(UM
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE J UGOSLAVtJ U!
Izlazi svakog petka • Godišnja prefplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
ograd, 18 oktobar 1840 God. XI . Sroj 42
So-lcotsUzo- i cad на setu
Selo ima svojih briga, ali ne pozna ni kolebljivosti ni malodušnosti!
Sokolstvo se obrača selu, i zbog sela 1 zbog sebe. Več u početku je sokolstvo postavilo sebi cilj, da postane najraširenija i na sve slo jev e protegnuta narodna organizacija, pa da, več i po svom sastavu, pretstavlja sam narod. Ko, medutim, može istinski da pretstavlja narod, ako nije najdublje srastao sa seljaštvom, koje čini ogromnu večinu stanovništva naše zemlje; koje je njena srčika, njen najstabilniji, najotporniji i najproduktivniji eleme-nat; njen najbrojniji radenik i branilac; neiscrpni rezervoar svih njenih vrednosti, ne samo patrijarhalnih i mate-rijalnih, nego i onih najduhovnijih i najintelektualnijih, zato što su i največi umovi našeg naroda, u prvo j ili drugo j generaciji seljačkog porekla.
Sokolstvo je, i bez reklamerskih parola, uočilo golemu važnost našeg sela, a pošto nema veze sa partijskim radom, prišlo mu je bez demagogije i hoče da radi sa n j ime bez sebičnih računa. Pošto su vrhovni ciljevi sokolstva: Kralj, narod i Jugoslavija, ono zna vrlo dobro da za narod ne može da radi, ako u prvom ne radi za seljaštvo; te da če najviše poraditi za Kralja i otadžbinu, postigne li đa ga čitavo seljaštvo podupre u tom radu. Podtone li pak selo i pomogne li seljaku, pomoglo je čitavoj zemlji. N1 NAPREDNE JUGOSLAVIJE, NI SNAŽNOG SOKOLSTVA NEMA BEZ NAPREDNOG I SVESNOG SELJAŠTVA! Jednako kao što nema ni naprednog seljaštva, bez sve-stranog i dobro organizovanog rada, kakav- se sprovodi n sokolstvu. Sokolstvo ne dolazi da traži od seljaka ni glasove ni novac. Ono traži samo poverenje, a u zamenu mu nudi, i savet za podizanje gospodarstva, i uputstva za čuvanje ^zdravija, i knjigu za promicanje znanja, i isku-stvo za organizovanje zadruga, i Čitavu riznicu moralnih i nacionalnih pobuda, za odbranu svojih prava i svoje slobode, lične i nacionalne.
Na drugom mestu izveštavamo o akciji sokolstva za organizovanje SAVET A ZA RAD NA SELU, ko ja treba da okupi najbolje snage, ne samo sokolstva, nego i svih naših, zaista NACIONALNIH I RODOLJUBIVIH ORGANIZACIJA. Jer nema nacionalnosti bez najbrojnijeg i naj-osnovnijeg dela nacije; jednako kao što nema otadžbeni-štva, bez brige za živog čoveka, koji čini ogromnu večinu te otadžbine; koji je hrani i od zla brani. Kabinetski nacionalizem, importiran iz vana, jednako je tud narodu, kao i knjiški internacionalizam, koji zida na stranim uzo-Nma, umesto na istinskim potrebama i gledanjima živog naroda, a to znači u prvom redu seljaštva.
, Ko u to sumnja neka se, ma i za čas potrudi u naše se/o, — baš u današnjim sudbonosnim vremenima, ko ja su u mnoge varoši unela tolike zabune, kriva shvatanja i strana tumačenja, tolike neodredenosti i malodušnosti, — Pa če se ubediti, da NA SELU NEMA NI TRAGA OD SVEGA TOGA! Čega tamo ima, to su brige za) svagdašnji hleb, za prehranu dece, za očuvanje stoke. Ali, i pored tih briga, koje su daleko teže nego li uplašenost veliko-varoških skeptika, ta j seljak niti za jedan tren ni je u ne-doumici o onome što je osnovno i najviše. ON NI ZA ČAS Ne SUMNJA, N1 U SNAGU NI U BUDUĆNOST SVOJE LRŽAVE. On ne traži zakačice, da se svada sa najbližom hračom, dok prave neprijatelje pušta s vida, kao što to rade politikanti. On ni za trenutak nije u nedoumici, gde je i šta je opasnost, i u čemu je spas. Ni za vreme naj-opasnijili kriza, pa bile one sto put teže nego li što'su do-sadašnje, tom seljaku neče ni na pamet pasti, da bi ma ko megao nekažnjeno da dime, ma u ko ju tačku naših gra-nica; ili da pred bilo kojom opasnošču ne bi odgovorio svom snagom svoga proslavljcnog junaštva. Nije on taj hoji širi ni paničarske vesti, ni malodušnost. Defetizam, što ga uhani je tula propaganda i domači poltroni, njega se i r.e dotiče Ako ga ‘i pročita, pljune, pa misli svoje.
Дижмо поносно чело, појмо храбро и смело!
IL-Ii kao št
oii
is
r'i-pripentai- grrUna, ka^a se .n.Ja na nje; kao što je mislio uoči
Национални осећаји, којима су били НЕдахнути наши стари, за време робовања под непри-јатељем, допринели су народном јединству. Кроз народну песму и живу реч ширен је појам на-ционалности свуда и на сваком кораку. Људи су бацани у тгм-нице, прогањани и на вешала стављани, само зато јер се нису одрекли свог имена, јер нису хтели срамно да згазе и пљуну на оно што их је вековима оду-ховило, — на своју веру у по-беду националног над туђин-штином.
И ми смо победили! Над на-шом земљом појавило се давно очекивано сунце слободе. То сунце љубоморно чувамо. Ми смо Соколи схватнли свој нови задатак у слободној земљи. Би-ли смо свесни да је, поред те-риторијалног, потребно и духов-но јединство, јер без овога нема ни снаге, ни будућности. Зашли смо у села и градове, у колибе и појате, проповедајући свуда југословенску идеју.
Успели смо до данас много. Загрејали смо многа срца исти-ном, па ћемо то чинити увек и несебично, док буде постојао и последњи соко!
Ми не презгмо пред претња-ма! Не бојимо се никога, сем Бога, јер знамо да све што ра-димо, радимо за целину. Многа наша браћа пате и страдгваЈу данас, као наши стари, јер неће да се одрекну својих светих ју-гословенских осећаја. Ми смо спремни на све жртве дгнас, као и раније! Нема те силе која ће из наших срдаца истргнути ве ру у соколство, као uito није било силе, да се одрекне ђакон Авакум вере у Христа. Ми ћемо и на издисају шапутгти: Две су вере које могу спасти и очува-ти наш народ, а то су вера у Христа и вера у југословенство!
Сестре и браћо, ви сви, који носите лепо име соколско, — не клоните, н нека се ни за тре-нутак не поколеб?. вера у нашу победу! ПогледаЈте на оне који данас пате, прогошени од не-
приЈател>а наших, и будите гор-ди да сте у њиховом братству. Страдање њихово донеће ново васкресење многима, јер без стредања и смрти, нема васкре-сења! Велика дела траже вели-ке жртве. Будите на све спрем-ни. Видимо данас, да се руше наша гнезда баш тамо где су најпотребнија. Temo где смо ми уложили врхунац наше снаге и вол>е. Па ипак, у тим разореним гнездима однеговали су се мно-ги тићи соколићи, па наше име изгинути неће.
Главе гореЈ Значке на груди! Нека непријатељ види одлучност нашу! Све ]е ово пролазно. Со-колство је преживело јаче про-тивнике, па he и ово све прећи. Будимо сви као један, снажни и јаки, као увек. И увек певајмо песму јединству и снази: Појмо роду свом, нека нас чују небеса и врази!... П. Петровачки
sU'AfršUna Sov&za so-ktla И.
Kao što smo več javili, GLAVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA SAVEZA SOKOLA K.J. sazvana je za dane 26 i 27 oktobra, u Beogradu.
Još pre glavne godišnje skup-štine, održače se SEDNICA PLENUMA SAVEZNE UPRAVE, i to na dan 26 oktobra, u 9.30 sati izjutra.
Tog istog dana, 26 oktobra, održače se i ZBOROVI ŽUPSKIH NAČELNIKA I ŽUPSKIH PRO-SVETARA. Ti zborovl počinju: Zbor načelnika i načelnica u 9 časova, a zbor prosvetara u 8 ča-sova.
Glavna godišnja skupština po-činje 26 oktobra, u 16 časova posle podne.
Значајне свечанссти и говори у Скопљу
Прошле недеље је освећено 12 нових једрилица у Скопљу, na je том приликом приређена зе* лика свечаност, на којој је у* зело учешћа преко 20.000 rpa-ђана из свих крајевз јужне Ср* бије. На свечаности су узели у-чешћа и претседник владе r. Драгиша Цветковић, министар војске и морнарице г. М. Не-дић и министар физичког вас-питања, r. Д. Пантић. Том при-ликом је дошло у Скопљу до снажних и величгнствених мани-фестација, упућених Њ. В. Кра-л>у и нашој народној војсци, те снажној Југославији и њеној одбрани.
Претседник владе, г. Д. Цвет« ковић, је одржао говор, у ксн ме је казао, да морамо све уло-жити, да наша народна одбра* на буде чврста и одлучна, а за-то је потребно духовно уједи-њење народа и сарадња свих националних снага. Треба оста-вити све унутрашње проблеме и бринути само једну бригу, да чувамо оно што смо тешком му« ком стекли, да чувамо лашу не-зависност и нашу домовину. Нзш југ је кичма Југославије. Ми смо, преко небројених жртава, одлучили судбину тих крајева и сви ћемо одлучно бранити сва« ку њихову стопу, као и читаву отаџбину.
Министар војске, г. Милан Не-дић, је у свом говору истакао такођер велику важност Јужне Србије за наш народ, и све жр-тве које су поднете за њено о-слобођење. Ми смо спремни да за све то гинемо, и то треба казати без колебања, без зад-ње мисли и отворено. Дух Ми-лоша Обилића нека влада над свима нама у одбрани отаџбине!
JEDNA UZORNA ČETA
I Sokolska četa Stari Lee (žu-pa Petrovgrad) se sprema da o-sveti svoju zastavu, što če izvršiti u najskorijem vremenu. Ta četa več vrši pripreme za svečanost.
balkanskih ratova, i kao što če misliti dokle god bude pošto jao; — ne pitajuči se, ni ko je jači ni ko slabi ji, več ko brani svoju čast i svoju slobodu.
Ako iko, U TOME JE SOKOLSTVO JEDNO SA NAŠIM SELOM! Zato, baš u današnjim vremenima, kad a ta njihova zajednička vera treba da prožme čitavu zemlju i da odagna svaku sumnju, — TREBA SOKOLSTVO UDVO-STRUČENIM ZANOSOM DA PROŠIRI SVOJ RAD NA SELU, 1 DA ZA TAJ RAD PR1DOBIJE SVE NACIONALNE 1 RODOLJUBNE ORGANIZACIJE. Pomažuči selo, one če najdelotvornije manifestov ati, i svoj nacionalizam i svoj socijalni smisao. A za uzd ar je če crpsti samopou-z.danje i veru, bez ko j ih nema ni pravog nacionalizma ni rodoljublja.
Sa javne vežbe hok. društva Vr-ginmost: B. A. Tešija iz Karlovca, vežba na krugovima
Велике соколске и националне свечаности у Томици
САВЕЗ СОКОЛА НРАЉЕВИ-НЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, УДРУЖЕ-ЊЕ ЧЕТНИКА и УДРУЖЕЊЕ ТОПЛИЧАНА, са одбором за псдизање споменика КОСТИ ВОЈНОВИЋУ, и СОКОЛСКОМ ЧЕТОМ У БАРБАТОЗЦУ, врше припреме за велину национал-ну свечвност која ће ce одржа-ти 10 НОВЕМБРА о. г. у Топ-лици код Гргурсне цркве и у Барбатовцу. Тога дана освети-ћз се иод Гргурске цркве СПО-МЕНИК ВОЈВОДИ НОСТИ ВОЈ-НОВИЋУ и његовим изгинулим друговима, а у Барбатовцу ће се извршити о свеНен>е сокол-сног дома, једног од најлепших грађевина на селу у читавоЈ Топлиицц. Сзвчаност he почети у 8’li архијервјоном службом, а
у 11 сати извршиће се освећа-ње споменика. Чланови сонол-ске четв Барбатовац извешће послв тога сцену „Робље", ко-јом ће оживети сећања на страшне часове које је прежи-вела Топлица и на жртве које је допринела. У 12Vi чаоова кренуће се у Барбатовац где he се у 13'/» чаоова иззршити освеНење соколског дома. У 14'/> чг.сова приредиИе се заједнич-ни народни ручзк за гоств са стране и народ.
За поеетиоце овв свечаности затражен је попуст на жељез-ницама а за државне службе-нике допуст. Сва остала обаве-штења даће сс правовремено прено дневне штампе.
Ве-чика саколске стгељачкз и бицикпистичке утакмице сдржаЂе се 19, 20 и 21 октобра у Београду
Naraščajski prapor društva Selnica
ob Dravi
Sokolsko društvo Selnica ob Dravi je edinica predvojna postojanka dičnega Sokola v Podravini in na Kobanskem. Pod najtežjimi pogoji je zbiral rodoljub in kmetski sin, Saga j France, Slovence, Selničane, da ustanovijo narodno viteško organizacijo. Kakor v sršenjem gnezdu je zavriščalo, ko so štajercijanci začutili, da zgubivajo tla pod nogami. Nasprotniki, ki so imeli povsod podpore, so hoteli v kali zatret nastanek nacionalne organizacije v Selnici. Maloštevilni a jekleno močni in borbeni so zmagali. Vendar so želi tudi oni eno zmago, — našo žrtev. Huda preganjanja, razna sumičenja in zlobna obrekovanja, so zadale toliko boli ponosnemu Sagaju, da je prenehalo biti njegovo srce.
Po njegovi smrti je bil ustanovljeni selniški Sokol. Prvi starosta je bil, sedaj že rajni učitelj Kovačič Ferdo, rodni brat agilnega sokolskega delavca in pisatelja dr. Maksa Kovačiča. Sam učitelj z borno plačo je izdatno podpiral svojega Sokola. V Sokolu ni bilo društveno, ampak družinsko sodelovanje. Leto po ustanovitvi, 1913, je bil prvi javni nastop, v senci avstrijskih bajonetov.
Verni sodelavec, učitelj Zem-lijč Jože Rastko, je priredil spomladi 1914 ciklus predavanj o naši zemlji in slovenskem ustoli-
čevanju vojvod. S sokoltfvom k svobodi je bilo načelo Ll^ta Kovačič Ferda. Kmalu je zbral tudi zavedne rojake Ruš, da so se pridružili sokolskemu pokretu. 2e pred znano vidovdansko proslavo štirinastega leta v Rušah je bila prva javna telovadba pod Pohorjem. Sokoli iz Selnice so dili daleč v posete k narodnim društvom te tako spoznavali ljudi naših misli. Ob razvitju prapora Sokola Maribor—Matice, 28. IV. 1914, v Rušah so sodelovali vsi selniški telovadni oddelki. Za tem je nastala grenka doba hudih preizkušenj. Zagri-zenci so pričeli pozdravljati »vrv na vrat Sokolom«. Zahtevali so javno da se učiteljem Sokolom v Selnici prepove pouk, sploh še korak v šolo. Kmalo je prišla iz domačije daleč v ječe in okove, a to samo zato ker so brez sramu priznali, da so člani slovenskega naroda.
Seme posejano v času ko je rod pil iz kupe pelin, je padlo na rodovitna tla. Selniški Sokol hodi po poti, ki so mu jo začr tali ob ustanovitvi njegovi vodni ki. Sokol ti, ptica junakov si do nesla nam zavesti, razprši po-sledno meglo malodušja.
V nedeljo 13. oktobra 1940 ima selniški Sokol razvitje naraščaj-skega prapora in nastop ob vsakem vremenu. Kum zastave je br. društvo Ruše.
Начелништвс Савеза Сокола K. J. расписало je за дане 19, 20 и 21 октобра велике сокол-ске стрељачке и бициклистичке утакмице, за првенство Савеза сокола. Утакмице ће се одржати према овом распореду:
1) у суботу, 19 октобра, бици-клистичке утакмице у брзини, за нараштај и чланове, на авал-ском друму. Нараштајци се так-миче на стази од 10 км.; поче-так у 14 часова и 30 минута. — Утакмице чланова почињу у 15 часова и 30 минута, а такмиче се на стази од 25 км. Истога дана одржаће се и пробно ra-ђан>е на војном стрелишту у Ја-јинцима, у 14 часова.
2) у недељу, 20 октобра, одр-жавају се сва предвиђена г&-ђања за чланове и мушки на-раштај, и то са ваздушном ма-локалибарском и војничком пу-шком. Стрељачке утакмице одр-жаће се према овом распореду:
У 7.45 часова отварање утак-мица на војном стрелишту у ЈаЈинцима. Почетак гађања у 8 часова, а завршетак у 12.45 ча-сова. Учесници у 14 часова од-лазе на Авалу, где ће положити венац на гроб Незнаног јунака.
У војничкој пушци, у мету од 20 кругова, такмиче се нара' штајци на отстојању од 100 ме-тара, а чланови на отстојању од 100, 200 н 400 метара, из руке из лежећег става по 5 метака. У ваздушној пушци такмиче се и чланови и нараштајци, у мету од 10 кругова, са по 5 метака, а исто тако и у малокалибарској пушци.
3) У понедел>ак, 21 октобра одржавају се велосипедске утак-мице чланова и нараштаја j
брзини и гаћању, према следе ћем распореду:
Чланови: Полазак са Бањице у 8 часова. Стаза је дуга 160 километара и иде друмом Бео-град—Опленац—Београд. На О-пленцу одмор од 2 часа, а так мичари ће положити венац на гроб Блаженопочившег Крал>а Александра I. На прузи имаће такмичари да свладају извесне препреке, а по доласку на crpe-лиште извршиће гађања.
Нараштај:	Стаза је дуга 26
километара и трчи се без од-мора. Полазак са Бањице у 12 часбва.
Како су ово прве стрељачке
и бициклис"?ичке утакмице Са-веза сокола, очекује ce, с о‘б-зиром на лепе успехе по сокол-ским жупама, да hć и ове -утак-мице нмати пуни. успех.
У недељу увече биће у до-му Матице приређена заједнич-ка вечера такмичара, судија и савезног воћства.
За утакмице влада, како у со-колским, тако и у несоколским круговима, велики интерес.
И. Седлачек
Соколски живот у / у Велиној Никинди
Са почетком јесени отпочео је и живл>и рад у Соколском друштву Велика Кикинда. Сви отсеци друштва почели су да раде са новим полетом, живље и свестраније но раније. Дана-шњи рад друштва може се о-карактерисати двема чињеница-ма: жељом да се завет у окви-ру С. П. П. што савесније и у-спешније изврши и напорима у правцу соколског народно-од-бранбеног подухвата.
Технички отсек друштва већ пуном паром ради. Часови ве-жбања одржавају се по утвр-ђеном реду. На њима се спре-мају вежбе, како за претстоје-ћу академију, тако исто и за соколске приредбе идуће годи-не. На сваком часу. присутан ie по један члан управе, који о-бично држи говор пред врстом. Судећи према расположењу ве-жбајућег чланства, успех је не-сумњив.
Просветни отсек, који се ов-де појављује као најважнији отсек, засновао је свој претсго^ јећи рад на врло широкој ос-нови.
Позоришни отсек највреднији је. У времену прошле сезоче (1939—1940) приређено је око двадесет претстава са петнзест изведених позоришних дела. И-грало се обично недељом по подне, а посета је увек билз одлична. Поред великог броја
школске омладине, претставе је посећивао знатан број граћчк-*-несокола. Својим солидним и редовним радом овај је отсек осигурао соколству велики oPn.! идше омладине, која, осећају^и полако лепоту соколског жи-вота, радије је долазила на со' колске приредбе	него iuto je
одлазила другим штетним пу-тем. Као прва претстава чове сезоне приказиваће се Стерији-на „Покондирена гиква“. На penepToapv су дела домаћих пи-саца ca I национзлно васпитном тенденцијом.
Поред позоришних претстава, приређиваће се и с времена на време соколска села, игранке, соколске вечери, ове са циљем национално-васпитним и про-светним.
Предавања су такођер узета У обзир као значајан просветни фактор. Предвиђене су две вр-сте предавања: за села, која би првентсвено била соколско-ин-формативног карактера; и,за са-мо друштво, која би се у глав-ном задржавала на тумачењу ак* туелних проблема, са соколског и научног гледишта Нису запо* стављена ни предавања у кру* ry самих чланова сокола, која би била са дискусијом, а који-ма би се третирали савременл проблеми и потребе соколстзз. Гостовања подединих познатчх соколских предавача из других места такођер су узета у обзир.
Као новина за друштво јављз се предлог зидних новина, ин-формативно-пропагандног карак-тера.
Као што се види, рад је раз-новрстан и прилагођен потре-1 бама садашњице.
Sokolsko društvo u Martonošu
Na najsevernijoj tačci naše otadžbine, u Martonošu, obnov* ljeno je Sokolsko društvo, koje je sve do pre dve godine radilo vrlo dobro. Brača i prijatelji ni-su mirovali, dok nisu sa odobre-njem župe ponova oživeli rad društva, zašto su imali najviše zasluga brača: Mraovič, bivši starešina, i sveštenik Dobrički. Skup-ština društva održana je prošle nedelje, u prisustvu izaslanika župe, brata Teodoroviča, načelnika. Članstvo je odmah preglo na rad, koji je prestao samo zbog ličnih nesuglasica, a koji če sada biti od presudne važnosti u ovom izloženom kraju naše dr-' žave.	1
„Narodni domovi i škotska vežbališta“
Napisao Dr. tehn. ing. Kosta Petrovič, izdao Savez sokola Kraljevine Jugoslavije
Ovih dana izašla je iz štampe jedna preko potrebna knjiga, prva te vrste u našoj literaturi, »Narodni domovi i školska vežba-
lišta«. Knjigu je napisao poznati stručnjak za gradevine za telesno vaspitanje brat Dr. techn. ing. Kosta Petrovič, pretsednik gra-devinsko - umetničkog otseka Saveza SKJ, a izdao Savez SKJ.
Radi proučavanja svih potrebnih prostora i prostorija kao i uredenja postrojenja i sprava za telesno vežbanje. pisac knjige još ranije namenio je svoje delo »Gradevine za telesno vožbanle«. Prva knjiga tog3 dela objavljena je 1934 god. U njoj su izloženi svi osnovni elementi za telesno vežbanje — posebna vežbališta i posebne vežbaonice za pojedine grane telesnog vežbanja — bez obzira ija sistem telesnog vaspi-tania kojem imaju da služe. Na knjiži je napisao posvetu Nj. V. Kralj Petar II:	Mlad o m Ju-
goslovenskom pokolje-
nju — Zdravo — Petar«.
U godini 1935 pisac je objavio knjigu »Sokolski stadion u Beogradu«, a u 1938 kao prvu sve-sku treče knjige napred pomenutog dela, objavio je ras-pravu »Uredenje gradova — Park za telesno vaspitanje u sklopu zelenila za osvežavanje — olimpijski stadion, sokolsko sle-tišle 1 sportski park«.
Knjiga — Narodni domovi 1 školska vežbališta« izlazi kao prva s v e s k a druge knji-g e dela »Gradevine za telesno vežbanje«. Stampana je u obič-nom formatu na oko 300 stranica teksta. Osim toga kao prilog kn.iizi, u posebnem omotu štam-pano je na 47 tabli 167 erteža i -lika, kao praktični primeri raznih sokolskih domova, vežbališta i svih vrsta uredaja domova.
Pošto vrlo često sokolska društva usled nedostatka mnterijal-nih sredstava zidaju domove u za-
jednici sa drugim društvima ili pak pomoču gradskih opština, ili uz školske zgrade, to je vrlo ko-risno i racionalno što je u ovoj knjiži, pored pitanja čisto sokolskih domova, obradeno i pitanje narodnih domova i školskih vežbališta. A kako pojam narodnog doma uključuje, u sebi i sokolski clom, knjiži je dat naslov »Narodni domovi i sokolska vežbališta.«
U knjiži su na vrlo jasan, op-širan i detaljan način iznete sve norme i sva potrebna uputstva za projektovanje i gradenje objeka-ta ove vrste. U prvom delu knjige, koji iznosi skoro dve treči-ne, govori se o sokolskim domo-vima i njihovom uredenju. Tako ima nekoliko vrlo korisnih napo-mena uopšte o sokolskom radu i sokolskom domu. Sa izvanred-nim poznavnjem stvari odlično u obradena poglavlja koja se odnose na:	prostore	za vaspitni
rad pomoču telesnog vežbanja — sokolsko vežbalište, sokolska vež-baonica i pomoćni prostori uz sokolanu; prostore za prosvetni rad; prostore za razvijanje dru-štvenosti, prostorije za upravni rad; prostorije za saobračaj i za I održavanje pogona u domu. Na listi način obradena su pitanja o
gradilištu, o konstrukcijama i u-redajima i o održavanju doma. Dakle jednom rečju obuhvačeno je sve što je potrebno da se zna pre gradenja, za vreme gradenja kao i posle kada dom treba odr-žavati.
U drugom delu knjige govori se o narodnim domovima, a u trečem o školskini vežbalištima.
Četvrti deo knjige ispunjavaju konkretni primeri sa iserpnim o-pisima i detaljima. Takvih primera ima jedanaest. Devet primera pokazuju razne sokolske domove: najmanji dozvoljeni sokolski dom, povečani najmanji sokolski dom, tri primera manjeg sokolskog doma, dva srednjih, jedan veči sokolski dom i primer velikog sokolskog doma u Mihlu (Prag).
Tri primera odnose se na narodne domove, medu kojima je iznesen i primer izvanrednog i vrlo praktičnog Jugoslovenskog narodnog doma Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja' u Subotici. Sedam primera odnose se na narodne škole sa školskim vežbalištima. Ovde je dato nekoliko idealnih rešenja ove vrste obiekata. ,
Sve ove primere sa jednim iz-uzetkom projektovao je sam pi-
sac uz pomoč g. g. arh. Franje de Negri-a i ing. O. Tomaniča.
Knjiga je pisana vrlo lakim stilom, pregledno sa savršenotn tehničkom podelom tako da ne treba biti neki stručnjak da bi se sa njom mogao služiti.
Odavno se osećala neophodn^ potreba za jednom knjigom ove vrste, jer su u večini slučajeva > društva i ustanove pa i pojedin-ci, koji su se bavili gradenjem i|‘ projektovanjem domova, a koji če služiti navedenom cilju, u svo-me radu lutali i nisu imali jasnf prestave šta i kako treba činiti-
Nije redak slučaj da nailazimo na ogromne i skupocene društvene domove, sa vrlo malim bro-jem sporednih prostorija, ili pa!< sa tim prostorijama koje nemaju nikakve organske veze, a ni ina" če ne mogu da služe namenjen^ svrsi. Često je greška kod svih naših domova što se obično naj' veča pažnja poklanja samo sali doma i to ne za potrebe telesno? vežbanja, kome je prvenstveno i namenjena,- več za povremene svečane priredbe Sporedne pro* štorije u takvim domovima' zat* sta su »sporedne« i na njih s® ne obrača nikakva pažnja. Zato
Успех једне велике националне иницијативе Савеза Сокола
Оснивање националног савета за село
У уторак, 15 о. м., одржана је конференција преставника Друштава и установа, које се баве просвећивањем, подизањем и проучавањем нашега села. Конференцији су присуствовали, У име Савеза сокола браћа: Др Владимир Белајчић, Ђура Брза-ковић, Др. Милорад Драгић и Радмило Грђић; — у име Саве-за земљорадничких задруга г. Жарко Ђорђевић; — за Савез земл>орадничких задруга у Но-ВОМ Саду г. Маринковић Ппвле; — за Савез здравствених за-Друга г. Др Гаковић; — за Српско пољопривредн друштво Игњат Банковић; — за Главну пчеларску задругу г. Тихомир Јевтић; — за друштво „Просвје-та“ Јован Јовановић; — за Глав-»У просвјетну задругу г. Др. А-лександар Џаја; — за социјалну секцију друштва »Гајрет Осман Ђикић“, г. Ахмед Кемура; — за Централу за хигијенско иско-Ришћавање воћа г.г. Др. Спана-ћевић и Вл. Павловић; — затим г.г. Др. Тодор Илић, Др. Хлоу-чек (Централни хигијенски за-вод), r. Др. Стеван Иванић, на-челник Мин. соц. политике, г. Инж. Никола Симић, начелник Мин. пољопривреде, инж. Сте-Фановић инжињер дирекције за исхрану, инж. Шемсудин Дери-вишевнћ.
Седницу је отворио брат Др. Бладимир Белајчић, који је нај-пре поздравио присутне и за-благодарио им, што су се одаз-Бали на позив за један посао од велике националне важности. Истакавши важност рада на Просвећивању села, брат Др. Белајчић је изнео у кратким Цртама циљ и задатак састанка, н значење и циљ оснивања на-Чионалног савета за село. пред-ложио је да се на конферен-Чији расправља по питањима: Да ли присутни преставници друштва и установа сматрају потребним оснивање Савета; да ди то оснивање замишљају v облику једног савета, који би Престављао трајну сарадњу са Драговољним учешћем појсди-них организација, или у облику Савеза, као посебнога прзвнога тијела; даље, да ли сматра,)У
потребним и могућим учешће званичних и полузваничних v* станова, које се баве просвећи-вањем села у чланству Саветл.
После тога дао је брат Др-Белајчић реч брату Радмилу Грђићу, који је поднео реферат о досадашњем раду на осниза-њу савета и изложио гл-вне смернице по којима би се имзт кретати рад тога Савета. Погле реферата брата Грђића, OTBipe-на је дискусија, у којој су узе-ли реч г. г. Никола Мимић, инж. Стефановић, Павле Маринковић, Стеван Ивгнић, Драгиша Нико-лић, Јован Ђ. Јовановић, гђа Булка Јосиповић, Александар Џаја и Жарко Ђорђевић. Дкс-кусија се свела на неколико о-сновних констатација. Усвојгно је мишљење, да је прека по-треба рада на селу што хитни-је оснивање једког органа, ко-ји ће координисати та] рад и
дати му план. Конференција ге сложила, да облик те сар^дље треба да буде један сгвег, а не савез. Коначно примљено је схватање, да би било корисно, да у том савету узму учешћа и преставници званичних и полу-званичних организација. Конф!1-ренција је на концу изабрала одбор, који ће израдити једну декларацију, која he послужиги као основ рада и организације Савета за село. Одбор ће и'-рг-ђену декларацију упутити свим организацијама, које се баве просвећивањем села, како би их оне могле претрести на својим седницама и званично се изјас-нити по питању учешћа v Саве-ту за село. После тога ће бити сазвана конференција, на којој ће бити конституисано воћство савета и ударене смернице н.е-говог даљег рада.
Бициклистички отсјен сок. друштва Бањалука
Соколско друштво Бања Лука
основало је, у оквиру Соколске Петрове петољетке, бициклистич-ки отсјек, који је за кратко вријеме успио да постигне за-видне резултате у раду. Прочел-ник отсјека је брат Фрањо Шер-бар. Број чланства износи 35. Одмах су вршене патролна и водна обука, које су успјешно изведене. Одржано је 11 груп-них излета и вјежби на терену, на којима су вршена и бојна rabama, патролна извиђаља, са слањем извјештаја, и остале рад-ње из народно-обрамбеног пла-на. Излети и вјежбе вршени су на даљини од 18 до 73 киломе-тара, у разним правцима. Недав-но су посјетили и чету у Оп-сјечком, која је такођер осно-вала бициклистички отсјек, вр-ло агилан и бројан. Задњи из-лет приређ^ен је у Јајце. У овом излету учествовао је и већи број нараштаја и деце. За Кра-л>ев рођендан изведена је проб-на штафета на 58 километара, која је преваљена рекордном брзином; као и сама штафета, у
којој су наши бициклисти стиг-ли много прије предвиђеног времена.
Поред изложенога, бицикли-стички отсјек врши и курирску службу између матичног дру-штва и припадних чета, чиме je и међу соколима на селу побу-ђен жив интерес за бициклизам. Друштво ће послати неколико такмичара и на Савезне стре-љачке утакмице, где се надамо успјеху, јер се наши бицикли-
j&$u U б&Цаки pet&e&na pzzmeštafria иШеЦа?
Kad čovek čita u našo j dnev-noj štampi, u banovini Hrvat-skoj, stupce premeštenih nastav-nika i činovnika Sokola ili drugih dobrih Jugoslovena, mora da se zapita, kome je to potrebno?! Možda je to potrebno seljačkom narodu, u čije ime se ti preme-štaji vrše ... Objektivno moramo ovu pretpostavku odbiti, jer ne samo da to seljačkom svetu nije potrebno, nego mu je u mnogo slučajeva vrlo štetno. Ali da vidimo, da li traži naš seljak, i pored direktne štete, te preme-štaje? I to moramo odbiti, jer je našem Seljaku uglavnom sve-jedno, da li je neko pripadnik neke organizacije, ili nije, ako vrši ispravno i savesno svoju dužnost. Ako je neko na svom mestu, čestiti seljak mu to neče nikada poreči. Naprotiv, rad za njegovo dobro znade i te kako ceniti. Nišam od juče Soko'i ne dolazim retko u doticaj sa seljacima. Tako reči svakog dana. Ali nikada nišam ni čuo, niti opazio ni naj-manje negodovanje sa strane na-šeg seljaka, pa ni pristalica HSS, zato što sam Soko. A ako je tako u mom mestu, nema razloga da ne bude tako i svagde.
Ovo smatram kao važno naglasiti, zato što se danas u banovi-
сти одликују примЈерном дис-циплином и самопожртвовањем.
Соколско друштво Бања Лу-ка може бити поносно на овај рад свога бициклистичког от-сјека, а ово неколико детаља из нашег рада желимо да корисно послужи и осталој браћи и је-диницама.
С. Р.
ni Hrvatskoj natječu, tko če biti grlatiji za seljaštvo, i što se to glavosečenje Sokola vrši baš u ime seljaštva. Kome je dakle to potrebno, kada seljak najmanje u to ulazi? Ako to vrši vočstvo protiv volje seljaštva, onda zna-či da to vočstvo radi protiv interesa seljaka, svojih pristaša.
Ne treba i ovom prilikom na. glašavati da nama Sokolima leži na srcu podjednako svaki naš kraj, pa prema tome i banovina Hrvatska, i da smo spremni da lojalno saradujemo na onome što je dobro, pa i sa onima sa koji-ma se ne slažemo.
Šta je ,dakle, razlog i kome je to potrebno? Valja biti na čistu, da u svakom mestu Banovine Hr-vatske imade onih, kojima mi smetamo. Ide se zatim, da se jugo-slovenska ideja uguši! 1 nehotice mi pada napamet dialog sa jed-nim, koji ima velikog udela u premeštajima naših učitelja. Taj je dialog ovako tekao: Vi čete, Jugosloveni, morati preorientira* ti Vaša uverenja (on). — „Ni-kada!“ — „snosičete posledice!”...
I mi, ih, evo, snosimo. Ali da li je time postigao cilj i kvrhu?... Ni govora! Mi čemo ostati Sokoli gde god se nademo! I zami* slite, kada taj dobije u ruke zahtev, ne seljaka, več onih koje smo gore spomenuli, kakvog li uživanja za njega, da roditelje rastavlja od dece, da starije na« stavnike baca za božija leda, ili da im za upravitelje postavlja mnogo mlade i mnogo neiskusi-je!,..
Učitelj iz Dalmacije
Чланови Оилицклистичког отсе ка Сок. друштва Баша Лука
se dešava da se po završetku do-fna nanovo doziduju i lepe za domove, te vrlo ružno i * sami domovi posle toga izgledaju. U °vakvim domovima uslovi za rad °težani su.
To najbolje osečamo mi, koji Sve svoje slobodno vreme pro-vedemo u vežbaonici na vaspita-nju pripadnika — mi načelnici i Prednjači. Ta se okolnost još ka-kp odražava i na našim vaspita-n'cima. Sa koliko manje truda i energije i koliko uspešnije može obavljati naš vaspitni rad u iednom dobro i smišljeno sagra-denom i uredenom domu!
Potpuno je razumljivo, što u svakoj društvenoj zajednici po-st°ji velika želja da se što pre dode do »krova nad glavom« — do svoje kučice. Postoji težnja da se podigne sopstveni društve-dom. Narodna poslovica kaže: »Svoja kučica, svoja slobodica!« 1 zaista ne može biti potpuno u-sPešnog rada ako se nema svoja kuča.
Društva vrlo često ulažu velike materijalne i druge žrtve pa se ipak ne postigne ono što treba da bude, jer se nije poznavala £uština telesnog vežbanja i nje-
govih potreba. Iz iskustva znamo da se oko dve trečine svih prihoda jedne organizacije, koja gaji telesno vaspitanje, a napose sokolske organizacie, troši na podi-zanje društvenih domova. Dakle, jedan ogroman deo sa teškom mukom skupljenih materijalnih sretstava troši se za tu svrhu, vrlo često neracionalno.
Sve te činjenice, pored ostalih dovoljno i ubedljivo govore da je potrebno- posvetiti največu pa-žnju kod projektovanja, izgradi-vanja i uredenja narodnih domova, sokolskih domova i školskih vežbališta. Do sada je baš za tu svrhu postojala velika praznina u našoj literaturi. Ova knjiga tu prazninu popunjava i pokazuje put kojim treba poči da bi se pri ovakvim poduhvatima u bu-dučnosti postupalo smišljeno i racionalno, a gradevine odgova-rale svrsi kojoj su namenjene.
Ne treba mnogo lutanja. U knjiži je dato sve. Potrebno je praktične primere i opise prime-niti ili ih prilagoditi svojim potrebama.
Zato ovu knjigu treba da ima svaka sokolska jedinica i svako .društvo i ustanova koja namera-
va da gradi svoje domove. Treba da je imaju i oni koji su več svoje domove sagradili, jer če iz nje videti kako če nedostatke popraviti, kako če ga urediti i na kraju kako če dom dobro održa-vati. Knjiga je neophodna i po-jedincima koji se bave projekto-vanjem i gradenjem ove vrste objekata.
Pisac knjige, brat Dr. inž. Ko-sta Petrovič, je dugogodišnji sokolski radnik, ponikao iz sokolske vežbaonice, prošao kroz sve faze sokolskog života i rada, a uz to odličan stručnjak u svome privatnom pozivu, te je lako mo-gao zapaziti sve što koči napre-dak sokolskog i društvenog rada. Lako je zapazio sve potrebe za jednim smišljenim i dobro orga-nizovanim društvenim radom. Tc svoje dugogodišnje lično isku-stvo dao je kroz svoja pisana dela, od kojih je jedno i ovo o kome je reč. Svoje iskustvo i nosti u ostvarenim njegovim gra-devinama. Sokolski stadion u Subotici je njegovo delo. Tu je znalački rešio sva pitanja estetske i praktične prirode. Videli smo, kao nigda do sada kod nas, propisno uredena takmičišta,
svlačionice, praonice a naročito sabiralište. Te »mišolovke« pokazale su se kao odlično sredstvo za »sabiranje« našeg vežbajučeg članstva.
Narodni dom u Subotici tako-der je njegovo delo. Dakle, samo ta dva dela, osim drugih, dovolj-ni su dokazi da je pisac knjige ne samo teoretičar, več i prak-tičar i da je ova knjiga pisana sa velikim praktičkim iskustvom.
Pisac knjige u svojoj sokolskoj skromnosti neka mi ne zameri što ču u vezi sa ovom knjigom izneti još jedan detalj. Na ime ovu knjigu namenio je kao lični zavet u vezi sa Petrovom Peto-ljetkom i poklonio je Jugoslo-venskom sokolstvu, bez ikakvog honorara ili nagrade.
On je svoj lični zavet zaista u potpunosti i ispunio.
Nadamo se da ova knjiga neče biti poslednja, kako i sam pisac želi, te u tom uverenju iskreno sokolski pozdravimo pojavu knjige: »Narodni domovi i školska vežbališta« kao i njenog plodo-nosnog pisca, brata Dr. ing. Ko-stu Petroviča.
Ing. Voj. Pajič Zam. načelnika SSKJ
Дани пропаганде за пошумљавање
Земаљски одбор за пропаган* ду пошумљавања на својој сед-пици од 11 октобра, решио је: ла се дани сађења дрвећа и про-игганде пошумљавања одрже ове јесени, за време од 27 oit« гобра до 9 новембра.
На јавним састанцима и па свим васпитним установама тре-ба тих дана држати предавања и обавештавати јавност, нарочш то децу и омладину, о важно-сти и користи шума за народ-ну привреду и народно здрав* ље. Исто тако треба упознати о потреби сађења плодоносног. дрвећа и о воћу, као најздра« вијој храни и непресушном вре-лу прихода.
Ове јесени кампаша на по-шумљавању водиће се под гес* лом:	подижимо	гајеве	Краља
Петра II. Свако друштво, свака школа и свака установа треба да настоји да подигне гај, који ће носити име Његовог Вели-чаиства. Ови гајеви биће наш поклон Његовом Величанству приликом Његова преузимања Краљевске власти, на дан пуно-летства, 6 септембра 1941 го* дине.
Пошумљавање треба изводи-ти, било на општинском било на приватном земљишту, а сад-нице ће се моћи добити бес* платно из шумских расадника општих управних власти и ра* садника шумских управа.
Упутства за пошумљавање из-
дао је и разаслао школама Зе-маљски одбор за пропаганду, пошумљавања.
Соколске комеморациЈе у спомен Краља
Ујединитеља
Beh у прошлом броју „Сок. Гласника" донели смо изве-штај да су у читавој земљи све иаше јединице одале по-част успоменч Краља Муче-нииа, 9 октобра. Овде објав-љујемо још неколико, нак-надно послатих извештаја:
Извештају о комеморативном вечеру Соколске жупе Београд, треба додати, да је комемора-цији присуствовао и IV заменик старешине Савеза Сокола КЈ., брат Др. МнхаЈло Градојевић. Такођер напомињемо, да је, по-ред осталих, на комеморацији Сокола Београд III, био при-сутан и изасланик Њ. Св. Па-тријарха.
*
И Соколско друштво Београд
VI комеморирало је на достојан начин смрт Великог Краља, о чијим је делима говорио старе-шина, инж. Милорад Јевтић, а о значају дана одржао је пре-давање брат Б. Штркаљ. Пе-вао .је хор цркве Покров Св. Богородице. Чланство је у ле-пом броју посетило ову жало-сну свечаност.
*
Како смо већ укратко забе-Лежили у прошлом броју, за* гребачко соколство је на до-стојан начин одало пошту Крз-љу Витезу и Ујединитељу. Ве-лик број сокола са старешином жупе Др. Отоном Гавранчићем присуствовао је помену, после чега је посебна делегација по-ложила на спомен плочу, на Главном колодвору, венац са написом:	„Краљу	Ујединитељу
•— загребачко соколство", По-сле подне је, у оквиру „Дана соколског братства", одевен и обувен већи број сиромашне со-колске деце и њиних припадни-ка, помоћу лрилога соколског чланства, којом приликом је о-држао пригодан говор заменик старешине, Др. Анте Мудринић. Увече је одржана комеморатив-на седница у присуству бројнзг чланства и одличника. Био је присутан и командант армије, генерал П. Недељковић, делега-ти разних друштава и леп број грађанства, који су са пажњом саслушали говор Др. Гавранчи-ћа. Одсвирана је химна и она иста жалосна корачница, која je свирана на загребачком коло-двору, кода је стигао воз са мртвим Краљем из Сплита... Из-педен је „Долазак мртвог Кра-л»а на Опленац", у коме су бра-ha Маричић, Чавић и Пливелић и еестра Загорац увеољиво ту-мачили расположење присутних. За уређа.ј дворане и састав про-грама впдио је бригу тајник жупе, брат Виктор Хајмер.
*
На класичном Југу такођер је соколство испунило своју бол-ну дужност гтијетета према Ве-ликом К’раљу Све јединице жу-пе Скопље приредиле су одлич-но посећене комеморативне сед-нице. У Скопљу је Соко II — Ханријево, прирелио комемора-тивии састанак, на коме је у присуству’ бројног чланства и граНанства те заступника ко-манданта армије ппуковника r. Киковића, одржао предавање просветар Салабов. Жупу Скоп-л^е застуиао је брат Голубовић. *
•1агодински соколи приредили су помен Витешком Краљу, Ko-
ra je одржао прота Вукићевић, уз бројну асистенцију. За вре-ме помена запаљена је свећа, коју је просветар, брат Тонић, донео са Опленца, где je горе-ла на гробу Краља Уједините* ља. Помену су присуствовали бројни претставници разних у-станова као и велико мноштво грађанства. О делима Краља У-јединитеља говорио је почасни старешина соколског друштва, брат П. Вучковић, свештеник.
*
И у Лици одржане су бројне комеморације и помени у сокол-ским јединицама. Чланство Со-колског друштва у Госпићу при-
суствовало је помену у пуном броју, а такођер и комемораци-ји у Соколском дому, коју је посетио и леп број мештана. О значају дана одржао је дир-љив говор старешина, Др. Пе-тар Зец. Злобници и туђи а-генти хтели су да оданим ју* гословенским и соколским ср-цима задају још већу бол, па су иоћу ишарали зидове на ку-ћама сокола, Хрвата и Срба, и на православној цркви, са нај-бестиднијим написима.
41
Соколско друштво Крека, жу-па Тузла, приредило је коме-моративни састанак у соколском дому, на коме је пред великим бројем чланства говорио о де-лима Витешког Краља, старе-шина брат Стефановић-Џинић, а брат Милаи Стефановић ре-цитовао је „Заклетву Краљу“, од Јевђевића.
*
Соклоска жупа Нови Сад и новосадска и петроварадинска соколска друштва комеморира-ли су шестгодишњицу смрти Краља Александра на заједнич-ком састанку, коме је присус-твовало огромно мноштво соко-ла и грађанства, на челу са ба* ном, г. Бранком Кијурином, ко-мандантом армије, генералом Пе-тровићем, генералитетом, прет* седником општине г. Петрови-ћем, претседником Касације г. др. Савковићем итд. Пригодну беседу одржао је зам. стареши-не, Др. Тома Јовановић. О де-лима Краља Ујединитеља гово-рио је брат Миодраг Јовановић, а хор Саборне цркве отпевао је неколико жалосних песама.
*
Соколско друштво Корчула
је такођер одржало комемора-цију Блаженопочившем Витеш-ком Краљу. На повишеном мје-сту, пред рел>ефом Краља Му-ченика, горило је кандило t
Након завјетне молитве коју је, преко 400 присутних стојећи изговарало, брат Јеричевић Бо-жо одржао је предавање о жи-воту и раду Великог Краља. На-раштајка, Бојка Тедески, рецч-товала је „Баладу Мртвои Кра-љу.
Иза тога приказан је филм о погреиним свечаностима. Поди-јељено је 100 брошура „Велико завсштање“ и сакупљали су се доприноси за Социјални Фонд.
*
У Соколској жупи Петровград
обавл>ена је комеморапија на достојанствен начин у свима је-дИницама, а у самом Петровгра-ду одржали су заједничку коме-моративну седнииу Соколска жуна и сва три соколска дру-
штва из Петровграда, коју је отворио пригодним говором ста-решина, Др. Миша Матић, по-сле чега је просветар, брат Константиновић, прочитао неко-лико чланака из књиге „Велико завештање", коју је жупа наба-вила у 500 примерака и расту-рила међу јединицима.
*
Читава соколска и националиа Далмација одала је дужан пи* јетет сени Великог Краља. И у најмањим соколским јединица-ма одржане су жалобне комемо-рације. Соколско друштво Мил-на позвало је пучанство јавним прогласом на комеморативну а-кадемију, која је одржана у прошлу недељу, у присуству ве-ликог броја мештана. На позор-ници, украшеној са Краљевом бистом и свећама, изведен је о-биман програм састављен из пригодни тачака:	предавања,
композиција, рецитација, глазбе-них тачака итд.
*
Соколска жупа Карловац та-
кођер је комеморирала Девети октобар у својим јединицама. Лика, Горски Котар, Бела Кра-јина, Баиија и Кордун сетили су се на традиционални начин ус-поменр Вилешког Крал>а. У сви-ма местима, а нарочито у Кар-ловцу, Огулину, Дугареси, Пла-шком, Метлици, Слуњу, Војни* hy, и др^ комеморативним сед-ницама присуствовао је и велики број мештана.
•
У Дугареси је одржана коме-рација у црнином декорисаној дворани, пред великим бројем присутника, којима je о Краљу Ујединитељу говорила с. Бар-ка Петровић. Говорио је и ста-шина жупе, брат Саблић. При-годне тачке је увежбао брат
Соколска жуп« Нови Сад и Соколска друштва Нови Сад и Петроварадин приредили су, У суботу 12 о. м., у Народном спомендому опроштајни банхет генералу Милораду Петровићу, који је постављен за командчн-та Београда. Генерал Петро-вић откако је заузео положај команданта I Армијске области, са великим симпатијама пратио је соколски рад жупе Нови Сад, па му је соколство у знак ве-лике захвалности приредило ово вече. Банкету су присуствовали, поред осталих, бан г. Кијурина, претседник општине Др. Петро-вић и целокупна управа Сокол-ске жупе и соколских друштава Нови Сад и Петроварадин. За време банкета поздравио је би-раиим речима генерала Петро-вића старешииа Соколске жу-не, брат Др. Игњат Павлас. У свом говору брат Павлас захва-лио се, у име жупе Нови Сад, генералу Петровићу на њего-вом великом интересовању за соколски рад и на личном учеш-hy на свима соколским приред-бама и пожелео му уепеха ча његовом високом положају ко-
Милосављевић. Напомињемо, да откако постоји Соколски дом у Дугареси, још никада није био тако напуњен.
*
Соколска чета Тушиловић при-редила је комеморативно вече са пригодним програмом, које је било врло добро посећено од браће и мештана. Чланство се уједно опростило са својим ду-гогодишшим старешином, бра-том Бијелићем, општ. бележни-ком, који је премештен у Бовић за општинског благајника.
*
У Карловцу је одржан 9 ок-тобра парастос, којег је дала Соколска жупа и друштво. По-мену су присуствовали осим грађанства и претставници вој-ске на челу га г. г. пуковником Дефаром и потпуковником г. Вешовићем. Увече одржана је комеморативна академија у Со-колском дому. Уводну реч одр-жао је старешина друштва, бр. Др. Јосип Вариола. Песму „Наш Краљ још увијек живи“ реци-товао је бр. Бранко Фрелнх. Двојица чланова извели су ус-пели диалог „9 октобар", уз пратњу друштвене глазбе. На-раштајац, бр. Милан Мрвош, ре-цитовао је песму „Чувајте Ју-гославију", од Хамза Хуме. О-ву тужну свечаност закључио је старешина жупе Карловац бр. Марко Саблић. Посета је била далеко већа него прошлих ro-дина.
*
Соколско друштво Оштрел,
комеморирало је смрт великог Краља састанком, на коме је ro-ворио брат Меселџић, стареши-на. Програм је био испуњен пригодним тачкама и изведен пред великим бројем сокола и
ји по највишем поверењу ових дана заузима. Иза тога генерал г. Петровић захвалио се соко-лима на пажњи која му је увек указивана, истакавши да је све оно што је чинио за соколстзо, чинио због тога, што је уве-рен да соколство у целој држа-ви, а нарочито у овии крајеви-ма, врши једну корисну и бла-готворну мисију, па је дужност, не само водећих грађанских и војних чинилаиа, него и свих патриота да соколство у њего-вим племенитим настојањима помогну.
ПОСТАВЉЕЊЕ БРАТА М.
СТАНОЈЕВИЋА
Претседник Савезног Про-светног Одбора, проф. брат Л1и-лош Станојевић, до сада ди-ректор гимназије у Сенти, по-ставл>ен је за директора учи-тељске школе у Сомбору.
Тиме је учнњено још једно заслужено признање брату Ста-нојевићу на његовом несебич-ном раду за Краља, народ и државу, иа чему му најсрдачни-је честитамо!
Нараштајше утакмице Беаград 1--ланчево
Иницијативом начелништва Со-колског друштва Београд 1, °' држане су у Београду, 13 о. М> лакоатлетске утакмнце нарашта-ја Сокола Београд 1 и Панчево. На такмичењима je учествовало 93 такмичара. Утакмиие су в°* дили браћа и сестре, О. Ско-вран, Д. Путник, Ј. Чубрило и В. Дукић, из Панчева и Љ. Ште-фан, Б. Ристић, Ђ. Ђорђевић и Б. Чипчић из Београда. Од стра-не Сокола Београд I присуство-вао је просветар, Т. Илић, а зз Соколско друштво Панчево, М-Сковран. Госте је на станици поздравио, брат Богдан Ристић-
Резултати:	Женски	нарашгај
(10 Београд 1 и 26 Панчево): трчање 60 м: Јовановић Бранка Панчево, 8.7 сек., остала места: О. Симић, Београд, В. Степанов, И. Милошев, Н. Болесников. Панчево. — Скок у вис: Б. Јо-вановић, Панчево, .120 цм., оста-ла места: С. Урошевић, М. Лу-качев, Панчево, О. Симић, Р-Стаменковић, М. Јовић и 3. Ми-хајловић, Београд. — Бацан>е кугле: О. Симић, Београд, 8 м.> затим: В. БорисављевиН, Бео-град, и Б. Јовановић, Панчево. По укупном збиру бодова, Пан-чевке су победиле са 895:519. — Пласман у тробоју: Б. Јовано-вић, 84; О. Симић, 82; М. Јовић, 75; С. Урошевић, 66; Ј. Конста-тиновић, 65.6; М. Пецарска и М-Лукачев 62 бода.
Мушки нараштај: (41 Београд и 16 Панчево); трчање на 100 м: Д. Ненадовић Београд и В. Вукчевић, Панчево, 12 сек., сле-де: Ј. Мезеј, Д. Вогнар и П. Димовић, сви Панчево. — Скок у вис: В. Вукчевић, Панчево, 160 см., затим; В. Марковић и П. Димовић, Панчево и Б. Јо* тић' и Ф. Борели, Београд. — Скок у даљ: Б. Јотић, Београд. 5.30 м., следе га: Д. Вогнар, П-Димовић и В. Марковић, Пан* чево. Бацање кугле; Д. Вогнар, Панчево, 12.80 м., затим Лермер, Београд и Б. Марковић, Пан* чево. — Према укупном збирУ бодова Београд је победио са 2456:2006 бодова. — Пласмзн најбољих у четверобоју: П. Ди-мовић, 179; В. Вукчевић и Б. Марковић, 178; Б. Јотић, 172; Д-Вогнар, 167; Д. Ненадовић и С. Јанков, 161 и В. Деретић, 139 бодова.
Прнниип оцењивања на овим утакмицама био је у томе, да и најслабији такмичар ипак ЛО-прннесе' један бод своме ДРУ* штву: најбољи такмичар у сва* кој дисциплини освајао је оно* лики број бодова колико је У* чествопало такмичара; следећи један бод мање итд.
По подие одржане су и утак-мице у одбојци. Женски нара-штај Београда 1 победио је сво-,ie сестре из Панчева са резул* татом 15:3 и 16:14. И мушки на-раштај Београда 1 однео је по* беду са резултатом 15:4 и 15:5.
На крају утакмица, просветар друштва бр. Taca Илић, одржз° је омладини леп говор. Посл* тога настало је нараштајско весеље.
В. Б.
Mnogi pretplatnlci nam se Žale da nisu dobili prošli broj »So* kolskog Glasnika«. Molimo ih da nas izvine, jer se to dogodilo bez naše krivice.
мештана.
Соколство Новог Сада прире-
џ
*
дило је опроштајни банкет генералу Петровићу
ČITAJUCI NOVINE...
V „Hrv. dnevniku" čitamo o po seti „Hrv. Junaka" u Splitu, pa nam tom prilikom pada u oči, da zagrebački list govori o „RAD-NlČKOJ SEKCIJI HRV. JUNAKA."
Boljeg dokaza, koliko je sav taj „Hrvatski Junak“ daleko od telesnog i duhov nog vaspitanja; koliko je udaljen od pravog na-$eg narodnog duha, hrvatskog kao i jugoslovenskog, ne može da bude, nego li je ta „radnička sekcija"!... Dok mi u Sokolu nemarno ni radnilkih ni seljačkih, ni Sospodskih sekcija, več se po stanj tradiciji našeg naroda nala-zimo s vi zajedno, u svakom radii i na svakom mestu, radnici, selja-cj i intelektualci, ne izbegavajuči društvo siromašnih i nastoječi da se što više približimo jedni drugima, — dotle su gospoda, ko ja su izmislila „Hrvatski Junak", u isti mah pronašla i zasebne „radničke sekcije", da ne bi morali Iz dana u dan sediti sa radnim svetom, Pa moida čak s njima i izlete praviti....
Gospoda oko „Hrvatskog Junaka" ne treba zaista da se trude da dokazuju, da je „Hrvatski Junak" nešto drugo nego Soko. To se vidi na prvi pogled, i mi se Ponosimo tom razlikom!
Kad čovek čita sportsku rubrl-ku nekih naših listova, a naročito onih u Banovini Hrvatskoj, onda mora zaista da se zapita, da II se naša sportska udruženja još uop-šte zanimaju športom, ili su, u Pomanjkanju partizanskih svada u Parlamentu, oni preuzeli ulogu, da bistre našu čuvenu, „višu" politiku?!...
Eto na pr., svi su listovi puni krize u plivačkom športu i u du-brovačkom „Jugu", ali ne zbog Piivanja, ili zbog toga što nema dobrih plivača, več zato što Hrvatski sportski savez, koji deluje u državi Jugoslaviji, i koji redovno bojkotira jugoslovenske državne embleme, pod pretnjom najtežih kazni traži od Srba, da nastupaju sa hrvatskim emblemi-rr>a -. Po nalogu političkih kance-iarija i frankovačke ulice izbacuju Se najbolji članovi, tako da, od Prvaka države, „Jug" može preko noči da se pretvori u jedno od najslabijih društava... U isto to vreme, na veliko se organizuje Propagandna političko - sportska ,rka „oko severne Srbije", kao od-Sovor na razne propagandne po-Utičke trke „oko Hrvatske"; a Hrvatski atletski savez, u pozi ve-Ukog inkvizitora, sa maskom go-lorukog krvnika, namrštenih obr-va, izdaje krupne presude, da čl-fav niz svojih najboljih članova „do-‘Ivotno diskvalifikuje"; — da im Se doživotno zabrani vršenje bilo kakvih sportskih funkcija; da im Se doživotno zabrani dolazak na Sva sportska igrališta, da im se doživotno onemoguči zanimanje bilo kojom granom športa (Fali 1°$ samo srednjevekovna formula: »Gde god ih ko stigne, treba da O) donese žive ili mrtve; a njihovi Potomci, do devetog koljena, tre-^a da nose žig na čelu itd.l); — a Sve zato, što su na balkanskim takmičenjima, sa uspehom zastu-Pali svoju, jugoslovensku državu... I da čitava ta politikantska ujdur-koja se krije pod imenom sPorta, ispadne što zamršenija, na ^davnoj utakmici u Pcšti, Madžari su, umesto jugoslovenske, Pogreškom izvesili srpsku zasta-Vu> Pa sada frankotutimaški listo-
vi i u madžarskom sportskom sa-vezu traže — agente veliko-srpske propagande...
*
„NRV. ST RAZ A", objavijuje nedavno napis, u kome kaže:
„Nade se mediokritetskih dvonožaca, koji-brane ovu če-tu beogradsku, koja za vrije me svoga boravka u Delnica ma postaje apsolutnim gospo-darom večernjeg života u na šem parku.... Delnička javnost traži od vlasti, da ju oslobod: za uvijek od ovih rušilačkih elemenata. Neka nam dodu naši hrvatski študenti, a srp ski neka ostanu gde jesu.“
Zaista, ne samo hriščanski po duhu, nego i dostojanstveno po-tonu...
*
Čitamo, da je u Vukovaru osnovan i „ženski stijeg Hrv. Junaka", u Siji upravni odbor su ušle dame, koje se zovu: Najpar, Lob-kowitz, Ktihner, Kerek, Grečl, Hajk i Pfister.
Koliko znamo, Vukovar je hr-vatska varoš, u kojoj postoji bar neko hrvatsko ime.
*
U jednom beogradskom dnevniku je nedavno objavljen članak, u kome se sa nipodaštavanjem gr vori o „čitavom Dositeju i dos’ tejštinr, 1 tvrdi se, da je „Dosi tej jedna prolazna figura i epo-ha narodno-učlteljskog racionalizma, po davno več zaboravljenin, zapadno evropskim modelijna “
Medutim, još gore od Dositeu: proš&o je Vuk Karadžič. Pisac tog članka kapacitira ga, naime, kar saveznika za svoiu rabotu, kojr. če u našem javnom životu ostut’ kao zaista neprolazan primer ne-čeg, za što je čitava naša javnos* davno našla jedan sočan, vukovski izraz... A šta Vukov narod misli o raboti tog dirigovanog „nacionaliste", nek ide da ga zapita, ako sme.
*
U jednom športskom izveštalu. objavljenom u jednom beogradskom dnevniku, u kome se govoii o obustavi saobračaja u Beogradu, zbog trke oko severne Srbije, ni-lazi se i ovaj pasus:
„Da je naišao Isus Nazare-ćanin na svom magarcu ili u „Rols-Rojsu“, ništa mu ne hi vredilo, takode bi morao d.i stane. Mi poštujemo toga. to je istina, ali i On treba da po štuje saobračajne propise, i-nače može da dode do su-dara.“
ZAHVALA SOKOLSKOG DRUŠTVA VELALUKA
Ovim putem /zahvaljujemo svi-ma br. društvima, učiteljskim Udruženjima, svećenstvu i svim ustanovama kao i pojedincima, koji su sa svojim, pak i najma-njim doprinosom pomogli da ovo društvo ponovno imade svoju sokolska glazbu.
Osobito zahvaljujemo brači iz Srbije, koja su nam pritekla u pomoč, i ovo naše društvo, koje izdržava tešku borbu na ovoj iz-loženoj tačei plavog Jadrana, po'-mogli sa svojim doprinosom i dali nam elana sa svojim lepim i bratskim dopisima, koji su ima-li velikog uticaja na naše članstvo. Mi čemo i dalje, uza sve smetnje, nastaviti sa našim sokolskim radom i ostat čemo verni čuvari našeg plavog Jadrana. Zahvaljujemo bratu Stojanu Ma-niču, učitelju iz sela Romanov-ca, kraj ponosnog Kumanova, za sve ono što je uradio za naše sokolsko društvo. Još jednom svi-ma hvala i bratski pozdrav od svog članstva.
Uprava Društva.
Takmlčenja u Sokolskem društvu Čakovec
Prošle tri nedelje održane su u Čakovcu društvene utakmice i to: 22 IX 1940 streljačke utakmice.
Takmičilo je 27 Članova i naraš-tajaca. Gadalo se vazdušnom i malokalibarskom puškom. Prvo
Zal osni postupci
Водство течаја друштва Чакоаоц, на Похорју са братом Војиновићвм
je mesto osvojio Krnoul Emil, zatim Ištvanović Ferdo, pa Benko Đuro.
29 IX 1940 utakmice u odbojci, na koje su sve muške kategorije postavile svoju vrstu. Kao prvi su se plasirali članovi, zatim da-čki, pa naučnički naraštaj.
6 X 1940 utakmice u prostim granama. Tu je nastupilo najviše ora, — svpsra 30-—-. Pl»si-
Pišu nam iz Gosplča: U noči, izmedu 8 i 9 oktobra, nepoznati ljudi se ispisali na zidovima svih Hrvata i Srba u Gospiču, koji su pripadnici Sokolskog društva, najpogrdnije napise, uperene pro-tiv naših najviših nacionalnih vetinja i pomešane sa izrazima, <ao »2ap« i sl. Nisu poštedili ak ni pravoslavnu crkvu, več su i nju oskrnavili i namazali. Ra-umljivo je, da je ovakav var->arski postupak izazvao zgražanje kod sveg poštenog sveta, koji uzalud očekuje, da se slič-I tiim nedelima jedanput stane na kraj i da vlasti pronadu krivce.
PREMEŠTAJI SOKOLA
Ponovo je premještena naša sestra Anka Žuvela, učiteljica, iz Blata u selo Babinu na Korčuli.
Čudi nas, da se još nijesu uvjerili, da ni sve to neče koristiti, jer sokolsko društvo Velaluka, i pored gubitka nekoliko članova, dalje radi, a pogotovo sada u novim prostori-jama. Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide.
ŠIKANACIJE PROTIV SOK.
DRUŠTVA U MILNI
Pišu nam iz Milne: U nizu mahinacija protiv našeg Sokolskog Iruštva, dolazi i otkaz prostori-ia, koje smo zapremali od g. 912, a koje su vlasništvo crkve-:ie Bratovštine presvetog Sakra-menta. Sa Bratovštinom nismo jnali nikada nikakvog spora i lije bilo razloga za otkaz, ali su politikanti uticali na crkovinar-tvo, pa je otkaz dat več pre go-Jinu dana. Pošto, medutim, nije bio zakonski osnovan, otkaz nije
I иптгпирН
rali su se ovim redom: Krnoul E-mil, Bence Franjo, Ištvanovič Ferdo. Od muškog naraštaja skupine A: Benini Dušan, Benini Božo, Krištofič Eugen; a od skupine B: Šinko F., Krištofič F., Krištofič I.
Neki su polučili veoma lepe rezultate. Interes za utakmice bio je velik, jer nije bilo prekida u radu. — U društvu je uvedena i
košarka!
„Naša radost"
ZA SOKOLSKI NARAŠTAJ I ZA NAŠU DECU
Kako smo javili u prošlom broju, list za jtigoslovensku sokolsku decu „Naša Ra-dost“, izlaziće od sada u Beogradu, gde je preneta administracija ovoga lista, i kao list za naraštaj. List če i dalje donositi prilog „Našim mališanima", koji če biti posvečen sokolskoj deci.
Dužnost je svima koji se staraju za vaspitanje našeg naraštaja i naše dece, da „Našu Radost" najtoplije preporučaju i šire medu so-kolskom i jugoslovenskom omladinom, a naročito u školama osnovnim i srednjim. „Naša Radost" izlazi za vreme školske godine jedanput mesečno, sa biranim sadržajem za naraštaj i pri-logom „Našim mališanima" za decu. Oba lista bogato su ilustrovana i ispunjena član-cima, pričama, pesmama, raznim igrama, Šalama itd. Godišnja pretplata za „Našu Radost", sa prilogom za decu, iznosi samo 10 dinara, a šalje se na čekovni račun broj 57.686. Narudžbe slati na administraciju, Beograd poštanski pretinac 342, Prestolonaslednikov trg 34.
uspeo, ali nam je 31 septembra dat drugi, pa nam se preti da čemo biti šilom izbačeni, ako ne napustimo prostorije 1 januara. Treba medutim naglasiti, da smo mi u te prostorije uložili preko
70.000 dinara novca, da ih ulep-šamo i udesimo za naše potrebe. Naši protivnici hoče da tim otkazom onemoguče naš rad, ali je sokolstvo u Milni i suviše jako, da bi taj cilj postigli. Zna-juči da čemo biti gonjeni, mi smo započeli gradnjom našeg sokolskog doma i sve čemo učini-ti, da do 1 januara bude gotov, da se bar delimično uselimo. Bratska župa Split izišla nam je u susret beskamatnim zajmom od
10.000 dinara, ali nam to nije dovoljno, pa apelujemo na sve prijatelje i braču da nas podupru, a mi čemo im se odužiti još in-tenzivnijim radom za dobro Kralja i Jugoslavije. Sokolsko društvo u Milni je jedna od najja-čih tvrdava jugoslovenske misli u našem kraju, i zaslužuje da bude poduprto u svojoj borbi.
POLITIČKA OTPUŠTANJA Pišu nam iz Dubrovnika: Naš brat, Zdravko Samardžič, činov-nik Okružnog ureda, otpušten je prošlih dana iz službe, iz čisto partijsko-političkih razloga, pošto na piivačkoj utakmici u Splitu, kao član dubrovačkog »Juga«, nije hteo da nastupi u dresu sa plemenskim oznakama, več je tražio da bude označen državnim bojama. Brat Samardžič je u svom poslu bio savestan, ali ga je Okružni ured ipak smesta otpustio, na zahtev frankovačke ulice.
Protivnici sokolstva nemaju drugih sredstava nego li su denuncije i nasilje
»Hrv. dnevnik« je nedavno ob-javio dopis iz Duge Rese, koji može da posluži kao tipičan primer nasilničkog i nehumanog mentaliteta, kojim naši protivnici hoče da uklone sve one, koji se sa njima ne slažu, a u prvom redu rodoljubivo i nacionalno Sokolstvo.
U dopisu se kaže, da je u Du-goj Resi održana skupština HRS, što znači Hrvatskog radničkog saveza, na kojoj su uzeli učešča izaslanici Dr. Mačeka i Banske vlasti. Pa ipak se i u prisustvu tih zvaničnih pretstavnika, naj-besavesnije harangiralo protiv pojedinih Sokola i sokolstva! Tako je na pr. neki Blaškov, jedan od glavnih funkcionera HRS, napao u svom govoru Sokole najpogrdnijim izmišljotinama, tvrdeči, da su članovi Sokola, »pretili ubijstvom pojedinim članovima HRS«, — samo zato, da izaslaniku banske vlasti može da postavi zahtev, da se Sokolsko društvo u DugoJ Resi raspusti! Na koncu je taj isti Blaškov pod-neo rezoluciju, koja je prihvače-na »sa burnim odobravanjem«, što znači bez glasanja, i namet-nuta diktatom odozgo; a u kojoj se napada tvornica u Dugoj Resi, zato što neče da progoni svoje nameštenike, koji su članovi Sokola; i u kojoj se takode traži, da se raspusti Sokolsko društvo. Da napadaj bude imao više iz-gleda na uspeh, Sokoli su se neprestano spominjali uporedo sa URS, ma da ta dva udruženja nemaju nikakve veze; a sve sa željom da pogodi i uništi Soko, pa makar URS i dalje ostao da radi.
Kad »Hrvatski dnevnik« piše, da je taj Blaškov naveo i »konkretne primere« o tome, da su »Sokoli pretili umorstvom«, zašto nije bar jedan od tih primera naveo; — dok je i maloj deci
poznato, da pretnje ubistvom za* ista postoje, ali ne sa Strane Sokola, več obratno; te da se fizički napadaji na Sokole broje več na stotine...
Nasilnicima je medutim i to premalo. Kad vide da ni pretnje ni napadaji ne mogu da ubiju sokolski duh, onda po starom franko-furtimaškom receptu, iz doba Austrije, prelaze na denuncije i na to, da zovu u pomoč policiju: Tvornicu treba prisiliti da progoni i otpušta Sokole, a vlast poslati da itf raspusti!...
Zar ovo denuncijanstvo ne po-kazuje najbolje, koliko su naši protivnici moralno i idejno Rablji od nas, i koliko nas smatra-ju duhovno jačim od sebe? Pošto su, i pored sve vlasti i te-. rora, izgubili svaku nadu da če nas poštenim sredstvima svlada-ti, ne ostaje im drugo nego kleveta i denuncija a zatim sila i nasilje! I ovi su imali obraza da govore o »slobodi«...
ŽUPSKE UTAKMICE POJED1NA-CA NA SPRAVAMA U OSIJEKU
Prošle nedelje održane su žup-ske utakmice pojedinaca na spravama, srednje skupine, ili tzv. »druge lige«, na kojima je uzeo učešča lep broj sokola iz Osijeka, Borova, KneŽeva itd. Takmi-čenja su otpočela u sokolskom domu Matica, govorom zam. načelnika, brata Petelina, a takmičilo se na vratilu, razboju, kru-govima, konju i prostim vežbama.
Na prvo mesto plasirao se, sa 51.4 bodova, brat Veljin, Osijek. Matica, dok su daljna mesta zauzela brača: S. Ristič, D. Mi-linkovič, Z. Bojič, M. Stojiljko-vič, M. Stojanovič, i V. Milosavljevič, iz Borova, te B. Burnik, Kneževo i M. SamarČija, Borovo. Utakmice su završene u največem redu i sa uspehom, na koga pri-redivači mogu biti ponosni.
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Pišu nam iz Generalskog Stola: Generalski Stol, mjesto čuve-no po odličnim narodnim borci-ma i sokolima, župniku Josipu Posleku, Duri Svilaru, J. Mlincu i dr., dalo je još jednom dokaza bratskoj svijesti i ljubavi Hrvata i Srba pretprošlog četvrtka, kada je sahranjena Stana Vrečica, majka starešine sokolske čete, brata Toše Vrečice, čiju smrt smo ukratko zabilježili u prošlom broju. Nikada još nije bilo u Ge-neralskom Stolu okupljeno toliko Hrvata i Srba, kao na sahra-ni pokojne Stane, koja je bila voljena medu svima bez razlike, zbog rijetke dobrote. Mnogo-brojni svijet nije žalio poči sa-tima daleko od groblja u Dubra-vama, da oda poštu odličnoj maj-ci i ženi, koja je u najtežim rat-rim danima dala bezprimjernog dokaza svoje ljubavi za Hrvate i Srbe i koja je čitav život ra-dila samo dobra djela. 1 u govoru na njenom grobu napose je podvučena ljubav i odanost mještana prema pokojnici, za ko-ju su mnogi rekli, da takve nije bilo stotinama godina u Ge-neralskom Stolu. Toga dana još jednom je ovo mjesto zasvjjedo-čilo, da sjeme bratske ljubavi, posijano od Posleka, Svilara i tolikih drugih neimara jugoslo-venske misli nije ostalo bez ploda, i da smrt briše sve razlike umjetno stvorene medu jedno-krvnom bračom.
Sokolsko društvo u Kotoru
Ušlo je u jesenju sezonu sa obim-nim programom rada, koji se iz-yodi planski u svima otsecima.
U kavani Dojmi održana je 5 oktobra vanredno uspela akademija, na kojoj su nastupile sve kategorije sa velikim uspehom, za koga ima najviše zastula brat načelnik sa tehničkim odborom. Prigodan govor održao je starešina, brat Orovič.
Svake nedelje i praznika pri-reduju se u Sokolani čajanke, na kojima se uz prigodna predavanja i pristojnu zabavu sokolska omladina prijatno razonoduje i otima štetnom uticaju »moder-nog« načina zabavljanja po nočnim lokalima. Velika pažnja posvečuje se, uz fizičko vaspitanje omladine, i duševnom odgoju sokolske mladeži, pa je prosvetni rad sve aktivniji.
Tamburaški orkestar Sokolskog društva Novi Sad nastupio je prošte nedelje u okviru emisije beogradske radiostanice „Naša zemlja«, koja je prenošena iz No-vog Sada. Zbor je sa lepim uspehom otsvirao nekoliko narodnih pesama.
Sokolsko društvo Banja Luka
podiže na najlepšem mestu na obali Vrbasa, na Halilovcu, ku-patilo, za koga je zemljište kupilo ovog leta. Na proleče, a mož-da još i u toku jeseni, ako do-zvoli vreme, podiči če se kabine i zgrada, u kojoj če biti kavana i stan čuvara. Ovo če biti najbolje uredeno kupatilo u Banjaluci, čijom izgradnjom sokoli Banjaluke izvršuju još jedan zavet iz Petrove petoljetke.
Sokolsko društvo Borovo spre-ina se več sada sa svima kategorijama za što svečaniju proslavu Prvog decembra, pod vočstvom vredne brače, Hovodskog i Vuki-ceviča, i sestara Hovodske i Lon-čarevič. Uspeh vežbača na žup-skim takmičenjima u Osijeku, daje nade, da če oni postiči vidnog uspeha i na medužupskim utak-micaina.
•
Narodni guslar, Perko Mrkajič, posetio je i Sokolsko društvo Oštrelj, gde je priredio guslarsko veče sa pevanjem i predavanjem o narodnoj pesmi. Odaziv članova i prijatelja bio je preko očekivanja.
•
U subotu, 19 oktobra, prosvetni odbor Sokolskog društva Borovo prireduje prosvetno poselo u Sokolskoj dvorani. Na poselo dolazi i načelnik Sokolske Zupe Zagreb, brat Dr. Tončič Stanko, koji če održati jedno predavanje. Na programu če biti recitacije, šaljivi raport, prikazivanje sokolskih filmova, a posle programa ples.
којих ћемо ce најбоље упозна-ти ca стварним стањем по нз-ши.м јединицама. У прво.ч броју налази се више поучних и иде-олошких чланака, као и читав низ врло корисних упутстава за пољопривредни рад, за чување здравља, за дизање просвете на селу итд. Уводну реч написао је брат Ђура П. Брзаковић, претседник Савезног отсека за рад на селу, истичући, да је со-колство најјачи пионир подизз-ња нашег села и еавесног рада међу нашим сељацима.
Садожина соколских листова
„ЧУВАЈМО ЈУГОСЛАВИЈУ«
Број 7—8 весника Соколске жупе Карловац доноси следећи садржај: Текст повеље; — Ри.је-чи Витешког Краља; — Послед-
ња година СПП; — Утисци са шт;.фете (Бранков Фрелих), -* Савезни просвјеши течаЈ (6. Фрелих и В. Павић); —• „Со-колска гоздна шола“ (Р. Нова-ковић); — ХармониЈа сокола, школе и дома у одгоју омлади-ne (111. Драсал), — Вјежбаони-ца — срце друштва (Р Витко-вичова); — Кско је на Корду* ну (В. Рапо); — Одбрамбено васпитање соколских жена (М. Блашковић); итд.
„ВЕСТНИК СОКОЛСКЕ ЖУПЕ ЦЕЉЕ“
Примили смо 8 број гласила цељске жупе. са следећим са-држајем: На трдем каму — чи-сти брон (В. Кошмрл); — Шол-ски успехи нашега нарашчаја; — Жупни злети; — Тако гово-ри народни свеченик.
ХРОМАТИЧНЕ ЛХЈГ/UtlOttUACe
ТРАЖИТЕ
БЕ.СПЛАТАН
UEHOBHUK
„Сонолско село“
Отсек за рад на селу Сокол-ске жупе Скопље почео је, са 1 октобром, издавати литогра-фирани месечни лист, „Сокол-ско село“, које носи поднаслов „месечне псуке за соколске че-те“, а урЈђује га брат Влада Покорни - Салабов, претседник жупског отсека за рад на се-лу. Лист се шаље јединицама бесплатно, а доносиће поуке <> раду и извештаје са терена, из
Ш
ЧАС0ВННЧ0Р И ЈУВЕЛИР
ДРНИЕИ м. МИТРОВИЋ
Теразије 22 (до Москве}
БЕОГРАД КРАЉАМИЛАНА9 ТЕЛ.20-333
ина швајцарских часовника ва руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра,пехара и плакета
БраЂи n сестрама попуст
Цене врло солидне. Стручан рад
Тражите цене за изpаду кланаца п значака
Зо&лошки,
&
чији се број животиња и птица стално обнавља, налази се на Малом Иалемег-дану иприступачан је пешацима, колима и трамвајима број 1 и број 2.
Улазнице стају рааним даном за оцрасле Дин. 4.—, а за децу, ђаке и војнике Дин. 2.—. Празником су цене за одрасле Дин. 2.— , а за децу, ђаке и војнике Дин. 1.—.
Група изнад 20 (пвадесет) лица, без обзира на узраст, уживају радним данима нарочити попуст.
Огворен је од 8 часова изјутра па до мрака сваког дана без изузетка.
У врту се налази бифе са млечним производима и безалкохолним пићима.
Више самог врта налази се:
ВЕАИКИ модераи РЕСТОРАН
СА ОДЛИЧМО УРЕЂЕИИМ TEPACAMA, КОЈИ ЈЕ ОТВОРЕН ПРЕКО ЦЕЛОГ ДАНА И ДУБОКО У HO'Fi. — РЕСТОРАН РАСПОЛАЖЕ ПРВОКЛАСНОМ НАШОМ И СТРАНОМ КУХИЊОМ И ПРОБРАНИМ РАСХЛАЂЕНИМ ПИЋИМА.
■Ј
izdaje bave/ bnKulj Ki	in	nrh	M	''iiiiIihiiic.	Alekse	Me	л	id*'ViCH Ki Utedine ceddlu*i«» ii »dh«** Pielsednik Dt Vljd BelajČiĆ) —
§lan»pama .luč*	i	La/au*viC	-	Be«.«idd	Kraluce	Na	talne	nliii	bmj 100 Tel 21772