KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
0 KLASA 12 (5).
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1940
BR 15936
Gesellschaft für Chemische Industrie in Basel, Basel, Švajcarska.
Postupak za dobijanje baznih estera i amida alieikličnih odnosno aril - alicikličnih
masnih kiselina.
Prijava od 13 jula 1939.	Važi od 1 oktobra 1939.
Naznačeno pravo prvenstva od 5 avgusta 1938 (Švajcarska).
Nadeno je, da se može doči do baznih estera i amida alicikličnih odnosno aril -alicikličnih masnih kiselina, ako se pusti da na bazne estere i amide masnih kiselina, koji 'sadrže nezasičena jezgra utiču reduk-ciona sredstva.
Zasičavanje po postupku nezasičenih jezgrenih dvogubih jedinjenja vrši se po sebi poznatim metodama. Neka je ukazano na Houben - Weyl, „Die Methoden der organischen Chemie“, III izdanje, 2. sveska (1925), str. 326 i dalje. Naročito se korisno preduzima redukcija katalitičkim putem, n. pr. pomoču platine kao katalizatora.
Kao početne materije mogu biti upotre-bljeni proizvoljni bazni esteri i amidi masnih kiselina, koji sadrže nezasičena jezgra. Neka su ovde samo radi primera pomenuti: bazni esteri i amidi n. pr. fenilnih masnih kiselina, naftalinskih - masnih kiselina i sl. Takve se početne materije dobijaju po po-znatom postupku, neka je n. pr. ukazano na nemački patent br. 662.066 i br. 626.539.
Do sada poznati bazni esteri masno -aromatičnih karbonskih kiselina kao n. pr. atropin, skopolamin ester, dietil-aminoeta-nola difenil - sirčetne kiseline i drugi po-kazuju pri čuvanju njihovih soli u vodenom rastvoru hidrolitičko razlaganje. Na izne-nadujuči je način sada nađeno, da novi bazni esteri imaju znatno veču trajašnost. Tako se može n. pr. sulfat dietil-aminoetanol-estera dicikloheksil - sirčetne kiseline kao i hidrohlorid dietilaminoetanolestera fenil-cikloheksil - sirčetne kiseline bez ikakvog raspadanja sterilizovati za vreme od 10 ča-
spva, dok se naprotiv vodeni rastvori a-tropin - sulfata kao i hidrohlorida dietila-minoetanolesteera difenil sirčetne kiseline raspadaju več pri dužem stajanju pri obič-noj temperaturi a znatno brže pri kuvanju. Dalje je posve iznenadujuče, da su i novi esteri farmakološki veoma aktivne substance. Nije se moglo ni na koji način predvideti, da bi produkti postupka mogli imati spasmolitičko dejstvo, pošto svi do sada poznati bazni esteri, koji dejstvuju spasmolitički pripadaju masno - aromatič-nom redu.
Primer 1. — 31 deo 2 - dietilaminoeta-nol - estera difenil - sirčetne kiseline se u smeši od 200 delova ledene sirčetne kiseline i 6 delova koncentrisane sumporne kiseline rastvara i uz dodavanje dva dela aktivne platine se muti sa vodonikom pri približno 60°. Po završenoj redukciji se odliva od platine i isparava se rastvorno sredstvo. Zaostalo ulje se sa vodom, rastvorom kalium karbonata i etera muti, eterni ras-tvor se pere vodom, suši preko kalium karbonata i isparava. Na ovaj se način dobija ulje sa tačkom ključanja 0,2 154—157°. Ovo se ulje rastvara u petrolnom etru i ga-sovita hlorovodonična kiselina se vodi preko rastvora. Pri torne se taloži hlorovodonična so, koja se može prekristalisati iz smeše alkohola i petrolnog etra. Tako se dobija u večoj količini u petrolnom etru teže rastvorljivi hidrohlorid dietilaminoeta-nol-estera dicikloheksil - sirčetne kiseline od F. 165—166° i u manjoj količini hidrohlorid dietilaminoetanol - estera fenil -
Din 5.—
cikloheksil - sirćetne kiseline od F. 145 do 147°.
Dietilaminoetanolester dicikloheksil -sirćetne kiseline obrazuje rodanid od F. 93—95°, nitrat od F. 102—104°, tartrat od F. približno 63° kao i fosfat od F. 112— 114°, citrat od F. 155—158° i oksalat od F. 120—124°.
32 dela dietilaminoetanol - estera dicikloheksil - sirćetne kiseline se zagreva sa 60 delova elilbromida u 500 delova sirćet-nog estera za vreme od tri časa do ključa-nja. Po hladenju se vrši filtriranje. Tako dobiveni bromalitat od F. 152—153° može biti prekristalisan iz acetona sirčetnog e-stera. Na sličan način se dobijaju n. pr. i sledeče kvaternerne soli dietilaminoetanol-estera dicikloheksil - sirčetne kiseline:
brommetilat	F. 176—177,5°
brometilat	F. 178—180°
brombenzilat	F. 155—-156°
Primer 2. — 1,5 delova 2-dietilamino-etil-amida difenil - sirčetne kiseline se ras-tvara u 20 delova ledene sirčetne kiseline i dodaje se malo koncetrisane sumporne kiseline. Po torne se rastvor muti uz dodava-nje 0,1 delova aktivne platine sa vodoni-kom pri približno 50“. Pošto je sračunata količina primljena, ostavlja se da se ohladi, odliva se od platine i isparava se rastvor-no sredstvo, ka zaostalem ulju se dodaje vode i rastvora natrium karbonata, pri čemu se 2-dietilaminoetil - amid dicikloheksil - sirčetne kiseline taloži kao čvrsta substanca. Vrši se usisavanje i pere se vodom. Novo se jedinjenje može n. pr. prekristali-sati iz 50%-nog alkohola i pokazuje F. 122°.
Redukcijom pod malo blažim uslovima dobija se dietilaminoetilamid fenilciklohek-sil - sirčetne kiseline od F. 84—86“, koji obrazuje hidrohlorid od F. 169—171,5°.
Primer 3. — 31 deo hidrohlorida 2-dietilaminoetanol - estera difenil - sirčetne kiseline se rastvara u 300 delova ledene sirčetne kiseline i uz dodavanje tri dela ak-tivnog platinskog katalizatora se muti sa vodonikom pri sobnoj temperaturi. Radi se na način, koji je pokazan u primeru 1 i tako se dobijaju jedinjenja več opisana u primeru 1.
10 delova dietilaminoetanol - estera fe-nil - cikloheksil - sirčetne kiseline se pusta da sa čest delova brommetila stoji naj-pre nekoliko časova u 40 delova sirčetnog estera u hladnoči a po torne pri sobnoj
temperaturi. Po izvesnom vremenu se kri-stališe brommetilat od F. 174—179° u lepim kristalima.
Na sličan se način dobija n. pr. i piperi-dinoetanol - ester, dietil - aminobutanol-ester, morfolinetanol - ester, etil - acet-oksietil - aminoetanol - ester, etiloksipro-pil - aminoetanol - ester, metil - propil -aminoetanolester, dimetilamino - ciklohek-sanol - ester fenilcikloheksil - sirčetne kiseline kao i kvaternerne soli ovih jedinjenja.
Na potpuno sličan način se dobija n. pr. i dietilamino - etanol - ester fenilciklo-heksilne - propionske ili buterne kiseline, bazni ester diciklopentil - sirčetne kiseline, tropin - ester dicikloheksil - sirčetne kiseline, koji obrazuje kakav hidrohlorid od F. 250—261°, sulfat tropinestera alfa - cikloheksil - hidrakrilne kiseline od F. 211— 213° (alfa-cikloheksil - hidrakrilna kiselina se dobija n. pr. redukcijom tropa - kiseline sa vodonikom u prisustvu platine), hidrohlorid dietilaminoetanol - estera alfa, alfa-dicikloheksil - alfa - oksi - sirčetne kiseline od F. 189—191° (alfa, alfa-dicikloheksil-alfa-oksi-sirčetna kiselina od F. 143—144° može n. pr. biti spravljana pomoču katali-tične redukcije benzilne kiseline), dietilaminoetanol - ester alfa - fenil alfa - cikloheksil , alfa - oksi - sirčetne kiseline, hi-drokklorid skopinestera alfa - ciklohesil-hidrakrilne kiseline od F. 209—•212°, hidrohlorid dietilaminoetanol - estera alfa - cikloheksil - alfa - propil - sirčetne kiseline od F. 106—108° (alfa-cikloheksil-alfa-pro-pil - sirčetna kiselina - fenil - alfa - propil - sirčetne kiseline sa vodom u rastvoru ledene sirčetne kiseline u prisustvu platine), hidrohlorid dietilaminoetanol - estera cikloheksil - sirčetne kiseline od F. 116— 118°, ester fenil - cikloheksil - sirčetne kiseline ecgoninmetil-estera, dietilaminoetanol - ester fenil - dimetilaminocikloheksil-sirčetne kiseline ili dietilaminoetanol - ester cikloheksil - dietilaminoetil - sirčetne kiseline.
Patentni zahtev:
Postupak za dobijanje baznih estera i amida alicikličnih odnosno aril - aliciklič-nih masnih kiselina, naznačen time, što se na bazne estere i amide masnih kiselina, koji sadrže nezasičena jezgra, puštaju da utiču redukciona sredstva, a dobivena jedinjenja se u datom slučaju prevode u njihove kvaternerne soli.