Organizacija sodišč po najnovejšem zaiton&kem načrtu.      221
Zakon o uredjenju sudova
Prvi odsek
Sudovi Opšta pravila
§1
[SI. Pr. 1923, 5 ss. 13 ss, 15;  str. 5 ss, 13 s, 75;  op. 3, 7, 8]
(1) U Kraljevini Srba, Hrvata i Siovenaca vrše sudbenost^) (izriču pravda)^) sreski sudovi, okružni sudovi, trgovački s«-dovi,^) Veliki (Apelacioni) Sudovi i Vrhovni (Kasacioni) Sud u koliko to nije posebnim zakonima zadržano za druga nadleštva, ustanove ili posebne sudove.
(2) u red posebnih sudova spadaju i opštinski sudovi, od-vojeni od opištinske upravne vlasti.*)
') Sekc: »sadsfeu vlast*.') Sekc.: vacat.') Sekc.tvacat. Nedoslednost z ozirom na zakonsko sistematiko (pr. zlasti napis nad § 28). Sekc. pristavlja opazko: ^^rezervisanO".
§2
[SI. ,Pr. 1923, 16 ss;   str. 16 ss;  op. 10, 11]
Svi sudovi izriču presude a Vrhovni Sud i svoja rešenja »U "me Njegovog Veličanstva Kralja.«*) »-   ')! Sekc. pristavlja opazko: 7>rezervisano<:.
§3
[SI. Pr. 1923, 19;  str. 78]
Svi sudovi izriču presude a Vrhovni Sud i svoja rešenja u službenim poslovima.
Redni sudovi
1. Sreski (kotarski) sudovi
§4
[SI. Pr. 1923, 14, 18 s;   str. U, 18 s;   op. 8, 21]
(1) U svakom srezu (kotami) postoji redovno po jedan sreski sud sa sedištem u sreskom mestu.
16
222 Organizacija sodišč po, najnovejšem zakonskem načrtu.
1
¦ (2) Sudbenosf) sreskog suda proteze se po pravilu na či-tavo upravno područje sreza.
•) Min., vlad. in sekc: vacat. ^) Sekc: »mdležnosU.
§5
[SI. >Pr. 1923, 18 s, 51 ss, 55;   SI. Pr. 1924, 63;   str. 18 s, 29 s, 33, 141:
op. 21]
(1) Ministar Pravde može, pošto dobije mišljenje nadležnih Velikih Sudova i nadležne upravne vlasti. dodeliti delove jednog upravnog sreza drugome sudskome srezu, prevelike upravne srezove razdeliti u dva ili više sudska sreza, dva ili više manjih upravnih srezova ujediniti u jedan sudski srez, sve to u grani-cama istog^) sudskog ohruga?)
(2) Ministar Pravde može prema potrebi, u gradovima sa večim brojem stanovništva, ustanoviti i više od jednog sreskog suda i") poveriti nekom odred jenom sreskom-sudu*) isključivo vršenje izvesne grane sudbenosti.^)
(3) U krajevima gde, u času stupanja na snagu ovoga zakona, več postoje sreski sudovi, neče se bez potrebe dirati u več postoječu teritorijalnu podelu njihovu.^)
') Min.: beseda »istog« ie izostala. ^) V sekc. slove 1. odstavek § tako: »Kad ovaj zakon stupi na snagu Ministar Pravde če po dobivenom mišljenju Velikih Sudova odrediti koliko če gde biti sreskih sudova, i za koju teritoriju. Jednom utvrdjen ovaj broj mesta i teritorije sreskih sudova može se docnije samo zakonom menjati«. Torej pri osnovni ustanovitvi okrajnih sodišč in njihovega okoliša, ki je vendar največje važnosti, postopa minister lahko samolastno; tu ni omejen niti toliko, kolikor to določa našnač. v 1. in 3. odst. Le za poznejše primere odstopa od te ustanovitve je treba zakona! Kaj je ratio tej določbi?') Sekc. uvršča tu besede: »početkomsvake godine'.'^. Torej sme minister posebno stvarno pristojnost takih sodišč menjati vsako leto?!^)' Sekc: »/>o jednom od n/7/j«.') Sekc: »izvesnih sudskih poslova za tu godinu«:. ') V min. in sekc. 3. odstavek vacat; vlad. ga ima (prim. SI. Pr. 1923, 18 odn. str, 18).
§6
[SI. Pr.. 1923, 19, 56;   str. 19, 33;   op. 12, 13, 77]
(1) Sreski sudovi vrše prvostepenu sudbenosf) u gradjan-skim parničnim,^) izvršnim i vanparničnim kao i u krivičnim predmetima prema naredjenjima o stvarnoj nadležnosti sadrža-nim u odnosnim zakonima o postupiku.
Organizacija sodišč po najnovejšem zakonskem načrtu.      223
(2) Sreski sudovi vode zemljišne (baštinske, iiipotekarne) knjige i vrše sudbenosf) u zemljišnim stvarima u koliko to ne pripada okružnim sudovima (§ 15, stav 4, i § 16).*)
(3) Sreski sudovi su dužni da / u drugim stvarima vrše sudbenost, predvidjenu^) kakvim posebnim zakonom.  .
') Sekc: »sudsku vias/«. ^) Vlad. in sekc.:»parnicama«. ') Sekc: »re-šava/a«. ¦*) V min. in vlad. je citiran samo § 15; v sekc. ni nobenega citata. ^) Sekc: »rešavaju i o drugim stvarima predvidi enim«.
§7
[Si. Pr. 1923; 20;   str. 20]
U sreskom sudu vrš^ sudbenost sudij^ pojedine/.*)
') § se glasi v sekc: »U sreskom sudu vrši sudsku vlast sudija po-jedinac«. Ali se hoče morda s to izpremembo izraziti, da bodi pri vsakem okrajnem sodišču samo po en sodnik?
§8
[Si. Pr. 1923, 20 ss, 23, 58; SI. Pr. 1924, 12 s, 63;   str. 20 ss, 23, 35, /// s,
141;  op. 14, 94]
(1) Sreskom sudom upravlja jedan od sud''ja koga za starešinu postavlja Ministar Pravde po predlogu nadležnog Ve-likog Suda.')
(2) Uz starešinu biče u svakome sreskom sudu potreban broj sreskih sudija, sudijskih^) pomočnika, pisarničkog osoblja i služitelja.
(3) O tome koje f) koliko osoblja treba pojedinom sreskom sudu odredjuje Ministar Pravde po predlogu nadležnog Velikog Suda.
(4) Starešina sreskog suda postavlja prepisače i služitelje istog suda.*)
') Sekc: »izmedju dva kandidata koje predloži nadležni Veliki Sud.< Prim. mojo formulacijo 1. odstavka (SI. Pr. 1923, 23 odn. str. 23) in k temu SI. Pr. 1923, 20 s, odn. str. 20 s, ter beležko 5 k § 66. ^) Sekc: »sudskih«. Komaj doseženo in prepotrebno točno razločevanje med izrazoma »sudski« (gerichtlich, Gerichts-) in »sudijski« (richterlich, Richter-) (prim. op. 23) je sekc. zopet opustila. Ona rabi na nekaterih mestih namesto »sudijski« »su-diski« ali celo »sudski« promiscue. To ima tu pa tam naravnost usodno nejasnost za posledico (pr. §§ 65 ss). Namen sodniške »pripravne« službe je
16*
224 Organizacija sodišč po najnovejšem zakonskem načrtu.
pred vsem, da se izvežba kandidat v sodniških poslih. Poleg tega se mu je seznaniti s posli sodne pisarne. »Sudski« posli § 68 bi že obsegali tudi pisarniške posle, zato je zadobil porek, po katerem se mora kandidat »upoznati sa vodjenjem poslova sudske pisarnice«, tavtologičen smisel. »Sudski« izpit ni pregnanten izraz za izpit, ki ga je položiti pristavu, ker je tudi izpit, ki ga polagajo pisarniški uradniki, »sudski« izpit (§ 67). Tudi pisarn, uradnikom je vršiti pripravljalno službo, toda ne »sudijsku«, kakor sodniškim kandidatom, temveč »sudsku« (§ 69) itd. Kako pogrešne so take neprevidne iz-premembe, nam kaže tudi § 98: Po načrtu razpravlja 1. odstavek o pritožbah zoper sodišča in sodniško osobje, 3. odstavek pa o pritožbah zoper pisarniško osobje. Pravilno pojasnjuje naš načrt to razliko s tem, da govori v 1. odst. o pritožbah »protiv... sudijskog osoblja«; sekc. rabi izraz »sudiskit, ki ni tič ni miš. ') sekc: vacat. ') sekc: 4. odst. vacat (očividen vpliv zak. si. prag.).
§ 9»)
[SI. Pr. 1923, 21 s, 23;  str. 21 s, 23;   op. 14, 24, 28, 32]
(i> Starešina sreskog suda na kraju godine naredjuje i ob-javljuje na sudskoj tabli koje če poslove koji sudija raditi u toku naredne godine i ko če ovoga zameniti u slučaju spreče-nosti, vodeči pri tom računa, da sve sudije budu ravnomerno zaposlene. On odredjuje posao i ostalom sudskom osoblju i stara se da se poslovi u sudu uredno vrše. Uprazni li se mesto jednog sreskog sudije ili se pokaže da je jedan sudija preopte-rečen poslovima, starešina suda može u toku godine menjati utvrdjeni raspored poslova uz prethodni pristanak predsednika pretpostavljenog okružnog suda.
(2) Predsednik okružnog suda, kojemu su starešine pot-činjenih sreskih sudova dužni na kraju svake godine blago-vremieno sprovesti raspored sudija za narednu godinu, može, ako mu se to potrebnim učini, narediti da se raspored poslova promeni.
') Sekc: »§ 8« (očiten tiskovni pogrešek).
§ 10
[SI. Pr. 1923, 22;   str. 22]
Pravna valjavnost službenog posla ne može se osporavati zbog toga, što ga je preduzeo sudija, n čiji krug rada ne spada taj posao, prema godišnjemu rasporedu.
Organizacija sodišč po najnovejšem zaikoinskem načrtu.      225 §11
[SI. Pr. 1923, 23 ss, 117, 119; SI. Pr. 1924, 17, 74; str. 23 ss, 49. 51. 116.151; op. 15, 16, 17, 24, 96, 186]
(1) Kada je starešina suda sprečen u vršenju dužnosti ili je njegovo mesto upražnjeno, zamenjuje ga po rangu najstariji sudija.
(2) Ako u sreskom sudu nema sudije koji bi zamenio spre-čenog starešinu ili sprečenog sreskog sudiju, predsednik pretpostavljenog okružnog suda naredjuje, koji če sudija toga okružnog suda zameniti sprečenog sudiju, bilo za odredjeno vreme, bilo za pojedini slučaj. Ova*) zamena bez pristanka dotičnog sudije ne može trajati duže od šest sedmica u jednoj kalendarsko}^) godini.
') Sekc. začenja tu z novim (3.) odstavkom. *) Min. in vlad.: »fean-
celarijskoj« (pač pisna ali tiskovna pomota)'.
§12
[SI. Pr. 1923, 23 ss, 26 s;   str. 23 ss, 26 s;   op. 19, 24]
(1) Ako sreski sudija prizna osnov izuzeču starešina sreskog suda može, a da ne zatraži odluke') pretpostavljenog okružnog suda, odnosnu pravnu stvar pioveriti kojemu^) od preostalih sreskih sudija, koji u istoj nisu pravno sprečeni.
(2) Pod istom pretpostavkom može predsednik pretpostavljenog okružnog suda, kada se /zuzima^) ili isključuje starešina sreskog suda, poveriti stvar onome sreskom sudiji, koji je pozvan da zameni starešinu suda.
') Sekc: »odluku«. ') Min., vlad. In sekc: »kome«. ') Min., vlad. in sekc: »uzima« (!?).
§13
[SI. Pr. 1923, 27 s;  str. 27 s;  op. 24, 96]
(1) Ministar Pravde, po predlogu predsednika nadležnog Velikog Suda, može narediti da se drže redovni sudski dani izvan sedišta sreskog suda.*) Ako je takova^) naredba izdata a poslovi osobito jako navale, može predsednik pretpostavljenog okružnog suda dozvolitp) da se drži jedan ili više i2van-rednih'') sudskih dana.
(2) U kojim če se mestjima i u koje doba držati redovni sudski dani, treba na kraju svake godine za narednu godinu ob-
226 Organizacija sodišč po najnovejšem zakoaskem načrtu.
javiti na sudskoj tabli sreskog suda, a osim toga obnarodovati, po običaju mesta, u svim opštinama u području istog suda. Držanje izvanrednili^) sudskih dana ima se blagovremeno objaviti prema običaju mesta u opštinama za koje se drže ti iz-vanredni") sudski dani, a uz to i u pograničnim- opštinama u području odnosnog sreskog suda.
(3) Ministar Pravde naredjuje koji se poslovi mogu vršiti na sudskim danima.
(4) Mesto u kome se drži sudski dan vredi za poslove koji se tu imaju vršiti, kao wredovno') sedište sreskog suda.
') Min. in vlad. nadaljujeta stavek: »suda, ako...«; sekc. pravilno kakor v nač. Sekc: »takva«. ') Min., vlad. in sekc: »dopustiti«. Min., vlad. in sekc: »vanrednih«. Sekc: »vanrednih«. °) Min., vlad. in sekc: »vanredni«. ') Sekc: »redovno«; niso razumeli, kaj hoče načrt izraziti. V terminologiji sekc bi moralo stati »službeno« (glej na pr. § 27, št. 17; prim o tem tudi op. 56).
2. Okružni sudovi § 14
[SI. Pr. 1923, 51 ss; str. 28 ss; op. 20, 21]
(1) U sedištu svakog okruga postoji rednovno po jedan okružni sud.
(2) Samo zakonom može se ustanoviti i više okružnih sudova u jednom upravnom okrugu, a i delovi jednog upravnog okruga dodeliti drugom sudskom okrugu, dva ili više upravnih okruga ujediniti u jedan sudski okrug, ili promeniti sedište nekog odredjenog') okružnog suda.^)
O Vlad.: te besede ni. 2) Sekc. ima namesto 2. odstavka opazko: »Rezervisano: ovde uneti sve sadanje okružne sudove i njihovu teritorijalnu nadležnost i dodati da se taj raspored samo zakonom može menjati.« Že v razpravi sem passim (glej na pr. op. 21, 2. odstavek) povdarjal, da konkretna organizacija ne spada v naš zakon. Teritorialna razdelitev (kakor tudi število sodnikov, prim. bel. 2 k § 32 in bel. 2 k § 41) je podvržena pogostnim izpremembam, vsled česar bi ne bilo umestno, da se sprejme v zakon o sodni ustavi, ki bodi, kakor vsak osnovni zakon, nekaj stalnega, trajnega. Opozarjam tudi na nedoslednost v primeri k § 5 (pr. bel. k temu §). Ne glede na to prezira sekc, da ni na pr. v stari Srbiji sploh nikakšnih »sedanjih okrožnih sodišč«. Tam jih bo treba še le ustanoviti, in sicer, kakor izhaja iz mojih izvajanj v op. 21, gotovo ne posvod tam, kjer se nahajajo »sedanja« prvostopna sodišča!
Organizacija sodišč po najnovejšem zakonskem načrtu.      227 §15
[SI. Pr. 1923, 19, 55 s, 57, 267 s; str. 79, 33 s, 35, 89 s; op. 12, 13, 67, 74, 77 79]
(1) Okružni sudovi vrše prvostepenu sudbenosf) u gradj-anskim parničnim, vanparničnim, izvršnim i krivičnim predmetima kao i drugostepenu sudbenost^) na osnovu pravnili tekava aloženih'*) protiv odluka sreskih*) sudova, sve to prema naredjenjima o stvarnoj nadležnosti sadržanim u odnosnim zakonima o postupku.
(2) U okruzima, u kojima nema trgovačkog suda, vode okružni sudovi upisnlke (registre) trgovačkih Urama^) i vrše sudbenost^) trgovačku u istoj meri kao i trgovački sudovi.
(3) Okružni sudovi vrše sudbenost^) u stečajnom postupku u koliko taj ne spada pred trgovačke sudove?)
(4) Okružni sudovi vode zemljišne (baštinske, hipotekarne) knjige za^) nepokretnosti državne,'*^) oblasne, sreske i opštin-ske kao i onih veleposeda (vlastelinstva), koji se prostim na više sudskih srezova.^')
(5) Okružni sudovi su dužni da i u drugim stvarima vrše sudbenost predvidjenu kakvim posebnim zakonom.'^)
*) Sekc: »sudsku vlast«. ^) Tu je ostala tudi v sekc. »sudbenost«. ') Sekc: »sredstava upotrebljenih«. ") Sekc: »nizih«. Sekc misli tu oči-vidno tudi na občinska sodišča, ki pa v nač. sploh niso nikjer upoštevana kot redna sodišča (prim. § 1 odst. 2, in § 99). ^) Sekc: »iirmi«. ') Sekc: »sudsku vlast«. ') Sekc: »sudsku vlast«. ") Sekc: »u nadležnost trgovačkih sudova«. ') V min. in vlad. besede »za« ni. '") Vlad.: »države«. ") Sekc: 4. odstavek vacat. Sekc. torej občega zemljiškoknjižnega sodstva expres-sis verbis (prim. pa njen 4. odstavek v bel. 12) sploh ne omenja; vendar se spominja v § 16 specialnega (železniškega in rudarskega) tabular-nega sodstva! •^) Sekc. formulira 5. (po njej 4.) odstavek tako: »Tako isto okružni sudovi dužni su du vrše i sve one poslove koli su im ovim iti posebnim zakonom dodeljeni.«
§ 16
[SI. Pr. 1923, 19, 56 s; str. 19, 34; op. 12, 22, 72]
(1) Okružni sudovi u sedištu Velikih Sudova vode rud-ničke knjige i vrše rudničku sudbenosf) za čitavo područje Velikog Suda.
(2) Okružni sud u Beogradu vodi centrajnu zemljišnu knjigu železnica i javnih kanala i vrši glede njih zemljišnu sudbenost za čitavu državu.^)
228 Organizacija sodišč po najnovejšem zaikonskem načrtu.
•) Sekc: »rudarska sudsku vlast za pitanja u pogledu rudnika« (čemu ta nejasna dolgoveznost?). *) Sekc. namesto kurziva: »ra čitavu zemlju prema naredjenjima zakona o zemljišnim knjigama.« Pomisliti je, da občega zemljiškoknjižnega zakonika najbrž še dolgo ne bomo imeli; saj velik del državnega ozemlja še niti mapiran ni. Materija bo morala biti urejena pač s posebnim zakonom. Poleg tega pa ostane po besedilu sekc. vprašanje nerešeno, kateremu sodišču gre realno sodstvo. S tem, da vodi okrožno sodišče v Beogradu železniško knjigo, da torej vrši tabu 1 a r n o sodstvo, še ni izrečeno, da mu gre tudi sodstvo v sporih, ki se tičejo železniških zemljišč. Iz formulacije 1. odstavka (bel. 1) se vidi, da sekc. sploh ne razločuje točno med tabularnim in realnim sodstvom.
§ 17
[SI. Pr. 1923, 58; SI. Pr. 1924, 11, 12 s, 63, 120 s; str. 35, 110, 111 s, 140,
170 s; op. 94]
(1) U svakom okružnom sudu mora biti jedan predsednik, po potrebi jedan potpredsednik,') potreban broj sudija, sudi/-skih^) pomočnika, pisarničkog^) osoblja i služitelja.
(2) K^oje i*) koliko osoblja treba pojedinom okružnom sudu odredjuje Ministar Pravde na predlogi) opšte sednice Velikog Suda u čijem se područje nalazi okružni sud.
(3) Predsednik okružnog suda postavlja prepisače i služitelje istog suda.^)
') Min., vlad. in sekc: vacat. ') Sekc: »sudskih«. ') Sekc: »admi-nistrativnog«. Sekc. rabi namesto »pisarničko osoblje« vobče dosledno »administrativno osoblje«, kar je nenavaden, z ozirom na razširjeno področje sodne pisarne (prim. le § 86) tudi neumesten izraz, poleg tega še tujka, ki bi brez nje prav lahko prebili. (V § 8, odst. 2 je ostalo »pisarničko osoblje«). Morebitna bojazen, da bi nastala ¦zmota z ozirom na srbijanske pisarje, ki so sodniški (sudijski) uradniki, je neutemeljena, ker je ta terminus v tem pomenu iz našega načrta očividno dokončno iztrebljen. *) Sekc: vacat (nepravilno). ') Min., vlad. in sekc: »po predloga« (jezikovno bolje). ') Sekc: 3. odstavek vacat (prim. bel. 4 k § 8).
§ 18
[SI. Pr. 1923, 57 s, 119 ss;   str. 35, 51 ss;   op. 39]
U koliko ovaj ili drugi koji zakon što drugo ne naredjuje okružni sudovi vrše sudbenosf) u večima od tri sudije, od kojih jedan predsedava.
') Sekc: »sudsku vlast«.
Organizacija sodišč po najnovejšem zakonskem načrtu.      229
§ 19
[SI. Pr. 1923 23, 58 s; SL Pr. 1924, 17, 118;     str. 23, 35 ss, 116, 168;
op. 23, 24, 96]
(1) Predsednik okružnog suda upravlja sudom i vodi nadzor nad sudskim osobljem, njegovim radom i vladanjem.
(2) Potpredsednik ^zamenjuje i pomaže predsednika u vršenju službenih poslova. Nema li potp^edsednika ili je i ovaj sprečen, zameniče predsednika') po rangu najstariji sudija, ako predsednik pretpostavljenog Velikog Suda što drugo ne odredi.^)
') V min., vlad. in sekc. slove ta passus: »Ako le predsednik sprečen u vršenju službenih poslova zameniče ga«. Podpredsednik je konformno izpremembi v § 17 (bel. 1) izločen. ') Min., vlad. in sekc: »naredi«.
§20
[SI. Pr. 1923, 59 ss, 63 ss, 113 ss, 117; SI. Pr. 1924, 16, 28, 72, 115, 121. 135; str. 37 ss, 41 ss, 45 ss, 49, 115, 127, 149, 165, 171, 186; op. 25, 26,
27, 28, 186]
(1) Predsednik okružnog suda sastavlja na kraju svake godine pismenom naredbom odeljenja*) za narednu godinu, odredjujuči pri tome u kome če odeljenju koji sudija raditi i ko če ovoga zamenjivati u slučaju sprečenosti; dalje^) kome če odeljenju sam predsednik predsedavati i ko če njega zamenjivati u slučaju da bude sprečen.
(2) Predsednik, potpredsednik^) i sudije mogu biti stalni članovi ili zamenid*) i^) u više odeljenja.
(3) Za vreme sudskog odmora sudske odluke donosi posebno veče, koje če predsednik prema potrebi odrediti pismenom naredbom, neot/visno*) od godišnjeg rasporeda.
') Min. in vlad.: »odeljenje«; v sekc. pravilno, kakor v nač. *) Min. uvršča: »u«. ') Min., vlad. in sekc: vacat. *) Sekc: »zamen/md«. ')i Min., vlad. in sekc: vacat. •) Min., vlad. in sekc: »nezavisno«.
§21
[SI. Pr. 1923, 62, 115 s; SI. Pr. 1924, 72; str. 39, 47 s, 149; op. 96]
Predsednikov godišnji raspored predsednika odeljenja i njihovih zamenika šalje se predsedniku pretpostavljenog Velikog Suda na odobrenje.
230 Organizacija sodišč po najnovejšem zaJtonskem načrtu._
§ 22
[SI. Pr. 1923, 62 ss, 115 ss, 117; SI. Pr. 1924, 28, 72, 73, 117, 157; str. 39 ss, 47 s, 49, 726, 149, 151, 168, 186 s; op. 29, 30, 31, 109, 186]
(1) Samo kad opravdani razloži zahtevaju, a osobito onda^) kad utvrdjeni raspored ne može da se održi usled toga što je upražnjeno koje sudijsko mesto ili što je koji član ode-Ijenja sprečen u vršenju dužnosti, predsednik može da odstupi od godišnjeg rasporeda.
(2) Ako je koji sudija več učestvovao u raspravi jednog predmeta koji još nije svršen, ima se predsednik starati da isti sudija produži rad na istom predmetu do njegovog kouač-nog rešenja, ma da je taj sudija^) godišnjim rasporedom došao u drugo koje odeljenje.
Selic. teh uvodnih besed nima (prim. SI. Pr. 1923, 62, 63 odn. str. 40). ^) Min.: »sZučfl/«. V vlad. in sekc. pravilno kakor v nač.
§ 23
[S'. Pr. 117 ss; SI. Pr. 1924. 61, 72 ss, 157; str. 49 ss, 139, 149 ss, 787; op. 16, 24, 26, 29, 96, 186]
C) Ako u izvesnom slučaju ni sudija dotičnog odeljenja ni njegov zamenik ne može^) da vrši^) sudbenost,^) a ne može^) se ni zameniti drugim kojim sudijom istog suda, predsednik može pozvati jednog sudiju sreskog suda iz istoga mesta da vrš'"*) sudbenost^) po*) tome predmetu. U jednom veču samo jedan član može biti zamenjen sreskim sudijom.
(2) Sudija pojedinac okružnog suda ne može biti zamenjen sreskim sudijom.
') Sekc: »mog««. ^) Min. in vlad.: »svrši«; sekc; »vrše«. ') Sekc: »svoja dužnost«. Min. in vlad.: »svrši«, v sekc. pravilno »vrši«. ^) Tu je ostalo tudi v sekc. pri »sudbenosti«. ') Min., vlad. in sekc: »u«.
§ 24
[SI. Pr. 1923, 61; SI. Pr. 1924, 72, 116; str. 38, 149, 167; op. 96]
Predsednik odredjuje što^) če i ostalo sudsko osoblje raditi.^)
O Min. in vlad.: »što«. ^) Sekc. namesto kurziva: »koje če poslove radit: sudsko ostalo (sic!) osoblje«.
Organizacija sodišč po najnovejšem zakonskem načrtu.      231
§25
[SI. Pr. 1923, 116 s; SI. Pr. 1924 72, 116, 135; str. 48 s, 149, 166. 186; op. 26]
Predsednik odeljenja deli poslove medju članove svog odeljenja. On može odrediti pojedine članove za izvestioce u pojedinim predmetima : narediti da napismeno predlože načrt odluke.
§ 26       .
[SI. Pr. 1923, 120, 173; SI. Pr. 1924, 53, 57 s, 59, 63, 72; str. 52, 74 s, 130. 134 s, 137, 141, 149; op. 14, 112b, 130]
(1) Opštu sednicu okružnog suda sastavljaju sve sudije toga suda, pod predsedavanjem njegovog predsednika.
(2) U krug rada opšte sednice spada:
1) davanje mnenja') na zahtev Minstra Pravde ili koje-ga^) pretpostavljenog suda, po predmetima zakonodavstva ili pravosudne uprave;
2) odlučivanje o predlozima koji se imaju učiniti po predmetu zakonodavstva ili radi promena u uredjenju i^) popunja-vanju samog okružnog suda ili njemu potčinjenih sudova s obzirom na upražnjena i nova mesta;
3) odlučivanje o odredbama koje*) se imaju izdati pot-činjenim sudovima odnosno provadjanja^) ili primenjivanja'') zakona ili uredaba kao i o') uputima što se imaju dat; ovim sudovima na njihovu molbu.
') Sekc: »mišljenja«. ^) Min., vlad. in sekc: »koga«. ') V sekc. namesto teh pet besed: »/ o«. S tem je ves smisel spačen. Kajti »odlučivanje o popunjavanju« gotovo ne gre v področje okrožnega sodišča. Gre za to, da obči senat predlaga, ne da odloča (prim. § 36 št. 2 o. z.). Res da tega niti kom. nač. ne izraža jasno. *) Sekc: »uputstvima koja«. ') Sekc: »sprovadjanja«. ') Ti besedi manjkata v sekc. ')1 Besede »o« ni v min., vlad. in sekc, pa je potrebna.
§27
[SI. Pr. 1923, 120, 166 ss, 270; SI. Pr. 1924, 53, 65 s, 67 ss, 159 s, 210; str. 52, 68 ss, 92, 130,143 s, 145 ss, 188 ss, 240; op. 26, 55, 56, 67, 118, 154]
Osim o') predmetima navedenim u drugim zakonima od-lučuje sam predsednik veča ili izaslani sudija bez rešenja'-) veča i o sledečim predmetima:
232 Organizacija sodišč po najnovejšem zakonskem načrtu._
1) O dozvoli privremenog zastupstva stranke u smislu § 142 g. p. p.^) kada raspravu vodi sam predsednik veča ili izaslani sudija;
2) o odmeravanju pri&tojbi koje stranka ima da plati svome advokatu;
3) o dozvoli siromašfeog*) prava (§§ 166-176 g. p. p.>*);
4) o zahtevu polaganja isprava*) // smislu § 184 g. p. pJ') i o vračanju istih saobrazno § 185 g. p: p.^);
5) o povračaju u predjašnje stanje zbog izostanka od prvog ročišta (§§ 201-221 g. p. p./);
6) o traženju da se hipotekama tužba ili otpočeta pamica zabeleži u zemljišnu knjigu
7) o parničnim troškovima i iznosu^^) istih za slučaj rfa'*) se tužba povuče pre prvog ročišta ili na ovome ili pak^^) izvan usmene rasprave (§ 335 g. g. p.)^*);
8) o pristojbi svedoka i veštaka (§§ 446 i 464 g. p. p.)^^);
9) o troškovima izvodjenja dokaza za obezbedjenje^^) dokaza i o troškovima predlagačeva protivnika kod izvodjenja dokaza (§ 487 g. p. p.)");
10) da se priziv ili revizija dostavi protivniku priziva-telja^^) odnosno revizijskom protivniku, a") njihov odgovor da se dostavi priziva/e^/i/^") odnosno tražiocu revizije; dalje da se priziv, revizija, žalbc^>) sa spisima sprovede nadležnem sudu ili sudu koji je dužan da ih dalje sprovede (§§ 565, 566. 604 i 605 g. p. p.H;
11) o dozvoU sporazumnog privremenog odvajanja (ras-tave od stola i postelje), ako povodom tužbe o^^) odvajanju dodje, izvan usmene rasprave, do poravnanja (nagode)^^) po kome obe stanfee^^) traže to odvajanje;
12) o spisima kojima je predmet obaveštavanje drugih nadleštcva^*) ili traženje obaveštenja od ovih;
13) izdaje potvrde da su trgovačke knjige udešen^) i vodjene po zakonu;
14) u vanparničnom postupku izdaje naredbe koje se odnose na otpočinjanje postupka, na upravljanje istim ili na pripremanje rešenja o samoj stvari kao i naredbe koje nemaju odlučnog uticaja na prava stranaka a po zakonu su nesum-njive, i napokon^^) odmerava pristojbe svedoka i veštaka;
r
Organ&acija sodišč po najnovejšem zakonskem načnu.        233
') Min. in vlad.: »u«, sekc. pravilno. Min., vlad. in sekc: vacat. ') Sekc. ima namesto citata passus: »prema propisima sudskog postupku u gradjanskim parnicama«. Pripominjam, da se nanašajo vsi citati iz civilnega postopnika (gradjanski parnični postupak ali g. p. p.) na II. ref. nač. cpr., ki so ga izdelali Werk, Skumovič in Sova, in se vsled tega ne ujemajo več niti z načrtom, ki ga je redigirala ožja redakcijska komisija (deln. kom. nač. cpr.). Nazadnje bode sklicevanje na konkretne določbe vendar zaželjeno. Da je sekc. vse citate izločila, je z ozirom na povedano umevno tem bolj, ker so nameravali takrat naš načrt takoj uzakoniti, torej preden bi bil načrt civilnega postopnika goden za uzakonitev. *) Min., vlad. in sekc: »siromaSnog« prim. op. 56). ') Sekc: brez citata. •) Min., vlad. in sekc: »isprave«, kar je glede na besedo »istih«, ki se nanaša na »isprave«, slovniška napaka. ') Sekc: vacat. ') Sekc: namesto citata passus: »prema propisima sudskog postupku u gradjanskim parnicama*. *) Sekc: vacat. ") Sekc. je št. 6 povsem izločila. Vsled tega je dobila naša št. 7 v sekc. št. 6 itd., tako da šteje § 27 v sekc. 16 točk (namesto 17 v nač.). ") Sekc: »utvrdjivanju iznosa«. ")\ Min., vlad. in sekc: »ako«. ") Kurzivno tiskane besede manjkajo v min. in vlad. Sekc. jih nadomestuje tako: »pre ili na samom prvom ročištu ili«. ") Sekc: brez citata. ") Sekc: brez citata. ")' Sekc namesto kurziva: »radi obezbedjenja«. ") Sekc: vacat. '*) Sekc: »prizivaoca«. ") Sekc: vacat. ") Sekc: »prizi-vaocu«. ") Min., vlad. in sekc: »revizije ili žalbe«. ") Sekc: citata ni. ^) Min., vlad. in sekc: »a« (pogrešno). ") Sekc: »nagodfte«. ") Sekc: »strane«. ") Sekc: »nadleStvac. ")' Min., vlad. in sekc: »sastavljene«.
15) U stvarima vodjenja trgovačkih i zadružnih registara naredjuje^*) da se podnesu propisane prijave bez prava kaž-njavanja; da se u trgovački i zadružni registar zabeleži ono što se mora zabeležiti po službenoj dužnosti; daje uverenja iz trgovačkog i zadružnog registra ili iz isprava njima priloženih; izdaje naredbe koje se odnose na samo^'^) upravljanje postup-kom ih na pripremanje odluka o samoj stvari ili naredbe koje su po zakonu nesumnjive. Isto če tako sudija pojedinac voditf^^) nadzor i nad izvršenjem upisa u registar;
16) postupa pri otkazu hipotekarnih tražbina^^) preko suda;'^)
17) odlučuje o pntužbama'*) protiv osoblja sudske pisarnice, izvršnih organa i sudskih služitelja zbog neizvršenja ili odugovlačenja njima poverenih uredovnih*^) poslova ili rcdp) načina njihovog postupan;a^^) pri vršenju istih u koliko su te pntužbe^^) podnesene neposredno sudu a n^*) hcima navedenima u § 98.
2 i4 Umetni splav in cerkveno pravo.
^) Sekc: »najzad«. ^'*) Min., vlad. in sekc. uvrščajo že tu namesto na koncu stavka besede: »&ez prava kažnjavanja«, kar je, če ostane sploh pri dostavku (prim. SI. Pr. 1923, 169, odn. str. 70, 71), brezdvomno pravilno. Sekc. pa ima še dikcijo »naredjuje se«, kar je z ozirom na uvodne besede § 27 pogrešeno in zmotilno. Min. in vlad.; »ne samo na«, kar ima uprav nasprotni smisel. V sekc pravilno. 'O Sekc; »se samo jednom sudiji poveriti«. Sekc; »dažbina« (?). ") Min., vlad. in sekc. uvrščajo na koncu: »j«. ")! Min., vlad. in sekc: »tužbama«, kar je nepravilno. Prim. § 98, kjer imajo vsi ti osnutki izraz »pntužba«, ki pa daje pred njim sekc prednost izrazu »žalba«. Sekc: »službenih«. Prim. med dr. mojo op. 56. ") Sekc: »zbog«. ") Sekc: .njihova postupfeo«, ") Min., vlad. in sekc: »tužbe-a. Sekc: »na« (pač tiskovni pogrešek). (Konec prih.)