KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 48 (3J
db
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 13982
l
Dr. Kreidl Ignaz, Wien, Austrija.
Poslupak za spravljanje emalja.
Prijava od 5 juna 1937.	Važi od 1 decembra 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 27 avgusta 1936 (Austrija).
Pronalazak se odnosi na spravljanje emalja, mučenog ili oemućenog, dakle bez obzira na to, da li je emaljna masa, odn. emaljna mešavina pomućena na pr. sa nekim poznatim sredstvom za mućenje emalja ili nije, ili obojena sa nekim poznatim sredstvom za bojenje ili nije. Pronalazak ima za cilj, da spravlja emalj, po mogućstvu najveće čistoće. Pronalazak se oteliva na opažanju, da se mogu sprečavati pogrešna obojenja prilikom pečenja, odn. nanošenja emalja, odn. emaljne mase, prouzrokovana nečistoćama, odn. organskim materijama i njihovim produktima raspadanja, koji se nalaze n emaljiu, odn. organskim materijama, koje nehotice mogu dospeti u emalj prilikom spravljanja i prerade emalja, na taj način, što se unose u emalj, odn. u emaljnu masu jedi-njenja nekih metala, kao gvožđa, urana, cera, arsena ili antimona, naročito okside ovih ili j edin jenja ovih oksida sa drugim oksidima, a pri tome je svejedno, da li da ova metalna jedinjenja budu rastopljena sa sirovinama, koje stvaraju emalj, ili se kasnije dodaju gotovoj emaljnoj masi, odn. emaljnoj mešavini prilikom prerade, na pr. u masu, koja je sposobna za nanošenje, kao što je topljena emaljna masa ili si. Ako se takva metalna jedinjenja unose u emalj, a pri čemu uvođenje mora da sledi najkasnije pre pečenja nanošenog emaljnog sloja, onda se ne treba više bojati od pogrešnih obojenja usled organskih nečistoća i njihovih produkata raspadanja. Ne treba se bojati više od u rastopljenoj emaljnoj mešavini nalazećih se organskih materija, koje usled raspadanja
imaju naklonost za pogrešno obojavanje.
Pomoću ovog pronalaska je prema tome omogućeno isto tako spravljanje neobojenog emalja, odn. emaljne mase u nepomućenom stanju. Takve emaljne mase, mogu biti primenjene usled njihove čistoće i usled izbegavanja pogrešnih obojenja, kao neobojene, odn. nepomućene prevlake; prema tome sa naročitom prednošću mogu se primenuti prilikom spravljanja obojenih ili pomućenih emalja kao naročito belomućenog emalja za emaljisa-nje gvožđa, pri čemu se kod takvih postupka za obojenja i mućenja može vrlo znatno povećati belina mućenja, odn. sredstva za mućenje odn. čistoća boje usled čistoće same emaljne mase, u kojoj su iz-begnuta pogrešna obojenja.
Za postupak prema pronalasku bitno je pak, da se navedena metalna jedinjenja unose u emaljnu masu samo u tako maloj količini, da je tim materijama svojstveno dejstvo bojenja ili mućenja bez uticaja i onda, ako su oksidi u upotrebljenim količinama nerastvorljivi u emalju. Celishodno se ovi oksidi uvode u emalj samo u količinama ispod l°/o, pri čemu povišenje o-vog dodatka preko l°/o ne donosi nikakve dalje prednosti što se tiče dejstva u smislu ovog postupka.
Za izvođenje postupka naročito su pogodni oksidi i jedinjenja oksida sa drugim oksidima gvožđa, antimona, urana, cera i arsena, kao na pr. antimonijata i si. Količina kod koje se postiže optimalno dejstvo, može se za svako jedinjenje na empirički način lako ustanoviti.
Din. 5.—
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za spravljanje emalja, odn. emaljnih masa, koje u napomiuče-nom, odn. u neobojenom stanju nemaju pogrešno obojenje, naznačen time, što se unose u emalj, odn. u emaljnu masu jedi-njenja nekih metala, pojedinačno ili u mešavimi, kao gvozda, urana, cera, antimona i arsena, naročito njihovi oksidi ili njihova jedinjenja sa drugim metalnim oksidima u tako malim količinama, u ko-
jima je bez uticaja obojenje ili mućenje, koje u datom slučaju pripada dotičnom jedinjenju metala.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se metalna jedinjenja dodaju e-maljnoj masi, u nekom stadiumu pre pečenja emalja.
3)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se emaljme mase, koje nisu izložene pogrešnom obojen ju u nepomućenom stanju prilikom pečenja upotrebljavaju za spravljanje belomućenih emalja.