Poštarina plaćena u gotovom. f SOKOLSKI GLASNIK ZVANIČAN ORGAN JUGOSLOVENSKOG i SOK°LSKOG S^EZA ^ 1. GOD. IX. T 1927. UREĐUJE UREĐIVAČKI ODSEK / GLAVNI] UREDNIK ANTE BROZOVIČ U LJUBLJANI (NARODNI DOM)!/ IZDAJE JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI Š^VEZ (E. GANGL) U LJUBLJANI / UREDNIŠTVO I UPRAVA: JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI SAVEZ U LJUBLJANI (NARODNI DOM) /TELEF. 543 SADRŽAJ: \ SOKOLSKI GLASNIK: Prednjački tečaj za članice. — Reč urednika na početku godišta. — E. Gangl: Dr. Otokar Rybaf f. — Jedan prilog protualkoholnom prokretu u JSS (Glas iz Amerike). — Iz starešinstva JSS. — Iz župa. — Iz slavenskog sokolstva. JUGOSLOVENSKI SOKOL: Rudolf Horvat (Škofja Loka): Sokolstvo i alkoholizam. — VI. Lalič (Makarska): Sokolska Misao i Sokolstvo naše na njenom oiivotvorenju. — Dr. Lenard (Beograd): Soko kod Lužičkih Srba. — Žena i telovežba. — Književnost. »SOKOLSKI GLASNIK«; IZLAZI DVAPUT MESEČNO, I TO 15.1 POSLED-NJEG DANA S MESEČNIM PRILOZIMA »JUGOSLOVENSKI SOKO« I »PREDNJAK« I STAJE (ZAJEDNO SA PRILOZIMA) GODIŠNJE 50 DIN MALI OGLASI DRUŠTAVA I ČLANOVA Oglase prima po naplati upravništvo Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom • Cena: Petitna vrsta staje pri svakom objavljivanju Din 10 * Sokolskim društvima i članstvu! Hrvatški štamparski zavod u Zagrebu (Moravska ulica br. 30) izdao je Dostojevskijeva sabrana dela (tri serije •— devet knjiga). Budući da su to dela svetske literature, a koja su ures svake knjižnice koja služi u kulturne i prosvetne svrhe, bez kojih se i njihova potpunost ne može zamisliti, to bratskim društvima, kao i svakom pojedinom članu prepo* ručamo da si ova dela nabavi kod pomenutog zavoda. Narudžbe valja to pre obaviti, što je pomenuti zavod ustanovio za naša društva i članove naročitu cenu, naime da im daje od tržne ceno 20% popusta, franco poštarina. Preporučamo društvima da se koriste ovom prilikom. Spomenica o I. jugoslovenskem svesokolskem sletu stoji kompletna 350*— Din Originalne korice (platnice) stoje 50*— Din Oboje se naroča v naprejšnjem plačilu v pisarni JSS, Ljubljana, Narodni dom 1 Širite medu sokolskom omladinom oba časopisa: Sokolić i Naša radost« Uprava: Učiteljska tiskara u Ljubljani, Frančiškanska ul. 6 SOKOLSKI GLASNIK IX. GODIŠTE SA MESEČNIM PRILOZIMA: JUGOSLOVENSKI SOKOL PREDNJAK UREDIO ANTE BROZOVIČ 19 2 7 IZDAVAČ JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI SAVEZ (ODGOVARA E. GANGL) TISAK „UČITELJSKA TISKARNA" U LJUBLJANI (ODGOVORAN FRANCE ŠTRUKELJ) ШУЗ SADRŽAJ: Clanci Strana Reč urednika na počctku godišta. Ante Brozovič . . . . 2 t Dr. Otokar Rvbar. E. G a n g 1........................................... 2 Jedan prilog protualkoholnom pokretu u JSS................................. 4 Uoči župskih skupština. Ante Brozovič......................................13 t Dr. Jovan Cvijič. Ante Brozovič..........................................30 Značaj Sokolskoss vesla venske škole. Ante Tadič . . . . 31 Pred glavnom skupštinom JSS. Ante Brozovič.................................42 t Fran Drenik. E. G a n g 1................................................44 Slava junačkoj brači. Ante Brozovič........................................77 t Jan Hiller. D r. R i k o F u x...........................................79 Sokolstvo u radu za narod. Ante Brozovič...............................87 Program V. pokrajinskog slcta JSS.........................................100 Brat Ivan Bajželj — pedesetgodišnjak. P...................................135 Sokolski dom na Taboru u Ljubljani. —ž—-............................169 Brat dr. Jindra Vaničck — sokolski jubilarac.........................175 U belu Ljubljanu! Ante Brozovič...........................................193 25»godišnj!ca Sokola u Karlovcu. Mijo Blaško v ič . . . . 195 Sokolski Dom u Somboru, Dr. Stojan Jeremič . . . . 198 Sečanje na brata dr. Jindru Vaničeka. Ante Tadič . . . . 236 Finansijsko pitanje u Sokolstvu. Milan P u k a 1 o........................297 t Josip Hanuš. Ante Brozovič..............................................300 t Brat Mika Kovačevič. Ante Brozovič.................................... 315 Sokolski slet u Skoplju god. 1928. Dr. Riko Fux...........................338 Dr. Laza Popovič — pedesetgodišnjak. Ante Brozovič . . ' . 339 Proglasi Sokolstvo i politika.......................................................16 Poziv za VIII. glavnu skupštinu JS$.............................. . . 29 Poziv za VIII. glavnu skupštinu JSS........................................41 V, pokrajinski slet JSS i otvorenje sokolskog Tabora u Ljubljani 27., 28. i 29. juna 1927 ....................................• . . 105 Poziv na odborsku sednicu JSS.............................................245 Godišnja proslava 1. decembra.............................................313 Poziv na odborsku sednicu JSS . 314 JugoslovenskoTraneusko prijateljstvo i Sokolstvo..........................337 Sokolstvo i pitanje naših svcučilišta.....................................338 Objave starešinstva JSS L’omv na sednicu redaktora sokolskih listova..................................48 Uređenjc disciplinarnog postupka protiv članova koji su istupili . 48 Upute za gradnju i uzdržavanjc sokolskih domova...............................49 Delegatima za skupštinu JSS...................................................90 Lep primer pažnje............................................................140 Odgoda škole Slavenskog Sokolstva............................................147 Bratskim župama i društvima ...”.............................................180 Vcžbačka škola u Pragu...................................................203 Došla je jesen!..............................................................305 Pred novim priipravama.......................................................322 Sokolska omladino u sokolske redove......................................323 Iz starešinstva JSS Zapisnici sednica starešinstva JSS 6, 16, 32, 46, 48, 89, 142, 144, 146, 177, 201, 246, 274, 301, 319, 34« Sokolski dan za 1926. god...................................17, 33, 91, 168, 203 Iz prosvetnog odbora JSS........................................... 34, 322, 353 Sućut poljskog Sokolstva povodom naše potresne katastrofe . 49 Zahvala Nj. Vel. Kralja......................................................140 Poseta delegacije JSS kod predsedn ka beogradske opštine . . . 140 Iz organizaeijonog odseka JSS............................................141 Zah ran a sudelovanja srednjoškolske omladinc u društvenim funkci« jama ....................................................................142 Jedna satisfakcija...........................................- . • • 142 Počast čehoslovačke brade palim Sokol ma..............................142 Zahvale i pozdravi JSSsu.....................................................179 Iz železničkog odseka........................................................179 Kupujmo sletsku spomenieu....................................................181 Iz novinarskog odseka .................................................... 181 Opozvane klevete.............................................................248 Resolucija slavenske sokolske škole..........................................248 K smrti Josipa Hanuša........................................................304 Kato! čko sveštenstvo i Sokolstvo............................................305 Za »Sokolski Glasnik«........................................................323 Sokolske knjižnice ...................................................... 324 Obletnica rodenja pesnika Župančiča..........................................325 Iz tehničkog odbora JSS Prednjački tečaj za članice 1 Sednica zbora župskih načelnika .............................................90 Da se izb&gne nesporazumu....................................................140 Ispravei k izveštaju brata načelnika.........................................206 Opis vežbačeg odela za člant ec..............................................247 Odgoda saveznog prednjačkog tečaja za članice . . . . . . 257 Savezne tekme o priliki pokrajinskega zleta v Ljubljani v dneh 27., 28., 29. juna 1927 ........................... ... 265 Sodnica zbora župskih načelnika 27. juna 1927 ............................... 279 Natečaj ..................................................................... 280 Zaključak IV. prednjačkog tečaja za članove...................................303 IV. savezni prednjački tečaj za članove.......................................321 Izveštaji Prvi prednjački tečaj za Sokolice u Zagrebu. Anuška Jugova 80 Izveštaji za VIII. glavnu skup.štinu JSS u Beogradu 27. marta 1927 (prJog for. 5 i 6.) Sokolski dani u Beogradu. Ante Brozovič.......................................108 Prvi sokolski savezni skijaški tečaj. A. V c. . . . . . . . 137 Slavenskossokolska škola u Pragu. Dušan Bogunović . . . 225 Sokolske svečanosti u Beogradu................................................238 Veliki sokolski dani u Ljubljani. Ante Brozovič . . . . 258 Odborska sednica JSS. a b.....................................................272 I. savezni prednjački tečaj za članice. Anuška Jugova . . . 343 Jugoslovenska Sokolska Matica Poziv na redovitu glavnu skupštinu............................................141 Iz župa Banjalučka župa ........................................ 8, 23, 60, 96, 325 Beogradska župa . 23, 37, 61, 96, 150, 249, 312 Bjelovarska župa ............ 96, 151, 181, 208, 249, 236 Celjska župa ................................................... 37, 97, 250 Kragujevačka župa....................................... 63, 182, 251, 327 Gorenjska župa ........................................... 62, 98, 151, 261, 311 Ljubljanska župa ..... 21, 64, 98, 183, 208, 252, 327 Mariborska župa ........................... 25, 39, 67, 98, 153, 184, 280, 328 Mostarska župa.......................... 9, 23, 37, 68, 154, 185, 209, 282, 305 Moravska župa................................................... 8, 283, 329 Novosadska župa ...... 25, 69, 99, 156, 186, 210, 285 Dolenjska župa............................................ 38, 156, 187, 288, 308 Osiječka župa .............. 70, 100, 158, 210, 292, 309 Sušačka župa .......................... 71, 102, 158, 213, 330 Sarajevska župa ............................................... 9, 102, 187, 331 Skopljanska župa............................................................ 214 Splitska župa ................................................. 24, 159, 187, 214 Sibenska župa............................................... . 24, 71, 160, 189 Tuzlanska župa ... 9, 189, 216, 353 Užička župa ............................•.....................................293 Bečkerečka župa ............................................... 22, 160, 219, 293 Zagrebačka župa ..................................... 26, 72, 103, 162, 216, 295 Kronika Jugoslovcnskog Sokolstva . 10, 74, 104, 163, 190, 219, 254, 333 t Valentin Žic. Tuna ......................................................... 19 t Viktor Mravak ............................................................21 f Ruža Kubičkova. Dr. P. F..................................................59 j Vlado Bobinac. Emil.........................................................59 t Urban Zupanec...............................................................60 ■f Vojislav Vuksan. B. . 93 •j- Dr. Gajo bulat. S. V......................................................148 t Dr. Tone Heric ............................................................ 281 Sokolska štampa Spomenica I. Jugoslovenskog svesokolskog sleta u Ljubljani . . 19 Sokolska čitanka .............................................................34 Jugoslovenski sokolski kalendar za g. 1927................................... 34 Župski Vesnici........................................ 35, 57, 91, 147, 204, Što je to Sokolstvo...........................................................92 Vežbe duha i tela . 206 Put u sokolski život ........................................................324 Razno Iz čehoslovačkog Sokolstva 12, 26, 74, 104, 163, 190, 220, 255, 296, 333 Iz poljskog Sokolstva........................... 27 , 39, 104, 166, 190, 221, 334 Iz ruskog Sokolstva ...................................... 27, 39, 76, 166, 256 Iz lužičkossrpskog Sokolstva ............................................75, 166 Iz inostranih telovežbenih organizacija . . .28, 40, 76, 192, 223, 334 SOKOLSKI GLASNIK GOD. IX. U Ljubljani, 15. januara 1927. BROJ 1. ¥ Prednjački tečaj za članice U objavi Saveznog prednjačkog tečaja za članove, saopštenom prošle godine u 15.—16. broju »Sokolskog Glasnika«, naglasili smo važnost i neophodnu potrebu tečaja za prednjake. Sve šta smo onde naveli, vredi u daleko večoj meri i za članice, jer mnogo više, nego prednjaka, manjka nam prednjačica. Savezni tehnički odbor pozivlje stoga bratska društva, da upotrebc svaku priliku, koja im se pruža za izobrazbu prednjačica. O v a 'k o v a dobra prilika pruža se s v i m a društvima meseca februara u Zagrebu. Naime u dane od 13. do 27. februara pri* ređuje tehnički odbor Zagrebačke sokolske župc 14-dnevni prednjački tečaj za članice. Ovaj če tečaj imati u tbm razmeru veći opseg, što če poduka trajati celi dan kroz 14 dana. Usled dogovora sa Saveznim teh? ničkim odborom dozvoljava se pohadanje ovoga kursa i članicama drm stava iz drugih župa. Savezni tehnički odbor podupreti če ovaj tečaj na taj način, da če iz svoje sredine odaslati za važne predmete predavačke sile. Kako nam je do toga, da če sudelovanje biti što veče, to je — kao lani za muški tečaj — jedini uvet za primitak u tečaj, da bude prijav* ljena disciplinirana vežbačica, pravog sokolskog duha, odlučne volje i potpuno zdrava. Celokupni trošak za svaku pojedinu polaznicu tečaja iznosit če 600 dinara. Ovaj iznos barem u polovici imade svako društvo zajedno sa prijavom doznačiti Zagrcbačkoj sokolskoj župi na račun prehrane, na* stambe i t. d. Putni trošak nije uračunat u ovom iznosu. Zatražena je povlastica za 50% popust. Kako je broj polaznica koliko toliko ograničen radi nastambe i drugih prostorija, to treba prijave odaslati sa največim pospešenjem. Uvažavat če se prijave onim redom kako stizavaju. Zato ne odgadajte do poslednjeg dana, več pošaljite prijave odmah. Prijave ispunite po ovom formularu: Tehnički odbor sokolske župe Kralja Petra Svačiča u Zagrebu. Prijavnica za učestvovanje u prednjačkom tečaju za članice u Zagrebu 1927: Sestra..................................članica sokolskog društva u..............., župe...............rodena............u.............. pokrajina...........udata, neudata.............naobrazba.............. zvanje.............., poznavanje jezika............... Vežbačica je članica društva od................... članica prednjačkog zbora od................polazila je prcdnjački tečaj (gđe i kada?) . . . . Iznos...........Din šaljemo istovremeno sa ovom prijavom. U................................ 1927. tajnik. blagajnik. načelnik. starešina. Nije naš namera da bi u ovom pozivu dokazivali vanrednu vrednost dobrih prednjačica za svako pojedino društvo. Bez njih društvo uopšte nije kadro da vrši svoju dužnost spram članica i sokolskog ženskog naraštaja. Pozivlju sc stoga sva društva da pošalju barem po jednu članicu u ovaj prednjački tečaj. Odredite u tu svrhu najbolju Sokolicu i odmah ju prijavite. Zdravo! Tehnički odbor JSS. Reč urednika na početku godišta U svakog kulturnog naroda, u svakoj organizaciji jedan od najmoč* nijih faktora jest štampa, pisana reč. Živa reč, govor, imade svoj učinak, ali ono što je kadra učiniti štampa, to nije kadar učiniti ni najsjajniji propagandistički govor, niti najumnije predavanje. Štampa je faktor, koji stvara javna mišljenja, štampa obara i diže, štampa je istorija, najača propaganda i ndjbolja poduka. I dok su si toga svesni čitavi narodi, čitave organizacije, političke partije, mi Sokoli kao da nikako ne ćemo uvidjeti moč naše štampe, potrebu sokolske štampe. Kod nas kao da zato nema razumevanja, a ovo nerazumevanje osvečuje se i te kako na nama samima. Opčenito se prigovara da naši sokolski listovi ne zadovoljavaju po« trebama članstva,. Moguče! Ali pitajmo odmah zatim sami sebe, zašto nije moguče, da sve bude tako, kako bi odgovaralo svestranoj potrebi ne samo članstva, nego i široke javnosti? Odgovor lagan. Nema para! Fali jaka financijalna podloga. Fakat jest, da samo onaj list koji imade mnogo plačajučih predplatnika, moguč je da se u redakcijonom pogledu doteruje, da se diže na više i bolje tako, da je moguč da zadovoljava svima onim zahtevima, koji se na njega stavljaju. Novac to je temelj svakoga lista. Mi pako hramljeno baš usled ovc nestašice. A dalo bi se i ovu nestašicu ukloniti, kada bi u članstvu bilo požrtvovnosti. A zar to nije žalosno? Sokolstvo, organizacija tako snažna i jedinstvena, da nije kadra da bar jedan list podigne do višine na kojoj treba da bude jedan savezni organ. Tu se prenimo. Poradimo na kolportaži, agitirajmo svom snagom u i izvan sokolskih redova. Naumice neču da iznesem sve propuste koje sokolsko članstvo čini spram svog lista »Sokolskog Glasnika«. Uveren sam, da ono, samo znade za ove svoje greške. A zar je to dobro? Ako se danas od Sokola u tisu* ćama kupuju kojekaki bezvredni lističi, onda ozbiljna sokolska štampa i te kako zavređuje, da ju se širi u našim redovima. Širenje sokolske štampe jest pitanje opstanka, razvitka i porasta Sokolstva. Tu je dužan svaki pojedinac da poradi svim svojim silama. Upamtite i držite uvek na umu, da nikada u nijednoj prigodi ne smete zaboraviti na sokolsku. štampu. Svagde u svakoj priliei, u društvu, u javnom lokalu, na uliei i ovečem sa« stanku, svuda propagirajte sokolsku štampu. Time čemo postiti dvoje. Financijalno pomoći čemo naš »Glasnik«, da če se redakcijski moči razvijati, jer će dohodci biti veči, a u drugu ruku, što je vrlo važno, javnost če nas bolje upoznati i onda če doznati, tko smo i što hočemo! Evo ovim mislima i molbom ulazimo u deveto godište »Sokolskog Glasnika«. Iako se list imade boriti s velikim neprilikama, on kroči napred, zastupajuč jednako oduševljeno onaj pravac, koji si namenio več kod samog početka izlaženja. Zato »Sokolski Glasnik« treba da naiđe na veliki odaziv, da ga prima gotovo svaki član, a ne bi smelo biti društva ni župe koja ne bi bila na njega predplačena bar u nekoliko primeraka. Ono članstvo koje prati ovaj svoj organ, uvek priznava važnost njegove sadržinc. To nam je najboljim dokazom, da smo na dobrom i pravom putu, pa čemo tako nastaviti. Nro i opet apelujemo na svakog pojedinca, da nam ove godine pruži sto izdašniju pomoč, a onda čemo moči da podvostručenim marom pora* dimo na proširenju i pridignuču lista. Zato dosadanjim saradnicima hvala na velikoj saradnji, ali ujedno neka o d mah prime dalnju našu molbu, da nas i ovc godine ne zaborave, a svima predplatmcima jednako hvala za sve što su učinili, ali neka nam i dalje ostanu verni. Ulazeč u novo godište svesni smo si toga da smo do sada učinili svoje i pridoneli koliko smo mogli. Tako čemo i u buduče. Proricati i obečavati ne čemo, jer to nije sokolski, ali jedno mažemo ustvrditi, da čemo list svakako uzdržati na dosadanjoj višini. Mi čemo svakako sa svoje strane sve učiniti, da list bude dostojan 'sebe i velike sokolske ideje. No da nam se ovo naše nastojanje olakša, trebamo podpore sviju. Zato bračo radite da proširite naš organ što više u sokolskim redovima i da ga poduprete obilnom saradnjom. Neka svako društvo javlja svaki i najmanji detalj svoga rada i života, tako da čemo biti u mogučnosti da uvek pružimo preglednu sliku stanja, rada i napredka našeg Sokolstva. Samo tako čemo napred, kada če nas oni van nas upoznati, a mi se medu sobom preko »Glasnika« upoznavati. Na posao! Ante Brozovič. Dr. Otokar Rybar f Usred intenzivnog i ogromnog rada za državu, rada, spojena s ves likom odgovrnošču jednoga ovlaštenoga ministra i poslanika, umro je 4 Beogradu dne 12. o. m. brat dr. Otokar Rybar, 'podstarosta bivše Slovenske Sokolske Sveže, starosta bivšega Sokolskoga društva u Trstu I i Jugoslovenskog Sokola u Parizu, voda i prvi borac primorskih Slovena, koji su imali u njem pred rat najevršću potporu, brat dušom i srcem, neumorni radnik i ratnik za pravice potlačenoga našega naroda! Bile su mu 62 godine. Srušio se muž rada, bratske ljubavi i potpune odanosti narodu i domovini — sjajan uzor nacijonalnoga čoveka, kome je bila, po sokol* skoj zapovesti, sreča domovine prvi zakon. f Dr. Oražen f Dr. Triller f Dr. Rybar Još kao dak stupio je u redove českoga Sokola u Beču. Ostao je naš do poslednjega daha, veran u radu, veran u bratstvu, veran po miš* ljenju. Sva njegova tvorna sila izvirala je iz duboke sokolske svesti. Sav život bio mu borba za dobrobit naroda, koga je ljubio neugasljivim ognjem plemenite, ponosne sokolske svoje duše! Na njegovu grobu jače osećamo žalost i bol, što ispunjuju naša srca, gledajući na razvaline našega sjaja, zatrta na našoj svetoj primor* skoj zemlji od nasilja i nepravde okrutnoga neprijatelja naše slobode 1 naše nacijonalne kulture. Ali i s ponosom ispunjavaju se naše duše, kad preko groba, verom i otpornom snagom Slovenstva, gledamo u bu« dučnost, koja če osvetiti svaku krivdu i razmahati naše zastave na mo< mentano uništenim bedemima Rybareva sokolskoga rada. Život brata dr. Rybafa siže u početke našeg života, penje sc preko tmina narodne sadanje bednosti u dobu nove slave, sile i veličine! U tom živom toku burnoga života našega naroda njegovo je ime svetao svedok prošlosti i jasan kažiput u budučnost. Mi gledamo na nj sa suzom u očima, sa zahvalnošču u srcima i sa stisnutim, na boj sprcmljenim šakama! E. Gangl. Jedan prilog protualkoholnom pokretu u JSS Glas Sokola iz Amerike. * Odluka u protualkoholnom i protunikotinskom pokretu u Jugoslo* venskom Sokolstvu, kao i sprovedenje ove odluke unutar naših redova, naišlo je na svestrano odobrenje svili onih faktora, kojiima je skrb za budučnost našeg naroda iskreno na srcu. To odobrenje primili smo ne samo od onih faktora, kojirna je poverena briga oko narodnog zdravlja, vec i unutar naših redova ona je naišla na lep odaziv. No ne samo to, več daleko od naših redova, tamo preko Oceana, u praktičnoj Americi, sa oduševljenjem d o ček a o se zaključak o protualkoholizmu u sokolskim redovima. U dokaz toga neka nam u ovim rečima posluži pismo starog i odlič« nog soikolskog radnika Karla F u x a, koji jc kao natecatelj bio čuven jos pre rata u redovima svih triju tadanjih postoječih Sokolstva slo« venskog juga, j er se istakao kao natecatelj na medunarodnim utakmi« eama u Luksemburgu (1У09), Turinu (1911), Pragu (1912). On još danas oduševljeni Soko pLše iz Birminghama starešinstvu Saveza: »Smatram Vašu resolucijii i odluku protiv uživanja alkohola i niko* fina, kao jedan plemeniti i najveći zaključak u našem Sokolstvu. Čestitam Vam i želim Vam mnogo uspeha. Rada je god. 1919. američka vlada zabranila prodaju alkoholnih pica, tada me kao Belokranjca vanredno zanimalo, šta če se dogoditi sa vino« gradima. Naročito me to zanimalo radi Californijc, gde vinogradi pokri* VaJu na tisuče i tisuče hektara zcmaljske površine. U prvi mah dizali su se silni protesti i mi smo svi bili uvercni, da če ovaj zakon uništiti vinogradare. No šta sc je dogodilo? Vinogradari američki brzo su se snasli i kada je groždc počelo dozrevati, stali su ga razašiljati po Sever« mm američkim državama. Iz grožđa, kojeg nisu mogli prodati, načinili su tako zvani »grape juicc« (pice slično malinovcu) kao i »rozine«. Na koncu godine vinogradari su ostali zapanjeni, jer su uvideli, da su ovim načinom zaradili više, nego vinom. Danas u Californiji cvate vinogradar« stvo jače i bolje nego ikada. Vinogradar zaradi lepo i više, a narod imade na raspolaganje krasno grožđc i to po vrlo niskoj ceni. Upravo ogroman učinak prohibicije vidi se na američkom tvorničkom radniku. Vino i pivo kod podnevnog odmora ili ručka, američki je radnik zamenio mlekom. Danas sc u svim krajevima Severnih Država prodavaju ogromne množine mleka, jer dnevno na stotine i stotine tisuče radnika ispiju najmanje pola litre mleka. Kad ne bih poznavao američkog radnika, kada ne bi bio medu njima zaposlen prije i posle prohibicije, ne bih nikada verovao, da je takova ogromna sustezljivost i ustrajnost mo; guća. Pre se najveći broj nezgoda dogadao redovno posle ručka, a i sam posao slabo se odmicao od ruku. Pa kako jo i moglo biti drugačije, kada je rudnik za ručkom pretrpao svoj želudac alkoholom. Danas si je svaki i poslednji radnik svestan toga, da je alkohol stimulant i ne če ga nikada uživati za vreme rada. Pij mleko, jer ono umiruje živce i napunja te svežom snagom. Ogromne količine mleka, koje se ispijaju ovde, podižu zdravlje radništva, a donašaju vanrednu dobit marvogojcima. Evo, bračo, to vam je slika prilika u Severnim Državama, koja je direktna posledica prohibicije. U tu se neka zamislc naši vinogradari u domovini, a neka se ne bore protiv apstinencc. Divno ste započeli ovim pokrctom. Zanima me kakav če uspeh biti kod naraštaja? Bračo vode sve ovisi o Vama. Još jednom Vam želim mnogo uspeha i napred za naše ideale.« Eto tako je progovorio i poručio stari iskusni sokolski radnik. A mi zar da se oglušimo njegovim razlaganjima, koje je iznio temeljem vla* stitog iskustva i opažanja? Ne! Nikada! Sledimo njegov savct i pokažimo se da smo dostojni ideje koju propagiramo i za koju se borimo. Neka naše sokolovanje bude podpuno, trezno i ozbiljno! IZ STAREŠINSTVA som.*- XXXVIII. sednica starešinstva JSS 20. decembra 1926. Prisutni: starosta Gangl, Čobal, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Košir, Marolt, Račič, Smertnik. I s p r i č a n i : Kandare, Ludvik, Poženel, Turk, Zelenko. —- Brat starosta seča se pokojnika brata Emila Tšide, staroste plzenjske sokolske župe i sestre Slave Lhotske, žene župskog načelnika osječke župe. U počast njihova spomena prisutni ustaju sa sedala. Njihovim porodicama izreči če se pismeno saučešče. — Dalje izveštava brat starosta, da je predsednik medunarodnog gim* nastičkog saveza poslao dopis glede primitka Madžara u Savez. Žaklju* čak: Odgovor JSS ostaje isti, kakav je bio svojedobno na ČOS, naime, da se mi ne protivimo, ako su brača Česi za primitak. — Brat starešina čita poslanicu, koja se ima otštampati u zadnjem broju »Glasnika«, a koju imadu župski delegati pročitati na glavnim skupštinama društava. Poslanica se prima jcdnoglasno i povrh svega imade se posebno otštampana u jednom primerku poslati svakom pojedinom 'društvu. — Na predlog brače dra. Fuxa i Marolta nalaže se župama, da imadu na sve društvene skupštine poslati svoje delegate. — Brat Marolt predlaže da se iz fonda za nezgode doznači Din 350 za ponesrečenog brata Druzejiča, a Din 300 za brata Gašperšiča. Primljeno. — Interno. XXXIX. sednica starešinstva JSS 27. decembra 1926. Prisutni: starosta Gangl, Čobal, Franke, Fux, Jeras, Kajzelj, Kandare, Marolt, Murnik, Poženel, Račič, Zelenko, Ispričani: Ludvik, Švajgar, Turk. — Tajnik brat dr. Fux izveštava, da se brat Lhotsky zahvaljuje na sažalnici povodom smrti supruge. — Slavenski Sokolski Savez prireduje u dane od 13.—20. III. 1927. jednotednu školu slavenskog Sokolstva. Prepis programa ovc školc daje se svima odsecima, da ga prouče i da predlože starešinstvu konačne predloge. — S obzirom na glavnu skupštinu Saveza, koja če biti od 25. do 27. III. 1927. u Beogradu, predlaže: 1. da se župa Beograd pozove, da pošalje tačan program svih svojih priredaba (polaganje temeljnog kamena, uzidanje spomenploče, i t. d.), pa da ove svečanosti što više suzi, jer treba vremena za pred* konferencu starešinstva, župskih načelnika i to dan pre same skupštine. 2. Da se prigodom ovc skupštine održi sastanak sokolskih novinara. 3. Da se održi zbor župskih socijalnih referenata. 4. Svi referenti imadu predati svoje referate starešinstvu najkasnije do 1. februara 1927. Tekom fe* bruara referati če se pregledati, urediti i sa 1. marta poslati župama. Cim stigne od beogradske župe program, onda če se urediti razdioba svih večanja. — Brat tajnik upozorava na raspis nagrada iz kraljevog fonda za rad na opštcm blagostanju. Zaključak: JSS sudcluje u ovom natječaju, pa če u tu svrhu odaslati upitne arke na sve župe. — Izveštaj sokolskog društva Bugojno, poslan preko župe, uzima se na znanje. — Cena celoj Spomenici I. jugoslovenskog svesokolskog sleta (11 svezaka) ustanovljuje se sa Din 350. Originalne korice posebice i to samo po porudžbi. — Pošto če brat Čobal biti dulje vremena odsutan iz Ljub* ljane, to ga privremeno zamenjuje brat dr. Fux. — Konačno brat starosta naglašava, da je danas poslednja sodnica u ovoj sedmoj upravnoj godini starešinstva JSS pa se zahvaljuje svoj bradi u starešinstvu na njihovom nesebičnem radu. Jcdnako izriče hvalu osoblju u saveznoj pisarni. Sa željom da čemo sudelovanjem sviju u bratskoj uzajamnosti započeti novu godinu, zaključuje brat starešina sednicu. XL. sednica starešinstva 3. januarja 1927. Prisutni: starosta Gangl, Franke, Fux, Jeras, Košir, Ludvik, Marolt, Murnik, Račič, Švajgar, Zelenko. Ispričani: Čobal, Gregorin, Kajzelj, Kandare, Turk. — Brat starosta izveštava, da je »Spomenica«, svezak 8.—11., doštampana i danom 31. XII.. odaslana naručiteljima. Zaključuje se da se uvezana spomenica imade podariti na uspomenu 1 hvalu svima zastupnicima iz inostranstva te saradnicima. Brat tajnik podnaša u tu svrhu spisak korporacija i pojedinaca. — Brat tajnik dr. Fux izveštava o predlogu ČOS glede škole Slavenskog Sokolskog Sa* veza, koja bi imala biti u Pragu meseca marta. Temeljem debate u koju su ušla brada dr. Murnik, dr. Fux, Marolt, Švajgar i starešina, zaključuje sc: ČOS se predlaže, da se nameravani tečaj prenese na jesen, kako bi se pre dalo mogudnosti za predkonference predavača i sastav samih predavanja. — Brat Zelenko koji de ovih dana odputovati u Prag biti če tumačem raz* loga JSS za preloženje ovog tečaja. Jedan od glavnih razloga jest sva* kako taj, šta se u martu o. g. održaje glavna skupština Saveza u Beo* gradu. — Interno. jz Z UPA ■ GLAVNE SKUPŠTINE. Sokolska župa Kranj 2. februara u Kranju; sokolska župa Kragu* jevac 13. februara u Kragujevcu; sokolska župa Ljubljana 20. februara u Ljubljani. IZ ŽUPE VOJVODE PETRA MRKONJIĆA — BANJA LUKA. Iz sokolskog društva u Prnjavoru. Dalcko na periferiji svoje /upe, ovo sokolsko društvo živi čisto patrijarhalnim sokolskim životom. Malo mesto od oko 2000 Stanovnika puno života i poleta, dalo je i ovom drus štvu odraz svoje moei i sposobnosti. Osnovano još 1908. godine pod imenom srpski soko, radilo je uvek u duhu i smeru sokolskom. Obnov* ljeno odmah iza oslobodenja, koracalo je snažnim koraeima i održalo tako prvenstveno mesto u svojoj novoj župi. Izgradujue sc tehnički, uvek je največu pažnju obračalo na svoj podmladak, koji je sa svojim vežbama uspešno odnosio pobedu svakom prilikom. Iz redova školske deee osno« van je ovaj podmladak bez ikakove sile. Iz ovih mališana stvarali su se naši sokolski redovi, odgojeni i izgrađeni sokolski i bratski. Uda« ljeni od ■ željezničke stanice 34 km, a od župskog središta 54 km, mi smo morali da sc sami svojom pomoču u svakom pogledu izgrađujemo. Pa to nam je i uspelo. Oscčajuči potrebu osnovali smo tamburaški zbor, pa glumačko odelcnje, koje je dalo vanredno lepe uspehe. Ni današnje burne političke prilike nisu ovde imale uspeha. Nas u kolo okuplja omladina i volja za rad. Prvi decembar proslavili smo i ove godine vrlo lepo. Porod povorke, koja je bila pre podne, bilo je u sokolani priredeno zabavno veče. Program je bio ispunjen govorom o značaju dana i sa četiri vežbe. Ženska deca su nastupila sa vcnčieima i odvežbala vežbu vrlo složno i lepo. Vežbe članica sa cvetnim lukovima bile su takoder lepe. Ovđe valja pohvaliti marljivost sestre načelnice. Članstvo je odlično nastupilo kako u prostim, tako i u vežbama na spravama. Tu je opet odskočila velika sprema načelnika, koji nam je največa garancija za uspeh i napredovanje ovog društva. I tako evo več gotovo dva deccnija ovo maleno društvo razvija svoj rad, osposobilo sc za život i stoji ne* ustrašivo na braniku sokolske ideje. MORAVSKA SOKOLSKA ŽUPA — NIŠ. Proslava 1. decembra u Prokuplju. Prednjački zbor sokolskog d rus štva u Prokuplju priredio je na dan 1. decembra proslavu Saveznog Dana. Tog dana u osam sati pre podne članovi društva sa decom i naraštajem skupili su se u gimnaziji i sa zastavom predvodeni od brata načelnika krcnuli su u crkvu, gde su bili prisutni službi božjoj i blagodarcnju. Po povratku iz crkve u gimnaziji u prisustvu komandanta prokupskog voj* nog okruga, pukovnika Zdravkovića, celokupnog oficirskog kora i mno« gobrojnog gradanstva održano je lepo predavanje brata Mihajla Pelcka o značaju zakletve. Po tomc jc starešina brat Raskomanovič zaklco 22 brače i 8 sestara. Popodne u dva i po sata bila je sama proslava, koja je otvorena pevanjem državne himne, a onda je brat Rašovič održao sadrs žinom dubok govor o značaju naraštaja po narod i državu. Govor jc bio saslušan velikom pažnjom od prisutnih. Zatim je dački orkestar odsvirao lepo i dobro smešu narodnih pesama. Iza toga sledile su vežbe muškog i ženskog naraštaja, koje su bile vrlo dobro izvedene i dopale se gledaocima. Mali Sokolič Badurin izvršno je oddeklamovao svoju pess micu, a onda je još sledila vežba članica, koja je bila vrlo dobra. Nakon samog programa razvilo se veselje, koje je potrajalo do kasno uveče. IZ SOKOLSKE ŽUPE SARAJEVO. Sednica župskog upravnog odbora. U nedjelju 5. decembra održana je u I ravniku plenarna sednica upravnog odbora sarajevske župe. Večina društava u župi poslala je svoje delegate, koji su podneli izveštaje o radu u društvima. U svim društvima opaža se živo kretanje, a naročito su prosvetni odbori u društvima oživeli. U tom pravcu je doneseno rešenje, da župski prosvetni odbor sam izradi predavanja, koja bi slao društvima, a osobito pažnju da pokloni štampi, kako sokolskoj, tako i dnevnoj. Raspravljalo se o boljem organizovanju rada u društvima, o reviziji društava i reviziji članstva prije istupanja na javnim vežbama, tako da nastupa samo što je najbolje. Do godine misli se u Sarajevu prirediti oveči slet uz učestvovanje župa: mostarske, tuzlanske i banja* lučke i to povodom proslave 25-godišnjice »Prosvete«. Dalje je zaključeno da se u Gorazdu održi okružni slet, a konačno su rešena još neka aktuelna pitanja kao: prednjačkog tečaja, konjičkih odelenja i zaključeno je da se iduča sednica upravnog odbora župe održi prilikom otvorenja Sokol* skog Doma u Zenici. Vanredna skupština sokolskog društva u Travniku. Na 8. decembra održana je u Travniku vanredna skupština sokolskog društva. Na skup« štini se jasno pokazala razlika između mladih, poletnih i oduševljenih Sokola, koji bi hteli da u Travniku kao sedištu oblasti i buduče travničke sokolske župe stvore nešta idealnoga — i starijih i iskusnijih članova, koji znadu sa kakovim prilikama treba računati. Na skupštini je izabrano novo starešinstvo. Starešina brat Br. Vasič, sudija, a tajnikom' inžinir U. Biser. Raspravljalo se o načinu dalnjeg rada, pa je opšte uverenje, da ce novi odbor uneti u društvo više života. IZ ŽUPE. PETAK VELIKI OSLOBODILAC — TUZLA. Otvorenje sokolske dvorane u Zavidoviću. Ovo najmlađe društvo tuzlanske župe osnovano je u junu 1926. Svoj rad otpočelo je u veoma teškim prilikama, jer je odmah u početku imalo velikih poteškoća radi neprilika, koje su činjene od mesnog separatističkog sokola. Ipak je starešinstvo društva na čelu sa vrednim bratom Kulundžičem uspelo da svlada sve poteškoče i da učini društvo snažnim i aktivnim. I u krat* kom vremenu od šestmesečnog rada, uspelo je ovo društvo da podigne sokolsku dvoranu, čije je otvorenje svečano izvršeno u nedelju 5. de* cembra. Akademija sokolskog društva u Tuzli. Ovo je več druga godina, da sokolsko društvo u Tuzli daje na svojoj akademiji 1. decembra programe, koji bi bez preterivanja bili dostojni i publike sa najistančanijim uku* som prave umetničke stvari. Načelnik tuzlanskog Sokola brat Kovalj* ski uvek nastupa sa tačkama, koje daju nešta estetsko i novo. Ove go* dine izvedene su tačke: »Zimska bajka šume«, »Carmen«, »Markiza Ruža« ’ »Igra planeta«. U prvoj tački nastupilo je preko 50 muške i ženske dece i vežbali su na naročito dekorisanoj bini. Jednako je divno izve* dena »Markiza Ruža«, dok sc sobom razumije da je Murnikov »Carmen« izazvao opštu pažnju i oduševljenje. B. IZ ŽUPE »ALEKSA SANTTĆ« — MOSTAR. Starešinstvo sokol, župe »Aleksa Šantič« nije do sada šiljalo izve* staje o radu u župi jer mu nije dostajalo ljudi ili vremena za ovaj rad. Da_ sc ne bi rđavo razumeli moramo naročito istaknuti da jc rad u starešinstvu bio od osnutka intenzivan s nastojanjem da okupi i osposobi dovoljan broj žup. funkcionera, koji bi savesno i predano vršili najpotrebnije dužnosti u organizaciji. I ako jc sokol, štampa važan faktor za celokupan napredak Sokolstva, i ako se u starešinstvu sva pažnja skoncentrisala na unutarnji rad, iduči od malih dužnosti istrajno i neprekidno k večcm radu i delovanju, još nije uspelo da nade ili’ ospos sobi pojcdincc za novinarski rad. U nastajanju unutarnjeg rada rad župe »A. Šantič« postigao je zamerile uspehe, jer jc dobro uredenom administracijom potaknulo svako društvo u župi kojih ima dosad 30. Teškom mukom prikupljene snage, članovi starešinstva proširuju svaki čas krug rada, tako, da ec sa pridošlim novim snagama uspeti kroz kratko vreme. Sva dosadanja nastojanja da se organizuje u župi prosvetni odsek nijesu uspela i porod toga što Mostar obiluje velikim brojem akad. gradana, te ee je pošlo i tu istrajnim d tihim radom odozdo, da se iz redova naraštaja sokol, društva Mostarskog, odgojc pojedinei za ovu dužnost. Za ovo delo treba dosta istrajnosti i vremena, pa da svi odseci, koji stvaraju harmonijsku celinu odpočnu svoje pravilno delovanje. Eto zbog toga što se je moralo u svemu i celokupnom radu župe raditi lagano odozdo, dogodilo se je da u sokolskoj štampi nije se čulo, a ni pisalo o radu ove župe. U minuloj godini održalo se je više okružnih sletova župe, koji su priredivani u Đenoviću, Velaluci, Trebinju, Opuzenu, kao i Podgorici gde je starešinstvo sokol, župe sa sokol, društvom Mostarskim priredilo više sokol, akademija u Crnoj gori s ciljem da sc i tamo osnuje nova župa »Njegoševa«. S vremena na vreme starešinstvo * je izaslalo svoje članove u nekoliko društava radi kontrole, s nastojanjem da se lično uveri koliko je svako društvo bilo vredno da izvrši savete i naredenja šiljanja putem okružnica. Prema današnjem stanju društava vidi se da je potreban što češći dodir i što više živa reč s upravom društava, jer i u njenim društvdma kao i u društvima drugih župa imade mnogo uprava koje ni u jednom pogledu ne odgovaraju vodstvu organizacije kojoj je cilj moralno i fizičko vaspitanje nacije kroz pojedinca. Za to se u stareš. radi na programu kako bi se tokom meseca janus ara održale godišnje glavne skupštine u svim društvima, na kojima bi bezuslovno morali biti prisutni članovi starešinstva. Stalan dodir sa društvima i živa reč jesu najbolje sredstvo za ojačanje organizacije, pa zato jc upravi župe »A. Štantie« sada briga da se iznade mogučnost i sredstva za izvršenje ove nakane. Nazif Oručević — Jadroljub. KRONIKA JU C; OS L O VE NSK O G SOKOLSTVA. U sokolskom društvu Beograd I. vrlo svečano su proslavljene Mate* rice. Pre podne u sokolani kod druge muške gimnazije, sakupljcnoj deci Sokola razdeljeni su pokloni. Jedan stari j i član goyorio je o narod« nim obieajima. Posle podne priredeno je poselo za deeu. Tom prilikom izvršeno je i prevodenje dece, koja su navršila 14 godina u naraštaj. — Sokolsko društvo u Varaždinu proslavilo je 1. decembar na veoma sve* čani način. Pored vežbi svili kategorija članstva deklamovao je brat Desaty neke pesme, a starešina Metz progovorio o značenju 1. decembra. Zakletva novog članstva obavljena je na svečan način. Tom zgodom predalo je društvo dugogodišnjem starešini br. dru. Stankoviču vrlo ukusno izradenu diplomu dobrotvora društva. — Soko u Nevesinju razvio je u ovoj godini tako živahan rad kako nije od davno. Od početka septembra drže se nedcljom stručna predavanja članstvu i naraštaju. Osim članstva i naraštaja započelo se od 1. decembra vježbom starijih vežbača. U društvu se sada osniva muzika. Dan 1. decembra proslavljen je osobito svečano. Na 4. decembra održalo je društvo zabavu. Sve tačke programa izvedene su precizno, a naročito se svidio nastup nara» štajaca i diletanata u Nušičevom »Dugme«. Zabava je zavržena alego* ričnom slikom »Zarobljena Istra«. Sadanji vredni odbor društva uspeo je da povisi broj vežbača, okupi svu mesnu inteligenci ju, da nabavi naraštajcima odore, a društvu namještaj i neke sprave, dok je sokolana temeljito opravljena. — Sokolsko društvo u Supetru priredilo je na obletnicu kobnog Rapalla spomendan. Dvorana društva napunila se mnos zmom sveta, koje je pomno pratilo tok programa. Naročito valja istači govor don Bonaccia, koji je učino vanredan utisak, jer je bio prožet patriotskim osečajem i izazvao ogorčenje protiv ugnetavača naše brače. Deca su vanredno izvela igru »Nada Istre«. Na koncu priredbe' sabrana je izvesna svota za potrebe naše brače u ropstvu. Društvena diletantska sekcija takoder radi, pa je nedavno izvela dramatski komad »Robijaš«. Brača su bila vanredno dobra, pa su ugodno pozabavila gledaoce, koji su dubkom napunili dvoranu. — Sokolsko društvo u Nikšiću osnovano Je tek pred godinu dana. Uspeh s relativnog gledišta je odličan. Interes omladinc, pogotovo radnika je največi, što je i udarilo pravi temelj radti 1 napredku. Društvo se imade boriti sa velikim poteškočama: starija geneiacija prati društveni rad sa simpatijom inače je posve pasivna, dok mteligencija uopšte ne pokazuje nikakove volje, razumevanja i smisla 7-a rad. Društvo isključivo leži na neumornem i istrajnom radu brata načelnika Barboliča i nekolicini članova radnika. Kroz ovaj prvi period (uištvenog delovanja priredilo je društvo akademiju, dve javne vežbe, ^ va sudelovanja i više predavanja. Napomenuti je, da je društvo bez I akove prostorij c za vežbu. Kako če društvo napredovati to ovisi o sokolskoj upravi, koja treba da baš radi ovih teških prilika pokaže što vise interesa i da pruži primera za agilan, požrtvovan i istrajan sokolski rad. Društvo imade velik broj članova, a naročito naraštaja i dece. Inače ovde imade velikog smisla za Sokolstvo, što najbolje dokazuje obilan II oj pretplatnika na sokolske edicije. — Soko u Ljubljani (matica) pri* redio je ciklus predavanja. Predavao je savezni načelnik brat dr. Mur* nik o sokolskoj ideji. Predavač je ovu temu obradio sa znanstvenog gle» 11‘^a u strogo filosofskom smislu. Ova njegova izvanredno duboko« umna, a na zanimiv način održana predavanja, članstvo je slušalo sa naj* 'ecom pozornošču. Naročito je lepa pojava, da su ovim predavanjima Prisustvovali mladi članovi, a naročito naraštaj. Svoja predavanja za* ' jučio j«i brat dr. Murnik apelom na prednjake, koje drži največim ‘obrotvorima čovečanstva, da pravilno vrše svoje dužnosti. — okolsko društvo u Sarajevu proslavilo je na dostojan način državni i so olski praznik 1. decembra. U tu svrhu ono je priredilo akademiju u narođnom pozorištu. lačkc programa bile su preko očekivanja zanima Ijive. Počevši od rada sa muškom decom, pa dalje članice, naraštajci, prednjači, i sva ostala odelenja odlično su se pokazali. — IZ SLAVEN S KO G SOKOLSTVA — IZ ČEHOSLOVAČKOG SOKOLSTVA. Učiteljstvo u čehoslovačkom Sokolstvu. Od svih zvanja rek bi da je u čehoslovačkom Sokolstvu najagilnije učiteljstvo. Za ovo nam pruža dokaz vrlo lep primer iz Hornog Dvorišta. U tom naime mestu postoji trorazredna škola. I sva tri učitelja ove škole vežbala su na svesokolskom sletu, šta više vežbale su i tri žene i to dve učiteljice ručnih radova i supruga ravnajučeg učitelja. Dakle iz samo jedne trorazredne škole šest vežbača. Divan primer sokolske svesti i rada. Brat Hiler obolio. Urednik »Sokolskog Vesnika« ČOS brat Hiler teško je obolio. Njegova bolest oseča se u redakciji lista, jer manjka onaj, koji je uvek bio pri ruci savetom, a odlikovao se svojom ljubaz« nošću, veselošću i marljivošću. Jednog dana seo je za pisači stol da piše za list, ali sa stolice nije ustao, jer je bio shrvan teškom bolešču srca. I več nekoliko tedana tako boluje. Pomalo se doduše oporavlja, ali če i to da potraje izvesno vreme. Bratu Hileru svi Sokoli od srca želimo da ozdravi. Ta tko ga nije zavolio? Svatko tko ga poznava bilo iz ličnog poznastva ili po njegovu literarnom i stručnom radu. Sokolske pozornice u Čelioslovačkoj. U čehoslovačkom Sokolstvu vanredno je veliko kulturno delovanje. Gotovo po syim društvima ure« dene su uzorne knjižnice, prireduju se odgojni kursovi, a naročito se neguj u dramatske predstave i to sa lepim uspehom. Ovoj grani pro« svetnog rada dapače se posvečuje i osobita pažnja. Tako je župa Ha« načka priredila dramatsku školu u kojoj se predavalo o razvoju drame, razdiobi uloga, o pokusima, režiji, pozornici u prirodi, kao i o kaza« lištu lutaka. Gotovo svi župski vesnici čehoslovačkog Sokolstva donašaju praktične upute kako se imade prikazivati i urediti sokolska pozornica. — Kod nas, osim bratskih društava u Sloveniji, slabo se posvečuje pažnje toj grani kulturnog rada, a i te kako je ona za nas potrebna. Telesni odgoj it Čehoslovačkoj. Unatrag izvesnog vremena u čeho« siovačkim mcrodavnim vodečim krugovima razmišljalo se o torne, da se dokine ministarstvo javnog zdravlja i tclesnog odgoja. No usled vladine krize ove su se glasinc utišale. ČOS budno pazeč oko telesnog vaspi« tanja čehoslovačkog naroda, odlučno se izjavila protiv ovog ukidanja. Da je opstojnost ovakovog ministarstva preko potrebna, dokazom je i sam državni proračun čehoslovačke republike za god. 1927., a koji bi pro« račun u toj stavci mogao poslužiti uzorom i našoj državi. Iz toga pro« računa razabiremo, da češka država i te kako promiče telesno vaspitanje. a promiče ga time da podeluje podpore za odgoj prednjaka, financira društva, podupire gradnju vežbaonica, igrališta i letnih vežbališta. Eto kako je ta stavka rasla u proračunu. G. 1920. bilo je odredeno 650.000 Kč; 1921: — 1,2-10.000 Kč; 1922: — 3,250.000 Kč; 1923: — 6 milijuna.Kč; 1924: — 3,800.000 Kč; 1925: — 2 milijuna Kč itd. U samom ministarstvu zdravlja ureden jc poseban savetujuči odsek za telesno vaspitanje od 25 članova, a sve to temeljem naročitog zakona od 30. marta 1920. — A mi? • »*-.».»■ «4« • iisiititiittr