NAS MARŠAL

'TITO

*

X . . ,v. .

NAKLADA „naš glas«

/ $•*

v rt--H  t> , (&J  v-fi- L 'y]"i $1,%  ,

52105

( ■ $

lAfi I '

„N A § A LINIJA JE DRUG TITO —

U N I š T  E N J E N E P R I J A T E L J A  H-

G R A D N J A N  A Š E DOMOVINE! KO

NE STOJI  NA  T O J  L I N I J I, T A J
KIJE PRIJATELJ OVE ZEMLJE, IZ-

G R A D J U J UČI JEDI  N S T V O NAŠIH

N "A RO DA — B AŠ NA TITOVOJ LI¬

NIJI, MI S M O SIGURNI, DA ČEMO

■MM——|M— — '

NE SAMO POB EDITI, NEGO I PO¬

PIČI, LEPO IZGRADITI I UREDITI
NAŠU Z E M L J U.“

Ministar iinansija, Sretan Žujevič)

'

..



\

Maršal Josip Broz-Tito

Istorijski značaj
i veličina njegovog dela

Tito — sin radnog naroda

Josip Broz-Tito rodio se godine 1892. 25. maja u ubavom mestancu
krvatskog Zagorja u Klanjcu, kao sin seljačkih roditelja. Rodio se
u kraju gde je nekoč seljački buntovnik i mučenik Matija Gubec vodio
svoje Seljake, braču u ustanku protiv nasilničke i svemoguče vlaste-
linske gospode. Rodio se u kraju gde uspomena i tradicija na ovog
prvoborca i_mučenika seljačkog naroda još žive u njemu, gde pesma
i čežnja za njim još nije isčezla, i može biti da je veliki i plemeni-
niti lik seljačkog heroja ostavo prvi duboki trag u duši malog Josipa
i pobudio ga da podje njegovim stopama, na trnoviti i pregalački put
borca za narodna prava. Učio se strojobravarskom zanatu, i tu je
upoznao teške uslove radničkog života. Kad je izbio prvi svetski rat
bio je mobilisan i poslan na ruski front, gde je kao mnogi drugi po-
begao u rusko zarobljeništvo. U Rusiji našao se u velikom valu
ruskog naroda, koji se počeo dizati protiv carističke i feudalističke
tiranije. Tamo je došao u vezu sa revolucionarnim pokretom i bio
od prvog časa svom dušom uz njega. Učestvovao je aktivno u revo¬
luciji i gradjanskoj vojni, i odlikovao se u borbama. Njegov borbeni
i pravdoljubivi duh u teškoj borbi ruskog naroda za svoja osnovna
prava položio je tamo svoj ispit zrelosti. Ruska revolucija pokazala
mu je snagu radnog naroda i put kojim se dolazi da slobode. Ona je
od njega stvorila beskompromisnog čoveka za prava radnog naroda.
Nakon revolucije i nakon što jfe kapitalistička intervencija bila
slomljena vrača se u Jugoslaviju, gde se baca odmah na rad i borbu
za izvojevanje prava radničke klase u sindikalnom pokretu i Komu-
nističkoj partiji. Borio se tada u Zagrebu. Obznana, kapitulacija Ra¬
diča i ostalih političara pred hegemonistima, povečanje terora protiv
najborbenijih sinova radničke ‘ klase, besprimerna kampanja laži i
kleveta protiv mladog Sovjetskog Saveza samo su još podizali njegovu
borbenost. Kad je hegemonistička klika odlučila 1928. godine da na-

5

metne otvorenu diktatura, teror protiv radničkih prvoboraca se po-
jačava, Tito pada policiji u ruke i biva sudjen na pet godina robije,
koju je odsedio u zloglasnoj lepoglavskoj, a nakon štrajka gladju u
jnariborskoj kaznioni. Več tada borio se Tito i sledio političku Imiju
koja je jedina bila ispravna, to jest za. pravilno rešenje nacionalnog
pitanja u Jugoslaviji i za izvojevanje osnovnih demokratskih prava za
radni narod, 1934. godine biva pusten iz kaznione i odlazi u ilegalnost
da bi iz nje još delotvornije i močnije vodio i rukovodio radničkim
pokretom. On odlazi u Moskvu, Odlazi tamo kuda je svaka duša
pravog narodnog sina želela da podje, 'a kuda nam je put bio po
reakciji zabranjen pod pretnjom najgorih mučenja i  smtri. Tamo
nastavlja bespoštednu borbu protiv fašizma, Suradjuje u ilegalnom
listu Kompartije ^roletera", i 1938, godine polazi u Francusku da
organizira junačku borbu naših boraca u republikanskoj Španiji, 1939,
za vreme trulog sporazjjma izmedju reakcionarnog Mačeka i Cvetko¬
viča vrača se u zemlju, Rat se primicao i bilo je jasno da nas naša
reakcija vodi u propast svojom politikom sve otvorenijeg prelaženja
na stažu fašista. Trebalo je početi sa or ganizo Vanjem svih anti-
fašističkih snaga i pripremati teren za beskompromisnu borbu sa.
hitlerovačkim imperializmom, Još u jeseni 1940, stvara u največoj
tajnosti, tzv. Vojmu komisiju sa zadatkom da u redovima jugosla-
venske vojske kod vojnika i oficira, stvara raspoloženje za otpor u
slučajfi napada na Jugoslaviju, a u slučaju kapitulacije da preuzme
vojno vodstvo u svoje rake, Ta je komisija kasnije, nakon aprilske
kapitulacije, proširena i pretvorena u Glavnih štab partizanskih
odreda Jugoslavije, a godinu dana kasnije u Glavni štab narodno-oslo-
bodilačke Vojske, Nakon sramotnog sloma Jugoslavije, nakon izdaje
svih vodečih političara, započinje Tito organizovanje narodno-oslo-
bodilačke borbe. On rukovodi lično ustankom u Srbiji 7, jula, pre¬
lazi sa svojim štabom na teren, i nakon krvavog ugušivanja i izdaje
četnika u Srbiji povlači se sa srpskim brigadama u Bosnu
gde nastavlja sa neprekidnom i herojskom borbom za oslo-
bodjenje naše domovine od omraženog okupatora. Oko njega se
okupljaju sve pozitivne napredne i slobodoljubive narodne snage.
Razvija Se močni narodno-oslobodilački pokret kojeg ne mogu skršiti
ni najž^šče ofanzive tehnički i brojčano premočnog neprijatelja. Titovo
ime u narodu raste, d isto tako i ljubav i pouzdanje prema njemu i
njegovom vodstvu. On postaje legendarni junak oslobodilačke borbe
našeg naroda. Na prvom zasedanju'AVNOJa u Jajcu 1943. hude mu
dodeljen uz sveopšte oduševljenje naslov maršala Jugoslavije. Tim
naslovom označen je samo delomično onaj značaj i cmiljenost koju
Tito imade u našem narodu i u našoj istoriji.

Tito — tvorac nove Jugoslavije

Kad se u aprilu 1941, godine srozala bivša Jugoslavija pod udarom
fašističkih zavojevača kao trula zgrada pod prvim jačim udarom
vetra, kad su nam naši bivši generali pripremili najsramorniji poraz u

6

našoi istoriji, bacili naše zastave pod noge modernih Huna, prignuli
svoje šije i zamolili učtivo Hitlera da zajaši na njih, predavajuči pri
tom u fašističko ropstvo stotine tisuča naših ljudi, kad su zatim pod
ruševinama te trule zgrade domači izdajice i fašistički sluge započeli
sa krvavim orgijama bratoubilačke borbe, mnogi su posumnjali u tim
časovima poraza, bede i fašističkog mahnitanja, da je sa Jugoslavijom
zauvek svršeno, da ulazimo ponovno u epohu bednog srednjevekoynog
životarenja, lišeni nacionalne slobode, lišeni ljudskih prava, časti i
ponosa, Jugoslavenskim harodima zavladaše Hitlerovi namesnici: u
Sloveniji gaulajter Rupnik, u Hrvatskoj gaulajter Pavelič a u Srbiji
gaulajter Nedič. Njima se pridružiše brojni pomagači. Svi su se
bacili na posao sistematskog istrebljenja naših naroda. Nacionalni
šovinizam i separatizam najniže vrste trebao je da btjde jedini ideo¬
loški-pokretač naših naroda, i da zatre zauvek svaki pokušaj bratstva
i jedinstva medju jugoslavenskim narodima. Ustaše, četnici i belo-
gardejci natecali su se da iz vrše taj istorijski nalog Hitlera, ne samo
rečima nego i delom, umorstvima i paležima. Pala je krv medju,
bratskim ^hrvatskim i sprskim narodom i izgledalo je da je više nitko
neče moči izbrisati, da če orla vapiti za daljnjim prolevanjem bratske
krvi i ugušiti na kraju oba naroda. Hitler i Mussolini trljali su zado¬
voljno ruke. /

U tim mračnim danima fašističkog ropstva, bratoubilačke borbe i
separatističko-šo,vinističkog ludila najbolji sinovi naroda okupljaju se
oko Tita. Dok pokoreni narodi u Hitlerovoj evropskoj tvrdjavi stenju
pod fašističkom čizmom, i čekaju da im dodje spas nekuda izvana,
pozivlje Tito sve rodoljube na neposrednu borbu protiv okupatora.

Pod geslom: Smrt fašizmu Sloboda narodu! započinje Tito oslo-
bodilačku borbu, započinje jedna od najbleštavijih stranica naše
istorije, Samo oružanom i bespoštednom borbom protiv okupatora
i njegovih slugu dočiče jugoslavenski narodi do svoje slobode. Slo¬
boda se nikad ne dobiva, ona se izbojuje. Nasuprot fašističkom po-
kušaju razdvajanja jugoslavenskih naroda, Tito pbzivlje sve narode
Jugoslavije u ime bratstva i jedinstva u borbu. To jedinstvo neče
više biti puka fraza! On postavlja kao program oslobodjenja novu
Federativnu Jugoslaviju, ti kojoj če svi jugoslavenski narodi biti
ravnopravni, dobivši svoju nacionalnu samostalnost. Ravnopravnost
je uslov bratstva i jedinstva. Time Tito ostvaruje veliko istorijsko )
delo: prvi puta jugoslavenski narodi stvarno izgradjuju svoje jedinstvo
priznavajuči si nacionalnu ravnopravnost, i prvi puta oni to jedinstvo
zapečačuju prolevajuči zajednički svoju krv u velikoj narodno-oslo-
bodilačkoj borbi. Delo ujedinjenja jugoslavenskih naroda, i politički,
stvarajuči federativnu zajednicu naših naroda, i stvarno, prolevajuči
krv u zajedničkoj borbi, to veliko delo sproveo je u život Tito.

Stara Jugoslavija bila je hegemonistička, u njoj su bili nacionalno
potlačeni i Hrvati i Makedonci, a i ostali narodi nisu imali svojih
prava. Ako osmotrimo brzi slom bivše Jugoslavije, neverojatnO
izdajstvo vodečih političara i generala, te bratoubilačku borbu koju
joj je sledila, nužno se nameče pitanje da li je bivša Jugoslavija

7

uopšte bila Jugoslavija, to jest stvarna zajednlca jugoslavenskih na¬
roda: Srba, Hrvata, Slovenaca, Crnogoraca, Makedonaca i Muslimana?
Setimo se samo da su bivšom Jugoslavijom gospodarila velikosrpska
gespoda, koja su tražila podršku u reakcionarnoj i korumpiranoj
gospodi svih ostalih naroda, da se ona oslanjala na vojsku, koja nije
bila jugoslavenska, negosprska vojska iz prvog svetskog rata, da je
ta Jugoslavija bila dekretirana odozgo diktaturom, a ne stvorena slo-
bodnom voljom naroda, da dok se fraziralo o jugoslavenskim narodima
kao jednom narodu, istovremeno se huškalo jedan narod na drugi i
raspirivala nacionalna mržnja, da se prave narodne borce za de¬
mokratska prava i istinske rodoljube ušutkivalo glavnjačama i žan-
darskim kundacima, a zemlja predavala u ruke narodnih izdajica i
fašističkih slugu, da se je vladalo, ukratko, ne sa narodom, nego pro-
tiv naroda. Zato nije ni čudo bilo da su ti protivnarodni elementi u
prvoj teškoj situaciji bacili i napustili Jugoslaviju kao što lopov na
begu odbacuje ukradenu stvar, i zato jugoslavenski narodi nisu žalili
za tom bivšom Jugoslavijom, nego odlučiše da sami uzmu ovog puta
delo u svoje ruke i da ostvare istinsko bratstvo i jedinstvo jugo¬
slavenskih naroda, to znači da oni stvarno sami izgrade Jugoslaviju.
Jedan buduči istoričar sigurno če tako suditi o brvšoj Jugoslaviji i o
stvaranju nove Federativne Jugoslavije: bivša Jugoslavija nikla je iz
pradavnih težnji južnih Slavena za njihovim ujedinjenjem, ali je njeno
formiranje došlo u ruke protivnarodnih elementa koji je nisu ustvari-
vali voljom naroda, nego protiv naroda, zabacujuči pravo naroda na
samoodrejenje, tako da su oni umesto ravnopravnosti našli u njoj
nacionalnu potlačenost. Umesto da ujedinjuju oni su razjedinjavali
jugoslavenske narode. Jedinstvo se pokušalo okvariti dekretima,
odozgo, oduzimajuči postepeno narodima osnovna prava i slobode, a
ne stvarno, voljom naroda, dajuči tima njihova demokratska prava,
tako da je bivša Jugoslavija u rukama tih političkih^ i generalskih
babica izjalovila se u nakaradni pobačaj, nesposobna da živi, da se
bori i da vodi jugoslavenske narode njihovom punom jedinsfvu. Kad
se konačno pod prvim udarom fašističkih zavojevača raspala ta tvo-
revina, i kad se zemlja pretvorila u veliku robijašnicu_i arenu bratou-
bilačke borbe, raspisana je bila teralica na sve što se usudilo da
misli jugoslavenski. U tim daninja neizmerne bede, očajanja i opšte
potištenosti, najbolji narodni sinovi započinju borbu protiv na oko
nepobedive premočne neprijateljske sile za oslobodjenje potlačenih
naroda, za jednu novu Jugoslaviju. Tom borbom rukovodi Tito- Ime
Tito postaje borbeni poklik, signal i zboriste, junaka-divova koji
verni slavnim tradicijama jugoslavenskih naroda digoše se da ponosni
i prkosni oslobode svoj narod i operu ljagu sa naše narodne časti.
U besprimernim junačkim borbama i ratnim podvizima kakve možda
ne zna ljudska istorija, uz največe požrtvovanje i jrregalaštvo sa
kojim su se drug do druga borili Srbin, Hrvat, Slovenac, Crnogorac,
Makedonac i Musliman, rasla je nova Jugoslavija, rasla je nadahnuta
idealima i poletom najplemepitijih sinova našeg naroda, oživljavala
je nadojena krvlju najhrabrijih i najponosnijih i zaodevala se u ruho

8

I

slavnih pobeda, velikih narodnih tekovina I najlepših nada za bu-
dučnost. Iz narodne krvi procvetala je na njenome ruhu krasna crvena
zvezda kao garancija da je pobeda had fašizmom definitivna i da
reakcija neče sprečiti razvoj k punoj izgradnji narodnih sloboda i
sretne budučnosti. Tom obnovljenom liku Jugoslavije dao je Tito u
ruke močan i nepobediv mač narodno-oslobodilačke vojske, koji če
bdeti nad tekovinama narodno-oslobodilačke borbe i nad nacionalnom
nezavisnošču novo izvojevane državne zajednice. Ta nova Jugo¬
slavija bila je prava i možemo slobodno reči, prva zajednica ravno-
pravnih jugoslavenskih naroda, ona je prva tvorevina punog bratstva
i jedinstva jugoslavenskih naroda. S njome zapravo započinje stvarna
istorija Jugoslavije, i zato možemo s punim pravom da smatramo
maršala Tita, ne samo oslobodiocem, nego stvarnim ujediniteljem ju¬
goslavenskih naroda, to znači graditeljem Jugoslavije. Iz svetla da-
lekjh vekova videče se u zori radjanja jedinstva jugoslavenskih
naroda velikih i plemeniti lik legendarnog junaka — maršala Josipa
Broz-Tita!

Tito — spasilac našeg narodnog karaktera

Svaki narod prima, deli i s vremenom preuzimlje sve vrline i mane
svojih vladajučih ljudi, svoje vladajuče klase. Njegova veličina i njego¬
vo propadanje zavisi najčešče od njih, O torne nas uči istorija, Ka-
kova je bila vladajuča klasa u bivšoj Jugoslaviji i kuda je vodila naš
narod u pogledu njegove karakterne i moralne izgradnje? Na to pi¬
tanje nije teško odgovoriti. Nije teško odgovoriti zato, što Jugo-
slavaja nije bila izuzetak u Evropi, nego je sledila sav onaj razvoj,
sve ono postepeno propadanje moralno i kultuno koje pokazuju sve
zapadno-evropske države, i koje se je razotkrilo u svoj svojoj dubini u
času hitlerovih zavojevačkih pohoda, Kukavičluk, izdajstvo, dezer-
tiranje, grabljenje i spasavanje sopstvene prtljage na brodu koji tone,
sva golotinja beznačelnosti i prava slika sebičnosti i koristoljubivosti
vladajuče klase zinula je stravično kao ponor pred narodima. Duboko
razočarenje i očajanje obuzimalo je tada evropske narode, i u tdj
opštoj bedi radjala se gotovo mistična potreba za vanrednim ljudima,
herojima i čudotvorcima, koji bi izveli narod iz tog ponora. U svima
je istovremeno zrela odluka da se provede revolucija u narodnom
životu i radikalno izmeni dotadašnje vodstvo i metode vladanja drža-
vom; nejasno je tek bilo mnogima kako da se to uradi. Isti ti osečaji
obuzimali su i naš narod, i ako uzmemo u obzir veču naivnost našeg
naroda, to jest veču veru u vodeče ljude i živu tradiciju na njegovu
herojsku prošlest, to razočarenje i revolt bilo je još veče nego kod
drugih naroda.

Pa kako se vladalo u bivšoj Jugoslaviji? Vladajuči krugovi zastupali
su u prvom redu interese stranog kapitala koji je bio kod naš svemo-
guč, i čiji interesi bili su diametralno oprečni od naših narodnih in¬
teresa. Ukratko, vladalo se kao što se vlada u jednoj trgovačkoj
filijali koja imade razne gospodare, i čije se poslovodje trude da bi
ugodili svakome, gledajuči u prvome redu da natrpaju svoje sopstvene

9

džepove, ne verujuči suviše u solidnost preduzeča. To znači da se u
politici bivše Jugoslavije razvijala beznačelnost, beskičmenjaštvo, po¬
vijanje raznim vetrovima koji su duvali čas iz Francuske i Engleske,
čas iz Nemačke i Italije, šarlatanstvo koje je dostiglo vrhunac sa
berzijanskim špekulantom Stojadinovičem, a bezidejnost nadomešta-
vala se sve večom upotrebom sile protiv narodnih sinova; u ekonomiji
države ovala je korupcija, velikog i malog stila, i pretila da zaduši i
poslednje tragove stida i poštenja u našem narodu, bezdušna
' eksploatacija i spekulantstvo takmičili su se u perušanju našeg na¬
roda; u moralnom i kultunom pogledu zapadnjačka bestidnost i lako-
mislenost potiskivala je sve junačke, drugarske i pregalaške pojmove
o životu koji su sačinjavali čast i poštenje našeg naroda. Jeli čudo
onda da naš je ta naša vladajuca klasa u bivšoj JugoslavSji htela tako
olako izročiti fašističkom varvarstvu, pokornom robovanju i ltrvničkoj
ruci pomahnitalih fašističkih slugu? Žar nisu oni gajili tu guju koja je
trebala da smrtnim ujedom ubije u nama svaku želju za otporom,
za borbom, za slobodom? Zar je ostalo još nešto što je njima bilo
sveto? Izdaja, pasivnost i begstvo, to je bila njihova reakcija u tim
sudbonosnim danima.

No, naš narod nije bio jbš tako duboko pao,' da u njemu ne bi pro-
valili sa svom elementarnom snagom našeg čoveka borbenost, ponos,
osečaj čast i neizmerna ljubav k slobodi, i slili se u znažnu reku
narodno-oslobodilačkog pokreta. Besmrtna je zasluga Titova da je
on na toj prekretnici našeg istorijskog razvoja znao da organizuje i
pobudi u našem narodu njegove najlepše osebine i najdragccenije
vrline, kojima je on prkosio u svojoj herojskoj istoriji tolikim pre¬
močnim neprijateljima koji su galiteli uništiti, a koji nikada nisu uspeli
da ga pokore i izbrišu njegov nacionalni značaj. Tito je oživeo u našem
narodu slavne tradicije Kosova, Grobničkog Polja, tradicije koje oli-
čavaju narodni heroji: Miloš Obiliči, Kraljevič Marki, Matija Gubci,
Zrinski i Frankopani, Kralj Matijaši, a koje je opevala naša junačka
narodna pesma, naš Njegoš u ,.Gorškom Vijencu" i Kačič Miošič; tra¬
dicije koje pretstavljaju naš najdragoceniji narodni kapital, a koje su
hteli besavesni političark i generali, pljunuvši na njih, da bace pod
čizmu modernog Atile, ljudoždera Hitlera. U najsudbonosnijem mo¬
mentu naše istorije Tito je pošao putem naše junačke prošlosti i
stvorio epopeju herojstva, pregalaštva i slavnih borbi i pobeda, koje
su ne samo vaskrspule najbolje tradicije našeg naroda, nego ih po¬
novno prekalile i dalje razvile.

Napor koji je pretstavljala narodno-oslobodilačka borba bio je
tako velik da je on zaista napeo do krajnjih granica najviše osebine
našeg naroda, i podvrgnuo ih najtežim opitima. Titovo idejno i vojno
vodstvo dalo je ponovno našem borcu čvrst, požrtvovan i plemenit
karakter, dalo mu je prostodušnost i veličinu, skromnost i fanatičnu
zanosnost, zdrav razum i snažnu veru,' očeličilo ga i prekalilo tako da
če on biti onaj izvor snage i onaj primer vaspitanja koje jamči pra-
vilan razvoj našem narodu ne kroz desetleča, no kroz vekove. Tito

. ■ /'

10

je spasao karakter našeg naroda, dao mu Je trajnost I veličinu I
time je sam postao velik! r

Tito nas je vratio Slavenstvu

Bivša Jugoslavija bila je u svojoj pozitivno) komponenti, možda
jedinoj, izraz prirodne težnje južnih Slavena da se ujedme, da stvore
zajedničku državu, i da se tako lakše obrane od svojih zajedničkm
vekovnih tlačitelja. I taj pozitivan momenat i tu prirodnu težnju
slavenske prirode političari bivše Jugoslavije su kompromitirali na taj
način, da su svojom protusovjetskom politikom sprečili daljnje po-
vezivanje slavenskih naroda, najoštrije ogradjujuči še od bratskog,
velikog ruskog naroda i od tekovina njegove velike revolucije, koja
ga je načinila najslobodnijim i najsloboboljubivijiin narodom na svetu.
Naši pokvareni političari i izrodi slavenskog roda bavili su se što
više 4dejom intervencije protiv Sovjetskbg Saveza i davali su punu
podršku antisovjetskoj politici. Potsetimo samo da je Jugoslavija
bila jedna od poslednjih država u Evropi koja je priznala Sovjetski
■ \ VGZ| U  ^ om  P°Si e du daleko premašila čak fašističku Italiju

i Nemačku. Sve one koji bi se usudili da ispoljavaju javno svoje sim¬
patije prema velikoj slavenskoj brači, čekala je glavnjača i robija,
Umesto simpatija i ljubavi potpirivala se najbezočnijim klevetama i
lažima mržnja prema mladom Sovjetskom Savezu. No zdravi instinkt
našeg naroda govorio mu je da ne može Rusija da bude naš nepri-
jatelj, da ne može tako velikodušni i plemeniti ruski narod biti nepri-
jatelj, čovečanstva i da ne može da budekolevka naš sviju Slavena
predmet našeg nepoverenja i zažiranja. I zaista, kad se naš nacio¬
nalni opstanak našao u smrtnoj opasnosti Sovjetski Savez prvi nam
je pružio svoju prijateljsku ruku, iako je to značilo siguran rat sa
Hitlerom, A kasnije kad je on poveo rat protiv fašističkih zavojevača,'
nije ga vodio samo za svoje oslobodjenje, nego i za naše, što je
Crvena armija i potvrdila prodrvši do Jugoslavije i pruživši ruku
našoj narodno-oslobodilačkoj vojsci.

Najbolji sinovi našeg naroda, koji su pravilno osečali i bistro gleda-
. li u budučnost našeg naroda oduvek su upirali svoje oči u Moskvu.
I nije slučaj da je Tito učestvovao u velikoj ruskoj revoluciji, i da je
nakon izdržane robije u Jugoslaviji pošao u Moskvu. U torne leži
duboki istorijski smisao. Naš prvoborac pošao je onim putom na koji
su več ukazali pteteče bratstva medju slavenskim narodima: Juraj
Križanič, Dositej Obradovič, Jan Kolar, Svetozar Markovič.

Tito je pošao u Moskvu kao borac za nacionalna prava i Rao borac
za socijalna prava našeg naroda. Taj put nije bio uzaludari, kao što
je bio onaj njegovih yžeteča. On je kroz narodno-oslobodilačku borbu
doveo do punog cjitvarenja vekovnih težnji naših naroda. On nije
izvojevao samo jedingstvo i bratstvo jugoslavenskih naroda, nego i
bratstvo i .prijateljstvo močnog sovjetskog naroda sa jugoslavenskim
narodima. Ta tekovina značajna je za nas po torne što smo mi pod
rukovodstvom maršala Tita ostvarili ne samo borbeno jedinstvo i
prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom u zajedničkoj borbi, nego što smo

11

ostvarili mnogo više-jedinstvo ideala I puta k izvojevanju opšte na¬
rodnih prava. Time smo se uvrstili sa Sovjetskom Savezom u najna-
prednije nacije u svetu.

Fašizam je pretstavljao največu opasnost za sve Slavene. Zar nije
Hitler izjavio da salno u srednjoj Evropi imade 30 miljona Slavena
previse? Da je Hitler uspeo da zavede svoje tisučgodišnje treče
carstvo, da podjarmi čitavu Evropu, nema-sumnje da bi zatro slaven-
stvo, Slavenski narodi shvatili su opasnost koja im preti od nemačkog
imperijalizma. Oni su osetili u punoj meri tiraniju i ropstvo koje nam
je pripremio. Zato 'su se u toku ovog rata zbili u jedan front sla-
venskih naroda sledeči stare sveslavenske tradicije. Na tom frontu
Slavena, u prvom redu pod udarcima slavne Crvene armije, slomio se
nemački fašizam, Povezivanje Slavena u toku ovog rata prekinulo je
radikalno sa starom protusovjetskom politikom protunarodnih re¬
žima u svim slavenskim zemljama koje su se dosada dale voditi od
zapadnih sila, gledajuči u Slavenima ne svoju braču, nego samo bra¬
nitelje svojih imperijalističkih interesa. Zato je i naša pozicija u
Evropi bila tako labava i zato smo tako lako postali plen fašističkih
zavojevača. Stvarajuči danas front slavenskih naroda pdd vodstvom
močnog Sovjetskog naroda, naš se položaj iz osnove menja. Mi time
stvaramo jedan čvrsti blok bratskih naroda kojima se nikakva sila u
Evropi neče moči suprotstaviti.

Današnje povezivanje bratskih naroda ne smije se shvatiti kao neku
imperijalističku tvorevinu, kao što se to ispoljavalo u panslavenskim
težnjama bivših carističkih režima u Rusiji. To jedinstvo slavenskih
naroda jtvoreno je samo za obranu njihovih svetih nacionalnih prava,
koja su dosad u istoriji bila uvek gažena. Ogromna moralna snaga tog
bloka leži u torne što se on bazira na strogom poštovanju nezavis-
nosti sviju naroda, što je on principijelni neprijatelj svake vrste
potlačivanja. Ostvaranjem tog bratstva i jedinstva sviju slavenskih
naroda počinje nova epoha u istoriji slavenskih naroda, koji postaju
putokaz svima narodima u svetu kako se poštujii i ostvaruju narodna
prava.

Nova Jugoslavija sa Titom na čelu zauzimlje vidno i časno mesto
pokraj Sovjetskog Saveza, čije trajno prijateljstvo i ljubav nam je
osigurao sam Tito svojom doslednom borbom za demokratska prava
našeg naroda. Time nas je Tito priveo ponovno slavenstvu i povezao
nas sa velikom istorijskom zadačom koju slavenstvo imade da odigra
u sadašnjoj dobi istorije čovečanstva, kao ona sila koja je uništila ne
samo fašizam u Evropi, nego i izvore iz kojih se on radja, to znači
iz skrajnje reakcije krupnih eksploatatora ljudskog rada. Titu pripada
ime največeg Slavena u našoj istoriji!

Tito nas je stavio u prvi red novog čovečanstva.

Rat protiv fašizma nije bio običan rat. To nije bilo samo obra¬
čunavanje jedne reakcionarne zavojevačke sile protiv demokratski sila
und Evropi ili u Aziji, Taj rat imade opštiji karakter. On je bio
ujedno rat svih reakcionarnih sila u svetu protih svih naprednih sila

12

ti svetu. Bio je to rat čija žestina je ovisila o snazi kojom su se
sukobljavale reakcionarno i napredno čovečanstvo na jednom mestu.
Zato i pobeda i poraz u torne ratu ovisi o torne u kojoj meri je
fašizam bio potučen u jednoj zemlji i u kojoj meri su napredne sile
pobedile, to jest tT kojoj meri su ostvarile težnje širokih narodnih
masa, težnje radnog čovečanstva. Pobeda se meri u tom ratu pu-
nočom poraza koji je reakcija u njemu pretrpela i veličimom reali¬
zacije narodnih demokratskih prava. Rat protiv fašizma nije završen
onim časom kad je fašizam vojnički potučen. Njega treba i politički
dotuči, to jest uništiti ga u njegovom korenu, otstraniti definitivno
one uzroke koji su ga rodili i koji če ga svagda pod izvesnim okol-
nostima radjati. Borba protiv fašizma i žrtve koje su ga koštale
previse su velike, a da bi se smelo na olako shvatiti njegovu likvi-
daciju i dopustiti da se on ponovo pojavi.

Rat protiv fašizma naložio nam je da fašizam potučemo ne samo
u Nemačkoj ili Italiji, nego i kod kuče, da uklonima one sile i onaj
društveni sistem koji je omogučio da se on rodi kod nas. Značilo je
to, ukloniti sistem vlasti u kome je jedna desetina naroda vodjena
parazitima i eksploatatorima vladala sa devet desetina ostalih, zna¬
čilo je stvoriti novu vlast koja če pretstavljati vladavinu devet de¬
setina nad tom desetinom, značilo je stvoriti pravu narodnu vlast,
koja če biti osnova za punu narodnu demokratiju, za slobodni po¬
litički, ekonomski i kulturni razvoj naroda,

Jugoslavenski narodi po vo.dstvom Tita u potpunosti su zado¬
voljili tom istorijskom nalogu koje je čovečanstvo stavilo pred njih.
Time su oni zauzeli jedno od najvidjenijih mesta medju svetskim na-
rodima. Oni služe ne samo kao primer kako se valjalo boriti protiv
fašizma, nego isto tako sa kakovom energijom i kakovom organiza-
cijom ga valja dotuči i konačno likvidirati. Time su ispunili najkrup-
niji zadatak koji je ikada bio postavljen pred čitavim čovečanstvom,
ispunili su ga u svcjoj domovini, ali izvršili su ga za čitavo čovečan¬
stvo, koje je nedeljivo i sve tešnje u svom životu povezanije. Zato je
Tito zadužio ne samo jugoslavenske narode, nego i čitavo napredno
čovečanstvo, te se stavio u red največih prvoboraca za prava čovečan¬
stva, koje prelazeči kroz duboke i krvave krize približuje se svom
konačnom oslobodjenju.

U istorijskoj galeriji velikih ljudi koji su poradili najviše za ošlo-
bodjenje čovečanstva stajače i lik maršala Tita, kao čoveka koji je,
u najkrvavijem i najtežem ratu naprednih sila čovečanstva sa silama
reakcije, herojski i u potpunosti izvršio svoj zadatak, dajuči primer
mnogim velikim nacijama kako se sa beskrajnom ljubavlju i pre-
galaštvom vodi narod iz najdubljega ponora ropstva do najvišeg
vrhunca slobode, pravde i slave! R. S.

„U novoj Jugoslaviji narodi imaju svoja prava i nema više nikoga, *
ko bi druge narode ugnjetavao," Tito.

13

Pavle Šegula:

TITO! .

Zbrale so se mračne sile reakcije. Združile so se v najstrašnejši
vihar vse temne sile preteklosti in smrti.

Mehanizirana fašistična zver je v svojem histeričnem srdu hotela
zaustaviti kolo življenja in napredka. Hotela je zadaviti bodočncst.
Raztrgati in uničiti vse, kar je pomenilo današnjemu človeštvu
jamstvo napredka, pot civilizacije in kulture, osnove svobode in pra¬
vice, pesem življenja in lepote.

V tem viharju so se polomili suhi vrhovi našega naroda in korenine
so bile smrtno ogrožene od nečloveškega zla.

Tedaj se je zganilo nekje na dnu. Iz globin zasužnjenih in zatiranih
ljudskih množic se je dvignilo in zasvetilo v temno noč. Bila je to
samo ena beseda:

TITO i

Ta beseda je pomenila neizprosno sovraštvo do fašizma. Brezmejno
ljubezen do svobode.

Bila je plameneči poziv za dosledno borbo proti tlačiteljem. Za
osvobojenje domovine. Za obrambo narodne neodvisnosti.

To ime je pomenjalo neizprosno borbo proti fašizmu. Neizprosno
borbo za svobodno in srečno življenje, v miru in svobodi narodov.

Bilo je simbol svetle in ohrabrujoče vizije končne zmage svo¬
bodnega, ustvarjalnega življenja.

TITO

To irrie  je predstavljalo človeka. Enostavnega in skromnega. Tesno
povezanega z ljudskimi množicami. Človeka, ki je postajal legendarni
vojskovodja novih množic. Prepostih slojev in najširših plasti ljudstva,
ki je vstajalo in se združevalo v neizprosni borbi za popolno svo¬
bodo, za resnično demokracijo.

To ime je pomenjalo našo vdanost in zvestobo narodu. Našo pove¬
zanost z ljudstvom. Našo vero v ogromne energije budečih se širokih
množic. V njihovo zrelost in poslanstvo. V njihovo železno voljo in
gotovost končne zmage.

TITO

To ime je razvedrilo žalostne. Mimirilo zaskrbljene. Vlivalo moč
slabotnim. Dvigalo omahujoče. Ustvarjalo iz neukih in pasivnih pro-
svečene, samozavestne in aktivne ljudi.

Pretvarjalo je neznane smrtnike v velike, narodne heroje.

14

t  i*r o

Pod tem simbolom so se začele sabotažne akcije v sovražnikovem
centru i zaledju, Žačelo se je delo v ilegalnih tiskarnah,, Govori na
mitingih. Mobilizacije in koncentracija vseh antifašistov,

S tem imenom na ustih so tisočeri junaško prenašali muke po

ječah in zloglasnih taboriščih,

S tem vzklikom so mučeniki na moriščih, še v zadnjem trenutku,

kljubovali smrti in zločincem.

S tem vzklikom so žrtvovali narodni heroji sebe in jurišali na faši¬
stične bunkerje, •

In naraščala je svetloba požara, ki je čistil z lica naše zemlje

največjo sramoto tega sveta,

TITO

S to besedo so nas sprejeli kmetje ob Rabi in prekmurska mladina
ob kolnikih. Viničarji v Slovenskih giricah in drvarji na Pohorju.

S to besedo so nas navdušeno pozdravljali naši in avstrijski borci
ob Zilj in na Gospe sveti. Meščani Trsta in vaščani ob Soči; Ženske
in otroci bele Ljubljane,

TITO

To je magnet, ki privlači srca in simpatije vseh. On je luč- našega
življenja, •

On je zrcalo radosti in enotnosti narodov Jugoslavije.

Narodni heroji ga nosijo v srcu kot vsebino in smisel svojega
življenja. Z njimi je delil mraz in glad. Neprespane noči in dolge
pohode. Krvave borbe in veličastne zmage.

Njegovo legendarno junaštvo opeva preprosta ljudska pesem, O
njem pojo moderni stihi narodnih poetov. '

Njegovo ime je zapisano v srcih in na zidovih Primorske, Do¬
lenjske, Štajerske, Prekmurja in Koroške,

V nizkih hribovskih kočah, v mračnih delavskih sobah, v- svetlih
in svečanih dvoranah, povsod je njegov lik. Povsod plava njegov
mirni pogled. Preko vseh težav. V daljavo. V komaj slutene lepote
novega življenja. Tito živi v srcih in mislih vseh. On je svetleča bakla-
vodnica na poti zmagoslavne borbe za popolno osvobojenje,

TITO

Ta beseda je simbol ljudske volje. Je najvišji izraz narodnih in

ljudskih stremljenj,

To ime obsega in združuje v sebi vse. Govori o težki preteklosti,
katero smo premagii. Je priča borb, ki jih danes vidimo. Je sanja
o sepsi bodočosti, v katero gredo vsa naša stremljenja,

TITO

To ime je dokaz pravilno postavljenih nalog in naše pravilne

organizacije ljudskih energij.

To ime je garancija zmage naših narodov na vseh frontah borbe.
Na vojnem in diplomatskem. Na gospodarskem in kulturnem,

v - . - ; :

15

TITO

To Ime Je simbol herojske slave, ki blešči nad prvo popolno zmago.
Ob _ zaključku grmenja topov. Ob začetku velike borbe na' obnovi.
V izgradnji velike in svetle bodočnosti, o kateri so sanjali samo
največji duhovi.

TITO

To ime je simbolični dokaz, da so množice nove Jugoslavije s pra¬
vico svojega srca, z močjo svojih rok in z logiko svojega genija pre¬
magale svojega tlačitelja in sovražnika svobodnega življenja.

Široke množice so to dosegle s svojo prebujeno politično zavestjo
in enotnostjo, S svojo samoiniciaiivo, iznajdljivostjo in prožnostjo.

TITO

To ime je jamstvo, da bo človeštvo ustvarilo svobodno in svetlo
življenje. Za vse narode. Za vse ljudi, ki ga zaslužijo,

To ime je garancija bogate kulture. Napredne znanosti in demo¬
kratizirale umetnosti.

TITO

To ime je moč in veličima naše zmage. To je prva izpisana stran
velike in divne zgodovine življenja in borb našega naroda.

Vsebina te knjige je sreča ljudskih, množic.

Vsaka beseda v tej knjigi je resnica.

A prva beseda te knjige je lahko samo ena:

TITO

„Naša pobeda je pobeda ne jednog naroda Jugoslavije, nego svih
naroda Jugoslavije. Ta nova Jugoslavija nije stvorena za zelenim
stolom, ona je stvorena kroz četiri godine u mukama i patnjama svih
naših naroda Jugoslavije. U toj novoj Jugoslaviji če svi narodi imati
prava koja su i zaslužili, jer su svoja krv i svoje najbolje sinove za
nju dali.“ Tito.

16

O drugu Titu

i

Sve značajnije dogadjaje iz naše nacionalne istorije, sve borbe
naroda za slobodu i nezavisnost, opevao je narodni pesnik. O juna-
cima stvorio legende. Sve do nedavno, narodne pesme, naše epske
pesme, radjale su se skoro uvek istovremeno sa velikim bivanjima
u narodu, cesto u borbi, stvarane od samih boraca, inspirisanih
onim, što im je neposredno bilo pred očima. Kroz epsk,u pesmu, u
hvaljenju i veličanju narodnih junaka, u umetničkom opisivanju
pojedinosti, narod je nalazio svoj pesnički izraz. Lirike u toj na-
rodoj poeziji ima najmanje. Lirizam kao da nije odgovarao našem
duhu. Bar tako se mislilo,

Danas mi menjamo svoj sud o narodnoj poeziji, o narodnom pesi
niku Danas nam se pesnik pojavljujei u sasvim drugom vidu. Jedin--
stvena u istoriji, četverogodišnja narodno-oslobodilačka borba bila
bi neiscrpni izvor gradje ?a nove tonove umetničkog eposa. Hiljade
divjunaka, kakvih je malo u našoj prošlosti, svojim delima i svojim
mučeništvom pokreču masu, i starog i mladog, ispunjuju gordošču,
grudi boraca, — zapanjuju filistra. Pa ipak, najslavnija od svih
herojskih epoha nije dala bar do sad ni jednu narodnu pesmu u
starom obliku. Nije dala ni tipične opise bitaka, ni veličanja heroja
uzdignutih u red polu-bogova, ni tugovanja za nevinim žrtvama. Nije
dala epiku, — ali je dala drugo.

Dala je lirsku pesmu. Iz duše narodne, sada prvi put — u heroj-
skoj epohi stradanja, patnji, krvi i slava, — izlila se osečajna, intimna
lirska poezija. I to što se takva poezija pojavila, a ne druga, poka-
zuje svu veličinu današnjih zbivanja. Dogadjaji su bili takvih raz- ->
mera, uslovi borbe tako surovi, ideali tako visoki, prelom u istoriji
tako oštar, a psihički potres izazvan svim tim tako
snažan, da zasenjeni narodni pesnik nije više nalazio
reči koje bi to opisale, Pesnički oblik kroz koji je on u prošlosti
naučio da se izražava, klasični oblik epske narodne pesme, pružao
mu je suviše uzak okvir za ono što bi on sad imao da kaže. I epski
pesnik, nemočan, zanemeo je, — a zamenio ga lirik.

Pesma je pratila naše borce za sve vreme narodno-oslobodilačkog
rata, kroz sve krajeve naše zemlje. Pesma iznikla iz narodne duše;
u njoj je bio uvek jedan isti motiv: ljubav prema borcu, ljubav

17

prema drugu, široka slavenska topla ljubav prema čoveku. U pes-
mama posvečenim našim herojima nije se govorilo o njihovim pod-
vizima (herojstvo je bila opšta pojava), ni o njihovim ličnim vrli¬
nama (ni u torne nije bilo naročite razlike medju borcima) več samo
o bezgraničnoj ljubavi naroda prema njima kao sebi bliskim i dragim
ljudima, kao svojim. Pesme o partizanima ,pesme su ljubavi naroda
prema narodnim borcima. Narod je pevao vojsci kao što mati peva sinu,
kao što devojka peva momku. Zato su te pesme dobile i oblik i
sadržinu ..ženskih" narodnih pesama.

0 največem sinu naroda, o drugu Titu, narod je pevao isključivo
lirske pesme. I od svih pesama te su najneposrednije, najimtimnije,
najtananije. Kroz njih se narod obrača svome vodji sa takvom
nežnošču da torne nigde nema primera. O kome se vojsko¬
vodji— državniku, vodji naroda i narodnom heroju ikada pevalo na
način kao što se peva o maršalu: „Druže Tito, ljubičice bela!"

Nije narod smatrao za potrebno .da u pesmama opeva Tita ni
kao borca za narodna prava, kog narodni neprijatelji bacaju u tam-
nicu i šalju na robiju, ni Tita kao herojskog komandanta, koji sa
svojim partizanima oslobadja zemlju od dušmana, ni Tita kao
državnika koji gradi novu narodnu zajednicu i sigurnom rukom vodi
narode u bolju budučnost. Ne, narod o svemu tomu ne peva, Nije
ni potrebno da o tople peva. Jer on zna da je Tito takav i da je
njegovo delo takvo zato, što ne mogu drukčiji da budu. Tito je takav
jer je naš, jer je čovek iz naroda, verni sin naroda. A njegovo delo
je takvo, jer je rezultat svih želja i težnji naroda, izraz volje i snage
naroda, oHčenih u Titu kao čoveku. Zato se narod i obrača Titu
kao čoveku, svome čoveku i u pesmi ne iskazuje mu ništa drugo
nego svoju ljubav.-U toj ljubavi, medjutim, sve je sadržano: i div-
ljenje i poštovanje, i zahvalnost i vernost. Četiri reči ispevane pro¬
štom narodnom melodijom — „Druže Tito, ljubičice bela" — govore
više nego dugi niz deseteraca.

0 drugu Titu pevali su i naši pesnici, pisali književnici, omladinci,
žene: i oni koj su samo jednom bili s njim, i oni koji su ga duže
poznavali. U tim pesmama i književnim napisima u svima bez izu-
zetka, isto kao i u narodnim pesmama, osnovni je momenat lirski:
odnos, sentimentalni odnos prema Titu kao čoveku. Ličnost Titova
kao da zasenjuje i samo njegovo delo, toliko ona snažno utiče na
sve koji mu se približe, I zbilja, svima nama koji znamo druga Tita
nemogučno je o njeirtu, i o ma čemu što je sa njim u vezi da mislimo
bez unošenja toga sentimentalnog momenta u odnosu prema njegovoj
Už»s«tj.

Pri prvom susretu s njim, posle prvih reči koje on izgovori,
javlja se več to osečanje bliskosti čoveka prema čoveku koje se brzo
pretvara u saznanje da bi prijateljstvo sa njim bilo najdrago-
cenija stvar u životu.. U daljem opštenju, čoveku postaje jasno da ma
koliko bio sposoban da mu se duhovno, idejno približi, — stvoreni
osečajni, duševni spoj ostaje ipak ono glavno što ga vezuje za ličnost
druga Tita, i ta veza vremenom biva sve jača i dublja.

Kada sam pre rata prvi put bio s drugom Titom- pozvan od njega

18

na razgovor o mogučnosti prikupljanja svih antifašističkih snaga u
cilju pripremanja narodnog otpora protiv sve veče spoljne opasosti, ja
sam otišao sa toga sastanka s utiskom da sam upoznao čoveka kak-
vog dotle nikad nišam sreo. Čoveka u kome su sabrane osobine, koje
reklo bi se, ne mogu postojati u jednoj te istoj ličnosti, — čoveka
punog kontrasta a ipak jedinstvenog. Več na njegovu licu taj kon¬
trast mi se učinio upadljiv. Oštre, muške črte toga lica odavale su
čoveka snažne volje i neiscrpne energijel Visoko čelo predočilo je
o njegovim umnim sposobnostima i prirodnoj inteligenciji; svetle
plave oči i blag pogled, čas vedar čas setan, izražavali su njegovu
duboku osečajnost, govorili o njegovim plemenitim idealima, o ijubavi
prema čoveku, a meki i topli glas i način govora dokazivali su oz-
biljnost sa kojom on prilazi problemima života, i stalnu brigu za
sudbinu ljudi. Govorio mi je o situaciji u svetu i o položaju u
zemlji sa dubokim poznavanjem političkih odnosa, sa neobičnim
razumevanjem smisla i suštine društvenih zbivanja. Izlagao je svoje
misli jasno, precizno i ubedljivo. Ali, i pored toga što je takvo iz-
laganje na mene jako delovalo i što sam se s njim u potpunosti
slagao, — sama sadržina toga mog prvog razgovora sa drugom Titom
nije bilo ono što je na mene tada učinilo njjači utisak. Politički
razgovor bilo je samo dopuna snažnome utisku koji je kod mene
izazvala sama Titova ličnost ,oni kontrasti u .toj ličnosti, onaj skup
vrlina koje se pri prvom susretu sa njim daju naslutiti, a koje čine
čoveka velikim: mudrost, dalekovidost, volja, hrabrost, plemenitost,
osečajnost i ljubav prema čoveku. Pri torne prvom susretu s drugom
Titom osetio sam da nije teško steči njegovo prijateljstvo, samo
ako mu čovek pridje čista srca, otvoreno i pošteno. A steči to
prijateljstvo mora biti želja svakoga koji ga upozna.

Docnije sam imao prilike da se čGšče vidjam sa drugom Titom.
Upoznao sam i njegove najbliže saradnike. I video, da ono što je
bio moj prvi utisak, i što se kod mene vrlo brzo razvilo u dragoceno
prijateljstvo, dele svi koji ga znaju. Kod svih sam video istu želju
da se približe drugu Titu, da mu se približe kao čoveku, kao drugu,
kao bratu. Divjo sam se odnosu koji medju njima postoji. Divio se
kako drug Tito upie očinski da brine o svakom svom saradniku, da
ga čuva i savetuje, kako ume drugarski da sa svakim porazgovara,
kako ume bratski da vodi računa o najmanjim potrebama svakog od
njih i njihovome privatnom životu. Za sve svoje saradnike, drug
Tito nije samo učitelj, — on je čovek koji im je najbliži, u svemu
najbliži, a pre svega po seru. Jer iz ličnosti Titove zrači beskrajna
ljudska dobrota.

Ta osobina njegova doprinela je da se pre rata, u vreme teške
ilegalne borbe za naroda prava, oko njega sakupe, za njega privežu
hiljade elitnih boraca za slobodu. Ta osobina njegova omogučila je doc¬
nije pri dizanju narodnog ustanka i stvaranju partizanskih odreda
da se duh drugarstva i svesne discipline prenese iz partije u vojsku.

, Ta osobina njegova, pored svih ostalih, načinila je od vrhovnog
komandanta druga Tita najvoljenijeg druga u borbi. Njegova nepre¬
stana briga o borcima, o ranjeniekna. njegovo očinsko staranje o

19

svemu što sačinjava svakodnevni život Vojnika pomogla je da se
moral u narodno-oslobodilačkoj vojsci podigne na stepen koji ne
postoji u drugim vojskama. Ta osobina njegova doprinela je takodje
da se uz pokret privežu mnogobrojni politički ljudi svih stranaka i
svih boja, ljudi koji su u Titu videli oličenie nove politike bratstva,
koje ni na jednoj drugoj strani nije bilo. Ta osobina najzad objaš-
njava onu ogromnu popularnost koju je maršal Tito kao vodja naroda
stekao u širokim masama radnog naroda cele zemlje. Dobrota, blagost
i čovečnost — to je sadržina široke duše Titove, koja je obuhvatila
i privukla sve što je u zemlji plemenito, časno, hrabro i dobro. Njoj
imamo da zahvalimo, u istoj meri kao i geniju njegovu za uspeh
naše borbe, za sreču naših naroda, za sjainu budučnost koja očekuje
našu preporodjenu Zemlju 1 — Titovu Jugoslaviju.

Danas, na rodjendan maršalov, po ulicama naših gradova i u
najudaljenijim selima naši zahvalni narodi klicu drugu Titu, a ti po¬
klici sjedinjuju se s krilaticom, koja je najednostavnija od svih lirskih
pesama: „Mi smo Titovi-Tito je naš!“ i svi ti naši narodi, Srbi,

Hrvati, Slovenci, Črnogorci, Makedonci, i svaki pojedinac, sa punim
pravom takvoga čoveka, čije čovekoljublje prelazi sve medje,
smatraju svojim kao što i sebe smatraju njegovim.

„Danas e. druga Jugoslavija sazrela u srcu svakog gradjanina ove
zemlje, koja i te kako vodi računa o svojim pravima i o svojoj brači.
Takovu Jugoslaviju vole svi narodi Jugoslavije. Nema ni jednog našeg
naroda koji ne bi hteo da bude u toj zajednici, jer je to zajednica,
bratstva, onog bratstva, koje je iskovano u ovoj veličanstvenoj borbi.
To je nova Jugoslavija i mi- nista drugoga ne tiažimo, nego da je
oni i takvu gledaju i da je takvu smatraju." Tito.

20

Lik maršala Tita

Vera u ličnost i znatiželjno interesovanje za nju je baština književ¬
nosti- i vaspitanja, koje se neču nikada otresti. Zato sam takodje na
nočnim putovanjima na putu -; za Jajce mnoge satove probdio ti od-
gonelavanju Titove ličnosti, čije ime, glasno sricano kao Ti-to.
Ti-to , . čuo sam na tolikim zborovima i mitingim^ od Gorice pa
duboko čak do Makedonije i Albanije izazivajuči vihor oduševljenja
i odobravanja,

Tko je Tito, kakav je njegov unutrašnji lik, njegova čovečja spo-
doba? Upitkivao sam se pun nestrpljivog iščekivanja. Tko je taj
seljački sin iz hrvatskog Zagorja, sin Hrvata i Slovenke, taj indu¬
strijski proleter, strojobravar, koji je učestvovao u ruskom gradjan-
skom ratu i koji stoji danas na čelu čitavog jugoslavenskog oslobo-
dilačkog pokreta, kojega je pokrenuo u prvim danima narodnog
ustanka u Srbiji, organizirao prve partizanske odrede, stupio u savez
sa svim rodoljubivim grupacijama i tako polako u neprestanim boje-
vima, usred akcija nemačkih ofanziva ostvario ogromno i čudesno
jedinstvo narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugo¬
slavije, vojsku otpora, koja je, iako opkoljena i okružena po ne-
prijatelju, stalno rasla, neprekidno se vežbala i naoružavala, dok nije
postigla moč od četvrt milijona, tvrdu organizaciju sa uzornom dišci-
plinom, sa stručnim vodstvom, svu prožetu sa jedinstvenim narodno-
revolucionarnim i basnoslovno junačkim duhom? Tko je Tito, upiti-
vao sam se i uporedjivao ga u mislima sa junaškim ličnostima iz
istorije drugih naroda, za kojima vodja naše oslobodilačke vojske u
ničemu ne zaostaje. Uporedjivao sam ga sa ruskim" oslobodilačkim
borcima, s Minjinom i Požarskim, s meksikanskim junakom Juarezom,
s orleanskom junakinjom Jeanne d’Arc i sličnim istorijskim herojima
i kod svakog od njih Sam mogao ustanoviti da ni jedan od njih u tako
teškim uslovima nije postigao toliki' uspeh kao Tito. I što mi je
jasnija postajala njegova istorijska veličina, to veče je bilo moje za¬
nimanje za živu pojavu tog muža, to više me je zanimao neposredni
utisak njegove ličnosti, tim više želio sam živo uporište za spoznaju
njenih osnova i osebina. '

Poznavao sam nekoliko njegovih slika, fotografija i grafika, koje su
nam doneli kuriri sa juga i koje sapi pozorno gledao. Nijedna od

21

fotografija nije mi nešto naročita otkrila o njegovoj ličnosti. Bile su
slabe, pokazivale su lice, koje je irnalo nekako strani izražaj, a ni-
kako ne pravi pečat veličine. Grafike opet pokaživale su nekakvo
pravo balkansko obličje, u ''ojem- je umjetnik očito pokušao da salije
šilu i močnu energiju ali i „ takodjer duh ili kakvu višu čovečnost,
koju je morao svako da oseti u dejstvovanju tog čoveka pokraj ju¬
naštva i energije. Sve te slike ispunjavale' su me nekom brigom, s
nekim nemirom; tko je taj čovek, koji vodi našu veliku stvar? Da li
je u njemu dragocenost i veličina, ili samo energija i moč?

To nagadjanje i istovremena duboka, radosna svest, da medju nama
živi čovek kakvog poznajemo samo iz istorije, da taj istinski junak
i tvorac sudbine naroda živi u našoj bližini, i da ču mu za kratko
vreme stisnuti ruku, te ga upoznati neposredno u razgovoru, zaokup-
Ijali su me na našim nočnim pohodima, na dugim vožnjama s ka-
mijonima i opet na nočnim pohodima i vožnjama s partizanskim ka-
mijonima, te s vlakom koji nas je naposletku dovezao u Jajce.

- Na postaji nas je dočekao oficir, koji nas je odveo u vrhovni štab,
gde sam jedva uspeo da se pozdravim sa nekim znancima, kad mi je
poručeno da pretsednika dr, Ribara, popa Zečeviča i mene čeka drug
Tito. Sledio sam dežurnoga i nakon kratkog puta stupio sam u ra-
dionicu komandanta narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije. Bio
je sumrak i snažna, priprosta, ne velika soba bila je puna električnog
svetla. Opazio sam nekoliko naslonjača; na ovima su več sedeli dru-
govi, koji su bili pozvani zajedno sa mnom, uz vrata je nepomično
stajao komandantov lični dežurni časnik, nasuprot vratima stojao je
veliki pisači stol, osvetlen još jače od ostale sobe i pun raznih papira.
Za njim je sedio Tito. Pristupio sam k njemu, pretstavio sam mu se
i seo na stolac koji mi je ponudio. Posmatrao sam njegovu pojavu sa
svom pozornošču i sabrariošču, koju posedujem. Srednje je visok,
čvrstog rasta, glavu nosi ponosno. Obraz blede puti, obrit, kosa
plava, na zaliscima lagano posivele, čelo visoko, oči mu leže duboko,
svetlomodre su i ponešto zastrte i umorene, a pune moči, nos izrazito
svinut, izraz usta nepregledno komplikovan, brada snažna, čitav izraz
lica je energičan i očaravajuči, nešto napoleonskoga imade u njemu,
a moglo bi biti takodje lice umetnika. Njegovo vladanje je suzdržano
i mirno, no njegove kretnje su nagle, nervozne.

Posmatrao sam ga smiren, skoro bih rekao olakšan. Pitanja Uoja su
mi se nametala putem sa nemirom i zabrinutošču, sad su bila odgo-
vorena. Ne bih znao tada odgovoriti zašto mi je več or.da bilo jasno
da su u tom čoveku udruženi energija i neka fascinirajuča moč koja
je data samo retkim i vanrednim prirodama, Čutio sam u njemu nešto
zanosnog i uzvišenog, nešto tvrdo realnog i ujedno uzvišenog.

To je bio moj prvi utisak o Titu. Čitavo vreme mojeg boravka u
Jajcu ručavao sam i večerao na njegovoj levoj strani, nasuprot dr.
Ribaru i moja pozornost nije mirovala. Sabrao sam mnogo utisaka o
njegovoj ličnoj suzdržljivosti i nervoznosti, koje se udružuju sa nje-
govom prirodnom prostodušnošču, s njegovom discipliranom i pri-
rodno neprisiljenom radinošču. A sve su to sitni utisci ko ; i nikada ne

22

iskazuju toliko kao utisak prvog susreta sa Titom i jedan kasniji
utisak, što ga nameravam opisati.

Bilo je to na istorijskom zasedanju AVNOJ-a. Dao sam u ime slo-
venačke delegacije predlog o ustanovi naslova „maršal Jugoslavije"
u narodno-oslobodilačkoj vojsci i umolio sam pretsedništvo AVNOJ-a
da taj naslov kao prvomu podeli komandantu drugu Titu. Predlog je
bio primljen sa burnim oduševljenjem, Odmah na to se je sastalo no-
voizabiano pretsedništvo i podelilo naslov kao što je bilo predloženo.
Bio je to bez sumnje velik trenutak u životu Tita. Posmatrao sam
ga u taj čas s nezasitljivom, oštrom pozornošču. Kad mu je podeljen
visoki naslov, svi članovi pretsedništva smo mu čestitali. Svakomu
izmedju nas stisnuo je ruku, sa svojima prisnima, starima suradnicima
se je poljubio. Ni jedna crtica na njegovom licu nije mi izbegla, Bio
je sretan, tad kad je grlio svoje stare prijatelje njegov izraz i kretnje
su govorile: „Drugovi ispunili smo važan deo svojega zadatka. Velik
i težak deo našeg rada je izvršen." Ukratko, to nije bila sreča ličnog
zadovoljstva, nego sreča nad uspehom stvari. A to je velika i visoka
sreča. Izmedju svih najsnažnijih utisaka to je bio najjači koji je
potvrdio m<^ prvi utisak, i u taj čas bio sam sretan i ja sam, jer sam
mogao da sudelujem u ispunjenju velikog i slavnog poglavlja naše
oslobodilačke borbe i jer sam video u potpunosti da je vodjstvo naše
istorijske stvari u pravim rukama, u rukama čoveka koji je živeči za
nju znao da zaboravi na sve što }e nebitno, nevažno i takodjer na
sebe — u rukama čoveka koji je posvečen. Istinski velika dela na-
staju samo iz posvečenosti. Lik maršala Tita pričh o veličini naše
borbe, on je opravdano njen simbol. Uzeo je od nje svoju veličinu i
sada je ona takodjer uzima od njega.

Josip Vidmar (..Slovenski poročevalec", 25, maj 1945).

„Mi smatramo da smo mi svim našim žrtvama, našim naporima na
strani saveznika dali do voljno dokaza da smo vjerni opčoj savezničoj
stvari, da mi ništa drugo ne želimo nego samo da živimo u miru i da
naša brača, koja su bila porobljena budu oslobodjena." Tito.

/

23

Marša! Tito-genšjalni vojskovodja

% ^

Dvadesetsedmi mart 1941; je pokazao, kakva ne bi smela da bude
jugoslavenska vojska, Ipak je maršal Jugoslavije, Josip Broz-Tito u
teškoj četrigodišiijoj borbi stvorio lik jugoslavenskog junaka-borca i
svojim ličnim primerom heroizma i genijem velikog i dalekovidnog
vojnog vodje stvorio novu jugoslavensku armiju, kojoj po njenom po-
letnom svladavhnju neiskazanih poteškoča i po pobedničkoj i ču-
desnoj prodornosti nema primera u istoriji.

Inicijator i organizator opštenarodnog otpora

Maršal Tito bio je od prvoga početka inicijator i organizator našeg
opštenarodnog otpora protiv mrskog okupatora.

1/ največoj tajnosti bila je godine 1940, u okviru Komunističke par¬
tije Jugoslavije organizovana vojna komisija, koja je imala zadaču, da
u redovima bivše jugoslvenske vojske, kod vojnika i oficira, ostvaruje
raspoloženje za otporom, ako bi došlo do napada na Jugoslaviju, ako
dodje do kapitulacije i da u tom slučaju preuzme vodjstvo u svoje
ruke. Kasnije se je pod Titovim vodjstvom ta komisija pretvorila u
Glavni štab partizanskih odreda Jugoslavije, a kasnije u Vrhovni štab
ttarodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije.

Veliki inicijator i organizator otpora protiv okupatora u Jugoslaviji
Josip Broz-Tito je do nemačkog napada na Sovjetski Savez — osim
akcija po mestima — davao smernice za napade na neprijatelja u
pojedinim krajevima, a posle napada na Sovjetski Savez u svim
delovima države; Potanka uputstva o predobivanju oružja rodila su
osnovne uspehe prvih partizana. Skupine od 20 do 30 ljudi sa ne¬
koliko pušaka i kakvom .bombom za pasom napadale su Nemce i
Italijane i tako Se' oboružavale. Istovremeno sa organizovanjem par-
tizanskog pokreta u Srbiji i drugde, bio je takodjer pod rukovod-
stvom KP na 13. Jula 1941, u Crnoj Gori izvršen opšti narodni
ustanak. Na Titov znak desetine tisuča Crnogoraca napalo je Itali¬
jane po čitavoj Crnoj Gori i gotovč je potpunoma oslobodilo. Sve te
početne borbe vodio je Tito iz Beograda.

Tito preseljava svoj glavni štab iz Beograda na borbeno područje

U augustu 1941. preselio se Tito sa Glavnim štabom partizanskih
odreda pod najtežim okolnostima iz Beograda prema Krupnju. U sep¬
tembru 1941. sazvao je Tito prvo vojno zborovanje u okolini Krupnja,
Na zborovanje su došli po dugim i opasnim putevima zastupnici iz
Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine i iz drugih krajeva.

24

Pod Titovim vodjstvom donešene su važne odloke I obrazovan je
Glavni štab za Slovenijo, Hrvatsku, Bosnu i Cmu Goru.

Več u prvoj i drugoj ofanzivi na partizanske sile u južnom delu
države Tito je tako spretno porazmesti^ pojedinačne odrede, da
uprkos najstrašnijih uslova ratovanja neoboružanih četa protiv
brojčano i tehnički daleko premočnijeg neprijatelja naši nisu imali
značajnijih gubitaka, koji bi onemogučili daljnji razvoj organiziranog
opštenarodnog otpora protiv okupatora,

Od partizanskih četica do brigada

Kao početni oblik ratovanja protiv neprijatelja Tito je izabrao, što
je bilo najjednostavije: gerilsku borbu s malim četicama, bataljonima
i odredima. Ti su u zasedama napadali na neprijatelja, svuda ga
uznemirivali — a istovremeno se naoružavali sa zaplenjenim oružjem.
Ti prvi kadrovi, najsvesniji, najodaniji i najiskusniji, širili su se pod
mudrim rukovodstvom Titovim, popunjali se i rasli.

Tito osniva brigade

Kad je Tito postavio najpotrebnije temelje za vojnu organizaciju,
odlučio je da dade viši oblik organizacije svojoj vojsci. Priticaj no¬
vih dobrovoijaca i dovoljan kadar iskušanih boraca je dopuštao da su
se počele uspostavljati manevarske, udarne jedinice — brigade. Prva
srpska brigada bila je več obrazovana u zimi 1941, a u proleče 1942.
organizuju se daljnje po čitavoj državi: osniva se 2. srpska udarna
brigada, 3. sandžačka, 4. črnogorska, 7. bosanska, 9. dalmatinska itd.
U jeseni 1942, je Tito poslao u razne pokrajine takodjer i u Sloveniju
iskušane oficire, organizatore regularnih jedinica, brigada a kasnije
divizija i korpusa.

Od partizanskog do redovnog ratovanja

Tako je rasla silna Titova vojska brojčano. A istovremeno i-orga-
nizaciono. Sa preorganizacijom iz gerilske u redovnu vojsku po-
stignuo je Tito daleko veču udarnu snagu svoje vojske. Zato joj je
i promenio ime: ostvarena je bila narodno oslobodilačka vojska i
prijašnji štab partizanskih odreda dobio je naziv: Vrhovni štab na-
rodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda, NOV je iz meseca
u mesec vezala sve veče neprijateljske sile u našoj zemlji i tako pod
mudrim Titovim vodstvom istovremeno pomagala našim velikim
saveznicma. Nemci i Talijani hteli su pod svaku cenu da zatru naš
organizovani narodni otpor. Zato je neprijatelj poduzimao velike
ofanzive na Titovu vojsku. Sve velike ofanzive je strateški i genijalno
odbiiao maršal Tito sa smotrenim rasporedom četa po čitavoj domo¬
vini. Sve te ofanzive ostale su bez uspeha i u svima pretrpeo je ne¬
prijatelj velike gubitke.

Tito je uzgojio kadar za pobedničku Jugoslavensku armiju

Od prvog početka je u svojoj dalekovidnosti maršal Tito u vanre-
dno teškim uslovima postavljao na prvo mesto-~.vojno i političko

25

vaspitanje običnog Vojnika. Čudesna stvaralačka snaga njegova genija
je stvarno prouzročila da se u svim četama širom domovine ljud¬
stvo stalno, naročito medju borbama, vojno i politički vaspitavalo.
Titovom voljom je u tečajevima u brigadama, divizijama, korpusima,
kod glavnog i vrhovnog štaba dobilo na tisuče talentiranih boraca
podoficirsko i oficirsko znanje, čiju osnovu su pretsta,vljala prethodna
iskustva u najtežim bojevima. Duh želje za vaspitanjem — a u tom
se doslovno takmičilo — prouzročio je Tito lično,

Tito je osnovao snažnu Jugoslavensku vojsku

Za konačno oslobodjenje domovine, za konačno uništenje neprija-
telja smatrao je maršal Tito za potrebno' da je več urednu vojsku
preobrazio u urednu armiju. Čim se pojavila njegova pobednička ju-
goslavenska armija, bilosje odmah jasno, da je to tehnički i organi¬
zacijski potpuno regularna armija, koja nije samo po savršenosti svoje
unutrašnje organizacije, naoružanju i disciplini medju prvima voj¬
skama sveta, nego što više da je ta armija ,p‘o stepenu svoje borbe¬
nosti, požrtvovnom svladavanju teškoča i distancija primer istinski
idealne armije, koju pored njenog tehničkog uredjenja odlikuje na¬
ročito još nepobedivo oružje: neizreciva ljubav i predanost običnog
borca k svojemu maršalu Titu,

Tito — majstor u ratovanju

U toku te četrigodišnje teške borbe protiv omražencg neprijatelja
vodio je maršal Tito svoju pobedničku vojšku veoma spretno. Njegova
uputslva i odredbe za gerilsko ratovanje rodile su punim uspehom.
Daljnja uputstva za manevar.sko ratovanje za onemogučavanje nepri-
jateljskih pokreta, za rušenje željeznica, cesta i prometnih sred-
stava, za iznenadno u svagda velikopotezno udaranje na neprijatelja
— sad ovde, sad u onom delu države, za protuofanzivne udarce u
svrhu rasterečenja ugroženih ■ jedinica u susednim pokrajinama, uput¬
stva za rasterečenje savezničkih armija — sve to je mogao tako
uspešno izvesti samo zaista genijalni vojskovodja. — A to je isto-
vremeno davalo njegovim borcima svest, da ih vodi sa sigurnom
rukom veliki vojskovodja, koji bdije t^kodjer nad njihovim životima.

Zalim, kad je Tito preuredio svoju vojsku u regularno jugoslaven¬
sku armiju, iznenadio je neprijatelja i sav inostrani svet sa zaista
majstorskim načinom ratojranja, čija su obeležja ispred svega brzi i
dugački pokreti, čvrsto opkoljavanje i ižnenadjivanje sa velikim sna-
gama tamo, gde to nitko nije očekivao.

Veliki inozemni, sovjetski, te takodjer anglo-američki vojni struč-
njaci, naročito nakon poslednjih snažnih i blistajučih te iznenadnih
pobeda jugoslavenske armije, ponovno su naglasili genijalno vojničko
majstorstvo maršala Tita.

Što kaže Tito o svojoj narodno-oslobodilačkoj vojsci

U knjiži „Borba naroda porobljene Jugoslavije", namenjena za
američku štampu, kazao je maršal Tito pred godinu dana sledeče:

26

„U tim godinama nadčovečne borbe svladali smo takove napore i
borili smo se pod tako teškim uslovima, kakvih možda nema u istoriji
sveta. Bili smo mala oaza u evropskoj hitlerovoj tvrajavi {  ogromna
neprijateljska sila neprestano se napinjala da bi nas uništila. A što
je poremetilo Hitlerove planove? To je bila u prvom redu nesalom-
ljiva volja i odlučnost naših naroda, da radje umru sa oružjen u ruci,
nego da postanu sužnji fašističkih osvajača. U drugom redu to je bila
duboka vera u pobedu saveznika na čelu sa Sovjetskim Savezom.
Treče, u procesu te gigantske nejednake borbe ostvarivala i rasla
naša junačka narodno-oslobodilačka vojska, koja je stalno iz naj-
večih bitaka izlazila još močnija i još tvrdja.

Tito je dao svome vojniku vrednost kod kdče i ugled u svetu

Setimo se samo bivše jugoslavenske vojske, pa čemo osetiti veliku
razliku: u to vreme je bio jugoslavenski vojnik bez ugleda. Ako je
koracao recimo na ulicama bataljon, nitko se za njim nije osvrtao, A
danas? Bilo gde da se pojavi četa pobedničke Titove armije, svuda
običnom poštenom državljaninu radosno zakuca srce na pomisao: to
je naša  oslobodilačka vojska!

Tito je zaista veliki vojskovodja. Veliki, jer je- oblikovao isto-
vremeno idejnu osnovu naše gigantske narodno oslobodilačke borbe
i dao joj u svakom razdoblju odgovarajuči oblik vojničke organizacije;
veliki, jer je znao tehnički i idejno u najtežim prilikama povezati sve
svoje jedinice u jednu nepobedivu celinu. Naročito velik vojskovodja
je Tito pak konačno pre svega zato, jer je dao svojoj vojsci onaj
veliki sadržaj i misao, koja je bila sve četiri godine nadčovečne borbe
najčudesnije oružje Titovih boraca.

S Š. / „Ljudska Pravica", 25, 5. 1945,

„Naš je zada tak da savladamo sve teškoče, da sagradimo naša sela
da obnovimo transporte, da zasijemo zemlju i omogučimo obradu naših
polja, da omogučimo školovanje naše dece, da damo našim gra-
djanima sve što je potrebno kulturnom čoveku. Tito.

U petoj ofenzivi
bio je ranjen drug Tito -

Utorak, 8. juni 1943.

Kazani. — Kad smo prešli Sutjesko, pokret nije dugo trajao. Ko¬
lona se zaustavila za nekoliko kilometara. Rasedlali smo konje i
postavili smo šatore u guštiku na strmom bregu. Probudile su nas
nemačke haubice koje su tukle po čitavoj dolini Sutjeske. Oko
podneva stupio sam do druga Tita i druga Marka (general lajtnant
Aleksander Rankovič), koji su se utaborili na podnožju.

- * •

Haubice biju blizu nas. Stari (drug Tito) nam priča kuda če koja
granata da padne. Zatim reče;

„Sutra če da bude mnogo avijona i topova..

Marko sedi na nekom panju te govori o našem opštem položaju.

Nikada još nismo bili u težim prilikama. Mnogo ljudi čemo izgubiti.
I to baš na tom položaju. Ali taj škripac moramo svladati i čitavi
razbiti tu ofanzivu, pa če sve krenuti na bolje. Takodjer medju-
narodna situacija je bolja. U naše najšire redove prodire misao da
se približuje kraj ratu — uslovi za mobilizaciju biče sjajni. Samo
kadre treba očuvati, koje smo u toku te dve godine s takvim krvavim
žrtvama odgojili. A sada im preti smrtna opasnost.

Stari hoda od drveta do drveta. Mi smo poslednji u tom našem pro¬
doru. Za nama su jpšte 3. i 7. divizija. Več 5. juna dobila je 7. divi¬
zija nalog da sa AVNOJom, Nazorom i nekim ranjenicima hitno krene
za nama. DaUas im je Tito poslao radiogram, da smo u vrlo teškom
položaju i neka odmah krenu za nama. Na to radiopostaja 7. divizije
danas nije odgovorila. Pojavio se radiotelegrafist Veljko Dragičevič.
Namestio je radio postaju u pečini pod nama. „Ne dobivam vezu, sve
sam pokušao."

Drug Tito ide gore dolje te govori;

„Radi se o dve i po tisuče ljudi. Ne smijemo ih napustiti. Ali na
tim položajima ne možemo se držati, jer nam svima preti opasnost..“

Odlučeno je da se pošalje kurir, koji če otiči u Vučevo, gde se na-
lazio štab 7. divizije, Taj drug je več prevalio dvadeset kilometara.

28

Samo on pozna put u Vučevo. Več se uputio sa zapovedi na put, kad
ga zaustavi Stari:

,,Dajte mu te moje dve konzerve!"

U razgovoru sa Terzičem uposnao sam natanko položaj 3, divizije
na visokoj planini Pive, koja je imala veliki broj ranjenih. Gjido (ge¬
neral lajtnanat Milovan Gjilas) poslao je 5. juna radiotelegram, da su
Nemci u Sandžaku, te predlaže da bi išao takodje za nama. Odgovorili
smo mu neka i on krene na put. Uprkos torne pokušao je još jednom
da se probije preko Tare, zatim je danas poslao takav radiogram:

„Situacija vrlo teška. Neprijatelj je zaposeo obe strane Tare. Ako
se ne probijemo, 'boričemo se junački do poslednjeg čoveka . ,

Bio je več dan, kad smo se uputili prema Tjentištu, Išli smo sa ma-
jevičkom brigadom. Obrazi ispiti. Neki konjski kostur je oglodan do
poslednje kosti. I konjsko meso postalo je velika retkost. Izašli smo
iz tesnaca Sutjeske i udarili Lunetovom stazicom. Još se nije pot-
punoma zamračilo, Tamo se diže gora Košur, Skoro tačno pred
godinu dana smo prolazili tuda mimo, u doba treče ofanzive, gladni
i izmoreni. Logorovali smo na planini Košur i drug Tito nam je do-
viknuo: „Tko je gladan, neka dodje, greben je pun jagoda," Sada su
tamo Nemci.

Iznenadno zasijaše dve iskre u tamnoj gori. Nekoliko trenutaka
posle zašištale su dve granate i udarile u tesnac koji je bio pun
Vojnika. Polegli smo. Gledali smo u daljinu prema Košuru, Sad su
zasijala četri svetla. Vrlo blizu udariše granate. Nemci su se stalno
primicali više i više k cilju svoga ognja. Konačno nas je posula
zemlja; zadeli su u našu kolonu. Na sreču Tito je bio spreda. Bio
je ubit neki drug iz pešadijskog bataljona teških oružja vrhovnog
štaba. U tom je došla zapovest da se prebacimo u jarak pred nama.
Topovi umukoše.

Drug Tito, Marko i Englezi stupali su napred, naš deo kolone izgu-
bio je vezu. Počela je da lije kisa i morali smo da se vratimo
sa jedne s.taze, jer konji nisu mogli dalje. Udarili smo drugim putem;
niti reči ne progovaramo, jer su nemački položaji blizu. Oganj ne
smijemo da zapalimo. Kolona se zaustavi. Minute prolaze. Za nama
su naše jedinice, koje moraju hitno na položaje. Tu je takodjer četvrta
črnogorska. Pali su nam konii, strmoglavili su se sa staže. Čika Deva
(Major Milan Berivukovič stari mlinar sa Drine) nastoji uzaludno da
ih izvuče. Mračno je. Predamnom stoji čika Janko (Moša Pijade). Mi
smo dvojica izgubili vezu i ne znamo u kom pravcu bi krenuli. Kli¬
cati se ne smije, pa ležemo po tlu i pipamo po vlažnoj travi i blatu,
da bi našli otiske konjskih kopita. Konačno jedva nalazimo put.

U zoru smo prošli Milinklade, te se uputismo u dolinu Krčavke.
Potok je pun partizana, sve je prekrila magla, a več se čuju ne¬
mački izvidnički avijoni. Drug Tito i Marko još nisu prispeli,
verojatno su zastali negde na Milinkladama.

Sreda, 9. juni.

Pod Milinkladama, — Jedva sam stisnuo oči, kad zagrmiše bombe.
Nedaleko nas je izvidnički avijon bacio u udaljenosti od pedeset

29

metara bombe na žive ciljeve bataljona četvrte brigade.
Pogoci su lomili grane nad našim glavama, ali črnogorska kolona nije
se pretrgnula, samo je pospešila korak. I nitko nije bio ranjen. Zatim
su došle „štuke" — devet na broju. Bombardirale su Milinklade i
okolinu Krčavke. Oko deset sati pojaviše , se takodje bombarderi
,,DorcicV. U šumi strašno bombardiraju; bombe se razleču o grane
i šrapneli udaraju na sve strane. S Vladkom Velebitom ležim u nekom
mokrom kotlu, potok nam moči noge — samo na sat pogledavamo
kad če doči konac tog strašnog dana. Pale su bombe i uništile našu
apoteku. Nekoliko drugova je ranjemo. Malo vremena nakon
dvanaest sati dohitao je kurir i donesao nam pismo druga Marka:

,,Stari je ranjen, Englez je ubijen. Nemci nastupaju. Pošaljite ba¬
taljon teškog oružja."

Nemci su hteli pod svaku cenu da zavladaju Milinkladama, i da
nam preseku naše snage. Avijac.ija je na tom sektoru pred napadom
neobično snažno dejstvovala. Več od zore su u razmacima' doletali
izvidnici s bombama i bombarderi. Skoro svu goru preorali su bom-
bama., Nemci su sistematski tukli. Prvi val bacio je bombe na prvih
sto metara, drugi val napao je na sledečih sto metera i tako je išlo
dalje po redu. Drug Tito, drug Marko, Englezi i ostali drugovi bili
su oko sto metara od položaja u jednoj šumici. Kod prvog bom-
bardovanja bilo je od dvanaest drugova, koji su bili sa Titom, šest
ubitih pokraj njega, medju njima mali Boško iz Jagodine, Dragi Mar¬
kovič, Vilim Brgjan, Spajo Slovo i Dušan Sovio. Medju prvim i
drugim zračnim napadom prišao je komandant četvrte črnogorske bri¬
gade Vako Čurovič do druga Tita. Uzeo je nalog za razmeštaj svoje
jedinice, i u času kad se udaljio, pojavilo se novo jato bombardera.
U šumi nije bilo ni jednog skloništa. Sivaki je ostao ^gde je bio.
Kasnije su se drugovi premestili bliže nemačkim položajima, da bi
umaknuli glavnom valu avijacije, tad je došlo treče, najstrašnije 'bom¬
bardiranje. Drug Marko nam je pričao kasnije da su eksplozije
odbacivale ljude sa tla. — Radu Ristanoviča Čapajeva, adjutanta
Titovog, bacila je eksplozija na bukvu; bombe su presecale drveče
od 1 metra u promeru.

Kad se je dim razagnao, bio je kapetan Bill Stuard, jedan od šefova
savezničke misije, mrtav, Vreme bombardovanja stao je na neku
bukvu i okrhotina od granate pogodila ga je u glavu. Drugi šef
engleske misije kapetan Dicken je bio ranjen. Ubit je bio takodjer
Čuro Vujovič,- adjutant druga Tita, stari španski partizan, koji se
borio dvadesetidva meseca i pozadinr Francovih četa u Španiji.

Drug Tito se dignuo. Iz rulcava mu je curila krv. kije govorio. Tek
nakon pola sata je rekao da je ranjen. Veča okrhotina probila mu je
levu mišicu. Drugi komadič zadeo bi mu se u glavu, da mu o glavi
nije ležao njegov pas Luks. Na tom položaju izgubili smo tog dana
oko stotinu drugova, koji su bili večinom svi iz četvrte črnogorske
brigade. Ubit je bio Vako Čurovič; teško je bila ranjena takodjer
moja drugarica Olga.

30

Odmah po napadu avijaoije stupila je nemačka pešadija u napad,
Oganj strojnica tukao je na prostor gde je bio drug Tito. Granate
nemačkih topova padale su redje.

Kad su delov! našeg bataljona teškog oružja dospeli do Milinklada,
bili su Nemci več zaustavljeni, Jedan bataljon desete hercegovske
brigade držao je položaj/ Pokraj druga Tita i drugih drugova bio je
Vlado Šegrt, komandant hercegovačke brigade. Do sedme divizije
dospeo je kurir, kojega je bio drug Tito poslao osmoga juna, i ona
je devetog juna sretno prekoračila Sutjesko, za što ide hvala nekomu
bataljonu četvrte črnogorske brigade.

' *

Kad se je spustio mrak i naše jedinice su zapalile oganj u dolini
Krčavke, došao je drug Tito s drugom Markom. Sedeo sam kod
svoje ranjene drugarice i davao sam joj id  pije vodu, Čitavu ranu
imala je zavezanu. Drug Tito zaustavio se pokraj nje te ju zapitao:

..Kako ti je, Olga, je si li teško ranjena?"

Zatim se je uputio ta goru Detela Ravan s drugom Markom.

Vladimir Dedijer,  „Pioniri“ II, Beograd, 20. marta 1945.

\

„Naši narodi u Jugoslaviji, svi skupa bez razlike, bili oni Slovenci,
Srbi, Hrvati, Črnogorci, Makedonci, Bosanci i Hercegovci, svi skupa
su patili i zajednički davali ogromne žrtve u ovoj velikoj borbi svih
slobodoljubivib naroda/ * Tito.

v

Pjesma o biografiji druga Tita

„Pjesma o biografiji druga Tita" napisana je u oktobru 1943.
Povod za pjesmu su bili razni klevetnički i senzacionalistički pam¬
fleti o portjeklu, životu i radu druga Tita objavljeni u fašističkoj
štampi u Berlinu itd., i preko radio stanica i reakcionarnih listova
u Londonu, New-Yorku i Ziirichu. Ti pamfleti sastavljeni su čak i na
bazi falsifikovanja kartoteke zagrebačke političke policije, kao i na
bazi najraznovrsnijih mistifikacija i zlonamjernih nagadjanja.

. „Pjesma o biografiji druga Tita" štampana je prvi put prije go-
dinu dana, u jednom selu Bosanske Krajine, u pokretnoj štampariji
Jedinstvenog narodno oslobodilačkog fronta Bosne i Hercegovine.
Zatim je izašla u izdanju dvanaestog korpusa NOVJ. Štampana je
u Hrvatskoj, istočnoj Bosni i na ostrvu Visu. Osim toga doživjela
je nekoliko šapirografiranih i ciklostiliziranih izdanja.

Pjesma je prevedena na francuski, engleski (skračena), ruski (pre-
vodilac Nikolaj Asejev) i bugarski.

Prvoj proleterskoj brigadi
njoj i njenim palim herojima

posvečujem

kao svoj prilog dvogodišnjici
njenog osnivanja.

PJESMA PRVA

Za vas,

ne —
na Berlin vaš,

na vas, Gobbelsovo pleme Titovih biografa,
i vas u Londonu,

i vas u Ziirichu ; —

palim

cvaj vreli rafal,
ovaj —

rafal u stihu!

A za nas, narode — borče, kada propjevam o Titu,
srce moje stače ko soko tebi na ruku,
i pjevače —

p britkom oku, o gnjevu plahovitu,

0 vjedjama Titovim —

napetom luku.

Pjevače o Zagorju, o majci Mariji, kraljevičkom doku,

1 kako su očinski brižne Titove rečenice i bore;
pjevače — o tihoj suzi, što vidjeh u Titovu oku
poslije priče o borcima s Fruške Gore.

32

Pjevače o tamnlcl, u kojoj

neumorni sužanj

na Marksu i šahu uči kako se rukovodi bitkom
pjevače . . ,

i ja osiajem dužan
pred svojim srcem

i Titom.

A na njih —

što špija

podlo Gobbelsovo pleme biografa,

i laže

prkosno palim

rafal stihova

oko Titovog imena i puta,

britki,

i baruta!

Pitate o Titu: ko je? -
Tito —

vreli rafal,

PJESMA DRUGA

Mašino, mašinko moja,

piši!

to smo mi,

svi, —

vi znate naš kuršum i slavu

I on je pun nas,

i velik,

i mi u njemu viši,

viši

za ljudsku glavu!

Oca Titovog znate,

i majku što rodi Tita.

Znate ih,

i značete ih,

i znati! —

Tita je rodio u gnjevu,

u čežnji stvaranja

titan —

narod,

i borba —

mati!

On se rodio sveto iz prve čelije KaPe.

I rodio se opet,

na Viru i Ubu,

s prvom ustaničkom granatom

I radja se snova

33

sa svakom

s brigadom Koče i Peka,

novom

brigadom

I živi u svakom borcu.

Pod srcem mu misli i diše

Juriša s njim,

i dijeli

i tugu,

i hljeb,

i slavu

i pun je nas.

I velik.

I mi u njemu viši.

Viši —

za ljudsku galvu!

PJESMA TREČA

Tj tragaš za Titom u tomu špijunske kartoteke,
a lik i ime Tita osviče vam na svakom zidu!

Čujte!

Vi malter grebete,

al klicu gole opeke:

ovdje je bio napisan

poklik Titu!

Tragaš po tekstu laži. —

Na stijenju Prenja,

Zelengore

rastu

otisnuta

Titovog konja kopita.

Nagni se

nad naša vrela,

nad bistre, studene izvore —

spazičeš —

obraz Tita
I samo na tren.

I izvor če da se zamuti,
i skrije sliku Tita od tvojeg oka.

O, gledaj,

pred smrt,

u nas — kada smo prkosni i ljuti,

kada nas

od vas

dijele samo oštrice šiljboka

spazičeš —■

slikii Tita.

U zjeni nam gori zlatom žarkaste kovine!

Pogledaj,

34

smrtno ranjen,

zastave naše sa Rame, Gorice i Splita,

pogledaj

kad ih vjetar razlistava kao novine, —
vidječeš —

sliku Tita!

PJESMA ČETVRTA ,

Čitajte dvostih o Titu —

gledaj šaržere slova,

dva stiha na bijeloj cesti

To idu maršem,

poslušaj britki ritaml

to če se prva i prva radna

stokratim slikom Tita!
O Titu zbore na mobi

susresti

nad stravom zgarišta

i žubore zrelo

blanje,

kraj straža naših

žita.

I orač naš kad ore

i sjemenom zasipa oranje —

on sije

životopis Tita!

I skupovi naši,

i klupe,

glave,

prepune sobe, dvorane,

to su

šifovi o Titu,

slog na četrdeset cicera.

Druže majstore,

dodji

i slomi slog u strane,

u Štihove

Čelika i bisera!

Gledajte barjake naše,

nad gorom ljudi,

nad skupom svetkovine,

barjake žarke iz Jajca,

Bihača ~ 1

i Splita. —■

Gledajte

kad ih vjetar razlista kao novine,

tu piše

životopis Tita

PJESMA PETA

Pitate o Titu: ko je? —

Mašino, mašinko moja,

piši!

Tito —

to smo mi,

sve! — ^ ✓

i vojska, i zemlja i  gora!

On je —

vaš užas,

on -Jj

■ zanosni naši juriši

po prostirci

vaših

šinjela i šatora!

Poglavlja knjige o Titu —

to je vaša prva, vaša druga, četvrta, peta

ofanziva —

mi ni jednom nismo

ostali bez štita!

Odškrinite vaše zastave,

izrešetane ko rešeta, —

Čitajte:

tu piše —

životopis Tita!

Naslovi poglavlja —

mostovi vaši

polegli po vodi Neretve.

Strofe mitraljeske

stoje vam po svakom zidu*

Čitajte! —

I liste svojih mrtvih!

I naše pobjede i osvete!

To je —

životopis o Titu!

Čitajte!

Nastavci slede ... ,

i kada sjutra uveče

zrak reflektora našeg

počne po vama da titra,

po tamnici Vašoj —

da iskri,

policima vašim —

da peče,

pisače

ime Tita!

36

Ustvarite!j nove Jugoslavije

Maršal Tito je ustvaril novo Jugoslavijo s tem, da je prvič v zgo¬
dovini zmagoslavno popeljal skozi vojni vihar jugoslovanske narode
in da je te narode v bojni vihri trdno združil okrog sebe ter jih
prekoval v nerazdružno bratsko celoto. Maršal Tito je prvi vojsko¬
vodja jugoslovanskih narodov — prvi njihov skupni vojskovodja, ki
je vodil njihovo vojsko skozi vso strašno borbo. V nekem določenem
smislu se zato tudi v resnici Jugoslavija šele pričenja z maršalom
Titom in njegovimi partizani, v smislu tiste Jugoslavije namreč, ki jo
množice ljubijo, ki ji slede po njeni poti in umirajo zanjo, V tej vojni
se je tako rodila Jugoslavija kot skupen ideal ljudskih množic vseh
jugoslovanskih narodov in v tej vojni so ji te množice s svojim vojsko¬
vodjem vred položile njene nespremenljive moralne in politične teme¬
lje. Maršal Tito je nekoč zapisal, da vodi k svobodi in enakoprav¬
nosti jugoslovanskih narodov ena sama, dasiravno trnjeva pot — pot
narodno osvobodilne borbe. In on je postal vojskovodja te trnjeve
poti, vojskovodja narodno osvobodilne borbe, vojskovodja ljudskih
množic Jugoslavije v njihovi borbi za svojo državo. Zato Titova vojska
ni bila običajna vojska vojakov, ki nosijo orožje v svojih rokah,
marveč je bila hkrati politična vojska, ki je nosila v sebi nov poli¬
tičen ideal, ki je ustvarjala nove medsebojne človeške odnose, ki je
gradila novo državo.

Bratstvo in enotnost jugoslovanskih narodov, ki naj se izkuje v
skupni borbi zoper fašizem in ki naj v ognjenem krstu dokaže svojo
upravičenost — to je bilo ono veliko geslo maršala Tita, s pomočjo
katerega je ta vojskovodja zbral okrog sebe vse narode Jugoslavije.
Obstojala so poprej nasprotstva med temi narodi in obstojali so
mnogi sovražniki njihove bratske skupnosti. Geslo maršala Tita pa
je potegnilo ostro in neizprosno črto med prijatelji in sovražniki
Jugoslavije in ono je ločilo tiste, ki so bili pripravljeni darovati svojo
kri za svojo domovino od onih, ki jim je bila ta domovina le prilika
za udobno uživanje in so bili sedaj zavoljo te udobnosti pripravljeni
podati roko okupatorju. Med tema dvema taboroma odslej ni moglo
biti več miru in samo meč je mogel odločiti. Naš veliki vojskovodja
Tito je v tej borbi neizprosno razbil sovražnike Jugoslavije in on je
očistil našo domovino vseh tistih, ki so bili njeni očiti ali prikriti so¬
vražniki. To nalogo pa je on mogel dovršiti samo zato, ker je bil res¬
ničen ljudski voditelj vseh jugoslovanskih narodov in je zato zdru¬
žil v „eno samo reko zmagovito" vso Jugoslavijo.

Združitev in zedinjenje jugoslovanskih narodov v vojski maršala
Tita je največji dogodek v zgodovini Jugoslavije. V tej vojski so se

37

naši narodi prvič zavedli skupnosti svoje usode in v njej se je prvič
skovala njihova politična enotnost. V tej vojski se je rodilo spoznanje
jugoslovanskih narodov, da se sleherni izmed njih bori za lastno svo¬
bodo, če se boFi za svobodo Jugoslavije in da zužnost Jugoslavije
pomeni obenem zužnost vseh jugoslovanskih narodov. Iz tega spozna¬
nja je rasla ljubezen-do nove Jugoslavije in v tej ljubezni je sleherni
narod prerastel samega sebe, tako, da se je končno z vsem svojim bi¬
stvom čutil navezanega na ostale jugoslovanske narode. V duhu te
ljubezni do skupne Jugoslavije, v duhu tega novega bratstva med nje¬
nimi narodi sedaj ni bilo težko rešiti ona stara nacionalna vprašanja:
vprašanja Hrvaške, Makedonije, Bosne in Hercegovine, črne gore in
drugih, ki so se nekoč zdela nerešljiva. V duhu tega novega bratstva
med narodi, ki ga je v svoji vojski vzgojil maršal Tito, so-sedaj postala
rešljiva celo sporna vprašanja z drugimi narodi in so se ustvarili
bratski odnosi z manjšinami na našem ozemlju.

Jugoslavija ni monopol peščice privilegiranih in mogočnih rodbin,
marveč je ona skupni interes ljudskih množic jugoslovanskih narodov
in mora biti zato taka, kakor to zahtevajo interesi teh ljudskih mno¬
žic. Naš veliki vojskovodja maršal Tito je vprav zato povedel za _se-
boj jugoslovanske narode in-mogel ustvariti novo Jugoslavijo, ker je
bil on obenem vojskovodja v borbi za te demokratične interese širokih
ljudskih množic in ker borbo za narodno svobodo ni nikdar ločil od
borbe za dosledno ljudsko demokracijo. Ljudje se ne borijo tjavendan
in za kogar kolk ljudje se borijo za svoj obstanek in za svojo bodoč¬
nost. V Jugoslaviji maršala Tita pa so spoznali vsi naši narodi svoj res¬
ničen skupni interes in v njej so spoznali svojo bodočnost. Zato ni
bilo sile, ki bi mogla preprečiti tem narodom, da ne bi sledili svojemu
vojskovodju, in zato ni bilo težave, ki jo oni ne bi premagali pod nje¬
govim vodstvom. Trnjeva pot maršala Tita je bila trnjeva pot vse Ju¬
goslavije in ona je šla po njej za svojim vojskovodjem, ker je bila to
edina pot, ki je vodila v svobodo njenih narodov.

Dr. Vlado Seliškar. (Članek iz „Ljudske pravice")

»Jugoslavija je pretrpela ogromne gubitke u toku rata, i mi možemo
da obnovimo zemiju samo prijateljskom potporom svih naroda koji su
nastanjeni u Jugoslaviji, i energičnom pomoči naših saveznika," Tito

38

v

Nikakve poteskoce ne
mogu umanjiti našu
iskrenu odanost
T itovoj Jugoslaviji!

Smet flašizmul
Staboda naeodul