KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 57. INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1. avgusta 1935. PATENTNI SPIS BR. 11792 Naamlooze Vennootschap Chemische Fabriek L. van der Grinten, Venlo, Holandska. Postupak za izradu refleks-kopija. Prijava od 11 septembra 1933. Važi od 1 februara 1935. Traženo pravo prvenstva od 14 septembra 1932 (Holandija). Pronalazak se odnosi na postupak za izradu reflekskopija, pri čemu original biva pogađan od zračenja, koje je za vreme prolaza kroz svetlosno osetljivi sloj, bar pre njegovog izlaza iz istog raspodeljeno u mala područja većeg ili manjeg fotohemijskog dejstva. Pri izradi kopija zračenjem, sa malo pro-pustljivih, ili svetlosno nepropustljivih originala, ili sa takvih koji su propustljivi, ali koji imaju sa obe strane po jednu sliku, kao n. pr. obostrano ispisana ili naštampana akta, ili štampane stvari, upućen je čovek na zrake reflektovane sa originala. Osim postupaka koji služe ovome, kod kojih se upotrebljuje jedna kamera ili bar jedan objektiv, poznati su postupci, kod kojih se osetljivi materijal nalazi u kontaktu sa originalom, ili u njegovoj blizini i kod kojih se zračenje vrši kroz osvetljivi materijal. Takvi postupci poznati su u stručnoj literaturi. Pronalazak dodiruje ovu struku, pa će se u sledečem zbog jednostavnosti opisani postupak računati u reflektografiju, a kopije dobivene pomoću njega nazivaće se reflekskopijama. Reflektografija je još neusavršena. Pri-njenoj primeni na razne fotografske postupke, kao na one koji rade sa jedinjenjima srebra, hroma i sa diacojedinjenjima i mnoge druge postupke, pokazuje reflektografija u manjoj ili većoj meri nedostatak, što retko može, ili nikako ne može da da nezamagljene jake kopije. Poznato je, da se pri izradi reflekskopija radi tako, da se zračenje koje pada na original, pre ili za vreme prolaza kroz osetljivi sloj, raspodeli u mala područja sa jačim ili slabijim fotohemijskim dejstvom. Na jednostavan način postiže se taj efekt, ako se zračenje izvodi kroz jedan t. zv. raster, koji se namešta između izvora zračenja i osetljivog lista, preimućstveno u neposrednoj blizini osetljivog lista, a u datom slučaju u direktnom dodiru sa istim. Raster može da bude pokrivni raster, ali može da bude i u obliku sočiva, prizme ili sličan. Pri izvođenju postupka može se upotre-biti jedan osetljivi sloj, koji je namešten kao nosilac na jednoj ploči (Folie). Sve zajedno, t. j. nosilac sa osetljivim slojem naziva se listom. Takođe i raster može da pripada listu, ako je namešten na istom. Ispostavilo se da finoća odn. jačina elemenata rastriranja utiče na efekt. Kao jačina elementa rastriranja razume se u sledečem, u slučaju jednog linijskog rastera — pod kojim se razume i rastriranje u obliku šahovske table -—, širina p.okrivnih de-lova u mm. Kod drugih rastriranja uzimaju se cilju odgovarajuće mere. Ustanovljeno je, da je efekt, koji je u vezi sa određenom jačinom elementa ili rastriranja, zavisan od odstojanja između osetljive materije ili osetljivog sloja i ori- Din. 10 — ginala. To odstojanje biće u sledečem opisu nazvano odstojanje slike i izražava se u milimetrima Utvrđeno je, da je pri smanjenju jačine elementa potrebno i manje odstojanje slike, jer na taj način, postaje kopija oštrija, dok kod veće jačine elementa mora i odstojanje slike da se uzme nešto veće, da bi osetljivi materijal bivao pogađan u dovoljnoj meri od reflektovanih zrakova. Jasno je, da je stoga pri većoj jačini elemenata potrebno i veće odstojanje slike. Prema pronalasku postavlja se jedan nosilac koji je s jedne strane snabdeven jednim osetljivim slojem tako na original, da je osetljiva strana okrenuta od originala, čime je dato jedno odstojanje slike. Praktički moguće najmanje odstojanje slike, određeno je sa praktički mogućom najmanjom debljinom nosioca, koja opet zavisi od no-siočevog materijala. Odstojanje slike može se, ako se želi, povećati umetanjem jedne providne ploče između originala i osetlji-vog lista. Takođe se može odstojanje reguli-sati debljinom nosioca. Zatim se mogu debljine nosioca i rastera podesiti jedna na drugu, drugim rečima, uzima se veća debljina nosioca prema tome ako je veća jačina elementa područja manjegfotohemijskog dejstva. Ustanovljeno je, da se pri upotrebi po-krivnih rastera u izvesnim slučajevima postižu bolji rezultati, ako površina rastera — bar na strani okrenutoj prema osetljivom sloju jače reflektuje n. pr. ogleda. Reflek-siona moć pokrivnih delova rastera okrenutih prema izvoru zračenja ima još i to preimućstvo, što se uhvaćeni zraci bacaju natrag na stranu svetlosnog izvora, tako da se ta energija ne gubi, ili bar ne gubi sasvim, ako je izvor snabdeven jednim reflektorom, ili ako n. pr. radi na jednoj roti-rajućoj ili nerotirajućoj valjkastoj površini, ili sličnom. Takođe pri tome nastaje i to preim' ćstvo, što se raster manje zagreva i stoga (u datom slučaju) ne treba da se hladi, kao što to treba da se radi kod rastera, čiji pokriveni delovi apsorbuju zrake. Sada se može list snabdeti rasterima koji su preimućstveno takvi, da se mogu skidati sa osetliivog lista n.pr mehanički, ili pranjem vodom, ili drugim rastvorenim sredstvima, ili pranjem uz istovremonu mehaničku obradu, ili na neki drugi način. Takođe mogu da nastanu preimućstva, ako se upotrebi reflektujući rasterni materijal. Sa uspehom se može takođe nanositi na osetljivi list.rasterni materijal, koji zadržava fotohemijski delujuće srake n.pr. ultravioletne zrake, a druge zrake propušta, Raster mora uvek da se namesti direktno na sloj osetljivog materijala. Od koristi je, da se osetljivi slojevi snabdeveni sa odgovarajućim rasterima puštaju u prodaju. Prema pronalasku treba samo osetljivi sloj na pravilan način postaviti na original (da je osetljivi materijal okrenut od originala), zatim namestiti raster (ako isti već nije namešten na sam osetljivi sloj) i onda je stvoren ispravan uređaj za izradu refleks-kopija. Pronalazak se može primeniti na sve uobičajene osetljive slojeve, kao one sa je-dinjenjima srebra, sa diacojedinjenjima i sličnim jedinjenjima. Primer: Na jednu bromsrebrnu ploču nanosi se fotohemijskim putem tačkasto rastriranje sa srednjom jačinom elementa od 0.1 i pokrivnim faktorom 0.9, čije se propustljive tačke nalaze u uglovima kvadrata. Sloj slike tako dobivene rastrirane ploče, dovodi se u dodir sa osetljivim slojem jedne bromsrebrne ploče debljine 0.1 mm, čiji je bromsrebrno-želatinski sloj debeo 0.01 mm. Prema neosetljivoj strani te ploče nalazi se jedan original, koji se sastoji od jednog štampanog tabaka. Ova tri tako sastavljena dela meću se na uobičajeni način u ram i osvetljavaju se kroz rasternu ploču pomoću jedne sijalice u odstojanju od 30 cm. Po osvetljavanju izaziva se bromsre-brna ploča na uobičajeni način,’ fiksira se i ispira. Dobiva se negativna kopija originala, veće jačine od kopije, koja bi se dobila pod istim uslovima rada, samo kad bi osetliivi list imao obrnut položaj prema originalu i rasteru. Kad bi jačina elementa rastriranja bila 0.25, onda bi se sa osetljivim listom dobila jedna manje jaka refleksko-pija, jer u tom slučaju postaje odstojanje slike u odnosu na jačinu elementa nepo-voljnije. Pri tome postaje i vreme zračenja duže. Ali ako se odstojanje slike poveća na taj način, što se uzme osetljiv list n.pr. 0.2 mm debljine, onda se opet postižu bolji rezultati. Ako se mesto gore opisanog rastera upotrebi jedan ogledajući se raster, onda će se dobiti sa manje zračenja jaka slika. Delovi rastera mogu se n. pr. nameštati na csetljivi sloj i mehaničkim tiskanjem, ali raster mora da je takav, da može da se ukloni n. pr. pomoću ispiranja, beljenja i t. d. Patentni zahtevi. 1) Postupak za izradu reflekskopija, pri kome original biva pogađan od zračenja, koje pri prolazu kroz osetljivi sloj, a na svaki način pre njegovog izlaza iz istog, biva raspodeljivano u mala područja većeg i manjeg fotohemijskog dejstva, naznačen time, što se pri tome, upotrebljuje jedan nosilac snabdeven sa jedne strane jednim osetljivim slojem, koji je svojom osetljivom stranom okrenut od originala. 2) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se odstojanje slike uzima veće, ukoliko je grubost rastriranja veča. 3) Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što se debljina nosioca uzima veća, ukoliko je grubost rastriranja veća. 4) Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što se za regulisanje odstojanja slike umeće jedan međusloj između originala i osetljivog lista. 5) Postupak prema zahtevu 1—4, naznačen time, što raster sačinjava jedan pokrivni raster, koji reflektuje prema originalu. ' ' ,la. I • , • . . .L' - : : - . ■