KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
OPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 45 (7)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. AVGUSTA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 3086.
Djordje Knežević, učitelj. Velika Kikinda, Banat.
Postupak i sprave za uništavanje stenica.
Prijava od 23. novembra 1923.	Važi od 1. jula 1924.
I.
Steničav krevet se rastavi, pa se sa ostalim delovima postelje, koji su zaraženi stenicama, unesu u komoru za dezintekciju.
Komora je načinjena od gvozdenog lima, a sastavljena je iz više bočnih slojeva. Padina i poklopac su joj kvadrati sa zaokrugljenim uglovima (si. 1).
Vertikalni presek komore prikazuje si. 2. Ona pokazuje, da je za padinu komora ut/r-djen prvi sloj bokova (si. 2, I). Sem tog bočnog sloja koji je liksiran za dno ima još i nekoliko pokretnih bočnih slojeva (si. 2, II, III, IV, V), koji se slažu jedni na druge, a vrh sviju leži poklopac (si. 2, p).
Svaki bočni sloj ima spolja svud unaokolo oko svog gornjeg ruba koritasti kanal (si. 2, k), a pod donjim svojim rubom limenu traku savijenu na „glagol" (si. 2, g), čiji horizontalni deo pokriva koritasti kanal, a vertikalni đeo sprečava, da se bočni slojevi mogu pomaći u stranu.
Bočni slojevi služe svrsi, da se zapremina komore pc potrebi može povećavati, kada u njoj ima mnogo stvari, a smanjivati, radi uštede cijannatrijuma.
Koritasti kanal, na gornjem rubu svakog bočnog sloja, je za to, da se u njega metne pneumatična eev od gume (si. 3, c), koja se priljubi uz bok koritastog kanala i uz horizontalni deo „glagol" trake (si. 3, k, c, g), te hermetično zatvori komoru, kada kroz ventil (sl. I v i si. 3 v) cev naduhamo vazduhom.
Kada komoru hermetički zatvorimo, onda
razvijemo u njoj cijanovodičnu kiselinu — 92 sm3 vode, 35 smn sumporne kiseline i 23 gr. cijannatrluma za svaki m3 komorine zapremi-ne — u kojoj steničavi predmeti ostanu 4—5 časova, za koje vreme uginu sve stenice i njihova jaja.
Na dnu komore je smešten zemljan sud, u kome se nalazi smeša vode i sumporne kiseline (si. 4, s) U grlo toga suda uturen je limen točir (si. 4, 1) u kome stoji cijannatri-jum (si. 4, cn). Točir ima horizontalnu pokretnu pregradu (si. 4. d), koju možemo izvuci pomoću vrvce (si. 4, vr), čiji je kraj pro-moljen iz komore kroz rupicu (sl. 1 r). Kada se izvuče pregrada iz točira, da bi cijannatri-jom upao u tečnost, rupica na komori se zapuši, te tako ne može iz komore da izidje ni malo otrovna gasa.
Kada prispe vreme za otvaranje komore, iz pneumatika se prvo ispusti vazduh, zatim se izdigne poklopac, da bi odišao gas koji je lakši od vazduha, pa tek tada se srne pristupiti vadjenju stvari iz komore.
II.
Pošto je krevet u komori obesteničen, ponovo se sastavi, pa stavi na četiri podnožice (vertikalni presek podnožice pokazuje si. 5) tako, da po jedna njegova noga udje u rupu pojedine podnožico (si. 5 n pokazuje tu rupu).
Podnožice su od mase, koja ne upija ni ne propušta vodu. Medju centralnim trupom i periterijom podnožice nalazi se kanal, u koji se ulije vode (si. 5, a, a), da stenice sa zem-
Dln. 10
lje ne bi mogle ući u krevet, pošto bi u tom slučaju morale proči kroz sloj vode, što stenice nikad neće učiniti, jer od svoje volje ne ulaze u tečnosti.
III.
Da stenice ne bi mogle sa strane ući u krevet, on se prosto odmakne od zida i od svakog drugog predmeta za 30—40 sm.
IV.
Nad krevet se obesi štit (si. 6 i u vertikalnom preseku si. 7).
Štit je okvir od drveta (si. 6, d), koji je nešto i duži i širi od kreveta. Na taj okvir je svud unaokolo montiran limen olučić (si. 6, o i slika 7, o, o), u koji se ulije voda, da stenice koje padnu na štit, ne bi mogle dospeti u krevet. Preko tako montiranog okvira prilepi se ozgo platno ili hartija (si. 7, h).
Štit čini za stenice neprobojan sloj medju tavanicom i krevetom.
Da se pak stenice ni po žicama, o kojima visi štit, ne bi mogle vratiti na tavanicu, kuke, koje spajaju štit sa žicama, takodje su izolo-vane kanalom u kome ima vode (vertikalni presek pokazuje si. 8).
V.
Da bi smo pohvatali stenice koje se vrzu oko kreveta tražeći hrane, valja duž zidova, koji su blizu kreveta u visini od 100—120 sm. obesiti 10—15 komada stenicolovki.
„Stenicolovke" su daščice duge 15—20 sm., široke 10—15 sm, debele 1—2 sm, čija je jedna strana, koja je okrenuta zidu izbrazda-na (si. 9). U brazdi tih daščica se u zoru zavuku stenice, koje su noću tumarale po zidovima. Za dana te stenicolovke skinemo sa zida, stenice iz brazda četkom iščistimo u
vrelu vodu, pa daščice ponovo obesimo na zid.
Na ovaj način se stenice ne mogu istrebiti jednim udarcem, ali ako se kreveti i ostali stenicama zaraženi predmeti ne propuste po potrebi uneti u komoru radi dezinfekcije, ako motrimo, da stalno bude vode u izolacionim olucima podnožica, štitova i kuka, ako stenicolovke svaki dan izčistimo, onda njihov broj naglo počne opadati, dok ih jednom sasvim ne nestane iz stana.
Glavno je pri ovom postupku to što stenice ne smetaju pri spavanju, jer ih u krevetu nema. —
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Postupak za uništavanje stenice, naznačtn time, što steničavi kreveti prvo dođju u komoru radi dezinfekcije, a zatim budu izolo-vani podnožicama i štitovima, radi obezbe-djenja od invazije stenica.
2.	Komora za dezinfekciju naznačena time, što je načinjena kao sanduk od gvozdenog lima, sastavljen iz bočnih slojeva, kojih svaki spolja oko gornjeg ruba ima koritast kanal, u koji se metne pneumatična cev od gume, a pod donjim rubom ima traku na „glagol", čiji horizontalni deo pokriva koritasti kanal nižeg sloja (si. 1., 2., 3.).
3.	Podnožnice, naznačene time, što su načinjene kao dvostruk sud, koji u sredi trupa ima rupu za nogu od kreveta, a medju trupom i^ periterijom kanal za vodu (si. 5).
4.	Štit, naznačen time, što je načinjen kao drveni okvir, koji je optočen limenim olukom o ozgo pokriven prilepljenim platnom ili har-tijom, a visi o izo-lovanim kukama (si. 6, 7, 8).
5.	Stenicolovke, naznačene time, -što su načinjene kao daščice, čija je jedna površina preko i uzduž izbrazdana (si. 9).
g
/)g?patent bro/308&.