KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 16
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Februara 1925
PATENTNI SPIS BR. 2479
CHEMISCHE WERKE BAVERN, G. M. B. H., MUNCHEN.
Postupak za izradu srestava za đubrenje, koja se mogu prostirati.
Prijava od 12 avgusta 1922.
Predmet ovog pronalaska je postupak za izradu srestva za đubrenje: koja se mogu prostirati, a koja daju biljkama ugljenu kiselinu, koja im je potrebna za njino razvijanje. U tu celj su već upotrebljavana srestva, koja se osnivaju na dejstvu bakterija, zatim i gaso-vita ugljena kiselina, koja se nalazi n. pr. u izlaznim gasovima. Ali ipak do sad nije pošlo za rukom da se potpuno objasne uslovi: pod kojima se postiže dobro đubrenje ugljenom kiselinom, i da se pronađu srestva, koja se mogu da izrade na prost način i da i-maju dobro dejstvo.
Prema ovom pronalasku upotrebljavaju se ugljenici ili ugljenične, ali u izvesnom slučaju takođe ne potpuno ugljenične ili uopšte ne ugljenične, organske materije tako, da se one mešaju sa srestvima za oksidaciju ili katalizatorima ili sa ovim materijama, i da se u tom obliku upotrebljavaju za đubrenje. Opiti su pokazali, da na taj način uz pretpostavku da je ugljen dovoljno sitno raspodeljen, skoro sitan kao brašno u slučaju potrebe do ko-loidalnog stanja, nastaje sa dobrim dejstvom oksidacija ugljenika, bilo pod uticajem srestva za oksidaciju, bilo slobodnim kiseoni-kom pri ponovnom dejstvu katalizatora. Mešanje sa katalizatorima i srestvima za oksidaciju može da se spoji u jedan tok rada, sa usitnjavanjem organskih sirovina. Kao srestva za oksidaciju mogu naročito primera radi da se upotrebe kaliumova šalitra magnezium su-peroksid i drugi nitrati. Kao katalizatori dolaze primera radi u obzir: mangan supero-ksid ili druga manganska jedinjenja, alumi-niumova jedinjenja kao ilovača i slično, ma-gnezijumova jedinjenja kao pržena magnezija i slično.
Važi oe 1 juna 1923.
Srestva za oksidaciju i katalizatori moraju da budu u stanju, da pri temperaturi, pri kojoj rastu biljke, izdaju kiseonik organskim materijama ili da isti prenose iz vazduha na njih. Ni početne materije, ni dodatne materije ne smeju da utiču na kvašenje mase vodom, ni da dejstvuju štetno na biljke ili da utiču na zemlju da se blatnjavi; zatim mora pri izradi srestva za đubrenjem da se izbeg-ne znatna oksidacija ugljenika odn. ostalih upotrebljenih orgaustih materija.
Sredstva za đubrenje dobivena na pome-nuti način, mogu da se mešaju i sa proizvoljnim drugim poznatim srastvima za đubrenje, kao n. pr. kaliumovim solima, fosfatima i t. d. Pri tome se mogu pod izvesnim uslo-vima da dobiju još naročita preimućstva n. pr. dodavanjem drvenog ugija izbegava se neprijatno slepljivanje nekih soli za đubrenje. Dodavanje drugih srestava za đubrenje može da se spoji sa usitnjavanjem početnih materija ili takođe da se izvede tek na mestu u-potrebe pri prostiranju đubreta. Sposobnost upijanja novih srestava za đubrenje daje tu mogućnost, da se ona mešaju sa tečnim materijama za đubrenje kao n. pr. krajna kaliumova ceđ, sulfidska upotrebljena ceđ i slično, i da se ove time dovedu u čvrst oblik.
Mešanjem sa drugim srestvima za đubrenje izbegava se takođe rasprašivanje usitnjenog ugija i t. d. Ali to može ipak da se postigne time, što se uglju ili ostalim sirovinama doda izvesna količina vlage ili se o-pare.
Osim toga moguće je takođe, da se jeftine organske materije, kao trice, humusni crni ugalj, oglje, alge sulfidske upotrebljene ceđi, pretvore sumpornom kiselinom ili anhidridom
Din. 10.
sumporne kiseline uuglja. Tako zadržana sumporna kiselina ili takođe sumporna kiselina, koja je pomešana sa ugljenom organskom supstancijom, dobivenom na drugi način time da se upotrebi za izradu ostalih srestava za đubrenje n. pr. amonsulfata, ili rastvaranje sirovih fosfata, usled toga se dobiju neposredno mešavine, koje se onda mogu da upotrebe prema ovom pronalasku, posle dodavanja za oksidaciju ili katalizatora ili posle dodavanja oba.
Umesto ugljevljenih organskih materija, mogu se, kao što je već naznačeno, da naprave podesnim za upotrebu kao đubre u-gljene kiseline, i ne ugljenične orgaske sirovine, kao n. pr. treset, humusni mrki ugalj, trice, alge i t. d. izvesno prirodno ugljevlje naročito kameno ugljevlje i neko mrko ugljevlje uplivišu na padanje srestava za oksidaciju pri pomoćnom dejstvu katalizatora, tako, da pri njinoj upotrebi, dobivene srestva za đubrenje ne daju dobro razvijanje ugljene kiseline. Posvoj prilici nastaje to usled toga, što to ugljevlje radi toga što se ono teško rasvkašuje, sprečava dobar dodir i prodiranje katalizatora i srestava za oksidaciju. Ta nezgoda može da se ukloni tako, što se radi ukljanjanja uzroke teškog raskvašenja, zagre-va ugalj u zatvorenoml prostoru ili u otvorenom prostoru, ispod tačke topljenja n. pr. na 300° C, pri čemu može prerađivanje da se izvede u uslučaju potrebe pod pritiskom ili u većem ili u manjem vakumu. Ali može takođe ugalj da se ekstrahira rastvornim sre-stvima ili da se preradi kiselinama n. pr. sumpornom kiselinom ili sirćetnom kiselinom, ili alkalijama, ili pregrejanim parama. Prerađivanje kiselinam ima to preimućstvo, da ono pomaže dejstvo katalizatora i da se pri pravljenju mešanog đubreta neutraliziraju škodljivi vazdušni sastojci, koji se u nekim slučajevima nalaze. Zatim mogu one kod izvesnog rnešaja uglja da doprinesu, da se rastvore dodata druga srestva za đubrenje, što je naročito važno pri dodatku naročitih fosfata i drugih materija. Radi toga biće za preporuku, da se kiseline, koje su primenjene pri prethodnom prerađivanjn upotrebljivog uglja, u koliko one ne u^ču škodljivo na biljke, ostave sas im ili delimično u prerađenom uglju ili u drugim s'učajevirna da se takve ne škodljive kiseline dodaju prethodno srestvu za đubrenje. Mnogo puta mogu u mesto kiseline, mogu da se upotrebe kiselo reagirajuće soli ili ostale materije n. pr. izvesne amoni-um soli, kiselo reagirujuće sulfitne upotreb-Ijene ceđi i slično. U nekim slučajevima biće ipak potreban naročiti dodatak kiseline, pošto se pokazalo, da pri toku oksidacije, usled koga stupa srestvo za đubrenje u dejstvo nastaju kao sporedni proizvodi kiseline, koje mogu onda sa svoje strane da imaju odgo-
varajuće dejstvo u pogledu pomaganja kata-lize neutralizacije škodljivih sastojaka i u pogledu rastvaranja dodatih fosfata.
Napred pomenuto obrazovanje kiseline za vreme toka oksidacije, pomaže se na naročit način, upotrebom određenih katalizatora, naročito bakarnih jedinjenja.
Pri upotrebi trica i t. d. kao početnu materiju, pruža upotreba bakarnih jedinjenja kao katalizatora, to dalje preimućstvo što se njima rastvara celuloza, koja se nalazi u početnoj materiji, usled rastvornog odnosno nakvasnog dejstva tih jedinjenja. Za pomaganje tog dejstva mogu da se dodaju još amonium soli ili ostale materije, koje sadrže ili razvijaju amonijak.
1.	primer: 20 kg drvenog uglja ispere se sa 5 kg vode i pomešaju se 12. 5 kg amonsulfata. Kad se ohladi, doda se još 12. 5 kg amonnitrata. Dobija se zemljast drobljiv proizvod, koji se da dobro prostirati.
2	primer: 85 kg drvenog uglja ispare se sa 10 kg vode i kad se ohladi, pomeša se sa 5 kg magnezita.
3	primer: 60 kg treseta pomeša se dobro sa 20 kg koncentrisane sumporne kiseline i time pretvore u ugalj. Posle toga dolije se 5 kg vode i u dobivenoj masi se rastvori 10 kg sirovog fosfata. Dobiven zemljast drobljiv proizvog pomeša se onda dobro sa 5 kg magnezita.
4	primer: 25 kg treseta pretvore se pomoću 10 kg koncetrisane sumporne kiseline u ugalj, smesi se doda 3 kgr vode i posle toga se neutralizira sumporna kiselina dodavanjam amonijakovog gasa ili izlaznih gasova, koji sadrže amonijak. Tako dobivena smesa pomeša se onda ravnomerno sa 30 kg natri-jumove salitre.
5	primer: treset se samelje u podesnoj napravi za mlevenje sitno kao brašno i onda mu se, ako on nema dovoljno sadržinu vlage primera radi parenjem ili sličnim doda toliko vlage, da se brašnjavi prašak ne prašnjavi i da se skupi kao baštovanska zemlja, od tog treseta pomeša se u podesnoj napravi za mešanje 20 kg sa suspenzijom od 5 kg magnezita, koji su natopljeni od prilike u 10 kg vode.
6	primer: 13 kilograma usitnjenog treseta dobivenog na isti način kao u primeru 5 sastave se sa 25 kg amonium šalitre koji su pomešani od prilike sa 5 kg vode i u podesnoj napravi za mešanje, dobro se pomešaju.
7	primer: 12.5 kg treseta, dobivenog na isti način kao u primeru 5, pomešaju se dobro sa mešavinom od prilike 25 kg natriju-move šalitre i od prilike 2,5 kg magnezita i od prilike 5 kg vode.
8	primer: 50 kg treseta pomeša se od prilike sa 50 kg kaliumove soli za đubrenje.
Mešanje može da se preduzme istovreno sa usitanjavanjem treseta. Iz te mešavine mogu onda da se naprave na način opisani u prethodnim primerima, opet srestva za dubrenje, pri čemu se uopšte izabira količina dodataka, odgovarajući količina treseta, koji se nalazi u mešavini treseta i kaliumove soli.
9	primer: 25 kg amonium šalitre pomešaju se dobro sa 25 kg sirovog fosfata i ta se mešavina prerađuje dobro u ravnomernu me-šavinu sa 13 kg treseta, koji su pokvašeni sa 5 kg vode.
10	primer: 85 kg sitno samlevenog kamenog uglja, isparavaju se tako dugo, dok se jedan opit potpuno potopi vodom. Onda se posle uklanjenja viška u vodi, dodaju 4 kg mangandi oksido i 1 kg sirćetne kiseline i ti se sastojci dobro promešaju.
11	primer: 85 kg sitno samlevenog mrkog uglja isparavaju se tako dugo, dok se jedan opit potpuno potopljen vodom. Onda se posle uklanjanja viška u vodi dodaje 2 kg sirćetne kiseline i 3 kg bakarnog acetata, i ti se sastojci dobro promešaju.
12	primer: 20 kg tresetnog praška, 20 kg amonnitrata, 60 kg sirovog fosfata i 1 kg sirćetne kiseline izmešaju se dobro.
13	primer: dobro se izmešaju 75 kg sitno samlevenog humusnog mrkog uglja, 10 kg sitno samlevenog bakarnog sulfata, 10 kg a-monnitrata i 5 kg kupovnog amonijačnog rastvore.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu srestava za dubrenje, koja se mogu prostirati, naznačen time, što se srestva za oksidaciju ili katalizatori, koji su u stanju da pri temperaturi, pri kojoj raste biljke, izdaju ugljeniku kiseonik, ili da ga iz vazduha prenose u ugljenik, mešaju se sitno izmljevenim ugljenom, pri otsutnosti svake početne ili dodate materije, koja utiče na natapanje, koja škodi biljkama i koja zemlju blatnjavi, i pri izbegavanju znatne oksidacije ugljenika.
2.	Postupak po zahteva 1 naznačen time što se u mesto ugljen upotrebljavaju sitno samlevene neugljevne organske sirovine, kao treset, humusni mrki ugalj, trice, alge i t. d.
3.	Postupak po zahtevu 1 ili 2 naznačen time, što se upotrebljava kao početna materija, koja sadrži ugljenik, ugalj, koji je prethodnom preradom napravljen takav, da se može da natopi vodom.
4.	Postupak po zahtevu 1 ili 2 naznačen time, što se dodaju kiseline ili kiselo reagi-rajuće materije, koje nisu škodljive za biljke.
5.	Postupak po zahtevu 1 ili 2 naznačen time, što se kao katalizatori upotrebljavaju bakarna jedinjenja.
6.	Postupak po zahtevu 1 ili 2 nazuačen time, što se pored bakarnih jedinjenja doda još amonijak ili materije, koje sadrže amonijak ili materije koje razvijaju amonijak.
'
^ : ' ' ■ . .
■
■
*
■
...... ‘
■
■
■ ■
. . ' .. : . ' ; .
'
Ijiv!
,
■
:	;	-Hi	H' i
'
'
'
'