Ig
SOKOLSKI GLASNIK
a?
1925.	У Ljubljani, dne 31. maja 1925.	JO.
/. medzletne tekme JSS. v Beogradu
J ik pred nami je najvažnejša sokolska prireditev letošnjega leta v naši .®®°vini. Niti mesec dni nas ne loči od dneva prireditve. Društvene zbirne tekme so že izvršene, povečini tudi župne izbirne tekme. Pred nami je savezna tekma, ki naj pokaže našo dozorelost.	.j
Udeležba tekem v Beogradu je obvezna za vse one e 1 o v a d c e in telovadke, ki so dosegli pri župnih i 2-T ir n i h tekmah zadostno število (očk (po tekmovalnem redu . ki ga je izdal tehnični odbor JSS. v slovenskem in srbohrvatskeni Jeziku).
Razen tega je k tej prireditvi vabljeno tudi ostalo članstvo, kolikor se ie more udeležiti.
1 ekmovalci in tekmovalke se zleta udeležijo v svečanem kroju ' J1 v civilni obleki. Glede ostalih udeležnikov želimo kroj.
Potuje se v civilnih oblekah.
Prijave.
lehnični odbor JSS. je že razposlal priglasne pole. Vse tekmovalce,
1 ste in posameznike, priglasijo župe s a vezne mu načelniku aslov: Miroslav Ambrožič, Ljubljana, Erjavčeva cesta 4/11.). končno vel javne prijave morajo biti do 15. junija 1925. v rokah saveznega n<lc°lnika. Vsaka poznejša prijava ali izprememba prijav je neveljavna ter Se tehnični odbor in sodniški zbor na njo ne bosta mogla ozirati.
Prijave je izvršiti na prijavnih polah, ki jih je župam razposlal JSS. V saka Lano g a tekem mora biti prijavljena na posebni poli. oski in ženski tekmovalci morajo biti na polah ločeni. Vsaka vrsta za 111,0 A. (tekme vrst in posameznikov v vrstah) mora biti prijavljena na j sebni poli. — Na vsaki poli je označiti, h kateri tekmi pripadajo prijav-jeni tekmovalci (ali tekmi A ali tekmi B itd.). Tekmovalne prijave pošljite 1 1 P o r o č e n o po pošti; vsako posamezno prijavo v dveh izvodih.
Obenem, oziroma po možnosti že poprej, javite (vsaka župa za tekmovalce 2* s°dnike, društvo po župi za netekmovalce) beograjski sokolski u P i število udeležnikov v svrho, da pripravi prenočišče in h r a n o.
Prenočišča in prehrana.
Prenočišča in prehrano oskrbi beograjska sokolska župa za vse udeležbi ki bodo pravočasno prijavljeni. Prenočišča in prehrana bosta skupil i.
Vsakdo naj prinese s seboj primerno jedilno posodo in jedilni Pribo r.
Potovanje.
. * ekmovalci in tekmovalke posameznih društev, odnosno žup potujejo 'vuPno ter morajo prispeti v Beograd dne 26. junija lako zgodaj, da j)dobro prespijo. Vodniki žup se morajo takoj ob prihodu v e ° g j, a d javiti v pisarni beograjske župe, kjer bodo dobili ®bna navodila glede tekem, glede prehrane in prenočišč.
Kakor omenjeno, se potuje v civilnih oblekah. Društveni in župni načel-<l’ odnosno načelnice so odgovorni za popolen red, ki mora vladati med
potovanjem in ob prihodu v Beograd. Za potovanje se preskrbite s potrebno^ hrano in opustile zauživanje kakršnihkoli opojnih pijač.
Na železnicah imajo tekmovalci in sodniki 50% popust. Savez je ponovno prosil za večji popust; v primeru, da bo dovoljen večji popust, bomo to pravočasno javili.
Nastop k tekmi.
Vsi tekmovalci in vse tekmovalke brez izjeme morajo prvikrat nastopiti v soboto, dne ‘27. junija, točno ob 6. uri zjutraj na tekmovališču.
V	zmislu določb tekmovalnega reda ne moremo pripustiti k tekmam nikogar, ki bi v lem trenutku ne bil navzoč na tekmovališču.
člani tekmovalci nastopijo v brezhibnih telovadnih krojih, istotako članice tekmovalke. Člani s čepicami.
Pred nastopom zaužite primeren zajtrk (mleko, čokolado s kruhom, presno maslo, mehka jajca).
Sodniki.
Obenem s tekmovalci priglasijo župe vse sodnike in sodnice. Sodniki in sodnice morajo pred prihodom v Beograd proučiti tekmovalni red in od saveznega tehničnega odbora izdano knjižico s tekmovalnimi vajami in razlago. Ob priglasitvi naj župe poleg imen sodnikov označijo tudi sodnikovo kvalifikacijo: ali so sodniki, odnosno sodnice sposobni za sodniški posel pri prostih vajah, na orodju, pri panogah proste tekme itd.
S priglašenimi sodniki in sodnicami savezni tehnični odbor računa ter jih pred tekmo določi za posamezne panoge. Vsak priglašenee torej mora priti k tekmi.
Po sklepu saveznega tehničnega odbora mora prispevati k m e d z 1 e t n i m tekmam vsaka ž u p a najmanj po tri sodnike in dve sodnici.
Vsi člani sodniškega zbora (vsi sodniki in sodnice) se morajb udeležiti seje sodniškega zbora, ki se bo vršila v petek, dne 26. junija, zvečer v Beogradu. Kraj in uro javimo ob prihodu v Beograd.
Sodnice in sodnice nastopijo k tekmam pol ure jpred začetkom tekem, torej točno ob pol 6. uri zjutraj, in sicer bodisi v telovadni obleki ali v sokolskem kroju ali v civilni obleki z znakom.
Miroslav Ambrožič, načelnik JSS.
Izvještaj tajnika JSS. skupštini JSS.
22. marta 1925. u Brodu na Savi.	(Svršetak.)
Od največe važnosti za našu organizaciju u minuloj godini bio je sabor u Zagrebu. Taj sabor znači novo razdoblje za nas, a nada sve za združenje sviju sila za vodstvo organizacije, da jasno označenim putem stupamo u bolju budučnost. Sabor nam je jasno ocrtao idejni program, koji isključuje svaku dvojbu. Njegovi zaključci sadržavaju u sebi sve uvete za snažno jedinstveno delo po čislom programu ustanovitelja Tyrša. Svojini se je saborom postavilo jugoslovensko Sokolstvo odlučno na čisti sokolski temelj i time zabacilo sve pokušaje i sve težnje, da se neumesno i nepotrebno menja pravi sokolski program. Konačni cilj Tyrševa i Fiignerova Sokolstva stoji previsoko a da bi ga mogli nadomestiti čim lepšim ili boljim. Putevi do toga cilja različni su, a uzor naš jedan je te isti. I baš zaključci zadnjega sabora nalažu nam, da izvršimo najvažniji program za budučnost, a to je uzgoj našega članstva u čistom Sokolstvu. S organizacionog gledišta znači II. sabor veliki korak napred, o čem nam svedoči knjiga «Organizacija», u kojoj je sabran sav materijal, što ga je obradio sabor. U tom pogledu knjiga nam jasno odreduje
Puteve Za nag rac]) ujedinjuje ga, onemogućuje izrabljivanje sokolske organi-асЧ® i znači ustaljenost u organizacijskom radu. Uz spomenute priredbe a jugoslovensko je Sokolstvo najvažniji dogođaj velika pobeda našega okoia brata Lava Štuklja na svetskoj olimpijadi u Parizu. Jugoslovenski olski savez učestvovao je usprkos raznim zaprekama i poteškočanm na “vetskoj olimpijadi u Parizu sa vrstom od osam utakmieara i četiriju na-esnika. Na olimpijadi bijaše zastupano devet naroda pa se moramo ponositi, a si je medu njima priborio prvenstvo brat Lav Štukelj, član sokolskoga < tustva u Novom mestu. I sama vrsta postigla je velik uspeh, što je na čast v a J organizaciji. Zadužili su nas nada sve požrtvovni utakmičari, koji su ovali toliko vremena i truda, da su postigli tako lep uspeli, v Sokolska se literatura nije tokom godine pomnožila onako, kako bismo eh. Od sokolskih časopisa moram da spoinenem pre svega «Sokolski asnik», zvaničan organ JSS., koji je izlazio dvaput mesečno s pritogom ugoslovenski Sokol». « Sokolski Glasnik» učinio je sasvim svoju zadaču pod Požrtvovni m urednikovanjem brata Ambrožiča.
. Pojedina društva još uvek ne shvačaju svojih dužnosti naprama tomu s asilu^ jer smo imali minule godine još lepi broj društava, koja uopče nisu da naručena na list. lj, -v 8°k°lski naraštaj opstojao je list «Sokolič» pod uredništvom brata te p8^a’ koP 8a .1° minule godine prilično raširio medu našim naraštajem Ust dobiva sve to više čitatelja.
Uz spomenute župske Vesnike izlazili su još nekoji «Sletni Vesnici», Ponajviše za vreme sletnih priredbi.
Sokolski savez izdao je dva broja Spomenice o I. jugoslovenskom sve;
■ okolskom sletu, Sokolski kalendar za godinu 1925. i Upute za prve medu-etae utakmice JSS. Najvažnija publikacija JSS. svalcako je knjiga «Organi-'ac'j|1 JSS.», u kojoj su sabrani svi zaključci II. sokolskoga sabora u Zagrebu.
Sem toga izašlo je nakladom nekojih župa i društava, a takoder i pojedi-aca> nešlo brošura, bilo historijske, bilo tehniške, bilo opšte sadržine. lij .neslovenska Sokolska Matica, ustanovljena za širenje sokolske literature, lisi6 m0Rla minule godine izvršiti svoju dužnost i nije dosad izdala niti jedne Za •°Vine’ Premda ima u rukopisu pripravljene več dvije knjige. U toj organi-J 4i treba radikalnih promena, da se obavi rad, što ga je Matica preuzela. ^1‘ <da,Utvu skloni dnevni časopisi donašali su opširne izvešlaje o radu Ce 0 уа i o njegovim priredbama, na čem im bratska hvala. Mi visoko tiri1*1110 sudel°vanie dnevnih časopisa za širenje sokolske ideje, jer nam je e inoguče bilo prirediti koješta, čega inače ne ui biti mogli. Tom časo-slu izričemo na ovome mestu ponovno srdacnu hvalu i molimo ga, neka 8111 tako ostane sklono i ubuduče.
^ Naš odnošaj naprama češkoslovačkom Sokolstvu bio je i prošle godine je h*?-0 srda6an’ kako 1 predašnjih godina, a naš medusobni saobračaj još C Os NaŠ savez stalno učestvovao po svojim delegatima na priredbama naš Utotako je COS. pošiljala svoje zastupnike na svaku važniju priredbu p\e8a Sokolstva. Časno je bilo zastupano češkoslovaško Sokolstvo na našim .krajinskim sletovima u Zagrebu i Sarajevu te je svojim sudelovanjem ‘fo^oglo da su obe priredbe lepše uspele. COS. sudelovala je po svojem n uPniku i kod otkriča spomenika u Kragujevcu. Za tu bratsku požrtvov-st i pripomoč neka im bude izrečena naša najiskrenija zahvala, pre svega 50 narnesniku staroste COS. bratu Štčpanku, koji je bio s našim Sokolstvom svim srcem u najužem saobračaju.
T Ceskoslovačko Sokolstvo stoji pred velikim dogodajem, a to je otvorenje Ju ga doma, čime nam se otvara opet novo polje za naše skupno delo.
goslovensko Sokolstvo iči če na otvorenje Tyrševega doma, da sudelujc P 1 velikoj svečanosti českoslovačkoga Sokolstva.
Prilikom sabora u Zagrebu bila je sednica saveza ČOS. i JSS., koja je toliko važna, jer se je počelo radom za osnutak Slovenskoga (slavenskoga) Sokolskoga Saveza te su se u Zagrebu obavile sve pretpriprave pa možemo da očekujenm što skori osnutak Slovenskog Sokolskoga Saveza.
Slabiji je bio saobraćaj s drugim slovenskim sokolskim organizacijama. Oživeli smo svezu s poljskim Sokolstvom, koji je po deputaciji sudelovao na našem pokrajinskom sletu i saboru u Zagrebu. Skorim osnutkom Slovenskoga Sokolskoga Saveza te če se veze još bolje učvrstiti i rasi riti i na druge slovenske narode.
Rusko Sokolstvo, što boravi u zatočenju, ustanovilo je svoju sokolsku orga-nizaciju sa sedištem u Pragu. 1 u našoj državi rusko Sokolstvo živahno radi te su naše sveže s njime najuže, jer ruski Sokoli suraduju u našim društvima i marljivi su sokolski radnici. Surađivali su kod sviju naših priredbi.
Minule godine bili smo zasnovali program rada za što uži dodir sa svima slovenskim narodima, ali su nam još uvek nepovoljne prilike iza rata još jedamput bile zaprekom da ga izvedemo u potpunoj meri. Ali naša je zadača, da uz taj program, čvrsto stojimo i da označenim pravcem stupamo napred, jer mi hočemo da fražimo, gradimo i stvaramo što uži dodir sa svima slovenskim narodima. Sokolstvo mora u tom pogledu prednjačiti državnoj politici.
Naš odnošaj prema Medunarodnoj sveži gimnastičkih organizacija ostao je jednak kako bejaše i prošlih godina; dakalco da je pobeda na olimpijadi u Parizu učvrstila naše stanovište.
Iz ovoga izvešča razvida se, da je bio rad jugoslovenskoga Sokolstva u minuloj godini opširan i svestran. Pred više vremena započeto separatističko gibanje proti jugoslovenskom Sokolstvu prestalo je. Naši redovi stoje zbiti jedan do drugoga i silni u radu za naš narod. Hodili smo pravom stazom; današnji uspesi potvrduju nam, da je jugoslovensko Sokolstvo pozvano da uzgoji naš narod na osnovi svojega programa u pravcu Jugoslovenstva; tu nam je stažu pokazao prvi sokolski sabor u Novom Sadu. Pokazali smo ponovno da naše Jugoslovenstvo nije u negaciji svega što postoji, nego u gajenju svega onoga što je dobro u našem narodu. I time nam je osigurana sva budučnost. Sokolski idejni program uklučuje u sebi sve uvete ne samo za jaki državljanski uzgoj nego i sve uvete za primenu nazora što ih treba svaki pojedinac, da se razvije u Jugoslovena u novim prilikama. Iz pozitivnoga zajedničkoga rada neka uzraste celina, jedinstvena, nerazdruživa, koju treba da oseti u sebi svatko kao radosnu slutnju o našoj lepšoj budučnosti. Vršimo sokolski program ne toliko vanjskim uticajem nego strogim i doslednim sokolskim uzgojem, pravim sokolskim radom i sokolskim životom! Zdravo'
D r. R i k o F u x.
Predpisi o sokolskem znaku
1. Sokolski znak smejo nositi samo člani sokolskih društev (člani in članice). Pripadniki sokolskega naraščaja in dece ne spadajo med članstvo, torej ne smejo nositi tega znaka.
Vsak član sme nositi samo svoj znak, ki je opremljen s številko njegove legitimacije. Kadar nosi znak, mora imeti pri sebi svojo člansko legitimacijo.
2. Sokolski znak je zunanje znamenje sokolskega članstva. Vsakdo, kdor nosi sokolski znak, je takrat vezan v pogledu medsebojnega razmerja članov sokolske organizacije brez ozira na to, če brate in sestre, ki tudi nosijo ta znak, pozna bliže ali ne. Medsebojno razmerje je v tem primeru enako, kakor takrat, ko je članstvo v kroju.
V	tem pogledu velja posebno:
a)	Bratje in sestre se med seboj pozdravljajo z «Zdravo!»
b) Vsakdo, ki nosi sokolski znak, je dolžan legitimirati se vsakomur, ki se legitimira s sokolsko legitimacijo.
3. Člani dobivajo sokolske znake od sokolske organizacije (in sicer posredno po društvih od JSS. skupno z legitimacijami proti reverzu, s katerim se pismeno obvežejo, da bodo nosili znak samo v zmjslu predpisov in da bodo ob izgubi članstva vrnili znak proti odškodnini, ki so jo bili sami plačali za znak).
Znake z legitimacijami izroča članstvu društveni odbor, in sicer na svečan način, ob prisotnosti večjega števila starejšega članstva. Pri tej priliki je h'eba članstvu razložiti pomen sokolskega znaka, predpise za nošnjo znaka in daložnosti, ki jih ima vsak član sokolske organizacije glede medsebojne vzajemnosti in javnega nastopanja. Ob tej priliki se izvrši tudi predpisana zaobljuba.
član sme znak dobiti šele takrat, ko je bil po preizkusni dobi definitivno sprejet za člana.
4. Sokolski znak se sme nositi edinole na civilni obleki in na vojaškem kroju.
V	civilni obleki ga nosijo člani v levi gumbnici suknjiča, članice pa ga Pi'ipno na levo stran prsi. Na vojaškem kroju se nosi na levi strani prsi.
Nošnja znaka na kakšnem drugem mestu obleke ali na kakšni drugi °bleki je prepovedana.
5. Prepovedano je nositi znak:
a) pri pouličnih in političnih demonstracijah;
b) pri manifestacijah, pri katerih ne sodeluje Sokolstvo oficijelno:
c) pri volilnih in trgovskih agitacijah;
6)	v vsakem primeru, na katerega opozori v tem pogledu bodisi vodstvo JSS., vodstvo pristojne župe ali društva.
6. Vsakdo, kdor nosi sokolski znak, se mora zavedati, da mora biti ponosen na pripadnost k Sokolstvu in da ima dolžnost čuvati čistost sokolskega imena.
7. Društva so dolžna, da čuvajo predpise glede nošnje znakov ter so odgovorna za vsako zlorabo.
8. Članstvo ni dolžno nositi znaka, temveč ga nosi prostovoljno in ob prilikah, kadar hoče.
VII. rod o vi In scdnica starešinstva JSS., dne 11. maja 1925.
Prisutni: Gangl, Ambrožič, Čobal, Govekarjeva, Deu, Gregorin, Jamar, Jeras, Kajzelj, Krejči, Marolt, Miklavc, Poženel, Švajgar, Trdinova, Turk, Jelenko. — Opravdani: Bajželj, Fux, Ludvik.
Brat starosta izveštuje glede našeg učestvovanja kod otvorenja Tyrševa doma. — Br. Palčič javlja, da ne može izraditi odora za članice do polaska u Prag, jer nije još dobio robe. Dopis se ustupa sestrama članicama starešinstva na pretres.
Tajniško izvešče poda brat Čobal: COS. pozivlje oficijelno na otvorenje l yrševa doma. — Župa Niš šalje brzojavne pozdrave sa svoje skupštine. — Novo ustanovljeno društvo u Caribrodu šalje brzojavne pozdrave. — Župa Sarajevo javlja, da če prirediti prigodom 50godišnjice br. Steve Žalcule *ine 14. juna javni nastup, a prepodne akademiju njemu u počast. — Predlaže se, da se pošalje pismeni pozdrav. — Sokolska sekcija Preporoda u Ljubljani moli savez, da joj priskrbi predavatelje. Predlaže, da se pozovu tri člana Preporoda na dogovor u tu svrhu. — Župa Rijeka javlja, da se je ustanovilo sokolsko društvo na Trsatu. — Društvo Brčko moli, da mu se produži rok uPlate 20dinarskih doprinosa do oktobra. Pošto nije dopis dospio propisanim
IZ STAREŠIN S TV A
puteni, starešinstvo poslat če ga župi. — Župa Celje javlja, da ju je društvo u Zagorju zamolilo, neka mu odgodi isplatu 20dinarskih doprinosa na neodređeno vreme radi gradnje doma. — Prima se zaključak, da se odgodi do 1. oktobra o. g. — Župa Sarajevo pozivlje se, da uplati najdalje do
1.	jula o. g. 20dinarski doprinos. — Župa Celje donaša do znanja molbu društva Trbovlje, da bi se letošnja savezna priredba (delomični pokrajinski slet) vršio u Trbovlju. Prima se predlog, neka župa Celje pozove susedne župe, da učestvuju ako im je moguće. — Sokolsko društvo u Srpskom Krsturu osvetit će 24. avgusta svoj barjak. — Veliki župan za ljubljansku oblast javlja, da je dozvoljena promena pravila sokolskog društva u Brežicama. Od društva treba zahtevati pojašnjenja.
Starosta br. Gangl: Glede doprinosa za Savezni dan Sekanja i urgiranja je dosta. Neka se objavi komični uspeh. Prima se.
Sokolsko društvo Grdacac šalje Din 800'—; a za uplatu preostatka prosi odgodenje do 1. oktobra o. g. Prima se. — Župa Šibenik prosi, da se pet društava reši uplate doprinosa. Odgovorilo se več negativno. Prima se.
Za željezničko odelenje izveštuje br. Švajgar: Generalni direkciji državnih željeznica poslali smo molbu, da se utakmičarima na medusletnim utakmicama podelilo 75 % popust, a ostalima 50 %.
Brat Deu donaša izveštaj lutrijskog odelenja. Gospodarskomu odelenju predložit 6e se, da prouči predlog glede honorara za pomočno lice za lutriju i za jedno pomočno lice za pisarnu.
Za organizacijsko odelenje izveštuje br. Marolt: Iz Splita je dospio rezultat istrage proti br. Šegviču kome se je radi onečaščenja hrvatske zastave za-branilo da nosi odoru i znak, i proti komu je državno pravdništvo i opčinska uprava povela istragu. Sad je ukinuta istraga i stvar je rešena. Odobrava se.
Brat Miklavc podastire izveštaj o sednici župe u Beogradu, kojoj je s bratom Fuxom prisustvovao. Prisutno je bilo 16 brače; sednicu je vodio mesto odsutnoga br. Paunkoviča br. Živkovič. Nakon debate primljen je predlog, da finansiranje preuzme župa. U odboru treba da su sem župskoga starešinstva još tri druga člana i tri člana saveza. — Buduči da se navzočna brača nečkala preuzeti razne funkcije, bit če ponovna sednica, na kojoj če biti još drugi članovi. Radi toga je ostao br. Fux u Beogradu. — Župa predlaže, da bi bio prvi dan utakmica dne 26. junija, a utakmice za prvenstvo 28. junija na Vidov dan (29. junija nije u Beogradu blagdan). Čitava priredba pomaknula bi se za jedan dan napred.
Brat dr. Krejči predlaže za novinarsko odelenje, neka se župama pošalje okružnica, da župski novinari šalju sve članke savezu radi kontrole i pregleda. Na taj bi se način članke objavljalo i u drugim listovima. Odobrava se.
*
Svim društvima i župama! Na starešinstvo JSS. dolaze ponovno pritužbe pojedinih društava, da ne dobi vaju rešen ja na svoje dojpise i narudžbe. Buduči da pisarna JSS. tačno i u pravo vreme rešava dopise, zainteresovali smo se pa stvar i doznali, da je lcrivnja baš na onim društvima, koja se pritužuju na neredno uradovanje. Pisarna JSS. je primerice otposlala na-ručene knjige, a pošiljka nam je bila iza nekoliko vremena vračena s opaskom: ne prima se! Društveni funkcijonar primio je od pošte pošiljku pa ne imajuči o narudžbi ni pojma, vratio je jednostavno. Osobito imaju taj običaj društveni blagajnici, kojima se dostavlja pošiljka pouzečem, pa ne če da se potrude da se informiraju pri starosti ili tajniku. Takvim postopanjem prouzrokuje se JSS. nepotrebnih troškova, a društvima nevolju radi umišljenoga nerada pri savezu. Radi toga pozivamo sva društva i župe neka odrede jedamput za vazda, da poštu prima jedino tajnik ili starosta,
koji mora da naredi Sto je treba. Društvima i župama, koje budu drukčije postupali, uračunat ćemo u njihovo breme sve troškove, što ih prouzrokuju takim postupanjem svojih funkcijonara.
Poziv sviin župama! Sve župe moraju da do 15. ovog meseca jave direktno sokolskoj župi u Beograd i starešinstvu JSS. u Ljubljani tačan broj učesnika pri međusletskim utakmicama u Beogradu. 'Bračo, da ste tačni, inače čete sami odgovarati za eventualne nepravilnosti kod priskrbljivanja nočišta.
ig
IZ ZUP
s?
Glavna godišnja skupština sokolske župe Rijcka. Dne 1. niarta o. g. održana je glavna godišnja skupština sokolske župe Rijeka. Skupštinu je otvorio i predsjedao joj starešina brat Ivo Polič, koji nakon pozdrava prisutnih delegata večine društava i delegata JSS. brata Julija Deua u glavnim črtama prikazuje prošlogodišnji rad u društvima, u župi i isti če momente, koji su povoljno ili nepovoljno djelovali na rad u društvima. Osobito žali, što se «Sletski Vijesnilo nije mogao pretvoriti u župski i nastaviti redovitim izlaženjem, jer nije bilo dosta ni razumijevanja ni prave potpore. — Brat Petar Vasič, zamjenik tajnika, koji je istom u posljednje vrijeme preuzeo tajničke dolžnosti, iznosi samo u glavnim črtama rad i stanje u prošloj godini. — Brat Milan Bačič iznosi blagajnički izveštaj, iz kojega se razabire, da je župa u prošloj godini primila svega 59.937-— Din, a izdala 88.798-45’ Din. Imovina župe prema torne iznosi 21.138-68 Bin prema 6.491-35 Din u godini 1923. Ovaino nije uračunana polovica prihoda od 100 m3 jelovine, koja ima da se proda, a darovalo ju je mihistarstvo prigodom župskoga sleta prošle godine. — Brat Marijan Rubignoni, matičar, iznosi u svom izveštaju, da župa broji 25 društava prema 22 u prošloj godini i 2512 članova prema 1959 u prošloj godini. (Ovaj broj nije tačan, jer sva društva nisu poslala iskaza o broju članova). Izmedu ostaloga iznosi, da je održano 60 predavanja o raznim sokolskim temama, broj društava, koja imadu svoje knjižnice itd. Spominje časopise i knjige o Sokolstvu i zagovara veču propagandu medu članovima za sokolsko štivo. — Brat Marijan Boros, župski načelnik, iznosi izveštaj o tehničkom radu u župi i nsvodi sve javne nastupe a osobito isliče župski slet od 28. i 29. juna 1924. na Sušaku i sudjelovanje na pokrajinskom sletu u Zagrebu od 15. do 17. avgusta 1924. — Iza toga se izveštaj nadzornoga odbora kao i svih društvenih funkcionara prima odobrenjem na znanje. — Izveštaj o pro-svjetnom radu posvema je izostao, jer je u tom pravcu učinjeno vrlo malo ili bolje reči ništa, što je sa žaljenjem svih prisutnih konstatovano. — Preje prelaza na izbor novog starešinstva župe predlaže starešina župe br. Ivo Polič, da se odašalje brzojavni pozdrav br. Kosiču, starešini sokolskog društva u Kraljeviči, za njegov petnaeslgodišnji rad u tom društvu koje je petnaestgodišnjicu svog obstanka proslavilo u ininuloj godini. Prima se jednoglasno, te se odašalje sa skupštine brzojavni pozdrav br. Kosiču u Kraljeviču. — Nato je aklamacijom izabrano novo starješinstvo kako slijedi: starješina Ivo Polič — Sušak, I. zamjenik starješine dr. Mijo Kosič-Kraljevica,
II.	zamjenik starješine dr. Otmar Brovet — Krk, tajnik Petar Vasič — Sušak, blagajnik Milan Bačič — Sušak, načelnik Marijan Boras — Sušak, zamjenik načelnika Janko Jazbec — Crikvenica, načelnica Mara Sagmeister — Sušak, zamjenica načelnice Iza Ciotti — Sušak, pročelnik prosvjetnog odbora Ante Rubeša — Kastav, izvjestitelj za štampu Blaž Polič — Sušak, matičar Marin Rubignoni — Sušak, zapisničar Roma Mohorič — Sušak, odbornici: Eugen Mileta — Sušak, Mate Frančič — Sušak, Milovan Klepič — Sušak; revizori: Rudolf Nofe — Sušak i Ivo Kiselič — Draga. — Posli je toga razvila se odulja debata o predlaganju društvenih pravila na potvrdu
pa je u tom pogledu stvoren jednodušan zaključek. Tehnički odbor župe predlaže, da se ovogodišnji župski slet održi v Crikvenici 15. i 16. augusta, da se materijalno ojača bratsko društvo u Crikvenici sa 50% dobitka, a moralno da se djeluje na veči dio Primorja. — Osim toga tehnički odbor . predlaže turneju po Lici, da se pridignu pojedina društva. Prima se. Na predlog brata Petelke zaključuje se, da su sva društva dužna ranije prijaviti župi dan javnih nastupa i da župa učini raspored, da se ne bi dogodilo, da pojedina društva ne bi mogla nastupiti radi istovremeno priredenih nastupa u susjednim mjestima. — Iza op ceni toga osvrta brata Deua, izaslanika JSS., na cjelokupno poslovanje župe i nakon prilivata župskih pravila brat starješina zahvaljuje i pozdravlja prisutne pozivajuči ih na živ i ustrajan rad te zaključuje skupštinu.
"c
BELEŽKE
Lutrija JSS. Od osnutka JSS. sve do danas u organizaciji našega Sokolstva najaktualnije je financijalno pitanje društava, župa i saveza. Ta stvar postaje sve to zamršenijom,' osobito obzirom na važne zadaće, sto ih mora izvršiti Jugoslovenski sokolski savez, ako hoče, da udovolji svim zahtevima ovako opširne organizacije. Ponovno se je raspravljalo na raznim sednicama naše organizacije o toni velevažnom pitanju i s veseljem moramo konstatovati činjenicu, da je Sokolstvo veli kom požrtvovnošču počelo reševati i ovo pitanje i ne boji se velikih žrtava, koje organizacija zahteva od svakoga pojedinca. U najtešnjoj vezi s tim pitanjem jest i lutrija Jugoslovenskog sokolskog saveza. Odbor JSS. kaošto i glavna skupština JSS. u Brodu odobrili su lutrijski načrt, i starešinstvo JSS. počelo ga je izvadati i rasposlalo je svima društvima prve srečke. Priznati moramo, da je zadovoljiv i ovde odziv našega članstva, izuzev nekoje male izuzetke. To su vazda jedna te ista društva, čiji odbori mnogo govore, tuže se proti svakom odredenju JSS., da se to i ono ne može da izvrši, a ne učine nikad ništa pozitivna jedino radi brezbrižnosti pojedinih funkcijonara. Doživeo sam ponovno razočaranje kod takovih društava: članstvo nije imalo ni duha ni sluha o kakoj akciji saveza uopšte; kad sam mu stvar razložio, oduševilo se za nju, a odbor je neprestano tvrdio, da je stvar neizvediva itd. To vazi i za lutriju. Uspeh savezne lutrije mora da bude ugodan — to zahteva čast našega Sokolstva. Svako društvo mora da proda što veči broj srečaka. Treba da zna, da do uspeha lutrije stoji i uspeh JSS. i uspeh svakoga pojedinoga društva, i Bude li rešeno financijsko pitanje JSS., onda če biti rešeno i pitanje ugodnoga razvoja celokupne organizacije, jerbo jedva onda moči se izvršiti svi načrti, o kojima možemo danas samo raspravljati. Sve to neka članstvo, osobito odbori pojedinih društava uzmu na srce, pa sani uveren, da če lutrija JSS. imati lep uspeli. Na rad dakle! Svatko neka učini koliko najviše može!
ZNAMENITE PRIREDITVE
V	domovini.
13., 14. junija 1925.: Maribor. — Župni zlet v Murski Soboli.
‘28., 29. junija 1925.: Beograd. — Med zlet ne tekme JSS.
12. julija 1925.: Tuzla. — Župni zlet.
12.	julija 1925.: Vič. — Razvitje društvenega prapora.
2.	avgusta 1925.: Ljubljana. — Župni zlet na Taboru.
8., 9. avgusta 1925.: Split. — Župni zlet v Sin ju.
15., 16. avgusta 1925.: Rijeka. — Župni zlet v Crikvenici.
6., 7., 8. septembra 1925.: Corkovada gora. — Zlet župe banjaluške.