KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
JS
UPRAVA ZA ZAŠTITU	INDUSTRISKE SVOJINE
KLASA 21 (1)	IZDAN 1 MAJA 1939.
PATENTNI SPIS	BR. 14848
Telefunken Gesellschaft fiir drahtlose Te'egraphie m. b. H., Berlin, Nemačka.
Električna rad ioigon i oim etr i j sik a korekcija.
Prijava od 24 jalia 1937.	Važi od 1 novembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 24 jula 1936 (Nemačka).
Poznati su uređaji, koji omogućuju ne-posredno čitanje već koirigovanog radio-goniometrisanja. Ovi uređaji upotrebljuju uglavnom mehanički prenos ili medučlano-ve, koji upravljaju obrtnim kretanjem iz-vesme skale ili skazaljke u određenoj zavisnosti od ugaonog položaja organa za određivanje pravca.
Ovi uređaji mogu samo nepotpuno u-dovoiljiti potrebu da se automatska korekcija podesi prema promenljivim prilikama određivanja pravca, kao što na primer ove postoje kod brodova usleđ različitog gaženja broda u dubinu ili uopšte kod različitih upotrebljenih talasnih dužina, pošto za ovo potrebno zamenjivanje mehaničkih uprtav-Ijaijiućih članova, n .pr. krivinskih koturo-va, nije moguće bez gubitaka u vremenu. Takođe se ove metode ne mogu upotrebiti za direktno pokazivanje.
U sledečem u odnosu ma radi primera date oblike izvođenja opisani pronalazak ima za cilj, da tome nasuprot da izvesnu ■automatsku proizvoljnu korekturu čitanja smera električnim putem bez mehaničkih uređaja, pri čemu se pomoću jednostavnih priključivačkih procesa preključivanje pokazivanja ma različite uislove za određivanja pravca kao i jednovremeno očitavanje nekorigovanog podatka za određivanje pravca pored korigovanog bez povećanog truda. Metod po pronalasku je primenljiv kako za do siada poglavito upotrebljavane uređaje za određivanje pravca sa čujnim pokazivanjem, tako i za takve sia direktnim optičkim pokazivanjem. On se odlikuje time, što se u posrednoj ili neposrednoj za-
viisnosti od u rezultat određivanja pravca uvođenih korekturnih vrednosti, n. pr. radio goniometrijske korekcije, proizvodi kakva električna veličina, koja sa svoje strane automatski utiče na podatak za očitovanje.
Po bitnosti pronalaska je svejedno na koji se način proizvodi ova električna veličina i na koji način ona utiče na podatak za očitovanje, ali će ipak u sledečem radi boljeg razumevanjia predmeta pronalaska biti naročito pomenuti nekoliki mogući metodi po suštini ovog pronalaska.
Ovim metodama treba da se postigne, da obrtni organ za određivanje pravca u svakom određenom položaju proizvodi izvesnu određenu električnu veličinu, koja je proporcionailna onoj veličini, koja pri iz-vesnom određenom položaju organa za određivanje pravca treba da se uvede kao korektura u podatak za čitanje. Za ovo se mogu upotrebiti rzličiti omski, kapacitivni ili nduktvni otpori, koji se sastoje iz dva zajedno dejstvujuća dela, od kojih se jedan obrće sa organom za određivanje pravca, dok se drugi nalazi nepomično, tako, da se doibij'a izvesna određena vrednost otpora za svaki određeni položaj organa za određivanje pravca. Korisno će se ipak upotrebiti uređaji za svetlosno upravljanje, koji omogućuju, da se svetlosna vrednost koja pada na kakvu fotoćeliju menja pro-izvoiljno u zavisnosti od ugaonog položaja obrtnog organa za određivanje pravca. Izlazni napon fotoćelije ili odgovarajućeg pojačivača se zatim upotrebljuju za utica* nje na podatak z,a čitanje.
Din. 20.-
Za uticanje na podatak za čitanje proizvedene električne veličine če hiti pome-mut po1 jedan radi primera uređaj, kako se on može uipotrebiti prvenstveno u vezi sa kakvim čujnim pokazivanjem rezultata određivanja pravca i sa kakvim direktnim optičkim pokazivanjem. Prvi uređaj se odlikuje time, što se na normalnu skalu za o-čitovanje pomoću kakvog sistema ogledala koji se obrće sa ručnim okreta-čem okvira za određivanje pravca, izvorom svetlosti baca svetlosna belega, čvrsto postavljena ispred izvora svetlosti, n. pr. senka kakve nepomične skazaljke, kao što se to na sličan po sebi poznat način vrši kod pokazivanja svetlosnom belegotm kod instrumenata za merenje. Električna veličina izvodi skretanja ogledala i time i pomeramje svetlosne belege na skali žia određivanje. Pošto se celokupan ogleđalni siisteim obrće sa ručnim oikretačem okvira, to se veličini korekture proporcionalno pcmeranje svetlosne belege automiatski sabira sa nekorigovanim podatkom za određivanje pravca. Ovaj može, kao do sada, biti pokazan pomoću pokazne belege koja je postavljena na ručnom okretaču okvira.
Napred okarakterisani uređaj može i za čisto mehanički način dejstva biti tako izmenjen, da se skretanje pomenutog ogledala ne vrši električno pogonjenim sistemom za skretanje, već mehanički pomoću jedne oslone poluge; oslona poluga može sa svoje strane biti stavljena u dejstvo kakvim vodiljnim članom, koji se obrće sa organom za određivanje smera i koji oslonu polugu skreće iz normalnog položaja odgovarajući vrednostima radio goniometrij-ske korekcije. Za ovo potrebni vodiljni članovi, n. pr. krivinski koturi, mogu kod jednog takvog uređaja biti izvedeni znatno. jednostavnije no kad se vrši prednjače-nje ili zaostajanje skazaljke za koirigovana čitanja bez sistema sa svetlosnom belegom čisto mehaničkim putem.
U vezi sa direktno pokažujućim uređajima za određivanje pravca koji upo-trebljuju trajno obrtni organ za određivanje pravca u vezi sa kakvim sistemom osci-lografa, podesno se električna veličina tako direktno dovodi đo dejstva na pokazujući svetlosni ili katodni zrak, da položaj zraka preko vremenske ose, koja predstavlja skalu za određivanje pravosi, s jedne strane zavisi od svagdašnjeg ugaonog položaja obrtnog organa za određivanje pravca, a s druge strane dopunski od električne veličine koja izvodi korekturu.
Kod upotrebe uređaja za svetlosno upravljanje za proizvođenje električne veličine može istražujući svetlosni zrak biti
preključivan na različite upravljajuće profile većeg broja putanja za svetlosno u-pravljamje. Profil svake putanje za sveilo-sno upravljanje je pri tome podređen iz-vesnom određenom uslovu pri određivanju pravca n. pr. određenoj dubini gaženja broda ili kakvoj određenoj talasnoj dužini.
Prednja karakteristika pronalaska je pokazana radi primera na nekolikim oblicima izvođenja.
Sl. 1 može da posluži za objašnjenje istovetnih oznaka na si. 2 i 3 u vezi sa jednim uređajem za određivanje pravca starijeg izvođenja.
Sa H je označen ručni točak za podešavanje okvira za određivanje pravca, sa S uže ka; okviru koje se stavlja u dejstvo pomoću ručnog točka H, sa Zt je označen prsten noseći skazaljke za očitavanje koji je vezan sa ručnim točkom H, sa Zi su označene skazaljke za očitavanje, sa Ps nepomična skala za smeranje koja je kod vozila orientisana po podužnoj osi.
SI. 2 pokazuje skalu Ps zia smeranje i nosač Zt skazaljke u preseku. Na nosečem prstenu Zt se nalazi pokazni uređa j sa svetlosnom belegom koji se sastoji iz svet-losnog izvora L2, sabirnog sočiva Ka za postizanje paralelnog snopa znakova, nepomične pokazne belege Za, dalje iz ogledala Sp za skretanje, koje se kreće bočno pomoću pogonskog sistema M. Senika pokazne belege Za se ocrtava na skali Ps za smeranje u tačci B. S druge strane se nosačem Zt skazaljke zahvata kotur St za svetlosno upravljanje, koji se sastoji iz više koncentričnih, različito izvedenih putanja 1, 2, 3 i 4 za svetlosno upravljanje. One upravljaju svetlosnu vrednost koja od svetlosinog izvora Li kroz sabirno scčivo Ki pada na foto ćeliju P odgovarajući željenim korekturnim vrednostima, n. pr. ra-d i ogorio m etri jskoj korekciji, pri čem svaka putanja zia; svetlosno upravljanje može biti podređena izvesnoj određenoj talasnoj dužini ili izvesnoj određenoj dubini gaženja broda. Li, Ki i P obrazuju agregat za svetlosno istraživanje pomerljivi radijalno prema putanjama za svetlosno upravljanje. Izlazni napon fotoćelije P se u datom slučaju po pojačanju dovodi sistemu M za pogon ogledala.
SI. 3 pokazuje način dejstva uređaja. Neka je pretpostavljeno, da je pri izvesnoj radiogonioimetrijskoj korekciji f = Oslika, svetlosne pokazne belege Za vidljiva nasuprot poznatoj beleži Zi za očitavanje, dakle da pokazuje istu vrednost, kao 1 neko-rigovano određivanje pravca. Kod izvesne vrednosti f koja odstupa od nule će se us-led skretanja ogledala Sp (si. 2) pomoću
pogonskog- sistema M šaka svetlosne bele-ge Za kretati ispred ili iza skaaaljike Zi za -očitovanje, tako, da svagda jeoncvreme--ii'O Zi pokazuje nekorigovan-o, a Zs kom go'vamo- određivanje pnav-ca. Ako pokazivanje pravca treba -da -se preu-desi za kakvu dru-gu italasnu dužinu ili kakvu drugu dubinu gaženja-, to se agregat za svetl-osno istraživanje na si. 2. odgovarajući prek-ijučuje na jednu drugu putanju 1, 2, 3 ili 4 za sve-tlosno upravlj-anje.
SI. 4 pokazuje kotur St za svetlosno upravljanje koji se -obrće sa jednim trajno obrtnim organom za određivanje pravca. Ovde neka R znači projekciju okvira na ravan nacrta, L podužnu osu kakvog broda. Bitnost k-o-d ovog rasporeda jeste u tome, da svet-losna, vrednost koja dospe-va kroz upravljajući ko-tur na kakvu foto-ćeliju pr-oizvoidi -skretanje pokaznog zraka kakvog oscilografa preko vremenske ose koja služi kao -skala za o-dređivanje pravca. Granična linija Pi dela koji zatvara svetloist upravljiajuće-g kotura bi oscilo-grafski zrak pr-i svakom poiluobrtu organa za -određivanje pravca tako vodila preko .skale za određivanje pravca -na zaklon za očitavanje, da se može očitati kakav nefco-rigova-ni podatak -određivanje pravca. Za automatsko uvođenje g-oin-iometirijske korekcije treba saimoi profil putanja za svet-losiuo upravljanje da se -tako premeni, da se granična linija Pi zameni sa Pa. Time se dobija pri istom položaju organa za određivanje pravca pomenamje položaja zraka preko skale za smeranje, koje se može odmeriti prema željenom korig-ovanj-u. A-ko jedan polukrug putanje ;za svetlosno upravljanje ima profil Pi, -a drugi profil Pa, t-o se naizmeničn-o korigovano i nekorigo-vano određivanje pravca tako predstavlja, da se oba -mogu' pojaviti kao stojeće svetlosne krivulje. Za razlikovanje ovih može jasnost zraka biti za vre-me istraživanja jednog polukruga biti prigušivana.
SI. 5 se odnosi na slučaj, da je i pri direktno i oscilografski pokazujućim sistemima za određivanje pravca moguća brza pramena između različitih uslovia za određivanje pravca. U ovom se slučaju podesno- upotrebi ju je ikakav naročiti agregat za svetlosno upravljanje sa nairočitiim uiprav-Ijajućiim koturom, koji -opet može sadržavati irazHčite putanje za svetlosno upravljanje. Vremensko skretanje kakvog osci-lografai, n. pr. kakvog zap-isivača koordinata ili kakve Braunove cevi se izvodi pomoću kakvog obrtnim vretenom okvira za određivanje pravca zahvaćenog kotura Sti za svetlosno upravljanje preko fotoćelije Pi i poja-čivača V. Jednovremeno može sad kakav drugi upravljajući kotur Sta sa pu-
tanjama i, 2, 3, i 4 za svetiosno .upravljanje biti istraživan kakvim naročitim agregatom L-2, K>, Pž za svetlosma istraživanje i proizvedeni izlazni napon sistema može biti upotrebljen za dopunsko upravljanje vremenskog skretanja prema vrednostima radio gomiometrijske korekcije.
Pronalazak -nije niukoliko ograničen na postrojenja za određivanje pravca sa okvirom, već može odgovarajući biti pn-menj-an za sve vrste sistema za iznalaženje -pravca i za proizvoljne uvođene korekture.
Pome-nuti organi za svetlosno upravljanje su ovde pokazani samo radi primera kao koturi za svetlosno upravljanje. Oni se mogu izvoditi na svaki drugi proizvoljan -način, n. pr. kao cilindri sa prorezima ili kao doboši, na koje treba da -se nategnu pr lp r eml j ene matrice.
Patentni zahtevi:
1.	) Post-upak za automatsko korigo-vanje čitanjarađio-gouiomieitrdjsfcih vrednosti, naznačen -time, št-o se proizvodi izves-na električna veličina, koja je zavisna od svagdašnje r lađ; b-gOm Lom etri j s|ke korekcije, i koja automatski utiče -na podatak čitanja.
2.	) Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1, za prvenstvenu upotrebu u postrojenjima za određivanje pravca sa čujnim pokazivanjem, naznačen time, što električna veličina tako utiče na pogonski mehanizam kakvog sa organom za određivanje pravca spregnuto obrćućeg se pokaznog sistema sa svetiosnom belegom, da na skalu za- određivanje pravca bacana svetlosna belega prednjači ili zaostaje iza skazaljke za očitovanje nefcoirigovanog podatka u smislu radio gomiometrijske korekcije.
3.	) Varijanta uređaja po zahtevu 2, naznačena time, -št-o se ogledalo za skretanje sistema svetlosne belege ne utiče kakvom električnom veličinom, nego kakvom oslomom polugom, koja se iz svoga normalnog položaja skreće kakvim vodiljnim članom koji se obrće spregnuto sa organom za određivanje pravca, odgovarajući vrednostima radio gomiometrijske korekcije.
4.	) Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se proizvođenje električne veličine vrši pomoću uređaja -za svetlosno upravljanje i fotoćelija.
5.	) Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1, naročito za direktno i oscilo-graifski pokazujuće uređaje za određivanje pravca sa trajno obrtnim organom za određivanje pravca, -naznačen time, što se pokazni svetlosmi ili katodni zrak jedmovre-
meno posredno ili neposredno utiče od tri faktora, naime izlaznom energijom prima-ča zia određivanje pravca, svagdašnjim položajem organa osetljivog za pravac i radio goniometrijskom korekcijom koja važi za ovaj svagdašnji položaj.
6.	) Uređaj po zahtevu 5, naznačen time, što se na kakvu fotoćeliju dospevaju-ča količina svetlosti jednovremeno reguli-še pomoću dva organa za svetlosmo upravljanje, od kojih svaki utiče na položaj pokaznog zraka preko vremenslke ose koja služi kao skala za određiViainje pravca, i to na taj način, što jedan organ za svetlosno upravljanje izvodi vremensko skretanje koje je ugiaono verno položaju organa za određivanje pravca, a drugi izvodi korekturu ovog vremenskog skretanja prema radio goniometrijskoj korekciji.
7.	) Uređaj po zahtevu 5, naznačen time, što se profil kakvog organa za 'svetlosno upravljanje, koji bi obično izveo ugao-
no verno vremensko skretanje pokaznog zraka, tako menja, da se za svaki položaj Organa za određivanje pravca izvodi po-meranje zraka koje odgovara radio goniometrijskoj korekciji preko kao skala za sm era nje služeče vremenske ose.
8.) Uređaj po zahtevu 5, naznačen time, što se za automatsko uvođenje radio goniometrijske korekcije upotrebljuje naročiti agregat za svetlosno upravljanje koji se isaisttoji iz svetlosnog izvora, uređaja za svetlosno upravljanje i fotoćelije, i to na taj način, što se izvestan uređaj za svet-loisno upravljanje obrtnog organa za određivanje pravca menja na njegovu fotoćeliju dospevajuću količinu svetlosti odgovarajući radiogonimetrijskoj korekciji koja treba da se uvodi za svaki ugaoni položaj i izlazni napon ovoga sistema se dopunski dovodi ka pločama oscilografskog sistema za vremensko skretanje.
Tig-2 .

P/ B


-4-

Fig.i

Ad pat. br. 14848
Fig-. 5