POŠTARINA PLAĆENA U COTOVU
'CENA 1.— DIN.
eusn
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE J UGGSLAVIJU!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26*105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
ograd, 9 avgust 1940 God. XI • Broj 32
Pleva reči i zrno Istine
Ako je ikada bilo potrebno umeti čitati i misliti, to je danas. Propaganda i kontrapropaganda sukobili su se u tako oprečnim tvrdnjama, da čoveku mora zaista glava da prsne, ako protfr svih tih glasnogovornika ni je oboru-Zan trezvenim i zdravim razumom, svojom nepokoleblji-vom nacionalnom i ljudskom svešću, i smislom da razlikuje pravdu od podvale i laž od istine.
Več samo čitanje novina danas je mučan posao i može Pre da zavede, negoli da prosveti onoga, koji ne ume vešto da odvagne to što čita; da svakoj vesti odgoneta %°r i pobude, da im napipa cilj, direktan, a često i zao-buazan (baš protivno od onog što se tobož kaže!); i ako ne urne da iz svega tega stvori svoj sopstveni sud. Ima [Judi koji pročitaju samo golu sadržinu vesti, prelazeči, y 1 preko varoši iz ko j e je posl at a, i preko agencije ko j a Ju je raširila, i preko lista koji ju je objavio, ma da je jasno da ista stvar dobi ja posve drugu boju, ako je daje n.pr. agencija „Tass" (Moskva), nego li ako je daje agen-CIja „Reuter“ (London), ili DNB (Berlin), „Stefani“ (Rim), Jiavas" (Pariš), itd.;i da je posve drugo to što kaže da-našnji „Havas", nego li jučerašnji. Ima čak slučajev a, da neka agencija nosi nemački naziv, kao n.pr. „Freiheit-Sender“, a da je sva protivna Nemačkoj; kao i takvih, da Se zove n.pr. „United Press", a da nema nikakve veze ni Sa engleskim ni sa američkim interesima. Naročito u vre-
rata propaganda ne preža ni pred kakvim sredstvima, tako da su n.pr. pojedine države zabranile svojim grada-nima da slušaju druge vesti osim svojih; pa to nastoje da Protegnu i na druge zemlje. I najneutralnije države, čija štampa nema drugu žel ju nego da objektivno obavesti svoje čitaoce, podvrgnute su sumnjičenjima zaračenih strada, ko je neutralnim državama nastoje da nametnu isklju-c'>o sv o jeil vesti i svoja tumačenja.
U takvim prilikama, ne samo da treba umeti čitati, vec’ treba imati IZRAĐEN1 NAČIN RASUĐIVANJA, LOGIC AN I N EPOM UČEN PREDRASUDAMA, koji se neče dati smesti ni preteranim hvalama ni preteranim kude-njem, niti ikakvim alarmantnim vestima. Treba čitati i iz-medu redi, pa tražiti suštinu i u onome, o čemu se izbegava da se govori, i razumeti da mnogo reči ima često za cilj da se u njima, kao u plevi, zaturi zrno istine. Ali važni je od svega je, da svaki narod i svaki njegov pripadnik treba da ima ju ODREĐEN I NEPOKOLEBLJIV SUD O TOME STA SU NJIHOVI INTERESI I CILJ EVI. Prilike mogu da izmene puteve, ko jima se dolazi do tih ciljeva, ali same ciljev e ne; j er se kod svesnih naroda ti ciljevi zasnivaju na nepromenijivim dobrima pravde, napretka, blagostanja { nacionalne kulture, i na punoj državno j nezavisnosti 1 sna z/.
Kad je jedan narod svestan tih načela, onda mu kao na dlanu leži sve ostalo: 1 odakle može da naide opasnost i odakle pomoč; i čemu treba da se raduje i zbog čega da se zabrine; i kome može da veruje, a koga da se boji; i šta može od koga da primi, a šta ne. Ima stvari ko je su °dredene odnosima sila, istorijom, prirodom naroda, njihovim osobinama i razlikama, geografijom itd. Ma da se vrlo često upotrebljava fraza, da se u današnjim vreme-Mma stvari „preko noči, iz osnove men ja ju", činjenica je, da se nikada u istoriji ni je „preko noči" ništa Jz osnove" Pr omenilo, več se, otkad god je sveta, prave osnovne stvari razvija ju u istom pravcu, a naglo se menja samo to što je na površini i što ljudi, zbog uobraženja, nazi-vaju „osnovnim". Tako če biti i sada. Nema tog novog Ppretka, koji bi u 1 j ud ima i narodima mogao da uguši ve-čitu i neugasivu žed za pravdom, slobodom i napretkom, ni praiskonsku ljubav za rodnu grudu i materin ji jezik, Ш zahtev za svojom državnom i nacionalnom nezavišnošču.
To naročito važi za naš narod. Može da svrši rat kako bilo, svestan če Jugosloven, čestit Srbin, Hrvat i Slovenac, uvek znati, da mu nema budučnosti u podražavanju tudeg, ni u ovisnosti od bilo kog sistema ili grupe, več jedino u neograničenoj narodno j svesti i suverenosti. A kad to zna, onda mu je sve drugo jasno, i nikakva propaganda ga neče pokolebati. Jer naš narod ima praiskonsku mudrost, sažetu u narod noj pesmi i u delima naših velikana, u kojoj su, kao u stoletnim kalendarima, putokazi i odgovori
Соколска прослава Нраљевог рођендана
Као што смо већ јавили, у претпрошлом броју, Савез Соно-ла K, J. je одредио специјални одбор, који има да изврши при-преме за овогодишњу прославу РОЂЕНДАНА Њ. В. КРАЉА ПЕТРА II, ноја ће бити нарочи-то свечано обављена, пошто тим рођенданом наш млади Краљ улази у годину свог пу-нолећства, а соколство у завр-шну годину Соколсне Петроее I Гетолетке. Одбор је одржао већ неколико седница и припреме оу у пуном току. Одмах су да-та упутства свим жупама и је-диницама, које су такође пред-виделе већ опсежне припреме за ову велину свечаност. Сем велине соколске штафете из чи-ТЕве земље, која fce читав наш народ симболички повезати у љубгви према свом узвишеном Владару, предузете су у свима жупама и јединицама предрад-ње за свечане академије, свеча-не поворке и остале приредбе, међу којима треба нарочито споменути ватромете и огњеве, којим ће поједине јединице у-нрасити околне планине својих седишта. 0 даљњим припрема-ма ове велике родољубиве со-иолске свгчаности јавићемо у идућем броју.
Г одишнј ицаТиошев«? смоти
Данас се навршава 56 година од трагичне смрти оснивача со-колства, др. МирославЗ Тирша, који је, у ноћи између 8 и 9 августа 1S84 године, пао у реку Аху код Оеца у Тиролу, неда-леко Хабихена. Мртво тело др. Тирша нађено Је тек 21 августа и 9 септеибра, на врло свечан начин сахрањено је у Прагу.
Југословенско соколство се-тиће се и ове године, заједно са осталом словенском соколс-ком браћом, оца соколства и о-дати му бар у души дужну по-част. Тиршев дух ће кроз веко-ве да провејава нашим радом за слободу и добро народа.
Нека је вечна слава др. Ми-рославу Тиршу!
Socijalna misao u sokolstvu
Socijalna misao nikad nije bila potisnuta u sokolstvu, iako je možda nekima izgle-dalo da se u izvesnim mo-mentima poklanja više paž-nje kojoj drugoj grani so-kolskog rada. Oduvek se podvlačio u našim redovima princip: Svi smo jednaki, bez razlike na stalež i položaj, i svima jednako treba da se posvečuje pažnja! Najbolji dokaz, koliko je sokolstvo prožeto socijalnim osećajem, jeste osnivanje sokolskih četa na selima. Rad i uspesi sokolstva na selu dali su naj-boljeg dokaza o staranju sokolstva za zapuštene i siromašne. Ne samo u selu, več i u gradovima, večim i ma-njim, gde živi radnički ele-menat, sokolstvo je vodilo i vodi brigu za radnički stalež, Zar mnogi naši najbolji vežbači i takmičari, nisu rad-nici?... U živom mi je seča-nju slika sa jedne akademije Sokola II. u Beogradu. Najbolji vežbač u jednoj vrlo teškoj tačei bio je jedan brat, koji je svojim nastu-pom zadivio gledaoce. Zna-juči da treba mnogo i mnogo slobodnog vremena za spremanje takve tačke, upi-tao sam starešinu društva, što je po zanimanju taj vežbač. Odgovor me zadivio: „Radnik, mislim u jednoj pekari. Radi ceo dan, ili noč, ali još uvek nade slobodnog vremena za sokolanu, gde marljivo vežba, iako nemarno prikladnih prostorija“.
—	Posle je nastupila još jed-na skupina vežbača. Mislio sam, sigurno neki akademi-čari. Ali odgovor je bio o-pet isti: „Sve su to radnici“...
I kada ovi radnici ne bi videli, koliku im korist pruža sokolstvo, u fizičkom, mo-ralnom i socijalnom pogle-
za sve nedoumice, sve nedače, sve teškoče i sve zabune, ma ko ih sejao. / ta mudrost kaže n.pr. da nema dobra u onom što se nameče šilom i izvana; — da „ne pada sneg da pomori svet, nego da svaka zverka svoj trag pokaže"; — da mnogo reči ne znači mnogo dela; — i da su se u svima teškim vremenima i kod svih naroda, zaštičeni i oku-raženi „situacijom", javljali pelivani, da vašarskim nudenjem zagluše šutnju onih, kojima je dobro otadžbine iznad svega.
Sve je to, dakle, naš narod i rani je prebrodio, i uvek je umeo da pogodi svoj put. Takav je on i danas, u svojim skromnim seoskim domovima, na svojim oranicama i u planinama, primajuči sa zdravom skepsom svu zagluš-nu buku glasova koji uzalud nastoje da ga zavedu. I u nje že moramo ugledati! Svestan Soko se ne sme dati trovati doskočicama kavanskih mudrijaša, čiji su ciljevi sumnjivi, več da, S A ZRNA SVOJE NACIONALNE ISTINE ODSTRANI PLEVU TUDI H INTERESA, ne popuštajuči ni za dlaku od svoga jedino dostojnog ideala, a to je PUNA SLOBODA, SNAGA 1 VELIČINA JUGOSLAVIJE!
du, zar bi oni žrtvovali ono malo dragocenog, slobodnog vremena, da rade u sokolani, umesto da se odmaraju ili šetaju po parkovima i ulicama, kao toliki blazirani i dokoni mladiči? Kada to isto ne bi osečali oni nebroje-ni seoski mladiči, koji sa toliko volje i ljubavi posečuju vežbaonicu, nakon teškog i napornog rada, a za koje neki kažu da im nije potrebna vežba, jer da se izvežba-ju dovoljno radom u polju;
—	kada oni ne bi bili svesni da je baš sokolstvo organizacija, u kojoj im je pravo mesto i koja najbolje može da unapreduje njihove interese, socijalne i ekonomske, zar bi oni ostali u našim redovima?
Još nešto ima, što se ne sme zaboraviti. Današnjica je takva, da nam nije mogu-če pričati samo o socijalnoj pravdi i ekonomskom preporodu sela. Ozbiljnost vremena u kome živimo, nalaže najpre osiguranje i čuvanje nacionalne i državne nezavisnosti. Spremanje zato je primarna i sveta dužnost sviju svesnih državljana, a nas sokola pogotovo. Zbog toga može izgledati da smo mi narodno - odbrambenom ra-du zapostavili socijalna i e-konomska pitanja, ali to nije tačno. Najpre je sloboda i nezavisnosti Samo u svojoj, nezavisnoj i slobodnoj državi, bičemo u stanju da izvedemo, i socijalni i ekonomski preporod našega naroda. Niko nam drugi ne može to izvesti, bez štete po nas i na-šu zemlju! Samo mi smo u stanju da sebi pomognemol I zato je imperativna potreba da se pripremamo za odr-žanje naše nezavisnosti i slobode, u kojoj čemo jedino moči da izvršimo što se od nas očekuje.
Moramo priznati da je naš narod ekonomski još mnogo zaostao, a i socijalno je još uvek zapušten. Ali ima jedna utešljiva pojava: Ma kako siromašno živeo, naš seljak i radnik se neče nikada iznej veriti Otadžbini! Koliki naši seljaci nemaju ni jedanput dnevno da jedu, koliki su, ta-koreči bosi i upola goli, bez prozora i patosa u kuči, bez kreveta i stolova itd; koliki ne znaju ni što je knjiga, novina i bioskop, ali svi su oni verni i odani slobodi svoje zemlje! Zato imamo najbo-ljega dokaza u današnjici. Ostavljaju ljudi poslove i
»Irana 2
'-'J
porodice, bez ikakve žalbe, i odlaze na vojnu dužnost.
Ovakvim sinovima obiluje naša zemlja, ali baš to nameče i sokolstvu i merodavnim državnim faktorima nove dužnosti i nove napore na socijalnom polju. Sokolski socijalni rad treba da ide za tim, da se onima koji brane otadžbinu, učini puna pravda, pa da se temeljito poprave i saniraju prilike u socijalnom i ekonomskom pogledu. Sokolstvo je i soci-jalno i nacionalno! Ono je narodno. A što je narodno, to je korisno za čitavu zem-lju, a naročito za one njene slojeve koji su najbrojniji i najvažniji. Na njima počiva i država i nacija!
J. M.
25-годишњица битке на Мојковцу прославиће се на свечан начин, првог септембра
SAVEZNA ŠTAFETA ZA 6 SEPTEMBAR
U vezi sa proslavom rodenda-na Nj. V. Kralja Petra II održače se 6-1Х kao najvažnija priredba: Savezna štafeta, koja če dolaziti iz svih župa i donositi pozdrave mladome Kralju prilikom njego-vog rodendana. Sve pripreme u tom smeru su u punom toku. Na-čelništvo Saveza SKJ je obredita tačno i detaljno kako i koliko če pojedini trkač trčati. U cilju sprovodenja tog rada potrebno je da sva župska načelništva hitno i u celosti dostave tražene podatke i skice svog teritorija, sa prugom kojom če se prenositi štafeta. Napominjemo, da mnoge župe nisu to do danas učinile. Molimo sva bratska načelništva, da najhitnije izvrše sve predrad-nje i dostave potrebne podatke načelnlštvu Saveza SKJ, koji su zatraženi u okružnicama Saveza SKJ br. XVIII, i XXII. M. M.
Tečaj pripravnosti u Banjaliici
U Sokolskom domu u Banjalu-
cl održava Se tečaj za instrukto-re sokolske pripravnosti kojim rukovodl Sokolska župa Banjaluka. Tečaj poseduje 25 članova i članica, a obraduju se pored predmeta iz narodno - odbrani-bene pripravnosti i svi predmeti sokolskog vaspitnog rada. Na-stavnlci tečaja zadovoljni su sa dosadanjim radom.
Obo гсдине навршава ca 25 година од познате битк« на Мојковцу, где je црногорсна војока поновила подвнга јуна-штва еа Вучјег дола, Царевог лаза, Чева и других попришта јуначких мегдана, и гда јв цр-rioropcKo оружје забвлежило неизбришиве страница славне историје Црне Горе. Ту на Мој-новцу војсна Краљавина Црнв Горе учинила је крајњи напор и дала надчовачанска жртве, да би омогућила војсци Кра-љсвине Србије да настави свој мученички легендарни прелаз првко Апбанијв. Јединство на-ционалног осекања и национал-них идеала обе војснв није се нинад тано узбудљиво манифе-стовало, као у овим часовима, у којима ie вођена велина бит-
ка на Мојиовцу.
Савез Сокола Краљевинв Ју-гославија сматрао је за дуж-ност, да даде потицаја за што свачанију прославу овог вели-ког догеђаја, уверен да ће се њвговој иницијатици одазвати, не само нацисналне организа-ције, нвго и читава патриотска јавност. Прихвативши идеју о прослави, на потицај својв со-нолсне жупе на Цетињу, Савез је веН извршио прва припреме за организацију прославе.
Прослава he почети аиадеми-јом, која ke ee одржати на Цв-тињу, 31 августа. Акадвмија ио-)а Не трајати од 19 до 21 час, биће првношвна путем радиа, тано да ke целокупна нацио-нална јазност моКи пратити овај значајан догађај, Други
део свечзности одржаћв св на мвсту славног бојишта, на Moj-ковцу, где ће бити одржан по-мвн палим херојима Мојновач-ке битке. Ту, у Колашину, о-бразован је посебан одбор за дочек, у номе са налазе нај-одличнији претставници свих братстава, нолашинсног и бје-лопољског среза, који су нај-вишв дали жртава у овој слав* ној борби.
Свечаност he посетити велин број сокола, не само са под-ручја Зетске баноеине, него и претставници Савеза, те сокол-сних жупа из целв држава. Очекујв се да ke прослава мој-ковачке битвв бити једна од најзначајнијих националних ма-нифестација пооледњих годи-на, у овом крају.
jut) IB««
Tlava ffeiia*
erlovat
K^ujevee
SaMjjOo
SiitnU
wce
C«tl*
6. ix. mo
Otvorenje Savezne prosvetna škole
U ponedeljek, 5 o. m., svečano je otvoren osmi tečaj savezne prosvetne škole, koji se održava u Studentskom domu Kralja A* leksandra, u Beogradu. Otvore-nju su prisustvovali, od strane Savezne uprave, brača ing. Milivoje Smiljanič, zamenik starešine i br. Radmilo Grdič, generalni sekretar Saveza Sokola K. J-, koje je srdačno pozdravio pret* sednik Saveznog prosvetnog odbora i upravnik škole, br. Miloš Stanojevič, kao i prefekta škole, br. majora Čedu Živanoviča, ekonoma, br. Batu Atanackoviča, predavače br. D. Brzakoviča, Dr. Protiča i dr.
U ime Savezne uprave otvorio je tečaj br. Smiljanič, koji je u podužem govoru izneo svrhu i značaj rada u školi, obzirom na sadanje prilike. Njegove reči bile su sa pažnjom i razumevanjem saslušane i^nagradene srdačnim aplauzom. Zatim je govorio brat Stanojevič ponovo, posle čega se prešlo na redovan rad, pa je prvo predavanje održao br. Brza-kovic o sokolskom radu na selu.
Tečaj če trajati do 18 avgusta. Na njemu če predavati istaknuti sokolski prvaci i radnici iz Beograda i unutrašnjosti. Pored pohoda na Avalu i Oplenac, biče priredeno još nekoliko izleta u okolinu, kao i posetl raznih znamenitosti u prestonici. Na tečaj je stiglo oko 60 učesnika iz svi* ju krajeva Otadžbine, dok je de-setak prijavljenih sprečeno bilo vojnom vežbom ili drugim.
Svi tečajci su vrlo zadovoljni prijemom, smeštajem i radom u školi, pa se nadati, da če i ovo-godišnja Savezna prosvetna ško-la, koja se održava, kao Prosvetno • narodno • odbranbenl tečaj, dati odlične rezultate u radu na terenu, što je želja i organizato-ra tečaja kao i samih učesnika.
Jm.
Letovanje beogradskih Sokeia
Sokolsko društvo Beograd VI
organizovalo je ove godine sa-mostalno letovanje za Ivoje članstvo u selu Miloševcu, na koga je pošao lep broj učesnika 14 jula, pod vodstvom brata Dorae-1 viča. U programu boravka je i sokolski narodno • odbrambeni rad, pored ostalog programa iz sviju grana sokolskog vaspitnog rada.	S-	Đ.
50 ГОДИНА ОД СМРТИ ИВАНА МАЖУРАНИЋА
У нелељу, 4 августа, наврши-ло се 50 година од смрти вели-ког југословенског песннка и хрватског бана, Ивана Мажу-ранића.
Нема писменијег човека у name« народу, којн не зна за име песника МажураниНа, великог аутора »Смрти Смаилаге Чен-гића“, једног од најзнамеиити-јих дела читаве југословенске књижевности, у коме су висо-ком уметничком ннспирацијом опеване патње и јунаштва хер-цеговачке раје и величанствена осветничка дела црногорских витезова, који су кроз стољећа бранили своје име и своју веру против много јачег непријатеља.
Иван Мажуранић је рођен у Новом Винодолском, на Хрвзт-ском Приморју, 1814, и већ у младости се показао као одли-чан ђак. Још док је био на у-нпверзитету, упознао се са и-лирским будитељима, па је веК у другом броју Гајеве „Даниие" објавио пеему „Прнморац Да-ниин", у којој слави мисао ју-гословенског буНења и слободе. А г. 1850 заједно са Вуком, Ку-
куљевићем, Даничићем итд., потписује познати проглас за јединствени језик за све Србе и Хрвате који чине један народ. МажураниК је изабран r. 1871 за народног посланика, а 1873 постао је хрватски бан, као пр-ви човек из народа, који није аристократског порекла, па је остао на том положају до 1880 r. Мећутим је главно Мажупа-Hiiheeo значеше на књижевном пол>у. Сем ииза краћих песама, које је објавл>ивао у „Даншш“ и у другим листовима, два глав-на Мажураннћева дела су надо* пуна XIV и XV, певања чувеиог епоса „Османа",. од дубровач-ког песника, Ивана С. Гундули-ћа, и оригинални ерос „Смрт Смаил-аге Ченгића, који је за сва времена осигурао Мажура-никеву књижевну славу.
Као што се види, Мажуранић није много написао, али he се то што је дао, очувати вечито, као једно од ремек дела чита-ве иаше поезије. Као што ,Ie познато, Гундулићев „Осмаи" је сачуван без два певања, па би широким слојевима остало не-
схватљиво то ремекдело наше класичне кшижевности, да Ма-журанић није успео да дубоком интуицијом продре у дух 1‘ун-дулићевог ствараша, па да, и у језику, и у дикцији, и у начи-ну мишљеша састави оба пева-ma на такав начин, да заједно са осталом песмом дају савр-шену органску целину.
У „Смрти Смаил-аге Ченгића“ Мажуранић је приказао погиби* ју столачког Are Ченгића, који је био страх и трепет сиротне херцеговачке раје, што му је дало прилике да у заносним стиховима опева борбу Црне Горе и осталих наших народ-них јунака „за Крст часни и слободу златну“, те да свој епос протка најузвишенијим мисли-ма о Богу, вери, отаџбини, чој-ству, јунаштву итд. Мажурани-ћева песма је на тај начин по-стала духовном својином чита-вог нашег иарода и изазвала велики утицај на нациоиално буђење Хрвата и Срба.
Соколство се, са најдубљим пијететом ceha овог великог пе-спикз, јунаштва и слободе, који је, у нашем народном јединству н слози увек видео глзвни у-слов за сретну будућност Хр-вата и Срба, и који је неслогу
толико мрзео, да је у својој иадолуни Гундулићевог „Осма-на“, написао познате стихове:
„Ах да је проклет, тко,
циећ вире, на својега режи брата,
јер несрећа твоја извире само из тога кална блата!..“
Чешка епопеја о Југославији
Недавно је у Прагу објавље-на књига „Vitr od more" (Ветар с мора), коју je написао чешки песник и велики пријател> Ју-гославије, Адолф Весели. Књи-ra je објављена под покрови-тељством Чешко-југословенске лиге, у издању књижарнице Л. Мазача, и има 160 страна вели-ког формата. То је песнички епос ретког заноса и лепоте, који пева красоте и снагу на-шој отаџбини која прожима чи-тав југословенски народ. Први део епоса, „Стражар светиони-ка“, се догађа на острву Корчу-ли и нриказује напорне, али ро-мантичне згоде младог рибара Анте Новљана. Други део епо-са, „Дозив мора“, пун је екста-тичног одушевлзења над лепо-
том приморја и наше морске пучине, док трећи део, «Сунча» ни крес“, пева велику победу, југословенске мисли и независне југословенске државе, која је дошла до свога слободног мора.
Дело Адолфа Веселог је про* жето дубоким познавањем namer народа и наших крајева и великом љубављу за његов на-предак и слободу. Будућност своје југословенске браће, чеш-ки песник види само у слози и јединству, у раду и напретку. У својој песми он каже:
„Спајати народ у мисли и ДУ-ху, прожети сва срца нсмиром пуним стварања, уништавати све uito слаби и раздваја, и свему што цвате даривати сунце!..« Дигнути народ свој на светску висину и градити славну Југо-славију!”
То је програм кога, брат Ве-сели постављз својој југосло' венској браћи, а у чијем загр-љају жели да види и Бугарску:
„Четири словенска рода, мУ шки, један поред другога, Једно-душно дижу главе к сунцу * ћЛИ/гЛу: Живела Југославија, ж»~ вела славна и дајгдничка мзг* , нашаГ
Smr} dr. R. Fuksa
jsdnog od najuglednijih prefstavnika
Jugoslovsnskog sokolstva
L utorak, 6 o. m., umro je u Ljubljani brat Dr. Riko ruks, jedan od najpoznatijih 1 najplodnijih sokolskih rad-n>ka i' pisaca, bivši tajnik Ju-goslovenskog Sokolskog Sa-''eza, član uprave Saveza Sokola K. .J., urednik sokolskih hstova, bivši narodni nosla-n,k, član konzorcija „Sokolska volja" itd. Bio je i grad-ski savetnik u Ljubljani.
Ime Dr. Fuksa poznato je P° njegovom sokolskom radu
Ш ■ i-
v.
Slrom naše zemlje, tako da orio sanm najrečitije govori 0 njegovim dclima i zasluga-J’j3- koja su tako obimna da n* trebalo mnogo stranica is-Pasati, dok bi se bar u najkra-Clm črtama prikazao njegov rack koji je bio najplodniji u "ugoslovenskom 'Sokolskom bavezu, kome je Dr. Fuks bio mjnikom od osnutka do reorganizacije u Savez Sokola K. J.
Brat Dr. Fuks pripadao je ».sokolskom belokranjskom yiumviratu“, zajedno sa bra-com Engelbertom Ganglom i !jr- Francom Dergancom. Rojen je u Ganglovoj Metlici, k°ju Dr. Maks Kovačič nazi-Va »jugoslovenskom sokol-?k°m Mekom”, 30 marta !o87 godine, gde je polazioi °snovnu školu. Gimnaziju je Polazio u Novom Mestu. Tu PpČinje sokoiovati 1903 gojene, kao vežbač mesnog So-kola. Posle mature upisao se Ла pravni fakultet češkog u-niverziteta u Pragu, gde je i-niao prilike da se upozna sa s°kolstvom na njegovim izbirna. Marljiv je vežbač PraŠkog Sokola za sve vreme študija.
Bo povratku u domovinu astavlja sa sokolskim radom , evidenim elanom. Po osnut-n Jugoslovenskog Sokol-kog Saveza biran je za nje-govog prvog i jedinog tajni-L kako rekosmo, za sve reme opstanka JSS, neumor-V0 radi kao tajnik. Inicijator Je i organizator tolikih prire-aba, sletova i svečanosti. Pr-1 jc odlikovan „Sokolskom P°men-plaketom“. Kraj sve-jja i"ada kao tajnik, dospio je ,a se bavi i pisanjem. On je Jcdan od najplodnijih naših P^aca, o čemu svedoče mno-& brojevi „Sokola", „Sokolih? Glasnika", „Sokoliča" i n p 6 Radosti", kojoj je bio ek° vreme i odgovornim u-ednikom. Saraduje i u raz-'m sokolskim kalendarima.
Godine 1928 i 1929 odgovorni je urednik „Sokolskog Glasnika". Od osnutka Saveza Sokola K. J. pa sve do 1935 godine član je Savezne uprave. I poslednjih godina zanimao se za sve što se sokolstva tiče, ostajuči stalno oovezan sa organizacij om, kojoj je dao najlepše dane svoje mladosti, svoj muževni život, dušu i srce!
Jugoslovensko sokolstvo o-staje mu dužno večnu zahval-nost. Sokoli širom Jugoslavije pognuče glave pred veličanstvom smrti, koja nam o-tima još jednog pionira i borca, i kliknut iz duše pune
Neka je večna hvala i slava velikom Soklu i Jugoslovenu, Dr. Riki Fuksu!
J. M.
*
Izvršni odbor Saveza Sokola K. J. cdržao je u sredu uveče komemorativnu sednicu povodom smrti Dr. Rike Fuksa. Sednicu je otvorio I. zamenik starešine, br. Dr. V'. Relajčič, koji je u podu-žem govoru ocrtao život i rad velikog Sokola i Jtigoslovena, Dr. Fuksa, ističuči da je dug, ko-jim je on zadužio narod i sokolstvo neizmeran i da če jugoslovensko sokolstvo ostati večno blagodarno neprežaljenom pokojniku.
Zaključeno je, da Savez SKJ na sahrani Dr. Fuksa zastupa za-tnenik starešine, br. Joža Smert-nik. Pokojnikovoj porodici poslano je brzojavno saučešče, a na saveznoj zgradi je iZvešena crna zastava.
Sckolskodruštvo Celje IVIatica
Naše društvo vkljub današnjim splošnim prilikam nemoteno nadaljuje z delom. V telovadbi ne opažamo zastoja, ,zlasti pri ženskih oddelkih. Na splošnih župnih tekmah članic in naraščajnic dne 30 junija 1040 je vrsta članic izmed 370 dosegljivih dosegla 297 točk in zavzela II mesto. V srednjem oddelku sta tekmovali sicer le dve članici, ki sta doseg-
li	lepo število točk. Naraščajnice so se pa naravnost odlično izkazale. Tako si je vrsta v višjem oddelku priborila I mesto, med posameznicami ,ie na 1 mestu Mija Mravljakova, na 2 Gabrijela Stanovškova, na 3 Rija Jagrova, vse iz Celja matice. K okrožnim tekmam višje ženske dece je naše društvo izmed petih vrst postavilo 4 vrste, ki so se uvrstile na prva tri mesta. Kot posameznice so bile 1 Višner Mera, 2 Mahkovec Ruža, 3 Božič Nada, vse iz Celja matice. Nižje ženske dece je bilo le za eno vrsto in še ta iz Celja matice. Višje moške dece je tekmovalo 7 vrst, od teh 4 iz Celja matice in prišli dve vrsti na prvi mesti. Najboljši posamezniki so bili 1 Roš M., 2 Drolc F. in Kovačič V., 3 Cvahte F., vsi iz Celja matice. V vrsti nižje moške dece so isto tako zavzeli kot posamezniki prva tri mesta pripadniki matičnega društva.
Izidi letošnjih tekem bodo našo mladino gotovo še bolj navezali na telovadnico.
Румунија и њени суседи
IZ UREDNIŠTVA Glavni urednik „Sokolskog Glasnika" se nalazi na kratkom odmoru, pa se mole saradnlci, da za to vreme pisma šalju Izravno uredništvu lista.
У очекивању, како ће ce раз-бити сукоб између сила осовине и Енглеске, и када ће доћн до немачког нападаја на Велику Британију, светска јавност на-рочиту пажњу поклања прообле-мнма који су у вези са Румуни-јом, а нарочито споровима који постоје између Румуније с јед-не стране, те Маџарске и Бу-гарске с друге стране; а у вези с тиме и унутарњем положају у румунској држави.
•	После одстуиања Бесарабије и једног дела Буковине, званична румунска политика доживела је велику промену. Завео се уну-тарњи режии, за који се мислн-ло да ће државу приближити сн-лама осовине, и званично се из-јавило ослањање на Немачку и Италију, па су предузети чак из-весни корацн, који су директно уперени против енглеских инте-реса. Румунска се надала да he je то очувати од даљњих тери-торијалних уступака. Тако је до-шло до салцбуршких разговора, на којима су силе осовине ути-цале на Маџаре, Бугаре и Руму-не, да своје спорове реше мир-ним путем или да их одложе; да буду умерени и да под сваку це-ну избегавају да дође до сукоба на Балкану. Међутим се и Бу-гарској и Маџарској жури, а Румуннја би такоНе хтела што пре да знаде на чему је, јер без тога, у данашњој неизвесној ат-мосфери, не може никако да приступи консолидацнји унутар-њих прилика.
Спор са Бугарском је много лакши, него ли са Маџарском. Бугарска од Румуније тражи са-мо јужну Добруџу, дакле тери-ториј који је, све до г. 1912 био бугарски и који ,ie у великој ве-ћини настањен од Бугара; a Kora су Румуни, после српско-грчке победе г. 1912, на лак на-чин окупирали. Румуни и сами признају, да се ту ради о бу-гарском елементу и према no-следњим вестима изгледа, да је начелан пристанак о уступању Добруџе Бугарима већ готов, и да ће до формалних преговора
о	томе доћи кроз најкраће вре-ме. То утолико пре, што реше-љем спора са Бугарском Руму-ннја рачуна да ће стећи пријаз-ност, не само Берлина и Рима, него и Москве, а донекле и са-ме Софнје, па да he њен поло-жај у преговорима са Маџар-ском бити много јачи.
Сукоб са Маџарском је много тежи, јер је териториј који Ма-џарска тражи од Румуније, ro-тово десет пута већи него ли о-нај што ra тражи Бугарска. Ма-џари на име траже читав Ердељ, позивајући се на историјска пра-ва круне Св. Стевана, и тврде да у том крају живи милион Маџа-ра; док Румуни одвраћају да је број њихових сународњака у Ердел>у три пута већи него ли маћарских, и да Мађари у Ер-дељу творе само раштркане ску-пине. Што је још важније, из-гледа да ни сама Немачка није вољна да подупире максималне захтеве Маџара, зато што не же-лн да сувише ослабн Румунију, која би на тај начин могла да доКе под утицај Совјета, или да подлегне унутзрњим немирима, што би пореметило економски живот на југоистоку, чија је важност за Немачку велика. Због тога се, са стране Берлина и Рима Маџарима саветује тако-he умереност.
У румунској и маџарској штампи се међутим води жучна полемика, која је нарочито ка-рактеристична за Румуиију, јер показује све већу непопустљи-вост. Док се спор са Бугарском оставља по страни, читава ру-мунска јавност из дана у дан све више подвлачи одлуку, да неће пристати ни на какво одступање територија Маџарској и да ће употребнти сва средства, да сво-ја права одбрани У томе се, из-гледа, слажу све партије и гру-пе, почевши од најдесничарски-јих, па до сељачких и социјали-стичких. Сам воћа румунских се-љака, др. Маниу, стоји на челу антиревизионистичког покрета, а познати румунски држзвник, Вајда Војевод, упутио је Краљу Каролу писмо, у коме каже, да ће се Румуни, ако буде требало, силом одупрети да одтступе ру-мунски териториј Маџарској. С тиме су се сложили и Братиану, Jopra, Георгнју и остали румун-ски политичари, који су у том правцу имали важне разговоре са претседником румунске владе. Из Букурешта се јавља да је r. Маниу изјавио чак, да he ње-гови присталиие радије прогла-сити Ердељ самосталном држа-вом, под протекторатом Совјет-ске Русије, него ли да одступе неки његзв део Маџарској. А претставници свих партија упу-тили су један меморандум Бер-лину, Риму Лондону и Вашинг-тону, у коме се противе одсгу-пању територија. Прекујуче је међутим румунски посланик у Рлму, Боси, посетио Будимпе-шту, али је његов разговор са мађарским државницима био у-иадљиво кратак. А „Берлинер Берзен Цаитунг" напада оштро непопустљивост г. Маниу-а и читаву његову акцију.
Истовремено са тиме, расте н унутарње узбуКење у Румунији, тако да је страна штампа, а на-рочнто неутрална, пуна гласова
о	„претстојећој кризи". Агенција Стефани јавља, да је генерал Сисикну упутио јавности писмо, у коме оптужује бивше румун-ске министре, што се већ ранн-је нису ослонили на Немачку и Италију. Према другим вестима тврди се, да r. Манну настоји да оствари образовање владе Се-љачке странке, са неким левичар-ским групама, чији би циљ био приближење Совјетима и Тур-
ској, и стварање нове групације сила на Балкану. Г. Маниу на-стоји да искористи тешкоће ла-нашње владе г. Џнгуртуа, као н чињеницу да Краљ Карол прима непрестано писма из Ердеља, да цео народ стоји уз г. Маниуа. Према једној вести, r. Маниу бн у своју владу прими и Гвоздену гарду. И Агенција Рајтер шири вест, да су Гвоздена гарда и странка Др. Маниуа објавили ма-нифесте, у којима траже да се не отступа ни комадић румун-ског територија, па јавља чак да се у тима летцима препоруча знглофилска политика. А швај-царски листови јављају о поо« штрењу днсциплинских казни против официра у Румунији, у вези са „поступцима озбиљне нарави великог броја официра, приликом евакуације Бесарзби-је”. Румунски лист „Курентул“ пише да се ради о „чишћењу у војсци“, које је у вези са одсту-пањем са дужности шест румун-ских дивизијских генерала.
Sokolska hodočašća na Oplenac i Avalu
U četvrtak su doputovali u Beograd naraštajci Sokolske župe Sarajevo, njih 45, koji su, posle tromesečnog narodno - odbram-benog Iogora na Okruglici planini posetili grob Viteškog Kralja na Oplencu gde su položili lepo izradenu zemljanu vazu sa svežim buketom bosiljka, omiljenog cveča Kralja Aleksandra i napisom: >Kralju Aleksandru I. Uje-dinitelju — naraštajci Sokolske župe Sarajevo«.
Posle posete prestonici, gde su razgledali razne znamenitosti i posetili Savez Sokola K. J., gde ih je pozdravio glavni sekretar br. Radmilo Grdič, naraštajci su posetili grob Neznanog Junaka na Avali. Ovim pohodom završili su na najlepši1 način tromesečnu narodno - odbrambenu školu, po-nevši u duši neizbrisive utiske i gotovost da se svim silama zalo-že u radu za svoj narod i otadž-binu.
*
Danas stiže u Beograd oko 50 članova Sokolskog društva Mostar sa muzikom, koji če se zadržati u Beogradu dva dana, za ko-je vreme če razgledati prestoni-cu, posetiti Savez SKJ, Aeroklub itd. Posetiče i Oplenac i Avalu, gde če se pokloniti senima Kralja Mučenika i Neznanog Junaka i položiti vence.
lupskl prednjačkl tečaj za članica i naraštajke u Krapini
Sokolska župa Zagreb priredila je u Krapini, u Hrvatskom Zagorju, svoj godišnji predn.iački tečaj za članice i ženski naraštaj, od 15 do 28 jula. Tečaj, koga je pohadalo 9 članica i 9 naraštajki, održan je u lijepom domu Sokolskog društva Krapina, koji ima prostranu vježbaonicu i plivački bazen u bližini, usred zelenila. Tečaj je organizovan i voden na internatskoj bazi, a na njemu su
učesnice naučile sve što je potrebno da zna prednjakinja u radu sa svojim kategorijama. Naročita pažnja posvečena je bila radu u sokolani, u vezi sa današnjim prilikama i potrebama. Tečaj je vodila načelnica župe Zagreb, uz pomoč savezne prednjakinje, sestre T. Štiftarjeve. Uspjeh tečaja je zadovoljavaiuči, a korist od njega pokazače se u skoroj bu-dučnosti.	Sk.
. Hrana 4 '	SOKOLSKI	GLASNIK	God.	XI	—	Broj	33
Озддв ;. m■ gg .....m k— gasa------—-----■-■«»"гттг1т1жт1ши>.ш»«шии-шммг111т*гппг-,1тг:	-	г-г	r-,r--	-	дд	д--^тт mтттивтптвдпг^7г~тгт*~т~т -■ нииц ииивикејирзе' assBgggss^E5=	—r--:-—=——■—
Власти саме крше занон
и Бановини Хрватској
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Чесго читамо у загребачким дистоБима притужбе, да се са стране Београда крши захон о Баиовнни Хрватској, док међу-тим има једна ствзр, н то врло значајна, у коме сама Бановина Хрватска, откад год је основана, кршн тај закон на иајеклатанг-иији иачин!
Ради се о заставама. Према закону, у Бановиик Хрватској треба л.а се код свих свечано-сти, на државним зградама, ко-је прниадају зајелничким мнни-старствима, вију само државне ааставв. tla оним пак зградама u надлеимвима, која спадају дн-директио под банску власт, тре-fta да се вмју државна и хрваг-ска застава. То ,ie закон, иа којн су прнсталн најиеродавнији фактори Бановине Хрвагске, Kora je Бановина Хрватска јавно сбјавила, па 6и најосновниж ред тражио да ra барем власти у Бановнни Хрватској ие крше!
Виднмо, међутим, нз сплит-скмх и оеталих листова, да се догаћа обрзтно, н да баш др-жазне и банске власти редов-но кроде Т8Ј закоц у свечаннм прилинама; ua да се — како тврди и последњц број еплнг-ског „Народног лнста“, на др-жавннм зградама и надлсштвима внју државна и хрватска заега-
RASPOLOZEN.fE U BUGARSKOJ
Vesti iz Sofije javijaju, da ta-mo vlada ubedenje, da če problem Pobrtidže bitj rešen u naj-skorije vreme i da če Dobrudža. koja je od starine bitgarska zemlja, biti vrlo brzo prisajedinje-na majci otadžbmi. Štampa smatra da je i sama rumunska vlada sklona da izade u susret Biigar* Skoj, dok neki listovi pišu, ako Bukureit ne bi pristao na to, da bi došlo do arbitraže Berlin;?. — Čitava strana štampa, jednako kao i jugoslovenski listovi, objav, ljuju sa velikim interesom vest
o	dočeku futbalera iz Sovjetske Rusije u Sofiji, koji se pretvorjo u, do sada nevidenu manifestacij ju. Na dočeku je uzelo učešča oko 150,000 ljudi.
VESTI IZ SLOVAČKE
U Bratislave javljaju, da je slovačka vlada organUovaia Državno veće, koje treba da bucle največa državna ustanova; a sa-stoji se iz 6 članova, imenovanih od vlade, 10 članova Hlinkino garde i po jednog pretžtaviiika partija, švajcarska štampa veli, da bi to državno veče trebalo da zameni parlapienat i da bi tako Slovačka postala sasvitn autorita-tivna država, po ne mačk o m uzo-ru. — Engleski listovi javi i a ju, da je bivSi slovački minlstsr spoljnih poslova, g. Durčanski, ijHirao da otstupi zato, što je svoj nedavni put u Moskvu preu/.eo na svoju ruku, a da tuje obave-htio o tome. Berlin, Londonski Нт stovi U»j!u, da je DurčanMsi rao da ode na zahtev Berlina,
POLJACI U ENGLESKOJ
Agencija Reuter javlja, da je potpisani nov sporazum Umeclu engleske i poljske vlade, prema kome se Engleska obavczala, da će pmužeti trožkove za jz-državanje poljske vojske u En-gleskoj, u obliku zajma. Po-red poljskih vojnika, koji su več sad* mobilizovani u En-pleskoj biče mobilizovani i gvi poljski državljani, koji se na-
ва. док ee на бановинским над-лешгвнма вије еамо хрватска застава.
На другом месту јављамо о наеиљима, која су извршена У Сплиту, против оних који су, поред хрватске, извесили и Др-жавну заставу! што показује крајњу разорност, у овнм теш-кнм временима, кад би државна застава требала свима да де ми-ла и света. Зар није то више него лi! жалосно, да на pohen-дан ПОТПРЕТСЕДНИКА ЈУГО-CJ1GBEHCKE ВЛАДЕ, тобожњи његови присталице, и у његово нме, батинама присиљавају љу-де, да скнну југословенеке за-ставе, које су извешене њему у почает? Читавом свету ,ie, ме-ђутии, познато, да су све те „Заштите" н сви тн „Јуиаин" у огромном делу прожети фран-ковцима н фуртнмишима, н да је њихова работа уперена, исто тако npoT'iB Бановнне Хрватске, као к протнв државне целине. Зато је у толкно жалосније, uiro ttM се, са меродгвне стран? иде на руку, н што се са стра-не B iacTn у Бановими Хрвагско,! проводи очито кршење закона, па се заставе на државннм над-лештвима извешују посв? ебрат-но него што је у закону пред-внђено.
1 a/e u Britansko.) imperiji. Polj. ska aviacija če imati poljfke ofi’ cire, ali če biti pod vrhovnom komandom engle&kog ministar. stva vazduhoplovgtva,
IZ ČEŠKO - MORAVSKOG PROTEKTORATA
DNB javlja iz Praga, da je 6 avgusta bio uapSen u Pragu Dr. Nestaval, šef praške oblasti češke nacionalne unije. Zvanieno sa-opštenje kaže, da je to u^pšenie usledilo iz razloga, što ta organi, zacija stvarno prestavlja centar opozicije prema Rajhu.
ČEHOSLOVACI NA ZAPADU
„Exchange Telegraph" javlja iz Londona, da je čehoslovačka vlada u Engleskoj odlučlla da or-ganizuje neku vrstu provizornog čehoslovačkog parlamenta u inozemstvu, koji bi trebao da se sestane ovih dana. Taj parlamenat če ge sastojati iz 40 članova, od kojih Je veči deo pripadao rani-jem čehostovaCkdm parlamentu u Pragu, a suda se nalaze u Eugle-skoj, gde mnogi od njih služe u čehosilovačkoj vojsci. Tako it. pr. ministar socijalne politike Nemec služi kao kaplar u legiji. Parlamenat če biti sastavljen od isto toliko Slovaka, kao i Čeha. in 11цјиит«иiHBHg
UtaUmžca u kozarci
Načelništvo Saveza SKJ raspi-suje prve savezne utakmice u košarci za čl&nove, članice, mu-ški i ženski naraštaj.
Utakmice če .se održati 2B i 29 septembra o. g. u mestu, koje če se naknadno odrediti.
Na ovjtn utakmieama mole su-delovati po jcdna vrsta članova, članica, muškog 1 ženskog nara-štaja (sa potrebnom rezervom) iz. svake župe. Vrste mogu biti društvene i|i Župske.
Takmiiiče se po izlučpom sistemu (kup sistem).
Sva o.stala upuUtva poslače se pravovremeno, a dotle neka žup-ska načelništva preduzmu sve potrebno za trening i sestav vrste.
Tragična smrt br. Milenka Alagićića
U karlovačkoj bolnici umro je posle dugog i teškog bolovanja od zadobivene rane, brat Milenko Alagič, študent prava i agilan sokolski radnik, rodom iz Gornjih Dubrava kod Generalskog Stola. Njega je ni kriva ni duž-na, bez ikakva povoda napao op-Stinski beležnik, Simo Vueelič, na seoskom bunaru, gde je Milenka
došao da uzme vode. Vueelič ga je najpre udario nogam u sto-mak, oborlvši ga na tlo, posle čega je ispalio revolverski me-tak, pogodivli s a u vrat. Ovaj podli zločin izazvao je opšte gnu-šanie u čitavom kraju, gde je pokojnik omiljen zbog svoga na-cionalnog i sokolskog rada, koga je godinama provodip, osnivgju. či, sa učiteljem Pavlom Sunda-čem, sokolske čete u okolnim *e-lima i održavajuei predavanja iz svih oblasti socijalnog i ekonom-skog života. Taj njegov rad nije bio po volji ubici, koji ga je zbog toga odavno mrzio, kao i čitavu porOdicu Alagiča.
Pokojni brat Milenko Alagič, roden je godhie 1916 u pravosta-vnoj svežteničkoj porodici. Gim-naziju je polazio u Sremskim Karlovcima, a pravne nauke na zagrebačkom gniverzitetu. Sve slobodno vreme upotrebio je n radu za prosvečivanje naroda. Plodovi njegovog rada najrečiti-ji su dokaz koliko uspeha može postici jedan jntelektualac, ako se posveti svome narodu. Seoski mladiči iz Gornjih Dubrava, kao uzorni Sokoli najviše Žale smrt svoga osnivača i zborovode tam. buraškog zbora, kao i sve okol. ne jedinice, a jugoslovensko so-kolstvo sačuvače mu trajan spo. men i seeanje.
Slava sokolu.mučeniku Milenku AlagičaI	Lj.	S.
Сонолсии помен др. Рајсу
Сокопско аруЦЈТво Београд JV
прнj'P‘utло je прошл« цедеље по-мрн великом пријателу нашегл народа, Др. P. А Рајсу, швајцар. ском норннару, нојц је з& време прошлог 1*В(,те.ког рата учинио голбмнх уелуга нашај нациоиал. иој борби и сав са зиложво за наше ос,-тбође№.9 « уједн«.вње, ni с« послв paia стадно наста. кно у Боограду, где је умго гадице. jloMejty су прцсуетвова-,111 бројцц О.ггнчнпци, на чеду еа претевдицком општине града Београда, Ј. Томићем и адмеци-нвм старедаиие Савеза Оокола, бр. инж. М. Сми*аниМм, 0 покоЈ-ннковнм заелугама аа н*ш нарпд говврио ј» отар«шннз Соквда IV, бр. Др- М. Ствфанмић, им* о* .»4*8,алио поеинвк Др. Рајс*. r. РудепФ Фавр. Гозорип је и прет-седник управе удружеил реа. о-Фицира, г. Т. Богданоеић, Прет-
Sokolsko društvo u Kamniku kupilo je mesni park, u površini od preko 10.000 kv. m., sa kupa-lištem „Neptun" i dvospratnom stambenom kučom. Kupljeni objekti biče temeljito preuređeni, napose park, koji je bio posve zapušten, a kuča če takoder hiti renovirana, tako da če i park i kupalište pridoneti mnogo turis-tičkom razvoju Kamnika.
Ovaj akt kamniških Sokola na-išao je na zasluženo priznanje svega gradanstva, bez razlike po-litičkog mišljenja, koii su odlu-čili, da nast.ojanja Sokolskog društva za što skorije uredenje parka i kuče izdašno pomognu. Zasluga za ovij uspelu akciju ide vrednoj brači iz uprave, na čelu sa starešinom, bratom Knezom Anotnom. Mnogo su pripomogli tome i brača A. Vodnjal, sadanii sreski podnačelnik u Novom Mestu i mesni advokat Dr. France Trampuš.
Kamnički Sokoli prirediče na svome novome posedu prvi javni nastup 1 septembra, za koga se vrše velike pripreme. Javnost sa puno pažnje i solidarnosti prati rad kamničkog Sokola, koji je kroz poslednjih par godina uči-nio zamernih usluga svome mestu u svakom pogledu.
*
Sokolsko društvo Maribor 111
priredilo je sa vežbačima tzv. „tajni" izlet na severnu granicu u Št. liji .ledna grupa pošla je na
Пишући o реформама, o који. ма ce толико говори v тшој јавности, лист „,1угословен“: ко-jn излази у Великој Кикни велц, да нови поредак мора да се темел>и на социјалној правдц и демократији, не само поли-тнчкој, већ таквој, која he ло-стојати на свима подручшмз људског рада и живота. У таК' вом поретку нестаке оштро оцр-тане класне разлнке н настули-he заједничка сарадња за добро народа".
„Према томе, не смемо дозво-литч да нас неко стран гура пу-тем којч иије сројствен нашој ПРКРОДИ и тежњц, да све своје елементарне силе ппсвећујемо на-претку и усавршзвању свог жи-вота. Опасност постоји у томе, да се заводимо туђим жељама и страцим смерницама које имзју зц циљ све пре, него наш инте-рес, нзш двбро и благостац,е".
*
„Narodna Odbrana", organ i-stoim.enog nacionalnog udruže-nja, piše ц poslednjem broju:
„Opredeliti se za nov poredak mnogo ja teže, nego napustiti stari. Novo, koje želi da zameni stari poredak, ima dva smisla i dve težnje, koje se, u krajftjoj liniji, poklapajii: obadve satiru i uništavaju ličnost čovekovu i njegovu siobodu. A baš to dvo. je ne bi niko od nas mogao
седкик onuiTUKR okuhio je гроб црвелпм карацфнтцма.
Присутца opaha пошла су за-тнм у Тоичидерски парк, где је пред спомеииком, подигнутим покојном Рајсу, говорио у u>ie сокола, бр. Смиљанић евоцирају-hn сећање на покојника, који је дао, да му се срце сахранн на Кајмакчалану, заједно са палим бориима, са којима је провео три године на бојиом пољу. Не-ћак пок- Рајеа, r. Фавр, позвао је еокале у свој дом, где је ста-новао др. Pa.ic, показавши им разне предмете у вези са покој- ј никовим радом.
biciklima a druga peške, puteffl, koji je bio označen prema nar0‘ dno - odbrambenom planu. U Št. liju, bio je skupni sastanak gra-ničnog sokolstva iz okolice, na letnjem vežbalištu, a u sokola111 zajednički ručak, koga su sprC' mile vredne sestre na poljskiil1 ognjištima. Uspeh ovog izleta h'0 je vanredan, zašto treba zahval]' ti načelniku Sokola III iz Mari* bora, br. Hericu i starešini drus» tva Št. Iilj, br. Rogliču.
*
Sokolsko društvo Duga Res*
priredilo je prešle subote nara*' tajsku akademiju sa devet tačfl« ka, koja je uspela preko svakoč očekivanja, zašto ima najviše zasluga agilni društveni prednjačkt zbor na čelu sa načelnikom, br*' toni Filipom Kokom. Najviše sil se istakle naraštajke na sprava* ma i muška skupina. Publika, k°' ja jp u velikom broju poseti’3 priredbu oduševljeno je pozdra’ vila izvodače, zadivljena radoni dugareškog Sokola, koga i prO' tivnici cene.
Društvo prireduje još jednu a* kademiju, za 31 o. m. U toku sa i obimne pripreme za proslavit Kraljevog rodendana. — Sokolske društvo Karlovac priredilo je pre* šlu nedelju izlet svoga članstva U Dugaresu, gde je na letnjem vež’ balištu odigralo sa domačim So* kolima nekoliko utakniica u od* bojci. Ovu posetu vratiče domad karlovčanima u nedelju 11 o. №•
žrtvovati. Zato naše rešenje 1,e bi smelo biti u podražavanja. slepom i bezuslovnom, nijednont poretku sa Strane. Ono se nalftZt u vračanju našim osnovama, 4 bživotvorenju našeg društvenož ideala i stvarnont ponarortavanit1 države, i po duhu i po metod3' ma rada u njoj. Novo kod na? mora da znači i nove ljude i no* ve metode i još nešto više od toga: novi istinski narodni kon« struktivni duh i zamah."
#
Г. Адам Прибићевић, у , ,и>ачком колу“ написао чланак, V коме с правом устаје nporH* шшодаштавања наше славне н9* родне традиције и наших ких историјских вредносги. Прнбићевић каже, да се пданСКИ руше све вредности, почеаши oi Св. Саве и Косова, па до Бој* воде Путнцка и Мишића, М с-® Мирослављевог Левацће.Тза, Грачанице и Душановог аакоНВ^ ка.
„С планом, ситематскн доназУ" је се нашем народу како V°P^ призиати да је бно иицјтз, желц да се iu њега умеси цол^'
Али од цичега никад иечег^ miru од бплсге колача! И желимо савршенији и бољи (М™ од овога, ti бориио се за н>. А’11 mii знамо да нико ne уништ^ старе кацчталв, ако *Qhe да сгб^' ра цове, na нn кшштале дуКО^ ие."
PROTiV ČLANOVA SOKOLA
Pišu nam iz Splita: Ne рГО^*
gotovo nedelja, a da naša grao' ska opština ne otpusti, ili ne u' kloni na neki drugi način nekpS svog službenika, koji je član SO' kolskog društva. Tako je ovih dana bio penzionisan naš brat’ Marin Ljubice, pok. Duje, nad' zornik gr.jdske policijske straže> koji je na tom mestu bio od *' 1926, a koji ima Ženu? *a petof° maloletne dece. Ako bi neko drtl' štvo, ili neki brat, znao za zaposlenje za brata Ljubiču, n,0| limo da to javi Sokolskoj ŽUP u Splitu.
IZ SLOVENSKOG SVETA
Гласовм штамме
ČITAJUĆI NOVINE...
Verovali ili ne, — splitska „Katolička Riječ" objavljuje u pro-šlom broju članak, u kome kaže, da su „stanovista Beograda u pitanju nekih katolilkih ustanova, korisnija za te ustanove, nego li stanovišta banske Vlasti u Zagrebu!"...
Nismo verovali svojim očima, pa sn 10 pročitali još jedanput. I za-ista, — „Katolička Riječ“ iznosi, da je beogradsko minlstarstvo Prosvete (još pod ranljlm ministrom), podelilo rang univerziteta svima katollčkim bogoslovijama u Jugoslaviji, dok banska vlast to Još nije učinila; te da je beograd-sko ministarstvo prosvete katolič-kim veroučitcljima priznalo izvede godine sluibe I povisilo im Prinadležnosti, daleko pre nego što je to ullnila banska vlast u Zagrebu, „Katolička Riječ“ tvrdi dalje, da je kod banske vlasti tre-balo „čokati I moljakati", a da još ni do danas veroučitelji nisu Primill svoj novac; da su „neka gospoda u Zagrebu sve učinila, da bogoslovija u Splitu ne dobije rang univerziteta"; i poziva bansko tu naredbu nije hteo da pretegne beogradsku uredbu na Ba-novinu Hrvatsku", da „time dokaže, da je I ona (banska vlast) za ravno pravnost izmedu Hrvata katolika u Banovini Hrvatskoj, I 0nih izvan nje."
I tako smo, niti godinu dana nakon osnivanja Banovine Hrvatje doživeli, da ultrahrvatska »Katolička Rijet" tvrdi, da Hrvati u ostalo j Jugoslaviji uiivaju veča Prava nego oni u Banovini Hrvat-Skoj, ne ostaje ništa drugo, nego ličkih ustanova u Banovini Hrvat-skoz, ne ostaje nista drugo, nego da zahteva, da se na njih pro-tegnu — beogradske uredbel... Pa kad čovek pomisli, šta li sve ti isti klerikalni listovi nisu napisali,
1 Sto sve danas pišu o „preganjanju katoličke crkve I Hrvata sa Strane Beograda", onda se zaista mora od srca nasmejati, kad vidi, kako je mjcdanput čak I Beograd Postao k Aoličkiji od Zagreba, — čim sc rudi o višem rangu profesorskih rmsta i o pitanju prinad-ležnosti.^
*
V vezi sa.f/me, zanimljlva Je I 0va pikanterija:	Odjelni pret-
stojnlk, lilii, nema drugog argumenta u odbrani od napadaja „Hr vatske straže" i „Katoličke Rije-či", z bog tih bogoslovlja, nego što je taj da z bog principijelnog stava autonomije Banovine Hrvatje tu naredbu nije hteo da pro-tešne. Dakle samo z bog toga, da Se Što jače naglasi odvojenost, može da se nanese šteta lak I takvim „stoprocentnim" Hrvati-^9, kao što su gospoda oko „Hr-vatske straže“ i „Katoličke Rije-A ti „stoprocentni" Hrvati, koji bi ir.ače, kad bi se radilo ma u kom interesu drugih Hrvata, po-digli viku na svako bezodvlačno Protezanje beogradskih uredaba na Banovinu Hrvatsku, — čim se Tadl o povišenju profesorskog fanga i o povišenju prinadležno-stt, zaboiavljaju na sve zasebne Individualnosti, i traže — bezod-vlačno protezanje beogradskih u-
redbl...
*
„NARODNA ODBRANA", se u
Jednom od prošlih brojeva, vrlo °Pravdano žali na postupke izves-П,Л stranih preduzeia, pa kaže: »Niko nema ništa protiv to-
Sa da strana preduzeća u našoj
zemlji pošteno zaraduju (kada
več nismo ц mogučnosti da Strane kapitale zamenimo domačim), ali je jasno, da ona moraju da rade u duhu zakona, da odgova-raju svima obavezama prema državi, koja im pruža moguč-nost rada i zarade. Medutim, to u večini nije slučaj. Mnoga strana preduzeča u našoj zemlji vremenom se osile, dobiju mono-polski i diktatorski karakter, ko rumpiraju sve što se može ko-rumpirati, izigravaju zakonske propise, vrše razne malverzacije, prikrivaju fist dobitak veštim i nedozvoljetiim nafinima bilansi-ranja, ne plačaju državni porez, i t. d.“
Sve je to tačno 1 žalosno, ma da ima i domačih preduzeča, koja rade slično... Medutim se treba pitati, — da II bi sve to bilo mogu-če, kad tim stranim preduzečima nebi pomagali naši ljudi, oni koji za njih intervenlraju I koji zlo-upotrebljavaju vlast, koju vrše? I da li je, prema torne, moguče povečati efikasnu borbu protiv tog importiranog zla, dok kod nas samih ima ljudi, koji jed v a čekaju da tom zlu pomognu, ne vodeči brigu ni p državi ni o narodu, več samo o svojim ličnim interesi-ma?!..
•
„Službene novlne“ banovine Hr-vatske objavile su nedavno, u sami jedan dan, da su vlasti, na o-snovu člana 19 Zakona o štampi, zabranlle rasturanje čitavog niza letaka subverzivne sadržlne, — njih preko 20 na broju! Letel noše naslove, kao n. pr. „Proglas komunističke internacionale“, „Dr. Ante Pavelič, jedini spas Hryat-ske“, „Pobeda osovlne, Hrvatski narode", „Dajmo sve naše povere-nje poglavniku Dr. Paveliču'1, „Za slobodnu i nezavisnu Hrvatsku državul", „Pavelič na pomolu“ itd.
A Ipak, — mudrijaši u Banovini Hrvatskoj če i dalje svu svoju brigu ulagati u to, da premešta-ju, šikanlraju i otpuštaju Sokole, koji sigurno nisu objavili niti Jedan od sličnih letaka...
—rn^rrnrarTTM",TOV'^
Anonimni dopisi se ne štampaju!
U poslednje vreme smo nekoliko puta dobili vesti iz sokol3kog života, a naročito o napadajima na Sokole, na kojima nije naznačeno, ko ih šali e. Upozoravamo, da takove dopise na možemo I nečemo štampati, Jer se može dogoditi da nam neki protivnik podmetne neku vest, a mi netač-ne vesti ne želimo donositi ni onda, kad idu na štetu naših pro-tivnlka. Molimo zato sve naše saradnlke, da uvek poprate potpi-sanlm pismom svaku svoju vest, a stvari koje se tiču napadaja na Sokole ili slično, dače se u štampu samo onda ako su posla-te od Strane društava, ili župa. Anonimne dopise ne štampamo nikakol
Naši iseljenici u Vestfaliji
Iz Vestfalije, u Nemačkoj, do-putovala je u Jugoslaviju i ove godine delegacija naših iseljeni-ka, pod voćstvom pretsednika Narodnog Saveza, br. Pavla Bolhe, koja če kao i svake godine učiniti pohod na Avalu i Oplenac. Ovaj puta doputovala je i jedna grupa dece, koja su prvi puta posetila zemlju svojih roditelja. Deca če takoder posetiti Avalu i Oplenac. Pretsednik Saveza naših iseljenika u Nemačkoj, br. Bolha posetio je Savez Sokola i redakciju »Sokolskog Glasnika«, izrazivši se vrlo pohvalno o pisanju naše štampe i zažalivši, što list.brojni pretplatnici u Nemačkoj primaju neredovito.
Delegati br. Bolha i pretsednik Katoličkog Saveza, g. Ivan Lindič, posetili su u Beogradu i Ministarstvo vanjskih poslova, soci-jalne politike j narodnog zadrav-lja, telesnog vaspitanja naroda, ministarstvo prosvete i ministar-stvo gradevina, gde su bili srda-čno primljeni od strane resornih ministara, kojima su izložili rad našeg življa u Nemačkoj i zatra-žili potreban broj učitelja za naše škele, jer su se naše kolonije znatno povečale dolaskom iseljenika iz Banovine Hrvatske, kao i onih iz Francuske i Belgije, koji su u velikom broju došli u Nema-čku. Naše vlasti pokazale su pu-no razumevanje za kulturne potrebe naših iseljenika u Nemačkoj i obečale pomoč. Delegati su naročite istakli da se rad naših društava u Vestfaliji uspešno razvija, uprkos ratnih prilika i da im r^mačke socijalne vlasti idu na ruku.
„РЕЧИ НАЦИЈЕ“
Београдска Радиостаница уве-ла je у свој јутарњи програм емисију „Речи нације“, од 4 о.м. Свако јутро емитују се, као „ре-чи иације", разне изјаве, песме, и цитати од највећих наших пн-саца, песника, политичара ч нг-учника, попраћене пригодиом музиком. Ова новина престонич-ке Радиостанице наишла је на свеопште одобравање, а како нам пишу из унутрашњости, нарочито је топло поздравл-ена у соколским јединицама. Преп;*-ручамо нашем чланству да, по могућности, слуша сваког дана пренос „Речи нације“.
0	„Сонолсном Гласнину"
„Братство“, гласник соколске жупе Осијек, објављује у про-шлсм броју чланак старешине, Др. Д. Крул>а, под насловом „Соколска штампа у сменн по-KOJbeiba“. У чланку се каже, из-међу ссталог:
„Када читамо „СОКОЛСКИ ГЛАСНИК", главни орган со-колске мисли, ми осећамо сву сиагу једне младе нације у слободи којој су њезина стра-даи>а открила бескрајне вред-ности духовног живота и нове дужности, да на њих љубо-морно пазе и сачувају их на сва времена. То су исконска уверења, живи пламен ко,1и избија из срца и душе и обу> хвата човека и земљу. Тај пламен уздиже малодушис и сагорева неверне који могу да посумљају у снагу нације. То Је борба свести против маг лих и великих без обзира на њихову снагу и њихов број У сваком ретку као да говоре генерациЈе, које траже право на извршење аманета који су оставиле, на чување завета који су од Видовдана до да-нас полагале. И те живе речи често су само песме са гуса-ла у муклој иоћи, када умор-ни и устрашени спавају не-мирним сном а оне одјскуЈу урвинама и планинама, чссго сурове и бурне у дачашљоЈ ери страха и застрашнваља, алн увек снажне и јуначке. И када уздигнутом заставом ео-колске приправности н пожрт-вовиости позива иа °куп за обрану земл>е н спас народа, „СОКОЛСКИ ГЛАСНИК" то чини у срчаном налету устре-мл>еног сокола, кога не може ништа ни заусгавити ни за-страшитн!“
Tečaj SOP Sokolske župe Ljubljana
Pod geslom „bodi pripravljen" je bil tečaj otvorjen v nedeljo dne 21 julija in je trajal 8 dni. Vršil se je v skrajšanem obsegu. Tečajnikov je bilo 22 iz vseh o-krožij razen Zasavskega.
Tečaj sta organizirala brata vršilec dolžnosti župnega načelnika Stane Pirc in župni prosvetar prof. Lojze Merčun.
Dnevni red v tečaju je bil čisto vojaški: vstajanje od 6 uri in spanje ob 21 uri. Dnevno delo se je pričelo vsak dan ob 7 uri z razgibalnimi vajami. Od 8 do
12	ure so bila predavanja ter vaje v streljanju.
Vseh predavanj je bilo 33 ur. Predavateljev je bilo 9, večino* ma iz vrst bratov rezervnih oficirjev. Streljanje je bilo 6 ur, terenskih vežb 3, poučnih ekskurzij 2. Streljanje je bilo zaključeno s strelsko tekmo, ki je odlično uspela. Vsi bratje tečajniki so se prav dobro izkazali.
Bratje, ki so tečaj dovršili, bo« do imeli pač dela dovolj. Najprej bodo organizirali SOP doma v svojih edinicah, potem pa še » svoji soseščini.
DOGAĐAJI U SVETU
Napetost izmedu Velike Britanije i Japana na Dalekom istoku
raste iz dana u dan. Posle hap-šenja uglednih engleskih ličnosti u Japanu, o kome smo javili u proštom broju, došlo je do hapšenja japanskih novinara u Londonu, koje je izazvalo veliko ogorčenje u Japanu. Japanska vlada je uložila protest, ali je lord Halifaks odgovorio, da je to stvar engleskih sudova i uzeo je nepopustljiv stav. Japanska štam-pa traži odlučne korake sa Strane svoje vlade, pa čak i prekid odnosa sa Velikom Britanijom, ali engleska štampa odgovara is-tom odlučnošču, koja ne daje iz-gleda na popustljivost. Prema tome se računa, da je englesko-japanski sukob uSao u kritičnu brzanim tempom. Sem toga vodi se opsežna akcija da se šezdeset američkih razarača ustupi Engle* skoj, za pojačanje njene mornarice.
Paralelno sa time, zaoštruju se i odnosi izmedu Amerike i Japana, pa američka štampa traži, da politika Vašingtona prema Toki-ju bude odlučnija, 1 da se ne do-zvoli, da Japan nesmetano pro-vodi svoju imperijalističku politiku u Aziji i na Tihom Okeanu. U vezi sa time, kao i sa sukobom u Evropi, u Americi sve više jača propaganda za uvodenje opšte vojne obaveze, tako da je vojni odbor Senata, sa 12 glasova protiv 3, več prihvatio uredbu o voj-noj obavezi, za koju se odlučno izjavio i prezident Rusvelt, general Peršing itd. Američka vlada je preduzeia takode vrlo oštre mere protiv „pete kolone", a program naoružanja izvodi se u-brzanim tempom.
U vezi s time, treba spomenuti
i	spor oko francuske Indo'cine, koju bi Japan hteo da uzme za sebe. Medutim ?u Eng!e?ka i A-merika odhitilc da se odupru tome, a tvrdi se da je i zapoved-nik francuskih četa u Indokini odlučio, da se suprotstavi namerama Japona, bez obzira na stav današnje francuske vlade. Rusija još uvek zadržava rezervisan stav prema svim tim sukobima, ali nastavlja da podupire kinesku vladu, kao i ranije.
*
Govor ministra spoljnih poslo-
va Sovjetske Rusije, g. Molotova,
0 sovjetskim odnosima prema o-stalim državama 1 o sovjetskoj spoljnoj politici, izazvao je ra-zumljivu pažnju svih državnika i listova. Sadržina tog govora več je svima poznata, pa je razumljivo pogledati, kakve je komen-tare izazvao u pojedinim zemljama.
Nemačka I italijanska štampa
pokazuju se vrlo zadovoljne govorom g. Molotova, zato što je podvukao, da su nemačko-sovjet-sld odnosi nepomučeni, dok se odnosi sa Italijom poboljšavaju. Nemački i italijanski krugovi su zadovoljni i zbog toga, što je g. Molotov kazao, da se odnosi sa Engleskom nisu poboljšali, a _ o odnosima sa Amerikom da 'ne može da kaže ništa dobro. Engleska štampa primećuje, da nju govor g. Molotova nije ni najmanje iznenadio i da je najvažnije u njemu to, što g Molotov ističe, da če rat još dugo trajati, da u njemu može da dode do novih sukoba i novih učesnika, i da Rusija treba svim snagama da se sprema za svaki slučaj.
Strana i neutralna štampa pod-vlači takođe taj deo govora i vidi u njemu dokaz, da Rusija ne-če da se angažuje ni na koju stranu i da ostavlja sebi otvore« na vrata za sve mogučnosti, pa tako i za novo teritorijalno šire-nje. G. Molotov je izričito kazao, da Rusiju očekuju novi uspesi, a švedski i švajcarski listovi pišu, da je glavno što se nalazi u tom govoru, pripravnost da se isko-rista svaka prilika za osiguranje
1 proširenje dosadašnjih uspeha; dok je odnos prema ostalim državama ostao i dalje zagonetan
i	nesiguran. G. Molotov je spo« menuo i napore za poboljšanjem odnosa sa Jnpanom, ali je isto. vremeno nsglasio pune simpatije prema Kini i prema njenoj borbi za neovi nost od Japana, u čemu ?e nnlnzi na istoj liniji sa britan-skom i američkom politikom, ma koliko da je optužio Ameriku, da ima iste imperijalističke ciljeve kao i Japan. Strani posmatrači zaključuju, da bi Rusija rado videla i sukob na dalekom istoku, izmedu Japana sa jedne strane, te Amerike i Rusije s druge stra. ne. Kod toga bi ona i dalje o-stala formalno neutralna, podupi-ruči borbu Kine i nastoječi da,
Strana 6
i	iz tog sukoba, izvuče za sebe što više koristi.
*
Ne samo londonska štampa, nego i britanski zvanični krugovi objavili su poslednjih dana nekoliko saopštenja, u kojima se upo-zorava narod, da veliki nemački napad na Englesku može da usle-di svakog časa, i da treba biti spreman. Neki neutralni listovi fiksiraju datum toga napada iz-medu 10 i 15 avgusta, dok napro-tiv u samoj Engleskoj, kao i u nekim neutralnim zemljama, po-stoji obratno mišljenje, da do napada neče doči pre jeseni i da če biti odložen na proleče. En-gleska štampa i engleski držav-nici tvrde, da je Velika Britanija potpuno spremna da dočeka svaki napadaj, a ukoliko on ne bi usledio do jeseni, da je do pro-leča nemoguč, i da je u tom slučaju položaj Velike Britanije da-leko povoljniji. Nemačka i italijanska štampa kažu naprotiv, da je položaj Engleske bezizlazan i da če, pre ili posle, morati da popusti.
Spominju se i različite akcije za mir, ali danas je več sva neu-tralna štampa jednodušna u mišljenju, da do mira u sadašnjem trenutku ne može doči i da če se rat nastaviti.
Izveštaj o radu
»Sokolske štedne i kreditne zadruge u Splitu«, kroz prvo polu-godište 1940
Na 28 januara održana je go-dišnia skupština, na kojoj je odobren godišnji obračun, bilans i rad upravnog i nadzornog odbora za 1939 godinu, te je popunje-na uprava. Radi ovako teških prilika nije se mogla provesti jača propaganda za zadrugu, ali je ipak upisano 27 novih zadruga-ra, sa 146 poslovnih udjela, te je sada stanje:	306	zadrugara,	sa
1.225 poslovnih udjela.
Od početka godine ukupni je promet 2.714.493.82, a novčani promet 892.401.50, u žurnalu ima 588 stavka. Poslovanje je bilo slijedeče:
Aktiva:	Blagajna je primila
465.369.75,	izdala 427.031.75, stanje kase 38.338. — Kroz I polu-godište izdano je 33 zajma u iznosu od 109.680 Ukupno je du-govanje 359.373. Likvidirano je 15 zajmova, a povračeno 132.392, te je stanje 68 dužnika sa 226.981. Od početka godine više je 18 dužnika a manje duga 22.713. Zaj-movi se daju uz čistih 7*/o kama-ta, a najviše se otplačuju u mje-sečne obroke, h ovoga se vidi,
SOKOLSKI GLASNIK
da se najviše daju mali zajmovi, a da zadrugari vrše tačno svoje obaveze prama zadruzi. Zato ona može da dobro radi i napreduje. — U aktivnim tekučim raču-nima ima zadruga položeno kod Drž. hipot. banke 82.494, kod Pošt šted. Zagreb 312.34, dočim kod zadrugara 77.530 u 8 tekučih računa. Njima je ukupno ispla-čeno 94.204, a povračeno 16.674. — Poslovni udjeli kod revizij-skog saveza iznose 1.000.— Inventar je 200.	— Tiskanice
4.216.75.	Troškovi 1.019.91. — U-kupno aktiva 432.092.
Pasiva: Ulošci na štednju ima-ju 73 štediše i 375.790, novih 12
11,	likvidirano 3. Uloženo je sve-ga 533.620, a dignuto 157.830. Na uloške računa se godišnju kama-tu 3‘/*e/o.	— Privremeni račun
20. — 1.225 poslovnih udjela po 25 skupa 30.625. — Rezervni fond 5.120. — Socijalni fond 1.560. — Prosvjetni fond 1.560. Iz ova 2 fonda izdano je 2.000 din. pripomoči. Dohotci bruto 14.026. — U-kupno pasiva 432.092.
Prihodi su: upisnina 135, kama-te na aktivne tekuče račune 4.233, na zajmove 9.658. — Rashodi su: poštarina 163.75, kancelarijske potrepštine 476, razni 389.16.
Upravni odbor održao je 6 mjesečnih sjednica, a nadzorni
odbor pregledao je poslovanje zadruge 2 puta.
Шшампа o- соколсш&у.
Шибенска „Трибуна" ce освр-he у последњем броју на чла-нак „Соколског гласника“, под насловом „Соколи и фантови", у претпрошлом броју, па наро-чито истиче приправност сокол-ства, да сарађује са сваком ју-гословенском, са сваком срп-ском, хрватском и словеначком организацијом, која је спремна да брани целокупност и неза-висност југословенске државе. „Трибуна" на то каже:
„Ове дивне ријечи „Соколског гласника" могу само обрадовати све праве пријатеље ове земље и овог народа. А оне показују сву озбиљност којом соколство схва-ha данашњи наш положај. Сокол је још једанпут учинио један ко-рак, који неће и не може остати иезапажен. Он је личним примје-роц показао да пред интересима нације и државе сви лични и у-скогрудни обзири падају, и сад може да пунии правои чеда на одговор".
God. XI — Bro.j 32
SMETNJE NAŠEM LISTU Iz nekih mesta u Banovini Hr-vatskoj nam javljaju, da pret-prošli broj „Sokolskog glasnika-4, u kome je objavljen članak „Ju-gosloveni u Banovini Hrvatskoj“« veliki broj naših pretplatnika nije dobio. Iz jednog mesta nam javljaju, da je broj bio zaustavljen na pošti te da je pretplatni-cima, koji su došli da traže list, kazano, da su ti primerci zaplenjeni. Znači da več i poštari vrše cenzuru u Banovini Hrvatskoj...
ЧДС0ВНИЧДР И ЈУВЕЛИР
M. МИТР0ВИЂ
Теразије 22 (до Москве)
има швајцарских часовника ва руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра,пехара и плакета
EpaiiH и сестрама попуст Цене врло солкдне. Стручан рад Тражите цене за нзраду клинаца и значака
Bosansko dioničko društvo za elektrinu |
U JAJCU	|
Utemeljeno 1897 g.	Telefon:	Jajce	2	Brzojavi: ELEKTROBOSNA |
Račun kod Fošt. šled. Sarajevo br. 6154 • Poslovni Biro:BEOGRAD, Kornelija Stankovičabr. 16	|
PROIZVODI:	|
Ferrosilizum	heksakloretan
kaustička soda	tekuči klor
dikloretilen	klomo vapno
tetrakloretan	kaporit
pentakloreten	cinkov klorid
Irikloretilen	§
i	umnim  	  i....	inimiiinn mimmiiimimiiimiiitiMiiimmiiiiiiimiminniiiiiimmiiimimiiiiiij
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh M Smiljanič, Alekse Ne/mdoviča 6) Ureduje redakcm ni odboi iPretsednik Dr Vlad. Belajčičj —
Štamparija „LuČ“, Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 106 Tel 21 772
Praktične koristi od mlekarstva
Moderno- tolekocstvo-
Beograd - Kraljice Natalije ulica 13
koja Ima na skladištu sve potrebne mlekarske eprave 1 aparate. Obratite se gor-njoj firmi još danas za obaveštenja i cene.
NajvaŽnija živežna namirnica jeste mleko i mlečni proizvodi. Velike koristi možemo imati, ako se poslužimo sa modernim apara-tima za preradu mleka. Pomoču tih modernih sprava možemo dobiti razne vrste sireva, kajmaka, putera, jogurta itd. Ako ove vrste mlečnih preradevina pravimo primitivnim putem, neče biti hi-gijenske ma koliko pažnje torne posvetili, a niti če biti strogo e-konomski mleko iskoriščeno. Da-kle, važno je napomenuti pomoču brze i sigurne prerade mlečnih proizvoda, kao i kvalitete još i strogu čistoču kao i racionalno iskoriščavanje mleka. Sprave za preradu mleka su različite. Ima ih na ručni i na električni pogon. Za naše selo došle bi u obzir u glavnom sprave sa ručnim pogonom.
Svi pojedinci, koji imaju jednu ili više trebali bi da pregledaju stovarišta ovih sprava, pa da se uvere o praktičnoj vrednosti istih, a u koliko pojedinac nije u stanju da sam nabavi ove moderne sprave, preporučuje se da se njih nekoliko udruže ili u tu svr-hu osnuju mlekarsku zadrugu za zajedničku preradu mleka.
Veština spremanja i prerada mleka u mlečne proizvode, pomoču ovih aparata nije teška, a po-stoje i praktična uputstva za ovu svrhu, iz kojih se može na veo-ma lak način postiči uspeh.
Preporučujemo svima ekonomi-ma i zemljoradnicima, da se za sva obaveštenja za nabavku raznih potrebnih sprava u mlekarstvu kao i sve stručne upute za spremanje mlečnih proizvoda o-brate najpouzdanijoj i najsaves-nijoj stručnoj firmi: