KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA
KLASA 22
PATENTNI SPIS BR. 15549
ZAŠTITU
(D

INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 .UJNA 1937.
Gesellschaft flir Chemische Industrie in Basel, Basel, Švajcarska.
Postupak za upotrebu novih derivata aco boja, koje sadrže bar jednu hidroksilnu grupu. Prijava od 17 avgusta 1936.	Važi od 1 decembra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 17 avgusta 1935 (Švajcarska).
Ovaj se pronalazak odnosi na upotrebu novih produkata, kcji se dobijaju prevođenjem aco-boja, koje sadrže hidro-ksilne grupe, u nove važne preparate, koji se odlikuju povećanom rastvorljivošću u vodi.
Pošto su u osnovi u pitanju novi produkti, to je u ovoj prijavi izložen iscrpan opis njihovog spravljanja.
Nađeno je, da se rastvorijivost u vodi aco-boja koje sadrže bar jednu hidroksilnu grupu može povećati na taj način, ako se puste da na ove boje dejstvuju takva sredstva za acilisanje, koja pored giupe, koja proizvodi acilisanje sadrže bar jedan substituent koji u datom slučaju po podesnom pretvaranju, uslovljava odnosno povećava rastvorljivost boja. Ovo se postiže time, što se na ove aco-boje puštaju da dejstvuju takva sredstva za acilisanje, koja se izvode od takvih organskih kiselina, koje sadrže više no jednu grupu, koja obrazuje soli, kao n. pr. karboksilne grupe i sulfongrupe, ili i takva sredstva za acilisanje, koja pored grupe, koja izvodi acilisanje sadrže bar jedan substituent koji se jednostavnom adicionom reakcijom može prevesti u kvaternerno amoni-umjedinjenje i po tome se preduzima ovo dodavanje.
Na ovaj način dobijani derivati boja odgovaraju opštoj formuli R,—O—R2.
u kojoj R, znači ostatak aco-boje koja sadrži bar jednu hidroksilnu grupu, a R;, acil-ostatak, koji sadrži bar jednu grupu, koja obrazuje soli, kao karboksil grupu ili
sulfo grupu ili bar jednu kvaternernu amo-nium grupu. Ovi se novi produkti odlikuju rastvorljivošću u vodi njihovih soli i osobinom da samo dejstvom saponifikujućih sredstava regenerišu teže rastvorljive is-hodne boje, koje odgovaraju ostatku R,.
Boje, koje novom postupku služe kao ishodili produkti moraju dakle da zadovolje uslov, da sadrže bar jednu hidroksilnu grupu. Naročito je važan postupak, ako se primenjuje na teško rastvorljive do na nerastvorljive boje dakle na boje, kod čijeg se izvođenja upotrebi ju ju komponente, koje ne sadrže nijednu ili sasvim mali broj grupa koje ih čine rastvorijivim, kao n. pr. karboksil grupe ili sulfo grupe.
Ovde u obzir uzete aco-boje mogu pripadati mono-, dis-ili poliaco-redu, one mogu biti spravljane na primer iz diaco-tis,anih aromatičnih amina benzolnog i naftalinskog reda, koji mogu sadržati sup-stituente, kao na pr. hidroksilne grupe, i iz proizvoljnih spojnih komponenata, kao na primer arilamina, fenola ili jedinjenja, koja sadrže kakvu metilensku grupu, sposobnu za spajanje. Podesne su za postupak između ostalog i aco boje, kod čijeg je izvođenja upotrebljena bar jedna komponenta, koja boji dodeljuje afinitet za biljna vlakna; takve su komponente na primer difenil-, stilben-, tiacol-, điarila-coksi-i karbacol-derivati, kao i ostatcima karbamida, tiokarbamida, diacina, triadna, benzoila i cinamoila vezani amini, dalje izvesni amininaftoli. Aco boje, koje postupku služe kao ishodili produkti mogu sadržati i metale, kao n. pr. hrom, ba-
Din. 35.-
kar, g'vožde, nikl ili kobalt kompleksno vezane.
Sredstva za acilisanje, koja pored grupe, koja izvodi acilisanje sadrže bar jednu grupu, koja obrazuje soli, kao n. pr. karboksil-grupe ili sulfo-grupe, ili bar jedan substituent koji se jednostavnom adicionom reakcijom može prevesti u kvalernerno amonium-jedinjenje, jesu na primer halogenidi alifatičnih, hidroaro-matičnih ili aromatičnih kiselina, koje sadrže sulfo-grupe ili karboksil-grupe ili na primer s jedne strane tercijerne alkilami-no-grupe, koje kao što je poznato sabi-raju halogenalkile ili njihove analoge uz obrazovanje kvaternernih amonium-jedi-njenja, ili s druge strane takve substitu-ente, koji dodaju tercierne baze uz obrazovanje kvaternernih amonium-jedinje-nja. Ove grupe mogu za vreme ili posle uticaja sredstava za acilisanje na boju biti prevedene ujedinjenja alkalnih metala odnosno u kvaternerna amonium-jedinjenja. Poslednje je slučaj, kad se acilisanje sprovodi u prisustvu terciernih baza, kao n. pr. dialkilamino-benzola, i naročito cikličnih terciernih baza, kao n. pr. piridina ili hi-nolina. Kao primeri, ovde u pitanje dola-zećih sredstava za acilisanje, neka budu pomenuti najpre halogenidi, koji se izvode od takvih organskih kiselina, koje sadrže više od jedne grupe, koja obrazuje soli, kao što su karboksil-grupe i sulfo-grupe, n. pr. halogenidi polikarbon-kise-lina, kao n. pr. benzol-1, 3, 5,-trikarbonki-selina, benzolheksakarbonkiselina, dalje halogenidi polisulfonkiselina, kao n. pr. 1,3-benzoldisulfonkiselina, 1,3, 6-naftalin-trisulfonkisclina. Dalje su naročito podesni halogenidi sulfonkarbonkiselina, u kojima se nalaze kako sulfo-gupa tako i kar-boksil-grupa, ili samo sulfo-grupe ili samo karboksil-grupe u vidu njihovih halo-genida. Medu takvim produktima dolaze u obzir: halogenidi, sulfobenzoe kiselina, sulfonaftoe kiseline, sulfosirćetne kiseline i t. d.: dalje neka budu navedeni i 4-dialkil-amino-l-benzoil-halogenidi, 4 - halogenal-kil-1 -benzoihalogenidi, sulfo-karbon-kise-line, čija je sulfo-grupa esterovana i čija se karboksilna grupa nalazi kao kiselinski hlorid, i t. d.
Acilisanje može biti sprovedene po u-običajenim metodama, kao n. pr. zagre-vanjem boja sa sredstvima za acilisanje sa ili bez dodatka sredstava koja vezuju kiseline, ili prvenstveno u prisustvu terciernih baza, naročito piridina, ili i indife-rentnih rastvornih sredstava. Za sprovođe-nje reakcije ne moraju halogenidi gore navedenih kiselina ili njihovih analoga biti izolisani, šta više može se direktno upo-
trebiti produkat za uticanje kakvog fosfornog halogenida, kao n. pr. fosforni tri-hlorid ili pentahlorid, na odgovarajuće kiseline. Može se postupati i na taj način, što se rastvor boje, koja sadrži hidroksilne grupe i viševalentne kiseline tretira u ter-ciernoj bazi sa fosforpentahloridom ili fosfori ri lilo riđom.
Tela, koja se mogu dobiti po ovom postupku predstavljaju važne produkte za pretvaranje i mogu biti upotrcbljena za bojenje najrazličitijih materijala, kao n. pr. biljnih i životinjskih vlakana, kao vune, svile, kože ili veštačkih vlakana, kao što su iz regenerisane celuloze ili celuloznih derivata, i masa.
Oni se rastvaraju u vodi više ili manje lako: njihovi vodeni rastvori ili suspenzije mogu biti upotrebljeni za bojenje i štampanje proizvoljnih materijala, na taj način da po sebi poznatom postupku bojena, sa obe strane prožimana ili štampana roba bude izložena saponifikujućem tretiranju, n. pr. sredstvima koja razvijaju alkalije ili bazne materije, kao što su n. pr, amonijak, natrium karbonat, natrijeva lužina, trinatriumfosfat ili alkaliacetat, pri čemu se za acilisanje upotrcbljena ishodila boja fiksira kao pigmenat na materijalu trajno, i naročito trajno u pranju. Reakcija saponifikovan ja acilisanih boja može biti sprovedena i u lakovima odnosno veštačkim masama. Tretiranje sa-ponifikujućim sredstvima može u mnogim slučajevima da se izvede i jednovremeno sa bojenjem.
Ako se kod ovog postupka upotrebe boje, koje su osposobljene da obrazuju metalne komplekse, to može pre, za vreme ili po procesu saponifikovan ja na vlakna, u kupatilu za bojenje, u lakovima i masama ili u supstanci da se preduzme tretiranje sredstvima, koja odaju metal, usled čega se na vlaknima, ili u supstanci proizvode pigmenti koji sadrže metala.
Suprotno : rastvori jivim aci Ide ri vatima leukojedinjenja kupatilskih boja produkti po ovoj prijavi ne potrebuju nikakva oksidaciona sredstva za njihovo razvijanje.
Primer 1. — 6 đelova aco- boje iz diacotisanog 1-ainino-naftalina i 2-oksi-naftalina se ključajući rastvara u 80-100 delova čistog piridina, posle čega se uz stalno mešanje brzo dodaje 5,4, delova 4-hlormetil-l-benzoilhlorida. Tamno crvena boja reakcionog rastvora prelazi u mrku, i po kratkom vremenu počinje da se kristalno izdvaja reakcioni produkat. Sada se pušta da temperatura reakcione mase spadne na približno 80" i meša se još približno jedan čas pri ovoj temperaturi. Po
hlađenju se reakcioni prođukat izdvaja i suši u vakuumu na vodenom kupatilu. Pro-đukat predstavlja naranđžasto crveni, kristalni prah, koji se u vreloj vodi rastvara dajući žuto-crvenu boju. Prekristalisava-njeni iz alkohola se supstanca čisti i đo-bija u sjajnim crveno-narandžastim listićima, koji verovatno odgovaraju formuli
/A
11!
V
<r >	n
>-N=N-<	>	/ \
<	O.CO-< -CH„ Cl
Pri mešanju vrelog, vodenog rastvora produkta sa razblaženim alkalijama se po kratkom vremenu izdvaja ponovo potpuno nerastvorljivi, prvobitni spojni produ-kat.
Primer 2. — 8,4 delova aco boje iz điacotisanog 1-aminonaftalina i anilida 2.0 oksinaftoekiseline sa tačkom topljenja 262-263" se ključajući rastvara u, za rastvaranje potrebnoj, količini piridina, posle čega se pušta da dotiče 9 delova 4-hlormetil-1 benzoilhloriđa. Temperatura se po tome ostavlja da spadne na približno 80" i reakciona se masa drži pri ovoj temperaturi za vreme od 21/., časa. Reak-(ioni prođukat se po kratkom vremenu izdvaja uljasto. Po hlađenju obrazuje izdvojeno ulje na dnu suda lepljivu, tamnu masu, od koje se može odliti rastvor piridina, koji sadrži još nepromenjena u vodi nerastvorljiva ishodna tela. Reakcioni se prođukat po ispiranju toplim piri-dinom čisti i sušenjem u vakuumu pri 100“ se dobija kao tamno obojeni prah. Pro-dukat je u vreloj vodi bistro rastvorljiv, dajući mrko-crvenu boju, i po dodatku al-kalija ponovo po kratkom vremenu izdvaja ishodni pigmenat.
Primer 3. — 2,5 dela boje iz tetraco-tisanog 4.4’-điamino-l.r-đifenil i 2-oksi-naftalina se ključajući rastvara u za rastvaranje potrebnoj količini piridina, posle čega se pušta da dotiče 3,8 delova 4-htormetil-l-benzoilhloriđa. Po izvršenom dodavanju 4-hlormetil-l-beaizoilhld-rida se temperatura pušta da spadne na 80". Kratko vreme po dodavanju hlorme-til,benzoilhloriđa počinje reakcioni pro-dukat da se izdvaja delom u čvrstom stanju i delom u vidu masti. Po jednočasov-nom mešanju se glavna količina piridina destiliše u vakuumu i zaostatak se pre-kristalisava iz vrelog alkohola. Na ovaj način se tlobija piridinski adicioni pro-dukat acilisanog pigmenta kao crveno obojeni prah, koji se u vodi rastvara da-
jući žutocrvenu boju, i u toploti na dodatak alkalija se ponovo izdvaja ishodni prođukat.
Primer 4. — 12, 6 delova acoboje iz điacotisanog 1-aminonaftalina i anilida 2.3-oksinaftoe kiseline (F. 262—263') se rastvara ključajući u za rastvaranje potrebnoj količini piridina, posle čega se po hlađenju rastvora na 80" pušta da dotiče 19,2 delova đihlorida m-sulfobenzoe kiseline. Dobija se mrki rastvor reakcionog produkta. Već po kratkom vremenu proba reakcionog rastvora, usuta u vodu, ne izlučuje više ishodni prigmenat i posle iz-vcsnog mešanja daje potpuno bistar rastvor. Po jednočasovnom mešanju se glavna količina piridina destiliše u vakuumu i zaostatak se sa malo vrele vode rastr-Ijava radi uklanjanja lako rastvorijivih produkata. Hladna vodena tečnost za pranje, koja skoro ne sadrži nikakav pro-dukat .acilisanja, se ispušta i zaostatak se još jednom pere sa malo vode i po tome se suši u vakuumu pri 100". Tako se dobija čvrst, mrki prođukat, koji se rastvara u vodi dajući mrko-crvenu boju. Vreli rastvor produkta acilisanja ispušta ponovo, i pri dodavanju alkalija u toploti, potpuno ishodni pigmenat, koji prekrista-lizovan iz toluola pokazuje nepromenjeno F 262—263".
Primer 5. — 6 delova aco-boje iz
1-	aminonaftalina i 2-oksinaftalinia se, u za rastvaranje potrebnoj količini piridina, ključajući rastvara, posle čega se dodaje 7,2
delova đihloriđa m-sulfobcnzoe-kiseline. Uskoro zatvoreno-mrko postali reakcioni rastvor se za verne od dva časa održava u ključanju. Zatim se glavna količina piridina destiliše u vakuumu i zaostatak se rastrljava sa eterom, pri čemu se prođukat acilisanja kristalno obara. Poslednji se izdvaja i obaranjem iz alkoholnog rastvora se čisti sa eterom. Dobija se mrki, u vreloj vodi rastvorljivi prah, iz kojeg se po dodavanju alkalija ka vrelom rastvoru može regenerisati ishodni pigmenat.
Primer 6. — 2,5 dela aco boje iz te-tracotisanog 4,4’-diamino-l.l’difenila i
2-	oksi naftalina se ključajući rastvara u za rastvaranje potrbenoj količini piridina, posle čega se 3,2 dela đihlorida m sulfobenzoe kiseline pušta da dotiče. Po kratkom reakcionom trajanju proba reakcionog rastvora izlivena u vodu ne odaje više ishodni pigmenat i daje po izve-snom mešanju potpuno bistar rastvor Čim je nastupio ovaj momenat, glavna se količina piridina destiliše u vakuumu i zaostatak se rastrljava sa eterom, pri čemu se prođukat acilisanja kristalno oba-
ra. Ovaj se izdvaja i čisti se kuvanjem sa alkoholom. Dobija se crveni, u vodi ras-tvorijivi prah, iz čijeg se vrelog vodenog rastvora pri dodavanju alkalija regeneriše nepromenjeni ishodni pigmenat.
Primer 7. — 10 delova m-sulfohlo-rida benzoe kiseline se uz zagrevanje rastvara u 30 delova piridina. Po hlađenju na približno SO", za vreme dok se adicio-no jedinjenje kristalno izdvaja, dodaje se 5 delova čistog prekristalisanog spojnog produkta iz diacotisanog l-aminonafta!i-na i 2-oksinaftalina i zagreva se uz stalno mešanje na 70". Posle približno tri časa je reakcija završena i reakcioni produkat je postao potpuno bistro rastvorljiv u vreloj vodi dajući narandžasto crvenu boju. Na dodavanje alkalija se ishodni pigmenat ponovo potpuno obara.
Primer 8. — 19,2 delova đisuli'ohlo-rida 3,5-benzoekiseline se unosi u 100— 120 delova piridina i dodaje se toploj me-šavini 12 delova aco boje iz diacotisanog — aminonaftalina i 2-oksinaftalina. Uz dobro mešanje se mešavina zagreva brzo na približno 70—90", posle čega se reakcija po kratkom vremenu završava, i proba reakcionog rastvora se odmah bistro rastvara u hladnoj vodi. Glavna količina piridina se sad destiliše u vakuumu, zaostatak se rastvara u malo vode i reakcioni produkat se obara ulivanjem u zasićeni, hladni rastvor kuhinjske soli. Po izdvajanju taloga može se čist reakcioni produkat dobiti ekstrahovanjem sa alkoholom. On se može veoma lako rastvoriti u hladnoj vodi i izdvaja ponovo pri dodavanju razblaženih alkalija nepromenjeni ishodni pigmenat.
Primer 9. — 9,6 delova disulfohlorida 3,5-benzoekiseline sei dodaje ka 40—60 delova piridina i 5 delova aco boje iz tet-raacotisanog 4,4’-diamino-l,l’-difenil i 2-oksinaftalina. Uz mešanje se brzo zagreva na približno 70—90°. Reakcija je završena po trajanju od 15 do 30 minuta, pri čemu reakcioni produkat postaje lako rastvorljiv u vodi. Po neutralizovanju piridina u vakuumu se reakcioni produkat ra-stvaranjem u malo vode i obaranjem zasićenim rastvorom kuhinjske soli dobija u čvrstom obliku.
Produkat je mrki, u vodi veoma lako rastvorljiv i iz rastvora sa razblaženim alkalijama brzo ponovo izdvaja ishodni pigmenat.
Primer 10. — 19,2 delova disulfohlorida 3,5-benzoekiseline se unosi u 100— 120 delova piridina i dodaje se 9,2 delova aco boje iz diacotisanog 4-hlor-o-tolu-idina i 2.3-oksinaftoe kiseline-2-metil-4-metoksianilida. Dobrim mešanjem i br-
zim zagrevanjem na 70—90" se reakcija završava posle približno 10 minuta i reakcioni produkat postaje lako rastvorljiv u vodi. Glavna količina piridina se sad destiliše u vakuumu i zaostatak se rastvara u malo vode. Ulivanjem u datom slučaju sa terciernim natriumfosfatom neutralisa-nog rastvora u hladan zasićeni rastvor kuhinjske soli se reakcioni produkat po iz-vesnom vremenu obara i može se dobiti čist ekstrahovanjem sa alkoholom iz čvrstog proizvoda, koji sadrži soli. Lako je rastvorljiv u hladnoj vodi i po dodavanju alkalija ponovo izlučuje ishodni pigmenat.
Primer 11. — 13,2 delova sulfohlorida m-benzoe kiseline, 80'defova pliridina i 5,2 delova aco boje iz l-aminonaftalin-4-sulfon kiseline i anilida 2,3-oksinaftoe kiseline se za vreme od jednog časa zagreva na 80°, posle čega se veoma teško rastvor-ljiva boja lako rastvara u vodi. Po tome se piridin isparava u vakuumu, zaostatak se meša sa vodom i reakcioni produkat se izdvaja iz vodenog rastvora dodavanjem soli. Izdvajanjem precipitata metilalkoho-lom, ester oksiaco boje dobija se u čistom obliku. On je u vodi lako rastvorljiv dajući crveno mrku boju i pri saponifiko-vanju sa razblaženim alkalijama ponovo daje ishodim boju.
Primer 12. — 6 delova aco boje iz diacotisanog 1-naftilamina i P -naftola se sa 100 delova piridina i 10 delova dihlc-rida 5-sulfosalicil kiseline zagreva za vreme od jednog časa na 80—90". Reakcioni produkat se isparavanjem u vakuumu dalekosežno oslobađa od piridina i po ra-stvaranju u vodi se soli natrium kloridom Izdvajanjem produkta metil alkoholom može se dalje čistiti. Predstavlja crveno-mrki prah. Pri zagrevanju njegovog žuto crvenog vodenog rastvora razblaženim alkalijama se ponovo izdvaja nerastvorljivi, crveni ishodni pigmenat.
Sličan se rezultat dobija pri upotrebi trihloriđa disulfosalicil kiseline.
Primer 13. — 2,9 delova aco boje iz diacotisanog acetil-p-fenilendiamina i anilida 2-benzoilamino-5-oksinaftalin-7-sul-fon kiseline, 50 delova piridina i 3,3 delova sulfohlorida benzoe kiseline se zagreva za vreme od 1 časa na 80—90", posle čega se reakcioni produkat bistro rastvara u vodi. Piridin se dalekosežno destiliše u vakuumu, ostatak se rastvara -u vodi, soli se kuhinjskom soli, izdvaja se u suši. izvlačenjem sa metilalkoholom se dobija produkat bez soli, koji se u vodi lako rastvara dajući narandžasto crvenu boju. Rastvor po dodavanju razblaženih alkalija ponovo izdvaja ishodni pigmenat.
Primer 14. — 12 delova aco boje iz 2-amino-4-hlorfenola i P -naftola se meša sa 120 delova piridina pri 60—65". Ovoj se mešavini pušta da dotiče lagano topli rastvor 10 delova acetat bakra u 100 delova piridina i zatim se ostavlja mešavina za izvesno vreme sama sebi. Čim ne može više da se zapazi nikakvo dalje pomeranje nianse boje reakcione mešavine prema trula višnja boji (što je slučaj približno posle 30 minuta), reakcioni se rastvor izliva u ledenu vodu, pri čemu se kompleksno jedinjenje bakra obara kao ljubičasta čvrsta masa. Ova se filtrira, pere vodom i suši.
13 delova jedinjenja bakra spravljenog prema opisanom se pri pri 40—50" dodaje posipanjem količini od 15 delova benzoe kiseline-3,5-disulfohlorida u 100 delova piridina i deset minuta se meša pri
80—85", pri čemu u početku ljubičasti rastvor postupno dobija žuto mrku boju. Reakcija je završena kad se proba reak-cionog rastvora bistro rastvara u hladnoj vodi. Piridin se po tome izgoni u vakuumu, zaostatak se rastvara u toploj vodi i meša se sa čvrstim natrium kloridom. Obrazovani acil-produkat se izdvaja u vidu mrkih pahuljica. Ove se filtriraju, peru rastvorom kuhinjske soli, suše i po potrebi se izdvajaju sa metilalkoholom, pri čemu se dobija produkat bez soli. Ovo se bakarno jedinjenje, koje se lako rastvara u vodi dajući žuto mrku boju, daje lako saponifikovati sa razblaženim alkalijama uz izdvajanje prvobitnog u vodi neras-tvorljivog bakarnog jedinjenja.
Sledeča tabela prikazuje dafjje produkte koji se mogu proizvoditi po ovom pronalasku.
Aco boja	sredstvo za acilisanje	Boja vodenog rastvora
1.) Anilin —>■ c-naftol	benzoe kiselina-3, 5-disulfo-hlorid	žuta
2.) Anilin —> 2, 3-dioksihinolin	dto.	žuta
3.) a-nftilamin —► barbitur kiselina	dto.	narandžasta
4.) 4-metoksi 1-aminobenzol —* p krezol	dto.	žuta
5.) dianisidin —> (3-naftol	dihlorid-sulfasalicil kiseline	mrka
b.) 1-naftilamin -> anilid 2,3-oksi-	benzoe kiselina-3-sulfo-	crveno mrka
naitoe kiseline	klorid	
7.) 2,5-dihloranilin—> anilid 2,3-oksinaftoe kiseline	dto.	narandžasto crvena
8.)	dto.	benzoe kiselina-3, 5-disulfo-hlorid	narandžasto crvena
9.) aminohloranisol	benzoe kiselina-3 sulfo-	crvena
(OCHgNHjjCl: 1, 2, 4) -> 2, 3-oksinaftoe kiselina-o anisi-did	klorid	
10.) nitrotoluidin	benzoe kiselina-3, 5-disulfo-	narandžasta
(CHgNHoNO.,: 1,2, 4)-* ani-lid 2, 3~-oksinaftoe kiseline	klorid	
11.) aminohloranisol	benzoe kiselina-3, 5-disulfo-	crvena
(OCH.,NHXI: 1, 2, 4)	klorid	
12.) 4-(ii’-metil)-fenoksiacetilami-no-2,5-dietoksi 1-aminobenzol —v anilid 2, 3-oksinaftoe-kiseline	benzoe kiselina-3 sulfohlorid	mrka
13.)	dto.	benzoe kiselina-3, 5-disulfo-hlorid	mrka
14.) 4-benzoilamino-2, 5 dietok-sil-l-aminobenzol -> anilid 2, 3-oksinaftoe-kiseline	dto.	mrka
15.) 4’-h!or 2-aminodifenileter-4-karbon kiseline-dietilamid — 2, 3-oksinaftoe kiseline-o-anisidid	dto.	crvena
Aco boja	Sredstvo za acilisanje	Boja vodenog rastvora
16.) l-metoksi-2-aminobenzol-4-dietil sulfamid —2,3-oksina-ftoe kiseline-2,4 dimetoksi-5-hloranisidid	benzoe kiselina-3,5-disulfo-hlorid	crvena
17.) hlortoluidin (CH8NH2C1 :1,2,4) —v 2 oksi-karbacol 3 karbon kiseline-p-hloranilid	dto.	mrka
18.) 2,5 dihlor anilin-v 2,3-nksi-naftoe-kiseline-o-anisidid	dto.	narandžasla
19.)	dto.	benzoe kiselina-3-sulfo-hlorid	narandžasto crvena
20.) 4 amino acobenzol —> ^ naf-tol	benzoe kiselina-3,5-disulfo-hlorid	narandžasto crvena
21.) 3,3’-diaminobenzonilid —*■ p-naftol	dto	narandžasta
22.) 4-amino acobenzol -> ji naf-tol	benzoe kiselina-3-suifo blorid	narandžasto crvena
23.) 3 3’-dianiinobenzanilid —>■ p-kresol	dto.	žuta
24.) 4,	4’ diaminodifenil-karba- mid —>■ (3 naftol	benzoe kiselina-3,5-disulfo-hlorid	crvena
25.) 4, 4’-diaminodifenil-karba-mid -> anilid 2, 3-oksinaftoe kiseline	benzoe kiselina-3-sulfo-hlorid	mrko crvena
26.) 4. 4’ diaminodifenil-mokrać-na materija —l-oksi-4 ben-zoilnaftalin	benzoe kiselina-3,5 disulfo-blorid	crvena
27.) 4-hlorbenzol-aco-4’-amino 3’ -amino-3’-metilnaftalin -v P-naftol	benzoe kiselina-3 sulfo-hlorid	mrko crvena
28.)	dto.	benzoe kiselina-3,5-disulfo-hlorid	mrka
29.) 4 hlorbenzol-aco-4’-amino-3' .metoksinaftalin —*■ anilid 2, 3-oksinaftoe kiseline	benzoe kiselina-3-sulfo-hlorid	mrko crna
30.) 2-metil-4, 4’-diamino-5-me-toksi-aco-benzol — fi-naftol	benzoe kiselina-3,5 disulfo-hlorid	mrka
31.) 2 metil-4, 4-diamino-5-me-toksi aco-benzol —»■ p krezol	dto.	crveno-mrka
32.) 2-metil-4, 4’-diamino-5-me-toksi-aco-benzol —>■ anilid 2, 3 oksinaftoe kiseline	dto.	crveno-mrka
33.) 2-metil-4, <i’-diamino-5-me-toksi-aco-benzol —> a-naftol	dto.	boja trule višnje
34.)	dto.	benzoekiselina 3-sulfohlorid	boja trule višnje
35.) 4-amino-4’- acelilamino-2’-p-toluolsulfon-acobenzol —v fi-naftol	benzoe kiselina-3,5-disulfo-hlorid	crvena
36.) 4, 4’-diaminodifenilamin —> ^-nattol	benzoe kiselina-3-sulto-hlorid	crvena
37.) 4, 4’-diaminodifenilmetan — anilid 2, 3 oksinaftoe kiseline	dto.	narandžasto crvena
38.) 4, 4’-diaminodifenileter —> anilid 2, 3-oksinaftoe kiseline	dto.	crvena
39.) 4-aminoacetanilid —> anilid 2-aceti!amino-5-oksinaftalin-7-sulfon kiselina	dto.	narandžasto crvena
Aco boja	Sredstvo za acilisanje	Boja vodenog rastvora
40.) 4-aminoacetanilid —>■ anilid	dto.	narandžasto crvena
2-fenil-amino-5-oksinaftalin-7-sulfon kiselina		
41.) 4, 4’ diamino-2-metil-5-me-	dto.	ljubičasta
toksi-acobenzol —>■ anilid 2-benzoil-amino-5-oksinaftalin-7-sulfon kiselina		
42.) a-naftilamin -> anilid 2-ben-	benzoe kiselina-3-sulfo-	žuto crvena
zoil - amino-5-oksinaftalin - 7-	hlorid	
sulfon kiselina		
43.) a-naftilamin —>■ anilid 2-ace-	dto.	crvena
tilamino-5-oksinaflalin 7-sul-fon kiselina		
44.) a-naftilamin -v anilid 2 fe-	dto.	mrko crvena
nil - amino- 5-oksinaflalin-7-sulfon kiselina		
45.) o-anisidin -> 1 oksi-4-ben-	benzoe kiselina-3,5 disulfo-	narandžasto crvena
zoilnaftalin	hlorid	
46.) aminoacotoluol -v 1-oksi-	dto.	crveno ljubičasta
naftalin-4 benzilsulfon		
47.) 4-hloramino-fenol—>- ,P7,irrin dehidrotiotoluidin->	dto.	mrka
		
48) o-aminoacoto!uol->p-krezol	dto.	žuto-mrka
49.) o-aminoacotoluol -> 1-oksi-	dto.	žuto-mrka
3-hlor 4-metilbenzol		
50.) o-aminoacotoluol —v [3-naftol	benzoe kiselina-3-sulfo-hlorid	mrka
51.)	dto.	benzoe kiselina-3,5 disulfo hlorid	mrka
52.)	dto.	l-benzoilamino-3-benzol-karbon kiselina-3’,5’ disul-fohlorid	narandžasta
53.) o-aminoacotoluol—»-p-krezol	hlorid sulfoblor sirčetne kiseline	mrka
54.)	dto.	1,3,6-hlorid naftalin trisulfo-kiseline	narandžasta
55.) 4-amino-4’-etoksidi-	benzoe kiseline-4 sulfo-	mrka
fenilamin —p-naftol	hlorid	
56.) 1 aminonaftalin -> 3 naftol	1,3,6-naftalintrisulfohlorid	mrko crvena
57.)	dto	1,3-benzoldisulfonhlorid	narandžasta
58.) 1-aminonaftalinanilid 2,3	1,3,6-naftalintrisulfohlorid	mrka
oksinaftoe kiselina		
59.) anilin —>■ 1-oksi 4-metoksi-	1,3,6-naftalintrisulfohlorid	žuto-mrka
naftalin		
60.) 3-naftilamin —> 3-naftol	1 benzoilamino 3-benzol-karbon-kiselina-rV,5’ disulfo -hlorid	narandžasta
61.) 3-naftilamin —> 3-naftol	1,3,6-hlorid naftalintrisul-fokiseline	narandžasta
62.) m-hloranilin —anilid 2,3-	benzol-1,3,5 hlorid trikar-	narandžasta
oksinaftoe kiselina	bon kiseline	
63.)	dto.	hlorid benzolheksakarbon-kiseline	narandžasta
64.)	dto.	disulfohlorid naftoe kiseline	narandžasta
65.) 3-hloranilin —»-anilid2,3-oksi-	1,3,6-hlorid naftalintrisulfo	narandžasta
naftoe-kiselina	kiseline	
Aco boja	Sredstvo za acilisanje	Boja vodenog rastvora
66.) 4,4’-diamino-5-metoksi-2-me-	disulfohlorid 2,4-benzoe	mrka
tilacobenzol —*■ 2-|3-naftol	kiseline	
67.) 4,4’-diamino-5-metoksi-2-me-	benzoe kiselina-3,5 disulfo-	mrko-crvena
tilacobenzol -> l-oksi-3-hlor-4-metilbenzol	klorid	
68.) 4-(4’-metil) fenoksi-acetilami-no-2,5-diinetoksi 1-amino-benzol —>• metilanilid 2fenila-mino-5- oksinaftalin-7 sulfon kiselina	benzoe kiselina-3sulfohlorid	mrko crvena
69.) 4-(4’-melil)- fenoksi-acetila-	furan-a. a’-hlorid sulfokar-	mrka
mino-2,5 dimetioksi 1-amino-benzol —*■ anilid 2,3-oksinaf-toe kiselina	bon-kiseline	
70.) 4 benzoilamino^jS-dietoksi-l-aminobenzol —>- l-oksi-3,4-dimetilbenzol	sulfohlorid benzoe kiseline	žuto mrka
71.) l-amino-4,5-fenilazimido ben-	benzoe kiselina-3,5-disulfo-	žuto-mrka
zol —>■ 1-oksi-3,4-dimetilben-zol	klorid	
72.) l-amino-4,5-fenilazimi-do-benzol ->■ [3-naftol	disulfohloridbenzoe kiseline	žuto-mrka
73.) l amino-4,5 (4 hlor)-fenilazi-midobenzol —> l’oksi-3,4-di-metilbenzol	dto.	žuta
74.) 2-fenil-5 amino benzimidacol —*■ ioksi-3,4dirnetiUbenzol	dto.	žuta
75.) l,4’-hlorfenil-2- fenil-5-ami-nobenzimidacol —>-l-oksi-3,4-dimetilbenzol	dto.	žuta
76.) 1,4’ hlorfenil 2-fenil-5-ami-nobenzimidacol —>■ P-naftol	disulfohlorid denzoekiseline	žuta
77.) 4-amino-3-metoksi-acoben-	benzoe kiseline-3,5-disulfo-	narandžasta
zol —^ p krezol	klorid	
78.) l-amino-2 metoksinaftalin-4-	benzoe kiseline-3,5-disu!fo-	tamno-crvena
(4’-hlor)-acobenzol —1-oksi 3-metil-4 hlorbenzol	klorid	
79.)	dto.	1,3,6-naftalintrisulfohlorid	mrko crvena
80.) 2 aminonaftalin-l-sulfon ki-	benzoe kiselina-3-sulfo-	crvena
selina —► (3 nafto!	klorid	
81.) Xylidin->-m-aminobenzoil-2-amino 5-oksinaftalin-7-sulfon kiselina —> p-naftol	disulfohlorid benzoe kiseline	mrko-crvena
82.) 1-aminonaftalin-4-(2’-meto-ksi)-acobenzol -+■ p-naftol	dto.	mrka
83.) 1 amino-4 nitrobenzol-2 me-	benzoe kiselina-m-sulfo-	mrka
tilsulfon —v l-amino 5-oksi-naftalin	klorid	
84.) 2-naftilamin-l-sulfonkiselina	benzoe klselina-3-sulfo-	narandžasta
—> p-naftol	klorid	
85.) 1-naftilamin 4-sulfon kiselina —> anilid 2,3 oksinaftoe ki seline	dto.	narandžasta
Primena novih produkata, o kojoj je već u uvodu govoreno, objašnjena je sledečim primerima:
Primer 15. — 0,3 dela proizvoda za
uticanje m-sulfohlorida benzoe kiseline na aco boju iz diacotisanog a -naftilami-na i P -naftola se rastvara ključajući u 100 delova vode. Pripravlja se kupatilo za bo-
jenje sa 10 delova vune, 200 delova vode, \0°o kristalizovanoK natriumsulfata, dodaje se rastvorena boja i sve se uspostavlja na 400 delova. Kod OO'1 se dodaje 4 'o, 40 % - ne sirćetne kiseline, zapreva se za vreme od 30 minuta do ključanja i boji se kuvajuči za vreme od jednog časa. Po lome se ispira i naknadno tretira prema sledečem:
U kupat dnom odnosu 1 : 40 u kupatilu, koje sadrži 20 gr. kuhinjske soli kao i 20 cm:! amonijaka po litru. Pristupa se pri 50", zagreva se lagano na 80° i drži se pri ovoj temperaturi jedan čas; po torne se ispira i suši. Vuna je trajno, naročito otporno u pogledu pranja, obojena bojom zatvoreno trešnjeve boje. Isti se rezultat postiže sa proizvodom iz primera 1.
Primer 16. — 0,4 dela podukta za u-ticanje iz benzoe-kiselina-3,5-disulfohlo-rida i aco-boje iz 1 mola tetraacotisanog benzidina i 2 mola (i -naftola se rastvara u 100 delova vode. Priprema se kupatilo sa 10 delova pamuka, 100 delova vode, dodaje se rastvorena boja i celina se uspostavlja na 250 delova; temperatura: 60". Po tome se dodaje 2% natriumkarbonata, zagreva se za vreme od 30 minuta na 95°, po tome se dodaje 40% kristalizovanog natriumsulfata i boji se za vreme od 1 časa pri ovoj temperaturi. Po tome se za \reme od pola časa hladi do na 25", cedi se. tretira 2 minuta hladno kakvim jetko-aikalnim rastvorom, koji n. pr. sadrži 100 gr. natrium hidroksida po litru, pere se, tretira kiselinom 2 minuta hladno sa 1 gr. sumporne kiseline od 66" Be po litru, ispira se i najzad se saponifikuje sa 3 gr. sapuna ključajući za 10 minuta. Pamuk je obojen trajno ljubičasto. Isti se rezultat postiže sa produktom iz primera 3.
Primer 17. — 10 delova veslačke svile iz acetata se u kupatilu za bojenje koje se sastoji iz 0,2 delova produkta za uticanje m-sulfohlorida benzoe kiseline na aco-boju iz p-anisidina i p-krezola i 300 delova vode boji za vreme od 1’/a časa pri 40—80" C, pri čemu se po Va-časov-nom bojenju kupatilu za bojenje dodaje i cm3 5%-nog rastvora amonijaka. Veslačka svila iz acetata je obojena trajno žutom bojom.
Primer 18. — 8 delova produkta za uticanje disulfohlorida benzoe kiseline na aco-boju iz diacotisanog a -naftilamina i (1 -naftola se sa 25 delova vode, 60 delova neutralnog škroba i traganta za zguš-r.javanje i 7 delova sirćetne kiseline pie-rsduje u pastu za štampanje. Ova se štampanjem nanosi na pamučnu tkaninu. Po tome se suši, izlaže parenju za vreme
od V2 časa do 1 časa pri l/4 atm. pritiska i razvija se provlačenjem tkanine kroz 10%-ni rastvor natriumhidroksida pri sobnoj temperaturi; zatim se ispira i kl jučajući saponifikuje. Dobi jaju se tamni treišnje -vo-crveni otisci.
Primer 19. — 8 delova produkta za uticanje sulfohlorida benzoe kiseline na aco-boju iz diacotisanog 4-hlor-o-toIuidi-na i •> -oksinaftoe kiseline-p-metoksi-o-toluidida, 33 delova vode, 54 delova neutralnog škroba i traganta za zgušnjava nje, 1 deo natrium hlorata i 4 dela butil alkohola se prerađuje u pastu za štampanje. Postupa se kao u prethodnom primeru i dobijaju se čisti, trajni crveni otisci. Štampanjem produkta za uticanje sulfohlorida benzoe kiseline na aco-boju iz diacotisanog 4-hlor-2-aminofenola i p-krezola i tretiranjem otiska alkalnim bakarnim rastvorima vrši se na vlaknu jed-novremeno povratno obrazovanje aco-boje i obrazovanje njenog bakarnog jedi-njenja.
Primer 20. — U kupatilo za bojenje, koje sadrži 0,2 dela boje iz diacotisanog hloranisidina (C1.0.CH...NH,: 1.4.3) i 2.3-oksinaftoe kiseline-o-anisidida i po tome sledujućim esterovanjem sa sulfohloridom m-benzoe kiseline, 400 delova vode i 3 dela 10%-ne sirćetne kiseline, se pri 60" pristupilo sa 10 delova iskuvane prirodne svile, za vreme od 20 minuta se od 60" za-grevalo na 80" i po tome se za vreme od 1 časa bojilo pri 90—95". Po dodavanju 0,8 delova natriumacetata ka kupatilu za bojenje ohlađenom na 70—80" se za vreme od 1/!i časa razvija gotova boja. Bojena se materija po tome ispira i suši. Dobija se intenzivno plavičasto crvena boja, koja se odlikuje izvrsnom otpornošću u pranju.
Primer 21. — Spravlja se kupatilo za bojenje, koje se sastoji iz 0,3 delova produkta za uticanje m-sulfohlorida beijzoe kiseline na aco-boju iz diacotisanog nitro-toluidina (NH.,.CH:1:1.2.5) i anilida 2.3-ok-sinaftoe kiseline, 400 delova vode, 1 deo kristalizovanog natriumsulfata i 0,4 delova 40%-ne sirćetne kiseline. Pri 60" se pristupa sa 10 delova vune, zagreva se do ključanja za vreme od 20 minuta i zatim se boji ključajući za vreme od 1 časa. Po tome se dodaje 0,8 delova natrium acetata i kuva se dalje još 1 čas. Vuna se zatim ispira i suši; ona je trajno obojena crveno, naročito otporno prema pranju i gnječenju.
Primer 22. — Spravlja se kupatilo koje se sastoji iz 0,3 delova produkta za uticanje sulfohlorida benzoe kiseline na aco-boju iz diacotisanog monobenzoil-2.5-điaminohidrohinondietiletera i anilida 2.3-
40 ,^r. rodanamonium rastvora, 50 % -nog,
oksinaftoe kiseline, 250 delova vode, 2 dela natriumsulfata i 1 dela 40%-ne sir-ćetne kiseline. Pri 50” se pristupa sa 10 delova pamučne prede u kupatilo za bojenje i povećava se temperatura za vreme od pola časa do temperature ključanja i boji se za vreme od jednog časa dalje, pri čemu se još jednom dodaje 2 dela natrium sulfata. Kupatilo za bojenje se približno ekstrahuje. Sad se za razvijanje boje dodaje 1 deo natriumkarbonata kupatilu za bojenje i održava se još približno 15 minuta na temperaturi ključanja. Po torne se ispira i ključajući saponifikuje. Pamuk je obojen trajno plavom bojom.
Primer 23. — Spravljaju se sledeče dve paste za štampanje:
a) 80 gr. produkta za uticanje sulfo-hlorida m-benzoe kiseline' na aco-boju iz diacotisanog 3-hloranilina i anilida 2.3-oksinaftoe kiseline,
270 cm" vode,
50 gr. karhamida,
50 gr. rezorcina,
550 gr. neutralnog škroba i tra-ganta za zgušntavanje.
1.000	gr.
b) 150 gr. 20%-ne paste iz tetra-bromindiga,
650 gr. zgusnute potaše,
80 gr. nat riumsulfosilatformal-dehida,
80 gr. karhamida,
40 gr. vode.
1.000	gr.
Gore pomenuta zgusnuta potaša je sastavljena prema sledečem:
110 gr. žitnog škroba,
170 gr. vode,
250 gr. zgusnutog traganta (60/1000),
200 gr. britanske gume,
170 gr. kal. karbonata,
100 gr. glicerina
1.000	gr.
Štampaju se obe boje jednovremeno na mašini sa dva valjka na pamučnu materiju, suši se, materplatuje se 5 do 10 minuta i štampana se materija provlači kroz rastvor, koji sadrži 6% natriumhidroksida i 0,5%(1 ferriciankaliuma, tako da uticaj traje približno 45 sekunda. Zatim se dobro ispita eventualno tretira kiselinom t još jednom pere i ključajući saponifikuje.
Dobija se veoma trajna, svetio na-randžasta i plava štampa u dve boje.
Primer 24. — Spravljaju se sledeče dve paste za štampanje:
a) 80 gr. produkta za uticanje sulfo-hlorida m-benzoe kiseline na aco boju iz diccotisanog 4,4’ - dihlor-2-amino-l,l’-di-feniletera i o-anisidida 2.3-oksinaftoe kiseline,
270 gr. vode,
150 gr. tiodiglikoetera,
500 gr. neutralnog gustog škroba i. traganta za zgušnja-vanje.
1.000	gr.
b) 150 gr. cibanon-zelenila G, dvo-gubo testo (Schultzove tablice za boje, 7. izdanje, br. 1281)'
650 gr. zgusnute potaše (izvedeno kao što je pokazano, u primeru 23),
80 gr. natriumsulfoksilalformaldehida,
80 gr. karhamida,
40 gr. vode
1.000	gr.
Obe se boje štampanjem jednovremeno nanose na pamučnu materiju, suše i materplatuju 5 do 10 minuta i štampana materija se pri sobnoj temperaturi provodi kroz rastvor, koji sadrži 6% natriumhidroksida i 0,5% fericiankaliuma, tako, da uticanje traje približno 45 sekunada. Zatim se sasvim dobro ispere eventualno se tretira kiselinom i još jednom pere i kucajući saponifikuje.
Dobija se veoma trajna svetla zeleno-crvcna štampa u dve boje.
Primer 25. — Spravljaju se dve paste za štampanje:
a) 80 gr. produkta za uticanje sul-fohlorida m-benzoe kiseline na aco boju iz di-azotisanog 2.5-dihlorani-lina i o-anisidida 2.3-oksinaftoe kiseline.
270 gr. vode,
150 gr. tiodigl'koletera,
500 gr. neutralnog gustog škroba i traganta za zgušnja-vanje.
1.000	gr.
b) 50 gr. indigosola 04B,
30 gr. glicerina,
370 gr. vode,
450 gr. neutralnog gustog škroba i traganta za zguš-njavanje,
40 gr. rastvora natrium hlorata, 33 % - nog,
10 gr. amoniumvanadat rastvora, 1 % -nog,
10 gr. amonijaka.
1.000	gr.
Obe se boje štampaju jednovremeno i štampana materija se tretira kao što .je o-pisano u primeru 23.
Dobija se veoma lepa štampa u dve boje šarlah-crveno i plavo.
Primer 26. — Spravljaju se dve sledeče paste za štampanje:
a)	Pasta za štampanje kao što je opisano u primeru 23 pod a).
b)	80 gr. rapidogen-ljubičaste B, 310 gr. vode,
30 gr. natriumhidroksid rastvora, 303; -nog,
30 gr. turskog crvenog ulja, 550 gr. neutralnog gustog škroba i traganta za zguš-njavanje.
1.000	gr.
Obe se paste nanose štampanjem jednovremeno, suši se, štampana materija se izlaže za vreme od 5 minuta pari kiseline, a zatim se pri sobnoj temperaturi provodi kroz 63, - ni rastvor natriumhidroksida, tako, da dejstvo traje 45 do 60 sekunada. Sad se pere i kuvajuči saponifikuje. Hobija se trajna narandžasto-1 jubičasta štampa u dve boje.
Primer 27. — Spravljaju sc sledeče paste za štampanje:
80 gr. derivata boje kao što je upo-trebljeno pod a) u primeru 25,
270 gr. vode,
150 gr. tiodiglikola,
400 gr. neutralnog škroba i traganta za zgušnjavanje,
100 gr. cinkovog oksida.
1.000	gr.
Pasta se štampanjem nanosi na belu pamučnu materiju i suši. Po tome se tkanina prožima rastvorom anilinskog crnila, koje na litar sadrži:
84 gr. anilinhlorhidrata,
40 gr. traganta za zgušnjavanje 60/100,
5 gr. anilina,
54 gr. ferociankaliuma,
30 gr. natriumhlorata,	'
a zatim se suši (eventualno materplatuje za vreme od tri minuta) i pri sobnoj temperaturi se za vreme od 45 sekunada pro-
vlači kroz rastvor, koji sadrži 63) natriumhidroksida i 1' fericiankaliuma. Po tome se dobro ispira, u toploti se tretira kiselinom razblaženom sirćetnom ili mravljom kiselinom, još jednom se ispira i kuvajuči saponifikuje. Hobija se svetla šar-lah-crvena	rezervna	štampa	na crnoj	o-
snovi.
Primer	28.	Spravlja	se pasta	za
štampanje, koja ima sledeči sastav:
80 gr. produkta za utican je sulfo-klorida	benzoe	kiseline	na
aco boju iz diacotisanog 2,5-dihloranilina i	o-anisidida
2.3-oksinaftoe kiseline,
320 gr. vode,
100 gr. amida buterne kiseline,
500 gr. neutralnog škroba i traganta za zgušnjavanje.
1.000	gr.
štampana materija se po sušenju tretira kao što je opisano u primeru 23. Hobija se puna šarlah-crvena štampa.
Mogu biti dobiveni i dobri otisci, ako sc amid buterne kiseline ne unosi u boju za štampanje, već ako se tkanina pre štampanja njime impregniše. Postupa se prema sledečem :
Prožima se pamučna tkanina kakvim vodenim rastvorom koji sadrži 53' amida buterne kiseline i suši se. Zatim se nanosi štampanjem sledeča boja za štampanje:
80 gr. navedenog derivata boje,
320 gr. vode,
100 gr. tioglikola,
500 gr. neutralnog škroba i traganta za zgušnjavanje.
Štampana materija se naknadno tretira kao što je opisano u primeru 23. Hobija se veoma lepa i trajna šarlah-crvena štampa.
Primer 29. —- Mercerizovana pamučna tkanina se prožima kakvim rastvorom, koji sadrži 53) piperazina i po tome se suši. Na tkaninu se nanosi štampanjem pasta, kao što je opisano u primeru 24 pod a) i suši se. Zatim se 5 do 10 minuta materplatuje, pere i saponifikuje. Hobija se intenzivna i trajna crvena štampa.
Primer 30. — Pamučna materija se za vreme od '// časa provlači pri 35° kroz rastvor, koji po litru sadrži 5 gr kvater-nernog amonium jedinjenja iz dimetilsul-fata i l-stearoilamno-4-dimetilaminoben-zola, cedi se i zatim suši. Na tako prethodno tretiranu tkaninu se pasta za štampanje, kao što je opisano u primeru 23 pod a), nanosi štampanjem i suši. Po pronalasku kroz lužinu i daljem tretiranju tkanine kao što je opisano u primeru 23, dobija se
intenzivnija štampa no na tkanini, koja nije prethodno tretirana.
Primer 31. — Beljena pamučna tkanina se prožima rastvoom od
50 gr. produkta, koji se dobija uti-cajem sulfohlorida benzoe kiseline na aco boju iz dia-cotisanog 2.5-dihloi anilina i o-anisidida 2.3-oksinaftoe kiseline,
50 gr. tiodiglikola,
850 gr. vode,
50 gr. traganta.
1.000	gr.
Suši se na toploti, propušta se za vreme od 5 minuta kroz materplat i po tome se provodi kroz kupatilo, koje sadrži 6% natriumhidroksida, drži se na vazduhu 45—60 sekunada i dobro se ispira, posle čega se prelazi u rastvor od 5 cm3 kon-centrisane hlorovodonične kiseline po litru,dobro se ispere i kuvajući se saponifi-kuje. Na ovaj se način dobija trajna šar-lah-crvena jednolika boja.
Primer 32. — Crveni efekat na osnovi u boji se dobija na taj način, što se beljena pamučna tkanina prožima rastvorom iz primera 31, suši se na toploti, i zatim se štampa bojom za štampanje, koja sadrži 200 gr. natriumsulfoksilat-formalde-hida po kilogramu boje za štampanje. Zatim se štampana roba pari u mater-platu i razvija se kao što je pokazano u primeru 31. Na ovaj se način postižu beli efekti na crvenoj osnovi. Uvek prema izboru preparata aco boje može boja osnove biti proizvoljno menjana.
Primer 33. — Šareni efekti se na o-snovi u boji dobijaju na taj način, što se beljena pamučna tkanina impregniše na fularu kakvom rastopinom za prožimanje, koja odgovara onoj koja je opisana u primeru 31. Suši se na toploti i impregnisana roba se štampa n. pr. sledećom bojom za štampanje:
200 gr. kakve 20$-ne paste iz tetra-bromindiga,
470 gr. britanske gume 1 : 1.
60 gr. glicerina,
150 gr. potaše, rastvorene u toploti, ali hladne,
120 gr. natriumsulfoksilatformalde-hida.
1.000	gr.
Izlaže se parenju u mater-platu i razvija, kao što je pokazano u primeru 31. Tako se dobijaju plavi efekti na crvenoj osnovi. Uvek prema izboru preparata aco boje i boje za bojadisanje mogu se postizati različiti efekti.
Primer 34. — Spravljaju se sledeče dve paste za štampanje:
a)	Ista pasta za štampanje kao što je opisana u primeru 23 a)
b)	20 gr. eriohromazurola S
(Schultz br. 841).
250 cm3 vode,
600 gr. neutralnog škroba i traganta za zgušnjavanje,
30 gr. sirćctne kiseline 409,),
100 gr. rastvora hromacetata 20'’ Be.
Obe se boje nanose štampanjem jedno-vremeno na pamučnu materiju, suše se, izlažu parenju za vreme od 45 minuta pri V4 atm. pritiska, i razvija se štampa kao što je navedeno u primeru 35. Dobija se lepa narandžasto-plava štampa u dve boje.
Primer 35. — Spravlja se sledeča pasta za štampanje:
40 gr. produkta za uticanje sulfohlorida m-benzoe kiseline na aco boju iz diacotisanog 4-/4’-me-til) -fenoksiacetil-amino-2, 5-diaetoksi-l-aminobenzola i a-nilida 2,3-oksinaftoe kiseline,
40 gr. produkta za uticanje sulfohlorida m-benzoe kiseline na aco-boju iz diacotisanog 3-hloranilina i anilida 2,3-oksinaftoe kiseline.
270 cm3 vode,
100 gr. tiodiglikola,
550 gr. neutralnog škroba i traganta za zgušnjavanje.
Boja se nanosi štampanjem na pamučnu tkaninu, suši materplatuje 5 do 10 minuta i štampana materija se pri sobnoj temperaturi provlači kroz rastvor, koji sadrži 63, natrium hidroksida. Zatim se ispira, tretira kiselinom, još jednom ispira i kuvajuči saponifikuje.
Dobija se trajna mrko-ljubičasta štampa.
Primer 36. — Spravlja se sledeča pasta za štampanje:
16 gr. produkta za uticanje sulfohlorida m-benzoe kiseline na indigo.
64 gr. produkta za uticanje sulfohlorida m-benzoe kiseline na aco-boju iz diacotisanog 3-hloranilina i anilida 2,3-oksi-naftoe kiseline,
270 gr. vode,
100 gr. tiodiglikola,
550 gr. neutralnog škroba i traganta za zgušnjavanje.
Štampa se i razvija kao što je navedeno u primeru 35. Dobija se veoma trajna štampa mrke boje.
Primer 37. — U kupatilu za bojenje,
koje sadrži 0,4 delova boje tetraacotisanog 2-metil-4, 4'-dianiino-5-metoksi-acobenzo-la i 2-oksinaftalina i po tome sledujućem esterovanju sa 4-hlormetilbenzoilhloridoni u piridin - rastvoru i 4 dela natrium klorida, bojadiše se pri 90-100° 10 delova pamuka za vreme od jednoga časa. Dobija se žućkasto mrka boja, koja razvijanjem u kupatilu od 5-6%-ne natrijeve lužine za vreme od 10 minuta daje ljubičasto plavetnilo. Bojadisana materija se po tome dobro ispere i suši
Primer 38. — Pripravlja se kupatilo za bojenje, na taj način, što se u 600 delova vode rastvara 1,5 delova produkta za uti-eanje di-sulfohlorida benzoe kiseline na aco boju, koja se dobija uticanjem diacoti-sanog ksilidina na m-aminobenzoil-2ami-no-5-oksinaftalin-7-sulfon kiselinu i potonjim diacotisanjem i spojen sa P-nafto-lom. U tako spravljeno kupatilo za bojenje se ulazi sa 30 delova prethodno u vodi nakvašene pamučne materije, zagreva se za vreme od 20 minuta na 90-95°, dodaje se 15 delova natriumsulfata, i boji se za
vreme od jednog časa pri ovoj temperaturi. Po tome se pamuk za vreme od jednog časa ostavlja u hladečem se kupatilu da u-vuče u sebe boju. Razvijanje odnosno fiksiranje boje se izvodi na taj način, što se materijal za vreme od 10 minuta naknadno tretira u 400 delova 5%-nog natrium hidroksid rastvora. Zatim se pere i pri ume-renoj temperaturi saponifikuje. Dobija se trajna crvena boja.
Patentni zahtev:
Postupak za izvođenje bojadisanja, naznačen time, što se materijal koji treba da se oboji, i koji je tretiran derivatima aco boja opšteg obrasca
Rt------------O-R,.
u kojem R, znači ostatak aco boje, koja sadrži bar jednu hidroksilnu grupu, a R2 ostatak kakve organske kiseline, koji sadrži bar jednu grupu koja uslovljava ras-tvorljivost u vodi, tretira saponifikujućim sredstvima, prvenstveno koja dejstvuju alkalno.