanje zgrade i imovine »Dušana Silnog«, streljanje članova Sokola, vešanje u Đubrovni* ku, rad Sokola u emigraciji, i t. d. Knjiga je ilustrovana sa 65 slika; cena Din 30 Narudžbe prima Sokolsko dru* štvo Dubrovnik. Knjigu toplo prepo* ručamo.
četiri ,puta a izmedu svake vežbe u slikovitim iizdržanjima suviše se dugo stojalo, tako da se na kraju svaki efe-kat izgubio. I oyo s vedoči o ned'ovoij* nojf rutini a*»tora, po red ostalih sitni* jih grešaka u kompoziciji pa bi stoga ovoj tačei bilo mes.to na nekom postlu pre, no na akademiji. Nadalje nerazumljivo je sa kojh je raziioga autot obukao vežbače u belo. štirkano mor* narsko odelo, kada ni sami. mornari u n-|emu ne vežbaju nego ili su do po* jasa goli. ili u majicama; u dirugom redu pak, sivima je trObalo obuči Vež-bačke cipele, a ne jedan u plitkima, drugi u visokima, a jedan pače i u a-kovanim. O ovome je trebao i brat na* čelnik povesti malo računa,
6. Jcmellkova: Vežbe veočieima muzika od Matejovca Dolbar sastav. stari j a ženska deca vežlbala su sem ne-koliko sitnih, jedva primetnih grešakt, vrlo dobro
7. V. Mazin: Gsmiea muzika od B. Valente. Muški naraštaj dugim uvežbavanjem posifigao je odličan rezultat, pa ipak usled stanovite nervo* ze ili treme učinjene su dve krupnije greške, koje su odlmah popnavljem, no sa više uloženc pažnje od Strane onoga, koji je svirao na. klaviru, mo* gle su se izbečL
8. Vežbe na razboju:	Članovi. Brača su više uspeha po st,igli ш ovoj spravi, nego na onoj prvoj; kod vež-bania ima’i su više znanja i rutine, a možda i sreče; primečuje se, da su nekada odli ni vežbači znatno popustili ili su možda trenutno van »forme«, u što sumnjam
9. L. Kapfikova: Barcarola, muzi* ka od Czaj!kowskog. 0-*ai lepi sastav članice su vežbale bez ikakvog života. Izvod c nje je bilo bezprokorno. ali je bilo u njemu nckog mrtvila. Ne znam do koga je za to krivica možda i do muzike, ali' tačka ni je uspela onako, kako bi to zasušila.
10. E Strune:	Egipafski	motivi,
muzika od B. Valente. Ovaj sastav vežba,n je od članova odlično, nemo* guče je bilo jedino o>delo (kratke suknjiče sa keceljama i pregačama od erveno kariranc materenje, sa mara* mama od isitog, u egipatskoni stilu),, što je kod gledaoca izazvialo za ccTo vre,me izvedbe, puno veselosti i vice* va na račun izvodača. Niko nije više gledao vežbu, nego^ pojedince kako koji izgieda u tom čudnovatom kostimu. te radi toga tačka nije uspe-a.
Na kraju još nekoliko napomena. Ne znam u čiju je kompetenciju s'pa-duh i ur e d en je rasvete, koja je davana iz bioskopskog aparata, često puta u tako' nemogučim i tamnim bojama ta* ko, da ili se ubiiao svaki efekat na gleda o ee, ili je tako jasno bita bela, da vežbači nisu mogli u nju gledati i prisiljeni su ‘bili stalno žmirkati a to nije baš tako lopo izglodalo — Sto se' tiče pozornice. nalazim, da je mogla biti manjc prašna, ili bar ne toliko iša*
rana magneziumom da ostavlja t-raga na vežbačkim o del ima. — Ogrešio bih se, kada bih 'tMrdio, da oni, fkojt su tehnički vodili ovu Akademiju, ne pozna ju sistem, ali ipak nalazim, da je neuputno bilo da isti vežbači vežbaju na ovoj akademiji na dvema potpor* nim spravama. — Na završetku zame* riti je, što su samo 3 tačke programa, od 10 koliko ih je bilo, vežbane u našem lepem i ukusnom sokofiskom o delu (1., 3. i 8.). Nalazim da su tačke: 5 , 6., 7. pa i 10. isto tako moigle biti vežbane u sokolskim vežbačkim ode* lima, i da se redi toga ništa nebi izgu* bilo od efekta naproti v, Mi se ne simemo stideti svojih sokolskih odela, i dužnost nam je da ih svugde i u s'vi* ma prilikama ističemo, a ne da se za* vodimo nekim ekstravagantnim želja* ma po'jedinih autora i da mislimo, da ie lepše i bo je ono što nam oni pre-poručuju, nego što je naše — sokolsko.
M. B. N.
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUB-LJANA*ŠIŠKA.
Letna glavna skupšična Sokolske* ga društva Šiška, se jo vršila v januarju letošnjega leta. Skupš.ino je vo* dil starešina br. Zakotnik Ivan, ki že 29. leto spretno vodi naše Sokolsko društvo. Zborovanju sta prisostvovala v imenu župe Ljubljana brata dr. Fux in Milost in predsednik društva za zgradbo sokolskega doma v šiški brat Dolinšek.
Tajnik društva br. Klavora je po prečitanju poslanice Saveza SKJ podal tajniško poročilo, v katerem je eri* sal vse važne momente v preteklem letu. Blagajnik br. Rotar je poročal o društvenih financah, ki so letos jako razveseljive, ker ni dolgov in si je naše društvo precej opomoglo. Matri-kar br. Kogovšek Maks je poročal o gibanju članstva, ki je sedaj številčno precej naraslo. Kor so dosedanje dru* čtvene matrike precej pomanjkljive se de>a na tem. da sc nalože nove. Vse* mu članstvu so bile poslane vprašalne pole, da jih čim tbčneje izpolnijo in društvu vrnejo. Dolžnost članstva je. da te vprašalne pole čimprej vrne matrikarju, ki .sedaj marljivo nalaga nove podatke članstva. Br matrikar predlaga skupščini dva predfoga. Naziv društva naj se izpremeni iz »So* kolsko društvo .šiška« v »Sokolsko društvo Ljubljana-šiška«. Sprememba društvenega imena je nujno potrebna 'z iraznih razlogov. V zadnjem času se ie v ob ini Zgornji šiški ustanovilo novo Sokolsko društvo in sc je često dogajalo, da se je dostava dopisov zamenjavala. ker ni dosti razlike v društvenih imenih. Drugi razlog, ki; govori v prilog spremembe imena je, da je naše društvo mestno društvo, saj je šiška del mestne občine ljubljanske. Sprememba naz:va je bJla javljena upravi župe Ljubljana ki je sprornem« bo vzela na znanje in 'sedanji naziv odobrila Vsi dopisi inaj ,se naslavljajo na sedanji) naziv.
Glede članarine pa je glavna skup* ščina sklenila, da bo odslej članstvo samo plačevalo župni in savezni davek, kot je to v praksi pri drugih ljub* ljanskih društvih. Povišek na članarini je minimalen in bo članstvo brez škode moglo utrpeti ta znesek, društvu pa so bo ta prihranek znatno poznal.
Sledila so nato poročila drugih funkcijonarjev, ki/ so bila vsa. soglasno sprejeta.
Pri voHrtvi v novo .društlveno upravo je bil ponovno predlagan v imenovanje br. Zakotnik kot starešina kot noidstarešina pa br. Jesih Jakob, Ostali lani uprave so z malimi izjemami ostali dosedanji
Pred zaključkom skupščine je zbrane zborovalce pozdravil še župni odposlanec br. dr. Fu>x z daljšim na* govorom in pozval članstvo na skupno in složno deft> v .Sokolu, nakar je bila skupščina zaključena.	—br.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO ĆAKOVEC.
Naše je društvo održalo tsVpju godišnju glavnu skupStinu dne 25. ja-nuara o. g u sokdiani u Čalkovcu.
Starosta br. dr. Blašič Albin u lc-pom i zanosnom govoru pozdravlja s'vu bratu i sestre i raduje se, što je prisutan vilo lepi broj članova i čla^ nica. Zahvaljuje se tsvim društvenim funkcionerima na pod upiranju u radu kao i na harmooijskoj saradnji svih članova. Nadalje ištSče, da je dru* štvo u svakom pogledu napredovalo. N a glasu j e nacio'nalnu zadaču i cilj Sokolstva On.da čita okružnicu So* kolske župe Maribor.
Dali su iscrpa'n izvešta'j ‘pojedini funkcioneri i (to tajnik br. d*r. Vo« grin Vatroslav, blagajnik br. Kronasb Lacko načelnik br. Iskra Miroslav, prosvetar br. Ribarič Martin.
Br. Rotanič Dragotin izveštava skupšfinu u ime revitzronog odbora, da je celokupni rad uprave pregledan i ,sve nadeno u tačnosti i redu, što sikupStina uzima bez prilmetbe na znanje.
Izivešfaji pokazali isu: upra'vini, tehnički i ‘uzgoj no-nacionalni radi društva. Brat starosta se zahvaljuje svima, koji su ma koliko doprrndi našo j sokolsko j stvari, 'te su, takd
reči, Sokolsko društvo u Čakovcu oživeli. Brat pukovnik Beli*Markovič Ljubo (Prikazao je, što je dosada ura* dio odbor za gradnju Sokolskog ‘doma. Sa za dovolj s'thom kons tatira da celo građanstvo učestvuje u obilnoj meri za naš dom. Skupština izriče iskrenu pohvalu celokupnom grndan* Stvu.
Predložena lista, prihvačena; je bez promene, j e din oglasno i .9 odušev* Ijenjem. Starolsta br. idr. Blašič zahvaljuje sktipštini na poverenju i izboru. Pozivlje svu braou i sestre na ustra-jan i marljiv sokolski rad te zaključuje ovu vrlo uspelu glavnu skup* šitinu.
Župa SUoplje
SOKOLSKO DRUŠTVO KOČANE.
Sokolsko društvo Kočane priredi* lo je i ove godine na Todorovu suho* tu, dlne 28. februara, sokolske trke. Taj ,dan se u Kočanima od starine ta* ko рд'0'slavi'ja. Trke su se održalc na mestu »Slatina« sa sledečim progra* mom: l.iPešavku triku na 400 m izvodio je muški naraštaj; nagradu dolbio je brat K. Jovanovič i ifo jedan par vežb. pantaiona. 2. Pešačku trku na 400 m izvodile su naraštajike; nagradu dobila je sestra R. Kocfčeva — štol’ za nara-štajsku suknjiču. 3. Pešačku trku na 800m izvodili su članovi; nagradu d/o bio je brat M. Spasič — jedan par grad pantaiona. 4 Bicifclistička tika na 2 km; nagradu dobio je brat J. Kru-marevič. 5. Šaljiva trka u džakovimn na 60 m; nagradu dobio je brat B. Kale vič. 6. Šaljiva trka sa ja j ima na 60 m, nagradu dobio je brat T. Bojadžijevič
7.	Šaljiva tika vezanih očiju na 30 m; nagradu dobio je A. Zafirovič. 8. Trke na magarči nma na 1 km; nagradu dobio je brat K. Gavrilovič. Konjska trika — nnala grl'a — na 2 km; nagradu do* bio je T. Spirovič. 10. Konjs?ka trka — velika grla — nagradu dobio je konj brata K. Pendoviča.
Za ovu priredbu, kao 1 svake go* dlne, vladalo je veliko interesovanje medu stanovništvom sela i varoši. Bilo je oko 3000 gledalaca.
Uvcče isitoga dana priredena je u društvenem domu akademija. Akademiju je otvorio zamen:k starešino brat B. Džidrovie, održav govor o zna-čenju ovo g dana po mesto. Za tim su nočeta vežbe koje su izvadali deca, ženski i muški naraštaj i članovi. Pro* gram koji je obuhvatao deset tačaka, 'zveden je na onšte zadovoljstvo.
Kako priredba trke, tako i sama akademija uspela je dobro u svakom nogic du. a za ovaj uspeh treba naro-čito zab&agodariti neumornem dru-štvenom rmčehniku bralfa Fr. Telbanu, kao i svim Članovima иргате i izva* dačima.
Župa Bjelovar
IZ IZVEŠTAJA ŽUPSKOG NAČELNIKA NA GLAVNOJ SKUPŠTINI SOKOLSKE ŽUPE BJELOVAR,
održanoj 22. februar« 1931. Program tehničkog rad« u god. 1931.
Prvo i najglavnijc pitanje, na koje se mora naročito paziti, jest bdgoj .va« ljanih sokolskih tehničkih radnika, t. j. prednjaka. Sokolstvo je demokratska ustanova, i prema torne svaku funkciju može zauzeti bilo koji brat ili sestra, tek se za prednjake traži posebna, so* koiska kvalifikacija. Več sam taj fa* kat jasno pokazuje koliku važnost ima prednjak u sokolskom radu uopče, a u tehničkom napose!
Sokolski su prednjači oni na ko* jima se faktično osniva cela naša or* gamzacija i osnivače se tako dugo dok bude sokolska, jer bez vežbe nema Sokolstva, a bez prednjaka nema vež* banja. Kad promotrimo stanje pred* njaka, t. j. onih, kojicimaju župski ili savezni ispit, onda taj broj naprosto iščezava prema broju celokupnog članstva kao i prema broju društava 4 četa u župi, jer ih ima svega 25 brače i 2 sestre.
Razume se, da je več i ove godine bilo nastojanja da se tome nedostatku doskoči, ali na žalost moram ovde istači, da sc osobiti napredak u tom pogledu nije postigao s razloga, što je tek 9 društava i 1 četa poslala po jed* nog ili dva polaznika u tečaj, iako je trošak po članu iznosio tek 200 dinara po osobi za ceo mesec dana, jer -je drugih 200 Din plačala župa.
Da su brača društveni načelnici, a još više upravni odbori pokazali ma!« više volje i smisla, trebao je taj tečaj da broji barem 60 polaznika mesto 23. Društva sc neprestano tuže kako lic* maju prednjaka, a kad im se daje mo* gučnost da iskoriste priliku i pošalju pojedince u tečaj uz minimalne troš-kove, onda se svakako izgovaraju, a ne pomišljaju nikako da su u večini slučajeva sami krivi nedostatku pred* njaka. Zato 'je glavna briga i župskog načelništva i T. O. upravljena i ovc godine na to da se broj kvalifikovanih prednjaka u župi podigne.
Župsko je načelništvo okrožnicam naredilo svim društvenim načelnicinia da imaju redovno održavati prednjač* ke časove i na njima uzimati propisani materijal sa Strane župskog načelni* štva, kako bi se na celom teritoriju župe postupalo jedinstveno, i ujedno več bar doneklc spremili oni polaznici,
koji će na jesen poči u župski precU njački tečaj koji se misli održati, U meduvremenu pak slače se pojedinci, kad se ukaže potreba, u tečajeve brat= ske Sokolske župe Zagreb. Tečajevi traju čitavu godinu 4 do 6 nedelja uz minimalan trošak.
Ujedno če župsko načelništvo, kad se vrate brača i sestra iz saveznog 6 jnesečnog tečaja, slati ih u pojedina društva da održe društvene tečajeve od 8 do 14 dana u drugoj polovici o. g.
-v Drugo je pitanje, koje nam se na= miče, ako usporediino brojeve o snazi pojedinih kategorija. Tu če nam u pr= vom redu udariti u oči znatna brojča* na razlika izmedu muških i ženskih ka* tegorija, naročito je osetljiva razlika medu kategorijama članstva i članica. Upisanih je 345 članova prema 48 čla= nica. Tu se odmah namiče kao logički zakijučak xla po svim društvima treba nastojati da se broj članica poveča, to više, što u župi ima 17 društava koja uopče i nemaju kategorija članica. Drugo što upada u oči kod ovih bro= jaka je velika razlika između broj a upisanih u pojedinim kategorijama i broja polaznika. Dužnost če biti u no= voj godini brače načelnika društava kao i društvenih uprava da obrate na* ročitu pažnju pohadanju vežbi kao i redovitom držanju časova s a Strane vodnika pojedinih kategorija. Ove dve poslednje konstatacije imaju se uzeti u obzir kao bitni deo tehničkog pro= grama za 1931. godinu.
Ako pak usporedimo porast kod pojedinih društava u vežbačima s bro* jem društava, onda možemo ustvrditi, da se obzirom na to, što se broj dru* štava gotovo podvostručio, skoro i ne pokazuje po starim društvima nikakov porast, a kod nekih kategorija postoji kod starih društava 'čak i manjak. Po* četkom godine ima društava 16, a kra* jem 26. Početkom članova 176, a kra* jem porast 169, što znači, da se porast
oseča samo zbog upisa novih društa* va. Članice pak su kod starih društava tako reči u opadanju, jer u početku ih je godine 42, a krajem godine po* rast od 10 novih društava svega 19. Slično je i kod ostalih kategorija.
Mislim da se na osnovu toga može reči da je članstvo konstantno. Zada* ca je naša da u sledečoj godini pove* čamo broj članstva ne samo osniva* njem novih društava, nego da i dru* štva koja postoje narastu brojčano u vežbačima. Što se tehničke strane ti; če, za to se pobrinulo i savezno načel* ništvo a tako i župsko sa T. O. na ta j način što je pokušalo da tehnički rad učini malo raznoličnijim. Tu su uzeti u'obzir laka atletika i plivanje sa stra* ne Saveza, a isa strane župe prirediva* nje letovanja na moru za članstvo i naraštaj, a za decu u kojem gorskom kraju. Sve če to doneti, pored koristi u tehničkom pogledu, još i mnogo lič* nog zadovoljstva i promena pojedin* cima, pa če povoljno delovati na pri* stup novih članova. Zadatak je dru« štvenih uprava da se pobrinu kako če i sa svoje strane pružiti stanovita za* dovoljstva vežbačima svih kategorija, a to su: posela. glazba (fanfare, tam* buraški zborovi), pozorišne sekcije i pozorište lutaka, naročito za decu. Stvar je društvenih uprava da Se po* brinu kako če privuči nevezbače na taj rad, kako bi se sav kulturni skon* centrisao u Sokolu i kako bi vežbači imali ne samo dužnos.ti nego i zado-voljstava i koristi. Što se pak tiče le* tovanja za decu, članstvo i naraštaj, to treba poduzeti živu akciju da se što više članstva, naraštaja i dece pri* javi, a ne da propadne zbog nedovolj* nog broja polaznika, kako je to bio slučaj prošle godine. To više, što če to letovanje na moru biti spojeno s polaskom na slet bratske Sokolske župe Split. Dužnost je naša da taj slet pohodimo u što večem broju, vežbači
i nevežbači. Župa je dosada prijavila svoj nastup na akademiji s jednom točkom i to društvo Bjelovar muški naraštaj. Vežbe za Split biče odaslane svim društvima koja to zatraže.
Daljnji se zakijučak mamiče za program budučeg rada na osnovu iz* nesenih podataka, a to je pitanje spra* va. U župi ima 21 preča, 17 ruča. Pre* ma tome stoji tek 6 konja, 5 kozliča i 7 karika. Tu če se moguče pojedine društvene uprave kušati opravdati da je konj skup, a tako i kozlič, novaea nema, pa se ne može ništa učiniti i t. d. Ove su godine propisana nateca* nja za svako društvo sa strane Save* za. Kako če društva noči izvršiti svoje obaveze, kad imaju da nastu,pe na dve sprave i to na konju i karikama, koje ima od prilike tek jedna petina dru* štava. Još se drastičnijim pokazuje nemar pojedinih društvenih uprava, a isto tako i društvenih načelništava i prednjačkih zborova, ako uzmemo u obzir, da se prema 21 preči i 17 ruča nalaze u svih 26 društava tek 10 ipe* njala, 13 skokova, 5 greda, 4 diska, 7 lopti, 9 užeta, 3 tnotke za skok i — svega dva kopija. Nabavka svih tih sprava sumnjam da bi dosegla sumu od polovice cene jednih ruča ili preče. Ponajviše su to sprave koje stoje ne* znatnu sumu novaca, i ne bi smelo biti ni jedno društvo bez njih. Propisana su natecanja pored sprava i u la!koj atletici, a 26 društava ima svega dva opija (!), 4 diska i t. d., a na 480 muš* kog i ženskog naraštaja i 782 dece m. i ž.; dakle na 1262 osobe,, dolazi tek 7 lopti! Što pak lopta /znači za dečje i naraštajske igre, mislim da je suviše i spominjati. Da ne govorim još i o članstvu za koje \je propisano nateca* nje u igri »odbojci«. Ovakove prilike u župi dalje ne mogu ostati i moraju se u što krače vreme promeniti. Duž* nost je društvenih načelništava da se u prvom redu pobrinu za nabavku tih
sprava, a društvenih uprava pak da jednom konačno shvate njihovu po* trebu i votiraju potreban kredit. Sve se sprave moraju nabaviti u što sko* rije vreme, 'kako se ne bi sprečilo su* delovanje društava na natecanjima.
U program budučeg rada zaseca osnivanje novih društava i četa naro* čito po selima. Sada, kad nastaje ina* ročito po selima interes za Sokolstvo, bio bi neoprostiv greh na samom sebi ne uzeti inicijativu u svoje ruke i ne zači medu srž našega naroda, medu Seljake. Ta naše če Sokolstvo tek onda moči reči da je bar donekle izvršilo svoju zadaču, kad zade u najšire slojeve na* roda. Da 4se pak rad oko osnivanja novih društava i :četa može provesti odista u interesu Sokolstva, potrebno je nači način, kako bi se osigurao u prvom redu tehnički 'rad u novoosno* vanim društvima i četama. Tu čemo se morati osloniti na onaj stalež, koji je u najbližem dodiru s narodom i koji !je po svojoj spremi i dužnosti upučen da mu bude vod, a to je naše učiteljstvo. Da se pak što veči broj učitelja .uputi u sokolsku ideologiju i tehnički rad, zaključio je T. O. župe da se u uskršnjim praznicima priredi tečaj od osam dana za učiteljstvo na Dodručju Sokolske župe Bjelovar. Te* čaj bi trajao od 26. marta do 2. aprila. Nastojače se ishoditi dopust od Sav* ske banovine svim polaznieima tečaja, pa je prema tome 'održanje toga tečaja ovisno o dobivanju otsustva. Ukoliko ne bi bilo moguče ishoditi otsustvo, to če se tečaj odgoditi do velikih šlkol* skih .praznika. Dužnost je pak dru* štvenih načelništava, a tako i uprava da u tom pravcu razviju živu agita* ciju, ali da u prvom redu pazo na *to, da ;se osnivaju samo u onim mestima sokolska društva i čete, u kojima ima* ju i uslova za opstanak.
Na predlog zbora društvenih na* čelnika i T. O. župe zaključilo je žup*
sko načelništvo zajedno s upravnim odborom župe da se ove godine ima održati župsiki slet u Bjelovaru i to dana 31. maja. Župski slet ove godine ima biti najvažnija točka našeg 'teh* ničkog programa. Taj slet ove godine, jer nema nikakove savezne priredbe, ima da pokaže našu snagu.i
Slet je n jedno zamišljen s raz vi* čem župskog barjaka, a tako i barjaka društva Bjelovar. Na tom se» sletu ima* ju provesti natecanja u prostim vež* bama kao i na spravama, dok če se natcoanja u lakoj atletici i u igri od* bojci provesti po okružjima. Nateca* nja pak seoskih sokolskih četa pro* vešče društvo Virovitiea, koje ima naj* veči broj četa i to prilikom okružnog sleta okružja Virovitiea.
Kako su vežbe za slet udešene ta* ko da i posve novim vežbačima ne pružaju nikakovih teškoča, to se s pravom očekuje, da če broj vežbača biti onakav, kako i odgovara snazi žu* pe, i da če sva društva zajedno sa svojim upravama, načelnicima kao i prednjacima, vežbačima i celokupnim članstvom izvršiti svoju sokolsku duž* nost. Svako društvo ima bezuslovno , natecati se i na slet poslati što veči;.^ broj vežbača. Program bi na župskom 1 sletu bio u glavnom razdeljen ovako: Uoči sleta akademija društva Bjelovar, ujutro natecanja i probe ,s razvičem barjaka i povorkom, posle podne jav* na vežba, a navečfe* župska akademija.
Stvar je župske uprave zajedno s društvenim upravama da se pobrinu, kako bi članstvo na vreme nabavilo odore da povorka bude što impozant* nija i da se sokolska misao manifestira u potpunoj svojoj snazi.
Da se pak sav taj zamišljeni pro* gram može i izvesti, to če i župsko na* čelništvo, kao i članovi T. O. župe za* jedno s okružnim načelnicima što če* šče, čim to vremenske prilike dopu* ste, obilaziti pojedina društva.
11
jesu najbolje, trajne, elastične i ne skližut
KOKOSOVI ČILIMI za hodnik i druge prostorije. OTIRACI za noge od kokosa trajni, praktični i jeftini
Proizvada:
TKAONICA KOKOSA, SARAJEVO
DOBIJE SE U SVAKOJ BOLJOJ RADNJIt
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesla IS
Strokovna izvrSitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
lllllllinillllllllllll«................................... ...............
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЈ1ЧИЋ ♦ ЗАГРЕБ
ИИИИИИМНИИИИИ——■ИИИКпаљнце Марије 6 Добављач Савеза Сокола краљевине Југославнје ■■■■Bi
Брзојавни наслов: „Трнкотажа" Загреб # Телефон интерурбан 26-77
Израђујем све врсти соколских потрепштина за јавни и излетни наступ свих категорија нашега чланства и то тачно према пропису Савсза Охола краље-внне Југославије Слике у оригиналним бојама прописних одела налазс се у књнзи „организација Савеза СКЈ*. — Захтевајте цснике и проспекте. — ■■■— Цене врло умерене, а за точну и солидну изразбу јамчим -
U izdanju „Sokolske knjižnice' izišlesu brošure:
E. Gangl: 0 sokolskoj ideji.
Ing.Lado Bevc: Sokolsko prosvetno de'o.
Dr. Miroslav TyrS: Naš zadatak, smer i cilj.
Vekoslav Butar: Dr. Ivan Oražen
Dobiju se komad po 3 Din kod: Jugoslovenske
Sokolske Matice, Ljubljana (Narodni dom)
Tko oglašuje, taj napreduje!
Г
Za gotovo, kao i na najdugoročniju odplatu dobijete:
Č1TAJ!
j Glasovite STAYER-WAFFENRAD j bicikle. - Motocikle „PUCH“
nedostižive preciznosti, kvalitete snage, konku-■ rentne cijene, kod glavnog zastupstva za Dalmaciju
Slavko MaleSević, Kistanje. a____________________________________
TVORNICA ŽIME ZA ŽIMNICE
NLMasterl
d. z
(Lastnika Bajželj in Maeterl)
STRAŽIŠČE pri KRANJU
(Dravska banovina) priporoča vse vrste žimo xa postelje in za telovadne blazine. — Edino dobre in higijenskim predpisom odgovarjajoče telovadne blazine so usnjate, napolnjene z žimo.
JAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA*
Творница гимнастичких и спортских справа
Ј. ОРАЖЕМ
Добављач Савеза Сокола краљевнне Југославнје
РИБНИЦА (Долењско)
Израђује све соколске веж-баНг* праве, опреме читаввх друшгиених в школских веж-баона, спортске потрепшшне за лаку атлетику, справе за летна вежбалишта, к у п а-лишта и башће, љуљанке, справе за децу итд. Израда савршена и елегантна, по-служба најсолилннја, цене најумереније. — Илустро-вавн сеник бесплатно.
ОСНОВАНА 1881. ГОДИНЕ
Svaki Soko treba da ima
Sokolijadu
odličnu zbirku sokolskih i rodo-ljubivih pesama sa slikama za deklamovanje i pevanje radi po-dizanja sokolskog-viteškog duha od brata dr. Vojislava V. Rašica, Beograd, Kraljice Natalije ul. 14. I oštansko-čekovni broj 50.788. — . Cena 20 dinara. — Preporužena i od „Sokolskog Gl»snika“ br. 20. od 1930. godine.
i
Hranilnica Dravske banovine, Ljubljana
prej KRANJSKA HRANILNICA V LJUBLJANI
Hranilnica Dravske banovine, Maribor Hranilnica Dravske banovine, poo™*. Celje
prej JUŽNOŠTAJERSKA HRANILNICA V CELJU
so PUPILARNO VARNI denarni zavodi DRAVSKE BANOVINE, katera jamči za vse njihove obveznosti z vsem svojim premoženjem in vso davčno močjo.
Sprejemajo vloge na knjižice in tekoči račun z najvišjim obrestovanjem.
Dovoljuje kredite, posreduje v vseh denarnih poslih. NAJBOLJ VARNA NALOŽBA PRIHRANKOV!
KUŠI|E
vse/i vrs/- po foLog rafij ah-ali risbah,
i * vri m je
najsotidnejŠe
Aliio rna
ST-DEU
HUB LIANA
DAIMATIN0VA13
mm hrbniiia nmmm
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji.
Ima vlog nad 430,000.000 Din.
Za vse vloge jamči ljubljanska mestna občina z vsem svojim premoženjem in z davčno močjo.
Vloge se sprejemajo na knližice In na tekoči račun. Naložbe proti odpovedi se obreitujejo po dogovoru kar najbolj ugodno.
Posojila se dovoljujejo na posestva, menice In vrednostne papirje cim najceneje.
Za male trgovce in obrlnike obstoja pri hranilnici kreditno društvo, za pup:lne naložbe pa eodnl depozitni oddelek. — Za varčevanje mladine fiduja domače hranilnike, za pošiljanje denarja po poSti pa svoje položnice.
Telefon št 2016 in 2616. Pošt. ček. račun št. 10533. Uradne ure za stranke so od 8. do 12 30.
Telefon štev. 2312 Račun pošt. hran. 10.761
UČITELJSKA TISKARNA
LJUBLJANA, FRANČIŠKANSKA ULICA
JE NAJMODERNEJE UREJENA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA DELA OD NAJPREPROSIEJŠIH DO NAJMODERNEJŠIH
Tiska šolske, mladinske, leposlovne In znanstvene knjige; Ilustrirane kn|lge v enobarvnem ali večbarvnem tisku; Droiure In knjige v vseh nakladah, časopise, revl|e In mladinske liste. « kusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov in reklam Ih listov
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
»IZVOR«
veletrgovina galanterijske, nlrnberike I kratke robe
=Z SUŠAK =
ŠETALIŠTE KRALJA PE^A produijena Zvonlmlrova ul.92
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko -programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUG OSLO VENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ IS-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIKI
tzdait; Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjepan Čeiar • Ureduje Redakcijski odsek
Tiska Učiteljska liskama (predstavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubljani
Za upravu 1 oglase odgovara Mica Koščeva