Poštarina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1.___
(FOKOLvJ M 
<3T~GJLA*SMm
6LAJILO 5AVEZA 50K0LA KRALJtVINE. JUGOSLAVIJE.		
Čuvajte Jugoslavija!	Izlazi svake sobote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 -♦ Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 6 septembar 1938 God. IX ♦ Broj 32
RODENDAN NJEGOVOG VELIČANSTVA KRALJA PETRA II
PROGLAS SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
bratskim župama, društvima i četama
Danas naše Sokoljo i narod proslavljajo dan rodenja svoga Mladoga Kralja. U ovoj gadini današnji dan i-ma svoj naročili značaj: Kraljev rodendan pio-slavlja se u jubilarnoj god:ni 29-godišnjeg na-^eg oslobođenja i u-jedinjenja.
Uporedo sa razvijanjem države razvija se “ ni°j i jedan mladi Zlvot, u koji se polažu *Ve naše narodne nade. Kralj petar 11 Karador-devič razvija se zajcd-40 sa svojom državom, koja je postala orašač-kom revolucijom veli-kog Vožda, a došla do Punog razvoja pod vodstvom Petra I Velikog Oslobodioca i Aleksandra I Ujedinitelja.
Na današnji dan sokolske misli i misli ce-Jpg naroda upučene su nČnosti našeg Mla-j°g Kralja, sa željom j*a večno i dugo vlada Kraljevinom Jugoslavi-J°m i da naša zemlja 1 naš narod pod Njcgo-^°m vladavinom doče-кзјч dalje nsavršavanje svili vrednos i od ko-Ph zavisi napredak i Srcča zemlje i naroda!
Jugoslovensko Sokoljo na današnji dan •spunjeno je radošču, misleci na milu ličnost našeg Kralja i prvog “°ko!a.
Bračo i scs're!
, Upućujući danassvo-!e najtoplije želje napni Mladom Kralju, ce-°kupno jugoslovensko °kolstvo dužno je da na Kraljev rodendan P°loži ujedno i račun jjred svojom savešču: na pregleiJIa i oceni sve °no što je učinilo u Prve dve godine sokol-ske Petrove petoletni-Ce> da stvori planove *a nova dela; da u sva-°i sokolskoj duši ra-spali nov pianicn 0£iu.
ev'ienja za predani sokolski rad. Jubiiarna godina, kojoj se sada nalazimo, naročilo nam nalaže dn ajedno sa celim narodom dobro razmislimo o svi-a svojim sokolskim i gradanskim dužnostima, o erazdvojnoin dobru Kralja, države i naroda.
Naša je zajcdnička dužnost da radimo na jačanju ®r°dn(i i državne snage, da bi time doprincli, svaki .. Sebe, snazi države, tražeči pri torne puteve, ko-,ma se najbolje obezbcduje zdrava narodna i dr-vna budučnost. Na današnji radosni dan dužni smo
Bračo i sestre!
Današnji rodendan Nj. Vel. Kralja pret-stavlja ujedno uvod u sokolsko proslavljanje našeg dvadesetgodiš-njeg državnog jubileja. Današnji rodendan pot-seča nas na veliki datum koji če nastupiti kroz tri godine na današnji dan. To je dan u koji če Nj. Vel. Kralj Petar II, kao punole-tan Vladar, uzetiu Svoje ruke sve Svoje kraljevske funkcije.
Spremajmo se za taj veliki dan. Pregledajmo danas šta smo izvršili u prvom dvogodišnjem periodu naše sokolske Petrove petoletnice i šta nam ostaje da učinimo od svojih zavetovanja u toku preostale tri godine. Spremajmo sc da na dan punoletstva Nj. Vel. Kralja Petra 11 pred Njegov presto položimo pozitivno delo naše sokolske Petrove petoletnice. Polaganjem pozitivnog dela sokolske petoletnice naše če Sokolstvo podneti jedan od največih i najlepših darova svome mladome Kralju na dan Njegovog punoletstva.
Tada če svesokolski slet jugosiovenskog Sokolstva, koji če se o-držati u Beogradu na dan punoletstva Nj. Vel. Kralja, pretstavlja-ti vidnu, impozantnu i radosnu manifestaciju, uz koju ide ponosno delo našeg Sokolstva u istinskoj i plemenitoj službi Kralju, narodu i državi.
Samo tako duhovno i materijalno priprem-ljeno, jugoslovensko Sokolstvo moči če uzdig-nuta čela da stane oko prestola našeg uzviše-nog Starešine. Samo tako moči čemo sa punim pravom ponosno dočekati taj veliki dan, od kojega če početi novo pisanje naše istorije.
Da živi jugoslovenski Kralj Petar II Karador-devič!
Da živi Jugoslavija!
Da živi narod i jugoslovensko Sokolstvo!
Zdravo!
Beograd, 6 septembra 1938 god.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
da kažemo da postoji jedna apsolutna istina, a ta je: tražeči puta i staže kojima se vodi državni i narodni život, sigurno se ncče nikad pogrešiti ako se u radu rukovodi principom gradanske čestitosti i ako se nadahnjava dubokim osečanjem I iskrcnom ljubavlju prema opštem narodnom dobru.
lspunjcni čcstitošču, sokolskimi i gradanskim vrlinama, najbolje čemo poslužiti svojim dužnostima. Cestitost i poštenje neka nam budu najviši 1 najlepši oblik naše sokolske Ijubavi prema Kralju i zemlji.
Po sletu — pred slefom
Bral dr, Mirko Biaic — mimslar fizičkog vaspifanja naroda
Da možemo što pre da uđemo ,,in medias res” — potrebno je odrediti i učvrstiti stanovište kao osnov sa. kojega polazimo, sa kojega posmatramo i na kojem izgrađujemo celokupnu zgra-du.
Taj osnov izražavam ukratko rečima: Sokolstvo je stručna organizacija a stru-ka mu je: uzgojno vaspitni rad putem telovežbe.
Potrebno je to stanovište jasno i odlučno utvrditi, jer pojedine/ i u našim redovima to ne mogu ili neče da shvate, smatrajuči Sokolstvo pozvanim, da jednakom intenzivnošču i u jedna-kom opsegu deluje u večem broju stru-ka, tj. na različitim područjima. Prema torne nazoru se rad osnovne jedinice naše organizacije tj. sokolskog društva može grafički ovako prikazati:
U sokolskom društvu kao celini (prikazano krugom) sprovodi se sokolski rad na područjima: telovežbenom, pro-svetnom, zdravstvenom, narodno-gospo-darskoni, muzičkonl i socijalnom. Pod-ručja su prikazana isečcima celine tj. kruga.
Da ispitamo ispravnost odnosno ne-ispravnost takvog naziranja! Najočigled-nije čemo neispravnost takvog naziranja utvrditi odgovorom na pitanje: Cime se Sokolstvo razlikuje od drugih organizacija privatne inicijative: nacionalnih, kulturnih, humanih, prosvetnih, muzičkih, socijalnih itd?
Izostane li u nekom sokolskom društvu rad na pr. na narodno-gospodar-skom području — ostaje li to društvo u tom slučaju još uvek sokolsko društvo? Odgovor je: Ostaje još uvek sokolsko društvo! Isto takav odgovor do-bijemo i za dva ostala područja sem za područje telovežbeno, jer ako to područje izbrišemo iz rada sokolskog društva, tada više nemarno pred soboni sokolsko društvo nego neko kulturno, nacionalno ili slično društvo druge vrste.
Iz navedenog se jasno razabire, da je sokolski rad na telovežbenom području (u punom svom značenju!) ono, čime se sokolska organizacija razlikuje od svili ostalih kulturnih, nacionalnih i drugih organizacija.
Sok. telovežbeni rad (u punom svom opsegu) kao uzgojno vaspitni rad je onaj specifikum sokolski koji se logično postavlja kao osnov sa kojega se mora poči, sa kojega se celokupni sokolski rad mora da posmatra i na ko-jemu se izgraduje celokupna zgrada sokolskog delovanja i sokolske organizacije.
Uzgojno vaspitni rad putem telovežbe po sokolskom sustavu i metodi u vežbaonicam,a i na vežbalištima je da-kle jezgra sokolskog rada uopšte.
Jezgra jeste „telovežbeni rad”, sa ko-jim je rad na ostalim područjima u neposrednoj i difuznoj vezi, saglasnosti i ovisnosti — služeči glavnom radu koji sačinjava jezgru.
Ne može prema torne biti ispravno shvatanje, da su ostala područja rada u Sokolstvu jednako vredna (ekvivalentna), koja bi se imala u jednakom opsegu i jednakom intenzivnošču pro-voditi kao i rad glavnog i osnovnog područja sokolskog rada, koji je stru-čan (i za čije je sprovodenje potrebna stručna sprema i stručno vaspitanje) po kojemu je Sokolstvo „stručna organizacija”.
Ne znači to omalovažavati značenje i umanjiti važnost rada na ostalim područjima uopšte, naročito ne taino gde je narod mnogo zaostao. Tamo se mora naravno pre sprovodenja samog sokolskog rada da izvrše izvesni pret-hodni pripremui radovi, poglavito na području higijensko-zdravstvenom, itd., no to nije pravilo nego izuzetak, to je pripravna faza u sokolskom delu, ali znači da se rad na ostalim područ-jima u Sokolstvu može, treba i mora da provodi u onolikoj miefri i na takav način, kojiin če taj rad u punoj saglasnosti sa zadacima osnovnog uzgoj-no vaspitnog rada u vežbaonicamti i na vežbalištima najbolje da posluži uspe-šnoin sprovodenju tih osnovnih zadata-ka( i ciljeva Sokolstva kao stručne or-ganizaieje.
Samo onda ako Sokolstvo prodre do največih dubina u svojoj štruci, na svom specijalnom području, doprinosi u izgradnji opšte kulture našeg naroda svoj deo koji mu je odreden i zbog kojega Sokolstvo postoji i deluje. Op-
štu kulturu naroda izgraduju svi pripadnici naroda kao pojedirjci i kao ma-nje ili veče socijajcijej,' i svako ima svo-ju odredenu ulogu tako i Sokolstvo!
Pretstavlja li narod organizam tj. or-nizovanu celinu, tada če da izgradi svo-ju kulturu kao velebnu zgradu punu harmonije, — nije li organizovan, biče i produkti izgradnje haotičnog značaja.
Hoče li Sokolstvo da ispuni svoj za-datak kao ne malo važan faktor u iz-gradivanju naše jugoslovenske i slovenske kulture, tada ono mora da zna-de svoju struku1 i njene granice i unu-tar tih granica mora da teži za savr-šenstvom! Celokupni rad se danas u svetu sprovodi po strukama,. što je i prirodno, pa ne bi bilo ispravno kada bi Sokolstvo htelo da obuhvati sve stru-ke ili veliki broj struka, jer u tom slučaju rad polazi u nedoglednu širinu — razleva se kao ogromna pučina — no gde god zabodeš, odmah si na dnu, jer je nastala široka pličina. A i ne može u takvom slučaju drugojačije da bude, jer danas u svetu onaj, koji sve hoče da zna, sve da ume i sa svime da se bavi, postaje površanj i ne može u svim strukama da konkuriše onima koji se solidno bave svojom strukom. Takvim putem ne sme da pode naše Sokolstvo. *
* *
Za nama su veličanstveni dani X sve-sokolskog sleta, na kojemu je naše Sokolstvo nastupilo kao još ni na jednome svesokolskom sletu do sada: požrtvov-no. i uspešno! Hvala brači, sestrama i naraštaju, koji su shvatili sokolski poziv i izvršili svoju sokolsku dužnost!
U nastupima naraštaja i članstva če-hoslovačkog Sokolstva videli smo ve-liku ljubav i ogroman trud uložen u stručni sokolski rad za napredak poje-dinca i celine — i sa ushičenjem i zebnjom, u srcu. i duši ukazuje nam se stvarnost: završena je druga godina sokolske Petrove petoletke, a krtina peto-letke ima da bude svesokolski slet 1941 god. u Beogradu.
Kao što je X svesokolski slet u Pragu celom svetu pokazao visoki stepen itelesnog i moralnog obrazovanja čeho-slovačkog naroda, tako če i naš slet 1941 god. pokazati naše stanje — po-kazače koliko smo truda uložili za po-boljšanje i polepšanje pojedinca i celine.
Našu celinu sačinjavaju svi pripadnici naše organizacije i svi naši pripadnici pozvani su da na sletu 1941 god. pokažu na sletištu (ne medu publi-kom nego na vežbalištu) kod takmičenja i javnih nastupa, da su svesni članovi stručne organizacije. Da to još jasnije izrazim: svaki pripadnik sokolske organizacije treba da 1941 god. učestvuje na sletu u Beogradu, i to kao vežbač.
Ništa sem trajna bolest ili smrt, ne može da bude razlogom da se ne nau-če i uvežbaju sletske vežbe, a samo istovremena važnija sokolska dužnost može da bude razlogom da se ne na-nastupi na vežbalištu.
Eto, bračo i sestre, osnovne zavetne misli sokolske Petrove petoletnice! A-ko je ne ostvarimo, nismo odgovorili svojoj osnovnoj dužnosti kao pripadnici sokolske organizacije; sav pak o-stali rad učinjen u petoletci dobiče tek tada svoju pravu vrednost.
U vršenju osnovnih dužnosti leži tajna uspeha — a mi hočemo uspeh! Mi hočemo da stvorimo snažnu i liesalo-mivu celinu!
Za slet se ne može da sprema ni pojedinne ni celina poslednji mesec dana.
Za slet 1941 god. moramo se spre-mati od danas! Od danas pojedinac mora da štedi potrebna materijalna sredstva) i da otpočne sa redovitom ve-žbom, jer 1941 god., kada treba stati pred starešinu, ne može da bude nika-kvog izgovora ni opravdanja.
I ne samo da če kruna petoletke na taj način biti s j a j n i j a i veličanslvenija, nego če je i celina naša biti dostojnija, jer če je sačinjavati bolj i, lepši i sna-žniji pojedinci!
Pozivamo svu braču i sestre diljem celog našeg Saveza: Dodite na naša vežbališta i u naše vežbaonice i ot počnite još danas sa pravim sokolova-njem! Prenite se iz sna sokolskog i 11-dite u život sokolski! — Zdravo!
DR. A. PIHLER, načelnik Saveza SKJ
Prigodom rekonstrukcije vlade, koja je izvršena prošlih dana, za novog rni-
llčešće Sokolstva na proslavi rodendana Nj. VeL Kralja Pcira 11 u Beogradu
Gradsko poglavarstvo Beog ad pri-reduje noči Kraljevog rodendana u po-nedeljak, 5 septembra uveče veliku ba-kljadu, kao deo proslave u kojoj uče-istvuje i Sokolstvo. Celega i koji mogu da dodti do toga vremena, mogu ta-kode učestvovaft. i u ovoj priredbi. U-čestvuje se u sokolskim odorama.
Na dan Kraljevog rodendana održa-če se veliki revi trupa naše vojske na Banjici. Savez SKJ preduzeo je mere da delegati dobiju mesto za ovu priredbi!, veličanstvenu manifestaciju snage i spreme naše dične vojske. Po završetku revia, delegati sa ostalim beo-gradskim sokolskim članstvom idu u povorcii i to od Sokolskog doma Beo-grad-Matica (od Zvezdare) kroz varoš na svečanu sednicu koja se održava na Kolarčevom univerzitetu od 11.45 do 12.45 časova, prema več odredenom programu.
Po dolasku u Beograd delegati treba da se jave u saveznoj kancelariji, Prestolonaslednikov Trg 34, gde če se upisati u spisak.
Na ovaj način Sokoli iz cele Kraljevine učestvovače na sokolskoj proslavi u Beogradu i time dati izraza vernosti i odanosti prigodom rodendana svog Uzvišenog Starešine, Nj. V. Kralja Petra II.
POVLASTICE ZA SOKOLE IZ UNUTRAŠNJOSTI
Ministar saobračaja, na niolbu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, o-dobrio je povlasticu u četvrt cene na državnim železnicama svim delegatima sokolskih jedinica iz cele Kraljevine, koji če učestvovati na proslavi Kraljevog rodendana u Beogradu. Povlastica važi od 2 do 10 o. m. zaključno u drugoj ili trečoj klasi brzih ili putničkiih vozova. Delegati če na polaznoj stanici kupiti kartu u pola cene na osnovu uverenja (puiiomoči da je delegat jedinice) od svoje jedinice u kome če biti označeno da dotični brat ili sestra ide kao delegat jedinice na proslavil u Beograd. U isto vreme če uz kartu kupiti železničku legitimaciju obrazac K-14. Ovako kupljena karta u pola cene va-žiče i za povratak besplatno istim ili kračim putem uz potvrdu Savez;i Sokola na pomenutoj železničkoj legitimaciji, da su bili na proslavi. Mini-starstvo je o prednjem obavestilo sve oblasne železničke Direkcije, a ove če izvestiti sve železničke stanice.
Uprava Saveza SKJ zamolila je sve bratske jedinice da o ovomc obaveste svoje delegate da se tačno pridržava-ju izloženih propisa. Svaki delegat treba da ima i svoju ličnu sokolsku legitimaciju sa fotografijom da se može utvrditi da je on zaista lice naznačeno u uverenju. Jedinice, koje šalju više delegata treba da svakom delegatu iz-daju zasebno uverenje, da ga upučujn kao delegata na proslavil u Beograd. Delegatima treba skrenuti pažnju da
nistra fizičkog vaspitanja naroda postavljen je brat dr. Mirko Buič, dosa-dašnji pretsednik Gradskog poglavarstva i sekretar Trgovačke komore u Splitu te dugogodišnji s'arešina Sokolske župe Split i član uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Ličnost novog ministra brata dra Bui-ča predobro je poznata kako u našem jugosloveiiskom takfo- i u svemu sloven-skoin Sokolstvu. U sokolskim redovima brat dr. Buič nalazi se neprestano od svoga najranijeg detinjstva, gde je, pri-mivši temeljito sokolsko vaspitanje, pro-šao kroz sve faze sokolskog rada i istar kao se kao jedan od naših najboljih vežbača, prednjaka i takmičara svoga vremena, da kasnije, svojom vanred-notn agilnošču i spremom, i kao odli-čan sokolski ideolog, zauzme najodgo-vornije funkcije u našem Sokolstvu. Posebno se brat dr. Buič u svome sokolskom i javnom radu uopšte istakao kao pobornik slovenskog bratstva i U* zajamnosti.
Jugoslovensko Sokolstvo ga bratski pozdravlja na njegovom novom, viso-kom i odgovornom mestu.
neizostavno uz kartu kupe i obrazac K-14 i da ne prepuste da se prijave u Savezu SKJ u Beogradu, gde če im se staviti na obrazac potrebna overa. Delegati moraju neizostavno da sohom ponesu propisnu sokolsku odoru ili čisto i lepo narodno odelo. Putnje se u gradanskom odelu, a nikako u sokolskom.
Do sada je prijavljeno blizu 1000 delegata iz svih jedinica iz cele Kraljevine, a prijave još uvek stižu. Kako če u to vreme več započeti škole, a sokolski domovi su zauzeti priredbama, to se neče moči obezbediti bes-platna prenočišta, nego če uprava Saveza SKJ pokušati da u beogradskim pre-nočištima dobije povoljniju cenu za delegate, i da one kojima je u prijavi naznačeno stanovanje u hotelima, uputi u te hotele.
Pripreme za proslavil Kraljeva rodendana u Sušaku
Da sušačko rodoljubno i nacionalno svesno gradanstvo dade vidljivoga odu-ška svojini osečajima i ljubavi prema uzvišenom Domu Karadordeviča 6 če septembra osvetliti ono spontano i naj-pripravnije svoje domove, izvesiti na nje sarntol i jedino državne zastave, po-hrliti da vidii i sudeluje u povorci kroz grad te da se u božjim hramovima pomoli Svevišnjem za sretan i dug život svoje Nadtej i Uzdanice, Kralja Petra H-Te če večeri gradske ulice, ceste, uz-visinel i gradevine zasjati u moru svetla i žarulja. Čime če grad Sušak pokazati svoju duboku ljubav i privrženost na-rodnoj dinastiji slavnih Karadordeviča bez trunka neke mržnje i nenavidnosti i nesnošljivosti bilo protiv koga, več onako ozbiljno i bratski dostojanstveno, kako je to Sušak uvek dosad znao da pokaže i manifestuje.
Celokupno Sokolstvo Sušaka i okolice, predvodeno sokolskom glazbom i pod svojim sokolskim barjacima proči če gradskim ulicama, da se uputi na Trsat u baziliku B. D. M. na blago-darenje. Na povratku sa Trsata polo-žiče u ime sušačkih Sokolova brat žup" ski starešina, Ivo Polič, lovorov venac na podnožje spomenika blagopokojnog Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedini-telja u znaku osobite zahvalnosti i IjLI" bavi, pa če tu na Sokolskom trgu u* zeti udela u mimohodu s našom j11' načkom vojskom. Na daljnjem prolazU gradom svratiče i pred ove godine P°' dignuti spomenik Velikome Kralju Pe' tru 1 Oslobodiocu, gde če se položit’ i venac u znaku sečanja na veliko del° našega oslobodenja i ujedinjenja.
U 11 sati pre podne biče u Sokolskom domu svečana sednica, dok ce uveče spomenutoga dana Sokolstvo Sušaka, Trsata, Drage i Kostrene uce-stvovati u veličanstvenoj bakljadi. Sani«1 če se proslava završiti lepom i dostoj-iioin dana zabavom, koju prireduje Sokolstvo sa gg. oficirima mesnog Sat' nizona. — J. B.
.
4L-M
f* %
VI tečaj prosvetne škole Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
od 7 do 20 avgusta o« g. u Beogradu
Kao što je več bilo objavljeno, od dana 7 do 20 avgusta o. g održan je u Beogradu VI tečaj Prosvetne škole Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Organizacija škole bila je provedena Potpuno internatski i održavana je u Studentskom domu, zadužbini Kralja Mučenika, Da bi se dobila prava slika 'života i rada ovog tečaja, navodimo o-ve podatke:
Skolu je posetio 61 slušač, i to 59 •z naših sokolskih žup(a i po jedan pripadnik COS., bugarskih Junaka i Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji.
U školi je predavalo 23 nastavnika •z svili grana sokolske nauke. Održan je 121 radni čas predavanja, telovežbe, fil-nia, debatnih večeri, govora pred vr-stonr i kritika.
Škola je radila savremeno, jer su u aktivnom radu sudelovali i slušaoci. Tako su slušaoci održali 9 predavanja na časovima rada u školi, 9 predavanja lla šetnjama i izletinia, 8 govora na Oplencu, u Topoli i jia Avali, 3 referata * 6 koreferata na debatnim večerima, 23 govora pred vrstom sa 46 kritika. Osim toga su i svi ostali slušači živo sudelovali u kritikama i raspravama na debatnim večerima, da se više puta kadilo skoro' i do 11 časova uveče. Ceo rad u školi bio je tako podeljen, da je svalci slušalac bio predavač, referent, koreferent, govornik ili kritičar.
Tečaj je otvorio nedavno preminuli Kamenik saveznog starešine pok. brat pura Paunkovič, govorom, koji je objavljen u celini u prošlom broju So-kolskog glasnika.
Nastavnici u tečaju bila su sledeča 1)rača, koja su predavala o sledečim temama: zam. saveznog starešine brat Milivoje Smiljanič o sokolskim prin-c*Pinia sokolske zajednice i o sokol-skoj Petrovoj petoletnici; zam. saveznog Prešine brat dr. Vladimir Belajčič o Sokolstvu i savremenim prilikama; sa-Vezni prosvetar prof. Miloš Stanojevič: Besedništvo, „Putevi i ciljevi”, Sokolska pozorišta i jugoslovenska dramska književnost; Mirko Skovran, član POS: Sokolsko vaspitauje naraštaja i Idejni »snovi Sokolstva; dr. Relja Aratinovič: Trezvenost, Štednja; Dura Brzakovič: Prosvetni rad na selu, Nar. tradicija i nioral u narodnoj poeziji; Milan Cve-i'ć: Prosvetna statistika; Blagot,a Ko-Ijcnšić; Zakon vaspitanja u životu, Va-spitna disciplina; Bogoljub Krejčik: Pro-Paganda putein radia, Propaganda pu-teiu fihna; Dr. Milorad D;agic: Eu-genika; Ivan Lavrenčič: Sokolsko va-spitanje dece, Ručne lutke; prof. Sve-tislav Marič: Sokolske knjižnice, Sokolske priredbe, Sokolstvo, Dom i škola; petar Mojsilovič: Socijalni principi Tir-ševog sistema; dr. Niko Mrvoš: Sokoi. narodno oslobodenje i ujedinjenje; Josip Parnicki: Praktične muzičke vežbe; Svetolik Paščan: Muzika u Sokolstvu, Gorske recitacije; dr. Milivoj Pavlovič: štorija Sokolstva, Sokolstvo i Sloven-stvo, Ištorija jugoslovenskog Sokolstva; dr. Kosta Petrovič: Sokolske građevi-“e; dr. Tihomir Protič: Sokolska štani-Pa; Olga Skovran: Sistemi sokol, tele-snog vežbanja; dr. Miodrag Stevanovič: ^ticaj vežbe na telesni razvoj; Zorka Vojnovič: Sokolstvo i žena, Sokolstvo i Prosvetni rad, Sokolski rad na selu.
Od tečajaca održali su u tečaju predavanja: Vladimir Slavik: Uloga Sokolova ц Slovenstvu; Nikola Latkovič: Savreinena uloga Sokolstva; Julije Ke-rec: Opšti nacionalni sokolski rad; Hil-^10 Tafro: Sokolske akcije u narodu; J^ada Vasiljevič: Važniji momenti iz sokolske i nacionalne istorije; Nazif Oru-cevič: Organizacija Sokola na selu; Danilo Fon: Prosvetna uloga Sokolstva; y*astiniir Šolaič: 2ivot i dela dra M- Tirša i Fignera; Doka Radič: Sokolska gesla.
„ Na izletima i šetnjama tečajci su odr-žali sledeča predavanja; u Venčačkoj vinogradarskoj zadruzi: Emil Kavgič: ^okolstvo i zadrugarstvo; u Bukoviku, j-'nkovič Savo: Prvi ustanak kao revo-l,cionarno budenie Srba u XIX veku;
konomskli i istoriski značaj; u Pančevu pred spomenikom Kralja Oslobodioca: Luka Barišič: O Kralju Petru Oslobodi-ocu; u Pančevu na aerodromu: Kulturna misija Vojvodine u XIX veku, predavao: Jovo Radmanovič; Emil An-tonijevič: Podloga narodne umetnosti — u Muzeju Kneza Pavla; u Lovač-kom muzeju: Doka Radič: O narodnoj privredi; u zoološkom vrtu, Anica Hafner: Ljudski i životinjski svet.
Na debatnim večerima održani su sledeči referati: Milorad Momirov: Mi i naša sredina; Radovan Gerič: U čemu je snaga Sokolstva; Miloš Miloševič: LJ čemu je disciplina.
Govori pred vrstom u tečaju: Ko je pravi Soko? (članstvu govorio brat Du-ka Laurovič, a kritičari bili su brača Latkovič i Antonijevič; Sokolsko bratstvo, (m. naraštaju): Slavko Vujaklija, A. Markovič i Persoljio; Sestrinstvo u
Sokolstvu: (za članice): Mara Markovič, Hofner i Galič; Pijana glava ne nosi barjaka (članovima): Markovič A., Ke-rec — Štuhec; Podimo u prirodu (naraštaju): Radovan Gerič, Radmanovič-Nikolič; Sokolska demokratija (članovima): Doko Radič, Fon-Vidmar; So-kolica van sokolane (članicama): Ljubica Kerec, Josič-Tošovič; Naš sokolski na* cionalizam (članovima): Ivan Cigula, Di-mitrijevič-Dobrin; Kralj Ujedinitelj (članovima): Jakob Štuhec, Oručevič-Peru-novič; Vino i pnudra pobudali (m. naraštaju): Ivan Sekalec, Surovčak-Steva-novič; Sokolska knjiga najbolji učitelj (m. deci): Boško Kovačevič, Grbac-Ba-rišič; Sunce, vazduh, voda (ž. naraštaju): Savo Unkovič, Kovačevič-Švigelj; Vežbanje duha pored vežbanja tela (članovima): Boris Vasiljev, Serventi-Apo-stolovič; U čemu je ljubav prema domovini (m. naraštaju): Nedeljko Napolič, Momirov-Jocič; Služenje narodu (članovima): Vlastimir Šolaič, Radič-Kerec; Podleči ili uspeti (članovima): B. Kon-stantinovič, Modlic-Ristič; Započeti, ali i dovršiti (članovima): Veselin Dobrota, Tafro-Momirov; Izgubljeni trenutak se ne vrača (naraštaju): Vojislav Dor-
devič, Pjevač-Kovačevič; Narodna mi-sao je največa sila (članovima): Aleksandra Nešovič, Purgarič-Šebi; Naš Mladi Kralj (naraštaju): Oton Modlic, Barišič-Kosanovič; Teško meni bez mene (članovima): Vladimir Slavik, Vasiljevič* Abinun; Prelomi — preskoči (članovima): Dragutin Kramer, Dobriu-Pe-šič; Sam! Upri sve sile sam! (naraštaju): Ivan Sekalec, Radoševič-Or Vagner.
Slušaoci u tečaju bili su sledeči:
Vladimir Slavik, inžinjer, član ČOS Prag; Boris Vasiljev, inšpektor fizič. vaspitanja, načelnik, Sofija, Pernik; Or Vagner, študent medicine, sekretar pro-svetnog odbora ruskog Sokolstva, Beograd; Duka Laurovič, učitelj, referent muzičke sekcije, Drvar; Doko Radič, sveštenik, starešina, Banjaluka, Drugo-vič; Slavko Vujaklija, učitelj, prosvetar, Banja Luka, Dobrlin; Emil Antoni-jetič, učitelj, prosvetar, Beograd, Stari Banovci; Stevan Gajič, učitelj, prosvetar, Beograd, Lugačevina; Mara Markovič, diplom, filoz., načelnica, Beograd1, Zemun; Živojin Markovič, učitelj, prosvetar, Beograd, Batajnica; Ivo Cigula, starokatol. sveštenik, prosvetar, Bjelovar, Cabuna; Nikola Latkovič, učitelj,
Nastavnici i slušaoci VI tečaja Prosvetne škole Saveza SKJ. U sredini nedavno preminuli zamenik
saveznog starešine pok. brat Dura Paunkovič
budenje
11 Bukovičkoj banji: Miloš Miloševič: mineralnim vodama Jugoslavije; za
У^^пје Dunavoin u Pančevo: Živojin Markovič: Naš plavi Dunav, njegov e-
U školi za vreme predavanja
Ш ,'Ф1) •
prosvetar, Bjelovar, Dijelka; Oton Per-soljio, stud. prava, član Ž.P.O. Celje, Trbovlje 1; Milutin Kosanovič, učitelj, član pred. zbora, "Karlovac, Rakovac; Danilo Fon, nastavnik, prosvetar, Karlovac, Ogulin; Jovan Radmanovič, učitelj, prosvetar, Karlovac, Trebinje; Pe-tar Dobrin, tvornički radnik, prosvetar, Kranj, Tržič; Anica Hafner, privatnica, zain. načelnice, Kranj, Jesenice; Franc Vidmar, učitelj, prosvetar, Kranj, Sovodenj; Aleksandar Dimitrijevič, drž. čin. načelnik, Kragujevac, Ravna Reka; Vje-koslav Galič, študent, odbornik, Ljubljana; Miloš Miloševič, nastavnik, član pred. zbora, Ljubljana; Jakob Štuhec, učitelj, referent župe, Maribor; Nazif Oručevič, učitelj, prosvetar, Moslar, Čapljina; Sava Unkovič, učitelj, prosvetar, Mostar, Nevesinje; Radomir Pe-runovič, učitelj, član, Niš, Jelašnica; Dragoslav Ristič, učitelj, prosvetar, Niš, Crvelje; Stojan Stevanovič, profesor, prosvetar, Niš, Negotin; Radovan Gerič, učitelj, zam. načel. Novi Sad, Senta; Terezija Švigelj, domačica, član, Novo Mesto, Sent Jernej; Viktor Švigelj, učitelj, prosvetar, Novo Mesto, Sent Jernej; Emil Kavgič, učitelj, prosvetar, O-sijek, Kometnik; Vera Pjevač, abituri-jent, član, Osijek, Vinkovci; Smilja Jo-cič, domačica, zam. načel. Petrovgrad; Božidar Konstantinovič, učitelj, prosvetar, Petrovgrad; Milorad Momirov, študent prava, tajnik, Petrovgrad; Boško Kovačevič, nastavnik, načelnik, Sarajevo; Vladimir Šebi, učitelj, prosvetar, Sarajevo; Josip Surovčak, činovnik, tajnik, Sarajevo; Vlastimir Šolaič, činovnik, zam. starešine, Sarajevo, Blažuj; Hilmo Tafro, učitelj, prosvetar, Sarajevo, Visoko; Rada Vasiljevič, činovnica, referent 2.P.O. Sarajevo; Rista Apo-stolovič, učitelj, prosvetar, Skoplje, Ki-čevo; Vojislav Đurašević, učitelj, prosvetar, Skoplje, Nerodimlje; Petar To-šovič, činovnik, tajnik, Skoplje, Rado-vište; Luka Barišič, učitelj, prosvetar, Split, Ložišče na Braču; Nedeljko Na-polič, učitelj, okruž. prosvetar, Split, Supetar na Braču; Nedeljko Serventi, dak, urednik naraštajskog lista, Split; Jaša Grbac, učitelj, prosvetar, Sušak, Zamet; Veselin Dobrota, đak, zam. tajnika, Šibenik; Milenko Pekota, đak, vodnik dece, Šibenik; Aleksandra Ne-šovič, svršena maturantkinja, član, U-žice; Sara Abinun, učiteljica, referent za rad žena na selu, Zagreb; Dragu-tin Kramer, aps. trg. škole, tajnik, Zagreb; Božidar Radoševič, študent tehnike, prosvetar, Zagreb; Ivan Sekalec,
študent tehnike, zamenik načelnika, Zagreb; Julije Kerec,-ekonom ban. bolnice, načelnik, Varaždin, Čakovec; Ljubica Kerec, domačica, tajnik, Varaždin, Čakovec; Oton Modlic, stud. prava, tajnik, Varaždin; Štefica Purgarič, učiteljica, član, Varaždin; Radoje Nikolič, profesor, član, Kragujevac.
Na VI tečaju Prosvetne škole Saveza SKJ predavali su nastavnici po zanimanju: 1 general, direktor osig. društva, 1 arhitekta, 1 kasač, sudija, 1 šef. socijal. otseka, 1 inšpektor Min. unut. poslova, 2 inžinjera, 4 lekara, 4 profesora, 1 di-rekt. gimnazije, 1 prof. univerziteta, 4 nastavnika, 1 nastav. vežb. više ped. škole i 1 učitelj; svega 23 predavača.
Slušaoci po zanimanju bili su: 1 in-žinjer, 1 insp. fiz. vaspitanja, 2 svešte-nika, 2 profesora, 1 dipl. filozof, 3 slud. prava, 2 stud. tehnike, 3 daka gimn., 3 domačice, 1 apsol. trg. škole, 1 svršena maturantkinja, 1 privatnica, 5 činovnika, 1 ekonom ban. bolnice, 1 tvornički radnik, 1 abitm ijent, 1 študent, 3 nastavnika, 1 stud. medicine i 27 učitelja; svega 61 slušaoc.
Po župama bilo je slušaoca: Celje 1, Karlovac 3, Kranj 3, Kragujevac 2, Banja Luka 3, Beograd 4, Bjelovar 2, Ljubljana 2, Maribor 1, Mostar 2, Niš, 3, Novi Sad 1, Novo Mesto 2, Osijek 2, Petrovgrad 3, Sarajevo 6, Skoplje 3, Split
3, Sušak 1, Šibenik 2, Užice 1, Zagreb
4, Varaždin 4.
Po polu bilo je 10 žen. slušajlaca i 51 muških, u starosti od 18- do 43 godine života.
O radu u tečaju:
Tečajci su stizali tokom 7 avgusta i prijavljivali se u školskoj pisarnici u Studentskom domu Kralja Aleksandra, gde su smeštavani u nastambe i gde su im davane potrebne upute za rad u školi.
Na dan 8 avgusta rad je otpočeo ju-tarnjom gimnastikom. U 8 časova izvršeno je otvaranje tečaja u prisustvu brače: Dure Paunkoviča i Milivoja Smiljaniča, zamenika starešine Saveza SKJ i nastavnika tečaja,
Uvodno predavanje odražo je sada več pokojni br. Dura Paunkovič. To je bilo njegovo poslednje sokolsko delovanje. lako sav iznuren od teške bolesti, ipak je hteo da izvrši svoje poslednje sokolsko delo. Prigodoin spomeua o X svesokolskom sletu u Pragu, glas mu je tiho drhtao, naročilo kod napomene, da su niuoga brača stara i slaba možda po poslednji put izvršila tu svoju sokolski! dužnost.
Kad sam ga video onako slaba, ne-što me na ove reči stislo u grlu. 1 nije to bilo bez razloga, jer zebnja se na žalost ispunila. Več 11 avg. oprostili smo se s njime na željezničkoj stanici, na polasku za Beč, kuda je pošao tražeči ozdravljenja.
Mi prosvetari imamo utehu što su njegove poslednje reči bile baš nama u-pučene, što je njegov poslednji korak bio učinjen nama. Nikad nečemo zabo-raviti njegove suzne plave oči, koje su nas gledale na oproštaju na železničkoj stanici. Nikada nečemo zaboraviti njegove poslednje reči, koje je izgovorio s toliko topline, ljubavi, pune optimizma za sokolski! budučnost. Zato nije čudo, što se za njegove komemoracije na pr-vom času rada na dan 18 avgusta čulo ječanje slušača.
Rad se dalje u tečaju odvijao normalno, do dana smrti našeg vrlog starešine, kad se prestalo sa učenjem i podučavanjem u pevanju sokolskih kompozicija. Tad su prostorije doma za-nernile, sve do završetka tečaja.
iz navedenog programa rada vidi se, da je za to kratko vreme tečaja svladan veliki materijal. Svi su se nastavni-trudili da dadu sve što se može dati.
Za vreme tečaja organizirani su izleti i šetnje, koje če ostati svima tpčaj-cima u trajnoj uspomeni. Mnoge su šetnje izvedene za vreme podnevnog odmora, ali pruženi užici naplačuju gu-bitak odmora. Tako je bio posečen Muzej Kneza Pavla, Lovački muzej na To-pčideru, Zoološki vrt, Pančevo i aerodrom u Pančevu, gde je dežurni časnik održao popularno predavanje o u-stroju aviona i našoj zračnoj službi. Posetili smo dalje Oplenac, Topolu i Avalu, Orašac a isto tako i Arandelo-vačku banjU, i Venčačku vinogradarsku zadrugu, Svuda na tim mestima odr-žani su govori i prigodna predavanja. Osobito smo zahvalni školi za ta upo-znavanja naše domovine.
Od svih poseta najdublji je dojam ostavio poset Oplenca. Tu, u zadužbini Karadordeviča, nad grobom Kralja Mučenika, sveštenici našeg tečaja br. Doko Radič i Slavko Popovič, pros. župe Užice, bivši tečajac, koji je posetio i sadašnji tečaj, održali su pomen, a hor tečajaca odgovarao je na jektenija. Nad grobom su održali ganutljive govore brača: Slavik, Vasiljev, Vagner i br. br. Cigula. Za vreme govora svima su se oči orosile suzama, jer su brača
lepim rečima izazvala zatajeni bol. Mnoga su se brača više puta navračala u kriptu, ne mogavši se odeliti od počiva-lišta Onoga, koji nam je zvezda vodilja u svem našem patriotskom radu. P° razgledanju hrama, upisivanju u knjigu posetilaca, razgledan je muzej venaca, parkovli i okolina, a potom smo se na-vratili u Topolu, gde smo posetili Ka-rađorđevu zadužbinu i Konak, Taj isti dan posetili simo i Bukovik i crkvicu pred kojom je izvršena zakletva prvih ustanika.
Za vreme tečaja tečajcima je prikazano desetak filmova iz sokolskog života, ali največi utisak ostavio je sokolski tonfilm: ,,Oj, letni sivi sokole!”
Tečaj je završen domačom pismenoni radnjom, školskim pismenim zadatkom i usmenim ispitom. Dne 20 avgusta po* podne posetili smo prostorije Saveza, gde smo se poklonili pred odrom pok. zamenika saveznog starešine br. Dure Paunkoviča, upisali se u knjigu, te pri-sustvovali komemoraciji, koju je priredila savezna uprava. Učesnici tečaja ni-su mogli, a da se ne sete svoga pre' minulog brata Paunkoviča, baš pri svom rastanku, prilikom oproštajne večere.
Tečajci su pošli svojim domovinia s tvrdom verom, da če napojeni duhom sokolskim, pričeščeni, ojačani i osveženi, na izvor ima i svetim mestima, predano nastaviti sokolski rad za napredak Kralja i Otadžbine.
Nikola Latković
Brat Adam Zamojski na grobu pok. brala Paunkoviča
Dne 22 avgusta o. g., dan posle u-kopa pok. brata Dure Paunkoviča, sti-gao je iz Varšave u Beograd brat Adam Zamojski, bivši starešina Saveza polj' skog Sokolstva i sadašnji pretsednik Medunarodne gimnastičke federacije.
Brat Zamojski je najpre izjavio sau-češče gospoeti Paunkovič i Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, a zatim je u pratnji tajnika Saveza SKJ brata dra Milana Arsenijevića i člana savezne U' prave, brata dra M. Dragiča posetio grob pok. brata Paunkoviča, na koji je u ime Medunarodne gimnastičke federacije položio krasan venac.
Naveče istoga dana brat Zamojski otputovao je za Varšavu.
Narašfajska škola Sokolske župe
Novi Sad
Sokolska župa Novi Sad održala je svoju prvu vaspitnu školu za muški na-raštaj sa taborovanjem na letnjem ve-žbalištu Sokolskog društva Subotica zva-nom „Sokolovac”, koje leži pored obale Paličkog Jezera, u vremenu od 16-VIi do 5-V1II o. g.
Škola je otvorena dizanjem državne 'zastave i pozdravom uz pevanje sokolske himne ,,Oj Sloveni”.
Ovu školu organizovao je i vodio sa uspehom načelnik župe, brat Milan Teo-dorovič, uz pomoč i saradnju tehničkih i prosvetnih radnika. U školi je bilo 32 učenika, medu kojima i jedan Čeho-slovak, brat Bohumil Pohorski, nara-štajac Sokolskog društva Plzenj V.
U školi su predavala brača: Milan Teodorovič, načelnik župe (metodika, strojevne vežbe, vežbe palicama i pe-
sničanje); dr. ing. Kosta Petrovič, zam-starešine župe (sokolski domovi i ve-žbališta); Marko Vilič, župski prednjak (praktično vodenje, uz pomoč brače £• Krala i V. Vujkoviča, tajnika Sokolskog društva, sokolski sustav, plivaiije i slobodne grane); dr. Ivo Jonjič, le' kar (anatomija, fiziologija, higijena i prva pomoč); Josip Temali, okružni načelnik (proste vežbe i veslanje); Lajčo P°' zderovič, (skupine, različnosti i igre). Drag. Smiljanič, pešad. poručnik (zastava gadanja) i Kosta Lavirac, starešina Sokolskog društva B. Topola 0' dejni osnovi Sokolstva, istorija Sokolstva, sokolska štampa, sok. organizacija; trezvenost i alkohol, o štednji, izleti i taborovanja i o vaspitanju).
Ukupno je održano 105 časova. Na-stava je tekla prema utvrdenom p1'0'
Sa prve naraštajske škole Sokolske župe N.ovi Блс!, održane na „Sokolovcu“ kod Subotice
gramu od strane vodstva škole. Škola Je bila uredena na internatskoj osnovi sa taborovanjem. Dnevni život u školi tekao je ovako: u 6 časova ustajanje 113 znak trube i spremanje logora, posle toga trčanje i čas jutarnje telesne vežbe, a zatim kupanje u jezeru 1 tuširanje. Zatim je bio doručak, a od Pola 8 do pola 11 časova nastava, posle koje zakuska;, a ručak u 13 časova. Posle ručka, ko j i je spremala vredna sestra L. Teodorovič, bio je odmor, a zatim je od 16—19 časova produžena zastava. U 19 i po časova bila je večera, a posle ove prikazivani su filmovi, koje je izradio Prosvetni odbor Saveza SKj ili bi se pored jezerske obale odr-zavale logorske vatre, kod koje bi se Pevale sokolske i vesele pesine i zbijale duhovite šale sve do 21 i po čas kada se polazilo na počinak.
Učesnici su izradili više govora pred vrstom, večinom idejno vaspitne sadr-2i»e o kojima se na kraju časa vodila
I diskusija. Svi su pak izradili zajed-ničku temu: Čemu teži Sokolstvo. Na kraju su održana takmičenja iz slobod-
II ih grana, vežbanja na spravama, pli-V3nja i streljanja. U ovoj školi, osim redovne nastave, kako teorijske i praktične u smislu sokolskog sastava, ob-radeue su posebno još: i nastava gada-11 j a i obrambenost prema najnovijim Propisima.
27 jnla učinjen je izlet sa maršova-njem do šume u Čavolju, kada se je Prevalilo 25 km. Tom prilikom je brat Urag. Smiljanič, pešad. poročnik, upo-2nao učesnike sa osnovima krokija, čita-njein karata i orijentacijom na terenu. Pored ovoga nije izostao odličan ručak, koji je spremljen od strane starešinstva Sok. čete Čavolj, a posle toga neumorno se igrala odbojka sve do povratka u školu.
Učesnici su učinili posetu Sokolskom 'društvu Subotica-Stadion, gde su pod vodstvom' i stručnim tumačenjem brata dr. ing. Koste Petroviča pregledali stadion. Tu im je spremljena ukusna zakuska od strane ovog Sokolskog društva, a na povratku razgledali su Sokolski dom.
Sokoli beogradske župe na Oplencu
Pod vodstvom župskog načelnika brata Petra čoloviča, članovi i članice stručnog odbora Sokolske župe Beograd posetili su dana 7 avgusta zadužbinu na Oplencu i Poklonili se grobu Kralja Viteza, pred ko-Jini su se pomolili i upalili voštanicu.
Po razgledanju zadužbine, muzeja i Kraljeva imanja, Sokoli su posetili Sokolsko društvo u Topoli, koje je smešteno u Ka-radordevu Konaku. Tu je stručni odbor župe održao sednicu, koju je otvorio brat Petar Polovic i kojom je prigodom u svom govoru medu ostalim kazao: „Dvadeset je Kodina od našeg oslobodenja i ujedinjenja. Pre 20 godina, na 1 decembra Regent Aleksander u našoj dičnoj prestonici, u belom gradu Beogradu, u ime Svoga Oca, našeg legendarnog Kralja Petra I Oslobodioca, Proglasio je ujedinjenje Srba, Hrvata i Slo-venaca, u nedeljivu, snažnu i močnu dr-žavu, današnju Jugoslaviju. Mi jugoslovenski Sokoli, nosioci jugoslovenske narodne misli, neustrašivi i bezkompromisni pobornici na-rodnog jedinstva i narodne samostalno-
Posetu školi učinili su komandant divizije diviz. general g. Ilija Brašič, sa pomočnikom brigad, generalom g. Milanom Nikoličem, te brača: Mirko Domač, blagajnik župe, Milenko БрегпјаЦ i Jovan Crnjanski, članovi uprave župe, koji su izrazili svoje priznanje na dobroj organizaciji škole.
Zadatak ove škole je, da mladom na-raštaju pruži potrebnu spremu kako u tehničkim tako i prosvetnim granama sokolskog rada, da bi dobili što veči kadar sposobnih i svesnih sokolskih radnika, a poželjno i idealno bi bilo, kada bi svaki pripadnik sokolske organizacije prošao kroz ovakve škole, jer su kraj nje težnje ovakve škole da vaspita jedno napredno pokolenje i da mu pokaže pravi put koji vodi ostvare-renju velikih i plemenitih sokolskih i-deala.
Na svršetku škole izvršen je pozdrav zastavi i otpevana sokolska himna, a pozdravim reč održao je brat dr. ing. Kosta Petrovič, zam. starešine župe, iz-ražavajuči svoju radost i zadovoljstvo na postignutom uspehu škole i zahvaliv-ši brači nastavnicima na njihovom po-žrtvovnom radu. Na koncu je učesni-cima škole uputio poziv da u školi stečenu spremu i sokolsku discipliuu prenesu u svoje sokolske jedinice i da od sada sa još više ljubavji i oduševlje-nja razviju svoju sokolsku delatnost u punoj meri. Zatim je voda škole brat M. Teodorovič predao tečajcima uve-irenja o pogađanju škole i postignutom uspehu.
Rad u školi je završen, a u večnom sečanju sviju biče krasan i dirljiv prizor kada, svakodnevno u predvečerje, dok sunce u sutonu raskošno baca svoje poslednje zrake, koji se u divnim harmoničnim bojama prelevaju na bakar-nom nebeskom svodu i mirnoj srebr-nastoj površini jezera, dežurni u školi predvodi naraštajce u vrsti do zastave, da je pozdrave i uz čitanje L zvuke molitve spuste niz koplje u znak da je dnevni rad u školi završen.
Kosta Lavirac
sti, imamo zadatak da branimo ono, što su neprocenjenom energijom i ogromnim žrtvama stekli oni, koji su sebe žrtvovali za dobro nas, koji danas živimo u velikoj i slo-bodnoj Jugoslaviji. Danas smo došli da se poklonimo Mrtvome Vodi, koji je Sebe u-zidao u temelje Jugoslavije i kome odgo-varamo: Čuvajmo Jugoslaviju!"
Posle govora brata Čoloviča, tajnik Stručnog odbora župe brat Hrvoje Mudro-nja pročitao je sledeči predlog, koji je jed-noglasno usvojen:
„Posle nezaboravnih dana X svesokol-skog sleta u Pragu, podstaknuti duhom boljeg, jačeg i ustrajnijeg sokolskog rada, na temeljima Tirševa bratstva i Slovenstva, pred moštima Onih, koji su svojim de-lima i životima dokazali, kako se radi za Kralja i Otadžbinu, članovi Stručnog odbora Sokolske župe Beograd, na Oplencu, u konaku Vožda Karadorda zaključuju: da če do punoletstva Nj. V. Kralja Petra II, a po intencijama sokolske Petrove pe-toletnice, povečati sistematski rad u vežba-onicama — tom hramu sokolske snage, u-strajnosti i večitog poleta — da bi u 1941 godini pokazali svima i svakome, kakovi
smo, koliko nas je i koliko vredimo. Ovaj pojačani rad u školama Sokolstva služiče temeljima jačanja i širenja jugoslovenskog Sokolstva po Tirševim geslima: „Jačajmo se!“ i „U desnici snaga, u srcu odanost, u misli domovina!"
Sredstvima sokolskog telesno-vaspitnog rada jačačemo se za Kralja, za narod, za mili dom!"
Po donošenju ovog zaključka sednica je završena, i svi izletnici uputili su se na za-jednički ručak u restoran „Oplenac", kome su prisustvovali i starešina Sokolskog društva Topola brat Vojislav Nedič te načelnik brat Tihomir Topalovič. Za vreme ručka govorili su brača Čolovič, Nedič i Ristič.
U Arandelovcu, pred Sokolskim domom, dočekao je Sokole iz Beograda starešina društva brat Andra Milovanovič. U domu se održavalo poselo letovhlišta Crvenog krsta iz Nov. Sada. Lep program popunila je sestra Nada Rankov, koja je otpevala nekoliko narodnih pesama uz pratnju gitari-ste brata Bajera. Po razgledanju varoši i Bukovačke banje, u 8 časova krenula su brača za Beograd. — H. M-nja.
Proslava 20 letnice Jugoslavije v Rušah
Enake ali slične prireditve kot je bila proslava 20 letnice Jugoslavije v Rušah dne 23. in 24. julija t. 1. najstarejši občani ne pomnijo.
Krasno ozalšane hiše, velikanski mlaj sredi vasi, ponoči razsvetljen z vencem žarnic v državnih barvah, slavnostno razsvetljen trg, cerkveni stolp in Sokolski dom so privabili okrog 3000 ljudi k bakljadi in ognjemetu. Impozantna povorka, dolga nad 1 km na čelu z sokolsko konjenico in državno zastavo, se je vila čez vas proti tovarni — kolodvoru — novi šoli —■ Sokolskemu domu nazaj na trg. Ob petju državne himne in narodnih pesmi, se je množica začela razhajati ob 323 uri.
V nedeljo dne 24. julija zjutraj je ruška delavska godba igrala budnico, ob DO uri je bila na trgu sv. maša z zahvalnico. Ob 11 uri je korakala nova povorka od kolodvora skozi vas na sokolsko letno gledališče k knežjemu kamnu, v katerega je bila vzidana „Povelje" — spomenica današnje generacije bodočim. Nedeljivo, suvereno in demokratično Jugoslavijo ločemo v duhu Aleksandrovem očuvati, krepiti in za njo biti budni na straži ob naši severni meji. Nepozaben je bil prizor, ko je v licu koščen, mrk in bradat dobrovoljec, domačin Alfonz Šarh, pokril knežji kamen, v katrega je podstarosta ing. Teržan položil „Povelja", pisma na koži v bakrenem tulcu. Tisočglava množica je ob zvokih sokolske fanfare klicala kralju Petru II in nedeljivi, močni Jugoslaviji, za katero je tekla kri naših dobrovolcev in srbskih bratov v potokih.
Vrhunec proslave je bil v popoldanski predstavi „Miklove Zale“ v sokolskem letnem gledališču ob knežjem kamnu.
Ob navzočnosti 3000 glave množice večine iz Maribora, so ruški sokolski gledališki igralci svojo najboljšo igro „Miklovo Zalo", v novi dramatizaciji br. Franja Sor-nika, tajnika ruškega Sokola in v režiji opernega pevca Rušana g. Vekoslava Janka. Novo dramatizirana „Miklova Zala", vprizorjena pod milim nebom, v idealnem in romantičnom kotičku tik ob vasi pod Pohorjem, kjer je ruško sokolsko društvo zgradilo moderno letno gledališče, kakršnega ni nikjer drugje v naši državi, nam kliče v spomin našo skoraj že pozabljeno zgodovino, ko so se naši pradedje koroški
Okrutni slcf u Biogradu na moru
Još nikada nije Biograd doživeo ovako oduševljene manifestacije Kralju i jugo-slovenskoj misli, kao što je to bilo prigodom okružnog sleta, 7 avgusta. More sokolskih kapa i košulja formalno je preplavilo taj dan biogradske ulice, a raspoložena lica ispevala su neizveštačenu himnu jugo-slovenskoj i sokolskoj misli i jedinstvenim zanosom iskazala svoju odanost prvom starešini i Kralju.
Okružni slet u Biogradu dokazao je da se pored svih zapreka, koje se postavljaju Sokolstvu u ovim krajevima, ono jača, stapa se u zbijene redove i hoda napred jedinim mogučim putem, putem Tirševim i da ga ni te, ni sve druge zapreke neče skrenuti sa tog več jasno oertanog puta. A to je bilo najradosnije saznanje na ovom uspeiom sletu i dugo če hraniti sokolska srca na njihovom mukotrpnom putu.
Sam program sleta zauzeo je dva dana i delio se na dva dela. U prvom delu, koji se sastojao iz bakljade, iluminacije i akademije na vežbalištu, učestvovalo je samo biogradsko društvo.
U subotu u 9 sati navečer krenula je sa vežbališta velika povorka sa preko 600 u-česnika oko mesta burno kličuči Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. U 9,30 sati počela je na velikom i lepo uredenom letnjem vežbalištu svečana akademija koja se sasto-jala iz ovili tačaka:
1) Proste vežbe — muška deca; 2) Proste vežbe — ženska deca; 3) „Oslobodenje" — muška deca; 4) Proste vežbe — članice i naraštajke; 5) „Šestorica" —- muški na-raštaj, 6) „Gimnastika" — članice; 7) Vra-tilo — članovi; 8) Vežbe na gredi — članice; 9) Proste vežbe — m. naraštaj.
Sve tačke su izvedene vrlo dobro a na-ročito „Šestorica" m. naraštaj i vežbe članica na gredi. Nastup je pratila glazba Sok. društva Biograd. Posle akademije razvilo se na vežbalištu narodno veselje i time je prvi dan sleta bio završen.
Drugi dan je počeo več u 6 sati bud-nicom sokolske glazbe i dolaskom prvih gostiju, koji su neprekidno stizali sve do 12 sati. U 9 sati došli su več Sokoli iz Šibenika, Mandaline, Tijesna, Betine i Murtera, pa je pred Sokolanom formirana povorka od več došlih i biogradskih Sokola, koja je otišla da ih dočeka. Doček je bio vrlo sr-dačan i predmet novih burnih manifestacija. Kad su se ovi iskrcali ponovo je formirana velika povorka sa 3 glazbe, 10 zastava i preko 700 Sokola i Sokolica koja je krenula na vežbalište.
U 9,30 sati počeli su pokusi, koji su trajali sve do 11.30 sati a onda je bio odmor.
Posle podne več pre 4 sata na vežbalištu su bili sakupljeni Sokoli spremajuči se za polazak. Tačno u 4 sata dao je načelnik župe br. H. Meliš znak da se krene i velika povorka je uz zvukove sokolskog marša krenula sa vežbališta. U povorci je bilo preko 3 hiljade ljudi iz čitave severne Dalmacije sa 12 zastava i 4 glazbe. Uče-stvovala su ova društva: Šibenik, sa glaz-bom, Murter, Preko, sa glazbom, Manda-lina, Benkovac, sa glazbom, Tijesno, Betina, Kistanje, Novigrad, Obrovac, Zemunik, Dr-
kmetje pred skoraj 500 leti ob rami z brati Srbi borili pod obzidjem Beograda proti sinovom polumeseca. Ruška „Miklova Zala" je navdušila vse prisotne ter vplivala ob enem vzgojno in domoljubno.
Članovi Stručnog odbora Sokolske župe Beograd na|Oplencu
Prizor iz komada „Miklova Zala“ koji je izveden na letnjem pozorištu Sokola Ruše dne 24 jula o. g.
niš, Stankovci, i, naravno, Biograd, sa svojim četama. Povorka je pošla kroz mjesto u savršenom redu, kličuči Kralju, Jugoslaviji, Slavenstvu i Sokolstvu. Po povratku pred vežbalište, povorku je pozdravio u ime društva Biograd starešina br. Seat Jo-vo, a u ime župe Šibenik-Zadar br. Lj. Montana. Njihovi govori saslušani su sa najve-čom pažnjom i velikim oduševljenjem. Odu-ševljenje je dostiglo vrhunac kad je prisut-nima pretstavljen jedan brat član uprave ČOS, koji se ovde nalazio na letovanju. On je burno pozdravljan održao jedan kra-tak ali jasan govor u kom je podvukao veze koje spajaju naš i češkoslovački narod i ulo-gu Sokolstva na jačanju tih veza. Za vreme njegova govora i još dugo posle toga orile su se manifestacije češkoslovačkoj i sloven-skom bratstvu.
iza tih govora, tačno u 5,30 sati počeo je javni nastup pozdravom zastavi, koji su odali svi prisutni, a onda su se redale vežbe ovim redom: 1) Proste vežbe — muška deca; 2) Proste vežbe — ženska deca; 3) Odbojka — članovi-naraštaj; (Šibenik); 4) Proste vežbe — članice i naraštajke; 5) Vežbe na spravama: na konju s jednom hva-taljkom — m. nar., greda — članice, stru-njača — ml. žen. nar., razboj — st. žen. naraštaj; skok s motkom i skok u vis — članovi; 6) Proste vežbe — članovi; 7) Vra-tilo i razboj — uzorno župsko odeljenje; 8) Proste vežbe — m. naraštaj.
Sve vežbe izvedene su vrlo dobro, a na-ročito m. naraštaja. Odlično su vežbale i naraštajke na razboju, članice na gredi i uzorno župsko odeljenje.
Nastupilo je svega: 96 m. dece, 89 ž. dece, 54 članice i naraštajke, 90 članova i 82 naraštajca pod vodstvom načelnika župe br. Meliša, pred nešto više od 3 hiljade gle-dalaca. Za Vežbe je svirala glazba iz Šibenika, a za nastup glazba iz Biograda.
Posle javne vežbe razvilo se narodno veselje. Time je ovaj nadasve uspeli slet bio završen.
Ivan Mulačić
SOKLSKO DRUŠTVO KAČANIK
Sokolsko društvo Kačanik priredilo je dne 2 VIII o. g. svoj ovogodišnji javan čas. lako ovo mlado Sokolsko društvo radi pod dosta teškim prilikama, ipak je uspelo u svojoj javnoj vežbi veoma lepo. Javan čas bio je zakazan u 4 sata popodne i tačno u to vreme je i počeo. Preko 300 gleda-oca iz Kačanika i okolnih sela, mahom naših ljudi, ispunilo je vežbalište oko pravoslavne crkve u Kačaniku i strpljivo čekalo početak.
Starešina društva otvorio je vežbu kratkim govorom, kojim je najpre pozdravio sokolskog starešinu Nj. Vel. Kralja Petra II, a zatim prisutne. Posle toga nastupile su bez velikih pauza, u najlepšem redu, žu-stro i brzo pojedine kategorije.
Najpre su nastupila muška deca (12) Kačanik pod vodstvom brata Čiriča u vež-bama sa zastavicama; dalje članovi Sokolske čete Elez (16) pod vodstvom brata Ilije Preradoviča sa praškim sletskim vežbama; ženska deca Kačanik (12) pod vodstvom društvene načelnice sestre Rajke Boroje-vič, s prostim vežbama; članovi čete General Jankovič (12) pod vodstvom načelnika čete brata Nikole Jekiča odvežbali su veoma skladno i skoro bez greške dosta tešku dvanaestorku; sledilo je zatim vu-čenje konopca izmedu šestorice čete Elez i čete Jankovič; utakmice naraštaja Kačanik i Elez u trčanju u vrečama; posle toga su se dve vrste, i to čete Elez i čete Gen. Jankovič takmičile u bacanju kugle, a kao poslednja tačka održana je utakmica u od-bojci izmedu tima A i B čete General Jankovič. Kako se medutim na samom vežba-lištu sastavio kombinovani tim Kačanika pojačan sa nekoliko igrača iz Skoplja, to je odigrana utakmica Kačanik-Gen. Jankovič. Pobedio je bolji tim Kačanik protiv po-žrtvovanijeg tima iz Gen. Jankoviča u dve igre 15:10 i 15:8.
Javnu vežbu zaključio je starešina društva sa nekoliko reči te pozvao sve goste i braču i sestre, da posete večernju pozo-rišnu prestavu. Sve u svemu javan je čas Sokolskog društva Kačanik uspeo dobro te se mora brači i sestrama, koji su ra-dili na torne čestitati, a istovremeno sokolski preporučiti: Napred, napred ni koraka natrag!
Večernja pozorišna pretstava:	„Jedva
steče zeta", šala u jednom činu od Dabe i Mišela uspela je veoma dobro. Pre pret-stave održao je brat Pokorni-Salabov, pro-svetar čete Elez, govor o sokolskim ide-
alima, kojeg je puna dvorana saslušala veoma pažljivo i sa velikim odobravanjem.
Nakon pretstave razvilo se sokolsko veselje sa igrankom. — Ing. V. M. A.
Saučešća Savezu SK) povodom smrti zamenika starešine Saveza SKJ brata Đure Paunkoviča
Povodom smrti zamenika saveznog starešine brata Dure Paunkoviča, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio je nadalje sledeča saučešča:
Zaječar. — Gubitkom vrlog Sokola brata Dure Paunkoviča izrazite naše iskreno saučešče.
Sokoli grada Zaječara.
Kovin. — Iskreno saučestvujemo u tuzi za gubitkom brata Dure Paunkoviča, dru-gog zamenika našeg Saveza.
Sokosko društvo Kovin.
Beograd. — Uprava Jugoslovensko-če-hoslovačke lige u Beogradu u ime celo-kupnog svog članstva hita da Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije izrazi svoje naj-dublje saučešče zbog velikog gubitka, koji je Savez zadesio smrču zamenika starešine pok. Dure Paunkoviča.
Pretsedništvo.
Beograd. —- Duboko ožaloščena izne-nadnom smrču brata Dure Paunkoviča, zamenika starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Uprava Saveza Jugoslovensko-čehoslovačkih Liga u Kraljevini Jugoslaviji moli Savez da izvoli primiti uverenje o nje-nom dubokom saučešču prilikom tog teš-kog gubitka.
Za pretsednika 1 potpretsednik
Lj. Hofmanovič.
Lokva-Rogoznica. — Povodom nemile smrti našeg vrsnog člana sokolske zajed-nice, brata Paunkoviča, primite naše duboko saučešče.
Sokolska četa Rogoznica.
Ljubljana. — Prilikom smrti Vašeg vele-zaslužnog podstarešine gospodina Dure Paunkoviča, izvolite primiti izraze našeg naj-dubljeg saučešča.
Zimsko-sportski savez, Dr. Ciril Pavlin.
Solin. — Spusta zastavu i duboko se klanjamo pred odrom dragog brata Dure Paunkoviča.
Sokolsko društvo Solin.
Vlasotinci. — Vlasotinački Sokoli Žale preranu smrt brata Paunkoviča i izjav-ljuju saučešče.
Vlasotinci. — U ime Sokola i svoje primite iskreno saučešče za preranu smrt vrlog muža, odličnog patriote i Sokola.
Starešina dr. Velaševič.
Grdelice. — Primite iskreno saučešče za izgubljenim bratom starešinom.
Sokolsko društvo Grdelice.
Beograd. — Savez lekarskih komora izjavljuje saučešče za rano preminulim Pa-unkovičem.
Pretsednik dr. Popovič, sekretar, dr.
Sretenovič.
Daruvar. — Povodom smrti zamenika starešine brata Dure Paunkoviča primite naše bratsko’saučešče.
Uprava.
Beograd. — Kolo srpskih sestara izjavljuje svoje duboko saučešče u gubitku što su ga Sokoli i naša opšta stvar pretrpele smrču starešine brata Paunkoviča. Slava Mu!
Pretsednica Grujičeva.
Vojnič. — Duboko potreseni smrču brata Paunkoviča izjavljujemo najiskrenije saučešče sa komemorativne sednice.
Duštvo Vojnič.
Ravna Reka. — Naše bratsko saučešče za izgubljenim bratom potstarešinom Pa-unkovičem.
Sokolsko društvo Ravna Reka.
Ljubljana. — Za nenaknadivim gubitkom u bratu Duri izjavljujemo bratsko saučešče.
Sokolsko društvo Ljubljana.
Apatin. — Povodom smrti zaslužnog zamenika starešine Saveza SKJ brata Paunkoviča izjavljujemo svoje saučešče.
Sokolsko društvo Apatin.
Šibenik. — Od nenadni smrti brata starešine Dure Paunkoviča sprejmite moje najiskrenije in globoko sožalje. Slava njegovemu spominu.
Stane Flegar, tajnik župe Ljubljana.
Krapina. — Pridružujemo se tugi celo-kupnog Sokolstva povodom smrti zasluže-nog brata Paunkoviča.
Sokolsko društvo Krapina.
Beograd. — Jevrejska Sefardska vero-ispovedna opština u Beogradu moli Vas da primite izraz njenog dubokog saučešča povodom smrti Dure Paunkoviča velikoga Sokola i osvedočenog prijatelja Jevreja.
Pretsednik opštine Dr. David Alkalaj.
Lebane. — Sokolsko društvo Lebane izjavljuje duboku tugu i učestvovanje u žalosti povodom smrti brata Dure Paunkoviča.
Starešina dr. Mitič.
Bar. — Povodom iznenadne smrti našeg dičnog potstarešine brata Dure Paunkoviča izjavljujemo naše najiskrenije saučešče.
Starešina Sokolskog društva
Bora Lakovič.
Svrljig. — Sokolsko društvo Svrljig izjavljuje svoje saučešče povodom smrti podstarešine brata Paunkoviča.
Starešina Jelenkovič.
Rab. — Potresen vešču o smrti brata Paunkoviča, čije sam rodoljubne i sokolske vrline lično upoznao, saučestvujem u žalosti celokupnog Sokolstva.
Josip J. Bakota.
Negotin—Krajina. Sokoli Hajduk-Velj-kove Krajine saučestvuju u bolu za izgubljenim bratom Paunkovičem.
Starešina Sokolskog društva
Negotin.
Gornji Milanovac. — Sokolsko društvo Gornji Milanovac pridružuje se žalosti i učestvuje u bolu za preminulim vrlim bratom Durom.
Starešina.
Sa bratskim i tužnim srcem dodoh da se oprostim sa bratom starešinom Durom Paunkovičem. Sa bolnim srcem i tugom za našim bratskim starešinom izjavljujem saučešče. Laka mu crna zemlja i večan mu spomen!
Živko I. Kirič.
Mostar. — Saučestvujem u teškom gubitku za dobrim starešinom. Slava i večni pokoj velikom sokolskom i nacionalnom trudbeniku bratu Duri Paunkoviču!
Milivoj Jelačič.
Slavsko Polje. — Bolno nas je dirnula iznenadna vest o smrti brata Dure Paunkoviča, zamenika starešine Sokola Kraljevine Jugoslavije, zaslužnog i neumornog rad-nika. Molim bratski Savez da primi iskreno i toplo saučešče od Sokolske čete.
Slavsko Polje.
Jagodina. — Sokolsko društvo Jagodina žali veliki gubitak za jugoslovensko Sokolstvo smrču zamenika starešine Dure Paunkoviča.
Uprava.
Beograd. — Iznenadnu smrt dragog brata i prijatelja Dure zajedno sa Vama opla-kuje.
Ministar Kujundžič.
Čavle. — Povodom smrti zamenika br. Paunkoviča naše najdublje saučešče.
Sokol Cernik Čavle.
Ćuprija. — Čuprijski Sokoli iskreno Žale preranu smrt brata Paunkoviča.
Beograd. — Primite naše iskreno saučešče povodom smrti Dure Paunkoviča.
Pretsednik Dorde Lazarevič.
Vučitrn. — U ime bratskog Sokolskog društva u Vučitrnu izjavljujemo saučešče za umrlim bratom Paunkovičem.
Starešina Orlovič.
Lukavac. — Duboko žalimo gubitak brata Paunkoviča i učestvujemo u opštoj sokol-skoj žalosti.
Društvo Lukavac.
Sremski Karlovci. — Duboko potreseni smrču potstarešine Saveza Dure Paunkoviča molimo bratski Savez da primi izraz našeg najdubljeg saučešča.
Sokolsko društvo Sremski Karlovci.
Teslič. — Duboko ožaloščeni smrču brata Paunkoviča izražavamo iskreno saučešče.
Sokolsko društvo Teslič.
Vlasinci. — Ožaloščeni za vrlim bratom Durom Paunkovičem saučestvujemo u tuzi. Slava Mu!
Sokolsko društvo.
Vršac. — Naše društvo učestvuje u ve-likoj tuzi jugoslovenskog Sokolstva za za-menikom starešine bratom Durom Paunkovičem, u kome oplakuje i svoga velikogf meštanina i kuma društvene zastave.
Društvo Vršac.
Mostar. — Povodom smrti uvaženog starešine brata Paunkoviča delim iskrenu bol svih Sokola.
Starešina Sokola Beograd VII Sekula Zečevič.
Kraljevo. —- Zajedno sa vama oplakuje-mo smrt našega brata Dure.
Sokolsko društvo Andrejevac.-
Bosiljgrad. — Povodom smrti brata Dure Paunkoviča bosiljgradski Sokoli šalju toplo-saučešče.
Starešina Jovanovič.
Ljig. — Sokolsko društvo Ljig učestvuje-u žalosti za našim velikim bratom Durom-Starešina Nikolič.
Bajmok. — Povodom velikog gubitka> Sokolstva Kraljevine Jugoslavije smrču zamenika starešine brata Paunkoviča ova je-dinica izražava najdublje saučešče.
Bajmok.
Krupanj. — Pridružujemo se žalosti za bratom Paunkovičem.
Društvo Krupanj.
Čakovec. — Oplakujemo gubitak brata* Dure Paunkoviča, kome dugujemo trajnu hvalu. Vječnaja pamjat!
Drniš. — Na gubitku brata Paunkoviča naše saučešče.
Sokol Drniš.
Biograd. — Prigodom smrti brata Paunkoviča pridružujemo se vašoj boli.
Sokol Biograd.
Beograd. — Jevrejska Zajednica Jugoslavije učestvuje iskreno u Vašoj žalosti, jer je u pokojniku izgubila iskrenog prijatelja.
Savez Jevrejskih opština.
Traže se ispifam prednjači
Sokolsko društvo Br. Vrh-Šečerana, pošta Beli Manastir, potrebuje jednog do dva ispitana prednjaka. Brača treba da su zanatlije, kao: bravari, zidari, že-ljezotokari, stolari, remenari itd. Zapo-slenje u fabrici šečera. Plata po spora-razumu, a najviše do Din. 30.— dnevno. Interesenti neka se obrate izravno na društvo.
Natečaj
Načelništvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije raspisuje ponovan natečaj za sastav prostih vežbi ili vežbi sa spravama za članice i ženski naraštaj dru-štava i četa, koje če se prepisati za javne nastupe u 1939 goditii.
Vežbe treba da su sastavljene tako, da odgovaraju svima zahtevima fiziologije, lepote i ritma,,, i da ih mogu naučiti članice i naraštaj četa.
Priložiti treba partituru za klavir. Vežbe treba da su u skladu sa rnuzikom.
Vežbe treba napisati mašinom i o-značiti geslom. Geslo i naslov autora treba priložiti vežbama u posebnom za-tvorenom omotu.
Nagrade:
Vežbe za članice biče nagrađene sa Din. 1000.-
Vežbe za ženski naraštaj biče nagra-dene sa Din. 800.—
U natečaju mogu učestvovati sve članice Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Vežbe treba da su najkasnije do 1 oktobra o. g. u Načelništvu Saveza SKJ (Beograd Prestolonaslednikov ti g broj 34).
Načelništvo Saveza SKJ-
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) - Uređuje redakcioni odbor- Odgovorni urednik dr. Tihomir Protič, Beograd,
Prestolonaslednikov trg. 34 - Stamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograd