KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 22 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 19M7.
PATENTNI SPIS BR. 13595
Heine Hugo, Berlin, Nemačka.
Lepak i postupak za njegovu upotrebu.
Prijava od 20 novembra 1936.	Važi od 1 aprila 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 5 decembra 1935 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na lepak, koti izvan dosad poznate upotrebe lepka dolazi u obzir za dobar broj novih područja upotrebe, jer je providan i bistar kao voda, ima veliku silu lepl.ien.ia, elastičnost, gustoću, čvrstoću i tvrdoću, pa raspolaže svojstvom da posle potpunog stvrdnjava-nja ne prima vlagu nikako ili samo u vrlo maloj meri.
Poznato je da se upotrebljavaju rastvori veštačke smole, koii se mogu stvrdnuti za svrhe leplienja. Ali posredstvom tih rastvora ne dolazi se do zadovoljavajućih rezultata, jer slepljivanje nije dovoljno trajno.
Lepak prema ovom pronalasku đo-bija se time, što se rastvore veštačke smole, koje se mogu stvrdnuti, t. j. konden-zacioni proizvodi fenola, ure je, acetona ili njihovih homologa ili supstitucionih proizvoda i kondenzacioni proizvodi aldehi-da, naročito formaldehida ili njegovih polimera ili jedinienja zajedno sa zasićenim alkoholnim rastvorom anhidrida borne kiseline ili orto — meta — ili tetra — borne kiseline. Kondenzacioni proizvodi mogu se upotrebiti u gusto-tečnom, sirupastem stanju u kom se oni nalaze kada su sveže spravljeni, t. j. u t. zv. stanju A. Li pogledu skraćivanja vremena stvrdnja-vanja lepka ipak ie za preporuku da se veštačke smole upotrebe u t. zv. stanju B, t. j. u stanju u kom se one doduše već čvrste ali su još rastvorljive u običajnim rastvaračima.
Naročito ie preimućstveno kada se pri spravljanju mešavine odn. rastvora smole i borne ili slične kiseline doda jo? tečno ili čvrsto sredstvo za razmekšava-
nje ko.ie se ne može izvetriti. Kao sredstva za razmekšavanje dolaze naročito u obzir polimerizacioni proizvodi estera akrilne kiseline i esteri vinilne kiselim.' ili vinilni acetati. Ova se sredstva, ukoliko nisu tečna, prethodno dovode u rastvoren oblik.
Napred opisani rastvor lepka prema ovom pronalasku imaju vanredno veliku silu lepljenja. Oni se stvrdnjavaju polako u rožinasto stanje a pri tome osta.iu ipak providni. Ovo se nije moglo predvideti pošto, kao što je poznato, iedinjenja borne kiseline nisu bistra ni providna. Dovoljnim dodatkom pomenutih sredstava za razmekšavanje mogu se u izvesnim granicama pajačati žilavost i elastičnost tog lepka.
Ovaj se lepak može na primer prime-niti na sledeći način.
Površine, koje treba da se slepe premazu se 50 do 80%-nim rastvorom pomenutih smola sa dodatkom tečnih ili čvrstih ali rastvorenih sredstava za razmekšavanje i zasićenim alkoholnim rastvorom anhidrida borne kiseline ili orto-meta — ili tetra-borne kiseline pa ostaju onda dotle na otvorenom toplom ili normalnom vazdu-hu dok se ispari naiveći deo alkohola ili drugog rastvarača i ne ostane čvrst sloj lepka, koji se još lepi za prste. Kada se takve prethodno osušene površine sa lep-kom sastave, onda se mogu proizvoljna te-la spojiti već i bez naročitog pritiska. Ali preimućstveno je da se pritiskom istisne višak lepka, čime se postiže najveće moguće približavanje površina tela, ko.ie treba da se slepe.
Stvrdnjavanje ovog sloja lepka nastaje pri sobnoj temperaturi u 6 do 8
Din. 5.—
dana, a pri toploti od 50 do 60" može se stvrdnjavanje postići već za 6 do 24 sata.
Treba li stvrdniavanje da nastane brzo i kad treba da se postigne veliki stepen tvrdoće sa čvrstoćom tvrdom kao rožina ili staklo, onda se lepku malo pre njegove upotrebe doda otprilike 0,1 do I T poznatih sredstava, koja stvrdnjavaiu veštačke smole. Kao sredstva za stvrdnjavanje dolaze u obzir na pr. alkilni sulfati, oksi-hlo-ridi, hidroksilamin-hlorid, benzo-trihlorid i t. d.
Po sebi se razume da se ovi lepkovi mogu radi pojeftin.iavanja umesiti sa 30 do 50% čvrstih, praškovitih ili vlaknastih materija za ispunjavanje. Kada se upotrebljavaju kondenzacione smole ureje ili a-ceton-formaldehida, onda lepak ima 100?^-nu postojanost na svetlosti.
Ovaj je lepak naročito podesan na pr. za pouzdana stakla, za lepljenje stakla na staklo, metala ili tkanine od metalne žice na staklo ili drvo, kamen na drvo i t. d. pa tako dobi ja vanredno značenje za izve-sna područja primene kao na pr. u građenju aviona.
Da anhidrid borne kiseline ili orto-me-ta — i,li tetra-borne kiseline može veštač-kim smolama, ko.ie se mogu stvrdnuti, dati toliku silu lepljenja, nije bilo poznato, a nije se mogla ni unapred očekivati pošto, kao što je poznati, stvrdnjavanje posredstvom drugih kiselina čini smole, koje se mogu stvrdnuti, lomljive i krte. Medjutim borna kiselina naročito u prisustvu sredstava za razmekša-vanie nema svojstva da pravi smole lomljivim pa time uveličava elastičnost i silu lepljenja. Ovo nastaje takodje još i pri dodavanju malih količina drugih poznatih katalizatora, koji stvrdnjavaju veštačke smole, pa smo ustanovili da anhidrid borne kiseline a i druge komponente borne kiseline zadržavaju elastičnost ovih lepkova i pri povećanom stepenu tvrdoće.
Prema vrsti predmeta, koji treba da se slepe mogu se menjati količinski odnosi napred navedenih lepkova. Isto tako se mogu menjati vrste upotrebljenih veštač-kih smola ili sredstava za rezmekšavanje. U osnovi su za izradu lepka prema ovom pronalasku podesne sve vrste veštačkih smola, ko.ie se mogu stvrdnjavati i koJe obrazuju želeje. Ove mogućnosti izmenji-vanja leže u području ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1)	Lepak, naznačen time, što se sastoji od rastvora rastvorene veštačke smole, koja se može stvrdnuti a koja se nalazi u nestvrdnutom ili polustvrdnutom stan.iu i zasićenog rastvora anhidrida borne kiseline ili orto —, meta —, ili tetra-borne kiseline.
2)	Lepak prema zahtevu 1, naznačen time, što sadrži neisparljiva, tečna ili rastvorena čvrsta sredstva za rezmekšavanje na pr. polimerizacione proizvode estera akrilne kiseline, estera vinilne kiseline ili vi-nil-acetata.
3)	Lepak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen dodatkom nekog inače poznatog sredstva za stvrdnjavanje veštačkih smola na pr. alkil-sulfata, oksi-hlorida, hidroksila-min-hlorida, benzo-trihlorida.
4)	Postupak za upotrebu lepka prema zahtevu i, 2 ili 3, naznačen time, što se masa lepka u gusto tečnom stanju nanese na površinu tela, koja treba da se spoji, pa se ostavi da dotle isparoie dok ispari-vanjem rastvarača ne prede u polučvrsto ali još lepljivo stanje, te se stisnu površine, koje treba da se slepe.
5)	Postupak za upotrebu lepka prema zahtevu 3, naznačen time, što se sredstva za stvrdnjavanje, shodno u alkoholnom ra-slvoru, umeša.iu u masu lepka malo pre upotrebe te mase.