Pošiarina plaćena u golovu	■**'	;	\(	Cena	Mn	Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO S A VEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska "Prosveta«
 ----------------—6od. »1. - Brof 43.
Mari svakojj četvrtka • GodiSnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se o Učiteljskoj tiskati, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 231% 2L2L. OlilOfera	uprava	a	Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj n
1031.	'...........................	■	-r-.........--------------—=
|»м«а«ша«ШШМНШМИННИММИМ^ИМИНМНММНННМИИИИННИННИНННИИИИМИИИИИММНИМИИННИИИНИНИ
Proslava 1- decembra 1931.
Svlm bralskim župama i drašlvima!
MIHAJLO ARC. CIZERLE, (Zagreb):
Najveća dužnosl nacionalne
omladine
Rezolucijom glavne skupštine Sa-veza ođ 29. marta 1931. ustanovljen je dan 1. decembra svake godine kao obavezsn sokolski praznik za celo po-dručje Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, kao dan uspomenc narodnog i državnog ujedinjenja u kraljevini Jugoslaviji.
I ove godine ima se taj dan u svi-ma sokolskim jedinicama proslaviti najsvečanije. Svečanost treba i po sa-držini i po spoljnjem obliku da potpuno odgovara važnosti tog istorijskog dana i da svojim moralnim uticajem posluži sckolsko-vaspitnim ciljevima.
Ostavljajući pojedinim društvima i četama da se u pojedinostima prila-gode svojim mesnim prilikama, izda-jemo u pogledu organizacije i načina proslave sledeča opšta
uputstva:
1. Proslava treba da se sastoji iz: a) svečane sednice upravnog odbora društva (čete), i b) svečane akademije.
2. Svečana sednica upravnog odbora treba da se održi po pravilu u društvenim prostorijama (sokolani), koje za tu priliku treba naročito ukrasiti. Ako prostorije ne odgovaraju, treba sednicu po mogučnosti održati u grad-skoj (opštinskoj) kuči ili u drugo j ko-joj javnoj dvorani, kojoj spoljašnjim uređenjem treba dati sokolsko obeležje. Gostionice i slične lokale treba izbegavati.
Sednice neka se održe svuda, ako je to ikako moguče, u isto vreme i to u 11 sati.
Na dnevni red treba da se stavi:
a) Državna himna.
b) Otvaranje sednice od strane starešine, odnosno njegova zamenika.
c) Poslanica I. zamenika starešine Sokola kraljevine Jugoslavije društvima i četama.
Poslanicu če preko beogradske radio-stanice društvima (četama), koje imaju radio-aparate, pročitati sam
I.	zamenik starešine; u ostalim jedinicama pročitače je onaj koji pretseda-va sednici.
č) Muzička kompozicija patriot-skog karaktera (orkestar, fanfara ili hor).
d) Predavanje o značaju 1. decembra sa gledišta nacionalno-državnog i
sokolskog.
e) Deklamacija sa patriotskom teinom.
f) Muzička kompozicija svečanog
ktraktera.
g) Svečano prevodenje sokolske dece u sokolski naraštaj, a sokolskog naraštaja u članstvo. Starešina (odnosno njegov zamenik) drži prigodan govor i prikopčava svakom pojedinome na grudi naraštajsku, odnosno člansku značk u.
h) Polaganje zaveta novih članova
(članica).
i) Muzička kompozicija veselog karaktera.
k) Zaključenje scdnice.
3.	Tekst zaveta, koji izgovaraju članovi (članice) za starešinom, nalazi se u knjiži »Putevi i ciljevi« strana 36 i 37.
Iza svečanog zaveta pruža svaki član (članica) desnicu starešini i poleže ruku na društvenu zastavu, ako je društvo ima. Zatini svaki član (članica), koji je položio zavet, upisuje svoje ime u naročitu knjigu.
4. Ako su u toku godine održava-ne sokolske utakmice, pa bi se imale odnosne nagrade razdeliti pobednicis ma, ima se i ta predaja diploma i nas grada staviti na dnevni red sednice.
5. Svečanoj sednici treba da pri-sustvuje sve članstvo, naraštaj i deca, a pozvati se mogu i pretstavnici vlasti kao i kulturnih i humanih ustanova i organizacija u mestu.
6. Prilikom otvaranja sednice starešina če se setiti članova, koji su umrli u toku poslednje godine, naročito onih, koji su se istakli svojim ra-dom. Ako je koji član stekao naroči-tih, vanredno velikih zasluga za društvo, pominjače mu se ime svake godine.
7. Sokolska akademija održače se po pravilu uveče. Na njoj treba da dode do izražaja, do koje se višine razvio sokolski rad društva (čete) do toga vremena. U program treba met-nuti, pored gimnastičkih, i koncertne tačke, koje treba da su na dostojnoj višini, kao i druge tačke u kojima do-lazi do izražaja i sokolski prosvetno-vaspitni rad.
Ako se predavanje nebi održalo pre podne, treba ga staviti na program akademije kao 1. ili 2. tačku.
U mestima, gde je sokolsko društvo (četa) tek u početku svoga raz; vitka, može se umesto akademije održati sokolska zabava ili selo.
8) Čist prihod od proslave 1. decembra ostaje društvu (četi), koje pro-slavu prireduje. Ako se u okviru proslave priredi u cilju povečanja prihoda i prodaja kakvih predmeta (lutrija, tombola i sl.), neka se u tu svrhu po mogučnosti upotrebljavaju samo predmeti sokolskog značaja (knjige, slike, razglednice i t. d.).
9. Bratska društva (čete) neka se
1.	decembra sete i naših pograničnih sokolskih društava i četa. Knjige i no-vac koji bi se u tu svrhu eventualno sakupilo, treba do 20. decembra posla* ti Savezu, koji če to onda razaslati kuda treba. Svako, kome je mogu« če, neka daruje za knjižnice tih društava (četa) barem po jednu knjigu.
10. U mestima gde je sedište župe, a ima više sokolskih društava, prepo-ručuje se da proslavu 1. decembra (naročito svečanu akademiju) obave sva društva zajednički. U slučaju zajed-ničke svečane sednice pretsedavače joj starešina župe.
11. Bratskim župskim upravama prepusta se da, imajuči u vidu specifične prilike svoga kraja, u duhu ovih opštih odredaba izdadu diferencirane propise za svoja društva i čete.
Neka bi i sokolski ovaj praznik i sokolske svečanosti njegovom prilikom svima i svakome pokazali veličinu istorijskog dela, stvaranja jedinstvene naše nacionalne jugoslovenske države, neka bi potsetile svakoga na nadčove-čanske napore i pregoleme žrtve u ži-votima i krvi najboljih sinova naše otadžbine, kojima smo iskupili naše oslobodenje i ujedinjenje, i neka bi nas sve uputili da tu tako skupo pla-čenu slobodu iskoristimo na svoj kulturni i ekonomski razvitak, na jačanje svih svojih snaga, kako bismo stečeno mogli očuvati i neokrnjeno predati po-kolenjima, koja dolaze.
Želeči svim bratskim društvima i četama da prilikom proslave 1. decembra postignu što veči uspeh, šaljemo svoj brači i sestrama, narastaju i deci, iskrene i bratske pozdrave.
Na sve strane po svem svetu na-stupila je i vodi se sudbonosna borba za budučnost celog čovečanstva. Nije to više borba dvaju filozofskih sistema ili naziranja na svet, več je to borba koja obuhvata čitavi niz drugih pitanja, pitanja koja stoje u najužoj vezi sa životom čoveka u opče, a današ-njeg čovečanstva napose.
U toj borbi ili krizi, koja je obu-hvatila sve delove sveta i sva polja ljudskog rada i delatnosti, a napose gospodarsko, društveno i kulturno, pojavljuju se pojedinci pa i čitavi po-kreti, koji obečavaju spas današnjem čovečanstvu i današnjoj civilizaciji, ako prihvati njihove osnove i metode rada za svoj daljnji život i opstanak. Ti pokreti pojavljaju se u pojedinim državama, ali teže da se prošire i iz-van njihovih granica i da dobiju me-dunarodni karakter, kao što je i kriza i zlo, koje oni misle lečiti, ne samo pojava njihove sopstvene države, več opčenita. Doduše, njihova su mišljenja različita o današnjem zlu i nevolji, koja je zavladala svetom kao i o izvo-rima i uzrocima iste. Pa prema tome su različita i njihova sretstva i način lečenja toga zla, a kojima oni misle pomoči današnjem čovečanstvu. Svi ti pokreti i njihovi vode hoče, svaki na svoj način, da se bore protiv toga zla, koje danas tisti svet, ali još više oni se bore medusobao. Da samo spo-menemo nekoje od tih pokreta, koji u svom radu i delovanju teže da dobiju medunarodni karakter. To su, medu tolikim drugim mesijanskim »izmi-ma«, napose fašizam u Italiji, Nema-čkoj i drugod, pa boljševizam ili ko-munizam u Rusiji i njegovo delovanje po celom svetu i svim kontinentima. Svi ti pokreti i njihovi vode, verujuči u svoju mesijansku ulogu i poslanstvo, vode grandioznu borbu, da za svoja načela i ciljeve pridobiju i odgoje naročito današnju generaciju omladine. Tu se ne žale ni žrtve, ni sretstva, ni napori, da se to postigne. Setimo se samo nedavne borbe za omladinu u Italiji izmedu Pape i Mussolinia. A to nije ni čudo, kad se zna, da danas, više nego ikada pre, vredi ona: Čija omladina — njegova i budučnost.
U toj velikoj borbi za pridobivanje omladine, koliko one sa visokih škola, kao i one sa s>:cunjih, a isto toliko i one otl fizičkog rada, bilo sa sela, iz tvornica, trgovina, obrta, naša jugoslovenska omladina ostala je sre-čom od toga poštedena. Do danas, bar u največem delu, naša omladina nije zaražena pogubnim uplivima i razor-nim idejama od nijednog od tih spo-menutih pa ni od drugih »izama«. Ono malo, što je bilo ili što se eventualno gdegde opaža, nije od nikakvog paro-čitog upliva i značenja u našem jav-nom ili narodnom životu. Naša je omladina kao i naš ceo jugoslovenski narod u svojoj zdravoj i konzervativ-noj slovenskoj duši odbijao sve te im-porte za odgoj, koji su mu dolazili iz-vana i ostao pošteden od njihovog »spasonosnog« rada i ploda. Bilo je pokušaja, a i još ih je, ali su svi redom propali i propašče. No, ipak, ne sme se time računati i»našu jugoslo-vensku omladinu prepustiti samoj sebi i iazvoju prilika i dogadaja, jer ono što nije bilo — prepuštajuči je samoj sebi — moglo bi biti. Današnje prilike u svetu, a napose one koje deluju i stvaraju istorijsku i sudbonosnu po-kretnicu za budučnost- čovečanstva, mogle bi delovati i na naše prilike, a osobito na one, u kojima živi, kreče se i radi naša današnja generacija omladine. Ne smemo stoga mirovati ni mi, a nikako ne prvoborci našeg ju-goslovenskog Sokolstva, i verovati u neki dobri Usud, koji nas štiti od svih zala, koja nam prete. Naši narodni i državni neprijatelji ne miruju. Oni uvek rade i rovare. A pogotovo ne mi-ruju oni, koji hoče da nam iz ruku istrgnu našu omladinu i da je odgoje za svoje tanine i protujugoslovenske ciljeve. Takovih imademo, a imali smo ih uvek u našoj sredini. 1 kao vragom nadahnuti ne mogu oni da se pomire s novim duhom, koji je zavladao u na-
šem narodnom i državnom životu. Duhom slovenske bratske zajednice, lju-bavi i jedinstva. Oni uvek kopaju i traže, kako da nam naude, a osobito im je trn u oku naše jugoslovcnsko Sokolstvo i njegovo plodonosno delovanje za našu narodnu i državnu stvar. Koristeči se liberalnošču našeg upravnog zakonodavstva, a sada i našim novim slobodarskim Ustavom, oni i dalje, ali onako uvijeno, rade upravo nekom histeričkom mržnjom proti našoj narodnoj i državnoj jugoslovenskoj misli. Tu im je osobito, kako več re-kosmo, trn u oku naše Sokolstvo, o kojem izmišljaju i šire kojekakove glasine, laži i predrasude, samo da od nas odvrate narod, a naročito našu omladinu. Ali o tome, bude li potreba, progovoričemo drugom zgodom više i potanje.
Ako je ikada, počam od svog po-četka pa do danas, slovensko Sokolstvo, a jugoslovensko napose, imalo težu a i sudbonosniju zadaeu, to je ima danas: sačuvati Slovenskoj zajednici, a jugoslovenskoj napose, zdrav i na-
Od onog vremena kad se telovež-ba uvela u škole kao obligatan deo nastavnog plana, postalo je pitanje izobrazbe učitelja telovežbe predmetom mnogobrojnih diskusija.
Od Jahna pa do danas vodile su se skoro neprestano borbe oko reša-vanja ovog teškog pitanja. Oskudica stručno izobraženih nastavnika telo* vežbe vukla se kao neizlečiva bolest iz decenije u decenij sve do danas.
Naprednije države, koje su uvek pokazivale puno razumevanja za te* lesnu kulturu, pokušale su na različite načine popraviti to teško stanje stvari. U tu svrhu se počelo kod njih pri« redivati posebne tečajeve za učitelje telovežbe i osnivati institute za teles* no vaspitanje, a na univerzama se je za telesno vaspitanje ustrojilo poseb* nu struku u vezi sa filozofijom. Ali ni sve ovo nije bilo dovoljno. U Nemač* koj se n. pr. osnovalo i fakultete, na kojima je telovežba postala glavnom strukom, a pored toga bila je osno* vana u Berlinu i visoka škola za telesne vt‘žbe.
Slični instituti, odnosno fakulteti postoje na univerzama skoro u svim severnim državama pa čak i u Rumu-niji i u Madžarskoj. U bližoj budue-nosti otvoriče se i u Čehoslovačkoj visoka škola za telesne vežbe sa rangom fakulteta.
Razumljivo je, da se u ovim zem* ljama, koje pokazuju veliku aktivnost na pedagoškom polju uopšte, telesna kultura razvija i da je postala važnim delom vaspitanja
Pogotovo posle svetskog rata, koji je ostavio u čovečanstvu strašne tra* gove, oseča se živahan rad na polju uzgoja. Pojavljaju se novi pedagoški pokreti. koji uzimaju za glavni zada-tak harmonično obrazovanje tela i du* šc, kako bi u demoralisanom svetu zavladao novi čovek. Vrednost teles* nog obrazovanja je smatrana dakle jednako velikom kao i duhovnog. Sve* sne toga od kakvog je značenja telesno obrazovanje, napredne su države nadalje izjednačile telesnu nastavu sa drugim predmetima, i isto tako učitelje telovežbe sa drugim učiteljima srednjih škola. Telesno vežbanje se je u ovim zemljama počelo naučno da istražuje, a lajicima se oduzela mo-gučnost da uslcd svoje nespremnosti kvare mladež.
Po primeru ovih država morali bi i mi početi da stupamo novim pute-vima i nači načina, kako bi se rešilo pitanje učitelja telovežbe i njihove iz* obrazbe. Ovo je pitanje za nas tim teže. jer kod nas nema ni zavoda ni fakulteta, koji bi sc brinuo za stručnu spremu učitelja telovežbe Kod nas se
cionalno svesan narod, oteti ga i za-štititi od upliva, negativnih, anacional-nih i protuslovenskih gibanja i pokreta, koji sc danas pojavljaju u najraz-novrsnijim oblicima i pod najzvučni-jim lozinkama. Naše pak jugoslovensko Sokolstvo napose ima da sav naš narod, a naročito našu omladinu, naj-odlučnije i bez ikakova prezanja pred bilo kime i čime odgaja u ljubavi i odanosti prema svojoj najvišoj narodnoj svetinji, prema svojoj ujedinje-noj državi Jugoslaviji kao i prema svom viteškom vladaru. Danas, kada naše narodno i državno jedinstvo treba više nego ikada pre budnih i neu-strašivih čuvara svoga opstanka i svoje budučnosti, ono ih mora nači, a i nači če ih uvek i svakog časa u sokolskim redovima. Svi pokušaji, da se naš narod i naročito naša jugoslovenska nacionalna omladina izneveri sve-toj jugoslovenskoj zavetnoj misli jedinstva i sloge, razbiče se o čvrste i neprobojne sokolske falange. Jer čuvati to jedinstvo i raditi za njega največa je dužnost sviju nas, a to je i največa i naročita dužnost jugoslovenske nacionalne omladine u ovome času, a našeg viteškog i junačkog Sokolstva napose. To je sveti zavet sviju nas, kojemu se nikada nečemo izneveriti.
Omladino jugoslovenska, stupaj u sokolske redove, jer je tu tvoje pravo i najdoličnije mesto!
u ovom smeru do sada nije vele uči* nilo.
G. 1906. održan je u Beogradu 6-mesečni tečaj za učitelje gimnastike. Kasnije su stupali u ovu službu i obič* ni zanatlije, koji su položili sokolski prednjački ispit. U zemljama, koje su pripadale Austro-ugarskoj monarhiji, obavljali su ovu službu večim delom ispitani učitelji telovežbe sa srednjo* školskom izobrazbom. Ovi su pohada* li dvogodišnji gimnastički tečaj u Be* ču. Posle svetskog rata postojao je u Zagrebu odbor sa pretsednikom dr. Fr. Bučarom, pred kojim je položi«) lep broj učitelja ispit za nastavnike gimnastike. !Ipak je ostalo mnogo sred* njih škola bez kvalificiranog nastavnika i radi toga su bili primljeni u službu nekvalificirani. Ovo nipošto nije moglo biti od koristi samoj nastavi. G. 1927. održan je u Beogradu jednogodišnji gimnastički tečaj Mini-starstva prosvete. S njime je bio uči* njen prvi korak ka uredenju višeg za* voda za telesnu kulturu.
G. 1929. stupio je na snagu Zakon o srednjim školama, koji je pred* vidao kakva treba da bude izobrazba onih, koji se žele posvetiti telesnoj nastavi. Usi ovi za stupanje u ovu službu bili su: svršena srednja škola sa maturom i najmanje jednogodišnji gimnastički tečaj. Ovaj zakon bio je primljen sa oduševljenjem, jer je s njime počelo novo doba u telesnoj nastavi. Učiteljima telovežbe bilo je i u materijalnom pogledu pomognuto. Vlasti su uopšte pokazivale mnogo smisla za telesno vaspitanje, o čemu nam najbolje svedoči Zakon o osniva-nju Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tim više nas je radi toga iznena* dila u julu o. g. na snagu stupajuča izmena Zakona o srednjim školama, u kojem se nalazi novi § 119 a, koji glasi: U roku od 5 godina po stupanju na snagu ovog zakona za privremene učitelje veština, za gimnastiku mogu se postavljati lica koja su svršila četiri razreda srednje škole i položila sokol« ski prednjački ispit. Pravo na polaga, nje stručnog državnog ispita i oni sti-ču posle najmanje dve godine rada u školi i polažu ga u duhu propisa § 75 Zakona o srednjim školama.«
Time su palc one nade u lepšu budučnost telesne nastave, koje smo imali pre Mesto napretka došao je po-vratak za 50 godina unazad.
Danas, kad več svaki bolji z^vn®t-li ja traži od svog šegrta 4 godišnju srcdnjoškolsku izobrazbu, moguče je postati sa ovom istom izobrazbom sa*, stavnik na srednjoj školi. Pored toga, nije ni točno označeno, koji se sokol« ski prednjački ispit traži.
Zdravo!
Beograd, 19. oktobra 1931.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
E. G a n g 1, s. r.,
I. zamenik starešine
Dr. V 1 a d i m i r B e 1 a j č 1 č , s. r.,	Ante	B r o z o v ić, e. r.,
pretsednik prosvetnog odbora.	tajnik.
NANDE KAVČIČ (Dubrovnik):
Učitelj telovežbe i njegova izobrazba
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA GSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
Svaka nauka širi se iz viših zavoda na niže, sa univerze na srednju školu, i od ove na osnovnu. S obzi* rom na ovu moraju, dakle, prama rangu škole biti i više ili manje izobra* ženi nastavnici. Kod naše telovežbe biva na žalost drugačije.
U osnovnim školama poučavaju telovežbu učitelji, od kojih se traži če-Hri razreda srednje škofe i pet godina školovanja u učiteljskim školama, dak* le, lica, koja se kr oz nekoliko godina pripravljaju za nastavnički poziv i koja steknu za ovo vreme ipak nešto pedagoškog znanja. Na srednjoj školi je medutim dozvoljeno da poučavaju gimnastiku lica, koja o pedagogici uopšte nemaju pojma i kojima je op-seg opšteg znanja vrlo malen, jer se od čoveka sa 4 godišnjom srednjoškol-skom izobrazbom ne može tražiti mnogo. Pretpostavimo da bude takav »na-stavnik gimnastike« postavljen na uči* teljsku školu, na kojoj je dužan da* vati svojim daeima i metodske upute iz svoje struke, gde treba da bude do tančine upoznat sa pedagoškom naukom. Takav nastavnik neče moči vas* pitati onog učitelja, kojega danas tra-žimo za telesno uzgojni rad na selu.
Zapitajmo se, kakav cilj ima uopšte školska telovežba? Da li se vežba u školama radi toga, da pripre* mamo mladež za buduče akrobate? Školska telovežba treba da bude jedan izmedu glavnih faktora vaspitanja uopšte. Sa njom smo dužni razvijati zdrava tela, učvrščavati u njima jake karaktere, sa njom moramo izgraditi novog čoveka, kojega traže svi mo* derni pedagoški pokreti. Učitelj telo* vežbe treba, dakle, da bude pre svega vaspitač, kojemu moraju biti poznate i sve nauke, koje su u vezi sa teles* nim obrezovanjem (fiziologija, anatomija, higijena, ortopedija, estetika i t d.). Moramo imati na pameti činje* nicu, da je telesna nastava na srednjim školama, na kojima proživljava mladež najosetljivije vreme u svome razvoju (pubertet), vrlo teška. Baš kod telovežbe se otvaraju ventili ne* potrošene energije, ovde vidiš svog daka u pravom svetlu, tu se izraža* vaju sve strasti, koje pokaživa učenik nesvesno svome nastavniku, koji treba da ga stalno posmatra.
Jedino čovek sa malo večim du* ševnim horizontom, kojemu su poznati
zakoni psihologije, biče sposoban na osnovu ovih opažanja razvijati dobre karaktere i sebi stvoriti pravilan način ophodenja sa daeima. Sve ovo tra* ži študija, svestrane naobrazbe.
Učitelj telovežbe mora pratiti razvoj svoje struke kako bi mogao iči uporedo sa vremenom, a za sve ovo treba pratiti i stranu literaturu i iz nje crpsti što veče daljnje znanje. Učitelj telovežbe sa tako siromašnom izobrazbom nije moguč na srednjoj školi.
Je li, dakle, čudo, da na našim školama telovežba uživa tako malo ugleda. Nekoji profesori a priori gle* daju na telovežbu skeptično. U toliko više biče s ove strane potcenjivanja kad se budu nalazili u profesorskim zborovima tako »vredni apostoli« te* lesne kulture.
Đaci viših razreda, koji nadu pogreške i sposobnim profesorima, dobrim vaspitačima, nači če u *:akvom učitelju gimnastike zaželjeno lice. na račun kojega če praviti najkrupnije šale. Na taj način pada ugled ovog staleža, a s njime i ugled telesne na-stave uopšte. Nasuprot je daeima uči* tel j telovežbe sa svestranom izobraz* bom i koji ume sa njima postupati pravi ideal, u njemu oni vide svoga prijatelja.
Da li je oskudica učitelja telovežbe «aista tako velika, da se moraju primati u službu lica bez najelementarni* jih uslova? Mislim, da bi se moglo na či bol ji način za rešen je ovog pitanja
Ove godine svršik> je u Mariboru i u Ljubljani preko 90 učitelja i uči* teljica 6 mesečni sokolski prednjački tečaj. Da li nebi bilo bolje, da pro* svetna vlast postavi na srednje škole ova lica nego da se kvari čitava te* lesna nastava sa nesposobnim i za ovaj poziv nekvalifikovanim osobama
Svršavam sa konstatacijom, da se i kod nas neče ovo stanje popraviti dok ne budemo učinili ono, što su uči* nile več sve napredne države. Treba nam visoka škola za telesne vežbe, odnosno fakultet, u kojemče se vaspitavati profesori telovežbe.
Jugoslov ensko Sokolstvo starešini
ČOS i Saveza Slovenskog Sokolstva bratu dr. J. Scheineru
Povodom 70. obletnice rodenja starešine Československe obec sokolske i Saveza Slovenskog Sokolstva br. dra. Josipa Scheinera celokupno naše Sokolstvo spontano je manifestiralo svoju veliku ljubav prema velikom bratu jubilarcu, kome je odaslalo sledeče brzojavne pozdrave:
UPRAVA SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE.
Beograd: Na sedamdesetu oblet-nicu dana, kada si započeo svoj život, koji si sav posvetio Sokolstvu i Slovenstvu, vojujuč i radeć za velike principe bratstva i slobode slovenskih naroda, primi iskrene čestitke Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Poživio još dugo na korist zajedničke nam misli i nastojanja! Da si nam zdravo, starešino dragi! — Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije: Dura Paunko-vić, zam. starešine, Ante Brozovič, tajnik.
SOKOLSKE ŽUPE:
Banja Luka: Danas, kad sc širom svih slovenskih zcmalja pa i izvan njihovih granica s ponosom spominje Tvoje ime, molimo te, brate starešino, da i od naše župc i svega njenog članstva primiš bratske čestitke uz toplu zelju, da dugo poživiš na dobro Sokolstva i Slovenstva! Na zdar! — Sokolska župa Banja Luka.
Beograd: Sokolstvo Sokolske župe Beograd čestita Ti, dragi brate starešino, sedamdesetgodišnjicu Tvoga plodnog i korisnog života, želeči Ti krepko zdravlje i dug život na korist eclokupnog Sokolstva! — Starešina župc Branko Živkovič.
Bjelovar: Srdačno čestitamo 70-go-dišnjicu odličnom sokolskom radniku i borcu. — Župa Bjelovar.
Vel. Bečkerek: Čestitamo iskreno :>vclli Tvoj rodendan sa željom, da dočekaš još mnoge proslave svog ple-menitog sokolskog rada. — Sokolska župa Veliki Bečkerek.
Celje: Želeč da ostaneš še dolga veka ohranjen slovanskemu Sokolstvu ob polnem zdravlju, Ti iskreno čestitamo k sedemdesetemu rojstnemu dnevu. Zdravo! — Župa Celje.
Cetinje: Sokolska župa Cetinje u sve/oj uspomeni ima prvi nastup Sokola Ceha pod gordim Lovčenom na Čelu s Tobom, brate! Tim je udaren
iskreno zahvalni za dosadanji rad na ispunjanju naših dužnosti, pozdravljamo sa živom nadom, da če vodeči Sokolstvo, sireči sokolske ciljeve sa istim samopregorom kao i do sada postavljati jak temelj zajednici Sokolstva za bolju budučnost slovenskog roda. Na zdar! — Starešina župe Niš, Dimitris jevič.
Novi Sad: Sokolska župa Novi Sad čestita Ti sedamdesetgodišnjicu Tvoga plodnoga života i rada sa željom, da još dugo poživiš na ponos celokupnog slovenskog Sokolstva i korist svoje otadžbine! Zdravo! — Sokolska župa Novi Sad.
.Novo mesto: Potpisana župa Ti na Tvoji sedemdesetletnici najprisrč-nejše čestita in Ti ob tej priliki pošilja svoje iskrene bratske pozdrave. — Sokolska župa.
Osijek: O proslavi sedamdesetgo-dišnjice pridružuje se čestitkama svega slovenskog Sokolstva i pozdravlja Te kao nosioca ideje slovenske uza-jamnosti sa bratskim Na zdar! Zdravo. — Župa Osijek.
Sarajevo:	Današnji	dan	slavlja
Tvoje sedamdesetgodišnjice je dan naročite radosti celokupnog slovenskog Sokolstva, u kom od srca učestvuju i Sokoli župe Sarajevo, u čije ime Ti najsrdačnije čestitam s najtoplijim željama, da još dugi niz godina poži* viš i deluješ na ponos i diku svojih Sokola! Zdravo! —• Dr. Vojislav Be» sarovič.
Skoplje: Sokolska župa Skoplje zašila blahopšanji milovanemu staro-stje a pšeje Mu dlouhej život, dokona-le zdravi a uskutečnjenji sokolske ideji Na zdar! Zdravo! — Starešina ing. Rade Ubavić.
Split: Verni idcalima Sokolstva oličenim u biti Tvoga življenja pozdravljamo Te sedamdesetgodišnjaka toplom željom, da nam još dugo bu-deš naj mili ji voda! — Sokolska župa Split.
Sušak: Sokoli slovenskog Jadrana prilikom Tvoje sedamdesetgodišnjice,
žele Ti svaku sreču i da nam još mno* go godina poživiš na čast i dobrobit Sokolstva i Slovenstva! Zdravo! — Sokolska župa Sušak-Rijeka.
Šibenik: Vodi slovenskog Sokolstva, uzornom Sokolu i istinskom prijatelju jugoslovenskog naroda, Sokol* ska župa Šibenik-Zadar srdačno čestita sedamdesetgodišnjicu uz iskrene želje za zdravlje i dug život! Zdravo! — Starešina Kovačev.
Tuzla: Sokolska župa Tuzla sa celokupnim članstvom srdačno Ti čestita sedamdeseti rodendan sa toplom željom, da još dugo poživiš za procvat Sokolstva i ostvarenje ideje svesloven-ske solidarnosti! — Starešina župe Jovan Petrovič.
Užice: Čestitujući Ti 70-godina rodenja želimo, da nam i nadalje poslu-žiš kao zajednički voda na dobro Sokolstva! Zdravo! — Župa Užice.
Varaždin: Tisuče sokolskih srda-ca ove župe kliču Ti prigodom sedamdesetgodišnjice Zdravo! — Sokolska župa Varaždin.
Zagreb: Sokolska župa Zagreb iskreno čestita rodendan i osobito ovom prilikom oduševljeno kliče: Zdravo! — Dr. Oto Gavrančič.
Sokolska radio** predavanja
Sledeča sokolska radio*predavanja drže se (radio-stanica Beograd):
dne 23. o. m. (u 18 50 sati), pre* daje brat dr. Rude Bičanič o temi: »Značenje telesnog vežbanja u životu modernog čoveka«;
dne 30. o m., predaje br. dr. Maks Kovačič o temi: »Prosvetni rad medu sokolskom omladinom«.
Predavanja održavaju se redovito svakoga petka od 20 do 20 30 sati.
/АУЕ
temelj na tehničkom polju Sokolstvu Crne Gore. Želimo Ti dugo da poživiš na čast slovenskog Sokolstva! Zdravo! — Tajnik Milutin Ivanovič, starešina Gavro Miloševič.
Karlovac: Prigodom Tvoje sedemdesete godišnjice primi od Sokolske župe Karlovac srdačne čestitke sa že-jom, da do krajnih granica ljudskog života ostaneš na čelu i privedeš ko-načnom cilju sveslovensko Sokolstvo! Zdravo! — Starešina Malovič.
Kragujevac: Puno poštovanja i za-livalnosti za ogromno delo koje si kraj svih smetnji tako uspešno i tako sjajno izvco, šumadijsko Sokolstvo Ti, vršni Drate, najsrdačnije čestita ovo retko slavlje i oduševljeno Ti kliče: Živeo! Zdravo! — Starešina župe Kragujevac, Pavlovič.
Kranj: O priliki Tvojega življen-skega jubileja Ti pošilja iskrene in bratske čestitke Sokolska župa Kranj.
Ljubljana: Ko praznuješ 70 letnico svojega plodonosnega življenja se z vso iskrenostjo in prisrčnostjo pridružujemo z našo skromno čestitko tudi mi v imenu župne uprave in vseh društev Sokolske župe Ljubljana. V tem, ko združujemo vse svoje iskrene želje na srečo in zdravlje Tebe, ki si nam živa priča kristalno čistih sokolskih načel, ko si žrtvoval v teh plo-donosnih dneh svojega življenja nešteto žrtev dela in truda na oltar sokolske misli in ideje, ko si vodnik vseh vodnikov ponosnega in zmagoslavnega pohoda mogočne vztrajne in nesebične sokolske lipe, ki rasprostira svoja košata krila daleč po svetu vsepovsod kjer prebiva živelj slovenske krvi, v tem trenutku smo z mislimi v zlati slovanski sokolski Pragi in se poklanjamo Tebi z globoko hvaležnostjo in zahvalo. Prosimo Te, da sprejmeš ob tej priliki naše najiskrenejše in najpri-srčnejše pozdrave in Ti kličemo iz dna svojih iskrenih duš in src — bratski sokolski Zdravo! — Sokolska župa Ljubljana.
Maribor: Na mnoga leta! Zdravo! — Sokolska župa Maribor.
Mostar: Velikom Sokolu iskreno čestitamo sedamdeseti rodendan, želeči, da nam poživi još dugo vremena na sreču i napredak slovenskog Sokolstva! — Sokolska župa Mostar.
Niš: Neuinomog vodu Sokolstva i zatočnika slovenskih ideja, kome smo
Na predlog prosvetnog odbora Saveza, a u saglasnosti sa organiza* ciono-pravnim otsekom, izvršni odbor Saveza, na svojoj sednici od 19. oktobra o. g., odobrio je i propisao
Pravilnik
pozorišnog otseka Sokolskog društva.
§ I-
U Sokolskom društvu.... osniva se samostalan otsek prosvetnog odbora pod imenom: Pozorišni otsek So* kolskog društva ...
§ 2.
Zadatak pozorišnog otseka je: razvijanje smisla za pozorišnu umetnost medu članovima sokolskog društva u prvom redu; zatim, u saradnji sa ostalim mesnim društvima, širenje pozo-rišne umetnosti uopšte i jačanje narod-nog prosvečivanja, i, konačno, sret* stvom dramske umetnosti saradivanje na vaspitanju društvenih pripadnika u duhu sokolskih ideja, sve to u skladu s radom društvenog prosvetnog odbora, a prema uputstvima i intencija-ma župskog i saveznog prosvetnog odbora.
§ 3.
Pozorišni otsek vrši svoj zadatak: priredivanjem pozorišnih pretstava u sedištu svome kao i van njega; pomaganjem sokolskog društva u izvodenju sokolskih akademija i zabava.
§ 4.
Pozorišnim pretstavama izvode se najpre dela iz jugoslovenske književnosti, zatim dela iz književnosti ostalih Slovena i, najzad, ostalih naroda, ukoliko su sva ova dela u skladu sa idejom SokolstVa i Slovenstva.
§ 5.
Za izvodenje svoga zadatka pozorišni otsek se služi: knjižicom, arhivom i inventarom sokolskog društva, koje mu stavlja na raspolaganje društvena uprava.
§ 6.
Pozorišni otsek ec uvek preko uprave društva izvestiti župski prosvetni odbor o programu svoga rada, koji če izvoditi u jednoj sezoni ili s vremena na vreme. Župski prosvetni odbor, ako nade da program ne odgo-vara ciljevima Sokolstva, izvestjče o tome župsku upravu, koja može da program zabrani, odnosno da ga prema predlogu ŽPO izmeni ili nadopuni.
Izvodenje pojedinih komada može iz navedenih razloga zabraniti i društvena uprava, pošto prethodno saslu-ša mišljenje društvenog prosvetnog
odbora, odnosno (ako takovog nema) svoga prosvetara.
§ 7.
Sokolsko društvo daje pozorišnom otseku prostorije, osvetljenje, ogrev, arhiv i inventar.
§ 8.
Pozorišni otsek je disciplinski podreden upravi sokolskog društva, a u umetničkom pogledu je samostalan, pazeči na zadatak Saveza Sokola kra-jevine Jugoslavije. U gospodarstve-nom pogledu je pod nadzorom uprave sokolskog društva, podnoseči svaka 3 meseca obračun društvenoj upravi.
§ 9.
Članom pozorišnog otseka može biti svaki član-ica sokolskog društva, ako, u prvom redu, ima smisla za pozorišnu umetnost uopšte, a zatim volje za rad na izvodenju njegova zadatka.
§ 10.
Svaki elan pozorišnog otseka ima prethodno zadovoljevati zahteve §§ 5 6 i 10 društvenih pravila.
§ П.
Svaki član pozorišnog otseka dužan je redovno posečivati pozorišne vežbe, a izostanke svoje opravdati. Da se nebi istovremeno izvodilo pozorišne vežbe i rad u vežbaonici, pretsednik pozorišnog otseka če se prethodno sporazumeti sa načelnikom sokolskog društva o podeli vremena za rad na obema stranama.
§ 12.
Pozorišnim otsekom upravlja uprava, koju na predlog prosvetnog otseka odnosno, ako ovaj nije konsti-tuisan, samoga prosvetara postavlja uprava sokolskog društva početkom svake godine. U toku godine mogu se vršiti promene u upravi samo po ne-odložnoj potrebi.
§ 13.
Uprava pozorišnog otseka brine se za gospodarsku i upravnu stranu otseka, kupuje pozorišni materijal u dogovoru i sporazumu s rediteljem, a u granicama godišnjeg proračuna.
§ 14.
Upravu pozorišnog otseka čine: pretsednik, koji se postavlja izmedu članova uprave sokolskog društva; zatim, redatclj, njegov zamenik, tajnik, blagajnik i gospodar, koji se biraju medu članovima sokolskog društva.
Pretsednik prosvetnog otseka društva (prosvetar) po svome položaju član je pozorišnog otseka.
§ 15.
Sednice uprave pozorišnog otseka saziva pretsednik. One se održavaju po pravilu svaka tri meseca, a po potrebi i češče. Za donašanje valjanih zaključaka potrebna je prisutnost polovice članova, a u hitnim slučajevima dve petine. Rešenja se donose veči-nom glasova. Pretsednik glasa samo u slučaju jednake podele glasova.
§ 16.
Zaključci uprave pozorišnog otseka imaju biti uvek u skladu sa zakonom, statutom, pravilnicima i poslov-nicirna Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Ako prosvetar nade da se koji zaključak kosi sa osnovnim načelima Sokolstva, može uložiti protest, u kome su slučaju izvršenje zaključka obu-stavlja do odluke društvene uprave.
§ 17.
Pretsednik uprave vodi ceo rad u otseku. On zastupa pozoriš'ni otsek u upravi sokolskog društva, kojoj pod-nosi izveštaj o radu otseka, saziva preko tajnika sednice, vodi diskusiju i stoji u stalnoj vezi s redateljem. Ot-sutnog pretsednika zastupa redatelj ili najstariji član uprave.
Tajnik prima i unosi sve dopise u delovadni protokol. Odoslane dopise potpisuje pretsednik i tajnik. Tajnik vodi zapisnik sednica pozorišnog otseka, spisak članova-ica u pozorišnom otseku, zatim evidenciju njihova rada.
On je čuvar pozorišnog arhiva i knjižice, o čijem stanju krajem svake godine podnosi izveštaj.
§ 19-
Redatelj sastavlja program rada i podnosi upravi predloge za njegovo izvodenje.
§ 20.
Blagajnik vodi knjige primanja i izdavanja, prima i izdaje novac prema rešen ju uprave pozorišnog otseka.
§ 21.
Gospodar vodi brigu o polirani inventarskih predmeta otseka (garderobe, kulisa i t. d.) i u sporazumu sa redateljem čini predloge za njihovo popunjavanje i obnavljanje.
Dužnosti blagajnika i gospodara mogu se, po potrebi, poveriti istom licu.
§ 22.
Prihodi pozor, otseka su:
a) prihodi od pretstava.
b) pomoč, godišnja ili po vremena, sokolskog društva.
c) pokloni u materijalu i knjigama.
§ 23.
Izdaci pozorišnog otseka su:
a) izdržavanje arhive.
b) nabavljanje pozorišnih dela.
c) održavanje i popunjavanje ventara.
§ 24.
Kad sokolsko društvo prireduje akademije i zabave, prihod tada prima sokolsko društvo, a pozorišni otsek samo onda, ako samostalno istupa.
§ 25.
Inventar pozorišnog otseka se ne pozajmljuje. Pozorišna dela mogu sc, na predlog pretsednika uprave, po-zajmiti drugim sokolskim društvima, ali da ova prime i odgovornost za njih.
§ 26.
Objave, uputstva za rad članova-ica u pozorišnom otseku izdaje i potpisuje pretsednik ili redatelj po odobre-nju pretsednika.
§ 27.
Pozorišni otsek kao ceiina može sudelovati kod priredaba drugih kulturnih i nacionalnih društava samo po odobrenju društvene uprave.
Članom Saveza društava koja imaju za cilj gajanje pozorišne umetnosti može pozorišni otsek postati samo po prethodnoin odobrenju Savezne uprave Sokola kraljevine Jugoslavije.
§ 28.
Članovi pozorišnog otseka mogu saradivati i u ostalim mesnim kultur-no-prosvetnim i nacionalnim društvima, ali o tome moraju prethodno n vestiti pretsednika pozorišnog otseka, :(.iji če u dogovoru s upravama tih društava paziti da se dužnosti članova članica ne sukobljavaju po vremenu na raznim stranama. Rad članova u pozorišnom otseku je besplatan; gotovi izdaci imaju im sc naknaditi iz prihoda otseka.
§ 29.
Obustavi li pozorišni otsek psi vremeno svoj rad, preuzima staranje o arhivi, knjižnici i inventaru otseka društvena uprava.
§ 30.
Ovaj pravilnik može se menjati samo po zaključku savezne uprave
zm i
Župa Han/a Cutea
SOKOLSKO DRUŠTVO BANJA LUKA.
Izveštaj o društvenom radu.
Na poslednjoj sodnici prednjačkog zbora br. načelnik E. Zrelec podneo je izveštaj o završetku programa prolet-nog i letnog rada u društvu.
Prema tom izveštaju rad se u glav-nom kretao u pripremama i učcstvova-nju društva na župskom sletu 27. i 28. juna o. g., na kojem je naša nara-štajska vrsta odnela pobedu i osvojila župsku naraštajsku zastavu. Ovu za-stavu su svojedobno naši naraštajci nabavili svojim prilozima i darovali je župi, da se o nju takmiči celi naraštaj župe i da je pobednik nosi dok mu drugi pobedu ne odnese. Tako če ta zastava, kao znak priznanja, ostati kod nas, a mi čemo se starati, da nam je niko ne preotme. Ta zastava je ujedno na sletu svečano razvijena uz učestvo-vanje ogromnog broja naroda i pret-stavnika vlasti.
Daljnji rad minule periode sasto-jao se je u održanju jedne javne vežbe zajedno sa seoskom Sokolskom četom u Opsječkom, koja je održana 9. avg. o. g. u gaju opsječkom. Naše društvo istupilo je gotovo sa svima kategorijama i postiglo vidan uspeh.
Ostale javne vežbe, koje su bile u programu, kao u Šljivnu i Klašnicama, morale su izostati, jer su pale u nezgodno vreme i bile vezane uz znatne materijalne žrtve. To je velika šteta, jer takve javne vežbe imaju veliku od-gojnu zadaču, a i za propagandu su od velike važnosti. One upoznaju naše selo sa životom i radom u sokolani, pridižu sokolski duh i olakšavaju rad našim sokolskim četama, koje su istom u začetku, te se imaju da bore sa raznim tegobama.
Naredne godine mora se u program rada uneti, da se kod svake naše sokolske čete održi po jedna javna vežba, a i onde, gde ima volje i ljubavi za Sokolstvo.
Osim toga iz veli smo jedno kratko logorovanje u selu Opsječko od 9. do 16. augusta, koje je na učesnike osta-vilo vrlo dobar utisak, a bogme, i po-moglo da se brača malo oporave. Do godine ovakvo logorovanje treba da bude nešto dulje.
Kategorija članica i naraštaj ki bila raspuštena kroz 5 nedelja zbog dru-štvenog prednjačkog tečaja, u kojem su gotovo sve sestre upisane. Ove kategorije vodi za sada br. M. Puhalo sa s. Verom Markovič, jer je načelnica s. N. Popovič podnela ostavku. Ove kategorije treba da iduče nedelje po-čnu sa radom. Rad na letnjem vežbali-štu svakako je pri koncu. U toku ovo-ga meseca preseličemo se sasvim u gimnastičku salu preparandije, koja je dosta velika i moderno uređena. Do-sadašnja naša vežbaona u sreskom načelstvu mora se i dalje zadržati, jer če se pojedine kategorije morati da pode-le na ove dve sale, koje imamo. Jedni ee vežbati u sali sreskog načelstva, a drugi u preparandiji, jer nijedna od ovih dviju dvorana nebi mogla primiti sve vežbače.
Ovaj izveštaj primljen je na znanje i zaključeno da se održi sastanak svih vežbača i da se sporazumno odre-' de časovi rada i mesto gde če koja kategorija vežbati. Čim ovo bude gotovo, ima sc sastaviti detaljan program jc-senjeg i zimskog rada, koji če se u glavnom kretati u pripremama za proslavit 1, decembra o. g. i praški slet. #
Početak rada na izgradnji Sokolskog doma.
Uprava Fonda za gradnju Sokolskog doma, rešila je na svojoj sednici
od 3. oktobra da se odmah počne sa gradnjom doma. Dom bi se imao ove godine izgraditi do krova, a onda bi se u proleču produžilo sa radom.
U nedelju 4. oktobra, komisija je pregledala još jednom samo gradilište te je od upravnih vlasti zatražena dozvola za gradnju, koja je več i prispela. G. inžiniru Borovnici povereno je da vodi nadzor nad gradnjom i da učini sve priprcme, kako bi se počelo sa zemljanim radovima, kopanjem temelja, betoniranjem i t. d.
Osvečenje temelja spojiče se sa proslavom 1. decembra, te če se obe proslave obaviti vrlo svečano. Ovih dana udariče prvi budak u zemlju i počece gradenje naše zajedničke kuče, zarišta velike sokolske misli.
NaijfečaJ
Sokolskom društvu Bjelovar potreban
je sokolski učitelj koji je potpuno vješt u vodjenju svih kategorija. Plača prema dogovoru. Reflektanti neka se jave sa ponudom i opisom dosadašnjeg sokolskog rada ovom društvu naj-kasnije do 15. novembra o. god.
Župa Bjelovar
SOKOLSKA ČETA DETKOVAC.
Prošlo je pola godine otkako je u Detkovcu osnovana Sokolska četa. Broj članova danomice raste te danas četa spada medu najjače i najagilnije sokolske čete društva Virovitica. Za-meran je to napredak. kada se uzme u obzir, da je mesto jedno od najza-puštenijih sela sreza virovitičkog.
Četa ima tamburašku i pevačku sekeiju i radi na osnivanju čitaonice. Članovi vežbači marljivo vežbaju u školskoj dvorani ili dvorištu te su do sada nastupili na svim javnim vežba-ma okolišnih četa, pa i na župskom sletu u Bjelovaru i okružnom u Viro-vitici.
Na Malu Gospu, kada je u mestu crkveni god i kada dolazi mnogo stra-naca, održala je četa svoju prvu javnu vežbu pred sabranim mnoštvom, koje iako gotovo čisto seljaeko, lepo je manifestiralo ideju i rad Sokolstva.
Sama vežba održana je u 3 sata p. p. u školskom dvorištu, koje jc kao i čitavo selo bilo lepo uređeno i okiče-no zastavama. Javnoj vežbi prisusto-valo je sa velikim brojem vežbača i sa svojim starešinstvom društvo Virovitica, pa čete iz Gradine, Terezinog Polja, Budakovca, Novog Graca i Po-dravskog Sokolca.	*
Slet je moralno i materijalno uspeo
i	pokazao veliku ulogu i značaj naših seoskih sokolskih četa, te pružio lep primer svog sokolskog rada na selu.
Posle sleta pevačko društvo »Graničar« iz Budakovca priredilo je kon-cerat, iza kojega se je razvila lepa zabava.
Župa Celje
SEJA ZBORA DRUŠTVENIH DELEGATOV
dne 11. oktobra 1931. v Narodnem domu v Celju.
(Konec.)
Tajniško poročilo se sprejme brez
debate.
Nato poda načelniško poročilo br. Smertnik. V glavnem se nanaša na župne tekme ob priliki župnega zleta in na obisk na župnem zletu. Vse te številke so bile objavljene že v »Sokolskem Glasniku« in vnesene v zapisnik upravne seje, radi tega jih tukaj ne ponavljamo. Župa je lani priredila 14dnevni prednjaški tečaj za učitelje, letos je ravnokar končal tečaj za članice, katerega je posečalo 42 članic, od teh pripada učiteljskemu stanu 36. Župni prednjak br. Burja je prirejal po društvih društvene prednjaške tečaje, v celem so se vršili 4 taki tečaji. Uspeh je bil povsod zelo zadovoljiv. Najboljša vez med društvi je župni prednjak, ki je od zadnjega občnega zbora obiskal vsa društva in ž njimi predelaval vaje.
Blagajnik br. Wltavsky poroča o stanju župne blagajne, ki izkazuje lastne gotovine še 18.900 Din. Župa je prejela le prvo polovico banovinske podpore, kedaj dobimo drugo polovico, ni znano, letos najbrž ne. Denar, ki ga še ima župa, bo komaj zadoščal za tekoče potrebe. Društva dolgujejo na župnem porezu okoli 9000 Din. Nato poda poročilo o finančnem uspehu župnega zleta. Čisti dobiček znaša 11.107 Din. Temu znesku je odbiti vsoto 10.000 dinarjev, ki jo je mestna občina Celje poklonila župi in jo je slednja dala na razpolago zletnemu odboru, tako da znaša resnični čisti dobiček okroglo 1100 Din. O tem poročilu se je živahno debatiralo. Br. dr. Zdolšek ugotavlja, da je bilo vreme oba dni naravnost krasno. Opozarja na neizogibne težke posledice, ako bi bilo vreme oba dni neugodno. Zlet bi lahko izkazoval v tem primeru 40.000 do 50.000 Din primanjkljaja. Za takšen primanjklaj bi se ne moglo najti kritja in lahko si je misliti, v kakšen položaj bi prišla župa. Priporoča v bodoče skrajno previdnost, posebno da se v bodoče pri napravah na zletišču kakor tudi pri vseh izdatkih za zlet omeji le na najnujnejše potrebe. Br. Križnik predlaga, da se podrobnejši obračun župnega zleta objavi v župnem »Vestniku«.
Br. Jakil iz Sevnice vpraša, kako je z obljubljeno sanacijo sokolskih domov. Br. Rejec prečita dopis, ki ga je prejel od bratskega Saveza in sc tiče sanacije Sokolskega doma Šoštanj. Pojasnilo poda tudi župni starešina br. Smertnik. Akcija za sanacijo je odobrena in bo izvedena, kakor hitro bo kredit razpoložljiv.
Župni matrikar br. Stanko Perc poroča o matričnem stanju v župi. V začetku leta 1931. jc bilo v župi 28 društev, danes je 56 edinic. Na dan župne glavne skupščine dne 22. februarja je bilo v župi včlanjenega 4200 članstva, danes 5900 (4189 članov, 1711
članic), prirastek za 1700 članstva, naraščaj je narastel od 800 na 1275, tedaj
prirastek za 475, deca od 2000 na 3724, prirastek za 1724; vseh pripadnikov je bilo v župi 22 .februarja t. 1. okoli 7000, danes jih je 10.899, prirastek za 3899. Matrike se vodijo danes za 7175, kar dovolj razločno izpričuje, koliko je dela. Poroča, da je morala župa najeti pred dnevi pomožno moč, sicer je popolnoma izključeno spraviti matrike v red. Opozarja na nekatere nedostatke, predvsem prosi, da bratje matrikarji in sestre matrikarice pri članih in članicah, ki so pristopili od drugih društev, same poizvejo za kat. številke pri bivšem društvu. Največkrat pa pustijo, da mora župni matrikar poizvedovati za katastrsko številko, kar povzroča mnogo nepotrebnega dela.
Br. Smertnik razpravlja o program mu za bodočo sezono. Predvsem se bodo v župi organizirali smučarski te* čaji. Koiskal se bo teren, ki je v večini društev najlaže dostopen. Najeti bo treba tudi posebnega trenerja, s čimer bodo v zvezi gotovi izdatki. Vršile se bodo tudi župne smuške tekme. Župa bo skrbela za izobrazbo prednjakov po društvih.
K programu zimskega dela opozarja br. Zdolšek, da je največje važnosti brez dvoma prirejanje društvenih prednjaških tečajev. Društvo, ki nima načelnika, je obsojeno na nedelavnost, ne more ničesar pokazati, pa naj ima še tako dobre ostale funkci-jonarje. Predlaga, da župa najintenzivneje skrbi za vzgojo društvenih prednjakov z nedeljskimi tečaji. Tak tečaj je posebno potreben za Posavje. Brat Hanjšck predlaga, da priredi župa za šentjurški okoliš društveni prednjaški tečaj s posebnim ozirom na gojence kmetijske šole v Sv. Juriju.
Br. Šinigoj vpraša, kako je z zaprošenim tečajem pri Sv. Križu. Pove se mu, da bo vloga rešena v seji T. O. in da bo župna uprava denar, ki ji bo preostajal, namenila v prvi vrsti za prirejanje prednjaških tečajev.
Br. Kronovšek iz Orlevasi predlaga, naj župa skrbi, da se v naših kmečkih društvih, ki se smučarskemu športu ne morejo posvetiti, skrbi za prosvetne večere. Podeželje nima od smučarskih tečajev koristi, imelo bi pa od prosvetnih.
Br. dr. Zdolšek poziva društva, da zaprosijo denarne, zavode in občine za podporo. Povsod se bo dalo izposlovati primerno podporo in občinske uprave so že po zakonu dolžne, da podpirajo sokolsko organizacijo. Isto naj stori tudi župa.
Brata iz Sv. Križa in Cerkelj opisujeta kritični položaj svojih društev, da v kraju ni ustanove, ki bi bila le malo naklonjena Sokolu, nasprotno, društvoma se delajo težkoče, kjer je le mogoče. Razne konzumne zadruge in slične ustanove imajo za prošnje Sokola gluha ušesa. Svetuje se, da društva sprožijo ustanovitev lastnih gospodarskih zadrug, ki ne bodo odvisne od strankarskih pripadnikov. Spočetka bo šlo sicer težko, s trdno voljo se bo pa dosegel gotovo uspeh.
Brat blagajnik poda proračun za leto 1931./1932. Ker ga ni smatrati kot definitivnega in se bo o njem še govorilo na župni skupščini, se poročilo sprejme brez debate na znanje.
Pri slučajnostih se prijavi kot prvi br. Sušnik. Vpraša, kakšno stališče zavzema župa napram nogometu. Brat Smertnik navaja, da spada nogomet med telovadne igre, ki se lahko gojijo tudi v Sokolstvu. Društva pa naj 'predvsem skrbijo za letna telovadišča in gojijo lahko atletiko. Udomačila se je pri nas zlasti igra odbojka, ki bo prišla prav kmalu do veljave v vseh društvih. Razkazoval jo bo povsod župni prednjak. Za primer navaja, da je češkoslovaško Sokolstvo prevzelo vse panoge športa in se zadnji čas na Češkoslovaškem čimdalje bolj širi propa* ganda, da se športna društva združijo s sokolskimi, kar se je v več primerih tudi zgodilo.
Br. Činigoj poroča, da je društvo Sv. Križ 1500 Din, katere obljube pa svoj javni nastop v prid nekemu športnemu društvu v Krškem. Slednje je obljubilo, da bo kot odškodnino za opuščeno prireditev prispevalo Sokolu sv. Križ 1500 Din, katere obljube pa do danes ni izpolnilo. Navzočega br. dr. Borštnika se naprosi za posredovanje.
Delegat nekega novega društva prosi za pojasnilo, zakaj je dobilo društvo predpis plačila saveznega in župnega poreza za leto 1931. Br. Čepin pojasni, da je župa prosila v daljši in utemeljeni vlogi bratski Savez, da odpiše prizadetim novim društvom, ki so bila v naši župi ustanovljena 'vsa šele v zadnjem četrtletju 1930., porez za vse leto 1931. Rešitve še ni. S tem odpisom vzporedno se bo odpisal tudi župni porez.
Br. Degen omenja lahkoatletske tekme v Šmarju pri Jelšah, kamor je bilo društvo Sv. Peter pod Sv. gorami povabljeno. Pritožuje se, da ni bilo od drugih društev nobenih tekmovalcev. Obenem vpraša, ako lahko na svojo lahkoatletsko tekmo pri Sv. Petru vabi tudi društva zagrebške župe
j po-. Zu-
pa, ne le da odobri, temveč celo priporoča takšne tekme. Sicer pa spada zadeva v župni T. O.
Glede akcije za gladujoče poroča br. Rejec, da je v Šoštanju Rdeči križ povabil k sodelovanju Sokolsko društvo. Z ozirom na to se sklene, da naj društva, kjer obstoji Rdeči križ, pri tej organizaciji sodelujejo, tam, kjer ni Rdečega križa, naj uvedejo samostojno akcijo. V obeh primerih se naj o uspehu poroča župi. Br. Kronovšek priporoča, da bi naj vojaštvo poslalo na deželo vozove in pobiralo naturali-je. Na ta način bi se najlaže dosegel uspeli. Vršilo bi se to v obliki nekake bire. Za brezplačne tovorne liste se bo župa obrnila na bratski Savez.
Br. Kurnik iz Velenja poroča o zadevi dobave brezplačnega premoga. Društva prejmejo ponovno okrožnico. Poročilo se vzame na znanje.
Br. Križnik graja postopanje onih društev, ki pošiljajo brez vsakega predhodnega vprašanja društvom in privatnikom žreblje za prapore in že v naprej vdolbejo imena prizadetih. Takšno postopanje se naj v bodoče zabrani.
Br. Kronovšek poroča, da se je četa znatno zadolžila. Računala je na podporo in na delež iz dobička župnega zleta. Bratu se nasvetuje, da edi-nice previdno postopajo pri upravljanju društvene imovine in se ne smejo zadolževati v taki višini, da bi zabredle v prevelike težkoče in s tem ogrožale obstoj.
Sproženih je bilo še nekaj manj važnih vprašanj in predlogov, nakar je brat župni starosta ob 12. uri 15 minut zaključil sejo.
Bratska sokolska društva i čete, koja se bave mišlju da kupe za; stave i da ih razviju u godini 1932., molim, da izvole iste na-ručiti još u toku ove (1931.) godine, jer ču im u tom slučaju priznati naročitu pogodnost u obliku 5% popusta od stalnih cena.
Time bi želeo postiči jedino to, da bi mogao blagovremeno po-služiti sva društva, jer sam mo-rao za vreme ovogodišnje pune sezije zbog nestašice vremena za izradbu odbiti više narudža-ba sokolskih zastava.
Prilikom narudžbe treba platiti u ime kapare 20% od iznosa naručene zastave, ostatak pak prilikom predaje gotove zastave, dotično prilikom njenog razvida.
JOSIP HAFNER
zavod za umetno vezenje LJUBLJANA, PRISOJNA ULICA 5
Župa Karlovac
SOKOLSKA ČETA NETRETIĆ
Dana 13. septembra o. g. održala j c naša četa prvi svoj javni nastup. Svi članovi dali su se velikim marom na rad, da prvi naš javni nastup prode što lepše i sa što više uspeha.
Uspeh prve javne vežbe naše mlade čete dao nam je dokaza, da i selo ima razumevanja za sokolske ideje i misli.
Javna vežba sa zabavom prirede-na je u sedištu čete u Netretiču u
2	sata posle podne.
Priredbi prisustvovalo je Sokolsko društvo Karlovac sa glazbom i odelom vežbača, te izaslanstvo društva Vukova gorica i četa Marindol. Pred opčin-skom zgradom dočekani su gosti, otku-da se uz sviranje sokolske glazbe kre= nulo na vežbalište.
Sve prisutne pozdravio je starosta br. Lisac, zahvaljujuči se naročito društvu Karlovac na tolikom odzivu i njegovoj bratskoj spremnosti za pomoč, koju je ono iskazalo našoj četi kod prvog našeg javnog nastupa moralno i materijalno.
Na pozdravu se zahvaljuje starosta društva Karlovac br. dr. Variola i pozdravlja četu Netretič, čestitaj uči joj na lepo započetom radu. Zatim se obrača prisutnim gledaocima iznašaju-či sokolske misli i ideje.
Domači nastupaju u prostim vež-bama, te ih u skladu izvađaju uz povla-divanje prisutnih gledaoca.
Zatim nastupa društvo u prostim vežbama i na spravama. Konačno je program završen izvedbom piramida po domačem članstvu, što se osobito svidelo.
Nakon programa razvila se lepa zabava.
Župa Zagreb
BRIGA ZA UZGOJ PREDNJAKA U ŽUPI.
Načelništvo župe stalo je na is-pravno stanovište, da bez spremnih i valjanih prednjaka i prednjačica ne može uopče da bude govora o kakvom sokolskom radu. Zato je glavnu svoju brigu posvetilo odgoju prednjaka, a u tome je našlo punu potporu i razume-
vanje kod župske uprave. Može se reči, da od oktobra meseca prošle godine do danas uopče nisu na teritoriji naše župe prestali prednjački teča-jevi. Kadikad se drže po dva i tri paralelno.
Prednjačke tečajeve održala su ova društva: Pakrac, Marija Bistrica, Klanjec, Glina, Kutina, Velika Gorica, (praktični) Nova Gradiška, Zagreb II.
Župa je održala ove tečajeve: za učiteljsku žensku školu 2; za učitelj-sku mušku školu 1; za učitelje u Mar-tinščici 1; za učiteljice u Zagrebu 1.
U dva tečaja za učitelje i u jednom za učiteljice (poljoprivredni, domačinski, prosvetni), predavali su naši članovi po 8 sati u svakom od tih tečaj e va o Sokolstvu. Osim toga držan je idejni tečaj za muški naraštaj u Zagrebu, te 7 tečajeva za proste vežbe u Zagrebu, te po jedan u Krapini, Pa-kracu, Novoj Gradiški, Glini, Kutini, Ivanič-Gradu, Velikoj Gorici i Pisa-rovini. Osim toga održan je informa* tivan tečaj za učiteljstvo u Glini.
U saveznoj prednjačkoj školi u Ljubljani bile su tri sestre: Sagrak, Matijevič i Kaufman, a u saveznoj Mitič, Molk i Sudar.
Savezni prednjački tečaj za laku atletiku polazile su i svršile sestre: Vasiljevič, šaršon, Mileusnič, Zalje-pugina.
U obim saveznim prednjačkim školama u Ljubljani i Mariboru fun-girali su kao predavači naša brača: Milan Jankovič za modernu gimnasti-ku, Hrvoje Macanovič za atletiku i plivanje. Savezni tečaj za atletiku, koji sc održavao u Zagrebu, vodio je br. Macanovič, a kao predavači resp. de-monstratori služila su brača: Dobrin, V. Jankovič, Tončič i Rossi.
Br. V. Jankovič svršio je trone-deljni tečaj lake atletike u Berlinu, a setra Matijevič 6-nedcljni tečaj za rit-dičku gimnastiku u Lachsenburgu.
Brača Rutar i Weinhardt te sestre Lončar, Topolčič i Gavrančič polazile su i svršile 6-nedeljni tečaj ČOS u Pragu.
Početkom septembra održan je za zagrebačka sokolska društva tečaj и suče u odbojci, a tekom istoga meseca tečaj za ženske proste vežbe. V. O. ima u vidu do praškog sleta sledeče tečajeve:
tečaj za ritmičku gimnastiku za članice od 1. do 15. novembra; tečaj vodi br. Milan Jankovič, a kao predavači sudeluju brača Krameršek i Hahn, te sestra Katja Matijevič;
jednomesečni prednjački tečaj za društva i čete od 1. do 30. novembra
1931. Tečaj vodi br. Milan Jankovič;
večernji tečaj za zagrebačka sokolska društva od 1. decembra do 28. februara 1932. Tečaj vodi br. Milan Jankovič.
Jednomesečni tečaj za sprave (članovi i‘članice) i to za najbolje vežbače u župi u trajanju od 1. do 31. ja-nuara 1932; tečaj vodi br. Ban, savezni prednjak;
tečaj za skijanje u trajanju od 14 dana u mesecu januaru ili februaru
1932. godine;	.
jednogodišnji prednjački tečaj u
trajanju od 1. oktobra 1931. do 31. jula 1932, samo za članove i to apsolvente srednjih škola.
TEČAJEVI U DRUŠTVIMA NAŠE ŽUPE.
U mesecu septembru — za člano-ve — Sunja (br. Molk), Glina (za sokol. čete) (br. Mitič i Tončič), za članice — Klanjec (s. Sagrak).
U mesecu oktobru — za članove
  Oroslavje (br. Mitič), Pisarovma
(br. Molk), za članice — Pisarovma (s. Sagrak). Petrinja (s. Matijevič). Desinič (s. Kaufman).
U mesecu novembru — za članove — Petrinja (br. Mitič), Krapina (br. Molk), za članice — Glina (s. Sagrak), Donja Stubica (s. Kaufman).
U mesecu decembru — za članove — Pakrac (br. Molk), Bobovac (br. Mitič), za članice — Lipovljani (s. ла-grak), SamoboT (s. Matijevič), Cazma (s. Kaufman).
TEČAJEVI IZVAN NAŠE ZUPE I LETOVANJA.
U mesecu julu 1932. .jedan tečaj za učitelje na moru (Sušak).
U mesecu augustu za učiteljice na moru (Sušak). Oba tečaja vodi brat Milan Jankovič.
Letovanje s taborovanjem u mesecu julu i augustu za članove, clanice te muški i ženski naraštaj u Sloveniji (Žirovnica).
U mesecu septembru 1932. tečaj za laku atletiku. Tečaj vodi brat Vladimir Jankovič.
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO DONJA DUBRAVA.
Pored manjih priredaba, koje je dosada priredilo to društvo, održalo je isto 27. septembra o. g. svoju javnu vežbu. Pre same vežbe održan je op-hod kroz mesto do vežbališta, gde jc sakupljenc pozdravio starešina društva brat Mijo Lisjak. Na vežbi su su-delovali pored domačeg društva brača
iz Legrada, Malog Bukovca i Velikog Bukovca. Nastupilo je više kategorija sa 137 vežbača. Moralni uspeh ove vežbe bio je vrlo dobar. Župu je za-stupao brat Tomo Barulek.
SOKOLSKA ČETA BELETINEC.
Javnoj vežbi te čete, koja je odr-žana 27. septembra o. g., prisustvovale su bratske čete iz Črešnjeva, Biskupca, Sv. Ilije i Kučan-Zbelave te glazba Sokolskog društva Varaždin. Nastu-pile su ove kategorije sa ukupno 144 vežbača. Vežbe su izvedene vrlo dobro. Poset odličan. Od župe su prisu-stvovali brača Novakovič, dr. Milčetič i Viktor Šuligoj.
II.	JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG DRUŠTVA LUDBREG.
Naše Sokolsko društvo održalo je 13. septembra o. g. svoju drugu javnu vežbu, na kojoj su sudelovala i društva iz Malog Bukovca i Legrada te čete iz Velikog Bukovca i Martijanca, tako da je to bila smotra Sokola iz najbliže okolice Ludbrega. Pre javne vežbe prošla je povorka mestom. Program nastupa bio je sledeči: Legrad članice (12) proste vežbe, Martijanec jlanovi (20), Legrad članovi (12) vežbe ; puškom, Vel. Bukovec članovi (18) praške vežbe, Martijanec naraštajci (10) proste vežbe, Ludbreg: članovi (20) praške vežbe, (8) preča, naraštajs ke (12) proste vežbe i na konju, deca
(24) kombinovane proste vežbe, deve* torka i članovi ruče. Sve vežbe izve« dene su dobro i točno.
SOKOLSKA ČETA BREZNIČKI HUM.
Dne 27. septembra o. g. priredila je jedna od najmladih sokolskih četa Breznički Hum, svoju prvu javnu vež-bu. Toj vežbi prisustvovala je i četa iz Remetinca, koja je tog dana prevalila preko 30 kilometara da pruži pot-poru bratskoj četi, a prisustvovao je i veliki broj seljaka i školske dece iz Visokog, gde se upravo osniva seoska sokolska četa. Vežbe su dobro izvedene uz pratnju domače glazbe.
OSNUTAK SOKOLSKE ČETE U HRŽENICI.
Sokolsko društvo Ludbreg osno* valo je 18. augusta o. g. u mestu Hrže* nici seosku sokolsku četu. Brača Ivan Musič i Dragutin Krsnik iz Ludbrega rastumačili su sakupljenim seljacima cilj, zadatak i organizaciju Sokolstva, nakon čega je izabrana prva uprava čete i to: starešina br. Tomo Honzlin, tajnik br. Pavao Hrešč, zam. starešine br. Antun Magič, načelnik br. Duro Borovič, blagajnik br. Duro Lončarič i za revizore br. Filip Juričan i br. Fra= njo Stančin. Izabrana uprava odaslana je župi na potvrdu.
Javljamo prešalostno vest, da je naš iskreno ljubljeni, nepoxabni sin, soprog, oče, brat in svak
veletrgovec itd.
đne 19. oktobra 1931. ob S. uri xjuiraj v sanatoriju v Sarajevu po tešiti operaciji umrl. Pogreb predragega pokojnika se je vršil v sredo dne 21. oktobra 1.1. ob IG. uri sc glavnega kolodvora v Ljubljani na pokopališče k Sv. Križu.
V Ljubljani, dne 22. oktobra 1931.
GloboKo užaloščeni.
U našo} nakladi izašle su: MIROSLAV AMBROŽIČ:
Metodika sokolske vzgoje
Str. 189. — Cena samo u tvrdom povezu: Din 36-—
*
Prof. univ. DR. VIKTOR NOVAK:
Sveslovenska misao
Str. 48. — Cena u kartonu: Din 9*—
Jugoslovenska Sokolska Malica
LJUBLJANA, NARODNI DOM
Kvalifikovani
dirigent
za duvalački i gudalaČki salonski orkestar, koji dokaže propisanim svedodž-bama svoju spremu može da dobije odmah namje-štenje kod Sokolskog društva Vareš - Maj dan uz mesečnu nagradu od Din 1.200'— i stanom u naravi. Društvo če primati izravne ponude do konca oktobra 1931. godine.
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
Kupujemo
1 ve te sve vrsti ze- |	
1 mal	jskih plodina |
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tvornica gimnastičkih I = sportskih sprava =
J.Oražem
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
O
oo
Ribnica, Dolenjsko
izradjuje sve sokolske vežbaće sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašće Iju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene najumerenije. —	11 u s t r o-
vani cenik besplatno.
OSNOVANA 1881. GOD.
MEDIĆ-ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIC TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke »M E R A K L za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROV AN A ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije^ i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA. NARODNI OOM TELEFON BROJ 25-43. - PO&TANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA) 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
Proda se
podeželjski oder s štirimi spremembami dobro ohranjen po ugodni ceni.
Cenj. interesenti naj izvolijo vprašati pri Upravi lista pod P. g. z 205.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko Pa lik Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb Jfr Telefon interurban 26-77
C
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine
Galerija naših mož
naj krasi stanovanja, društvene prostore in dvorane!
Kupi se rabljen drog, ponudbe je poslati na Sokolsko četo Horjul
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik b. Stritar 7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Zupančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
21. Strosmayr
Velikost: 61'5X47‘5 cm Slika a 10 Din
Naročila izvršuje založništvo:
Učiteljska knjigarna v Ljubljani,
Frančiškanska ulica 6
Hotel - Pension
Vlastlto kupaliite
„JADRAN" SUŠAK potpuno renovirano
Pod novom upravom
Preporučuju se vlasnici
M. V. KUNDIĆ
Skrbite za svojo bodočnost s prihranki, ki Vam bodo največ zalegli, ako jih porabljate za
zavarovanja življenja
Zavarujte sc pri trdnem jugoslov. in slovanskem zavodu
»SLAVNA«
jugoslovanska zavarovalna banka d d.
Centrala v Ljubljani
Ptdtužnice: Beograd, Zagreb, Sarajevo. Novi Sad, Osijek, Split
Prevzema tudi vse druge vrste zavarovanj
Peter Žitnik
Sploino kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-46
Delo solidno — cene zmerne
Bral
Dorđe Lasković, Zagreb
Ga jeva ulica br. 51, preprodavaoc srećaka državne klasne lutrije, nudi bradi Sokolima i sestrama Sokolicama svoj dokazano sretni izbor srecaka. U prošlom 22. kolu izvučeni su kod mene kupljeni brojevi: br. 2.084, Din 300.000'—; br. 86.261, Din 80.000-—; br. 75.676, Din 40.000 -. 1 više manjih zgoditaka po 10.000, 4.000 i 2.000 hiljade, te se preporuČam bradi i sestrama i oče-kujem bratske narudžbe.
Irdaie Save/ Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Sijepan Čeiar* Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva
Tiska Učiteljska liskama (predstavnik Francč Štrukelj); svl u Ljubljani