KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (It
INDUSTPISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14476
Suka-Silo-Bau Heinrich Kling, München, Nemačka.
Zid za čelije silosa iz kalupljenih šupljih opeka.
Prijava od 23 novembra 1937.	Važi od 1 juna 1938.
Kod zidova, koji se sastoje iz uza-jamno pomerenih, jednostavno jedna na drugu položenih opeka ili ploča, je poznalo, da se u ležiš ni m površinama ploča izvode žljebovi, u koje se uvlače gvozdeni slapovi, tako, da se na taj način ploče ve-zuju i medusobno drže. U ovom se slučaju žljebovi izvode sredinom ili u bližini sredine opeka. U svakom slučaju kod ovih zidova nisu u pitanju stvarno zidani zidovi, več zidovi iz ploča složenih pomereno po kamenorezačkom načinu, koji su samo radi medusobne veze opeka armirani gvož-dem u žljebovima na gore opisani način.
Dalje je kod silosa sa okruglim presekom poznalo, da se u sredini opeka izvode žljebovi ili fuge, u koje se umeštaju jedan ili dva gvozdena prstena koji se zalim okružuju betonom odnosno malterom, koji se pri zidanju nanosi na opeke, tako, da u svakoj fugi postaje po jedan gvož-dem armirani betonski prsten, koji prima naprezanja na zatezanje pri napunjenoj čeliji.
Kod ovog su pronalaska naprotiv u pitanju zidani i gvoždem armirani zidovi za silose sa više čelija sa kvadratnim ili pravougaonim presekom čelija, koji se bočnim pritiskom intenzivno naprežu na savijanje. Kao što je n. pr. u nemačkom .patentnom spisu br. 432393 opisano i pokazano, ovi su zidovi do sada bili zidani iz punih ili šupljih opeka i armirani gvoždem na taj način, što su u fuge umeštana okrugla gvožda i pri torne su potpuno okružavana malterom (vidi sl. 1). Raspon zidova takvih čelija silosa ze ograničen, jer se mogu upotrebiti samo srazmerno slabi gvozdeni umetci, pošto se več kod
okruglog gvožda od 8 mm dobija deblji-na maltera od 12 mm u fugama. Dakle je potrošnja maltera nekorisno velika i osiin toga je žametno da se ostvari postavljanje lačno paralelno sa spoljnom ivicom zida gvožda koje večinom nije pravo, a i ovo je moguče samo tada kad se gvožde drži na svom mestu pomoču pomočnik sila. Najzad moraju zidovi spolja i iznutra biti omalterisani, da bi gvožda bila potpuno okružena malterom.
Ove se nezgode otklanjaju ovim pro-nalaskom i to na taj način, što su, kao što se vidi iz sl. 3 u gornjoj i donjoj ležišnoj površini svake kalupljene opeke sasvim blizu uz spoljne podužne Strane predvidena po dva žijeba b. Ovi žljebovi sadrže malter zajedno sa u sredini fuge pružaju-čim se gvozdenim umetkom. Punjenja žlje-bova su pomoču tankog sloja maltera, koji ispunjuje ostali deo fuge, vezana u jedan jedinstveni ukručujuči deo. Dosadaš-nji gvozdeni umetci svakog zida čelije se naprežu naizmenično na pritisak i na zatezanje, uvek prema torne, da li se čelija silosa puni sa jedne ili sa druge Strane zida.
Sl. 2 pokazuje jedmi kalupljenu opekli a sa žljebovima b u perspektivnem iz-gledu, dok sl. 4 pokazuje jedan presek kroz zid čelije sa kalupljenom opekom po pro-nalasku na mestu ukrštanja dva zida.
Kod uzidivanja ovih kalupljenih opeka se u žljebove b preko kojih je prethbd-no nanesen malter umeštaju umetci c, d iz okruglog gvožda. Po torne se izmedu žlje-bova tako nanosi malterski sloj, da se pri postavljanju i primicanju opeka sledečeg sloja (reda) opeka ovaj malterski sloj po-tiskuje prema upolje i pri torne se žljebovi
Din. 10.
gornjeg sloja opeka ispunjuju malterom.
Gvozdeni umetci c i d se na ovaj način potpuno okružuju cementnim malterom u dva jedan iznad drugog nalazeča se polakružna žljeba i zatvaraju se i čvrsto drže u svom položaju.
Kao što se dalje vidi iz sl. 4, na ukr-snim mestima zidova se u jednom pravcu nalaze u malteru umeštena oba gvožda c u žljebovima gornjih ležišnih površina do-njeg reda opeka a upravno na ovaj pra-vac, oba okrugla gvožda d se nalaze umeš-teno u žljebovima donje ležišne površine gornjeg reda opeka tako, da gvozdeni u-metci nesmetano prolaze na ukrsnim mestima.
Debljina gvozdenih umetaka može biti izabrana proizvoljno a ipak su fuge niže. Pošto se fuge skoro potpuno zatvaraju, može biti uštedeno olepljivanje spolja i iznutra zidova silosa.
Opeke mogu na ciglama biti izvodene
kao masivne ili šuplje opeke ili se mogu fakcde izvodili iz betona ili pomešano sa šijakom kao opeke iz šljake kao i u svima dimenzijama.
Patentni zahtevi:
Zid za čelije silosa, iz kalupljenih šup-Ijih opeka sa žljebovima za prijem gvoz-dene armature za silose sa više čelija sa pravougaonom ili kvadratnom osnovom čelija, naznačen time, što su u gornjoj i donjoj ležišnoj površini svake katupljene opeke sasvim blizu spoljnih podužnih stra-na predvidena po dva žljeba (b), koji žlje-bovi sadrže malter zajedno sa sredinom fuge pružajučim se gvozdenim umetkom, pri čemu se punjenja žljebova pomoču malterskog tankog sloja koji ispunjuje ostali deo fuge, vezuju u jedan jedinstveni ukručujuči deo.
Ad pai. br. 14476
V », Ss . ■»,


1
« .:..»
fäZZZE,

\SZZS/

r/g.i
Fig. 2.
-b
a
r4-'—
QDD
z^>2»2*=e^
QÖO 000
L
d