KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 10 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JULA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14098
Dr. Schottky Walter, Berlin Charlottenburg i te Reh Gerhard, Dinslaken,
Ne mačka.
Po mestu pokretni električni potpaljivač vatre.
Prijava od 3 juna 1937.	Vđži od 1 januara 1938
Već su za paljenje čvrstoga goriva u Vatrišnim prostorima poznata električna grejna tela, koja se snabdevaju sa više paralelno vezanih kanala koji sadrže električne grejne otpore, kroz koje se provođena vazdušna struja zagreva na temperaturu koja se nalazi iznad tačke zapa-Ijivosti goriva koje treba da se zapali, i upućuje se ka gorivu.
Pronalazak se odnosi na izvođenje i na uređaj delova cevi za vreli vazduh snaibdevene otvorima koji treba da se u-vode u vatrišni prostor, a koji služe za dalje vođenje i raspodelu vrelog vazduha u gorivo, dok se kod poznatih ručnih sprava ove vrste vazduh vodi u slobodnoj struji ka gorivu, pri čemu za paljenje dospeva do dejstva celokupna postojeća količina vrelog vazduha sa svom temperaturom proizvedenom u spravi, po pronalasku se struja vrelog vazduha uvodi kroz u vatri postojane cevi na veća ras-tojanja u gorivo, pri čemu ona iz pojedinih srazmerno daleko jedna od druge udaljenih rupa struji u oko cevi naslagani gorivni materijal. Ovim postaje moguće, da se celoikupan na roštilj stavljeni gorivni materijal jednovremeno zapali iznutra prema upolje i da se time proces grejanja započne sa snagom i brzinom, koja se davanjem spolja ne bi mogla postići.
U odnosu prema poznatim gasnim goriljkama za potpaljivanje uglja, kod kojih se mešavina gasa i vazduha u hladnom stanju dovodi do izlaznih otvora i tamo se tek pali, tako, da proizvedena
toplota odmah na licu mesta dospeva do dejstva i gubitci kod transportovanja toplote kroz dovcdnu cev uopšte ne igraju nikakvu ulogu, bitna se razlika kod procesa sagorevanja, po ovom pronalasku sastoji u tome, što se za započinjanje procesa gorenja potreban plamen ne treba niti da se naročito pali niti može da se ugasi. Ove koristi vrelog vazduha kao sredstva za paljenje i reakcioni učesnici omogućuju to, da se cevasti pisak potpaljivača vrelim vazduhom odmah od početka potpuno i svestrano umesti u gorivni materijal i da se ovaj zatim naknadno pali iznutra prema upolje. Potpunim umeštanjem dovodne cevi u prvenstveno u malim komadima gorivni materijal o bezbeduje se isto tako jeftina i uspešna toplotna izolacija. Ovaj najpre u obzir uzeti efekat izgleda šta više da uopšte tek omogućuje dobru delatnost uređaja za potpaljivanje.
Na sl. 1 i 2 su pokazana dva oblika izvođenja novih delova cevi za grejanje vrelim vaizduhom koji treba da se uvode u vatrišni prostor i koji su snabdeveni otvorima, a koji će u sledečem biti kraće nazivani izbušeni piskovi, dok si. 3 pokazuje jedan poprečni presek izbušenog piska sa pojačavajućim rebrom.
Jednostavno izvođenje prema sl. 1 je određeno za velike sobne peći, kao i za kotlove za centralno grejanje i slična ložišta sa nepomičnim roštiljem, dok si. 2 pokazuje jedan oblik izvođenja koji je podesan za potpaljivanje velikih vatrišta sa putujućim roštiljem. Izbušeni piskovi
Din. 15.—
LM treba da se umeste u gorivni materijal što je moguće više do linije G-G. Rasto-janje između prednjeg kraja grejnog te-la H i prvog izlaznog otvora li (si. 1) odnosno lo (si. 2) održava se tako malim, koliko je to moguće, ako treba da se iz-begne s jedne strane umeštanje samog grejnog tela ugalj i time i opasno zagre-vanje ovoga, i s druge strane, ostajanje otvorenom prve rupe. Obično rastojanje između H i prvog otvora srne da iznosi samo približno 10 do 15 cm.
Dužina i oblik izbušenih piskova je određena veličinom vatrišnog prostora u kojem treba da izvede potpaljivanje. Za presek po pronalasku treba da se pazi na sledeće. 1 suviše veliki presek bi pružio nepotrebne spoljne gubitke toplote i suviše veliki toplotni kapacitet i nespretnu težinu. Kod i suviše malih preseka nastaje druga jedna opasnost; može ne samo za produvavanje vrelog vazđuha potrebni povećani pritisak biti i suviše veliki, što bi imalo za posledicu nespretnu i skupu duvaljku, već ova opasnost može prevođenjem laminarnog u turbulentno kretanje vazđuha biti u skoku povećana kakvim kritičnim Reynold-ovim brojem i jednovremeno izmena toplote sa zidom se može tako povećati turbulentnim strujanjem, da vrelim vazduhom nošena toplotna energija ne bude više prvenstveno odavana na izlaznim mestima, već da se odaje gorivnom materijalu duž celog cevnog zida u neposrednom obliku. Prvenstveno se stoga po pronalasku prečnik cevi svuda tako bira, da se opasnost turbulentnog kretanja kod primenjenih radnih uslova upravo još sa sigurnošću izbegava. li zavisnosti od u sekundi kroz dotični presek prolazeće količine vazdu-ha, koja može biti nazvana kao produkat hladne zapremiine (Kaltvolumen) Vo u sekundi i hladne gustine (Kaltdichte) V dobija se za ovo iz poznatih pravila za kružne cevi prečnika D zahtev:
TC 1	1
r) >	' P ' Po V° Rok
Pri tome ») označava žilavost vazdu-ha pri dotičnoj temperaturi, koja isto tako kao D, po > Vn treba da se računa u cgs jedinicama; R >k je kritični Reyncld-ov broj za kružne cevi prečnika D, koji je nađen eksperimentalno do približno 2000. Iz t ga slednje, sa po == 1,2. 10’3g:
D > 0,47 --
n
Pošto l/k kod vazđuha za u obzir dolazeće temperature vazđuha od 000 do 800°C leži između 2650 i 2300 cgs, može se računati sa srednjom vrednosti i dobi-
ja se kao zahtev koji treba da se ispuni, pri čemu se još Vo računa u Itr/sek ume-sto cnvVsek, uslov:
D (cm) 1,17 V0(ltr/Set).
Turbulenca se prema torne sigurno izbegava, pri čemu se po pronalasku D ~ 1,5 Vo (1 tr/sek), dakle na primer kod 2 Itr/sek bira jednak 3 cm, kod 4 Itr/sek jednak 6 cm. Pošto dalje postoji jednoznačni odnos između Vo i KW-cevi N upućene u grejno telo, tako, da se za za-grevanje 1 Itr/sek vazđuha na približno 800° potrebuje približno jedan KW grejnog učinka, slednje po pronalasku i za podešavanje prečnika izbušenog piska na električni učinak dotične sprave odgovarajući zahtev:
D (cm) 1,5 N (KW).
Ovi zahtevi važe najpre za ulazni otvor izbušenog piska, u daljem toku će se, kao što je pokazano na sl. 1 i 2, prečnik suziti odgovarajući izlazećoj količini vaz-duha, što približno vodi ka predstavljenom konusnom obliku piska. Za raspode-Ijene piskove kao na si. 2 prečnik deli-mične cevi treba da se sračuna iz onog razlomijivog dela od Vo odnosno N, koji ulazi u otvore delimične cevi.
Veličina izlaznih otvora se po pronalasku prvenstveno tako bira, da je njihov celokupni presek slične veličine, kao i ulazni presek piska. Izlazna brzina je tada slične veličine kao brzina strujanja u izbušenom pisku i ne treba da se savladaju nikakve naročite izlazne smetnje koje opterećuju duvaljku. Raspodela veličine rupa se pri tome u daljem izvođenju pronalaska tako bira, da iz poslednjih rupa izlazi (struji) više vazđuha no iz prethodnih; time se radi nasuprot inače progresivno povećavajućem se opadanju temperature u pravcu prema krajevima i veliko dejstvo paljenja se postiže još i kod poslednjih rupa. Davanje (prvenstva poslednjim rupama se postiže ili pomoću podesnog odnosno unutrašnje brzine strujanja prema izlaznoj brzini, pri čemu izvesno ustavljajuće dejstvo na kraju cevi dolazi u pripomoć na kraju cevi ka izlazu vazđuha iz pojedinih rupa, ili proširenjem preseka rupa prema krajevima ili obema merama. Apsolutni prečnici rupa se po pronalasku biraju na osnovu eksperimentalnog iskustva približno 6 mm; pri tome se još ne treba bojati prodiranja većih komada uglja u izbušeni pisak, a manji eventualno prodirući komadi se odmah sagorevaju i izduvavaju. U koliko se na krajevima potrebuju veći preseči rupa, ostaje prvenstveno održana razmera od približno 6 mm u poprečnom pravcu
piska i veći se izlazni presek postiže većim širenjem rupa u po dužnom pravcu piska.
Raspored rupa može biti ili dvostran, kao na sl. 1 ili jednostran, kao na si. 2. Li oba slučaja su izlazni otvori prvenstveno upravljeni koso prema gore, pošto bočno ili ispod izbušenog piska pre treba da se očekuju šupljine u slogu gorivuog materijala oko izbušenog piska no iznad ovoga. Kod dvostrukog rasporeda rupa se oba reda rupa prvenstveno raspodeljuju uzajamno pomereno, da bi se mesta za paljenje ravnomernije raspodelila.
Za izbegavanje kakvog plastičnog deformisanja dela izbušenog piska koji se uvodi u gorivni materijal i u upotrebi dospeva do jasno crvenog usijanja dalje se ovaj deo snabdeva ukrućenjem prvenstveno u vidu rebra postavljenog na donju stranu, za šta je na si. 3 pokazan jedan primer izvođenja u preseku. Ovo podesno previjanjem izlaznog lima izvedeno rebro deluje ukrućujući kako svojim mehaničkim oblikom tako i malo nižom temperaturom, koja vlada na strani koja je okrenuta od izlaznih otvora.
U pogledu odnosa izbušenog piska i preseka grejnog tela se po pronalasku prvenstveno uzima dimenzionisanje, kod kojeg presek grejnog tela premaša presek izbušenog piska. Time se postiže, da vazduh struji kroz grejno telo srazmer-no lagano tako, da su i pored višestrukog pregrađivanja grejnog tela obezbe-deni samo mali povećani pritisci i jedno-vremeno izvrsna izmena toplote, dok vazduh zatim kroz izbušeni pisak struji sa tako velikom brzinom i prema tome sa tako malim toplotnim gubitkom, kako je to za izbegavanje turbulentnog strujanja upravo još moguće.
Patentni zahtevi:
1.	) Po mestu pokretni električni potpaljivač vatre za čvrsta goriva, kod kojeg je grejno telo snabdeveno sa više pa ralelno vezanih kanala, koji sadrže električne grejne otpore, i kroz koje se provođena struja vazduha zagreva na temperaturu koja se nalazi iznad tačke zapeljivosti goriva, koje treba da se pali i upućuje se ka gorivu, naznačen time, što se proizvedeni vreli vazduh kroz cevasti kanal raspodeljnim otvorima (izbušeni pisak) neposredno upućuje u unutrašnjost gorivnog materijala koji treba da se potpali.
2.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1, naznačen time, što se presek izbušenog
piska tako bira, da strujanje vrelog vazduha pod predviđenim radnim uslovima ima laminarni karakter.
3.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 i
2,	sa izbušenim piskom približno kružnog preseka, naznačen time, što je prečnik preseka, meren u santimetrima, približno 1,5 puta veći no hladna zapremina vrelog vazduha koji struji ‘(nrotiče) u sekundi, merena u litrima.
4.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 do
3,	naznačen time, što je uulazni presek izbušenog piska, umeren u santimetrima, približno 1,5 puta veći no grejni učinak grejnog tela, meren u KW.
5.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 do
4,	naznačen time, što se izbušeni pisak sastoji iz metala otpornog prema zgorevanju od nekoliko milimetara debljine zida, pri čemu se izlazni otvori kao jednostavne rupe usečeni u metalnim zidovima.
6.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 i sledečim, naznačen time, što rastojanje između grejnog tela i prve rupe iznosi samo približno 10 cm.
7.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 i sledečim, naznačen time, što se izbušeni pisak ili njegovi pojedini delovi približno konusno sužavaju od prvog do posled-njeg izlaznog otvora.
8.	) Potpaljivač vatre za vatrišta sa nepomičnim roštiljem, po zahtevu 1 i sledečim, naznačen time, što je izbušeni deo izveden kao pojedinačna konusna cev.
9.	) Potpaljivač za vatrišta sa putujućim roštiljem, pa zahtevu I i sledečim, naznačen time, što je izbušeni deo izveden kao šuplji deo u vidu slova T, čija po-prečnica na svojoj prednjoj strani ima izlazne otvore.
10.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 i sledečim, naznačen time, što su izlazni otvori izbušenog piska u radnom položaju upravljeni koso prema gore.
11.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 i sledečim, naznačen time, što ukupan presek rupa biva približno jednakim ulaznom preseku izbušenog piska.
12.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 i sledečim, naznačen time, što pojedinačni presek rupa odgovara krugu od 5 do 8 mm prečnika.
13.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 i sledečim, naznačen time, što poslednje rupe imaju veći prečnik no prvi, pri čemu se prvenstveno zadržavaju poprečne razmere rupa i samo se uvećavaju podužne razmere.
14.	) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 i sledečim, naznačen time, što su delovi iz-
bušenog piska koji treba da se uvedu u gorivni materijal snabdeveni pojačavajućim rebrom koje je okrenuto od izlaznih otvora.
15.) Potpaljivač vatre po zahtevu 1 i
sledečim, naznačen time, što se presek višestruko pregrađenog grejnog tela bira većim no ulazni presek izbušenog piska.
Ad pat. br. 14098