v* EDICiON PRINCIPAL, para LOS 550.000 Inmigrantes Eslavos en Sud Anerica No. 51 fifio - God Abril 12, de 1930 BUENOS AIRES - ARGENTINA Director Propietario: Ing. C. JEKOVEC. ECONOMIA GLASILO SLOVENSKIH PRIVREDNIKA U JUZNOJ AMERICI Organo de la Inmigracion Productora Eslava en Sud America $ 1 O m / para las tres Americas XV/. j s * m Canada. £ 1. Nu) AVS. s i para los demas paises. Direccičn del Destlngtarlo: Sr. Don 7~~ REDACCION y ADMINISTRACl^N: Reconou: sta 268 G r~! MARŽO A BRIL, 1930 MAV O HlltlflS ll ( 12 J 13 j 14 | 15|16 jl 7 is 1 !) 20 21 22 23 J 2 4 25 2 G 127128 1 29 1 30131 EL P R 0 X I M 0 N UME RO APARECERA el dia 26 de Abril (Pnblicacion gratuita de ofer- tas v pedidos de trabajo, de por- sonas buscadas, coinunicacion d ' nuevas direeeiones v documentoi extraviados. Las ofertas di¬ ngu* a los interesados a/c Admi- nistracion “Gospodarstvo”, calle Beconq nista 268, Buenos Aires). SEnORITA de Dalmacia, bus ca trabajo en oficina. Posee el vngoslavo e itaiano. Ofertas a ‘Split”. SENORITA vugoslava de Tries- te, se ofrece como mucama o ins- titutriz o nihera. Recien inmi- grada. Posee el esdoveno, serbio- croata, italiano. aleman v par. el franees. “Maestra” . REGISTRO NACIONAL DE COLOCACIONES ulica Balcaree 1036. posreduje besplatno kod traženja rada, ne samo za rad- nike, nego i za cinovnike. JUGOSLOVEN star 40 godina. arg. državni nameštenik, že'i u- poznati se u svrhu ženitbe sa na- šom devojkom, starom do 20 go- dina, zdravom i pošten om, ko;,a je slobodna, da se može udati. — Ponude pod AJugosloven”, na upravu. Traži se MARTIN LEVSTIK, rodom iz sela Semiše, Krško, Dravske Banovine, radi važnog obaveštenja. Njegov je posl jedili naslov bio: Venado fuerto, pr. Santa Fe. Traži se OSKAR RADIČ: koji je posljednjeg puta javioa sa Santa Fe, calle Lopez v Blanes 247. Traži se Rikard Šantic; koji se je posl jedn jeg puta javio sa In- genio Esperanza. JAKOB PIRNAT, iz Koprivni¬ ce pri Rajhenburgu, nameščen baje pri FCCA, naj se cim pred javi, v važni stvari, na “Consula- do Yiigoslavo”, Rosario de Santa Fe, FCCA, calle San Lorenzo 037. RELACIONES DIPLOMATI- OAS — El Gobierno de Yugosla- viadia acreditado su Ministro, dr. Milorad Stražnicki, en esta, tam¬ bien ante los gobiernos de las Re- publicas de Uruguav v Chile. Dr. Stražnicki antes de llegar a Su- damerica, desempehaba la funcion de Consul honorario de Fruguav, en Zagreb. Para presentar sus credenciales al Presidente de Chile, hara un viaje a ese pais al principio del mes de Mayo proximo, visitando al mismo tiempo las colonias yu- gosiavas en Chile. CAMBIO DE DOMICILIO LA LEGACION DE POLONIA — El ministro de Polonia en la Ar¬ gentina comunica que la cancille- ria de diclia legacion ha sido tras- ladada a la calle Rodriguez Pe¬ ha 2012 v el Departamento Con- sular, a la mišma calle 2010 UN INVENTO YUGOSLAVO. Šegu n comunica el “Journal des Debats”, el ministro checoeslova- co de ferrocarriles ha resuelto aplicar en lugar del freno Knorr- Kuntse, el freno inventado por el vngoslavo Božic, čuva patente fue adquirida por las fabricas Škoda. El pedido alcanza la suma de 87 millones de coronas clisl. RELACIONES BULGARO-YU- GOSLAVAS.. — Por iniciativa del Gobierno bulgaro, dentro de po¬ co e m peza ran Belgrado v Sofla a t ra tar la cnestion de la instala- cion de una linea telefonica entre las dos capitales. Este mes empezaran lo mismo los preliminares para el trata do comercial entre Bulgaria y Yu- goslavia. UNA CONFERENCIA BAL- KANICA. — Para el dia 25 del El bloque Eslavo > de Europa. §• I entro Praktični Priruenik HRVATSKO ŠPANJOLSKI $ 1.—, postom $ 1.30 Učna Knjiga ŠPANSKEGA JEZIKA $ 1.50, s pošto $ 2. — BANCO GERMANICO, Av. L. ALEM 150, Buenos Aires Jugo slovensko Odelenje (Seccion serbio - croata) PROFESOR MASARYK ZA JEDINSTVO HRVATA I SRBA Boravak profesora Masaryka u Splitu u mesecu avgustu 1909. tadaSnja “Sloboda”, koja je onda izlazila kao tednik > pod uredništvom g. dra. J. Smodlake opisuje ovako: U ponedjeljak stigao je u naš grad čuveni slovjenski učenjak i odlučni branitelj tobožnjili ve- leizdajnika prof. Masarvk. U uto- im govori o svojoj mladosti, o ško- lovanju i o zanatu kovača, koji je on takodjer učio, pa kako je do- šao do zaključka da treba nas- tojati, ne samo o pribl iženju, več 0 skladovanju i zajedničkom dje- lovanju inteligenci je i maloga pu- ka, ako se želi narodu napretka 1 čvrste, otporne snage. Svi nazočni slušani su ga pom- njivo i često prekidali, odobrava- juči njegove riječi i kličuči mu: BULGARIA (Censo 31. XII. 1926) .... 103.146 km|2 5.483.000 habit. CHECOESLOVAQU!A (Censo 15. 11.1921) 140.394 ” 13 623.000 POLONIA (Censo 30. X. 1921). 388.328 ” 30.000.000 YUGOESLAVIA (Censo 31. I. 4921) . . 249.000 ” 12.017.000 99 U pa k u pratnjr dvojice članova glavnoga odbora naše stranke po- živio! A pri rastanku bio je entu- šao je u Mravince, na Klis i Du- zijastično pozdravljen i od miio- TOTAL 880.870 V 61.123.000 n Corre5pondencia EsIodo gopolje, da ziviri u seoske koli- bice, da na svoje oči vidi, kako naši težaci žive i čim se bave. Sve ga je zanimalo, za s ve se je propitivao, a seljaci zadivljeni, da je j e dan veliki učenjak radi toga k njima i došao, rado su mu se približavali i s njim se razgo- varali i h t jeli da mu u sveniu bu- du pri ruci. gih otpracen. U sr i jedn večer bila je zajed- nička večera u gostionici Kali- terne na Bačvicama, gdje je bilo sve krcato naših sumišljenika. Za najživljega razgovora ustao je Dr. SMODLOKA da nazdravi prof. Masaryku kao ocu i širitelju napredne nauke, DE POLONIA “POLSKI DOM” ŠOBRE EL ADRIATICO YUGOSLAVO. — ]Esta asociacion ha comprado en niano, 29 en beloruso, 116 en ale¬ man, 171 en el jargon israelita, 24 en el antiguo hebreo y 21 en el idioma rušo (eslavo). En Polonia aparace un perio- Na večer zaželio je, da se sas- ^ ao iskrenom i pravom prijatelju El nuevo estado de eosas en Yugoslavia despierta mucho in¬ teres espeeialmente entre sus ve- cinos, ante todo entre ellos, con quienes el pais mantiene relacio- nes amistosas v vinculaciones eco- nomicas. Šobre todo en el perio- dismo aleman aparecen una mul- titud de articulos informativos. El periodico berlines, “Lokal- Anzeiger”, describe la situacion vugoslava asi: m nuevo r^ghnon del general Pedro Živko vic, a cin a con exito. Consiguio concentrar todas las mej >res fuerzas, poniendolas al servicio del bienestar de la nueva Nacion vugoslava. En el serbio tipico hay algo de prusianismo: una disciplina severa v un senti- do bien desarrollado para la eau- sa eomun. Este nuevo espiritu, que eiicuentra su ezpresiun en la (lireccion de todos los asuntos pu¬ bl icos, esta naturalmente recien en el estado de evolucion. Al nue¬ vo regimen le espera todavia mu¬ cho trabajo para limpiar con to¬ dos los defectos v errores, con- secuencias del periodo anterior de la lucha de partidos pollticos. Hay que reconocer al gobier¬ no del general Pedro Živko vic, que durante el primer aho de su actuacion ha hecho muclusimo. La maquina legislativa funciona brillantemente. ^lucho se hace para todo el territorio de la Na¬ cion v para todas sus partes sin distincion en euanto a pertenen- cia racial, confesional o color his- torico-eultural. PREVODI IN PREPISI na stro¬ ju slovenski, srbo - hrvatski, nem¬ ški, kasteljanski. - MILKO IVAN HRIBAR Bs. As. - Luis Viale 827 IV 0 p. Av. San Martin, altura 1000. (tranvias 85, 86 y 94) (26-41) »■••••••••• •* Asi el nuevo regimen ya hizo mucho en euanto a las reformas en el ramo de justicia, educa- cion, organizacion de agriculto- res v ante todo de la administra- cion interior y financiera. La eliminacion de los residuos de la nociva lucha anterior de 1qs |)artidos polit icos dejo al gobier¬ no del general Živkovic, la vla li¬ bre para labor iitil alrededor de reformas generales. Ei proposi- to de la politica del Gobierno es tambičii tortabee-r n Vugoslavia asi, (jue podra defencler en čada sentido sus intereses. Lo mismo en la politica exte- rior la dictadura puede anotar un progreso general ]>or liaber conseguido salvar a la Nacion del pel igro de isolacion. La frontera meridional esta protegida con el paeto de amistad con Grecia. Con Bulgaria, Vugoslavia esta bus- eando un modus vivendi. Su vin- culacion con la Pequeha Entente piensa Vugoslavia fortalecer y profil ud izar tambien en el campo economico. Lo mismo en la poli¬ tica con Maclyaria e Italia, la dictadura ha logrado exitos. A todas las tentativas y ataques de la prensa italiana, a todas las po- lemicas agrias entre Roma v Bel¬ grado el gobierno vngoslavo con- testaba con una fria reserva. “cnestion croata”, verdad, (‘s un problema, pero no tal como lo pinta cierta prensa en el exte- rior. Ilav muclia gente con nni- chos intereses atras del problema croata. Pero: el pueblo vugosla- vo entero, v los mismos partida- rios de autonomia v federalismo procederan unanimemente en ča¬ šo de que si se encontrara Vugos¬ lavia amenazada del exterior por un pel igro de caracter polit ico. Va este solo hecho, que hoy sin du¬ da existe, es un exito positivo del nuevo regimen Jo que convie- ne suhravar espeeialmente para ofrecer ima informaeion fidedig- na a la opinion puhlica alemana”. Dalmacia (Yugo|avia) en la is- dic0 eada 15 , 115 habit a n tes, la de Solta los conocidos terrenos „ • * / -j -t/ -i • ’ ^ i im gian 0gO8, en Francia 5.986, en Ale- pcisicion de Vugoslavia a Sofia, palacio de veraneo para sus so- mania 2353 en Bspafia i 0 .768, v De la eomima de Sutivan al fin en ^ alia ^ cada 45.654 tane i sa splitkim težacima, da upozna njih i njihove prilike, pa je u pratnji dr. Smodlake i dru¬ gih posjetio Pučku štionicu na Lučcu, gdje se je bila sakupila lijepa kita težaka, koji su ga, iie- tom se je u društvenim prostori- jama- pojavio, oduševljeno poz- maloga puka, koji se je spontano, bez ičijeg uticaja, zauzeo, da ras- vi jeti i zagrebački proces, da po- digne svoj močni glas ])red fo¬ rumom prosvjetljene Evrope a na obranu optuženih Srba. Istakao je još svrhu njegova putovanja u Dalmaciju i pozvao nazočne, Capital de Bulgaria, una confe- cios. rencia de las naciones balkani- en Brač adquirio [40.000 m2. para ] ia p^ an ^- es cas: (Turquia, Bulgaria, Grecia, chalets sociales. 'El presidente de ‘mpL mn ppopto Albania, Rumania y Yugoslavia) Polski Dom, IngrA Mikalovski-vi- PT Sn d i fon ono Polonia ante to . do a los Estad os para deliberar como encontrar un sito a las autoridades yugoslavas modo para que los pasajeros del explicandoles el programa y ro- Orient Express no necesitarlan gando que brinden las facilida- ,, . 1on t cambiar el coche cuando pasan des posibles. Los vugoslavos con ia ^ a ^ vm ', (( su l no l nia las fronteras de algunos Estados gusto ban prometido lo deseado cos a ' t a en 4P e ^ e con a l )eise " balkamcos. para facilitar euanto mej or ]a vera ncia caracteristica eslava con- HARRIMAN EN YUGOSLA- venida de sus hermanos polacos VIA. PUERTO. Polonia con 400.000 balticos, abasteeidos por ahora por km2. y 30.000.000 de habitantes ] a F or d de Alemania. tiene sobre el mar solamente una DE RUSIA FACULTADES ATEISTAS en vertir la insignificante aldea de Rusia no parec.en encontrar tanto facultad ateista se lian inseribido en total 13 estu- Zetska Banovina (Ex Monterie- ultimas estadisticas 2383 perio- gro), čuva riqueza forestal se eal- dicos; 1866 en polaco, 99 en ukra- cula en 90 millones de m3. Hasta T* T"**' 7’ * ^ 77*“** vu ’'' 1 " / lv " ' l ° 11 I''" 1 "'" pešca dores G diha en un puerto entusiasmo entee la ju ventil d co- - Este concierno de Nueva v fortalecer asi el contacto y la ! i« no . • . -i t grande y moderno. munista, como lo muestra ia po- i ork, interesa do en gran escala solidandad entre las dos ramas ^ q ~ t , i- 01 , 0 volio-in .n i.. industria metlica pola- eslavas. NT ' T ca. ha dirigido su atencion a la PERIODISMO EN POLONIA. &u P r ™era parte fiie habilitado - industria forestal vugoslava, en En Polonia aparecieron segiin las j^trar ”]o' mej™ losT- diantes. Por eso se ha dirigido la guientes datos estadisticos : Federacion de los Ateista s a to- Numero de buques durante los das las organizaciones comunis- tas exigiendo para que por inter- medio de la disciplina de partido sea forzado un mavor numero de estudiantes para inseribirse a diclias facultades, que parecen interesar tan poco a la juventud. TODO AL REVES, tambien la temperatura. Mientras que en las fronteras de Rusia sufrian de un invierno muy crudo — en el Sud, p. e j.: 30 9 C bajo el ebro -r- en el dra vili. Dr. Smodlaka im ga je da mu u znak poštovanja i pri- predstavio, a tad je on stao da vrženosti kliknu: Živio! Frenetič- . .. nom odobravanju i burnom kli¬ canju ni j e bilo kraja. Kad se je sve stišalo, tad je dr. Smodlaka pozdravio i rusko g ge¬ nerala. Volodimirova, koji je sje- dio do prof. Masaryka, kao ža¬ go vara tel ja slov jenske solidarnos¬ ti i uzajamnosti. I njega se je pozdravilo i oduševljeno klicalo. Zatim je uzeo riječ PROF. MASARYK ahora compro 6 mili. m3. en Ni- kšic, v 4 en Kuchi, a 25 - 30 din. por tronco, Hasta ahora los bosques que- daron poeo o časi na da explota- dos por falta de eomunicaciones apesar de hallarse las montahas Sobre el Aclriatieo. Sera necesario construir 170 km. de ferrocarril de trocha angosta entre Nikšic y el jnierto de Bar, y aproveehar en sus alrededores dos caidas de agua* Morača y Tara de 110.000 H. P. c u. var en el sentido de la “Corona de S. Estefano”. Porque N čl no a nos 1927 28129: 530, 1.403, 1.541, respectivamente. Tonelaje neto durante los mis- tenia dereehos politieos, no tenia m os anos: 422.939, 985.004, libertad politica y no partieipa- 1.445.228, respectivamente. ba de la vida constitucional; to¬ do esto era privilegio de la aris- tocracia. Recien la Republica Che- Exportado en toneladas: 6.702, 190.133, 324.298. Importado en tonel.: 889.439, coeslovaca, aceptandolo como su 1.767.215, 2.497.893. ciudadano, hizo de el a un ciuda- Durante los anos 1927]28]29, dano libre. Eh pueblo pobre mag- pasajeros respectivamente. var tiene los mismos intereses eo- ban llegado 1.514, 3.062, 5.863 Norte, en Arjangelsk gozaban de En los mismos anos lian salido: sobre el cero. En Siberia con i ovako je govori o : Nadodat ču nekoliko riječi ono- mu, što vam je kazao dr. Smo¬ dlaka. On vam je reka o več sve, što može da kaže čovjek, koji i ako se nije rodio medju vama, duboko čuti za vas. Glavna je stvar ,da budete slo¬ žni, a u narodnom pogledu da budete jedni, Hrvati i Srbi,. Stara je poslovica: ko drugomu jainu kopa, sam u nju upadne. \ T i ste dosada kopali jedni dru¬ gima jamu, pa ste uvijek obadva u nju ]>adali, i Srbi i Hrvati. Ne (Sledi na str. 4, st up. 1). ..... mo el pueblo eslovaco. En Eslo- vaquia y Rusia Subkarpatica vi- ven 800.000 magvares, en 95% 7.990, 20.066, 17.555, respectiva- sus 30-40 bajo^ el cero en ah os mente. CAMARA POLACO - YUGOS- pequenoš agricnltoresi. Si Vds. AGRICULTORES MAGYARES quieren oir la voz v la opinion de LAVA de Comercio fue fundada EN CHECOESLOVAQUIA. Du- la minoria liacional magvar en Ce- en Varšava, Capital de Polonia pa- normales, este aho al principio de Febrero teman plus 5 9 . DESOCUPACION — Una vez borrados.en las bolsas de trabajo coslovaquia. tienen que dirigirse ra servir al mtercambio comercial de las listas de desocupados to- a ese pueblo v no a los senores, de l° s c ^ os P a kses. Como Presiden- dos los enemigos de los Soviets que sin derecho alguno se hacen te fue elegido Ing. Marian Šidlovs- figurar en Ginebra, Pariš y Bru- Ex Ministro de Coni. e Ind- sela, como sus representantes, . v delegado de la Union de In- hacen propaganda contra esta re- dustriales Mineros y Metalurgi- Apesar de esto las grandes indus- publica v hacen una politica que cos Silesianog, como Vicepresiden- trias se quejan por falta de obre- no puede llevar al pueblo magyar te . sr. J. Kiedroh, tambien Ex Mi- ” TT1 ' 1 1 ' * - sino a una catastrofe. Tales seno- n jstro de C. e I. v presidente del rante el debate alrededor del pre- supuesto naeional deelaro el di- putado Stunda, representante de la clase de los pequehos propieta- rios rurales en esa Nacion, lo si- guiente: “El pobre pequeho propietario rural magvar, hasta el 28 de Oc- tubre de 1918 .cuando resurgio _ -J)... . Checoeslovaquia v la Eslovaquia res hablan en nombre de una ca- kmdicato de las r abricas Meta- como lo son los ex burgueses y sus hijos, etc., quedo un saldo de 1.300.000 personas sin trabajo. fue libertada del Estado magvar, no era miembro de la Nacion masr¬ pa social la cual en nuestra Repu¬ blica ni siquiera existe lurgicas. La direccion de la. Camara es “ OPERACIONES ” FINAN- CIERAS — Segun el periodico rušo “La Uit ima Ilora”, de Pariš, a pedido de poseedores de los pa- garčs falsificados por el herma- no de Lit vino v, fueron embarga- dos los bonos de la Representa- cion Comercial Sovietica en diver- sos Bancos por la suma de fran- cos 31.741.000. De ello, 25 mi¬ llones para cubrir lo defraudado y el resto para los intereses y ga st os. Navegacion “ASTILLEROS ADRIATICOS (Sufcrmann # t?Ia ist die SScste / Svila Gutermann Najbolja svila za šivanje škatulja sa 40 raznih boja po % doc. od svake .. $ 16. — škatuja sa 60 raznih boja po % doc. od svake .. $ 24. — Za pokušnji! naručite 1 doc. (12 raznih boja) za $ 1.50 ukljti- čivo poštar. Časa de Labores “EURASIA” NUEVA YORK 3426 BUENOS AIRES Imprenta “GUADALUPE” MANSILLA 3865 U. T. 61 Palermo 6066 (Palermo, tranvias 31/61, 87, etc.) JUGOSLOVENSKO ODELENJE sa jugoslovenskim personalom i slovima Preuzima sve tiskarske radnje na jugoslovenskim jezicima (hrvatski i slovenaeki). UNA ECONOMIA DE VITAL IMPORTANCIA Con mucha frecuencia los medicos tienen que hacer grandes esfuerzos de persuasion para extirpar de la mentalidad de los en- fermos la idea, profundamente arraigada en su cerebro, de que a un renacimiento completo de la salud y de la fuerza debe corres- ponder una alimentacion abundante. Protestan de buena fe cuando se les acusa de sobrealimentarse, porque no advierten que la me¬ sa que actualmente se sirve es, para la inmensa mayoria de las personas, dos o tres veces mayor de lo que piden las necesidades de nuestro organismo. Esta sobrealimentacion es tanto mas peli- grosa euanto no suele quedar estacionaria, pues se vuelven a des- pertar poco a poco los antiguos habitos y las visceras mas dilata- das, exigen cada dia mayor volumen. Cavamos nuestra tumba con los dientes. i Cuantos y cuan grandes errores reinan en el mundo con res- peeto al valor alimenticio de los platos! El peseado y las aves no son considerados como carnes; los huevos, esa quintaesencia de la nutricion, pasan por alimentos sin importancia; el queso, cuyo valor nutritivo es considerable, se torna como un postre cualquie- ra. La consecuencia logica es que se disminuye en una mitad su duracion y que el fin de esa existencia acortada no es mas que un calvario. Mientras que el albanil, el agricultor, el herrero, el que des- monta la tierra o abre zanjas, cuyos musculos soportan un esfuer- zo sostenido y poderoso durante ocho horas o mas, se contentan con una comida compuesta, cuando mucho, por un plato de čarne, uno de legumbres y un poco de postre, ^que diremos de la mesa del ocioso o del hombre que realiza un trabajo moderado y consume tres veces mas? En efeeto: la gran mayorla entre nosotros torna, en las dos comidas principales, unos fiambres, un plato de huevos o una šopa, dos platos de čarne — peseado y asado, o peseado y ave, o asado y čarne frla, — dos platos de legumbres o una de le¬ gumbres y ensalada, quesos, postres de cocina, pastas, frutas o compotas. Esto, dos veces al dia, es mucho mas del doble de la ra¬ don alimenticia suficiente. Aiiadid a esto la merienda, muchas veces copiosa y abundante, o el llamado “te”, que suele componer- se de te, leche o chocolate, pastelitos, “sandwiches” y otras golo- sinas, y, aun con bastante frecuencia, la cena a altas horas de la noche, al salir del teatro o del baile, y llegaremos a la conclusion pavorosa de que cotidianamente introducimos en el aparato diges- tivo por lo menos tres o cuatro raciones suplementarias. jY esto lo repetimos durante anos enteros; aniquilamos nues- tras visceras con ese trabajo de gigantes, y todavia nos asombra- mos por que envejecemos tan pronto! — Dr. Frumusan. ros. En Ukrama babia inseriptos 165.000 desocupados, entre ellos 71.000 de obreros profesionales. Al mismo tiempo presento la in¬ dustria ukraniana pedidos por JAROW et Co.” — Bajo tal norn- la siguiente: “Polsko — Yugos- 21.600 obreros cualificados pu- bre colaborara en Yugoslavia la lovenska Izba fiandloiva, Varso- diendo conseguirlos unicament 20 conocida emj)resa inglesa “Ja- via, Kredytora 3 m. 11. — Polo- mil. La causa esta en la circuns- row & Co.” de Glasgow en fun- nia”. tancia, que Rusia no es un pais daciones de astilleros modernos. Con igual motivo, invitado industrial, sino agricola. Los obre- Por ahora ya llegaron sus inge- por la Camara visito a Belgrado ros campesinos, ademas, en vista nieros a Kralievisa en el Litoral sr. Križankievič, que era director de la mala situacion p r o c u- Croata para reorganizar los asti- de la gran exposicion polaca en ran salvar su pequena parcela de lleros locales. Mas tarde se cons- Poznan, dando en el “Club pola- tierra, y por eso no quieren acep- truira astilleros centra les para co vngoslavo” una conferencia tar trabajo sino en los alrededo- todo el Adriatico yugoslavo, en sobre el caracter de la exposicion res de su domicilio. " " ~ ^ v su significado para el intercam- RUSIA EN EL MERCADO DE bio comercial entre los dos paises.. MADERAS. Rusia en la tempo- truir en Inglaterra 3 vapores de FORD EN GDINA — El Minis- rada ppda. tenia invertidos 70 % un bruto-tonelaje de 18.1 oO t El de Capital en este renglčn movimiento portuario /u g o sla v o — ---- .n la anterior, con un expor- ( ‘ sta creciendo de un ano al otro. de una fabriea en ese puerto uni- te en 19 % mas grande, rompien- A los puertos ell t rar ^ )n //(f 011 co de Polonia, sobre el Baltico do la hegemonia esejandinavo - con un capital de V/ 2 millones de finlandesa. Su presion en el mer- . . dolares. Los chasis vendran de cado europeo empiezan a sentir buques \ zo.b . 1. del ano la Ford britanica. Esta fabriea ademas ya tambien Polonia y Yu- P >28. servira para abastecer ademas de goslavia. los alrededores de Split. En el aho ppdo. Yugoslavia dejo cons- terio de Coni. e Ind. ya ha dado mas su conforme para la construccion que en la anterior, con un expor- total 188.916 unidades de tonela¬ das 29.906.000, contra los 170.000 “LLOYD TRIESTINO” y “SIT- MAR”. El arreglo en diciembre Lil 1111 ll ll 111111111111111 ll 1111 M 11111 ■ . 11 II | II 11111111111 111111111 111111111111111 11111 iZf ppdo. no se ha podido realizar en E = vista de que el grupo triestino 1 Sl a venska zubarska klinika I = = siado i.uerte y no ha consentido 66 M O D E L O 5? E SANTA FE 3311 BUENOS AIRES = Ravnatelj Dr. MUCHNIK Otvorena od 9-12 i 14-20 s. Krediti na 1Q meseci Najbolja reklama za nas su naši dobro obsluženi i zaao- —: voljni klijenti. Radinio solidno za umerene cene. :— Jugosloveni, posetite nas. Uprava. = (35 - 46 ) _ FilllllllllllllllllllllllllMIillllllllllllllllllilllllKiiilimimilMlMIIIIIIIIIIlIlllllllIllIlIlIl^ ternaeional. E ceder el comando a Genova, (‘so es E dejarse absorber absoluta y pasi- E vamente, sin ninguna eompensa- E cion financiera a la empresa tries- = tina por parte de la empresa ge- E novesa. E Trieste y Fiume como puer- E tos de extrema periferia sin “hin- E terland” viven solo en tanto, = en euanto no ha podido Yugosla- E via todavia desarrollar sus capa- = cidades maritimas. Esta decaden- E cia viene entanto bien al progra- E ma de convertir Genova en el E puerto principal italiano, capaz E de competencia internacional; ex- E cluyendo sus coinpetentes inter- E nos los genoveses fortalecen su E principal objeto su capacidad in- llllilllllllllIIIIII Hilli lillllllilllllllllll Pag. 2 « GOSPODARSTVO » N.° 51 ZA UKUSNE I PRVOVRSNE MOBILIJE preporueamo tvrtku Časa MASSA H^2S stare dobavitelje naše naseobine na Boci i \ i A y i \ d ALM [RANTE BROWN 1087 U. T. 21-2197 (38 - 48) BUENOS AIRES \ \ j s*. ©r BAKMAZ 1(19-42) Dr. BOŽO Lečnik u Bolnici Rawson j GOVORI JUGOSLOVENSKIM JEZIKOM | Boca, Olavarria 1042j j SIFKARTE ZA SVE PAROBRO- DARSKE LINIJE NAJJEFTINIJE POZIVNE KARTE NA OTPLATU $ 20.— m|n. MJESEČNO BRZOJAVNE DOZNAKE ? 1.50 mjn. $ 1.000 m|n. dajemo na Šim mušterijama u obliku osiguravajuče police protiv promet¬ nih nezgoda. (33 - 46) CHE SCHIFFSaCEKTUR SRN MARTIN 469 oduže, u 'svakoi večoj koloniji vidni mišk* da e e postati glaso- se ljudi spremno odazvaše mo- viti ako uradnim rječetinama op- joj preporuei i priniješe: Za suju mene i moje mrtve. Psovke ‘‘Hrv. Radišu”, u Oruro, Bs. 500.—, u La Paz, Bs. 200. —; u Arica, $ 750.—; u LimJ L. 40.—. Za “Jugovi. Maticu” i “Jadransku Stražil” u lotosi, Bs. 520.—. Iz Lime odoh u Iquique. I tu sam održao uspjeli sastanak, a strane natječu da neukoma pod¬ se poštena čovjeka nedotiču, ali mi je kao Hrvatu žao da se u moni jeziku može stani pati u no- vini, što nijedan narod na svije- 1 ii ne bi doz vol io da se u njego- vom jeziku št a m pa. Sa zn a jem i to, da se u Argentini sa eetiri do moga polaska kolonija bi jase sabrala za “Hrv. Radišu" preko $ 1000.— i šahiranje se nastav¬ lja. Treba ovdje da sa za lose u ARGENTINE Kod Svečanosti Kupujte cveče od tvrtke Randazzo Hnos. Plantas y Floros naturales Umerene cene ALM 1 RANTE BROWN 947 U .T. 21, Barracas, 2958 y 0904 (6-39). Abogado - Escribano PINZON 567 — BUENOS AIRES U. T. 21, Barracas 2056 (2-39). r .»< >o* COMPAflIA ARGENTINA DE SEGUROS. \7ictoria Socledad An 6 nima AVENIDA DE MAYO 791 Buenos Aires U. T. 2444 - 2445, Hivadavia ”! SECCIONES HABILITADAS: INCENDIOS ROBOS CRISTALES AUTOMOV1LES \ \ Siniestros pagados hasta el 30 de Junio de 1928 $ 1.004.913.25 % Capital suscripto y rešet vas $ 1.337.080.70 (10 - 30). I A i O’ ^IG UP Calle Osorio 5085 Bs. AIRES (La Paternal) Argentina DOMAČA HRANA - TUKAJ¬ ŠNJA IN IMPORTIRANA VINA REZERVIRANI PROSTORI ZA GOSTIJE PRENOČIŠČA - POSTREŽ- BA TOČNA - CENE ZMERNE Priporoča se najtopleje rojakom (13-37) LUIS DRUFOVKA KAD BI SE KOD NAS OVAKOVA ŠTA DOGADJALO. . > Ovako izrazio se je g. Lupis- - Vukič jedva se je izkreao i do- bio prvi u pogled n razne pojavq “ISTRA”. — Ponovo preponi- u ovoj zemlji, damo svim svojim čitaoeima,, oso- On je od blizu gledao u domo- bito Istranima neka podupru gla- vini rajzne profesijonalne vika- silo istarskih izbeglica u Jugos- če, ko ji su zbog vaznih a i ne- laviji, kojih ima oko 60.000, ti- važnih pojava digli kuku i moti- da se pretplate na njihovo ku protiv vlastite domov ne te nedostatke izrabljivali za izgo¬ vor kod svojih pokušaja oko razbijanja države. Sa gornjom izrekom g. Lupis-Vnkič i neho- tice je označi o, koliko je bilo kod nas neiskrene i pr et era ne vike i buke protiv raznih po- grešaka, kad je došavši ovamo vidio što šta, što bi po receptu jugoslovenskih profesionalnih istaknem: da se Bolivija i sjev. ('bile na laze u najtežoj ekonom- svi užurbali kao da su se strašno vale o meni štogod im se svidi. Cak se i moji stari “prijatelji” u New Vorku za me interesu ju. Ja na svu tu čeljad nikad i ne mislim. II svojim predavanjima nikad ih i ne snom enem, a oni se skoj krizi, kroz kakovu jedva da poplašili. Dobar je znak kad su ti krajevi ikad prošli. i naš se vide toliki znakovi straha od če svijet u o vi m zemljama mo- prodje | kroz me glasillo. “Istra” izlazi u Zagrebu, Boškovičeva ulica 20, te stoji za čelu godinu JEDAN DOLAR. No- vac doznači preko zavoda, ko jim se obično služiš za pošiljanje no¬ va ca u clomovinu. Ne šal ji no- vaea u pismu, da ti ga ne ukra- dnu. NASTAVAK POZITIVNOG RADA — Danas možemo opeta OD OLOVKE DO 4,000.000 Pred 12 godina uznajmio je neki nepoznati Martin Tow je- dan lokal.u takozvanoj Galeriji Giiemes onda jednoj od najviših ran do da kuča u Buenos Airesu. Ime do- ,ia Jl° za iskusenja. lazi od toga jer ide umesto pri- Na svom putu sam dosad sa- zernlja, u zgradi od ulice Flori- brao toliko materijala i slika, da de do San Martin galerija sa bi od tog samog materijala mo- samim lokalima za trgovinu. A gla izači debela knjiga. A ja .još pošto ovaj Martin onda nije imao moram da obidjem Argentinu, dovoljno robe da napuni uznajm- 1 ruguay i Južni Chile! ljeni lokal (manjega nije bilo), Na svom putu sam neprestano odelio je od ostaloga prostora 4 otkrivao — nove svjetove. Ja u kvadr. m. sa “stenoni” od plat- domovini ni pojma pravog ni- na te počeo posao sa proda jom sam imao o životu i radu na šeg metalne olovke. A ovili dana je naroda u ovim krajevima. Iselje- v0 L r ino .i bratski pozdrav! ondašnji Martin prodao svoju ništvo je nepoznato i samo sebi, * ^ kupiš Vukic “Kuču Tow” u istoj galeriji za a kamo li ne bi bilo domovini! Svud sam iseljenicima preporu- čivao: upoznavajte se medju so- u_. •__. — istine i zdrava razuma. — Ipak bi trgovci m ai- sa lažima i l>odvalama jedno preporueio: Nemo j te ljudi, radi trgovine od koje živite, previse o Lupisu la¬ gati. Lupiš dolazi u dodir s na¬ rodom, i narodu govori, ne ona- ko kako bi vi žeiili, nego, po pri¬ znanju naroda, “onako kako je”. Ako vas ljudi budu preveč hva- tali u laži, moglo bi vam odveč rano naikoditi. Svim, pa k, iseljenicima dobre 4,000.000 peča, i to engleskom društvu Whiteaway, La id la\v 1 • političara i te kako davalo po- Ltd. iz Londona. Glavni pošlo- bom i pomažite se medju soboni. ssrSfc.sžti^« 4 ***»«■*i™*-op— «• «• “«• *• k »‘«4 . . jer ovde sred ji vaju i normalizi- raju prilike. Vlada akreditirala MINISTARSTVO PROSVETE ZA “HRVATSKOG RADIŠU” Ministar Prosvete izdao je 16. je Poslanika g.dr. Stražnickoga takodjer za Uruguay i Chile. G. Poslanik početkom maja poseliti če Čile, da preda akreditivna pis¬ ma tamošnjoj vladi i da se stavi u osobnu vezu z sa na som nase- obinom. Boraviti če onamo bar mesec dana. ka države same. Danas černo navesti jedan pri¬ mer, kako je državna uprava i drugde po svetu neka da spora i ne bas najspretniji upravljač. kuče Harrods. G. Tow je pravo rekao jednom ovdašnjem reporteViu “Argenti- ja me dočekala najsrdačnije. Sil¬ na može se ponositi, kad usprkos tra je predavanje u “Jugoslov. tobožnje krize, za koju tvrde da Društvu”. V ponedjeljnik ču s« je gradj joj kažu. U svoje vreme vlada je imenovala nuje s koj “Zlatna Palača” . t o komisiju da pregleda račune, te Ovaj na prvi pogled sasma for- _ . . . Prva Jugoslovenska Krojacnica NA DOCK SUD INGENIERO HUERGO 1360 PRIMILA JE NOVE ŠTOFOVE ZA ZIMŠKU SEZONU RA Dl MO JEFTINO I DOBRO TE NA OBROKE Imamo u zalilii moderne košulje, ovratnike i sve ostalo rublje za gospodu. Preporuča se svoj brači Slovenima. (13 - C °) Vlasnik: RADE PAUNOVIČ malni korak od velike je važno¬ sti: nakon toga če biti otvoren put ,da se obe republike stave u vezu kao državne jediniee s na- šom domovinom, da poenu reša- vati zajednička pitanja socijal- nog a osobito gospodarskog zna¬ čaja, kaošto je trgovinski ugovor itd. Time če se još više učvrstiti ugled našeg naroda u čilenskoj republici, a omogučiti se i inten¬ zivni ji gospodarski rad sa starom domovinom. PROF. MASARYK, PREDSE¬ DNIK bratske češkoslovačke Re- publikeslavio je prošlog meseca svoju 80 godišnjicu. On je surad- se je pokazalo da su poduzetniei unovčili 25 milijuna, dočim su učinili rada samo za 20. Zadnji poduzetnik je rad zaustavio 1914, a država je počela lužiti tek 1921, dočim po zakonu svaki nereklamirani dug propadne na¬ kon 2 godine i 1 dana. 'Ovili dana rasudio je savezni sudac .u ovom sporu ovako: Državna uprava nema više prava na onu diferenciju, nao- pak, mora da poduzetniku do plati za još neplače^ii rad 400.000 peča te kamate za za taj iznos; povratiti mu 10% kavcija to jest 212.000 peča; te nadal- uzeča u državi”. Ovaj engleski Martin je dakle morao nekako drukčije postupati nego onaj naš domači, o koj eni se kaže “Martin u Zagreb, Mar¬ tin iz Zagreba”, kad može reči : “S olovkom u Buenos Aires, a sa 4^milijuna iz Buenos Airesa”. A njegovom uspehu neče biti predavanje. Iz La Paz, i iz Iquique-a po¬ slane su, jednoglasnim zaključ¬ kom prisutnih, brzojavne zaliva¬ le gg. Baburizzi i ^lihanoviču, što su dali inicijativu i tako omogočili ovaj podli vat radi ko- jega obilazim naše kolonije. Saznajem da, dok me po za- “kriva” samo njegova sposob- padu svi naši ljudi, bez razlike nost, nego mora ima ti nekoliko “krivnje” i ova zemlja. Zato bi političkog mišljenja, rado sl li¬ šaju, a onda srd a en o odobrava- preporučali onim našim zemlja- ju sve što prikazujem i predla- cima, koji se razočarani davaju ženi, da po Argentini neki indi- repatriirati, neka doma ne psli¬ ju o d više na zemlju, u ko jo j oni nisu uspeli. Pred nego otvore usta, neka pomisle na Martina Towa i na njegovu olovku! greh odred ju jem da Prosvjetna odjeljenja, preko svojih škols- kili nadzornika i upravitelja Ško¬ lč pozovu sve učitelje i učiteljice na svonip području, da pri svr- u ^° šetku školske godine preduzmu sve strano obavještenje djaka i njihovih roditelja ili stara tel ja 0 zadačama “Hrvatskog Radiše” 1 da nastoje. da se što veči broj d ječe prijavi za njegove pitom- ce. Za potrebna uputstva i objaš- njenja neka se učitelji i učiteljice obrate “Hrvatskom Radiši” u Za¬ grebu . Koliko je učinjeno u ovome pogledu i kakvi su rezultati ]ios- t i g n u t i, Prosvjetna odjeljenja pod ni jeti če mi svoj iz jesta j naj- dalje do kraja 1930. godine”. 1930 IIMII.IM........ ... jivao tako uspešno takodjer u ra- ’JJ ih 144 ,00 0 zl. peča kavcije ulo- v . t . . . , '/Piip n ohJilrn nhvpvnipfl. du oko naseg oslobodjenja i st- varanja naše države, a sada su- radjuje sa ministrom Benešom kao predsednik svoje domovine sa našom, da možemo punim pra¬ vom reči, da pripada takodjer našem narodu. Mi smo se mu po svojim skromnim silama odužili več u prošlom broju time da smo očrtali u glavnim potezima nje žene u obliku obveznica. Država izgubila je dakle onih 5 milijuna, a još mora da plati 600.000 u gotovini i povrati 144.000 zlatnik peča u obvezni¬ cama. KRIOMČARENJE ne cvate samo u Zadru ili na Reci, nego i u ovoj zemlji. Oso¬ bito svile “uvozi” se 80% pod rukom. Radi vsoke carine posao Antofagasta Ivo F. Lupis-Vukič SA MOGA PUTOVANJA PO BOLIVIJI, PERU’ I CHILE. (Dopis). Antofagasta, 22. marta 1930. Iz Buenos Airesa sam otputo- govo znaeenje i rad. A danas ob- ™m. nam vsoKe carme posao - snečnri i zaustavio se javljamo ha našem jeziku jedan W vrB unosan te dobro otcrani- J f„ n niortmr n HnlRn nJržsm zovah. Kontrabandiste na.iveei R Rozami jedan dan, i.a sc licu v ^ PEDRO VISCOVlCH Judicial en LANUS A P L A Z O S Propiedad calle General 0’Higgins 4349 antes San Carlos en- tre Ituzaingo y Sitio de Montevideo a 2i/ 2 cuadras de la es- tacion del F. C. S. KL DOMINGO 2/ Dk ABRIL LAS 16 hrs. (4 de ta tarde^ Šobre la mišma propiedad Pidan in-Ospeetos a PEDRO VTSroVKTI. Calle Villafane 278 Dr, PEDRO PANDOL TADIČ Pravni Savjetnik i Pravni Zastupnik. Poslanstva Kraljevine Jugoslavije u Buenos Aires. Posreduje u svim slučajevima gradjanske, ‘trgovačke i kaznene naravi. Naplate sudbenim i izvanrednim putem. IGOVORI JUGOSLOVENSKI! SARMI E N T O 1011 5^ Kat. (41 - 48) Telefon: 35 Libertad 0305. njegov govor u Splitu, odrzan pred 20 godina, zato, jer sadrži taj govor naj glavni ju tačku na¬ šeg pravog narodnog programa, podizanje jugoslovenskog Selja¬ ka u svakom obziru, jer se mo¬ že reči: Jugoslavija če biti tako- va i vrediti toliko, kakav bude i što bude vredio jugoslovenski seljak. su protivniei sniženja naj v carine, upoznam sa g. Vinkom Rubeša kao što su u Sev. Ameriei naj- Stjepanom Milieičem, a onda vatreniji pristaše suhog zakona sam proslijedio za ^altu,^ da upo¬ znam rad i prilike naših ljudi koji rade na željezničkoj pruzi vlasnici poduzeča za kriomčare- nje alkoholnih piča. ^ m Ovoga puta posvetile su vla- 11 ^Jevemoj Argentini Tu sam sti, radi neke denuneijacije, ne- se .^ oz, l a ? sa ° d na Jl az ‘ koliko pažnje i Cosuličevom ” 1 * 111 n . aS1 ^ pi'eduzetinka u -Ur/.. “Belvederu”. U eamcu za spaša- f“ erici > «• 1 , avl(nn p °P°vicem Taj govor staroga predsednika vanje našli su vreču slično on oj (Crnogorac) koji u onom kraju bratske republike je tim aktualni- za prevoz pošte, a u njoj vrlo ra ^ 1 ne ^“ godina, 1 a o mi je dobro akondicijouiranih 120 svi- s Y e P oc ^ a tke, a kod naših radnika lenih ženskih odela, uzoraka za ni ] sam J er se SV1 nalaze koju kuču o ve struke, u ceni od 0 c \\ e 30.000 peča. Naravski da se ni¬ je niko prijavio, da je roba nje¬ gova. SLOVENSKI VESTNIK (SECCION E SLO VENA) ŠE ENA NEVARNOST ZA ZAČETNIKA ji, jer vidimo da se je dotični program oko podizanja sela i Sel¬ jaka mogao približiti ostvarenju tek sada, kad imamo slobodnu dr¬ ža - vu, slobodnu ne samo na vani, = nego takodjer oslobodjenu na = unutar od parazita; tek sada, kad E je naš Vladar počeo novo doba 5 bas na načelu, da izmedju Njega E i naroda, to jest u 80 po sto sel- = jaka, nestane posrednika, tek sa- E da, kad Njegova Vlada pristupa prerešetava 1 vse skrivnosti pra¬ vega kravjega in še zanimivej¬ šega krščenega mleka. Naše začetnike v samostojnem Tako je šlo nekaj dni, dokler poslovanju smo že opozorili zad- se nekega večera tak razgovor ni .niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiHiiiiL Restaurant “EL AMER1CANO” Največi jugoslovenski hotel u Buenos Airesu. VLASNICI HULJIČ y MIŠETA preporueaju se našim obiteljima i zemljacima, kad dodju u Buenos Aires Domača kuhinja. Zračne i čiste sobe. ( 2 i^H ENOS AIRES — La Mad f id 341 ( Boca > | ° MMimoJ da bTbio pozvan “Ju- [| ku s “3™ 1, . tesni -i i dodir ' .. 1,1111 ...... f reme počeo sa predavanjima, da ži ^. t a vodi > u elementu koji je „ — n —- . • • s j avn ovldadao duga desetleca, dok ni¬ je ipak pao svladan on. U Boliviji no 25 posjetio Llallagua, Uncia, Potosi i La Paz. U Llallagua i Uncia ima vrlo mali broj našeg naroda, te sam E rešavanju problema sela kao op- . | čedržavnog problema, osnivanjem 1 lstr § ala 12 nase sredllle J edno S NIKOLA LONČARICA Zla sudbina opeta je pokosila svrhu svoga dolaska k njima. to obrti, mlekarstvo. To tudi spa¬ da med one obrti, katero se la¬ hko začne z malim začetnim ka- i*v -i ... /ii" pitalom. Zato se ii radi posveti- licno svili posjetio (buduci su • • • v , „ / ! + • i • • jo izseljenci-začetniki. Zato se j)a mahom trgovci) i objasmo im .A ... & . .. tudi v ti obrti mora paziti na sle- ko ni tako belo, kot si je pred¬ stavljal. temveč je opazil v pos¬ lu že tudi gotove senčne stvari, ter je zahteval denar nazaj in da se podre kupčija, ali pa da je gos- podar hotel ostati kot družabnik. U drugim naseljima sam odr- = Agrarne Banke, zakonodavstvom a " led J og clai }. a naseobme \ d «- žao predavanja na koja je pri- = o sanaciji sela itd. brog druga svih, koji su imali pri- stU p ilo , uz rijetke izuzetke, či- Mr. Ph. Franje Hušpaur (14-- 37) rnji Bivši vodja dvorske apoteke na nlu Cetinju i diplomirani ljekarnik u Pragu i Bs. Airesu. Pohadjajte ovu jedinu našu lje karnu u kojoj čete dobiti dobar savjet i sve naše lijekove SVOJ K SVOME Kada udješ govori našim jezikom Lijekovi se šal ju po poručbi postom j )0 cijeloj Argentini Calle F. QUIROGA 1441 Dock Sud) U. T. 22^ - 7596 Avellaneda ovog tavo naselje. Od starih ljudi sam sabirao podatke za povijest kolonije; sabirao i snimao ‘slike naših tr¬ govina i radnja, popisao naša društva i njihov razvitak i za- v^nu, .v. ,, . . n v -t * '' bilježio sve ono što predstavlja naseobina, koja je* za vreme rata 11 Priuči, na km 3/, eekajuei na život, rad, i stanje našeg iselje- ’ prekomorski brod, da se ukrca n - tva Iz Bolivije sam otišao u Peru preko Arike, i drago mi je što parje, ki s to okolnostjo že raču- Skratka don Dinko je iznenada na jo. Tudi ta obrt je ena tistih, potegnil na prekunštnega Emi- za katero se zdi takemu novope- Lja revolver ter mu poslal tri če n emu začetniku ravnotako kot krogle v prša in ga smrtno ranil. priredi predavanje i predsednika Masarvka, -. o ^ prijatelja našeg naroda ne rečima , . n . e ’ '°' m ' ' ‘ sa 1 11 Ae . c * ei nego činima, - da se tako i naša , bl ° J^ na ?« n4o „ n ^ ^ naseobina, koja je* za vreme rata složno radila sa Čehoslovacima u . .. j v . AT Južnoj Ameriei, odnži njihovem kao pilot Bilaje strasnabura. Nez na se tacno kako se. je dogodilo, za gostilniško, da za njo ni treba prav nobenega pojma, ker se zdi na prvi pogled tako enostavno, Apsiti v leeeriji gostom mleko na mizo. Pred dobrim mesecem je dal ne¬ ki Emilio Morgandini v liste og¬ las, da prodaja svojo leeerijo v ulici Paragvaj 342, češ ker baje Konec: policija, in čez kdo ve ko¬ liko let trdega dela in varčevan¬ ja zapor in ubita ekzistenea. Ta slučaj naj bo našim roja¬ kom za svarilen vzgled, naj se tu¬ kaj ne spuščajo v kupci je z nez¬ nanimi ljudmi in v stroki, katere ne poznajo, a posebno ne pozna- vodji i poglavaru, PUTNICI. Iz Evrope dopo¬ tovala je obitelj don Mi imela da je pao u vodu, kad je.sa pon- sam tim | em ofi | je ^ salll T, I, 10 l CamaC > k0J1 - ga Je u Ariki otkrio malu (22 člana) i - - , imao odvesti na mesto njegove , -.. v .... j Mihanovica, a za Peru po pošlo- službe i znenada j e za viknuo u i i vima otputovao je g. Arh. J. Markovič. Iz Parana ovamo doputovao je jio poslovilna don Alberto Maran- gunič, naš kozul za Entre Rios. ORNA KUGA U KORDOVI. Gotovo su sve sami trgovci. Iz Arike odoli u Peru, i nasta- vodi. Bacili su mu dva puta ko- nop, ali nije imao sreče da se T • . , , , • ulivati, nego se je ponorio te ta- f lh . ^ u Luni, odakle sam obi- ko izgubio život lazl ° oko ! 1C * 1 g f ]G , Sam d0Sa ° Pokojnik bio je blagajnik na- dal P ot ^bn^h podata,ka o sva- šeg Društva Uzaiamne Pomoči kom nasem nasel P l 11 Peru - Pre ' neki Dinko Bianchi, ki je dejal, da sicer o leeeriji nima pojma, da bi se pa vendarle rad posvetil tej lazio okolici* i gdje sam došao stroki ter vtaknil notri prihran- je jo vseh trikov, katere v nji pre¬ misli odpotovati v Evropo. Pri- brisani sleparji morejo voporabi- javilo se jih je več, ali tiček je ti naprain neizkušenemu zaeetni- čakal, dokler ni prišel tak inte- ku. Zapomnite si posebno to: vsaj resent, katerega bi se dalo os- dogovore in pogodbe delajte pred triči. Jz Rosarija se je pripeljal našim konzularnim odvetnikom, a ne dajajte niti deset pezov are drugače, kot pred tem pravnim svetovalcem. POMPAS FUNEBRES CARRUAJES ALJ TOMOVI LES (5-39) (n - - * ^ V.. * / ll t j VI ■ I t • * V -A- v/ * 1 • - y I • 1 • • Opetovano smo opozorili naše na Boci. Rodom 7 je bio iz Dola ^ ezinoj puta sam cuo Naši ljudi su me u svakom podpisalo prodajno listino. No¬ vi mlekarski, ali bolje mlečni podjetnik, je res izročil lepi ti- čilišča. Najvažnejša lastnost nove vrste je ta, da raste 10 krat hi¬ trejše. kot dosedanje, tako da sočak in s prodajalcem temeljito daje vsako leto po 18.400 kg le- L 447- LA MADRID - 457 i.ionoi=r,z -togot U. T. 21, Barracas 0533 zadi kraj Alte Cordobe, gde je obolela cela obitelj Montiel te su 4 od njih umrli. Koncem mar¬ ta umrla je Sgodišnja Ivanka. Zatim obolio je Dinko te nežna- *e ispit za pilota reke Parana, re6i: ovako nam nikad niko nije . a u tom svojstvu je izgubio i govorio. Ni gdje nišam izrekao ni j ■ J život. jednu praznu frazn, nego svuda 2 HOTEL BALCANICO Buenos Aires - Calle 25 de Mayo 746 - U. T. 31 Retiro 3727. NAJVEČI I NAJBOLJI JUGOSLOVENSKI HOTEL U ARGENTINI. Osnovan god. 1909. . Zračne sobe, domača kuhinja, umerene cene. Izragjujemo originalni BALKANSKI BELI SIR, k iselo mleko YOGURT, sa mikrobima, koje smo donesli izravno od onamo i koji jedini davaju yogurtu zdravstvenu vrednost, ugotovljeno 0( | prof. Močnikovo. (20-42)' JOC=Z= o D c Pokojnik ost a vi ja za sobom su- govorio “onako kako je”. v T 11 ' P ru 8’ u i jednu kčer, brata Matu Videči, koliko naš svijet u ' i o st0 r o U .\ sao 11 Kordobl i dva brataniča. Znao si je stvo- Juž. Ameriei strada kada nepo- ° ko ." lb .? ] ^ nika ^ a ^f da na riti izvrstan gospodarski položaj, zna nijednog zanata — i znajuči pose u pnjateljima u Alta C m- pa je njegova smrt tim tragičnija, da nam u vlastitoj domovini < o ) a. vad mu je po noc-i pozlilo p 0 gt 0 mu nije sudjeno, da u sta- spretniji i spremniji tudjinci posa .0 je^ u Asist. 1 oblica gde su iam godinama uživa plodove svog kruli otimlju — svuda sam ise- . ccnid tek ugotovili pogibeljnu dugogodišnjeg rada. Udoviči došlo je izraziti sauče- zarazu, ga otpremili u bolnicu te ljenicima preporuča>o “Hrv. Ra¬ dišu”. Da mi se na neki način ono OBOE O n izolirali, a pošli za 30 p e ona šee bezbroj naših obitelji; može j aezmficirati knrr u Lozada. Ivo- šemami sviv šti> ih ži\d lia Boci. kao •■•••••"—{ l.ko ljudi je mogao zaraziti da- obitelji Migeta, Radič, Dorič, Vis- u 3 i po pop. Sahranjen je u gro- Kle samo jedan bolsmk lutajuci kovic, Rubinič, Ilič, Bule, Ozimi- bniei našega Društva, simo i tamo, dak se nije sazna- ca, Pop itd., itd. Ucviljenoj obitelji prilikom ove lo za značaj bolesti, i koliko je Pošto pokojnika nisu odmah tragične smrti vernog druga mogao ostaviti za sobom zaraz- mogli nači zbog uzburkane vodo, Društva i iskrenog prijatelja naji- m i klica. • sprevod obavio se je tek 7.o.m. krenije saučešče. SHIPING AGENCY Jonas JOKUBAITIS PUTNE KARTE, odlazne i po¬ zivne, uz najniže cene DOZNAČIVANJE novaca u din. ili dol. u sva mesta Ju¬ goslavije. ČUVANJE i OTPREMANJE iseljeničke POŠTE POSLUŽIČEMO Vas u VA¬ SEM jeziku OTVORENO radne dane od 8 ujutro do 7 na večer. Bs. Aires - SAN MARTIN 661 U. T. Retro 431 - 1754. (37 - 4S> j N." 51 « GOSPODARSTVO » Pag\ 3 Iz Argentine, Chile, Uruguaya, Brazilije i ostalih država Južne Amerike novac se šalje pomoču bankovnih čekova. Otidjite it sigurnu banku, koju Vam je preporučio naš Kon¬ zulat ili koji Vaš rodjak ili dobar prijatelj. U banci kupite ček, koji se plača u Londonu, a glasi na engleske funte. No možete kupiti i ček, koji se plača u New-Yorku, a glasi na ameriške dolare. Kod kupovanju čeka tražite, da se na njemu napiše: “Plačanje po naredbi Poštanske Štedionice, Beograd.” To se engleski piše ovako: „ Da ne bi ček ntožda putem zapao u nepozvane ruke, trazite u banci da ga prevuku dvema kosim črtama. To se engleski kaže: Zabilježite kod sebe broj čeka i ime banke, koja ga plača pa onda ček pošaljite u preporučenom pismu na ovu adresu: L L placer del 'camping aumenta cuando se rea- liza comodamente en automč-, vil. Adquiera Ud. un Doble Faeton Ford y aproveche los dias bermosos de verano. rea- lizando con los suyos largas excursiones por los mas pinto- rescos lugares de la Republica. El Faeton Ford es el coche ideal para estos paseos, por su confort. su bien concebido motor, su admirable suspen- sion y su extraordinaria faci- lidad de manejo. * DOBLE FAETON $ 1.825.- m/n. (s/tv. Bs. As.) Paragolpes $ 55adicional FRANCUSKO SRPSKA BANKA PARIŠ, BEOGRAD, LONDON, SKOPLJE, BITOLJ, NIŠ, KOS MITROVIČA, SOLUN. Osnovana 1910 god. Osnivači i največi akcionari su: BANQUE OTTOMANE — BANQUE DE PARIŠ ET DES PAYS - BAS i SOCIETE FINANCIERE D ORIENT čiji kapitali i rezerve iznose više od <4.000,OOO.OOO dinara. AKO ŽELITE DA STE SIGURNI ZA SVOJ NOVAC I DA VAM ON DONOSI SIGURNIH 6 y 2 o o (šest i po od sto) GODIŠNJE VI GA ULOŽITE U NAŠU BANKU Ivo želi veei interes na uloženi novac, neka se za uslove obrati pismom na nas, pa de¬ mo mu odmah javiti uslove. Imajte na umu američkn poslovicu “SAFETY FIRST” pa s toga pazite kome povera- vate svoj teško zaradjeni novac. Kod nas ste sigurni a imate i dobru kamatu (interes). Imamo i sada veliki broj ulagača iz Južne i Severne Amerike i Kanade. ULOŽENI NOVAC ISPLAČUJEMO ODMAH I BEZ OTKAZA SAMO MORA DA NAM SE POŠALJE KNJIŽICA. Dinar je stabilan, te nema bojazni za gubitak. Novac možete slati n dekovima ili pistnenom doznakom u Dolarima ili Dinarima, te ga kao Vaš ulog upisnjemo na Vaše ime u Dinarima, ili novac u starom kraju Vašim obiteljima isplaeujemo. Najbolje da pošiljko novca Vašoj rodbini ili na nlog vršite preko BANQUE FRANCAISE ET IT ALI EN N E POUR L’AMERIQUE I)U SUD ANGLO-SOUTH AMERICAN BANK LT1). i E RN ESTO TORNOUI ST & CO. LTD. koje stoje s nama u neposredno j vezi i koje če Vas najbolje poslužiti. Pišite na svom maternjem jeziku. Naš je naslov FRANCUSKO - SRPSKA BANKA (14 - 50 ) BELGRADO (YUGOSLAVIA) — EUROPA sa na hektar. Ce se bo moglo do¬ biti željene mladike, se jih bo porazdelilo med naseljenci po otokih v Delti, da napravijo z njimi poskuse. Oporazjamo na to novico naše rojake v Slovenski naselbini v Mendozi. O važnosti topolov smo že opetovano govorili, posebno zadnjic v članku “Dobrodošel obisk*’. Če se bodo poskusi obnesli, bomo o tem svojim ci¬ tat el jem seve čim natančnejše sporočali. Josip Johovič Pittsburgh, Pa. KAJ SEM VIDEL V RUSIJI Potovanje v Rusijo rn dogodki v boljševiški komuni. n. Mod vožnjo od postaje Sebe- ševe do Moskve smo videli na progi delavce in med njimi tu¬ di — otroke, ki so delali. 0- troei, ki so mogli biti stari od 14 do 16 let, so bili napol nagi in bosi. Ko sem to opazil, je pr¬ vič začela moja navdušenost za Rusijo padati. Vse drugače sem čital v “Radniku”, kako se so¬ vjeti brigajo za naraščaj. Na neki postaji se vlak usta¬ vi in mi izstopimo, da si kupi¬ mo kruha ali kaj drugega za v ustaj. Človek vi postajni proda¬ jalni nam pokaže črni kruh iz semena solnčnih rož. Čudoma- ga gledamo, toda tako gladni še nismo bili, da bi jedli tak kruh. Skušamo dobiti belega kruha na drugi postaji, toda ni ga bilo; ponujali so nam kruh iz solnčnice. Tolažili smo se, da pridemo kmalu v Moskvo in’ tam bo vsega dosti — a čakalo nas je še večje razočaranje. Ko se vlak ustavi na kolodvo¬ ru v Moskvi, ni bilo tam niko- gar iz naše komune, ki bi nas sprejel kakor nam je obljubil agent v New Vorku. Agent je rekel, da pravočasno sporoči v Rusijo naš prihod in v Moskvi nas počaka zastopnik, ki nas od¬ pelje s seboj. Zdaj smo zijali in izpraševali drug drugega, kod in kam. Na kolodvoru so se po¬ dili na vse strani. Najprej nas obkoli četa nosačev prtljage. Povemo jim, da gremo v komu no in potem so nam dali mir. Bili smo lačni in nekaj naših potnikov je šlo naravnost v ko¬ lodvorsko gostilno* * Jaz z ženo in otroci ter z enim Rusom iz naše skupine mahenemo v koope¬ rativno restavracijo zunaj po. staje. Za sobe in družino naročim pet krožnikov juhe, pol funta šunke in belega kruha. Kruh so prodajali v majhnih hlebčkih, nekaj večjih od jajca in cena je bila 20 kopejk za hlebček. Zato smo rajši poklicali črni kruh iz solnčnie, da| še tega okusimo. Juha, takozvajii ruski “boršč”, katero so nam prinesli, je bila taka, kakršne še nisem videl v svojem življenju, še manj pa je¬ del kaj takega. Bilo je v vodi kuhano listje blitve (sladkorni repe) s par koščki slanine za za¬ čimbo. Izvzemši drobtin začimbe je to hrana, s kakršno pri nas v starem kraju krmijo svinje. Ko pa sem vprašal za račun, sem še bolj osupnil; pravzaprav me je oblil vroč znoj. Za pet juh, vsaka 75 kopejk, 3.75 rublje, pol funta šunke 1.10, skupaj štiri rub¬ lje in 85 kopejk, kar znači v ame¬ riški vrednosti po 50c za vsakega — in še smo ostali lačni. Spomnil sem se besed našega pesnika Pre- radoviča: “Mili bože, kud sam zaŠo...” Medtem niso bili naši soclrugi, ki so ostali na kolodvoru, nič na bolj era. Tudi njih so v restavra¬ ciji dobro odrli za pravtako ju¬ ho, toda oni so to prezrli v skr¬ beh: kod in kam gremo, da pri¬ demo v našo komuno? Eden na¬ ših Rusov in prijatelj Poljak sta šla k načelniku postaje za pojas¬ nila, zakaj nas ni nihče počakal in kam se moramo obrniti, da pridemo v stik s kakim uradom ali uradnikom, ki se briga za na¬ seljence v komuni. Načelnik je nekam telefoniral, ampak izvedel ni nič. Nato naletimo na kolodvo¬ ru na nekega Rusa, ki je govoril angleški in ta se ponudi, da nas odvede na “Krestjanin” (kmet¬ ski dom): Stopil je k telefonu, toda postaj en ač el ni k mu kratko- malo ni dal telefonirati in mu ce¬ la ukazal, da z nami ne sme go¬ voril angleški. Končno smo izvedeli,- da mora¬ mo iti na drugi kolodvor, odko¬ der odhaja vlak v Iverson v U- krajini, kjer je naj bližja posta¬ ja za našo komuno. Ker je ta ko¬ lodvor na drugi strani Moskve, smo šli tja s tramvajem. Bilo nas je trinajst odraslih in sedem otrok. S seboj smo vlačili ročne kovčege, ki smo jih zložili bli¬ zu vhoda v tramvajskem vozu in tam nas je nekaj ostalo, da smo pazili na prtljago. V voz se je natlačilo še dosti drugih ljudi in bilo je tesno. Naenkrat naš sopotnik Albert LuČiČ opazi, da mu visi verižica ure iz žepa. Otiplje žep in ure ni bilo včč. “Okraden sem, šla mi je ura!” vzklikne preplašeno. “Nemogoče! Tukaj v Rusiji da bi te okradli?” se čudim jaz. Ni bila šala. Dobro, da mu ni¬ so vzeli še verižice. Ostali pa smo brž pobirali papirje, peresa in ure iz zunanjih žepov ter jih stlačili v notranje in zapeli smo si suknje. Tedaj sem se spomnil, kako sem čital v “Radniku” neki članek, v katerem je bilo rečeno, da v Sovjetski Rusiji ni nobene tatvine. Neki A meri kanec, ki je bil v Moskvi, je baje o polnoči obiskal nekega znanca, ki je imel pro¬ dajalno zlatnine in ur. Sla sta v neko sosednjo hišo in lastnik je pustil prodajalno na stežaj odpr¬ to. Ko ga je Amerikanec vprašal, zakaj pušča vrata odprta, mu je boljševik odgovoril: “Mi se ne bojimo tatov. V Moskvi je samo eden Amerikanec in jaz sem z • • in njim! Kaka laž! Lučičeva ura, ki ga je stala $ 80, priča drugače o tem vprašanju. Obenem mi je padlo na um, kaj mi je pravil znanec Geza Spičič, kako je urednik “Radni- ka” Zinič na konvenciji v Cleve¬ landu govoril delegatom zajed- nice, da v Rusiji nihče ne krade, in če človek kaj izgubi, lahko pri¬ de čez tri dni na ono mesto in najde izgubljeno stvar nedotak¬ njeno! Jaz bi rad videl Ziniča v Moskvi na tramvaju, kadar se bi na hjega spravili žeparji in da potem"pripoveduje, kako ni tatov v Rusiji! Medpotoma smo menjali tram¬ vaj, ali postali smo oprezni in tako nismo bili več okradeni. Čim pridemo na drugi kolodvor, po¬ ve Lučič svoji ženi, kaj se mu je zgodilo in žena je udarila v jok — drugi smo pa stali v gruči kot splašene ovce in pazili na žepe in prtljago. Tudi naš Rus, ki je bil v odboru naše skupine, je bi! preplašen in drži se on, brate, za žvp še bolj nego mi. Na kolodvoru je bilo silno do¬ sti ljudi. , Ti ljudje nekam po¬ tujejo, si mislim, gledajoč okoli sebe. Toda revni so mi ti potni¬ ki. Ge naš kmet v starem kraju kam potuje, se vsaj obleče v najboljše, kar ima, in če je ves zakrpan, je čist. To ljudstvo na moskovskem kolodvoru je pa iz¬ glodalo kakor čreda zadnjih be¬ račev • umazani, razcapani, da so kosci viseli z moških in žensk. Vsi so nosili cule, obleko, ali ži¬ vež, ne vem. Legali in naslanja¬ li so se na klopi, mnogi so pa stali, ker ni bilo prostora in pr e žali na sedež, če se je kdo dvignil. Kaj je to, kak je to narod, kaka zemlja? — sem se vprašal v mislih, toda rekel nisem nič. Našo grupo so takoj začeli oblegati nosači z vprašanjem, kam gremo. Poleg nosačev je bi- lo tam vse polno uradnikov v uniformi in s kapami ter trako¬ vi. Dognali smo, da nosači po¬ birajo vozne listki; za one, ki odhajajo. Trojica od naše sku¬ pine — Poljak, eden Rus in eden Slovak — imeli so ostati na tem kolodvoru, da počakajo na naše velike kovčege in jih spremijo v komuno. Nosači pobirajo listke in zah¬ tevajo od vsakega dva rublja, oni pa, ki so nosili ročne kovče¬ ge, hočejo, da jim plačamo po tri rublje. Naš sopotnik Rus jih vpraša, kako morejo toliko zah¬ tevati. “Čitajte naša unijska pravi¬ la,*’ je bil odgovor. Naš Rus je pa vztrajal, da je to preveč. Pomagamo si sami in damo le po 50 kopejk. To je povzročilo vihar med nosači, a mi tudi nismo molčali. Medtem je imel vlak potegniti in prole¬ tarski nosači so se zadovoljili s tem, kar smo jim dali. Kasneje smo zvedeli, da linij¬ ski delavec v Rusiji prejema največ poldrugi rubelj plače dnevno, ti lopovi so pa hoteli iz¬ tisniti iz nas po tri rublje samo zato, da nam odnesejo kovčeg na vlak. Da, v Rusiji ni izko-" •riščanja, dokler nisi tam! Kljub vsemu temu še nisem izgubil vsega upanja. V komuni bo drugače! Ti ljudje v mestih se še niso navadili živeti po pravih komunističnih načelih, sebični so kakor v Ameriki, vsak gleda zase. V naši komuni pa bo vse dobro in pošteno! — S to nado, čeprav že dosti razočaran vsled dotedanjih izkušenj, smo krenili z vlakom iz Moskve pro¬ ti naši komuni “Krasnoje Zna- mje”. Stepan Poljak, eden Rus in Slovak so ostali v Moskvi, da počakajo na našo veliko prtlja¬ go, ki smo jo poslali iz Rige s tovornim vlakom. Ta naša troji¬ ca je najprej iskala prenočišča. V prvem hotelu ni bilo prostora, v drugem tudi ne za vse tri in šele v tretjem hotelu za inozem- ce so našli sobo. Neka devojka jih vpiše v knjigo in jim pove, da mora vsak plačati šest rub¬ ljev in 10 kopejk. Na vprašanje, zakaj računa toliko, je rekla: “Dva rublja, ker sem vas vpi¬ sala in štiri rublje ter 10 kopejk za sobo.” V Ameriki ti zaračunajo tri dolarje za sobo in tedaj znaš pri čem da si, v Moskvi pa plačaš dolar za vpisan j e svojega ime¬ na ! Ostali so tri dni v Moskvi. Tretji dan srečajo nekega člo¬ veka iz naše komune, ki je pri¬ šel po nas! Nekje se je bil izgu¬ bil ali je morda imel kak važ¬ nejši posel, ker se mu-ni nič mu¬ dilo Svetoval je naši trojici, naj gresta dva takoj v komuno in naj samo eden čaka na kovčege, da si prihranijo stroške v hote¬ lu. Tako je tudi bilo. Naši kov- eegi so prišli za nami v komuno šele čez mesec dni! (Dalje prihodnjič.) 17 Mm i 36 MM\ V 49. broju np.vine opširno smo javili o strašil oj nesreči što je zadesila jugoslovenski brod “Dak- su”, koja se je potopila sa svom posadom. Zajedno upitali smo naše ovdašnje pomorce, da li ne misle i oni početi sa kojom akci- jom, pa da bar moralno, ako več ne materijalno. svom saučešču pril ikoni ove straš¬ ne nesreče, koja je zadesila nji¬ hove drugove-pomorce u starom kraju i njihove porodice. U domovini saučešče bilo je sveopče, bez razlike, po svim koli¬ činama naše države, od Zagreba pa do Prilepa narod dao je oduš- ka svojim osečajima priredjivan- jem misa zadušnica i sakupljan- jem doprinosa za osirotele obitel- ji nastradalih pomoraca. U nas¬ tavku objavljamo prema “Jugos- lovenskom Pomorcu” opis do- tišnih svečanosti u Dubrovniku i to u nadi, da naš poziv ne ostane uzaludan i da če naci oda- ziva u našo j Južno j Ameriei, ko¬ ja se je inače uvek odlikovala, kad se je pokazala potreba, da budemo uz svoju staru domovi¬ ni! ne samo u časovima veselja, nego i tmurnim danima žalosti. Veličajne komemoracije pogi¬ nulih sa “Dakse” u Dubrovniku i Splitu. Dubrovnik, 13. veljače. Dan komemoracije žrtava poka- zao je u puiioj mjeri kako je u Dubrovniku i njegovoj okolici od- jeknula katastrofa “Dakse” Od sinoč čitava javna rasvjeta za¬ vij ena je u crninu. Izlozi naju- glednijih radnja u glavnim uli¬ cama Kralja Petra i Kraljice Ma¬ rije, zastri su črnini platnom sa raznim epigraniima, koje su izda¬ li prijatelji i drugovi nestalih mornara i zapovjednika, te skoro sva kulturna i nacionalna udru- ženja u Dubrovniku. Jutros več prije 9 sati započelo se sa zatva- ranjem svili radnja u gradu i u predgradima. U 9 i pol sati zapo- čele su svečane zadušnice u ka- toličkoj katedrali. Mišu i opijelo služio je dubrovački dijecezans- ki biskup g. Josip Carevič uz ve- liku asistenci ju klera. Na sred crkve podignut je veličanstveni katafalk na kojem su se videli razni brodski dijelovi i pojasi za spasavanje sa napisima “Daksa” i drugim brodskim atribut ima. Crkva je čitav sat prije poeetka mise bila več potpuno uspunjena gradjanima tako da je prije za¬ dušnice policija morala zatvoriti sve ulaze u crkvu. Zadušnicama su pored predstavnika Dubro- vačke parobrodske plovidbe, pri- sustvovali predstavnici svih voj¬ nih i civilnih vlasti te strani kon¬ zuli. Osobito tužnu sliku prika- zivale su ki up e. obitelji i svojte poginulih mornara i zapovjedni¬ ka. U crkvi je u početku vladala potpuna tišina. Culo se samo tiho ječanje rodbine. Na koru p jeva o je dubrovački pjevački zbor “Dn- brave” “Osiobodi me” a zatim je dubrovačka filharmonija izvela Beethoven o v posmrtni marš. Po svršenim zadušnicama ncesnici krenuli su u pravoslavni! crkvu Sv. Blagovještenija. Liturgiju slu¬ žio je dubrovački protopresbiter Sava Barbič,- a na jektenija od- govarao je kor srpskog pjevae- kog društva “Sloga". Crkva je svršenim zadušnicama u pol 11 šudjeno”. Zatim je dubrovačka u gradskoj luči ukrcali su se na naročite brodove DubrovaČke pa- bila isto tako puna gradjana. Po roplovidbe predstavnici civilnih i vojnih vlasti, pomorski kapetani i strani konzuli, a zatim g. dr. Carevič sa velikim brojem dn- brovačkih svečenika. Brodovi su u 11 i tri četvrta isplovili pred gradsku luku. Na obali bila je postrojena jedna četa mornarice ’ i L. V, ^ i pješadije sa dubrovačkom grad- skom glazbom i pjevačkim društ¬ vom “Dubrava”. Sa broda najs- tariji kapetan g. Bronzan točno o podne spusti o je u more vije- nac sa našom državnom troboj- kom i znakovima paroplovidbe. O vaj svečani čin brodovi su poz¬ dravili sirenama, a sa obale pje- vačko društvo “Dubrava” otpje- valo je Mendelsohnovu “Tako je grad« liska glazba odsvirala joda n posmrtni marš, našto je nastalo 5 minuta šutnje. C 12 i pol sati krenuli su brodovi ponovno u gradsku luku, a, u to vrijeme sa svili gradskih erkava zvonila su zvona. Kako doznajemo doznači- la je Uprava Dubrovačke Paro¬ brodske Plovidbe za siročad i udove posadi 4 “Dakse" svotu od 300.000 Din. - t I Pag. 4 « GOSPODARSTVO » N.* 51 ZA JEDINSTVO HRVATA I SRBA (Nastav. sa str. 1, stup. 7) kopajte više jame brat bratu, vec radite zajedno za vašu buduenost i za vaš na predale, a kanite se stare misli o posebnoj Velikoj Hrvatskoj ili Velikoj Srbiji. Ne za bora vite uz to, da je vas dosta, da niste medju manjim na- rodima, da vas ima skupa Hrva¬ ta i Srba do 10 milijona, i da se protežete kao jedmi kompaktna eijelina. od ovoga vašega mora sve do Bugarske i Turske. Vi ste dakle dosta veliki narod, nego vam fali svijest narodnog jedins- tva, a torne je uzrok sto ste do- de velik n svakom pogledu, jer kao sto pojedinac tako i narod biva ono, sto hoče da bude i za čim radi da postane. Hrvatski i srpski narod čeka ve¬ lika zadača Vaš je narod eminentno težaški, ima vas više od 90 pošto poljo- djelaea i tim postaje prvom za¬ je naučite kako če umivati, čisti¬ ti i odgajati svoje dijete. Toga nam je velika potreba. To isto morate i vi raditi. Ne treba nestrpljivo iči za velikim promjenama, valja biti ustrpljiv, zadovoljiti se sa malim radom u selima. Tu čeka inteligentni! omladinu JADRANSKA STRAŽA Budu li oni oslobodjeni, osvjes- teni, jači i mogueniji, bit če jak i moguč vaš narod. U tom hrva- tskom i srpskom težaku, tu leži vaša Velika Hrvatska i Velika Srbija. Treba raditi dakle socijalno i sada bili razili jel jeni u više dr- polit ički, treba narodnoj prosvje- dačom vašom osi obod jen ju, osv- veliki posao, prosvjetni i uzgojni. ještenje i podignuče toga da sada Tome posvetite, uz politički rad |)rezrenog zemljoradnika, tili ma- svoje sile, dijelite svoj nauk neu- lili ljudi, jer su oni vaš narod, kini, i tim čete vršiti veliku za-^ • V . • lil* žava, a u još više administrastiv- nih skupina. Osim toga podije- 1 i 1 a vas jo vjora na pravoslavne, katolike i muslimane. Nu po vje- ri se ne pravi razlika narodnosti. Vidite Njomačku: i tamo ima katolika i protestanata, ali niko- mu ne pada na um, da u torne vidi kakove razlike narodnosti; oni su svi, prije svega, Nijemei. Hrvati i Srbi, kao jedan narod, niste malen narod, veči ste od Madžara i mnogih drugih: ipak če vaš narod postati velik tek on- da, kad svaki pojedinac i cio na¬ rod bude tražio, bude litio da bu- Gde ima rada Buenos Ai- maja 1926. Vlada proVineije res je slagradila od do sada za ‘14 milijune javnih radnja. Dne 8. o. m. se jo licitiralo za 2,600.000 peča novih gradnja. Navadjamo ne k ege najvažnije ‘u svrliu informacije naših radnika u spomenutoj provineiji. U La Fiati če se graditi: Zgrada za Ravnateljstvo Arhitekturo, $ 550.000 l v komesarija $ 132.000 2* za 3* 4* 5' 1 6» 7» V yy yy yy yy yy yy yy yy yy yy * • yy 95.000 115.000 90.000 101.000 104.000 70.000 96.000 Morse i A 8» Podkomesarije: Segui $ 26.000 d unin-Saforcada, Roča po $ 26.000 Alem i Alberti po $26.000 San Komando $ 88.000 Perez Milan-Ramallo $ 26.000 Mar del Plata $ 26.000. škole: M or on Tolosa Feder. Agraria Saladillo N ort e Bolivar Patronat za deeu u Bahia Blanca $ yy yy yy yy 186.000 116.000 35.000 38.000 133.000 ” 217.000 Radionice za odelo $ 106.000 ti posvetiti na.fvišu pažnju,, eko¬ nomski podizati narod,, a uz to se politički organizovati. Uz pri- vredna pitanja, kao što je u vas, na primjer, kmetsko pitanje, mo- rate se i politički organizovati, da uzmognete imati u opčini, u sa¬ boru i u parlamentu ljudi, koji če raditi za vaše dobro i vaš na- predak. Budete li se baviti, ko što tre¬ ba, privrednim podizanjem vaše¬ ga seljaka i težaka, kazat če vam možda protivnici, da je to lih pi¬ tanje kruha, da se bavite odveč pitanjem kruha. Ali, nije li to baš najidealnije, da ona j, koji ima kruha i kojemu nista ne fali, nas- toji da pribavi kruha onomu, ko¬ ji ga nema, da i on ne trpi bar glad i žedju, pa da tako okrepl¬ jen, uzmogne raditi za idealnije cilje ve Jučer sam bio s prijateljima u nekim vašim selima, da vidim na svoje oči kako vaš narod živi. To mene više zanima nego li Dio¬ klecijanova palača ili razgledan- je drugih starina, pa kad sam gle¬ dan te Seljake, njihove kliče i nji¬ hov živ »1 i o torne razmišljat), spo- menuo sam se velikog Turgenje¬ va, koji je dao dobar nauk rus- koj inteligenciji. C Rusiji živi mužik slično va¬ šimi seljaku i težaku, lialazi se skoro u istim nevoljnim okolnos- tima. Kad su i tamo mladji inte¬ ligentni ljudi počeli da zalaze u narod, da rade za nj. nisu doista znali što bi počeli, več su zane¬ seni svojim dalekosežnim ideali- ma stali da organizuju tajna po¬ liti č' k a društva, k o ja bi bila to- bože ima la da oslobode pult. Med¬ ju te žarko oduševljene mladiče dolazi kasni je jedan tehničar, ko- jim otvoreno kaže: Vi hočete da žrtvujete m a kar i život za svoj narod, vi mislite da čete ga taj¬ nim vašim društvima osloboditi. Ne, narodu ne treba vašega živo¬ ta, nego vašega nauka. Radje ga vi naučite, kako treba da bude čist, da se umiva, da ltuču u re¬ du drži: naučite ga čitati, pisati i računati,- podignite ga, pokažite mu kako bolje i udobni je da ži¬ vi. Uzaiite Ženu, seljakinju, pa daču, a vi čete sami od dodira s narodom imati koristi, jer čete od njega koješta i vi naučiti. Budete li tako radili, budete li se baviti tim sitnim radom, podig- nete li, poučite li i ekonomski una- predite vaše seljake, to če tek biti tmelj Velikoj Hrvatskoj ili Ve¬ likoj Srbiji U nadi, da če se do toga doči, da če se tako raditi, ja vam naz¬ dravljam kličuči: Živjelo srpsko- hrvatsko narodno jedinstvo! Ovaj lijepi govor bio je pro- tumačen na naš jezik, te preki- dan uz burno povladjivanje. Za Masarvkom govorio je ge¬ neral V olodmiro v, zaliva 1 j u j uč i na bratskom pričeku i govoreč o prosvjetno - privrednom jedinstvu Slovjena. T njegov govor bio je protumačen i vatreno pozdrav¬ ljen . Sad je usta o Ante Jurašin, da kao pred sjednik "Težačke Slo¬ ge” jezgrovito pozdravi prof. Ma- sarvka, ističuč njegov rad za po¬ dignuče i prosvjetu maloga puka, a dr. Mato Harlovič pozdravio ga je biranim riječima u ime svo¬ je i istomišljenika Srba za nje¬ govo zauzimanje i zagovaranje jedinstva i sloge izmed ju Srba i Hrvata. U ime radnika srdačno ga je pozdravio g. Dragomir Ra¬ diča, dok se gdja Tudor, pozdra¬ vljajoč velikog gosta, obratila na prisutne molbom da ne uskrate novčane pripomoči, kad se ovili dana bude šahiralo za unesrečene obitelji optuženih Srba, pa da ta¬ ko i djelom, a ne samo riječima zasvjedočimo naše bratstvo sa Srbima . Za vrijeme večere zbor hrvats- ke napredne omladine pjevao je rodoljubne pjesme, a pošto se je primakao čas, kad su gosti imali da krenu parobrodom put južne Dalmacije, prediožio je dr. Smo¬ di aka, da se završi večera i da se otprate gosti. Do pristana sv. Petra, gdje su se imali ukrcati na parobrod, klicalo im se i pje- valo, a na rastanku s klicanjem, mahanjem kapa, klobuka i ru- baca nije se prestalo, dokle "Pa- nonja” s milim gostima nije ža¬ rna kao za digu. Njihove rodoljubne i poučne riječi i ugodni časovi, što su na¬ ši sumišljenici sproveli u srijedn večer, ostat če svakome duboko u srcu zasadjene. živio Masaryk! živio Volodi- mirov! (Nastavak iz br. 50) Mi imademo samo naše udru- ženje Jadransku Stražu. U inten- cijama je naše državne vlasti, da se o tom radu Talijana čim man je piše, ali nas to ne rješava impe¬ rativne dužnosti* da tom nama protivnom radu stavi jamo na svakom koraku živu, djelotvornu, organizovanu barij eru — rad naše Jadranske Straže. Napro- tiv — ovo je nesamo jedini odgo¬ vor, nego i jedini dostojni odgo¬ vor na bezobzirnu kampanju Ta¬ lijana, da nam otmu Jadran. Zato u tom radu Jadranske Straže treba da učestvuje cio na¬ rod, svi sloj e vi i svi krajevi naše zemlje. Dosadašnja djelatnost Jadranske Straže pokazuje, zai- sta, da je njena ideja prodrla do slojeva iz svih krajeva Otadžbine. Njena se je organizacija, uz po¬ moč svih dobromislečih rodolju¬ ba, posvuda raširila te broji 374 ogranka sa oko 40.000 članova. To je lijep broj — ali to nije onoliko, koliko ova uzvišena na¬ rodna ideja obrane i unaprede- nja našeg mora može da traži. Da Jadranska Straža uzmogne izvršiti ono što se od nje traži — ona mora da ima — i može da dobre rodoljube pod svoj barjak! Njeni su ciljevi najkktuelniji i najhitniji! Dok je vremena, svak na posao za odbranu i unaprede- nje našeg mora i pomorstva ! Članovi su: a) redovni* koji pl&čaju mjesečni ulog od 1 do 5 dinar a, b) pomagači, koji pla- čaju mjesečni ulog od 10 dinara. Ovi primaju besplatno reviju ,,Jadranska Straža", c) uteme- ljači, koji uplate jednom za svag- da 500 dipara, d) dobrotvori, koji uplate jednom za svagda 1000 dinara i e) veliki dobrotvo- ri, koji uplate jednom za svagda najmanje 10.000 dinaiu u novcu ili zavještanju. Prijave za upis u članstvo tre¬ ba dostaviti mjesnoj organizaciji Jadranske Strtaže, a — ako o ve nema — nek se pošalju nadiež- nom Oblasnom Odboru ili pak izravno izvršnom Odboru Ja¬ dranske Straže, Split* koji če s njima dalje postupiti prema pro- pisimla društvenih pravila. sseldorf, 14.o.m.; "Der Mittag’’. Diisseldorf, 14.o.ni. ; "Rheinis- clier Anzeiger”, Krefeld - Uerdin- gen. lO.o.m.; " Dusseldorfer Stadt - Anzeiger”, 16 o.m.) član¬ ke o otoku Hvaru i njegovim krasotama, sa vrlo markantnom sl ikoni Hvara i njegove vegeta¬ cije. "Hvar je romantični otok, koji čitav spada u muzej”, kaže pisac članka, davši jedan kratak pregled historijskih. arhitektu- ralnili i umjetničkih znamenitos¬ ti grada Hvara. Ali za tim slijedi brižan opis sadanjeg Hvara i nje¬ govih klimatskih, kupališnih i lječilišnih odlika. ... "Uistinu, Hvar čini da zaboravljamo na sivo krajeve. u kojima se koče dimnjaci namjesto rožmarina i mirte, da zaboravl jamo kako ima krajeva gdje nam treba ju kaba- nice i ugljen za grijanje. Dani, provederii u Hvaru, to su san- jarski dani raja — utoliko više, što je život tamo jeftiniji nego 1* • i* • tt li i«rdle! • IZVOLITE OBNOVITI PRETPLATU! ima I <>* o- — i par milicna članova! Zato je kongres Jadranske Straže u julu 1929. proglasio ovo geslo: da se Padanji broj članova udruženja. mora u naj krače vri¬ jeme povečati na 100.000, jer je to preduslov, da se poslije toga članstvo još više poveča, udru- ženje još više ojača a ideja učvrsti. S^ak mora nastojati* da se u Jadransku Stražu upiše što veči broj članova, a nijedan ro¬ doljub, koji želi dobra svojoj Otadžbini, neka ne odbije pristup u ovu našu najpotrebniju naro- dnu organizaciju! Pored toga preporuča se svim članovima, da se pretplate i či- tliju društvene periodične časo¬ pise „Jadranska Straža" (mje¬ sečni ilustrovani glasnik) i ,,Mladi Stražar" (list pomladka Jadranska Stitaže), te da kupuju kalendare *,Naš Mornar", „Džep- ni Kalendar" i „Riba;rski Kalen- dar" i da redovno nabavljaju naše edicije. Isto tako preporuča se svim članovima, da kupuiu, troše i traže samo artikle Ja¬ dranske Straže: pisači papir, tin- tu, žigice, razglednice, gumi ara- bikum, olovke, pera karbon-papir i pečatni vosak. Time oni veoma mnogo moralno i materij alno podupiru Jadransku Stražu, pot- pomažuči je, da ispuni svoje za- datke. U sv!akoj pak prilici dobar član i prijatelj Jadranske Straže mo- rao bi da se sjeti doprinosom u njen fond. Jadranska Straža očekuje s ve Engleski geografi o Jugoslaviji: — PREDAVANJE U TERU MANCHES- "Manchester Guardian” od 5 februara o.g. donosi članak pod naslovom "Scenerija Jugoslavije. Romantika i šarenilo zemlje”, u kojemu bilježi ukratko sadržaj predavanja što ga je g. B. Bro- therton održao pred velikim bro- jem slušatelja u Geographical Ilall-u u Manchesteru. Predavan¬ je je priredjeno od mančesterskog geografskog društva, a bilo je propraceno skioptikonskini proje¬ kcijama. "Prije ra ta”, reka o je predavač, "bila je skoro pustolovi- na otiči na Balkan, pa su britans¬ ki putnici^rijetko tamo odlazili. Ali vremena su se izmijenila. jer se da nas može udobno putovati Jugoslavijom. U toj zemlji ima toliko interesantnih stvari, toli¬ ko prirodnih Ijepota, toliko sli¬ kovitosti seljačkog života, da sva¬ ki putnik biva time bogato na- gradjen za svoj put... Ko jed¬ nom vidi Dubrovnik na dalma¬ tinsko j obali. Crnugoru i njezinu prijestolnicu. otoke Lokrum i Korčulu, Trogir, Split i Šibenik, ta j če sigurno zaželjeti da upot- puni svoje putovanje, što če ne- sumnjivo stvor iti u njemu neo- doljivu težnju za ponovnim pos- jetom teg prekrasnog dijela Ev¬ rope ..." Nijemei o Hvaru : “OTOK VJEČNOG PROLJEČA” Pod gornjim naslovom donosi cijeli niz njemačkih novina ("De¬ utsche Bergiverks Zeitumr”. Dii- PRVI SLOVENSKI NASELJENCI V SLOVENSKI NASELBINI ll LA LLAVE” PRI OBDELOVANJU ZEMLJE ( 16 - 39 ) morete začeti obdelovati svojo zemljo, V NASTAJAJOČI SLOVENSKI NASELBINI če imate DRUŽINO — čim več otrok, tem boljše! Po natančnejše podatke obrnite se na dolnji naslov. Izpolnite spodnji kupon in ga nam pošljite: BANCO FRANCES y RIO LA PLATA, • Seccion «La Llave», Buenos Aires, Reconquista 165 -199 i Z ozirom na vaš oglas v «Gospodarstvu» mi pošljite pogoje za nakup zemlje v «La Llave». ; Ime in priimek: .-.-. Mesto in ulica . (ali zadnja, posta) . . novac Hrvate, Prekomorske prevoznice (šifkarte) iz Europe Pozivne prevoznice (llamada) Ameriku RANCO GERM ANICO DE LA AMERICA DEL SUD. Frente a la Av. L Alem, con la entracla a la Seeci6n Eslava. Ulaz v Jugoslovensko Orielen.ie POŠTE LEANDRO ALEM BUENOS kvadra i po od Plaza Mayo Jedna uecer