KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 avgusta 1933.
BR. 10257
Siemens & Halske Aktiengesellschaft, Berlin—Wien.
Postupak za izravnavanje sporednog govora u telefonskim kablovima.
Prijava od 8 novembra 1930.	Važi od 1 februara 1933.
Traženo pravo prvenstva od 8 novembra 1929 (Nemačka).
Do sada poznati postupci za izravnavanje sp rednog govora u telefonskim kablovima osnivaju se na tome, da se spojevi između govornih kola otstrane ili pomoću ukrštanja grupa sprevodnika i govornih kola ili pomoću umetanja dopunskih kapaciteta. Za izvođenje ukrštanja potrebno je, da se na spojnim mestima pojedinih kablo-vih dužina izvedu merenja spojeva. Poznato je, da na osnovu takvih merenja spojeva bivaju najpre odabrane grupe sprevodnika, na primer četvorke, koje međusobno treba da se vežu i zatim u grupama sprevodnika bivaju ustanovljena ukrštanja žii'a, koja po sastavljanju fabrikacionih dužina odnosno njihovih grupa, daju najveće smanjenje spojeva. Nezgode, koje su u vezi sa ovim postupkom, u .glavnom su sledeče: Ukršta-nje svih kablovih žila pri montažama i re-paraturama otežava traženje određene grupe sprevodnika. Tačnost izravnavanja je data brojem žila, koje se nalaze u kablu, i naročito' je kod kablova srednje debljine i tankih ograničena malom mogućnošću izbora. Pri tome nije moguće da se po planu izravnaju spojevi između govornih kola raznih grupa sprovodnika. Najzad je za sprovođenje izravnanja potreban veliki broj merenja u svakom odeijku izravnanja, koja uslovljavaju velike izdatke na osoblje, koje meri, na aparate za merenje i u radnom vremenu j usled toga ekonomski opterećuje ovaj postupak izravnavanja. Posredna posledica ukrštanja raznih grupa
sprovodnika jeste ta, da biva otežano održavanje ravnomernih radnih kapaciteta; stoga se mora kod ukrštanja u prstenu (ča-uri), koja je postavljena u sredini odeljka za izravnavanje, ići za tim, da se govorna kola sa malim radnim kapacitetom kombir nuju sa kolima višeg radnog kapaciteta, što opet oslovljava utrošak za merenje, a i štetno utiče na mogućnosti izravnanja spojeva, pa ujedno j na tačnost izravnavanja.
Kod izvođenja izravnavanja pomoću kondenzatora ove nezgode delom otpadaju, ali se delom javljaju i nove nezgode. Pri tome, kao što je poznato, vezuju se grupe sprovodnika po njihovom načinu brojanja u kablu tako, da je vri’o prosto traženje određenih žila pri reparaturama. Pošto su spojevi između govornih kola raznih grupa sprovodnika za sporedan govor samo tada cd značaja, ako su u pitanju susedne i međusobno paralelno pružajuće se grupe sprovodnika, može se ovaj ograničeni broj svih mogućih spojeva otstraniti pomoću tako zvanog »izravnavanja sporednih četvorki« bez suviše velikog utroška u mere-njima. No ipak izravnavanje sporednih četvorki zahteva još tri puta toliko merenja koliko je eventualno potrebno za izravnavanje spojeva u četvorki, a k tome treba dodati još i odgovarajući utrošak u kon denzatorima za izravnavanje i u drtigom materijalu, koji je za ovo potreban, kao j u radnom vremenu. Odnosno ravnomernosti radnih kapaciteta dobi jaju se prermućsfva u
Đitt. 15.
odnosu na ranije pomenuti postupak ukr-štanja, pošto grupe sprevodnika od odetj-ka do edeljka (na pr. kod kablai, koji je radi smanjenja prigušivanja snaibdeven pupi-novim kalemovima, od kalemovog polja do kaiemovog polja) imaju isti položaj u kab-lovom preseku i time isti radni kapacitet, te stoga pri spletanju ne mora se imati nikakvog obzira prema radnim kapacitetima. Ali u odnosu na sporedan govor vezivanje kablovih žica, koje ostaje isto po celioj dužini kablovog postrojenja, označava nezgodu. Ovim naime biva poboljšano pojavljivanje sislematski zaostalih spojeva, koji, kao što je poznato, imaju za posliedicu uvećanje protivsporednog govora. Usled toga se pojedini odeljci za izravnavanje ili njihove grupe, uz ukrštanje kablovih žila u grupama sprevodnika, moraju sastavljati po najpovoljnijim prigušenjima protiv sporednog govora. I ovim postupak izravnavanja u ekonomskom pogledu biva štetno utican izdatcima za osoblje i materijal za potrebna merenja.
Predmet pronalaska jeste da postupak izravnavanja, koji pri najvećoj tačnosti ipak potpuno izbegava nezgode, koje su u vezi sa do sada poznatim postupcima i time pruža znatne koristi. Po pronalasku grupe sprevodnika bivaju sistematski međus bno tako ukrštene na spojnim mestima fabrika-cionih dužina, da u svakom odeljku izravnavanja dve proizvoljne grupe govornih kola neposredno susedno leže na što je moguće kraćoj dužini, na primer na jednoj fa-brikacionoj dužini. Dalje žile bivaju međusobno sistematski ukrštene u drupama sprevodnika u svakom prstenu u slučaju pupinizovanja kabla, a u svakom odeljku izravnavanja spojevi u grupama sprevodnika bivaju pomoću dopunskih kondenzatora na poznat način izravnati na naročitoj tačci izravnavanja. Pod grupama spro-vodnika treba pri tome razumeti na primer parove, četvorke ili osmice.
Sve ostale mere izravnavanja, koje teže za smanjenjem, na primer diferencija zemnog kapaciteta, ili diferencija otpora u govornim kolima, mogu da se primene pored postupka po pronaalsku.
U sfedećem su navedene znatne koristi, koje sobom donosi primena pronalaska.
Sva sistematska ukrštanja mogu biti po jednostavno' utvrđenom planu, koji je isti za svaki odeljak izravnavanja. Za ovo nisu potrebna merenja. Svaka žila kabla može na proizvoljnom mestu kablovog postrojenja, pri reparaturama, biti odmah nađena.
Uticaj varijacija radnih kapaciteta usled postupka izravnavanja ne nastupa, pošto se ista šema ukrštanja uvek ponavlja u
kratkim odeljcima po taliasnoj dužini govornih struja. Naročito izravnavanje spojeva između govornih kola raznih četvorki izlišno je, pošto maksimalni spojevi u o-deljku izravnavanja ostaju praktično ograničeni na maksimalne spojeve, koji se pojavljuju u jedn. j fabrikacionoj dužini i koji su relativno malii, i uostalom, usled približno jednakog uzajamnog uticaja svih grana sprevodnika, nastaje samo jedan po sebi nerazmljiv sporedan govor, koji kao samo slabi smetajući šum praktično ne znači nikakav štetan uticaj po telefonski rad. Korisno je, da tačnost izravnavanja za uvek susedna govorna kola iste grupe sprevodnika, usled primene izravnavanja kondenzatorima, bude što je moguće veća i da ostane potpuno nezavisna od slučaja i od načina izrade kabla. Najzad se može kod sastavljanja odeljaka za izravnavanje odustati od naročitih merenja protivsporednog govora, pošto su sprovodnici i inače dovoljno često ukršteni i usled toga ne mogu nastupiti sistematski zaostali spojevi.
Niže je prikazan jedan primer izvođenja. U pitanju je telefonski kabl u D. M.-spletanju, čiji je sastav pokazan u sl. 1, naime:
Jedna četvorka za raspoznavanje, koja je obuhvaćena olovnim omotačem.
Prvi sloj iz sedam četvorki (1—7).
Drugi sloj iz trinaest četvorki (8—20).
Treći sloj iz dvadesetosam četvorki (a,
1—13, b, 1’—13’). Četvorke prvog i drugog sloja mogu biti istog tipa i biti namenjene za rad sa dve žice. Četvorke trećeg sloja treba da budu upotrebljene za rad sa četiri žice, pri čemu su dve četvorke a i b, koje leže dijametralno, zamišljene kao raz-dvojne četvorke za oba govorna pravca.
SI. 2 pokazuje odelijak izravnavanja (A), na primer kalemovo polje koje može da sadrži šest fabrikacionih dužina 1, 2, 3, 4, 5 i 6 k je p moću prsteneva (čaura) a, b, c, d, e treba međusobno da se spoje. Kod c natazi se kondenzatorov prsten koji je obeležen sa K. Po prona’asku treba tada da se četvorne grupe vežu u prstenovima a do e po tabeli koja je data u si. 3 i 4. SI. 3 daje veze za četvorke, koje su određene za rad sa dve žice, iz prvog i drugog sloja. Pod N se nalaze brojevi fabrikacionih dužina koji odgovaraju brojevima iz si. 2.
Pod I je izložen uzajamni položaj četvorki prvog sloja (računajući od sredine) kabla u odgovarajućim fabrikađonim dužinama, odakle se dobija veza četvorki prvog sloja u mufovima za spojeve. Brojevi pod I dakle kazuju, koji četvorci u svakom o deljku zauzimaju izvesno određeno mesto u kablu. Svaka četvorka nosi pri tome svoju oznaku po celokupnoj vezi. Ako, na primer, prvi' red ped I navodi četvorke koje se
nalaze u prvom odeljku u prvom sloju, to drugi red navodi koje se četvorke u drugom odeljku nalaze u prvom kablovskom sloju. Tako se, na primer, i četvorka, 9, 11 i 13 nalazi u drugom odeljku u prvom sloju, tamo gde su u sl. 1 pokazane četvorke 5, 6, 7. Ako se sad posmatra, na primer, četvorka »3« to se vidi da se ona nalazi u prvom odeljku u prvom kablovom sloju, ali u drugom odeljku u prvom kablovom sloju na drugom mestu računajući od označene (početne) četvorke 1. U trećem se odeljku nalazi i četvorka »3« u drugom sloju, u četvrtom odeljku ostaje u svome sloju ali menja samo svoje mesto. U sledečem odeljku se 3 vraća natrag u prvi sloj, u šestom odeljku se 3 nalazi ponovo u drugom kablovom sloju.
Pod II su ucrtani isti podatci ali za drugi sloj, idući od sredine kabla. Ova tabela, dakle, navodi četvorke koje se u svakom pojedinom kablovom odeljku nalaze u drugom sloju.
Najbolje će se način brojanja četvorki tako utvrditi, da se u svakom mestu spletanja međusobno1 vežu četvorke za raspoznavanje svakog sloja.
U prvom sloju (I) služi, kao što se može videti, četvorka i kao četvorka za raspoznavanje (prva kolona), u drugom sloju (II) četvorka 20 (poslednja kolona).
Sli. 4 pokazuje jedan primer šeme ukr-štanja za četvorne grupe trećeg sloja, koji je predviđen za rad sa četiri žice. Pod N su opet ucrtani brojevi fabrikacionih dužina odgovarajući si. 2, pod »A« četvorke jednog pravca, pod »B« četvorke drugog pravca. Ili drugim rečima:	SI. 4 pokazuje
mesta pojedinih četvorki krajnjeg (spoij-neg) sloja u p jedinim kablovim odeljicima i to za jednu kabliovu polovinu »A« i za drugu kablovu polovinu »B« zasebno. Četvorke između obe polovine nisu ukrštene. N označava kablove odejjke, četvorke a i b (razdvojne četvorke) ne bivaju ukrštene.
Naravno da samo četvorke svakog govornog pravca bivaju međusobno menjane. Razdvojne četvorke su označene sa a i b. Četvorke jednog saobraćajnog pravca su obeležene sa 1, 2, 3 itd. četvorke drugog pak pravca sa l’, 2’, 3’ itd.
Kod vezivanja četvorki u prstenovima (čaurama) a, b, c, d, e (si. 2) žile u četvorkama mogu da se po pronalasku sistematski ukrste. Na primer:
U čauri a vrši se izmena položaja žila;
U čauri b ravno (glatko) vezivanje;
U čauri c izmena mesta stabla i izmena mesta žila;
U čauri d ravno vezivanje;
U čauri e izmena mesta stabla.
Na isprepletenom odejjku izravnavanja preduzima se tada otprilike u srednjem prstenu (čauri) c izravnavanje spojeva u četvorkama pomoću dopunskih kondenzatora na po sebi poznat način, a na osnovu me-renja spojeva. Pri vezivanju kalemova za opterećenja i sastavljanju pojedinih odelja-ka izravnavanja bivaju tada u četvorkama ponovo preduzeta sistematska ukrštanja po ranije utvrđenoj šemi. Na primer ovo može da se izvede isto tako kao kod vezivanja pojedinih fabrikacionih dužina sledečim redom;
U I kaiemnom mestu (prvo mesto postavljanja kalema) izmena položaja žila,
U II kaiemnom mestu ravno vezivanje,
U III kaiemnom mestu izmena mesta stabla i izmena mesta žila,
U IV kai’emnom mestu ravno vezivanje,
U V kaiemnom mestu izmena mesta stabla,
U VI kaiemnom mestu ravno vezivanje,
U VII kaiemnom mestu izmena mesta žile, itd.
Patentni zahtevi;
1.	Postupak za izravnavanje sporednog govora u telefonskim kablovima, naznačen time, što u prstenima (a—e) fabrikacionih dužina (1—6) grupe sprovodnika bivaju sistematski međusobno tako ukrštene, da u svakom odeljku za izravnavanje dužina vođenja jedne pored druge, za sve grupe sprovodnika, bude što manja, i što slojevi u grupama sprovodnika bivaju izravnati pomoću kondenzatora (K) na po sebi poznat način.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što žile u grupama sprovodnika u prstenima (e — e) bivaju sistematski ukrštene.
3.	Postupak po zahtevu 1 do 2, naznačen time, što se ukrštanje u svakom odeljku izravnavanja (A) ponavljaju na isti način.
4.	Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što na spojnim mestima odeljaka za izravnavanje žile bivaju sistematski ukrštene u grupama sprovodnika.

yy
T_
3_
5_
6
Adpatent braj10257.
ss-------------	/----------------------^
s	9	10	H	12	13	19	15	16	17	18	19	ZO
15	17	19	2	k	6	8	10	12	19	16	18	20
3	6	9	IZ	'/S	18	2	5	8	11	A	17	1(1
10	A	'18	3	7	11	15	19	9	8	12	16	10
m	'19	7	A	Z	9	16	9	11	18	6	13	ZO
7	16	6	■15	5	19	k	13	3	12	2	11	26
1	Z	3	4	5	6	7
1	3	5	7	9	11	13
1	9-	7	1.0	13	■16	19
1	5	9	13	17	2	6
1	&	15	3	10	17	5
1	10	19	9	18	8	17
-A.
F is ^
A
CL	1	2	3	f	5	6	7	3	9	10	11	12	13		d	r	Z'	3'	V	5'	6‘	7	8'	9’	10’	11'	12	43’
cc	3	5	7	9	11	93	2	4	6	8	IG	12	1		b	3'	5'	7"	9‘	H‘	13	2'		6'	8‘	w	17	4'
a	7	10	13	3	6	9	12	2	5	8	11	1	A		b	T'	id	13'	3	6'	9'	IZ	2'	5’	8'	11'	1'	¥'
a	13	4	8	d	3	7	11	£	6	90	4	5	9		b	/3'	H'	8	12	3'		11’	2;	6'	10	1’	5'	9’
a	8	13	5	10	2	7	12		9	1	6	H	3		b	8‘	93:	5'	10	2'	7"	12		9‘	1'	6	14	3'
a	5	n	£	10	3	9		S	1	7	B	6	42		b	5*	14	b-'	10	3'	9'	Z'	8l	1'	7*	13	6'	4Z

					
					
				•	
					
					
		'
		
		
		
		




1
1. -d '














v o















¥re\









■
• .