glasilo SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
CUVIJTE JUGOSLAVIJU!
Izlazi svakog pefka • Godišnja prefplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski oretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 6 september 1940 God. XI • BroJ 36
		шшни		
V;			Ш Ш £	
POSLANICA
Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Jugoslovenskom Sokolstvu o Rođendanu Nj. V. Kralja Petra II, 6 septembra 1940
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije sretan je što može da na današnji dan pozdravi svojih 2100 sokolskih društava i četa, svojih 300.000 članova-ica, naraštaja i dece, i da s njima podeli neizmernu sreču i iskrenu radost sa kojom su celokupno Sokolstvo i sav naš narod dočekali ovu istorlsku godišnjlcu kojom naš Uz- ~ višeni Kralj ulazi u godinu Svog pu-noljetstva. U ovom času kada 2100’ gradova i sela, preko cele jugoslo-venske Otadžbine, odjekuju poklici-ma sokolskog patriotizma, kad 8000 mladih sokolskih trkača hrle presto-nici, noseči pozdrave 25 sokolskih župa svome Kralju, Savez Sokola je radostan i gord. Radostan je što je Sokolstvo moglo da još jednom dade močnog Izraza svoje iskrene ljubavi i nesalomne vernosti prema svom Kralju, svojoj Otadžbini i svom narodu; gord je što, nakon svih borbi i udaraca, nakon svih iskušenja, sokolska zastava stoji pred licem Kralja i Otadžbine, časnija i ponosnija nego ikad i što iza nje stoji, silna brojem i oduševljenjem, spremna na sve žrtve i sposobna za sve zadatke, veličanstvena armija jugoslovenske sokolske mladosti.
Sokoli i sokolice, sokolski borci i trudbenici, vi kojima dugujemo tu
snagu i čast sokolstva, vi kojima pripada čast i hvala što ste u jednom uskolebanom vremenu ostali nepokolebivi u radu i borbi za svoje ideale, vi koji ste u časovima malodušja i i malovernosti ostali čvrsti verom u sretnu budučnost, vi koji ste u nevernom 1 nejunačkom dobu ostali i verni i Junači, — vi naše mile sestre i bračo, Sokoli i sokolice, imajte u ovom Času samo jednu dužnost i samo' jednu misao: USTRAJATI U RADU, U VERI U JUNAŠTVU. Sve troje nam treba danas da bi prebrodili teške dane i svla-dall velika iskušenja koja nam neče biti uštedena. Priberite
sve moralne snage, otvorite sve riznlce vere i sve izvore pre-galaštva, za Veliku Godinu u koju ulazi i čovečanstvo 1 naša Otadžbina.
Pred četiri godine pozvali smo vas na veliko delo Sokolske * Petrove petoljetke. Danas na pragu završne godine Petoljetke čekamo, da date vellčanstven razmah snage i vere izvršujuči naše zavetne zadatke i učvrščujuči delo Sokolske odbrarobe-ne pripravnosti kojom smo odgovorili na opasnostl vremena. Godina Kraljeva Punoljetstva Je Velika Godina jugoslovenska. Sokolstvo u nju stupa verno svojim starim nacionalnim I so-, kolskim idealima, svesno svoje snage i spremno da odgovori dostojno svim zadacima koje mu neizvesna budučnost bude postavila. Ono je sretno da na današnji dan može Svom uzviše-nom Kralju kao najlepši dar o Ro-dendanu staviti pred noge svu snagu svoje močne organizacije i močno oružje svoje nesalomne vere i patri-otskog oduševljenja. I da mu svesni šta dajemo, možemo danas poručitl:
ZOVI, KRALJU ZOVI,
SVI ĆE SOKOLOVI,
ZA TE ŽIVOT DATI1
Stoga s vama zajedno iz dubine duše pozdravljamo današnji
veliki dan gromkim sokolskim:
KRALJU — ZDRAVO!
OTADŽBINI — ZDRAVO! *
SOKOLSTVU — ZDRAVO!
Savvz, Sekala ИсаЦтна Jugoslavifc
Tajnik: Jovo Bakič s. r.
I. zamenik starešine:
Dr. Vladimir Belajčič s. r.
и
'-Л!
Namesnik
T-r M1
as?*.
ШШ
 Gođ. XI - Broj 36
 	_____s -  v  ; | -J*
Народној уздаиици Нраљу Петру II
ЈачаЈ се и расти, Узданипе на-рода Свог, Јер тешко Те чека бреме,
Да ra понесеш славио, дао T« Бог, —
Кроз овако тмурно и бурно време.
Јачај се снагом, јачај се духом, Наш Соколе сиви!
Кад ступиш на Престо, огрнут Краљевским рухом, Нек ти се пео свет диви!
БУДИМИР ЗУБОВИЋ
добро свију нас. Његова је дуж-ност заиста узвишена, али за то пуна одговорности и труда, што МИ| можда, довољно и не осе-ћамо јер није лако бити отац милионите породице. Краљ сваг* де преставља све што је у на* шој Отаџбини најмилије и нај* светлије: народност, веру, језиК* слободу и независност, и боре-ћи се за Краља, ми се уједно боримо за све то. Наш Краљ јв крв крви наше. Он није порек-лом странац као што је то слу-чај у многим другим државам*. Верност и оданост српских вој* ника према своме Краљу, и У најтежим и по лични живот на(-опаснијим тренутцима, била je велика и неизмерна, што су они свима и свакоме, славним побе* дама свога оружја и доказали. Чланови наше војне свле: вој-ске, иорнарипе н ваздухоплов* ства, као наследетгаи славне м победоносне ослободилачке cpn* ске војске, биће, у то сви ве-рујемо, достојни потомии тнх витезова н јунака, којима у ас* торији нема равних. Не маља je дужност, у овом погледу, 'вих паших држављаи* уопште.
Иако је безмеран иаш бол М преминулим Витешким Краљсм Ујединитељем, велика је в неиз-мерна л>убав наша према нашЈИ младом Крал>у и Врховном За* поведнику. Ако и нема млађег владара у Европи, у Европи, си-гурно нема владара који би од свога народа био толико вољен као наш Кралз. Наша снага и шегова је снага. Наша готовост жртвовати се за Крал>а и Отза* бину, омогућнће му, да попут славних предака, поведе наш на-род срећи, напретку и благоста-њу миле нам Отаџбкне, како ш песма каже:
♦t
.Расти и јачај ее rtam Сокож вжшжм,
Снагои паших жеља спажи се ш
двжи,
Свакии Твојии дахом у всЛој смо нади, Кораком Ти свакии, ни сшо срећи блпжиГ
А 6 септембра 1941 године, иа тој великој народној свечано* сти, први he нам од свих висо-ких гостију стићи Дух Бесмрт-ника од Тополе, који he узети живог учешћа у срећи и слави Свога Мезимца и Првенца. Онда га неће више болети свирепо му задане ране Марсел>ске. Врати* he се, умирен к спокојан, д* као најзаслужнији, краљује и царује светлим духовима наших преминулих великана.„
У најжеланнјем ишчекива»У. да славну Краљевску Круну бес-мртног Краља-Оца, видимо н* глави Његовог достојног на* следиика — Сина, на Његов се* дамнаести рођендан, кликнимо из свега cpua и из дна душе. сложно и громко;
Ла живи Његово Всличанство Југословенски Крал> Петар П * цео узвигаени Краљевски Дом!
ГАВРО С. ВУЈОВШЕВИЋ Капетаа
УЦ. \/еШои$1(/б ИсоЦ Vćtoc II
Kralj Preporoditelj!
Baš zato, što ovogodišnji Kraljev rodendan doživlju-
jemu u mučnim danima strašnog evropskog sukoba, ko ji se i na naš narod od razu je u mnogobrojnim teškočama, — jugoslovensko sokolstvo hoče da ta j dan proslavi još večim zanoiorn, videči u njemu praznik nade, jedinstveno-sti i vere, ko ji nam, kao pouzdan svetionik, ukazuje put kroi bure i tamu današnjice.
Na muci se poznaju junači, a pravi junak treba u tami da znade ugledati svetlo! Malo je ko, kao mi Sokoli, sve-stan teškoča, kr oz ko je danas naš narod prolazi, a ko je se ogledaju na svima područjima javnog života, a naročito na čfkunomskum i socijalnom. Ali baš zato trebamo sabratl sve materijalne i moralne snage, da te teškoče izdržimo i da ih, sa što man je štete, prebrodimo. A što može da nam tu moralnu snagu u večoj meri ulije, nego li pogled, uprt tamo, od kuda su največa dobra našem narodu dolazila, pogled na slavno prestol je naše narodne dinastije Kara-dordeviča, koga danas, sa toliko dragocenih nada, pokriva prvorodeni sin Kralja Mučenika, naš mladi vladar, N j. V. Kralj Petar U?
Rod Karadordeviča je sudbinski vezan sa svima velikim dogadajima naše novi je istorije i sa svima uspesima našega naroda. Svaki od Karadordeviča ostavio je za so-bom delo, ko je je obeležilo epohu. Tri velika i časna naziva, najviša i najčasnija što jedan narod može da ih podeli svojim prvacima, nose tri Karadordeviča: Vožd, Oslobodi-telj i Ujedinitelj! Nisu li u tim naslovima sadržani svi ideali I svi napori našeg naroda, počevši od prvih mučnih borbi, da strese sa sebe tudinski jaram, pa do velikog po-stignutog cilja, nezavisne i ujedinjene Jugoslavije?
Sa dinastijom Karadordeviča vezana je, dakle, ne samo sudbina naše države i našeg naroda, nego i njegova sreča; pa zato kod našeg sveta postoji mistično ubedenje, da ga ta sretna kob, vezana za slavnu dinastiju, mora i dalje pra-titl, — ma kak\e bile teškoče u ko j ima se danas naša zemlja, zajed no sa ostalim čovečanstvom nalazi. Veliko delo, koje je postalo nasledno u porodici Karadordeviča, ne-sumnjivo je dosudeno i današnjem Najvišem Pretstavniku te uzvišene porodice, a konture tog dela mogu več da se vide, — baš kroz te teškoče i napore. Jer, zar neče to biti golem zadatak, dostojan velikih napora Vožda, Oslobodi-tel ja i Ujedinitelja, — da se naša zemlja, posle svih svet-skih potresa, ko ji traju več godinama i za koje se ne zna kada če svrsiti, — poučena teškim iskustvima, — iz temelja obnovi i da se uzdigne do ideala, kakvu su je naj-bolji sinovi uvek zamišljali, da bude izdašna i pravedna majka svima Sibima, Hrvatima i Slovencima, de bude velika, močna, napredna i nezavisna Jugoslavija?!
M a koliko da smo, zahval ju jučl dalekovidnim napo-rima još jednog dostojnog Karadordeviča, N j. Kr. Vis. Kneza Namesnjka Pavla, ostali poštedeni od ratnih strahota, i ma koliko da je jednodušna želja našeg naroda, da 1 dalje u miru uživamo svoju slobodu, spremni da za n ju sve stavimo na kocku, — čeka ju našu zemlju, nakon velikog svetskog sukoba, toliki ogromni zadaci, da če samo veliki duhovi moči uspešno da ih savladaju. A Karadorde-viči se nisu nikada bojali krupnih zadataka. Naprotiv, — primali su sa oduševljenjem svaku priliku da dokažu šta mogu, i da u njo| posluže svome narodu. I baš zato, sa punim pouzdanjem verujemo, da če epoha našeg mladoga Vladara, Kralja Petra II, za čiji dug život se čitav naš narod moli, biti VELIKA EPOHA NARODNE OBNOVE I PRDIGNUCA, te da če, pored tri časna karadordevičevska naziva, Vožd, Osloboditelj i Ujedinitelj, — zahvalni Jugo-sloveni imati prilike da Mu podare i četvrti, veliki i časni naziv: KRALJ OBNOV IT ELJ I PREPORODITELJ!
Jugoslovensko sokolstvo, koje je, pod uzvišenim starešinstvom N J. V. Kralja Petra II, doživelo tolike uspehe, nema bolje želje da je podastre svome Vladaru, prilikom današnjeg rodendana, nego li je ta, DA ZEMLJU I NAROD, KOJE SU NJEGOVI VELIKI PRETCI VODILI, OSLOBODI LI I UJEDINILI, OBNOVI NOVIM DUHOM, NOVIM POLETOM I NOVIM BLAGOSTANJEM, NAKON STRA-
O осамнестом рођендану Њ. Đ. Краља Петра II
Од најтрагичнијег дана у ис-торији нашег народа и државе, од кобног 9 октобра 1934 годи-не, када су нам мрачне силе, рачунски и са пакленим намера-ма, лишиле живота OuS Отаџби-не, ми смо, сву своју жарку лу* бав, сва своја топда надања и велика уздан>а пренели нз Ње-говог Првенца Сина.
Знамо, да у историји држава и народа није редак случај, да је после каквог изванредног до-гаћаја, на престо ступио мало-летни владар, а неки међу њима били веома славни, иако нису ни
престо дошли у доба потпуне мужевности.
На дан 6 септембра 1941 го* дине, а то је исто што и сутра, наш ће љуб^ени Владар поста-ти пунолетним и примити на своја јуначка н млада плећа, крал>евску власт и дужност; власт пуну части а дужност пре-пуну одговорности. Света је дужност свих држављана на-ших да га у томе великом, час-нои и узвишеном задатку. ис* крено и својски помогну.
Краљ се целог свог живота брине и неуморно залаже за
Ni. V. Kralj Petar 1L 1 Nj. Kr. Vil. Kne*
Pavle
Najnovijl snimak NJ. V. Kralja Petra 0.
SNE OLUJINE, KROZ KOJU U DANAŠNJIM DANIMA PROLAZI! A da če se ta želja ispuniti, јагцсе nam sve retke i dragocene odlike mladog Vladara, koje su se u do-sadanjim njegovim naukama i radu obilato ispoljile, i ko-jlma se sa ljubavlju divi, ne samo domači nego i strani svet; _ jednako kao i ubedenje, da su vrline, koje su se pokazale nasledne kod dinastije Karadordeviča, u Kralju Petru II našle dragocenu i sretnu sintezu, ko ja če Jugosla-viju obdariti novim uspesima i novim procvatom.
Kršten vodom svih jugoslovenskih reka, N j. V. Kralj Petar II je od svog Velikog Roditelja, več pri prvom na-stupu u život bio predodreden da bude Njegov naslednik i u čuvanju zavetne jugoslovenske misli, pa je u tom na-cionalnom duhu i doc ni je teklo sv o njegovo vaspitanje, pod mudrim rukovočstvom uzvišenog Strica, Nj. Kr. Vis. Kneza Namesnika Pavla. Več sedamnaest godina su u današnjeg mladog Vladara sa največom ljubavlju uprte oči čitavog našeg naroda, a jugoslovenskog sokolstva napose. Danas, kada N j. V. Kralj stupa u godinu svog punoletstva, u ko jo j če Mu sokolstvo, kao najvidniji dokaz svoje oda-nosti, podastrti plodove svoje Petrove Petoletke, — ta Iju-bav i ta vera su još jači, baš zato što su vremena teža i iskušenja veča! Nema tog podviga kojeg sokolstvo ni je spremno da učipi, da posluži Kralju i Jugoslaviji; niti ima želje ko ja je u njegovim srcima jača od želje, da buduči, VELIKI SESTI SEPTEMBAR, BUDE UJEDNO I POČETAK ONE VELIKE, NARODNE I DRŽAVNE OBNOVE I PRO-CVATA, ČIJA EPOHA TREBA DA NOSI IME NJ. V. KRALJA PETRA II.
ŽIVEO KRALJ! ŽIVELA JUGOSLAVIJA!
Херојима братске црногорске војсне на Мојковцу, одана је највиша соколска и народна захвалност
Иаше соколство може са правом да буде поносно због свог последњег и значајног националног дела: ггрославе 2.5-годишњице битке на Мојковцу. Ова прослава, по начину извођења као и по свом општем значају, од тако је вели-ког значаја, да сви соколи могу бити уверени да је овом прославом учињена крупна услуга нацији и држави. Народ на Мојковцу и у Црној Гори дао је видног изражаја свог задовољства поводом ове прославе, изражавајући уједно да оваиво признање напорима црногорске народне војске преставља најлепшн мелем на нешто потиштеиу и можда увређену осетљиву и дубоко националну душу ових кра-јева нашег народа. Придруживање многобројних иацио-иалних и културних организација овој соколској прослави допринело је много увеличавању значаја ове прославе. А учествовање народа на истој заједно са нашом војском као и ванредне речи, које је министар војске и морнарице, r. Милан Неднћ, упутио прено јавности поводом ове про-славе, учинило је да је прослава. на Мојковцу имало изра-зит и пун соколски, војнички и народни карактер.
Ову чињеницу треба нарочито истаћи, јер сваки треба да зна и осети ,да у свима нашим националним великим моментима соколство, војска и народ инстинктивно иду за-једно. Поносни смо због извођења и успеха прославе 25-годишњице битке на Мојковцу.
Свечаиа трибина на Мојковцу, на којој се налазе браћа Др. В. Белајчић, генерал Максимовић итд.
Чело свечане поворке на Цетињу
Свечаиа академија у Зетском дому
I НА ЦЕТИЊУ УОЧИ ПРОСЛАВЕ
Beh на дан уочи прославе на Цегињу се осећало нарочито Расположење. Свуда се наилази-ло на повољне коментаре пово-Д°м припремљене прославе и поводом реаговања јавности на °ву значајну националну просла-ву. Брат Гавра Милошевић, ста-Решина соколске жупе Цетиње, к0ји је у име своје жупе први Дао идеју о извођењу ове про-славе, већ очигледно преморен •Фипремао је са браћом на Це-тињу последње припремне рад-к>е и очекивао госте. У суботу, 3- августа, на Цетињу већ су се чалазили изасланици управе со-колског савеза: заменици старе-Шине браћа др. Владимир Бе-лајчић и Миливоје Смиљанић и начелник бр. Иван Ковач. Истога Дана на Цетиње стигао ,ie иза-СЈ1аник Њ. В. Краља н Краљев-ског Дома, генерал г. Антоније Пекић; затрм изаслаиик мини-стРа војске и морнарице, гене-Рал брат Љубомир Моваковић; чзасланик мннистра пољопривре-■®е 1\ Павле Јововић и други званични и соколски гости.
Према израКеном плану, у су-боту, 31 августа, поздрав члано-Вима управе соколства изведен 'е на свечан начин и то пред "^околским домом Слободе. Ту се иалазило постројено цетињско соколство, са музиком во.ше мор-^арице из Тивта, са заставама и jja челу са старешином братом 1 авром Милошевићем. Заједно са старешинством Савеза ишли су и изасланик Њ. В. Краља, иза-СЈ>аник министра војскс и мор-НаРнце, командант зетске диви-генерал брат Миленко Вар-Јачић и друге војне и цивилне
личности.
Поздрављајући савезно старе-^инство и остале госте, брат *авра Мплошевић рекао је:
~~ „На нашем дичном Цетињу ” пред соколским домом Слобо-поздрављам братски и срдач-'10 прстставнике братског со-к°лског савеза. Спколство Цсти-”*а и са целе територије Црне
Горе овом прославом желе да славе часну прошлост и да из-разе оданост круни и отечеству. Добро сте вам дошли браћо на наше Цетиње.
Брат др. Белајчић одгово-рио је:
„У име старешинства Савеза сокола Краљевине Југославије ја се топло и од срца захваљу-јем на братским речима и по-здравима Долазећи овде oceha-мо тло древних витезова, који су грудима и крвљу бранили сло-боду. Имамо најтоплија oceha-ња и радост у срцу што се овом прославом крепимо у тешким данима садашњице, сећајући се на сјајне дане, у којима је де-снииа црногорске војске крвљу записивала дивне стране исто-рије нашег народа. Као што су Црногорци иступали не питају-ћи шта he донети сутрашњи дан, тако морамо и сада бити спремни да, без обзира шта he бити, идемо напред ношени не-саломљивоAf вером у будућност отаџбине. Осећамо цетињски ваз-дух и уверени смо, да ћемо се са ове црногорске груде вратити са новом вером за нова дела и прегалаштва за добро Краља и отаџбине.
ПРЕД ЦЕТИЊСКИМ МАНАСТИРОМ
ГТосле тога целокупна повор-ка сокола и званичних претстав-ника, са музиком на челу, кре-нула се до славног и национал-ног цетињског манастира. Пред манастирским налазио се влади-ка г. Јоаникије са свештенством. Када је поворка стигла пред ма-настир иступио је брат др. Бе-лајчић и рекао:
„Ваше Преосвештенство, го-сподо свештеници, — соколство наше са својим преставнииима дошло је на значајну свечаност: прославу црногорског оружја. Том приликом сматрали смо за своју свету дужност да се, у оквиру ове прославе, упутимо пред ово свето место, где наше душе снажно осећају духовни пламен и снажну веру, која се
у тешким и чрачним данима Hame прошлости чувала овде као кандило, као светлост кроз коју се сагледала лепша будућност нашег народа. Онда, када је под тешким ланцима поклекло мно-го колено са сумњом шта he би-ти са нашим народом и нашом земљом, и тада, на овоме све-томе месту пламен се никада није угасио, грејући и тамо срца, где се огањ вере и огањ хра-брости почео да гаси. Соколство је свесно значаја и историске важности овог светог, национал-ног, хришћанског и црквеног ■места.
И кад смо стигли на Цетиње, где иам сваки камен говори о храбрости и диже душу, прво смо дошли оваио да се покло-нимо ово.ие светоме храму.
Соколство на овај начин нзри-че високо поштовање овоме ме-сту и изјављује да he вазда да цени и да ће предавати с колена на колено љубав према овој све-тињи.
Ваше П реосвештенство, при-мите, молим Вас, уверење цело-купног нашег соколства, да је оно у својим делима инспири-сано истим светим идеалима, noju су зрачили увек са овог све-тог места.
На ове речи брата старешинс Белајчића, одговорио је влади-ка цетињски г. Јоаникије:
„Драга браћо соколи!
Стари Римљани рекли су: Mens sane in corpore sano! A хриш-ћанска црква рекла je, да je тело храм духа светога. Само onaj'-ко не познаје дух хришћапства може веровати да је хришћан-ско учење песимистичко и аскет-ско. Хришћанство је уздигло те-ло као чувара душе. А српска православна црква од појаве со-колства примила га је са сим-патијом и љубављу и прати рад сбколства од његоЂог оснпвања до даиас. Не саио да прати тај рад, веЛ и многи службеници олтара активно учествују у со-колским редовииа.
Српска православна ирива ви-соко цени рад Соколсma, сматра га кориснии за наш нШрод.
Као претставник митрополије црмогоросо-приморске ја најср-дачније захваљујем на ипиција-тнви за прославу Мојковачке битке. Та битка дала је резул-тате, и био би грех пред Богом и народом ие обележити ироте-клу четврт века од те битке. Још једном благодарим на иниција-тнви и свему што сте учинили да се сачува помен те битке, у којој су и мученици Светосав-ске цркве дали животе, да се оствари слобода и уједињење нашег народа.
У свету ништа лепо и племе-нито не може да се оствари без жртве. Ceeha сагорева да би ми имали светлост. И млади на Мој-ковцу дали су своје животе пре-ма Његошевој:	„Младо	жито,
навијај киасове, прнје рока до-шла ти је жетва!" Нека је слава мученицима за крст часни и сло-боду златну. А вама соколи хва-ла, јер народ који не зна да се захвали херојима не заслужује ни да их има".
Истога даиа, у 7 часова увече, отпоч-ел-а је свечана соколска а-кадемија у част 25-годишњице битке на Мојковцу. Свечаност је одржана у препуноме Зетском дому, цетињском народном по-зоришту. У краљевској ложи на-лазио се изасланик Њ. В. Кра-л>а, генерал г. Антоније Пекић, црногорско-приморски владика г. Јоаникије, као изасланик Њ. Св. Патријарха, бан Зетске ба-новине г.Божидар Крстић; гене-рал г. Љубомир Новаковић, нза-сланик мннистра војске и морна-рице. Присуствовали су делега-ти свих националних и култур-них друштава, преставници др-жавних, бановинских, војних и самоуправних власти. На освет-љеној позорници налазило се старешннство Соколског савеза и сокодске жупе Цетиње са го-ворницима.
Свечаност је отпочела чим је ушао изасланик Њ. В. Краља. Музика је отсвирала молнтву, а затим је брат Гавра Милошевић рекао:
„Соколска жупа Цетиње која носи име родног места највећег Југословена Блаженопочившег Витешког Краља Александра, Це-тиње које је било, јесте и биће за сва времена Богом створена соколана духа косовског сокол-ства, Цетиње као логор свих о-них што се не хтедоше у ланце везати, и цетињска соколска жу-па, достојни су традиција својих славних предака, нису могли пропустити да један историски датум као што је 25-годишњица Мојковачке битке прође незапа-жен и дубоко урезан у срцима нације како по пламену првуг топа за поход на Косово, тако и по пламену последњег чисто српског топа за одбрану косов-ских идеала. Ватра тих топова понос је нације, јер је у њима изражен петвеновни плам nahe-ничке Црне Горе".
Затим је брат Милошевић про-читао телеграм, упућен Њ. В. Краљу. Телеграи гласи:
„Њ. В. Крал»у Петру II Бе»-град.
Соколи из свнју крајева Ју* гославије, као и родољубиве организације и сакупљени народ на свечаној академији соколске жупе Цетиње одр-жане у историском Зетском дому поводом 25-годишњице Мојјковачке битке, прве своје мисли и поздраве из родног места Вашег великог Оца у-пућују Вашем ВеличКнству. са жељом да на мдуго поши-вите и да Baure Велнчанство како данас, тако и у свим приликака прати Алексан-дров дух, да поведете свој народ између Сциле и Хар-ибде у луку смирења, изра-жавајући традЛшоналну одаг-ност и верност, као и гото-вост у ватру и воду за Тебе и милу Југославију, с ловћен-ским иокликом: Да живи наш драгн старешниа Гктар II, Крал> Југославије".
Читање поздравног телерраиа пропраћено је бурним клицат-вем Краљу и Краљевском Дому, а војна музика интоиирала је др-жавну химну.
После тога r. Љубом-вр fho-лексић, генералштабни пуковник и ађутант Њ. В. Краља, одржао је одлично документовано пре-давање о бици на Мојковцу. У овом предавању пластично је из-несен ток борби Санџачке вој-ске, која се под командом сер-дара Јанка Вукотића храбро бо-рила 93 дана, од Дрине na све до леве обале Таре, код Мојков-ца. (Ово одлично предавање г. Полексића биће објављено у це-лини у Споменици, коју наш Са-вез жели да изда као успомену на ову прославу).
Генерал, брат Миленко Варја-чић, командант Зетске дивизи-ске области, говорио je о ду-шевним особинама и витешком духу Црногораца. Брат Варјачић између осталог рекао је:
„Ви сви знате, да позивамо војнике на војну вежбу. А знате ли какав је одзив за ову вежбу? Да вам одмах кажем: сто од сто. Није се одазвао позиву само о-иај који је умро или који је не-куда отишао идући за зарадом, па му позив није иогао бити од-мах саопштен. Црногорци су ју-наци над свима јунацима. Као такви они претстављају најбољи и најлепши део наше 'расе и на-родне душе и духа".
У име Савеза Сокола Краље-вине угослави.је говорио је први заменик савезног старешине, брат др. Владимир Белајчић. Брат др. Белајчнћ рекао је:
Велике масе народа и Сокола на Мојковцу
Brat Dr. Belajčić veliča duh Mojkovca i ističe ga kao uzor za današnje generacije
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, u čije ime imam čast ovde da govorim, sa dubokim pijetetom i bezmernom zahvalnošču, u ime svih svojih jedinica, župa, društava i četa, u ime ceiokupnog svoga članstva, naraštaja i dece diijem ceie Jugoslavije pridružuje se ovoj dirljivoj proslavi i rečima priznanja i hvale onim neumrlim vitezovima i div-junacima črnogorskim, koji u tragičnoj 1915 go-dini, u vreme našeg prolaznog nacionalnog sumraka, u sjajnoj po-bedi na Mojkovcu krvlju svojom ispisaše jednu od najlepših strana naše herojskim podvizima, pobedama I pogibijama bogate Istorije.
U današnjici, lutalačkoj i kolebljivoj, zaboravnoj i nezahval-noj, kada usred strahovite lomljave dogadaja i orkanske bure ukr-štenih propagandi, pod nebom zamračenim neizvesnošču i jezivim strepnjama, tako lako 1 tako gusto pada tarna zaborava i na ljude i na njihova dela, osečamo kao melem i okrepu sedanje na one svetle primere viteštva, hrabrosti i požrtvovanosti, koje je pre dvadeset pet godlna verna svojim slavnim tradicijama, za večita vremena mladim pokolenjima postavila junačka črnogorska vojska, njen sandžački odred, sa serdarom JANKOM VUKOTIĆEM na čelu, njena Kolašinska brigada pod komandom brigadira MILOŠA MEDENICE, njen uskočki bataljon pod zapovednlštvom sada pukovni-ka LJUBOMIRA POLEKSIĆA, njena Bjelopoljska brigada i mnoge druge vojne jedinice, čiji nadčovečanski napori da srpskoj vojsci obezbede trnoviti i mučenički, besprimernim patnjama i stradanji-ma obeleženi ali 1 neuporedivom slavom ovenčani put preko Albanske Golgote do Kajmakčalanske pobede, nadoše svoj krvavi finale baš na Badnje veče na Mojkovcu, na pustim i snegom pokrivenim kosama planine Bjetasice.
U čemu je nacionalni i moralni smisao te pobede, koju posle dvadeset pet godina tako reči OTIMAMO ZABORAVU, u čemu je njeno dubtje značenje, i po čemu nam sečanje na te junačke dane danas pruža toliko duhovno osvežavajuču okrepu? Šta nam govori ona tako obilno po belom snegu na cičoj zimi prollvena krv črnogorskih vitezova?
Ima nekoliko osnovnih saznanja, osnovnih Istina, koje nam pod svetlošču tih dogadaja iz podsvesti izbljaju na površinu, a na koje baš u danima sadašnjice ne smemo zaboravitl.
Prva je istina, da je naš narod od Kosovske pogibije pa na ovamo, u svlma vremenima i pod svima prilikama, znao samo za jednu misao, za jedan zavet, za Kosovsku zavetnu misao: DA SE OSLOBODI I DA SE UJEDINI, i da je njegovo! rasnoj duši SVAKA TEŽNJA ZA DELJENJEM, CEPANJEM l RAZJED1NJAVANJEM BILA STRANA I TUD A, OD STRANCA I TUĐINA UBAČE-NA I PODMETNUTA. Crnogorac, vazda gord i ponosan na svoju slobodnu crnogorsku grudu, uvek je svoju malu ali slobodnu i dra-gu Crnu Goru smatrao srpskom zemljom, uvek je znao da je ne-razlučni deo veče nacionalne celine, da Je deo srpskog plemena i ju-goslovenskog naroda, čijem ujedinjenju je težio svim žarom svoga herojskog biča.	•
I u balkanskom i u svetskom ratu, ta je istina došla do pu-nog izražaja u najširoj bratskoj saradnji Crne Gore sa Srbijom, u njihovim težnjama, da se zajedničkim naporima izvrši ujedinjenje i stapanje dveju siobodnih srpskih Kraljevina u jednu državu, koja Je okupila i ujedinila sve dotle neslobodne i neujedlnjene delove našeg naroda. Bitka na Mojkovcu, u kojoj pored črnogorske vojske učestvuju i tri baterije srpske vojske, sva je u tom znaku pune saradnje i zajedničkih napora i irtava za zajednički ideal i kona-čni cilj.
Druga je istina da se narod kao etnička, kulturna, socijalna i politička jedinica može u borbi za opstanak održati samo onda, ako su mu delovi čvrsto povezani duhom solidarnosti u jedno duhovno i moralno jedinstvo, 1 ako su ti delovi prožeti svešču da i kao delovi mogu opstati samo onda, ako su organski povezani za svoje nacionalno biče, za svoju nacionalnu celinu, 1 ako su sposobni da — kada se tiče opstanka celine — bezuslovno potčine svoje interese njenim interesima.
Junači na Mojkovcu borili su se iavovski, bez poštede, kao bočna zaštitnlca srpske vojske, dakle u punom saznanju da nlsu u pitanju neki uži vojnički interesi črnogorski, več da se RADI O OPŠTOJ NACIONALNOJ STVARI, za koju treba da se žrtvuju, kako bi se — po poruci tadanjeg vrhovnog komandanta srpske vojske, docnijeg Viteškog Kralja ALEKSANDRA I. UJEDINITELJA — zadržavajući neprijatelja ODU2ILI SRPSTVU. Zbog duga SRP-STVU ginulo se onde neštedimice, pod insplracijom te Ideje, ideje služenja nacionalnoj celini Izdržalo se do kraja i hametom potuklo kud i kamo nadmočnijeg neprijatelja.
Treča je istina, da SAMO ONAJ NAROD MOŽE VECITO DA ŽIVI KOJI NI U NAJVEĆOJ NEVOLJI NE GUBI VERU U SA-MOG SEBE, KOJI JE UVEK PRIPRAVAN DA SE BORI DO KRAJA, DO POSLEDNJE ŽRTVE, i koji znade da je za njegovu bu-dučnost manja opasnost ako izgubi bitku, pa i rat, nego ako izgubi samog sebe, ako izda i napusti svoje najsvetije Ideale. Održa-vatl u narodu duh borbenosti i samopouzdanja i u najtežim prilikama, razvijati u njemu sposobnost za irtvu 1 stvaralačko pregala-štvo, da nikada ne klone i da se bori do kraja, pa ma kakav ishod bio, — u torne je sva tajna nacionalne snage, koja duhovno naoru-žava narod močnije i snažnije od ma kakvog čeličnog oružja.
Bitka na Mojkovcu odigrala se pod najtežim prilikama, u ko-jima bi i najhrabriji mogao da poklekne. Srbija porobljena, a njena vojska, desetkovana, na otstupanju u teškim borbama; Lovčen n plamenu, a sandžački odred stopu po stopu potlsklvan od brojno
nadmočnijeg osvajača. Ni zračka nade na neki srečniji obrt u muč-noj situaciji.
Pa ipak! Borci Kolašinske brigade i njihovi drugovi ne pitaju koliko ima neprijatelja, ne pitaju da li im ko može priteči u pomoč; oni znaju samo za jedno: boriti se i izdržati do kraja, pa ma šta bilo; ne okaljati svetle tradicije čojstva i junaštva u kojima se kroz vekovne borbe vaspitavala črnogorska vojska; u časti i po-žrtvovnosti ispuniti svoju vojničku i nacionalnu dužnost, „ODUŽITI SE SRPSTVU" i s verom u Boga izvojevati pobedu.
I ta pobeda, izvojevana kao nekim čudom, uz strahovite žrtve, nije izostala. U nizu onih bezbrojnih borbi, napora, stradanja i pobeda koje su dovele do konačnog nacionalnog cilja, oslobode-nja i ujedinjenja, i toj pobedi na Mojkovcu pripada dostojno mesto. Posle dvadeset pet godina mi je se, evo, danas sečamo i proslavljamo u okviru ove skromne, ali iskreno, snažno i toplo proo-sečane svečanosti.
JUGOSLOVENSKO SOKOLSTVO, osvežavajuči sečanje na one junačke dane pobede na Mojkovcu, odaje dužno priznanje i blagodarnost herojstvu i žrtvama onih koji se onde boriše, onde izgiboše ili rana dopadoše ili srečnim slučajem živi ostadoše, a za-tim i junačkim naporima cele črnogorske vojske na ostvarenju naših opštih nacioalnih ideala, sa živom željom da BI OVI SVETLI PRIMERI SLUŽBE NARODU VECITO SJALI NA NAŠEM JUGO-SLOVENSKOM NACIONALNOM NEBU i da bi one velike istine kojima nas uči Mojkovačka bitka osvetljavale puteve našeg nacionalnog života, kako danas tako i do veka.
Neka je slava i hvala črnogorskim herojima!
тттШтттш
Olcupljanje Sokola na Mojkovcu
У име Савета патриотских, ратничких и витешких органи-зација у Београду говорио је брат генерал Љубомир Максимо-вић. Брат Максимовић рекао је:
Говор брата Максимовића
Мужеви снажни и озбиљни, горди на прошлост неустраши-вих предака, братском љубављу
примише на тврду мишицу сво-ју, уморну главу брата рођеног. Огромна снага крви рођене, му-жевно штитећи брата умориог, стопи се у груду сопствену, да покољењима прича својима, ка-ко никаква жртва није велика, ако се од брата за брата даје, бранећи истину, правду и сло-боду.
Видите како из ове свете зе-мље пламса пламен, ужегнут ко-стцма бораца за слободу п не-зависност сваколчког српског на-
рода, у склопу велике и неде-љчве Отаџбине. Зар не осећате како се из груде ове, разлила поштена и несебична душа Bs-ликана наших, и како нас не-жно милује омамљена поштенв.м мирисом босиока, што се из ње у нас хоће да улије.
Горостасни мртви стражари на обалама Јадрана, падоше да би се уздигли изнад свих н изнад свега пролазног, и да нас joia јсдном сете на чување свзглља, које из крви њихове никоше. Видите ли како вечито жив^ хе-роји што за слободу брзо мру?
И баш као што се кора зе.и-љина гибала, да хлађењем сво-јим кршеве ове врлетне створи, тако се и покрет народни разви, за слободу једнога народа, ко-ји xohe да поштено живи за себе и за свакога, што човека човеком види. Кора ова паша народна, кроз деценије послед-н>е ове, лосгаде одбојна за сва-кога оиог, ко тлачити хоће ду-шу поштену рода људскога.
Патриотска, ратничка и витеш-ка друштва рода нашега, ужежу кандило захвалности и иолбе, нека би сени јунака ових лебде-ле над нама, делима њиховим, сејући слогу, љубав и братство. за чување јединства тешко ство-реног.
Дуго fte живети само сипови они, који xohe и знаду како се поштено мре.
Слава див-Јунацима!
*
У име сокола из Босне rcmo-рио је брат Хасан Љубунчић, просветар Соколске жупе Сара-јево. Брат Љубунчић између о-сталог рекао је:
„Сретна је земља ко}а има своје Мојковце! јер he joj оии увек послужити, као страшна претња, свима оним спољним и унутрашњим непријатељииа! — А вама đpaho са Цетиња, и из Црне Горе хвала! Хвала што сте нам дали толико свијетлих поје-динаца, чија су ииена тако по-штоваиа и призната! Хвала, што нисте дозволили да се главни извор слободе никада не пому-ти. Хвала, што сте најбоље развијали јуначке врлиие, које су нашем цијелом народу сви-јетлиле и улијсвале живу сна-гу... Хвала, што сте наи дали Мојковац!"
На лепој и отменој свечаности у Зетскоме дому г. Милован Ра-дуловић, члан народног позори-шта Зетске бановине рецитовао је „Груду земље" од Љубе Не-надовића, а музичко друштво „Његош" отпевало је прво ,,Oji Словени!", а затим песму „Онам’ онамо!" од Николе I чиме је за-вршена свечаност на Цетињу.
На попришту славе, на Мојковцу
У току ноћи сви делегати кре-нули су са Цетиња за Мојковац, удаљен преко 150 км од Цети-ша. Велике масе народа из раз-них крајева Црне Горе и сусед-ног бившег Новопазарског Сан-џака дошли су да присуствују овој значајној свечаиости. Мој-ковац је био украшен државним заставама и славолуцима са нат-писима: „Добро дошли!" и чСла-ва жртвамаГ Свечаност је одржаиа на Мој-ковачком пољу, званом „Црно Поље". На томе великом пол>у било је сврстана војска, сокол-ство, преостали ратници бивше црногорске војске са својим рат-ним заставама и више хиљада народа, који је дошао да уче-ствује у овој прослави. На ве-ликој трибини налазили су се сви званични преставници, који Прво је одржан помен жртва-ма. Помен је извршио црногор-ско-приморски владика г. Јоани-кије, уз асистенцију 20 свсште-ника. После завршеног помена r. Јоаникије одржао је говор.
После одавања поште жртва-ма паљењем плотуна пешадије и артиљерије, прочитане су речи г. Милоша Меленице, бригадира и команданта Колашинске бри-
гаде за време битке на Мојков-цу и претседника Народног од-бора за прославу. Речи бригади-ра Меденице гласе:
Говор г. Меденице
„Сматрам за особиту част и нарочиту срећу што сам дожи-вео да данас после 25 година славне Мојковачке битке као командант колашинске бригаде, која се у тој бипи онако јунач-ки и пожртвовано борила, отво-рим данашњу свечаност. Прву нашу мисао и захвалност овог момента упућујемо палим жрт-вама у бнткама одржаним на фронту Јавор—Мојковац, пона-особ у завршној крвавој Мој-ковачкој бици 4, 10, 24 и 25 де-вембра 1915 године као и свима лоЈи своје животе положише у борбама за ослобођење иаше ве-лике и моћне Краљевине Југо-славије.
Браћо, чудна је судбина овог места и ових горостасних пла-
нина око нас. Јер, баш на овом историском Мојковиу испаљена је прва српска пушка у години 1912 за ослобођеље наше браће од петвековног ропства, а у го-дини 1915 на Бадњидан и Бо-жић на овом месту црногорска војска дочекује са нечувеним пожртвован>ем много надмоћни-јег непријатеља и његову арми-ју потукла Је до ногу. С овом сјајном битком црногорска вој-
ска на мојковачком фронту о-могућава братскоЈ србиЈанској војсци отступање, која доцније реорганизована ствара Солунскн фронт и на победама rora фрон-та стварају се темељи наше моћ-не Краљевнне Југославије у ко-јој су се нашла ослобођена Јед-нокрвна браћа и тиме се оства-рује наш петвековни идеал осло-бођења и уједињења.
Колики је значај Мојковачке
битке најбоље се види из приз-иања ондашњег врховног ко-
Манданта регента Александра к°ји je упутио депешу командан-ту санџачке војске сердару Јан-КУ Вукогићу ове садржине: ..AKO ЗА 24 ЧАСА ЗАДРЖИ-ТЕ НЕПРИЈАТЕЉ \, ОДУЖИЛИ СТЕ СЕ СРПСТВУ" у години 1929 Његово Вели-Чаиство сааа Блаженопочивши Витешки Kpajb Уједчнитељ Алех-сандар I, хитајућн да да свој прилог за подизање мојковачког споменика палим јунацима у својој депеши упућеној на моју адресу рекао је:
-УЗ ЗАХВАЛНОСТ НА ТЕЛЕ-ГРАМУ ИЗЈАВЉУЈЕМ ВАМ МОЈУ НАЈТОПЛИЈУ ЖЕЉУ ДА ДОПРИНЕСЕМ СВОЈ ПРИ-ЛОГ ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕ-НИКА БЕСМРТНИМ ЈУНАЦИ-
ma који себе принесоше
НА ЖРТВУ У МОЈКОВАЧКОЈ 6ИТЦИ 1915 ГОДИНЕ ЗА СЛА-Ву ЦРНЕ ГОРЕ И СПАС НАШЕ ВОЈСКЕ. ПРИМЕР ОВИХ МУ-ЧЕНИКА СВЕТЛЕЋЕ ВЕЧИТО."
Ви ратни другови, учесници Мојковачке битке и свих других кРвавих пољана у току два бал-канска и Европског рата може-Те се сматрати срећни да сте Доживели да се ода признање вашем пожртвованом јунашгву. в» сте се јуначки борили и оду-Жили нацији, те данашње прп-знање са пуно части заслужује-Те- Овом приликом сетимо се вашег команданта санџачке вој-ске храброг војсковође сада uo-којног сердара Јанка Вукотића и н>еговог врлог саветника и Шефа штаба, а доцније коман-Данта сада покојног генерала Петра Мартиновића и узвикни-Слава им! Ваше пожртвова-И>е, мојковачки јунаии, служнће као светли пример данашњим и будућим генерацијама како се СлУЖи Краљу и Отаџбини, како
Изјаве осталих говорника
Затим је иступио на говорни-цу у име Соколског савеза брат арх. Миливоје Смиљанић, заме-ник савезног старешине. Брат Смиљанић рекао је:
„Велики наш песник, Бранко Радичевић, у својим стчховима „Црна Горо поносито стен>е“ показао је сву величчиу и лепо-ту овог дела наше земље и на-шег народа. Умољавам душе ве-ликана и хероја, који су палч овде ч око Мојковца да и у на-uie душе улију потребно херој-ство и храброст. А ми се сви ов-де заветујемо да he њихове жрт-ве бити прчмер свима нама, ка-ко се служч Краљу, Отаџбини и народу. Уједно чзражавамо зах-валност са вером да he се на овоме месту подићи споменчк достојан велччине и значаја жр-тава. А ми сви у својчм душа-ма носимо споменике ових Обч-лића и Косанчића. Нека је сла-ва великим херојима. Хвала сви-ма знаним ч незнаним херојчма".
Затим је иступио брат Чеда МчлиИ, старешина Соколске жу-пе Мостар. Брат Милић рекао је:
„Савез сокола а напосе соко-ли Босне и Херцеговине, вчсоко ценећи легендарно јунаштво Цр-ногораца у ланцу пет векова крвљу коване слободе, послали су ме да у име њчхово чзразчм дубоку захвалност на свима жрт-вама, а нарочито на славној Мој-иовачкој победи. Црна Гора је Богом дана пољана крвавих под-вига за крст и слободу. Када би хтели те крваве мегдане одво-јити за час од боје неба нчка-квим магерчјалистичкчм уоче-њима не би се опи могли схва-тчги као подвизи већих вредно-сти већ би се пре могли назвати манијаштвом горских хајду.чина.
Историјат Црногораца савр-шеи је демантч материјалистич-ких учења, јер Црна Гора, коју је прчрода обдарила сваком ма-терчјалном оскудчцом, не би ичкада могла ни родити, а камо ли одгојити легије сејача чој-ства и јунаштва, када не бч дух божански био извор бесмртних пр^гнућа.
Са тога историског гледишта
Се даје све за отаџбину а отаџ-; Цриа Гора /е ризница тајанстве-бина ни зашта. Нека свак зна ’,llx догађаја, јер Црногорци као ДД he синови мојковачких херо-Ја бити увек спремни када ус-тРеба да са истим пожртвова-"»ем бране своју отаџбину она-Ко како су је бранили и њихови пРетци. Палим јунацпма нека je ^ава, а вама жмвима хвала.
После ових речи одсвирана је АРЖавна химна.
L Јован Радуловић. секретар ®Дбора за прославу, ирочитао је телегрзм, упућен Њ. В. Кпз.-цу, ..Са данашње велике народ-Не. војничке и соколске еве-чаности на истоад /’" -ковцу, једном од жртвеника чације, поводом 25-годиши-и-
носиопи духа косовског и прет-ставници соја Немањићског ни-су долетели у послехосовским данима из плодних пол,а у љуте кршеве да сачувају господски >:рух, већ соколски дух према оиој песниково.ј „Цриа Г ора, кремен камен, Црногорац живи пламен, по камеку npe, пасе ал' ту^ипу не да на се“.
Тајанствену снагу духа Нема-њићсхог повратила је и Мојко-вачка победа Бадњим даном и светлим Христоввм Рождеством. Победа црногорског оружја на овом месту отвприла је тешку капију солунској победи и по-ложила темеље за остваривање Југославије. За сва та голготска страдања, дух соколске Црне
пе Мојковачке битке. у којој Горе није наишаона разумевање
' цпногопгка вокка v нај- FOJI синова овог времеча. ТО црногорска воЈска у над . rpc(.g бдц] ддндс Qe qy je и зд_
i* црногорска војска у нај- f ол
ЖЛЧ? г^иТисТнила ти ако желимо да иам се аманет Вашег Витешког Oua,! кзндила на^ олтару не угасе, ry-поздрављамо Ваше Крал>ев- 1 сле не У^УКНУ ско Величанство са заветом чБранићемо Југославију".
1атим је генердл. брат Ми-
*ојеКО!вВмРЈаЧИћ’ пр0',ИТа° P„Z'' Максимовић рекао је:
‘uje де Министар водске и мор-,
«арице, г Милан Ђ. Недић, у-1' ..Bpaho! У овоме часу осећам
"Утио ирногорцима поводом faro изнад нас круже духови о-
Мо.1ковачке прославе. Зиачајне ’,l,x мученика и Јунака. који па-
Речи r. Недића оставиле cv из- поше штитећи своју браћу из
Ва”Рсдно дубок утисак на све I Србије. У име Савета патриот-
сле не
У име Савета патриотских, рат-ничких и витсшкиХ ррганизаци->а у Београду говорио је брат ЈБубомир Максимпвић. Брат
Иоглед ua бојиште на Мојковцу
ских, ратничких и витешкнх дру-штава дубоко се клањам тим сенима који показаше целоме свету како брат за брата гинс и да крв нијс вода.
Савет патриотских, ратничких и витешких друштава жели да у место венца допринесе малим прилогом од 3000 динара да се на овоме месту подигне споме-ник, који he показиватч свету како се гине за слободу".
У име еоколске жуне Ниш брат Пера ЂурашковиН рекао је:
„У име сокола са Мораве, То-плице и Тимока доносим урну земље са гроба Чегарских јуна-ка, са гроба СииђелиБа, који па-доше као претече уједињења с молбом да се ова груда земље узида у темеље споменика
Овај гест соколске жупе Ниш до суза ,је дирнуо све присутне, који су дуго поздрављали завр-шне речи брата Ђурашковића.
Затим је говорио г. Душан Шијачки v име Удружења ре-зервних официра и ратника, а прота Добричанин у име Удру-жења четника Краљевине Југо-славије, изјављујући да су чет-ници спремни да се сврстају у редове војске ради одбране сло-боде: „Што је наше нећемо пу-стити без крви“, завршио је свој говор стари прота и четник r. Добричанин.
Г. Радован РадовиБ, пуковник у пензи.ш, у име Народног одбо-ра за прославу, упутио је вео-ма леп поздрав југословенској војсци:
„Млада југословенска војско! Ви сте ослонац нашег Краља и Отаџбине. Ви сте потомци вите-зова и соколова, који су оста-вили живе примере по овим бр-дима и пољанама.
Осим витештва и примера чој-ства и јунаштва славие српске и црногорске војске, ви југосло-венски војници наоружани сте прошлошБу и традицијама, ви ћете показати оно што сте чули и видели од својих дедова.
Браћа Хрвати и Словенци за време патње српског народа ус-какали су под барјак Карађор ђевића, па тако створили вели-ке легије, в раме уз раме са cpn ском армијом постигли цвљ и успоставили велику армију Ју-гославије. То је гаранција до-мовине. Нема непријатеља који може разоружати овакву снагу наше војске. Живела југосло-венска војска!“
Брат Јован Бахић, секретар Савеза сокола, рекао је:
„На свакоме месту по Ирној Гори разбацани су мрамори о-бележавајуБи места где су па-дали витезови. Одајемо пошту свима палим витезовима, од Ко-сова до данас. Орао црногорски 500 година чувао је слободу, да би Карађорђе могао да подигне барјак наше опште народне сло-боде.
Данас сио сви у нашој napo дној заједници од 1 милиона душа. У овој заједници црно-горско оружје претставља алем камен. Из тог оружја сијале су варнице да оборе два велика цара.
Ми, синови тих предака, ода-јући пошту херојима учинићемо своју свету дужност ако овде, на Пржиштима. где је 1912 про-бијено прво црногорско срце, знаиим и незнаним витезовима подигнемо споменик на Мојков-цу. Предузећемо да се што ско-рије сакупе средства и да се о-свети спомевик витезовима са Мојковца. Савез сокола Краље-вине Југославије прилаже 10.000 дчнара као свој прчлог за спо-меник".
Ово саопштење брата Бакића оставило је најлепши утисак. После тога саопштено је, да ,ie бан Зетске бановине, г. Крстић, приложио у име Зетске банови-не 20.000 динара као прилог за споменик. У име Министра по-љопривреде изасланик г. Јово-вић приложио је 10.000 динара
На крају г. Сава Микић саоп-штио је да је претседник владе г. Драгчша Цветковчћ преко (bera положио венац палим херо-жма. Саопштени су и многи поздравни телеграми међу који-ма и више телеграма соколских жупа и друштава.
Затим је извршен дефиде тру-па и сокола, па је прирећен ве-лики народни ручак на Црноме Пољу. За време овог скромног
Њ. В. Крал. Петар И управља борним колима
Našem Starešini!
Zdravo Starešino Kralju, sine velikog Kralja!
Lučonošo, koji nam pokazivaš put, kojim nam krenuti valja. Poslednja nado! Svjetioniče usred burnoga mora,
Poslije tamne orkanske noči, naše si sunce,	naša	si zora.
U mahnitoj mržnji koja nas dijeli i razdvaja,
Ti si nam jedina ijubav, koja nas veže i spaja.
Uspravna Mladico, potomce svijetlih heroja,
Koji s u nam u amanet ostavili slobodu, dobivenu	usred	krvava	boja.
U Tebe vjerujemo, da češ nam sačuvati amanet	viteškog	Kralja,
Koji je djelom pokazo, kako se za Otadžbinu žrtvovati valja.
S jeti se, što Ti je na polasku na više nauke rekao Otac veliki Kralj: „Treba se raspeti, preči preko Golgote pa	vaskrsnuti i	doči	u raj!
Budi dostojan tekovina, što nam u amanet	stari	dadoše	junači.
Idi sine! Tebe čekaju veliki zadaci.
Udes je htio, da teška kraljevska kruna
Na mladu Ti glavu pane, više trnja, nego zlata puna.
Prijestolje Tvoje rese lovorovi ubrani na slavnom megdanu,
Na Albanskoj Golgoti, Ceru i KajmakčalanuT‘
I sve nas to hrabri i napunja potpunom nadom,
Da če našeg broda kor milo staj ati ravno pod Tvojom rukom mladom. / vjerujemo čvrsto, da čemo iz ove oluje, diko i uzdanice naša, Usidrit se u svetoj jugoslovenskoj luci spasa.
Sokolska če brada u borbu i smrt poči Bez oklijevanja na Tvoj poziv, u danu i noči.
Sokoli smo svijesni, da zavjet izvršit valja,
Da sačuvamo amanet viteškog Kralja.
Protiv svih zaprijeka sokolskim putem stupačemo pravo.
Tvoji smo! Vodi nas starešino! Sine velikog Kralja: Zdravo!
Kutleša	MIMICA	JURE
Jesenice ob dnevu Kraljevog rojstva
Kjer ledenik si osvojil pot je v svobodo, kjer Triglav s svojim razom gleda v svet, in kjer šume gozdovi pesem svojo, tam vzklil je s skalnatih tla cvet.
Tam si je misel Tyrševa vzidala hram, hram čuvarjev klina, da seka v svet simbol moči in sreče — majke Slave.
„Posameznik nič, skupnost vse, in delo neustrašno!" — to geslo je hrama, — Tyrševega doma na Jesenicah.
V srcih teh neustrašenih borcev je že desetletja gorela svetla
и правог народног ручка, брига-дир г. Мчлош Меденица поди-rao je чашицу ракије са речима:
„Подижем ову чашу за здрав-ље нашег Краља Петра II Кара-ђорђевића. Нека Бог д5, да дуго поживи на дику и понос наше велике домовине. Живео Краљ!“ Војна музика интонирала је др-жавну химну.
Затим је настало народно ве-сел^е које је трајало дубоко у-ноћ. Уједно народ је дуго ко-ментарисао ову прославу. И из ових разговора наше Соколство може бити поносно што је овом прославом учинило дело од крупне користи за народ и др-жаву.
Сутра лан, 2 септембра, напу-стила је Мојковац и војска. Ко-мандант батаљона учинио је при одласку лепу ствар: пролазећи кроз Мојковац војна музика от-свирала је парадни марш, а вој-ска је извршила дефиле пред свошм командантом.
Тако су напустили МоЈковац соколи, народ и војска. По бр-дима и пољима остали су пали хероји, а у души народа остала су топла и светла сећања на ве-личину прославе пзли.ч жртва-ма са Мојковца
Др. М. ДрагиН.
luč, ki je kazala pot k svobodi, ki je vzgojila nov rod, prepojen z mislijo na domovino Jugoslavijo in na mladega njenega vladarja, našega ljubljenega starosto, Kralja Petra II,
Kako močna je ta čista ljubezen do Njega in kako velika je čuječnost, nam spet priča delo — delo, ki je posvečeno dnevu Njegovega rojstva.
Vse dela v pomladi, ki prihaja in spet vse se veseli uspeha, ko v jeseni žetve zlat bo sad.
Da, Sokoli, čuvarji meja v gorah, čuvarji obal morja in ravnin, so ona armada, ki bo neustrašeno in močno znala braniti to, kar se je gradilo na temelju krvi herojev naših najboljših.
DA, TI KRALJ NAŠ, TEBI IN NAM ZA ROD BODOČI BO DELO NAŠE OB TVOJEM DRAGEM NAM ROJSTNEM DNEVU, POSVEČENO DOMOVINI!
V teni gre pot nas, Tvojih naj-udanejših bratov, — sivih Sokolov.
Že sedemnajstič bomo slavili Tvoj dan rojstva — že sedemnajstič bo zaplapolala modro - bela-rdeča zastava na mlaju k solncu nasproti in že sedemnajstič bo spet ta drog s svetinjo našo obletavala jata Tvojih Sokolov. V naših srcih bo ta dan spet praznik. Tvoji junaki, ki s kladivom v roki zabijajo klin, ki z dletom sekajo simbol, bodo močno, da odjeknilo bo v širno domovino vse do Tvojega svetlega doma, napeli tetive, združili svoja srca in Ti želeli:
„KRALJ NAŠ! ŠE LETO DNI BOG DAJ NAM TI, DA ROD MOČAN BO VSTOPIL V SIN« DANI"
O načelnosti in doslednosti
Sokolstvo — narodova vest
Sokolstvo — narodova svest
Državni prazniki, kakor Sta 6 september in 1 december, se mi zde vedno kot neka pribožnost, ki opominja 'državljane, naj vsaj za ta dan odlože vsakdanje, življenje, naj gredo vase ni naj iz poznanj, ki se jim rode ob tem, izvajajo posledice. Prav posebno primeren za to se mi zdi še letošnji 6 september, ko stopa naš savezni Starosta v leto svoje polnoletnosti; saj nas loči od dne, ko bomo Sokoli morali pokazati na uspehe „Sokolske Petrove petletnice", samo še leto dni. Naš „Zavetni oganj“ je lepo pokazal, da lahko v okviru SPP storimo mnogo tudi kot poedinci: če ne zmoremo ničesar drugega, lahko poklonimo našemu Kralju ob njegovi polnoletnosti eno vezilce — namreč to, da smo postali — njemu v časti — boljši ljudje in tako — državi v koristi — boljši državljani.
A kako? S tem, da odložimo kako svojo razvado ali da popravimo kako svojo napako! Dva taka madeža, ki baš približno eno leto vse bolj in bolj skrunita lice našega naroda, sta beznačel-nost in nedoslednost. Bili so časi, ko je veljala poslo-vica „Sve za obraz, a obraz ni za što!“ Danes je ta po-slovica dozdevno pozabljena
— pri poedincih in v javnem življenju. Ljudi, ki so pred letom še priznavali jugoslo-vensko narodno edinstvo, vidiš danes med najbolj zagrizenimi preganjalci vsega, kar je jugoslovensko. Ljudje, politične skupine in dnevni listi, ki so še pred letom pov-darjali demokracijo, danes molčijo o njej (izrabljajoč
— ker so na oblasti — iste nedemokratske predpise, ki so jih poprej ogorčeno pobijali) in kažejo simpatije do drugih sistemov, ki so vse prej nego demokratski. Ljudje, ki so si ležali nekdaj (čisto dobesedno) v objemu, so danes najhujši nasprotniki; drugi, ki bi svoje nasprotnike bili nazrajši potopili v žlici vode, sede danes z istimi nasprotniki prijateljsko za isto zeleno mizo — „sve ladi vlasti". Ljudje in politični listi, ki govore vsakčas o krščanstvu, v svakdanjetn življenju ravnajo popolnoma nekrščansko s soljudmi, ki nočejo hlapčevati njihovemu političnemu diktatu in se mu slepo podvreči: preganjajo jih in teptajo ter poskušajo brez usjniljenja zatreti in iztrebiti nje in njihove družine, poslužujoč se pri tem intrig in drugih najogabnejših sredstev po nazoru „finis sanctificat media“. Ljudje, ki so — prišedši na ta ali oni vplivni položaj — obljubljali gradove, so ostali pri svojih lepih besedah in so jih pozabili izpremeniti v dejstvo: zmanjkalo jim je doslednosti! Bivši „prijatelji" naroda češkoslovaškega so danes oportunisti in prikimavajo trditvi, da je bila njego-
va samostojna država zgodovinska zmota. Kar jim je bilo včeraj belo, jim je danes črno — in narobe! Kar se je včeraj hvalilo, to se danes graja! Kar se v teoriji slovesno proglaša za sveto, preko tega se v praksi hinavsko prehaja — samo da je zadovoljeno neobuzdani partizanski nestrpnosti! In tako dalje!
Spominjam se dogodka, ko je v češkoslovački republiki neka močna polična stranka napadla prezidenta Masary-ka. Tedaj se je oglasila Češkoslovaška obec sokolska in zavrnila napad te stranke na državnega predsednika. „Iz-pregovorila je narodova vest!" je ob tej priliki napisal neki list. Sokolstvo — narodova vest! Tako bi moralo biti! Tako bi si morali želeti, da bi bilo tudi pri nas! Toda — koliko „vplivnih, vodilnih oseb'1 v življenju našega naroda, zlasti še v našem javnem življenju bo, ki bodo slišali ta moj krik? Koliko bo listov, ki bodo ta članek ponatisnili, da bi mu dali večjo publiciteto? Koliko bo oseb, ki jim bo krik tega članka segel do srca? Sokolstvo — narodova vest. do slehernega človeka, ki i-ma na življenje našega naroda kakršenkoli vpliv, bi moral prodreti in ga predramiti, češ, Sokolstvo kliče, opominja — oglaša se vest! Aže vidim ironične smehljaje: naivnež, radi tvojega idealizma, ki si si ga obranil kljub trdotam življenja, se naj odpovemo svojim koristim, naj ne polnimi več svojih žepov in malh (ki pa nimajo dna!), naj se odpovemo (perverzni!) slasti, ki jo uživamo, ko vidimo vas nepoboljšljive idealiste preganjane drhteti v mukah? Ne, ne — uklonite se nam, budale, in tulite z nami — volkovi!... Tak bo odgovor njih, ki vedrijo in oblačijo, ki v svoji „veliki modrosti" hodijo po čudovito vijugastih poteh...
V zavesti, da teh volkov moj krik ne bo dosegel, da bo marveč ostal za nje le „klic vpijočega v puščavi", se obračam do vas, bratje in sestre, in vam pravim: verujte, še je Resnica na svetu, še obstoji Pravica, še živi visoko nad nam neskončna Previdnost, ki vodi vse človeštvo iz .večnosti v večnosti! In vodi ga k vedno večji popolnosti. Sokoli bodimo nje voljno orode! Zato pa je treba, da smo pošteni, da smo značajni, da nas ne omaje vsak neugoden veter, da živimo in ravnamo dosledno po sokolskih — Tyrševih --načelih, četudi to dozdevno danes ni oportuno! Zavedajmo se, da časovno kolo včasih kvečjemu malo zastane, a da se nikoli ne zavrti nazaj! Pomnimo, da bo slej ali prej neusmiljeno pomandra-io vse one, ki zgodovinskega teka niso razumeli ni so hoteli to kolo zadržati za trajno ali pa mu obrniti smer' Če bi nam radi načelnosti in doslednosti pretila nepo-
Karađorđevići
Vožd Đorde — Karadorde, Kamen temelj Domovine!
Postao je srž i snaga Naše divne Otadžbine...
Otadžbino! Otadžbino!
Orlovska su tvoja krila!
Soko Tebi sebe daje,
Živi za te, majko mila...
Kralj naš mladi, sin Junaka, Jeste nada novog doba,
Njemu, Domu i slobodi Verni jesmo svi do groba.
Velika je snaga naša;
Sigurni smo u slobodi!
Ceo narod k boljoj sreči Naš orao beli vodi.
MOMČILO Č. JANKOVIČ
lspravka: U prošlom broju, na ovom mestu, slučajnom greš-kom slagača, ispao je ispod pe-sme »Vožd«, potpis br. Momčila Č. Jankoviča, što -volimo da i-spravite!
Zagreb za 6 septembar
Članstvo i narastaj zagrebač-
kih sokolskih društava i ovim se
putem upozorava na sokolsku smotru najkasnije do 9,30 sati tembra na dvorištu Sokola 2 (u-laz iz Klaičeve ulice). Dolazak na smotru najkasnije do 9,30 sati je obligatan za sve pripadnike sokolstva. Otsustvo ispričat če se samo za slučaj teže bolesti Hi dokazanog izbivanja iz Zagreba.
Na proslavi rodendana Nj. V. Kralja u Beogradu zastupat če zagrebačku župu starešina brat dr. Oton Gavrančič, a na proslavi otkriča spomenika Viteškom Kralju Aleksandru I. Ujedinitelju u Ljubljani zamjenik starešine brat dr. Ante Mudrinič, ko ji če pred spomenik položiti vijenac sokolstva zagrebačke župe. Sve-fanoj sjednici zagrebačkog sokolstva na Kraljev rodendan predsjedavat če najstariji član župske uprave brat dr. Hugo VVerk.
Za medužupska takmičenja u
prostim granatna, koja če se odr-žati 6 septembra u 3 s. popodne na Sokolskom stadionu Kralja Aleksandra u Zagrebu, vlada naj-veči interes u svim sokolskim krugovima. Dosad su prijavljeni takmičari odnosno takmičarke iz Sokolskih župa Beograd, Celje, Karlovac, Maribor, Osijek, Šibenik i Zagreb. Svakako če ova takmičenja svojom serioznOšču najodličnije upotpupiti program zagrebačke proslave Kraljevog rodendana. Nakon takmičenja Sokolsko veče u prostorijama So-kolskog društva Zagreb, Bogovičeva 7.
SOKOLSKE RADIO VESTI
Skrečemo ponova pažnju našim jedinicama i članovima na sokolske radio vesti, koje daje beogradska radio stanica svakog utornika u 19.10 sati (a ne u 19.40, kako je pogrešno složeno u naslovu, u prošlom broju). Je-dinice neka svakako nastoje or* ganizovati zajedničko slušanje.
sredna nevarnost, rajši stisnimo zobe — molčimo in svoje mislimo! Tudi ne obljubljajmo ničesar, česar ne moremo izvršiti; ni kmalu lakega ra-zočarenja, kakor je neizpoln* jena obljuba. Vse to preudarimo in združimo pri tem svo je misli ob prestolu našega miljenca — brata saveznega staroste, da mu bomo mogli pristopiti prihodnje leto na ta dan očiščenih src in duš!
M. K.
IZ SLOVENSKOG SVETA
BUGARSKA I DOBRUDŽA
Strana žtampa ističe da če od-stupanjem Dobrudže Bugarskoj Rumunija izgubiti jednu od naj-bogatijih pokrajina, dok če Bu-garska time mnogo dobiti u eko* nomskom pogledu. Neutralna štampa podvlači takođe, da je Dobrudža od pamtiveka bugarska zemlja i da ogroman deo njenog stanovništva pripada bugarskom narodu. Ona je uvek bila žitnica Bugarske i najplodniji njen kraj. Šta je značilo za Bugarsku gu-bitak Dobrudže, pokazuje najbolje činjenica, da je luka u Varni, nakon toga gubitka, pala na izvoz od 700.000 tona godišnje, dok je pre toga imala izvoz od 1.500.000 tona.
IZ ČEŠKOMORAVSKOG PROTEKTORATA
Povodom godišnjice ulaska u rat, održao je protektor Von Nojrat u Pragu govor, upučen pretstavnicima nemačke i češke štampe. G. von Nojrat je kazao, da češka i Moravska danas pret-stavljaju ostrvo mira i sigurnosti, zahvaljujuči torne što su primljene u okvir nemačkog Rajha. Od početka rata kušale su zapadne sile da navedu Češku i Moravsku da igraju ulogu tro-janskog konja u granlcama Rajha. Zato su im f>oslužili češki e-migranti, koji su izdali otadžbi-nu. Zbog svega toga, Rajh je preduzeo akciju da vaspita u no-vom dutiu češki narod, što je u samom njegovom interesu.
Praški listovi javljaju, da je pred tamošnjim sudom osuden na smrt, u otsustvu, bivši pukovnik ČeŠkog generalnog štaba, Josip Huravy, koji je otudio važni vojni materija!, a sada se nalezi u inozemstvu.
IZ POLJSKOG GENERALNOG GUVERNEMANA
Odluka o stvaranju generalnog guvernemana u krajevima poljske države, koji su okupirani od Nemačke, komnetlra se još uvek u nemačkoj štampi. Generalni guverner dr. Frank je izjavio, da zaključak po kome se Poljska više neče smatrati kao okupirana pokrajina, ni kao tuda teritorija, več kao deo veliko-nemačkog Rajha, nema za cilj drugo, nego da garantira red i mir na tom prostoru i da zaokruži teritorij velikonemačke države. U vezi s tim nemački listovi javljaju, da je školska nastava u generalnem guvernemanu počela 1 septembra i da je otvoren velik broj poljskih škola. Osnovano je več i 6 nemačkih visokih škola u tom kraju, i to u Krakovu, Zakopanima, nemačkom Pšemislu, To* mašovu, Petrikovu, Helmu i Vrabci. Pored tih škola osnovani su i internati a njihovi apsolventi imaju ista prava kao i oni u nemačkom Rajhu.
„Felkišer Beobahter” javlja da je u okviru velike omladinske svečanosti u Berlinu, gaulajter Grajzer pozvao nemačke omla* dince i omladinke, da se nasele u Poljsku, koju treba kolonizo-vati nemačkim stanovništvdm. „Nemački istok je več vekovima zemlja germanske sudbine”.
VESTI IZ SLOVAČKE
U Bratislavi je održan kongres Slovačke narodne stranke, na kome je održao govor i pretsednik slovačke republike, dr. Tiso. U svom govoru je kazao, da Slo-vačka ima »zdrave temelje« i da Slovaci treba u svernu da slede g. Hitlera.
Драгутину Крамеру
Једне септембарске вечери пао је на прагу свога дома.
По свршенон послу, зликовци су се изгубили „незнано куд". Ни до данас ниг.у прпнађени.
А ја мислим на њега све чсш-Ае.
Вмдим ra v вежбаоници какО стижс да у јелном дану води децу, да поучава нараштајце, да пежба са старцјом 6paho»; ака-демије, утакмице, ралпе приред-бе и јавне ве.жбе нису се могле ни замислити без Љегове обил-не помоћи.
ЧуЈем му глас на седницима управе, у прбдњачком збору, v просветном одбору.
Гдегод се макнем, на њега на-Нђем; ма шта ми треба, од њега тражим. Не само ја. Сви мн.
Свуда је био, све је знао.
За њега није билд посла кога се либио; за њега није било за-датка, који не би хтео или знао извршити.
Под соколским кровом наЛа-зио је све задовољство и сву утсху.
Био је врсни Со*о, по души, по раду, по поштењу, по свима својим збнвањима.
Сокодска значка на његовим прсима увек се блиствла и била у правом смислу речи одраз ље-гових ocehatbH.
Знали смо да се мучн, да та-вори дане.
Сиромах, а врло скромнн. Није молио за nonoh никога. Трпео јб и стоички подносио сае тсго-бе. Желоо Је и настојавао да само својим трудом себе одржи. Али је слабо успевао, Готово cta врата била су за њсга за-
творена, осим оних соколских, само зато што је био Соко.
Његово име врло често су из-говарали малишани, младићи, па одрасли у целом једном крају нашс вароши. Јер су га сви саио по добру познавали.
Није онда никакво чудо што јб овако прошао. Он се томе и надао. И није вером преврнуо, иако је био прешао тек двадесет и четврту. Пуну годину лежи под хумком.
У овс тешкс дане; у ове дане колебања и смутњи, истичен ње-гов рад нашин млађим, па и ие* локупној нашој омладини за пример.
Нека мало више о њему рзз-
мисле.
Такав је био наш вољени брзт ДРАГО КРАМЕР, наша прва со-колска жртва лета Господњег хиљаду дсвет стотина тридесет и девете.
Мир пепел\’ његовом!
ЧЕДА С. ЖИВАНОВИЋ
Sednica plenuma Savezne uprave
Sednica plenuma Savezne uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije sazvana je za dan 7 septembar o. g., u 16 časova, u prostorijama Saveza u Beogradu.
Na dnevnom redu te sed-nice nalazi se više tačaka. koje su u vezi sa stanjem u jugoslovenskom sokolstvu i sa njegovim radom u buduć-nosti. Isveštaj o tom zaseda* nju o5>javićeino u idućem broju.
Deset godina od 6 septembre 1930
Šesti septembar 1930 godile ostao je u nezaboravnoj uspomeni sviju sokola i svih Jugoslovena. Radost, koja je toga dana obuzela srca sva-kog rodoljuba, nije mogla biti bez bola...
Banjica toga dana biče večno usečena u sečanju naroda našega. Mi, koji smo na 6 septembra 1930 gcdine iniali sreču da budemo okup-i.ieni na Banjici, oživečemo u dušama još jednom one neza-boravne utiske... Mase sveta Pritisle su ogromno Banjič-ko polje. Vojska, sokoli, razne organizacije, odličnici o-kupljali su se da prisustvuju jednom od najznačajnijih a-K'ata u istoriji jugosloven-skog imena, jugoslovenskog naroda i jugoslovenske vojske.
Nezaboravan je bio mo-menat, kada se na tribini po-javio ondašnji ministar vojske i mornarice general Hadžič! Stare ratne zastave naših pukova, zastave pod ko-jima je srpska vojska izvela podvige koji su zadivili ceo svet, kao da su osečale veli-einu trenutka, prestale su da lepršaju. Kao da su i one slušale reči ministra vojnog: ».Mi Aleksandar Prvi, po milosti Božjo,j i volji naroda Kralj Jugoslavije... da se nase stare srpske pukovske zastave zamene novima jugo-! slovenskim zastavama...« Sledila su imena pukova. A zastave slavne i krvave, ponosno su se savijale, da ustti- j; Pe mesta žajedničkim boja-j pr a, u kojima je orisana krv | i duša troimenog naroda;1 srečne da mogu poči uživati 'j večiti mir u tišini oplenaoke zadužbine, kraj groba Kralja Oslobodioca, gde su morale još jednom da zadrhte, kao n ek a d na bojnom pol ju, 1; ide su ugledale poslednji prt svoga Vrhovnoga koman- ; danta, koji ih je vodio iz po-bede u pobedu, a ko ji je da leko od njih i njihovih po-sestrima morao da izgubi život, na svetom putu mira .
Zadrhtali smo svi pred veličanstvom trenutka... A u drhtanju zastava, videli smo 1 bol za žrtvama tog istog dana... Mladi životi prestali su toga dan da žive, ali du-
njihove poletele su me-du poginule heroje za oslo-bodenje roda našega. I u tome drhtaju zastava, u to-nie bolu za mučenike, koji Padoše daleko od zastava slave, ali koji izginuše za slo-bodu svoga naroda, videli smo tugu njinu i žalost ne-'zrecivu, što još ne mogu da ispune san sviju Jugoslo-Vena... I kao da su govorile svojim naslednicima:	„Ono
sto nismo mogle mi, svršite vi... Povedite ujedinjeni na-r°d u danom momentu na Puteve nove slave, u borbu /a potpuno ujedinjenje na-r°da jugoslovenskog..."
A u očima barjaktara, u očima komandanata i vojni-*'a> u očima boraca, blistale su suze... Suze bola i radosti. Bola za danima, koji su doneli toliko slave i muka, a radosti što je došao dan
kada su svi Jugosloveni mogli da kažu:	Pod	jednim
Vrhovnim komandantom, u jednoj državi, u jedinstvenoj vojsci i pod jednom zasta-vom, spremni smo na sve za sreču Kralja, naroda i zemlje naše...
Tako je bilo pre deset godina... I od tada nije prošao ni jedan Šesti septembar, a da se jugoslovenski Sokoli nisu setili toga dana is 1930 godine.
Pa i ove godine, na Še-stog septembra, kada zabruje zvona sa crkava i zagrme topovi i prangije, pohrlimo ispod zastava naših u soko-lane, da se pomolimo za dug život mladoga Kralja, da se setimo zastava slavom ovenčanih što počivaju na Oplen-cu, da se setimo Mučenika tog istog dana, palih za i-deje naše, i da se zavetujemo da čemo biti i dalje borci svoga Kralja i svoga naroda!
J. M.
Смрт једног хероја ИВДНД ЖИВДН9ВИЋД
Прошлог петка сахрањен је на београдском гробљу, Иван Жи-ваљевић, први српски официр,
-е:
» -Ј
Vojnicima otadžbine hvala!
Ministar vojske i mornarice, armijski general g. MILAN Đ. NEDIČ uputio je svoj kraljevsko j vojnoj sili u aktivi i rezervi, ovu naredbu:	.
Vojniči otadžbine,
Danas se navršava godina dana kako vas je potreba, narodna i državna, pozivala pod vojničku zastavu. Vi ste se tome pozivu svesrdno odazvali.
Godinu dana pod vojničkom zastavom, priznajem, danonočno na vojničkoj dužnosti, nije lako izdržati. Vi ste bili svesni da je tako moralo biti radi sigurnosti vaših domova, vaših sela, vaših gradova, vaših milih i dragih, cele Otadžbine.
Za ovo dugo vreme službe op-štoj stvari, vi ste pokazali odlične osobine izvanrednih vojnika, vojnika od rase. Svuda ste bili ispravni, poslušni i disciplinovani; na službi verni do požrtvovanja; na obuci istrajni do divljenja; na utvrdivanju vredni do požrtvovanja. Vi ste zaslužili priznanje i najviših vaših pretpostavljenih starešina i celog našeg naroda. Dokazali ste da ste dostojni sled-benici onih junaka, koji su sed-mogodišnjom herojskom borbom i nepoštednim umiranjem stvorili današnju Kraljevinu Jugoslaviju. Mi se svi ponosimo vama. Ovlaščen sam od Vrhovnog Za-povednika sve zemeljske oružane sjle, da vam u ime Otadžbine, ko-ju vi volite nada sve, kažem": Hvala Junači! Budite i ostanite takvi dobri i sigurni branioci naše mile Domovine!
U to ime pozdravljam vas, Vojniči Otadžbine, sa:
Živeli naši dični Junači!
Živela Jugoslavija!
Župskl tečaj odbranim pripravnosti u Tuzli
Načelništvo Sokolske župe, Tuzla organizovalo je tečaj Sokolske obranbene pripravnosti koji je trajao 10 dana i to od 11 do zaključno 20 avgusta, a pohadalo ga je 17 tečajaca iz 6 društava.
Nastava u tečaju bila je izvedena strogo po programu Načel-ništva Saveza, a predavači su bili brača:	kapetan	Drinjakovič,
poručnik Golubovič, rez. potpu-kovnik S. Popovič, Šalih Salih-spahič i Manojlo Vlatkovič žup-ski prednjau koji je ujedno bio i voda tečaja.
Tokom tečaja izvršena je sa
tečajcima ratna služba na terenu, a na završetku je izvršeno i školsko gadanje na vojnom stre-lištu 15 peš. puka.
Tečaj je obišao i izaslanik Na-čelništva Saveza brat Bogdan Maksimovič, koji se je tom pri-likom najlepše izrazio o uspjehu tečaja, pohvalivši rad i nastavni-ka i tečajaca.
Tečaj je zaključio starešina župe brat Nikifor Todič veoma li-jepim i patriotskim govorom u kome je poželio svima tečajcima uspješan rad kako u svojim tako i u ostalim jedinicama župe.
који je 1918 године, ca својим ескадроном први ушао у Бео-град. Бројни говорници велича-ли су успомену на храброг о-фицира, чији је живот био ис-пуњен само љубављу за Краља и Отаџбину. Нарочито су дир-љиве речи биле свепттеника r. М. Радуловића, који је поред о-сталога рекао:
„Када би Београд знао кога данас сахрањују, био би сав у црним заставама. Незна престо-ни град, данас велике Југосла-вије, -да за увек одлази шегов син, јунак, који је ирви 1918 го-дине ушао у Београд, с голом сабљом у руци, пресекавши, по-пут Хајдук-Вељка, ропски ла-нац...“
Коњички капетан Иван Жива-љевић, рођен је у Београду 1895 године, где је са одличним ус-пехом свршио војну академију. Био је оличење јунака и ратни-ка, упркос многобројних рана, од чијих је последица и умро у најлелшој мужевној Доби-
Југословенски соколи увек су знали да uene народне јунаке, ua he и на првог весника сло-боде наше поносне престонице задржати трајну успомену.
VAŽNE IZMENE U ZAKONU O USTROJSTVU VOJSKE I MORNARICE Mipistarski Savet	propisao	je
Uredbu o izmenama i dopunama u Zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice, prema kojoj je povečan rok službe u stalnom kadru od 18 meseci na dve godine za punorokovce, a za	regrute	sa
skračenim rokom od 9 meseci na 18 meseci. Za sveštenike odnosno bogoslove, povečan	je rok	od
šest na dvanaest meseci, u bolničarskim četama, a za dake regrute od devet na dvanaest meseci. Za dake koji	ne polože
ispit za rezervnog potporučnika predvideno je povečanje, roka sa 14 na 18 meseci. Povišeme su pla-te podoficirima i propisane izmene u polaganju ispita. Zavedena je Generalštabna struka. U uredbi su predvidene još neke izmene. Uredba stupa na snagu danom obnarodovanja u »Službenim no-vinama«.
Događaji u svetu
OVOGODIŠNJA BERBA KUKU-RUZA
Ma da je letina u Jugoslaviji ove godine gotovo na svim po-dručjima podbaciia, najpouzdani-je informacije tvrde, da če ber-ba kukuruza bti ove godine daleko bolja nego prošle, i da če taj višak, prema prošloj godini, iz-nositi do 150.000 vagona. Prošlo-godišnja berba iznosila je 340.000 vagona.
Konačni rezultat zavisi od vremenskih prilika, a po gotovo od toga, da li če biti dovoljno sun-ca. Cene novom kukuruzu u terminu su oko 180 dinara za 100 kg., što znači da če novi kukuruz ipak biti jeftiniji nego stari i da če se cene moči stabilizovati.
Obzirom na pomanjkanje drugih prehranbenih sredstava i na važnost koju ima kukuruz zapre-hranu naših širokih slojeva, treba da se naši merodavni faktori po-brinu da osiguramo sebi potpuno dovoljne zalihe za prehranu sta-novništva u svim našim kraje-vlma.
Najvažniji dogadaj minule nedelje je svakako bečka presuda sila osovine, prema kojoj Rumu-nija treba da otstupi Madžarskoj gotovo polovinu Erdelja. Taodlu-ka je izazvala golemo zadovoljstvo u Madžarskoj, i isto tako nezadovoljstvo u Rumuniji. Medu-tim je krunski savet u Bukure-štu, i pored toga, prihvatio arbi-tražu i obvezao se ispuniti njene uslove, izjavljujuči da je time hteo izbegnuti još gore nesreče za zemlju. Nezadovoljstvo u Rumuniji očituje se u mnogobroj-nim demonstracijama, koje vlada doduše zabranjuje, ali koje neprestano rastu, tako da poslednje vesti govore, ne samo o sukobi-ma iztnedu vojske i demonstrana-ta več i o poganičnim incidenti-ma. Tvrdi se, da je voda seljačke stranke, Maniu, odlučio, da se postavi na čelo nezadovoljnika; a neproverene vesti govore, da su pojedine formacije rumunske voj ske odlučile da se šilom odupru predaji izgubljenih krajeva. Vladina štampa tvrdi, da demonstracije vode komunisti, a neutralni listovi javljajo, da je Nemačka uložila protest u BukureŠtu, zato što su demonstranti napadali sile osovine. Poslednja zvanična saop-štenja kažu, da su demonstracije u nekim krajevima nosile karakter pokušaja prevrata. Nemačka štampa ipak ističe, da ne treba podavati veliku važnost tim demonstracijama, pa se nada, da če ustupanjc teritorije uslediti bez jačih incidenata.
Prema poslednjim vestima, vlada g. Džigurtua u Rumuniji je podnela ostavku, a mandat za sa-stav nove vlade je dobio general Antonesku, koji je poznat kao pristalica Nemačke i Italije. *
Zračni napadaji Nemačke na Englesku bivaju iz dana u dan
sve jači i nemačka tampa podvla-či uspeh tih napadaja. Italijanska štampa veli, da je cilj nemačkih napadaja, da onesposobi britan-sku zračnu odbranu, a posle toga da prede u direktan napad. En-gleski zvanični krugovi ističu ta-kode, da još uvek postoji opas-nost da Nemci pokušaju iskrca-vanje u Engleskoj i da če ta o-pasnost trajati sve do druge po-lovine septembra, kada počinju nepovoljna vremena. I britanski ministar vojni, g. Eden, je izjavio da očekuje taj napad, ali da isto tako očekuje dan, kada če svi rodovi britanske vojske biti spremni da predu u ofanzivu i da do-
vedu do pobede. Naprotiv tome, italijanska štampa tvrdi, da En-gleska pretstavlja opsednutu tvr-davu, kojoj nema izlaza.
Britanski avioni u poslednje vreme su preduzeli nekoliko zračnih napadaja nad Nemačkom i Italijom pa su izmedu ostalog bacali bombe nad Berlinom i Min henom, te nad okolinom Milana, Turina i Id. Nemačka štampa ističe, da snaga nemačke avijacije nije ni najmanje oslabljena, a a-gencija Rajter izjavljuje, da" če Velika Britanija do meseca aprila dobiti iz Amerike 14.000 aviona.
*
Kancelar Rajha, g. Hitler, odr-žao je prekjuče govor, koji je izazvao opštu pažnju u svetskoj javnosti. U svom govoru g. Hitler je istakao rešenost, da se de« finitivno obračuna sa Engleskom i nagovestio je odlučni napadaj na britanska ostrva. On je kazao, da je Nemačka spremna da izdr-ži i najdulji rat te da ima sva odlična ratna sredstva, dok En« glezi raspolažu samo pretnjama gladu i zimom, i služe se blefo-vima. Englezi sc neprestano pi-taju, zašto ne dolazimo da napa« dnemo na Englesku, a mi im od-govaramo, da se strpe, da če Nemci več doči.
*
Izmedu američke i engleske vlade postignut je definitivan sporazum, da Engleska dopusti Americi, da na izvesnim britanskim ostrvima u Atlanskom i Ti-hom okeanu uredi svoje vazdu-hnplovne i inornaričke baze, dok istovremeno Amerika ustupa Engleskoj 50 razarača, koje če Engleska upotrebiti za pojačanje ratne flote. Engleski listovi ističu veliku važnost tog sporazuma, prema kome če Amerika preuze-ti čuvanje britanskih vojnih interesa na izvesnim udaljenijim bazama a u isto vreme če 50 Ameriških ratnih lada poslužiti Veli-koj Britaniji, da pojača kontrolu nad Okeanima, da pojača svoje pomorske snage u Sredozemnom moru; i što je najvažnije, da pojača pomorsku odbranu kanala, za slučaj direktnog napada Nemačke.
I pretsednik Ruzvelt je istakao važnost ovog sporazuma, a mnogi neutralni listovi vide u njemu prvi korak za stupanje Amerike u rat. Ti isti listovi ističu, da je propaganda za ulaženje u rat na strani Engleske, u Americi svaki dan jača.
Pregled sportskih doga-đaja u zemlji i vani
CITAJUCI
Ljubljansko „Jutro" podvlači, da organ ne mačke manj i ne u Sloveniji, ..DEUTSCHE NACH-RICHTEN", opširno beleži i prenosi NAPADAJE LJUBUANSKOG LISTA „SLOVENEC" NA SOKOLSTVO i na druge narodne organizacije, za koje tvrdi, da su pod uticajem nekih tajnih organizacija. Nemački list veli, da je iz „Slovenčevog“ pisanja jasno, zašto su sve te organizacije, pa čak i skauti, protunemačko ras-položem, pa u vezi s a time „Deutsche Nachrichten“ napada, ne samo Sokole, več i Skaute.
Kao što se vidi. „Slovenec“ (i neki drugi listovi) i ne pišu za druge, nego za — „Deutsche Nachrichteni".
•
„Hrvatski list", ko ji izlazi u O-sijeku, ustaje protiv onih koji pristaju na odlaganje hrvatskog pitanja i kaže, da „Banovina Hr-vatska ne sme da bude zapreka daljnjim nastojanjima hrvatskog naroda, da svoja narodna prava ostvgri u cjelini“. Naročilo ustaje protiv onih, „koji se boje raspa-Ijivanja nacionalnih i političkih strasti u današnjim vremenima" i kaže da se Hrvati ne smeju oba-zirati na te bojazni. List završava: „Hrvatski narod zna da sporazumom od 26 avgusta prošle godine ni je riješeno hrvatsko narodno pitanje. Hrvatski narod traži, da se njegov položaj u kolu drugih naroda več jed-nom odredi i ustali .On osječa, da je i momenat za to1'. Medutim, ni to ni je još sve! Polemišuči sa „Samoupravom", taj isti „Hrvatski list" kaže:
„Oko nas se rješavaju najte-ža pitanja bez potresa. Ne pir ta se ni za negodovanje ni za zadovoljstvo. Pitanja se na-prosto rješavaju, a države i narodi uzimaju na znanje i najkrupnije odluke. Mi pak Hrvati znamo, da nitko ne as-pirira na naš teritorij i da nam ne prijeti nikakva opasnost iz-vana. „Samouprava" bi željela, da hrvatski narod spava baš sada, kada je situacija povolj-na. Ona bi htjela da se odnos Hrvatske i Srbije rijc*ži u „bo-Ijim vremenima“. Što ona misli pod „boljim vremenima ", to znamo vrlo dobro. Ali mi Hrvati ne želimo baš ta „Samo-upravina bolja vremena".
Nema boljeg vremena od sada, samo ga treba isKoristiti“. Jasnije nije moguče govoriti! Sem, ako citiramo i treči članak „Hrvatskog lista", o deobi Rumu-nije, u kome se kaže:
„Presuda izrečena u Beču svakako je pravedna. Taj osje-čaj imaju svi, koji nisu intere-sirani. Nemaju ga samo Ru-munji, jer je njihov politički odgoj bio posvema kriv“.
*
U klerikalnoj „Hrvatskoj Straži4' čitamo napis, pod naslovom „POSLOVANJE NA 6 RUJNA", u kome se kaže, da „prema okru-žnici Banske vlasti, imaju na 6 rujna biti zatvoreni svi lokali itd.
Sta je pak taj „6 rujan", to „Hrvatska Straža" ni za živu gla-vu neće da kaže...
*
U z^grebačkim novinama čita-mo krupan naslov, koji glasi:
„Pretsjednik Hrvatske Šport-ske sloge, dr. Juraj Krnjevič, predvida prekid »portskih odnosa izmedu Hrvata i Srba, ako SSSS ne smogne snage, da obustavi dosadašnje metode".
NOV1NE...
U svojoj izjavi dr. Krnjevič na-braja čitav niz „strašnih stvari“ i „strašnih primera", koji se čine u Beogradu na štetu hrvatskog športa. Da li su te „strašne stvari“ zaista tačne, i da li su zaista tako „strašne", ne znamo; ali držimo da bi čovek, koji je generalni sekretar največe partije kod Hrvata, ko ja danas ima i svojih krupnih odgovornosti, mogao re-šavati sportska pitanja i odbijati nepravde sportskih klubova u Beogradu, i bez toga, da tako bučno najavljuje — nove preki-de odnosa izmedu Srba i Hrvata... *
U „Hrvatskom dnevniku“ i „Hrvatskoj straži" čitamo čitave tuž-balice zbog „SLOVENIZACIJE HRVATA“ U ŠTRIGOVI I RAS-KRUJU. U tim elancima se kaže, da su „pojedini hn’atski svečenici kažnjeni zbog svoje hrvatske djelatnosti"; da se, umjesto hrvatskih katihizama, uvode slove-načkida je „Dr. Korošec, čim je došao u Ministarstvo prosvete, maknuo iz Štrigove jednog hrvatskog učiteljada „slovenački revnitelji skidaju hrvatske natpi-se“; da se „na svakom koraku o-sječa nasilna sistematska slovenizacija", i da je „iandarmerija u-pravo neumorna u proganjanju Hrvata“, itd.
Kao što se vidi, „zasebni indivi-dualitetr su kao stvoreni da čaš i u najsitnijim opštinama iza/.iv.i-ju čitave „medu narod ne" afere izmedu Srba, Hrvata i Slovenaca..
*
Banska vlast u Zagrebu objavila je saopštenje u kome kaže, da je „ŠKOLSTVO U BANOVINI HRVATSKOJ ZATEKLA U DE-ZOLATNIM PRILIKAMA" i da joj treba nekoliko stotina učitelja, da bi se te prilike popravile. Medutim je ta ista banovina „stavila na raspoloženje Ministarstvu prosvete" tj. maknula iz Banovine Hrvatske, čitav niz odličnih na-stavnika, Hrvata i Srba, samo zato što su bili jugoslovenski ori-jentisani, Hi su bili članovi sokolskih društava...
U istom saopštenju se kaže, 1a se „banska vlast našla pred teš-kim zadacima, da rastavljene tračne drugove sastavi, te da učite-Ijima koji imaju dece za srednju školu, omoguči da ih mogu ško-lovati’ Itd. „Sokolski glasnik" je, medutim naveo čitav niz sluča jeva, u kojima je banska vlast o-bratno postupila, pa je sestavljene bračhe drugove rastavila, a učitelje koji imaju dece za srednju školu, premestila u najzabačenija sela, — samo zato jer su odlični rodoljubi i jer su članovi Sokola...
Glasovi o francuskim kolonijama
Engleski listovi javljaju, da u francuskim kolonijama u Africi i Aziji raste pokret za otcepljenjc od današnj« francuske vlade u Višiu, i za nastavak rata na strani Enleske. Prema tim vestima su se tri francuske kolonije u Africi več izjasnile da pristupaju generalu De Golu, kao i neke kolonije u Aziji; a očekuje se da če tom pokretu pristupiti i Indoki-na, Martinik i td. En?Iezi očeku-ju od toga pokreta velike strateške koristi, dok nemačke informacije tvrde, da Martinik ne pri-staje uz generala De Gola, a i druge vesti o tome da nisu sas-vim tačne.
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Stručni odbor Sokolske župe Osijek izradio je vežbe za medu-župsko takmičenje članova i na-raštajaca na spravama, koje če se i ove godine održati u Osijeku i to u decembru mesecu. Vežbe su ovih dana razaslate svima susednim župama radi uvežbava-nja. Ove godine uvedena je tio-vina, da se prosta vežba ne pro-pisuje nego može biti Slobodan sastav. Svi ostali uslovi ostali su isti, kao i ranijih godina kod o-vog takmičenja.
Koncem septembra o. g. odr-žače Sokolska župa Osijek župsko takmičenje u školskom i boj-nom gadan.iu sa malokalibarskim puškama. To če biti prvo takmičenje ove vrste u ovoj župi.
B. S.
*
Sokolsko društvo Dugaresa
priredilo je 30 i 31 avgusta društvene utakmice u sedmeroboju za članstvo i naraštaj, pod vodstvom načelnika br. Filipa Koka. Prvi dan se takmičilo u prostim vežbama, na spravama i u ideologiji sokolstva, a drugi dan u lakoj atletici, na letnjem vežba-lištu. Sudili su brača Milosavljevič i Hanak, a za prosvetni deo takmičenja, sestra Barka Petrovič. Utakmice je posmatrao lep broj članstva i prijatelja sokolstva. Svega se takmičilo 20 tak-mičara: 7 članova, 6 članica, 8 naraštajaca i 7 naraštajki, koje je na početku i svršetku takmičenja pozdravio br. Kok, pohva-livši uzornu disciplinu i jaku vo-Iju takmičara, koja je omogučila da utakmice u potpunosti uspiju. Rezultati biče saopčeni na svečano] sednici, 6 septembra, prili-kom smotre, koja če tog dana ' :ti priredena u društvenom domu.
*
Sokolska župa Mostar priredila je odbrambeni tečaj za sokol-sku omladinu sa svog teritorija. Tečajem je rukovodio načelnik župe, br. L. Prnjatovič, uz sa-radnju brojne brače tehničara. Kao nastavnici predavali su te-čajcima pored ostalih i Miodrag Nikolič, komandant mesta u Ne-vesinju, dr. Novak Lojovič, sre-ski lekar i dr. Tečaj je sa uspehom završilo svih 12 polaznika.
*
Sokolska četa Medari-Trnava,
jedna od najvrednijih jedinica u Sokotskoj župi Zareb, održala je u nedelju javnu vežbu sa ogromnim uspehom. Veliki broj gradan-r-tva i sokola pozdravio je starešina, br. B. Kneževič. Posle pozdrava zastavi izveden je nastup, sastavljen od brojnih tačaka. Su-delovale su i bratske jedinice iz Nove Gradike i Okučana, te okol-ne čete. Odigrane su i dve utakmice u odbojci, prva izmedu Nove Gradiške i Okučana, a druga izmedu Okučana i domače sokolske čete. U ime župe Zagreb pri-sustvovao je priredbi br. Viktor Heumer, tajnik župe, u ime društva Nova Gradiška, br. Kratki Juraj, tajnik. Uspeh javnog na-tupa potpuno je zadovoljio.
hodite HOi/c pcetptaiMke 0S&UolsUc*n QIosmUu"
U Lozani je, u 64 godini umro čuveni šampion u džiu-džicu Ar-man Šerpijod, koji je sedam pu-ta osvajao prvenstvo sveta u džiu-džicu, pobedivši 1926 g. Ja-panca Išitara.
Medunarodna futbalska utak-mica Jugoslavija—Rumunija za Dunavski kup koja je trebala da se drži 6 septembra o. g. u Beogradu, održače se 26 o. m. u Beogradu.
Škola telesnog vaspitanja Mi-nistarstva fizičkog vaspitanja naroda, koja če se podiči na stepen Fakulteta, raspisala je štipendije za svoje ovogodišnje študente. Molbe se šalju na Rektorat škole, Beograd, Deligradska br. 27.
Na plivačkom takmičenju za prvenstvo države izmedu „Jadra-na“ (Split) i »Viktorije« (Sušak), koja je održana u Splitu, pobe-dila je »Viktorija« sa rezultatom 64:44 boda. Vaterpolo 4:1 za »Viktoriju«. Na ovom takmičenju plivačica »Jadrana« naša rekorderka Danica Beara u 100 m. slo-bodni stil postigla je novi jugoslovenski rekord u vremenu 1:12,2.
Na plivačkom takmičenju u Herceg Novom postignuti su ovi rezultati: 1) »Jadran« (Herceg Novi) 222, 2) »Neeptun« (Tivat) 78, 3) »Primorac« (Kotor) 55 bo-dova.
Florijanova (Jugoslavija) i To-noli (Italija) osvojile su prvenstvo damskog dubla u tensu, u Budimpešti.
Medunarodna futbalska utak-mica izmedu Madarske i Španije, održače se 8 septembra u Mariboru. Revanš če se odigrati idu-če godine u Budimpešti.
Ruski Jaht-klub u Beogradu u okviru proslave rodendana NJ. V. Kralja Petra II, prireduje 6 septembra tradicionalnu regatu jedrilica na Savi. Regata če se održati od 10 do 13 časova.
Voda Nemačkog športa g. Fon Camer und Osten poklonio je bugarskoj omladini jednu vazduš-nu jedrilicu najnovijeg tipa.
Na boks-meču u Beogradu prvak države u srednjoj kategoriji Luka Popovič pobedio je prvaka Srpskog bokserskog potsave-za Dušana Dimiča na poene u 10 rundi.
Punčec je osvojio prvenstvo Hrvatske u tćni'u. Rezultati su: Mitič—Palada 9:7, 6:2; Punčec— Mitič 6:1, 6:4, 6:2.
U trečem kolu Srpske nogometne lige odigrane su ove utakmice: BSK—»Jugoslavija« (J) 3:1 (1:1), »Jugoslavija« (B)—»Slavi-ja« (S) 2:1 (2:1), »Jedinstvo«— »Vojvodina« 2:1 (1:0), »Gradan-ski«—»Bata« 3:2	(1:1), 2AK—
BASK 2:1 (1:1).
U trečem kolu Hrvatske nogometne lige odigrane su ove utakmice: HAŠK—»Slavija« (O) 4:1 (2:0), »Gradanski«—»Železničar« 8:0	(5:0), »KonKordija«—»Bačka«
2:1	(2:1),	»Split«—»Slavija« (V)
3:1	(1:1),	»Hajduk«—»Sašk 4:0
(4:0).
U Srpskoj ligi red klubova je ovaj: I BSK sa 6, II »Jugoslavija”	(B) 5, III „Jedinstvo” 4, IV
»Bata« 3, V »Slavija« 2, VI »Jugoslavija« (J) 2, Vil »Vojvodina«
2, VIII ŽAK 2, IX »Gradanski« 2, X BASK 0 bodova.
U Hrvatskoj ligi plasman je o-vaj: „Hajduk” 6, „Konkordija” 6, »Gradanski« 4, »Hašk« 4, »Split« 4, »Slavija« (O) 3, »Sašk« 1, »Bačka« 0, »Slavija« (V) 0, i Železničar 0 bodova.
U velikoj biciklističkoj »trči oko Srbije« kojoj cela naša štam-pa poklanja veliku pažnju, a koja traje devet dana učestvuju 32 vozača, od ko.iih su 9 Slovenaca, 4 Hrvata i 29 Srba. Toliko ih je pošlo sa starta u Beogradu 29 avgusta u 7 časova, ispred »Moskve«. Startni znak dao je Mini-star g. ing. Bešlič. Pruga je du' gačka 1332 kilometara i ide ovim smerom:	Beograd — Šabac —
Zvornik — Sarajevo — Višegrad — čačak — Kos. Mitroviča — Skoplje — Vranje — Niš — Kragujevac — Beograd. Takmičari su pre polaska na trku posetili Avalu i poklonili se Grobu Nez-nanog Junaka. Nagrade za ovu trku dali su mnogi, a največe: Ministar fiz. vasp. naroda, Minj-star finansija, »Pravda«, Radio-Beograd, „oPlitika”, „Vreme”, Pretsednik Kr. vlade i Pretsednik Beogradske opštine. Najbolje plasirani takmičar dobiče skupo-ceni pehar Nj. V. Kralja Petra II. Prošle godine pobedio je Avgust Prosinek.
U Šabac je prvi stigao Zagrep-čanin Davidovič, u Zvonik Poku-pec, u Sarajevo Drljačič, u Višegrad Slovenac Peternel, u Čačak Peternel, u Kos. Mitroviču Peternel, koji ujedno u ukupnom plas-manu posle prevaljenih 737 kilometara vodi sa rezultatom 29 časova, 21 minut, i 55 sekundi, drugi je Gertner (Slovenac) 29,31,42, treči Podmilščak (Slovenac) 29, 41, 42, četvrti Davidovič (Zagreb) 29, 56, 48, peti Gvabner (Slovenac), šesti Veljkovič (Beograd) itd.
Na stadionu u Subotici održa-ne su lakoatletske utakmice za pehar »Vremena«, kojega je o-svojila beogradska »Jugoslavija« po treči put, definitivno sa 63 boda drugi je BSK sa 59 a treči SLAK sa 16 bodova. Postignuti su ovi rezultati: 100 m. = 10,09; ku-gla 13.37 m., 400 m. = 53,04, 1500 m. 4,10, skok s motkom = 340, diskos — 41 m., koplje = 48 m., troskok = 13,08, skok u vis — 175 srn., u dalj — 7,17 m. 5000 m. = 16,05.
U Lajpcigu je pred 35.000 gle-dalaca Nemačka tukla Finsku u nogometu sa katastrofalnim rezultatom od 13:0 (8:0).
U Zagrebu su održane junior-ske plivačke utakmice za prvenstvo države. Prvenstvo države o-svojio je »Jug« (Dubrovnik) sa 210 bodova, slede: ZPK 150, »Ilirija« (Ljubljana) 103, »BOB« (Beograd) 41 bod, MPK (Maribor) HPK (Dubrovnik), SSU (Sombor) »Maraton« (Zagreb). Vaterpolo: »Jug« 6, HPK 4, ZPK 2, »Maraton« 2 boda. Plivačica »Ilirije« Finkova plivala je 50 m. slob. stil za 32,6 (nov jugoslovenski rekord).
Vrhovni biciklistički savez odu-zeo je dozvolu hrvatskim i slove-načkim biciklistima, koji učestvuju u »Trči oko Srbije«.
Ivan Sedlaček
■m
'-Ai
NAJVEČE USPEHE
na takmičenju sleta g. 1941 postiti dete na spravama specialne
Tvornice gimnastlčklh sprava
J. OR AZEM
RIBNICA — Osnovana g. 1881
ŠIKANIRANJE SOKOLA . nam iz Splita: Banska vlast
Je nedavno penzionisala nastavnima osnovne Škole, M. Serventi, i ako tnu je đo pune penzije manjkalo samo mesec dana. Za pen-zionisanje ne postoji nikakav razlog. Jer je Serventi još u punoj snazi i odličan nastavnik, ali je kriv zato, što je dobar Jugoslovan i što je svoju decu odgojio u sokolskom duhu, tako da je njegov sin brat Nedjeljko Serven-pročelnik Sokolskog student-skog srediSta u Beogradu, a u Splitu je do nedavno uredivao omladinski list »Mladi Soko«. Penzionisanje činovnika mesec dana pre riavršenja prava na pu-penziju je najbednija vrsta šikaniranja, ali se protivnici Sokolstva u Banovini Hrvatskoj i njime služe, kada hoće da nas Pogode. Tim penzionlsanjem je J'rednom učitelju oduzeto nekoliko stotina dinara mesečno, čime J« teško pogoden, zajedno sa svojom brojnom obitelji.
akademija sok. društva
BEOGRAD III
Sokolsko društvo Beograd III, "ojvodanska ulica, prireduje u subotu, 7 o. m., u društvenim Prostorijama svečanu akademiju Sa biranim programom. Društvo sp nada, da če akademiju pose* titi ц velikom broju članovi i prijatelji sokolstva. Početak u 21 s.
ЧДСОВНИЧДР И ЈУВЕЈ1ИР
M. МИТР0ВИЋ
Теразије 22 (до Москве)
има швајцарских часовника ea руку и џеп, влатног на-кита, кристала, сре-бра, аеха ра и плакета
Браћи и сестрама попуст Цене врло солидне. Стручан рад Тражите цене за израду клипаца и значака
ТКО ЈЕ MALOKRVAN, BLIJED
i uopće slabog zdra-vlja, neka upotrebi najnoviji specijalitet ,,FERRODOVIM“ ojiotvara vanredan petit i vrlo brzo o-oravlja svaku osoli kojoj je bilo kak-a bolest narušila iravlje. Za dobar spjeh dovoljne su ■6 flaše. Cijena 1 fl. '.40.- sapoštarinom ). 45.-, 3 fl. D. 120.-anko. Proizvađa •\r. Ph. A. Mrkuiić, apotekar u Mostaru (banovina Hrvatska). Dobiva se i u apotekama Reg. S. Br. 6682(32
RISU
E ZDELAVA POTPLATNEGA USNJA
ATA VERBIČ!
tovarna usnja
TRŽlC
tHodna veUltQovi*ia Anion Adamič Utoni
Ako hočete biti zadovoljni, potem kupujte za sebe in svojo družino moške klobuke, kravate, perilo vse vrste, nogavice, dokolenke in vse pletenine domačega izdelka; Ročne torbice, aktovke, nahrbtnike denarnice; Dežnike in šolske potrebščine; — Volno za strojno in ročno pletenje, konfekcijo in manufakturo na drobno in debelo.
НаЈвећи и најлепши избор
МУШКИХ ШТ0Ф0ВД
добиКете код п о з н а т е ф и р м е
,,SPORTEX‘
Нњ. Љубице бр. 2 БЕОГРАД
PAŽNJA!
Upozoravamo na oglas u idućem broju naše ga lista:
»CIMEAN«
Највеће стоварише штофа 3 A Д A M E и ГОСПОДУ као и кројачки прибор
11 \ 11; E3 Ш
3ctf/\a6	v
Основано 1844 године
mu mm mm mm mm
ДРЖАВНА ХИПОТЕКАРНА БАНКА |
КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
ЦЕНТРАЛА У БЕОГРАДУ
ГЛАВНИ ФИЛИЈАЛИ: Загреб, Љубљана, Сплит, Сарајево, Цетиње, Нови Сад, Скопље, Бања Лука, Земун и Ниш.
ФИЛИЈАЛИ’	Крагујевац, Петровград и Ваљево.
АГЕНЦИЈЕ:	Чачак, Панчево, Битољ, Пријепоље и Шабац.
БАНЧИНО СТАЊЕ НА ДАН 30 1УНА 1940 ГОД.
АКТИВА
Готовина и благ. записи Зајмови
Хартије од вредности Разна актива
Обртна средства Евидентне позиције
Д и н a p а
526.000.000.-
9.347.000.000,-
1.523.000.000,-
352.000.000,-
11,748.000.000,-
9.940.000.000,-
Д и н a p а 21,688.000.000,-
Фондови и јавни капитали Приватни улози Текући рачуни
Заложнице, обвезнице и аванси Сопствени фондови Разна пасива Обртна сретства Евидентне позиције
ПАСИВА Д и н a p а
2.912.000.000,-
1.103.000.000,-
5.925.000.000,-
853.000.000,
474.000.000,-
481.000.000,-11,748.000.000,-
9.940.000.000,-
Д и н a p а 21,688.000.000,-
ДРЖАВНА ХИПОТЕКАРНА БАНКА ОБАВЉА СВЕ ВРСТЕ ДУГОРОЧНИХ И КРАТКОРОЧНИХ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА
За улоге на штедњу примљене по ступању на снагу Уредбе о исплати улога код новчаних завода од 7 септембра 1939 год., као и оне који су отказани у смислу Уредбе, а нису подигнути о отказном року ВАЖЕ РЕДОВНИ УСЛОВИ ЗА ИСПЛАТУ УЛО ГА КОД ДРЖАВНЕ ХИПОТЕКАРНЕ БАНКЕ,
који су били на снази пре доношења поменуте Уредбе.
Qa све банчине послове јамчи Дрн-гава
(VWV%#VWWVWViV l#WWWWVV
Požar
provaFa
nezgoda
život
kao i sve ostale vrste osiguranja vodi
SLAVIJA
Jugoslavenska osiguravajuća banka
U LJUBLJANI
Ekspoziture: LJUBLJANA u novoj zgradi — Gajeva ul. 2
Podružnice: Beograd, Novi Sad, Osijek, Sarajevo, Split, Zagreb.
Centrala:	Celje,	Maribor,
Skoplje, Vršac.
ZA STUPSTVA S V U D A!
j
Ji
LJUBLJANSKA KREDITNA
*  -________________
BANKAM LJUBLJANI
FiHjale:
Beograd, Celje, Kranj, Maribor, Ptuj, Rakek, Slovenj-Gradec, Split, Šibenik, Zagreb
Prima uloške na štedne knjižice i tekuće račune uz najpogodnije ukamaćivanje, finansira trgovinu i industriju, te vrši sve bankovne poslove brzo i kulantno.
PIVO
<
<
$
LEZAK
BOK
iz
Pivovarne „UNION" Ljubljana | se najbolj priporoča
God. XI — Broj 36
SĆKOLSKI GLASNIK
Strana 11
»MOTVOZ IN PLATNO« D. D.
GROSUPLJE PRI LJUBLJANI
I 2 R A Đ U J E:
MRE2E: za odbojku, za nogomet, za tenis.
UŽETA: za penjenje, za planinare i druge svrhe. PLATNA: Lanena i kudeljna te impregnirane ponjave.
KANAP: Sve vrsti, pletene lavinske užice te za prozor*
i sve vrsti gurtne.
I
CENE BEZ KONKURENCIJE DOMAČI rad, domaCi kapitai
Ustanovljeno leta 1823
Samo
z zaščitnim znakom so prave znano prvovrstne pristne
KRANJSKE KLOBASE
Priznane kot „S P E CIA LIT E T A“ od starorenomirane
tvrdke:
Miroslav URBAS Lubljana,
Slomškova ulica 13 (poleg Mestne elektrarne)
Brzojav: Urbas Ljubljana - Telefon št. 33-22
Lojze Kane,
tvornica kvasca
Mengeš
h
S VSEH L ^ VRST1 ______
IK1LV ŽARNA
Ljubljana, mimatinova 15	|D)(^l!JJ
IGLE ZA SVE SISTEME STRIKAČIH M A S I N A
*viamant
Pletaći Strojevi najnovije konstrukcije špulmašine, specijalne šivaće mašine za trikotažu.
A D O I. F
Masarikova c. 19
U H R, LJUBLJANA
Telefon 44-34
Pripadnikom sokola se priporoča gostilna
„FIGOVEC"
H O C E V A R F R A IV C •
LJUBLJANA T y r i e v a ul. 13
 iiiiiiiiiiiiiiiiiiii
T U K K
Mednarodna špedicija Prosto javno skladišče LJUBLJANA
PREVZEMA:
Ocarinjenje
uvoznih in izvoznih pošiljk to hitro, skrbno in po najnižji tarifi, Revizija pravilnosti zaračunanja carine in vse informacije besplačno. VINARJEVA CESTA ŠT. 33 (nasproti nove carinarnice) Telefon št. 24-59 Prevaženje vsakovrsnega blaga, kuriva, strojev, selitve v Ljubljani in izven Ljubljane z vozovi in avtomobili in to hitro ter po nizki ceni. MASARYKOVA CESTA ŠT. 9 Nasproti mestne elektrarne) Tel. št. 21-57
Vskladiščenje
raznega blaga kot tudi poništva v vl«»tnem, mestne troiarlneln uvoznine prostem JAVNEM SKLADIŠČU. Oskrba inkaso — povzetij. • KOTNIKOVA ULICA ST. 12 (nasproti mestne elektrarne) Tel. št. 80-73
Tvornica TANINA Sisak D. D.
proizvodi slijedeće ekstrakte:
Kestenov ekstrakt Smrekov	„
Hrastov	„
Kveljačo	n
Valonca	„
Mimoza	„
i razni miješani ekstrakti. Si-rovina se nabavlja iz naše države, Atrike, Azije i Južne Amerike
REBOLJ IVO
Komenda pri Kamniku, Drav. Banovina
SPLOŠNO PČELARSTVO!!!
Izdeluje raznovrstne ščetke, zid. čojice šimnate omela, ribarice ter vsa v to stroko spadajoča dela.
Specialna izdelava omel, ter valerjev (Walzen) za tekstilne tovarne.
Tvrtka kupuje žimo in ščetine (peraice) po najviših cenah.
POSOJILNICA
v
RIBNICI
registrovana zadruga z omejeno zavezo
ПРВИ KOPAK
4-
•	jMV	.Ti	2i4У	"■ •
x	M,	.	,
♦
-	-.v	,	,-v	;ir '* •	•	.
■■ "	Л	•	■
".V	Ov	'
I
59
KF03 ШКОЛСКЛ ВРЛТД У ЦИПЕЛИИД
2404-61000
Еластпчне. као nepo лаке ципвлв за гимнастику. Начињене су од танке фи-на коже.
Дечје . . . Дин 29'«
Женске . . Дин 39'-Мушке . . Дин 49--
Б461-44801
Дечије ципелице од смеђе мекане Kome, широког и удобног облика. Ђонови
су од ко,-:з.
8222-48002
Ево добрих ципела за двчаке, који много пешаче. Израђене су од јаког бокса, са неподеривим гуменим ђоно-вима.
Од броја 27 до 30 Дин 49'-Од броја 30'5до 34 Дин 59'-Од броја 34-бдо 39 Дин 69'-
5851-64806
Ципелица од лака, са кожним издрж-љивим ђоновима. Укусне	и прашичне.
Од броја	19	до	26	Дин 59-
Од броја	27	до	30	Дин 79'-
Од броја	30-5	до	34	Дин 99'*
3762-64600
Висока дечије ципеле од масна кра-вике ca јаким кожним ђоновима. За школску децу	најбоља	обућа.
Од броја	27	до	30	Дин	69'-
Од броја	30'5	до	34	Дин	79'-
Од броја	34’5	до	39	Дин	99'-
6922-446С9
Трајна дечија ципелице од финог бокса са кожним ђонозима и кожним потпе-тицама.
Од броја 27 до 30 Дик 79'-Од броја 30'5до 34 Дин 99'-Од броја 34'5 до 39 Дин 129'-
4425-6543
Укусна женске ципалица од црног диф-тина, украшене преко риста лаком.
6962-446^1
Издржљиве и чврсте ципелице за де-чаке од бокск, са кожним ђоновима и кожним потпетицама.
Од броја	27 до	30	Дин	79'-
Од броја	30-5 до	34	Дин	99-
Од броја	34'5 до	39	Дин	129'-
4444-44603
Практичне и чврсте девојачке ципелв на шпангу од бокса, са кожним ђоно-вима и потпетицама.
1934.44646
Веома чвсте дечачке ципеле од бокса са широким потпетицама и прошивеним кожним ђоновима.
Од броја 34'5 до 39 Дин 149'-
0924-64658
Укусно израђене девојачка ципала од бокса, са кожним ђоновима. Подесне за сваки штрапац.
0904-44759
Врло лепе девојачке ципеле од бокса са украсом и кајишем преко риста.
2605-96130
Модернв женске ципеле од финог те-лећег бокса, у плавој боји.са украсом преко риста и кожним ђоновима.
0635-44775
Шпорт ципеле модерног кроја, од те-лаћег бокса, са језиком преко риста. Погодна за школу и шетњу.
9237-64625
Удобна издржљиве мушка ципеле од црног бокса, са кожним кованим ђо-нозима и потпетицама.
9929-64629
Елегантне мушке ципела од финог цр-ног или смеђег бокса, са кожним на рам шивеним ђоновима и кожним пот-петицама.
Izdaje Savez Sokola Kr Jugoslavije (arh M Smiljanič, Alekse Ne nadovića Ф - Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Beiajčrcj — Stamparija „Luč“, Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772-