Poštarlna plačena u gotovu
Cena 1.— Dln.
HiSlK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugoslavija!
Izlazi svakos petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 25 avgusta 1939 God. X • Broj 34.
Vecito značenje pobede na Ceru
Kada su pred 25 godina centralne sile navestile Srbiji rat, njihovi političari, vojskovode i novi nar i govorili su sa bahatim samouverenjem da se spremaju na oružanu šetnju, ko jo j če jedva moči da se pruži neki ozbiljniji otpor. Računali su ovako: Dve goieme i do zubi naoružane carevine sa preko sto milijona Stanovnika, udar a ju na seljačku državicu, čiji milijoni mogu na Prstima da se izbroje, — / čega ima ju da se boje?!... M a da su se hvastali da su nosioci civilizacije prema tobožnjem seljačkom slovenskom varvarstvu, ti tobožnji vitezovi nisu ni pomišljal', koliko je to bedno, kad Goli jat udara na Davida, več su se una-Pred razbacivali sumnjivom slavom i nečasnim trote jima, ko je če na to j, tobože bezopasnoj rat no j šetnji, steči.
Kako se, medutim, ta «šetnja» završila, imali su mladi na-r3štaji prilike da čuju i čitaju pr oslih dana, — prilikom proslave 25-godišnjice slavne i neuporedive pobede junačke srpske vojske nad vojskom dve ju carevina, na Ceru. Čim je zaskočena Srbija 1malo pribrala snage, ona se ni je žacala da iz herojske defanzive, Prema daleko nadmočnijem neprijatelju, prede u otvorenu ofan-zivu pa da ga, u besprimernom naletu, nakon nekoliko dana naj krvavi j ih borbi, potpuno razbije i da ga prisili na najsramot-nije begstvo.
Sv e št o je docnije došlo, s^e slavne pobede i sva mučenička otpornost albanske kalvarije, začelo se na Ceru. Stisnuta sa lica > sa ieda i otrgnuta od saveznika, Srbija je docnije morala da sva ode u progonstvo, ali je sve to junački izdržala i verovala u bu-duči Cer, — u Kajmakčalan, -— samo zato, sto je več jedamput u najtežoj vatri iskusila da su hrabrost njenih sinova, i njeno pravo na slobodu, jači od svih tehničkih preimučstava i od svih brojnih nadmočnosti. Pobedom na Ceru Srbija je stekla pravo da je i najudaljeniji saveznici ne ostave na cedilu, a njeni zahtevi, ujedmjsnje svih Jugosiovena u jtdnu nezavisnu državu, — “a dodu na čelo mirovnih uslova-saveznika. 'Na ta j je način na Ceru u herojsko j slavi začeta današnja Jugoslavija, za ko ju su, u tom krvavom megdanu položili svoje živote i prvi srpski, hr-vatski i slovenački dobrovcljci iz bivše Austro-Ugarske, kao i mnoga brača Česi.
Kazače se da nije teško bilo da se «šetnja» pretvori u požar kad su uz Sr bi ju stali od mah močni saveznici, kao št o su Rusija, Francuska, Engleska itd. To je, medutim, samo delimično istina: Prvo zato što je pobedu na Ceru izvojevala Srbija sama, isklju-čivo svojom vojskom i svojim sredstvima, protiv najelitnijeg dela još sveže vojske centralnih sila; a drugo zato što se ni je-dan od pomenutih saveznika nebi bio odlučio da do kraja brani [zastupa interese jedne Srbije, ko ja bi radije bila prihvatfla ne-časrti ultimatum, nego da se brani, i koja nebi več u prvom trenutku bila pokazala da je rešena radije na sve prelaze preko Albanije i na sre patnje na Vidu, pa čak i na nova Kosova, nego 4 da se odrekne svog prava na slobodu i jedinstvo.
Zato proslava pobede na Ceru, ne znači samo jedno ve-lebno sečanje, nego i neobično korisnu pouku, — za danas i za uvek! U trenutku kada je pred 25 godina, sa tolikom bahatošču neprijatelj nastupao protiv Srbije, moglo je i njemu i mnogome malodušniku zaista da izgleda< da se radi o «šetnji» i da su njegove izdriblovane, tehnički opremljene i imperijalističkim ambicijama upravljane, ar mi je zaista neodoljive, te da če biti pre-gažen svatko ko im se suprostavi. Da je u Srbiji bilo tada više malodušnika, nego li fanatičnih rodoljuba, i više ljudi ko ji veruju u broj i u tehniku, nego li onih ko ji su mak ar i goloruki, bi H spremni radije da izginu nego li da se priklone sili, rezultati su-koba bi bili pokazali da je imala pravo teorija sile nad teorijom pravde; dok samo postojanje naše snažne i nezavisne Jugosla-v’je pokazuje naprotiv, da su pravo imali oni ko ji su verovali u odvažnost, u slobodu i u pravicu.
Danas jo$ više živimo u vremenima sukoba sile i prava. Propovednici i proroci sile tvrde i danas da je pobeda njihova > u prilog tome nav od e nekoliko, več učinjenih naoružanih šetnji.
Da li ima ju pravo?
Što se konačnog rezultata i istorijskog razvoja tiče, mi smo ubedeni da nemaju pravo. A što se tiče današnjice, — problem zavisi od toga da li če svet nači u sebi duh ko ji je ondašnju malenu Srbi ju doveo do toga da «šetnju» pretvori u večiti primer Cera, i da li če se taj grandiozni primer shvatiti na svima stranema, pa da do strašnog pokolja uopšte ne dode.
Da Jugoslavija najstrastvenije želi mir, to je poznat o či-tavom svetu. Ali baš zato, jugoslovenski narod treba u ovom trenutku da pokaže čitavom svetu, da bi svi oni ko ji bi taj mir kušali da remete, u svakom Srbinu, Hrvatu i Slovencu našli potomka i naslednika onih ko ji su' jednu bahato zamišljenu osva-jačku avanturii pretvorili u nezapamčeni poraz — na Ceru.
Dusoslovenski iseljenici iz Nemačke na Oplencu
Prcšlog pćnedeljka posetila je O-plenac grupa od 30 lica, delegata društava Jugoslovenskog narodnog eentralnog Saveza naših iseljenika iz Vestfala i Rura u. Nemačko.i, pod vcćstvorri pretsednika Save/a g. Pavla Bolha. Delegati su položili na grob Kralja Mučenika t>rekrasan ve-
i I ЈШШРШЈп 11 оттУПииШШ
| Delegati iz Vestfala na Oplencu.
nac i poklonili se seniina Kralja O-slobodioca. Kralja Ujedinitelja i Vož-da Karadorda. Razgledali su crkvu, muzej, imanje i dvorac na Oplencu. Sobom su poneli za svoja društva svečice sa Oplenca, koje če upaliti (kao i dosadanjih godina) na nacionalnim priredbama, koje prireduju prilikom Prvog decembra i božičnih praznika, kada darivaju siromašnu dccu. Značajno je napomenuti, da Savez svake godine prireduje pohod na Oplenac pod vodstvom svoga pretsednika. Delegacija, koju je pra-tio izaslanik Ministarstva socijalne politike g. Boltauzar, vratila se preko Arandelovca u Beograd, duboko dirnuta ovim pohodom kao i pažnjorn koja im je na tom putu ukazana.
Pretsednik Saveza g. Pavel Bolha, posetio je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, gde je za »Sokolski Glasnik« dao detaljne podatke o radu i životu jugoslovenskih iseljenika u Zapadnoj Nemačkoj, o čemu čemo pisati opširnije drugi puta.
IZ UREDNIŠTVA Molimo braću saradnike, da nam Па vreme pošalju saradnju za sveča-
ni broj »Sokoiskog Glasnika«, koji će izaći povodom rodendana Nj. V. Kralja Petra II u povečanom opsegu.
POSETA ČLANOVA »GLAZBAR-SKOG SKLADA« IZ KAŠTEL-NOVO-
GA CERU, AVALI I OPLENCU
Oko 60 članova poznatog muzič-kog društva »Glazbarski sklad«, ve-činom Sokola iz Kaštel-Novoga u Dalmaciji, posetilo je pod vočstvom sokoiskog borca br. prof. Stjepana Roce iz Splita, Cer, gde je učestvo-valo sa svojom muzikom na proslavi dvadesetpetgodišnjice cerske bitke. Posle cerske proslave posetili su grob Neznanog Junaka na Avali i Oplenac. Na grobovima Kralja O-slbbodioca i Kralja Ujedinitelja zapa-lili su po jednu sveču. Uprava Saveza SK.J ustupila je članovima »Glazbe-nog sklada«« prostorije za konačište za vreme njihovog boravka u Beogradu, gde su razgledali razne znamenitosti naše prestonice. Svi članovi >Glazbenog sklada« su Hrvati-Jugosloveni. Značajno je napomenuti, da su njihovi roditelji, sa osam-deset seljaka iz Kaštela takoder pod vočstvom brata Roce prOputovali Sr-biju do Kosova 1928 godine.
Прослава 25-годишњице церске победе
Jugoslovensko Sokolstvo sa najdubljim pietetom iz dna duše, a uzdignuta srca — klanja se senima heroja, koji su ovde u neustrašivoj borbi svoje živote položili za odbranu rode-ne grude.
Pobeda div-junaka srpske vojske na ovim visovima. izvoj-stena nepokolebivom verom i bezgraničnim požrtvovanjem, beše prvi udar neprijatelju u borbama za oslobodenje jugoslovenskog naroda.
Ovu nepobitnu istinu jugoslovensko Sokolstvo duboko je zapisalo u srca svojih pripadnika, u duše njihove, jer je do srž j ubedeno, da se sloboda i nezavisnost otadžbine može da sačuva samo onda, ako če se svi njeni sinovi boriti neustrašivo i požrtvo-vano, do poslednjeg daha, sa tvrdom verom u pobedu, kao što su se borili junači na Ceru.
Ovo nisu reči jugoslovenskog Sokolstva, ovo je ZAVET jugoslovenskog Sokolstva:
Do poslednjeg daha s a č v r s t o m verom u pobedu po primeru besmrtnih naših heroja spremni smoda g i n e mo za Kralja i O t a d ž b i n u, za slobodu Jugoslavije!
Načelnik Saveza SKJ,
Dr. Alfred R. Pihler
ХероЈима Церске битке, који но-се заслуге за прву велику победу у Светском рату, одао је целокуп-ни наш народ захвалност и призна-ње које им припада. Хиљаде и хи-љаде глава пОгнуло се, из хиљада срдаца v' хиљада груди oreo се узвик: Хвала им и слава! Њима морамо да захвалимо што данас живимо у -овако лепој и слободној Југославији.
Већ прошлог петка освануо је Београд у заставама. Пре подне стајао је густи шпалир грађана по тротоарима престоничких улица ку-да су сгаре, славом овенчане, за-ставе требале да прођу, као нај-бољи доказ колико наш престони град цени и са којим узбуђењем жели да дочека и поздрави старе српске заставе, победнице на Церу. На Славији је у 11 часова била no-стројена почасна ■ чета II пешади-ског пука „Гвозденог” са пуков-ском музиком на челу и иомоћни-ком команданта пука, пуковником Благотићем. У два велика војничка камиона донешене су са Оиленца, где се брижљиво чувају као највећа светиња старе сриске заставе, њих дванаест на броју. Са музиком на че-лу кренуле су заставе са „Славије", места где је Београд поздравио у-лазак сриске војске, до Ратничког дома. Иза њих је почасна чета. Све је у узбуђењу. Жене прилазе и киге заставе и војнике. Стари ратници, којих је у шпалиру врло велики број плачу. Многи не мо-же да одоли него истрчава и са
сузама у очима љуои заставе, иод којима се је борио и крв проле-вао Многп се сетише својих ми-лих и драгих, очева, синова и мужева, који и остадоше на Це-ру, да ra чувају. Дирл>иви су то призори, које ни нлјвештије перо ие може да опише. Омладина, која није учествовала у тим борбама, стоји v шпалиру ведра и уздигнута чела, са којега одсева одлучност и спремност, спојена са дивљешем и поштовањем.
Пред Ратничким домом скупила велика маса света, која је хтела да још једном види те величанствене моменте, који се не виђају сваког дана. Ту су преставници војске, вла сти, рез. официра и ратника, чет-ници, скаути итд. У доста великом броју заступани су и Соколи. Ту c.v и изасланици француских ратни-ка. Пред Ратничким домом постро-јени су резервни официри, који ће заставе при.мити од активне војске и понети их на Цер, где he се одр-жаги прослава. Први је говорио нретседник Средишње управе рез. офицнра и ратника рез. потпуков-ник Никодије Богдановић. Он је међу осталим рекао: „Ми овако о-купљени око њих (застава), голо-глави са подигнута три прста к небу, заклињемо се да ћемо ту вер-ност очувати, да ћемо границе, ко-је су нам оне донеле креко крви и лешева наше браће, бранити, тако нам Бог помогао!" После овација Краљу и Југославији, музика је ин-тонирала државну химну. Тада је
Ogromna masa sveta na Ceru, u pozadini spomenik
(foto »Vreme«)
palim Herojima
г Богдановић загрлио и пољубио све заставе. У народу јецај, стари ратници, мајке и жене арилазе и љубе заставе. Затим је у име града Београда, говорио претседник оп-штине брат Влада Илић. Његов го-вор био је саслушан са великом па-жњом. Након говора брата Илића, уз звуке марша унете су старе за-ставе у хол дома, где су стари рат-ници и жене-мајке поново проде-филовале иоред њих. Нешто после заставе су однешене на станицу, да би кренуле за Шабац, а зати.м на победоносни Цер.
Малено али зато поносно сео-це, Текериш, не памти, када је ви-дело оволику масу света. Још уочи саме прославе, од часа доласка ста-рих пуковских застава, село је би-ло преиуно старих бораца и рат-ника, од којих су многи и многи са дрвеним ногама, штакама, без руке или ока. Величанствени спо-меник на Цару био ie обасјан мно-гобројним припаљеним воштаница-ма. Многи стари ратници обилазили су места где су ратовали, билн рања-вани и где су пролсвали своју крв, да би створили оно што ми данас уживамо. Када су се уз звуке Bojne трубље појавиле старе заставе, народ је попадао на колена, бри-шући сузе.
На дан прославе стизале су не-прегледне колоне свих возила и пе-шака и кретали се друмом од Шап-ца до Текериша. Сам Шабац, да-вао је величанствен изглед. Сви до-мови окићени заставама, многоброј ни славолуци ноздрављали су старе ратнике, • војску и претставнике. Православна црква у којој сумно-ги били мучени била је сва иски-ћена заставама. Горе на Церу, у селу Текеришу, где се је водила најжешћа битка подигнут је вели-чанствени споменик. Сноменик је висока стена на којој се налази велики победник — орао са златним ловор венцем у кљуну. Испод ње-га je с лица велики грб, са стране су натписи 18-VIII-1914 (дан велике битке), а испод грба натпис „Ваша дела су бесмрта“. Десно од спо-меника је мала капела са гробни-цом хероја. Испод споменика су ностројене старе пуковске заставе, испред којих су већ заузета места од стране претставника Краљ. вла-де, генералитета, и дипломатског кора. У подножју споменика су ре-зервни и активни официри, деле-гације добровољаца и ратничких у-дружења, с леве стране постројени
су четници са заставама, а са де-сне соколи са заставама. Ту су би-ли многи соколи из Шапца и Бео-града те делегације соколских жу-па Тузла, Загреб, Нови Сад и др. Управу Савеза заступали су начел-ник Савеза Др. Пихлер Алфред, са-везни економ Михајло Николић и чланови управе Др. Милан Арсе-нијевнћ и Душан Живковић. На лруму пред споменнком постројена је почасна чета са заставом и му-зиком на челу, на пољима непре-гледна маса народа. У 11 часо-ва дошао је Његова Светлост Патријарх у пратњи епископа Си-меуна. После неколико минута сти-гао је Краљевски Намесник г. Ра-денко Станковић у пратњи прет-седника владе г. Драгише Цветко-вића. Одмах по доласку њиховом отпочео је.помен налим јунацима. За време помена кружиле су групе војних авиона, које су бацале бу-кета цвећа ira споменик и гробни-цу палим јунацима. Један букет црвених каранфила пао je тачно на врх споменика, отале се склизнуо низ споменик и пао међу старе за-ставе, које су ту биле построје-не. Моменат је био врло дирљив. После завршеног иомена, Њ. Св. Патријарх одржао је говор у ко-јем је међу осталим рекао: ,,Ваљ-да удар страшне судбине хтео је да се одиграју они велики дога-ђаји у свету, да ”се онолико крва-вих ратова поведе, да би остали културни свет могао доћи до бли-жег познавања великих врлина и узвишених идеала, које је српски народ у току целога свога битиса-ња неговао, чувао и развијао". ГТосле тога говорио је прет-седник владе r. Драгиша Цветко-вић, који је у свом говору изме-ђу осталог рекао: „Ова тешка вре-мена треба да нас у дванаестом ча-су умудре и надахну духом цер-ских хероја. Наш народ гордо је у целој- својој историји чувао сло-боду. И данас и сутра, он ће је одлучно бранити! Данас када сла-вимо двадесет пет година од једног страшног окршаја, ми то морамо одлучно и јасно да подвучемо: Гробом икада, робом никада !“ После је говорио претседник У-дружења резервних официра и рат-ника г. Никодије Богдановић. Након говора господина Богда-новића музика је интонирала др-жавну химну, а народ је поново клицао Краљу и Југославији. После тога одржао је говор министар вој-
ске у пензији, генерал г. Душан Трифуновим. Описивајући тадање ратове у свсм говору рекао је и ово: „Крвава и огорчена Церска битка трајала је четири дана са ироменљивсм срећом. Најзад, на Дан Св. Преображења, 19 августа, баш данас пре 25 година, битку смо славно добили, а идућа три дана гониле су наше јуначке трупе иобе-ћеног и посрамљеног непријатеља, косећи и заробљавајућк његове ре-дове и пленећи топове, оружје и спрему. Где је Дрина? Избезум-љени непријатељ иитао је и тра-жио је да хитно побегне преко ре-ке, и избегне праведну казну." Говорио је и генерал г. Тјешано-вић. На крају је још говорио Жи-војин Васиљевић, адвокат из Шаи-ца. Тиме је овај део свечаности био завршен.
Након тога је одржан дефиле у којем су учествовали: почасна че-та са музиком и заставом, резервни официри и ратници, добрбвољци. четници и соколи. На челу сокола нашене су две чланске и једна на-раштајска застава.. Испред сокола ишла је музика „Глазбарског скла-да“ из Каштел Новог код Сплита, који су за ову прославу дошли чак из Силита под воћством старог со-колског борца Стјепана Роце из Сплита. После застава ишли су де-легати Савеза сокола,. жупа Бео-град, Загреб, Нови Сад и Тузла.
Иван П. Седлачгк
Sokolsko društvo Dol, kod Hrastnika (Dravska banovina), proslavilo' je na svečan način 15 godišnjicu svog rada javnim nastupom.
Užesnici Savezne na Avali i
1 ove su godine učesnici prosvetne škole Saveza SKJ, pošli pod voćstvom pretsednika SPO br. Miloša Stanojeviča, sa svojim nastavnicima, na naša nacionalna svetišta Avalu i Ople-nac. U subotu jutro pošli su iz Beograda autobusima na Avalu, sde su se poklonili seni našega Neznanog Junaka, diveči se njegovom veličan-stvenom spomeniku. Nakon molitve ko.iu je obavio prota g. Voja Man-čič, otpevana »večnaja pamjat«, a zatim je tečajac, brat Riko Kolenc, iz Novog Mesta održao prigodan govor. Biranim rečima ističe značaj spomenika, pa dotičuči se Kosovske bitke, balkanskih ratova i svetsko-ga rata, govori o našim dužnostima a sadašnjici i o nadi u srečnu buduč-nost našega naroda. Avala je naš Panteon, naš' največi spomenik u koga su uprte oči svih Jugoslovena. Citira reči velikog Njegoša: »Vaskr-senja ne biva bez smrti.« Zanosnim rečima još jednom ističe blagodar-nost Sokola i naroda našem Nezna-nom Junaku čiji spomenik ne može nista da zaseni, pa ni egipatske piramide. Svoj divni govor završava ! rečima:	Slava Neznanom Junaku!
Živela Jugoslavija!
Razgledavši okolinu spomenika i nauživši se krasnog pogleda sa još krasnije Avale, učesnici su pošli u Mladenovac, odakle su nakon kratke Stanke produžili za Oplenac. Sa stra-hopoštovanjem ušli su u ovu največu svetinju našega naroda, gde su se najpre spustili u kriptu da se poklone grobu Kralja Ujedinitelja. Nakon molitve, na kojoj je odgovarao pe-
Učesnici sa svojim nastavnicima pred Opienačkom crkvom.
prosvetne škole na Oplencu
vački hor učesnika škole, progovo-rio- je nekoliko reči prota g. Mančić-Medu ostalim rekao je kako se i svi stranci dive ovom veličanstvenom umetničkom delu. Zatim je govorio u ime ruskog Sokolstva br. Bazilje* vic Lecnid, veličajuči uspomenu Velikog Kralja. U ime poljskog Sokolstva govorila je sestra Vanda Cef-tovič, na poljskom jeziku. Zatim Je bugarski Junak br. Angelov Petaf, izrekao sledeči govor: »Ceo svet zna veliki rad i goleme zasluge Kralja Ujedinitelja, čije ime treba da bude zapisano sa zlatnini slovima u isto-riji Slovenstva, koje blagodareči Nje-mu i Njegovom radu približilo se joj> za stepen bliže svome konačnom« cilju. Nema ordena sa kojim bi se moglo nagraditi delo Velikega Kra-ija, koje beše započeo i koje htede da učvrsti na korist svih Slovena. Mrska ruka gadnog ubice prekinula •je život slavnog Vode, na kojeg su polagane mnoge nade. On je umf° ali Njegovo ime večno ostaje u na-Šim dušama. Kleknimo sa pognutim glavama i kliknimo: Mir prahu Nje-govorne!«
Za br. Angelovim govorila je se-stra Škerle Antonija. Njen govor stače nezaboravan za sve prisutne’ Izmedu ostalog rekla je: »Očistil* smo svoje duše i pošli k Tebi u ovaj tih i sveti hram,' da nas blagosloviš i dadeš nam nove snage za rad. Sa' kupljeni smo iz svih krajeva, gde te je često pozdravljalo more za' stava i cveča sa pokliciina Tvoje? vernog naroda, a gde Te niko ne zaboravlja... Od Rečine do Soče još vlada bol, još nije zaboravljena Tvoja krv... Pred Tvojim mučeništvofli klečimo kao što je klečala sva naša zemlja onih tužnih dana. Oče naš, Tebe narod sanja, Tebe neustrašivog borca i • junaka, genija i pobornika bratstva i ljubavi, nosioca Viteškog sokolskog duha. Tu počivaš Ti, koJ' nisi nikada počivao. Kraj slavnih Pre" daka, kraj oca Heroja snivjš TvoJ večni san. Mi Sokoli očistili smo ovde svoje duše, odakle kao sunce razliva svoje tople zrake po našem narodu ova svetinja naša. I to Sunce, ta svetinja, ne privlači samo nas, več i sve druge srodne narode i s činih strana naših granica. 1 Ti si bio ! Sunce naše, čija svetlost ni nakon smrti nije se ugasila. Ta svetlost vo-
Jedan dan u taboru Sokola u Sokolovcu
Sokolovac je plaža na otvorenom Jadranu. Oivičen brežuljcima, s ve-čito zelenom odečom, on se duboko uvukao u kopno i kao budno oko iz svog skrovišta motri na nepreglednu pučinu. To je letovalište beogradskih Sokola.
Na dvesta koračaja od automobil-skog druma, na sredini plaže, uzdiže se velika kapija, na kojoj se s obe Strane lepršaju dve velike državne zastave kao da sokolski pozdrav s plavog Jadrana šalju ponosnom Du-navu i Savi i našoj beloj prestonici.
Tabor još spava, samo dežurni članovi i članice posluju oko kuhinje. Šatori nose ime znamenitih sokolskih radnika: Tirš, Paunkovič, Gangl, dr. Belajčič, dr. Popovič, Žakula i dr.
Jutarnje sunce nečujno budi tabor. Do šest sati skoro svi su na nogama, a pola sata kasnije trubač »Gandi« okuplja ih u zbor. Deca, naraštajci i odrasli članovi žure k odredenom mestu. Tu pored pravnice svrstavaju se sokoli bez razlike zvanja i položaja.
Starešina tabora br. Mihajlo Nikolič, koji je u drugoj polovini letovanja primio ovu dužnost od brata Milenka ćasića, s načelnikom i na-čelnicom mirno čeka dok se svi ne okupe, a zatim trubaču daje znak za molitvu. Iz devedeset grla diže se u plavo jadransko nebo pev:
»Sokolskem snagom svom za Kralja, za Narod, za mili DomU Posle nekoliko sekundi čutanja zbor se razilazi. Stariji članovi vračaju se
k šatorima, a vežbači odlaze na .jutarnje vežbe. Na obližnjoj ledini u senci granatih maslina, bruji dečiia pesma, pračena ritmičkim pokretima naraštajki:
»U Milice, u Milice, duge trepavice...<
Malo dalje članice izvode svoje slet-ske vežbe. Dole na žalu naraštajci se takmiče u trčanju i Skokovima, a iznad njih. na pesku, članovi vežbači vr.še vežbanje.
Na ponovan znak trube tabor se okuplja i kreče na doručak. Prolazi se pored »Kuhinje kod masne varja-če< i tabor zakreče levo na široka terasu, koja se diže iznad kruga. S nje se ulazi u prostran paviljon gde dežurne članice služe jutarnji obrok.
Paviljon bruji. Primedbe i vicevi kao varnice ukrštaju se i sevaju vedrim smehom.
Postepeno paviljon se prazni. Pod šatorima i okolo njih obavljaju se jutarnji poslovi, nameštaju se kreve-ti. dovode se u red odela, šatorske reduše metu šatore i njina »dvori-šta«, dok dežurne sreduju krug.
—	Kao što vidite, priča ljubazni starešina br. Nikolič, ni u taboru se ne lenčari. Pre svega, svak je dužan da se pokorava utvrdenom taborskom redu. Naraštaj i članstvo vrše jutrom i večerom polusatno vežbanje. Usko-ro čemo ovde davati javan čas, a u Tivtu sokolsku akademiju. Sem toga, svak je dužan da se sam brine o svojim ličnim potrebama. Ovakovim načinom života želimo da kod varoške mladeži, koja je navikla da uvek do-
lazi na gotovo, razvija smisao staranja o samoj sebi. Pored toga, o-vom blažem obliku vojne discipline cilj je da učvrščuje disciplinova-nost kolektivnog duha i kolektivne volje. Mi ovde imamo članova raznih profesija i raznog vaspitanja; svi o-ni bez razlike treba da osete sokol-sko-demokratski duh. duh jedinstva i sokolskog bratstva. Sokolstvo je ideal i mi se staramo da naše članove privedimo tom uzvišenom cilju svim sredstvima koja nam stoje na raspo-loženju — završava br. Nikolič.
Ekonom Pera prilazi starešini da se sporazumeju za sutrašnju hranu. Treba se pobrinuti da se devedeset morem nadraženih apetita pet puta dnevno zadovolje. Pored toga treba posvršavati i dnevne administrativne poslove.
Kroz to vreme plaža, koja se nala-zi s južne strane do samog logora, lagano se puni. Jutarnje kupanje tra-je dva sata — od pola deset do pola dvanaest.
—	Kako vam se dopada ovde? pitam sestru Maru.
Odlično. Sokolovac je jedinstven. Prošle godine obilazila sam mnoge naše plaže, ali se ni jedna po svojim prirodnim lepotama ne može meriti sa Sokolovcem.
Sunce se več bliži zenitu. Njegovi celovi blistaju modrim morskim os-mehom kao zlatni izvori.
Pisak trube poziva taborovce na zbor. Redu se moraju pokoravati; ali po tromom kretanju pojedinaca oseča se da im se još ne ide s mora.
Oko česme u taboru sve veča gu-žva. Spira se žurno pesak i morska
so .svežefrn bunarskom vodom. Zatim sa jedačim priborom u ruci svako hita na svoje mesto u krugu, odakle se polazi na ručak.
Posle ručka tročasovni odmor, koji svako iskoriščuje po svojoj volji. Neki s čebetom u ruci traže hlado-vinu ispod krošnjastih maslina, drugi svračaju: u obližnji bife na hladno pice, a treči se vračaju paviljonu s pisačim priborom. Ali večina opet ide k plaži. To su oni koji nikad nisu sit; sunca i mora. Sem toga, u to doba i meštani dolaze na plažu s ko-jima su taborovci več od prvih dana u drugarskim vezama.
»Gandi« i Leka, u šatorskoj tišini, f drugovima, spremaju repertoar di-letantskog pozorišta. Prva tačka ve-čerašnje pretstave biče »Hotel kod masne varjače«, u kojoj se komično prikazuju nezgode nezadovoljnih ta-borovaca. Druga tačka: »Lekcija iz astronomije« — sudbina onih koji se meša ju u tude poslove o kojima pojma nemaju. Pauze če ispuniti brat Oblak pesmom o Katarineti i dr. Biče i gostiju, zato se uloge ozbilj-nije uče, da bi pretstava ispala na opšti smeh i da bi se kasnije uz harmoniku veselije igralo i pevalo.
A na plaži je sve življe. Nekoliko meštana leže zatrpani do grla - i graHČicama smrče brane se od sun-čane žege.
Desno i levo šarene se grupe ku-pača i kupačica: jedni plivaju, drugi se takmiče u trčanju, stvarajuči vodoskoke širokih mlazeva, treči izvode razne’vežbe i akrobacije pljuska juči na sve strane oko sebe za-grejanu morsku vodu.
1 tako do večera. Mnogi do tog doba i ne svrate u tabor. SledovanU užinu drugari primaju i dodaju jedan drugome po pesku, po hridina-ma u moru i po čamcima. Jedin° vežbači u šest časova nastavljaju svoje redovno dnevno vežbanje.
Tek kad sunce zade, tabor oživi. U sedani sati glas trube poziva zbor. Tada se deli prispela pošta, vrši se dnevni raport i odreduju se za idu-či dan dežurstva i požarčenja. Sa zbora se u propisnom redu ide na večeru. Paviljon ponovo zabruji kao pčelinjak. U očekivanju jela komen-tarišu se dnevni dogadaji u prvom redu s vežbališta.
šala se nastavlja i izmedu zalogaja i po završenoj večeri. Vicevi osvajaju stolove, a smeh vazduh; kao da se golica raspoloženje za skoraš-nju priredbu, za koju se več poči-nje uredivati bina i gledalište na prostranoj terasi. 1 kada su se pora-zmestile »fotelje«, doterale »lože«, publika počinje puniti »dom«, i grabiti se za bolja mesta, i posmatraju-či završetak »scenskih radova«, oče-kuje pojavu svojih ljubimaca.
A umorni večernji talasi šume bar-šunastim pličakom kao da pričaju o Nemanjiču Savi, koji tu u bližini, na Prevlad, podigao beše duhovni sve-tionik Boke Kotorske, manastir sv. Arhangela Mihaila; šume kao da govore o morskim vukovima bokelj-skim, braniocima slobode i nacionalne čistote svog zavičaja; šume kao da pevaju večito opelo herojima Pia* ve Grobnice.
P. Brlnić
di nas u čuvanju Tvog an.ineta i u Jjubavi prema Mladom Kralju. <-uvaj nas sa Tvojim besmrtnim duhom, bdij nad zemljom našom i nad celim slovenskim rodom!«
Još je govorio lir. Antun Milinko-
VIć, obečajuei da če Sokoli ispuniti zavet i očuvati Jugoslaviju, sledeči amanet Viteškoga Kralja. Prisutni su J°š jednom pokleknuli oko groba Mrtvoga Kralja i šutnjom ponovo Mu odali počast, a potom su pod v°cstvom br. Stanojeviča razgledali kriptu sa' grobnicom, i vratili se u crkvu gde, su se poklonili senima Kralja Oslobodioca i velikoga Vožda Karadorda. Razgledanjem slavnih zabava srpske vojske zavržena je po-Seta Crkvi, nakon čega su prisutni prešli u muzej, gde su razgledali 'Vence. Nakon toga pregledano je Kraljevo imanje, pa su se učesnici ■°kupili ispred Oplenačkog dvorca, gde je govorio ing. Josim Sendič. Njegov govor bio je sa največom Pažnjom saslušan od prisutnih. Ista-kao je povezanost naše narodne Dinastije sa narodom iz koga je ponikla,
vračajuči se u vreme Nemanji-Ca i Dušana pa sve do Dinastije Ka-rađordevića. Kaže da je naš narod jedini na svetu koji ima svoju na-rodnu Dingstiju, Čiji su vladari u ne-Prestanom kontaktu sa svojim na-Todom. Puni najuzbudljivijih utišala, prisutni su napustili Oplenac i Produžili za Arandelovac.
Usput je učinjena poseta poznatoj. Venčačkoj zadruzi, koju su organi-^ovali sami seljaci. Učesnici se nisu mogli nadiviti uredaju podruma zadruge, kroz koga su ih zadrugari Proveli. U prostorijama zadruge govorio je br. Dušan Ćulum, a onda Je nastavljen put u Arandelovac, Sde su učesnici ručali i razgledali po-znatu Bukovičku banju. Učinjen je 1 poset istorijskoj Bukovičkoj crkvi-«i gde se Vožd Karadorde zakleo, da če voditi borbu za oslobodenje svoga naroda.
Na povratku iz Arandelovca, bio je sastanak u Orašctt gde je Karadorde izabran za Vožda, u spomen čega je podignuta kao Zadužbina zgrada Osnovne narodne škole. Sa Stepenica ove škole govorio je brat Presl Miro, o značenju ovog mesta kao i o ulozi Šumadije u borbama za naše nacionalno oslobodenje i u-jedinjenje. Govor br. Prešla bio je od prisutnih saslušan sa največom pažnjom, jer su njegove reči bile izrečene iz dubine sokolske duše. Još je govorila sestra Šinžar Slavka, koja je istakla lepote naše zemlje a na-pose ovih krajeva.
Več je bila pala noč kada su učesnici vračali se u Beograd ispod ra-syetljene Avale, upravljajuči još jednom svoje poglede do spomenika Neznanog Junaka i sa pesmom: »Oj letni sivi Sokole« došli su u prosto-rije Studentskog doma, gde je pri-Tedeno oproštajno veče.
Prefekt škole br. Č. Zivanovič na-zdravio je Nj. V. Kralju, što su prisutni propratili sa burnim ovacijama Kralju i Jugoslaviji pevajuči himnu. U ime 'Saveza SKJ govorio je tajnik br. Adolf Štefan, čije su reči izazvale burno odobravanje prisutnih. U ime tečajaca zahvalio se nastavnicima br. Radomir Radovič. Br. Zikov pozdravlja braču Poljake našto mu se zahvaljuje sestra Certovič. Braču Junake Pozdravio je br. Kobentar, a zahva-
lio	mu ‘ brat Andrejev. Brat Bokan Pozdravlja brata Bazivljeviča kao pretstavnika ruskog Sokolstva.
Izrečeno je još nekoliko govora punih oduševljenja za sokolski prosvetni rad i blagodarnost nastavnicima Savezne prosvetne škole na ulo-ženom trudu. Br. Stanojevič podelio je tečajcima uverenja o svršenoj školi i još ih pozvao, da primljeno znanje u ovom tečaju iskoriste u pu-noj meri za rad na terenu, ne plašeči se nikakvih prepreka. Zamolio ih je neka osianu u stalnoj vezi sa SPO, kome neka javljaju o uspesima kao i o zaprekama svoga rada.
Nezaboravan je bio momenat kada su učesnici otpevali državnu himnu, a zatim himne:	poljsku, bugarsku,
^ešku i slovačku. Time je ovogodi-
Pripreme za proslavu 6 septembra
U čitavoj zemlji vrše se velike pri-preme za proslavu Rodendana Nj. V. Kralja. Kao i dosadanjih godina, sve sokolske jedinice spremaju se da što lepše i svečanije proslave ovaj veliki dan, rodendan svoga Starešine. Na-ročito svečane proslave biče u Beogradu, kao i u sedištima župa.
VELIKE SLOVAČKE SVEČANOSTI U BACKOM PETROVCU
U Bačkom Petrovcu završene su velike nacionalne svečanosti naših Slovaka, koje su trajale tri dana. Tom prilikcm okupio se u Bačkom Petrovcu veliki broj Slovaka, Čeha i Jugoslovena iz svih krajeva naše zemlje. Sa skupštine Matice Slovač-ke, koju je otvorio slovački biskup g. Starke, upučen je brzojavni pozdrav Nj. V. Kralju, Nj. Vis. Knezu Namesniku, pretsedniku vlade, bivšem predsedniku Ceškoslovačke vlade Dr. Hodži i drugim uglednim ličnostima. Pročitao je i pozdravni telegram dr. E. Beneša.
U okviru svečanosti održana je konferencija ’ Udruženja čeških žena u Jugoslaviji i sokolski javni nastup, koga su izvodili slovački Sokoli pred velikim brojem gledalaca. Češki diletanti iz Daruvara i. Kulpina priredili su pozorišnu pretstavu. — Program ovih svečanosti bio je vrlo o-biman. Naši Slovaci su još jednom manifestovali svoju slovensku svest.
BUGARSKE ŽENE ZA — BALKAN
Bugarske žene su, kako javlja be-ogradski časopis »Žena danas«, objavile sledeči apel ženama Balkana: »Drage sestre i prijateljice! Mi, demokratske Bugarke dovikujemo vam da se što tešnje zbližimo i zajednički saradujemo, da bi pripremile zdrave osnove Balkanskom sporazumu; da potstaknemo sve snage na stvaranje jednog močnog odbrambenog bloka balkanskih naroda. Jedna šezdeset-r.iilijonska masa, kakvu pretstavljaju sve balkanske zemlje, čvrsto okuplje-ne oko jedinstvene lozinke: »Balkan Balkancima«, može da dade odlučan otpor svima koji bi pokušali da po-gaze našu nacionalnu nezavisnost. Za-jedničkim silama dajmo odlučan otpor tudim izdajstvima i svim porob-ljr.vanjima i pljačkanju Balkana. Na oprez, balkanske žene! Čuvajmo i šti-timo svoje zemlje. Spojimo čvrsto svoje ruke i izgradimo postojanu branu o koju če se razbiti svaki tudi napadaj.«
OTKRIĆE SPOMENIKA VIKTORU DIKU
U najsevernijem češkom mestu, u krkonoškom pograničnom kraju, u Visokoj na Jezeri, održana je pret-prošle subote značajna češka narodna manifestacija. Otkriven je, naime, spomenik pesniku Viktcru Diku, koji je svoj život završio na obalama našega Jadrana, koga je naročito vo-leo. Tom prilikom govorili su književnik Rona i Vojtjeh Holeček, glav-II1 urednik »Narodni Listi«. U okviru svečanosti održana je i sokolska javna vežba.
DNEVNI RED SEDNICE IZVRŠNOG ODBORA SSKJ
Sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ održače se, kako smo javili u prošlom broju, 26 i 27 o. m. Početak sednice je zakazan za 16 časova. Na sednici če se rešavati mnoga važna sokolska pitanja kao: Izveštaj o sletu u Sofiji (opšti, tehnički i finansijski). Izveštaj o Vidovdanskoj proslavi na Kosovu (opšti i primedbe), Izveštaj
0 sletu na Sušaku (opšti i primedbe). Proslava Rodendana Nj. V. Kralja, Pitanje saziva vanredne skupštine Saveza SKJ (datum i dnevni red). Izveštaj pojedinih pročelnika otseka
1 slučajnosti.	I.S.
šnji tečaj Saveza prosvetne škole bio završen.
(Molimo da se ispravi: U prošlom broju medu imenima učesnika pro-svetnog tečaja treba da stoji umesto: Vukelič — Bukilič Branko (Župa Skoplje).
f Brat Dmitar Dimic
Iz sokolskih redova nestalo je na tragičan način još jednog mladog i uzornog sokolskog radnika, prednja-ka i člana Upravnog odbora Sokolskog društva u Sisku, koji je pogi-nuo u 27 godini života, pogoden met-cima jednog tipa koji je več davno zaslužio da sedi na robiji. Zločinac je ubio na plaži br. Dimiča bez i jedne reči sa 9 metaka, zatim mu stavio na leda1 sveču i kraj sveče ši-bice. Iza toga prešao je na drugu stra-nu Kupe gde se izgubio. Vest o tra-gičnoj smrti brataiDmitra odjeknula je u celom gradu, bolno. Nema čoveka, žene, deteta koji nije poznavao pok. br. Dmitra. Uzoran mladič, kakovih je retko danas nači, nežan sin i brat, Dmitar je bio u našem društvu neo-
-mmm ■
Poč. br. Dimič.
bično cenjen. Več nekoliko je godina bic član upravnog odbora a kao vrstanvežbač i prednjak vodio je ka-tegoriju muške dece. U upravi vršio je dužnost statističara. Koliko je tragični završetak života mladog brata Dmitra delovao na ceo Sisak vidi se najbolje po tome, što Sisak, osim sprovoda pok. senatora Petra Tesli-ča nije doživeo ovakav sprovod kao što je bio polt. br. Dmitra. Preko 30 prekrasnih venaca od prirodnog cve-ča nošeno je u sprovodu. Sokolsko društvo dalo je jedan veliki venac od samih ervenih karanfila. Osim gra-dana, dragog brata Dmitra do njegove večne kuče ispratio je veliki broj sokola, zatim ceo oficirski i podoficirski kor sisačkog garnizona na čelu sa pukovnikom Mihajlom Lukičem. Nad grobom dragog Dmitra opro-stio se pravoslavni paroh g. dr. Branko Barač a zatim u ime činovnika fabrike P. Teslič, br. Iviča Brkič. Zatim u ime prednjačkog zbora i članova i članica vežbača sa svojim naj-milijim i najboljim saradnikom opro-stio se br. Ljubomir Janič. Na koncu je govorio starešina društva br. dr. Mate Hraste, koji je u svome govoru izmedu ostalog rekao: »Ako sc iko držao triju najvažnijih principa života, to je uistini naš dragi brat Dmitar. Pošteno je živio, niko-ga nije vredao, svakome je davao što mu je pripadalo u moralnom i materijalnom pogledu, nije znao za mržnju, nego samo za ljuba v. Ali ipak se našao zločinac koji je pote-gao ruku na ovoga dobrog čoveka.
U ime Sokolskog društva Sisak, molimo ucveljene roditelje pok. brata Dmitra, njegovog starog oča, majku, sestru i braču, da se uteše u svojoj prevelikoj boli. Ako može da im bude uteha, neka znaju da su dali otadžbini i Sokolu sina koji če Svojim uzornim životom i radom potsečati kasnije generacije, kojim putein treba da idu.
Neka je slava bratu Dimiču!
Ljubomir Janič
SLAVISTIČKI KONGRES U BEOGRADU
Od 18 do 25 septembra održače se u Beogradu treči medunarodni kongres'slavista (slovenskih filologa). Na ovom kongresu biče raspravljeno o-bilje značajnih problema kojima se bave slovenski i vanslovenski slavisti. Dosadanji kongresi slavistike o-držani su u Pragu (1929) i u Varšavi 11935 godine). Za ovogodišnji, treči, slavistički kongres vlada veliko inte-resovanje medu svima slavistima kod nas i u svetu.
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Sokolsko društvo Korčula još jed
nom je dalo dokaza, 13 o. m., svima i svakome, da je jako, nepokolebivo. puno volje i samopregora, uprkos svima progonima. Ne žaleči truda ni vremena, preko brda, mora i dola po največem sunčanom žaru dohrlili su Sokoli i Sokolice iz čitavog korču-lanskog okruga, u velikom broju, do Pupnata, da održe neslužbenu okruž-nu javnu vežbu. To seoce dočekalo je braču i sestre sa slavolucima i zast.i-vhma zanosno i oduševljeno kako to samo Sokoli znaju i umeju. Sokoli društava Korčule, Blata, Veleluke i Žrnova, te četa Radišče, Čare i Smokvice, sa tri glazbe i 4 zastave dodo-še vedri i veseli da pokažu nepoko-lebivu veru u sokolske ideale. To više nije bila javna vežba — več slet sokola pregaoca za dobro Kralja i Otadžbine. Sokole i prijatelje pozdravio je starešina čete'Pupnat, neumorni i neustrašivi sokolski borac, brat Mato Poša, upučujuči u ime svih prisutnih pozdravni brzojav Nj. Vel. Kralju i Savezu S. K. J. U ime župe govorio je župski podstarešina, brat Milivoj Jelačič, bodreči sokole na rad i ustrajnost. Brat Dr. Juraj Arnerič zanosnim rečima isporučio je pozdrave Nj. Vel. Kralja, sa kojim je imao čast i sreču, da govori pri-godom Kraljeve posete Korčuli. Uz klicanje Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu, posle završene divne povorke u kojoj je sudelovalo 456 brače i se-stara, održana je odlično uspela javna vežba pod vočstvom v. d. okruž-nog načelnika brata Josipa Kvokala. Kasno u noč uz pevanje i svirku, p> vratiše se Sokoli i Sokolice svojim dj-movima, puni vere i saznanja, da Ju-geslovenska misao još večini zanosom opaja Sokolstvo na granici pla-vog Jadrana.
*
Sokolsko društvo Bos. Šamac, pod
pokroviteljstvom Bana drinske banovine, g. Vladimira Jevtiča, proslavlja u nedelju, uz sudelovanje svojih četa Brvnik, Batkuša, Crkvina, Gor. Slatina i Donja Slatina 20 godišnjicu svog opstanka i rada na širenju sokolske misli u svom kraju. Na svečanost su pozvani Savez Sokola Kr-t-ljevine Jugoslavije, Sokolske župe Tuzla i Osijek te mnoga sokolska društva i čete.
*
Zagrebački sokoli polaze na Oplenac, u četvrtak 7 septembra, gde če se u _ petak, 8 septembra, pokloniti pred grobom nezaboravnog blaženo-počivšeg Kralja Ujedinitelja. Kao za-jedničko izvršenje zaveta zagrebač-kih sokolskih društava u okviru So-olske Petrove petoletnice poneče sobom prekrasan posrebreni veliki čirak sa napisom: »Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju — Sokolstvo grada Zagreba — 8. IX. 1939.« Taj je čirak par svečnjaku, koji je zagrebačka župa svojedobno donela na Oplenac, te če oba čiraka — prema obečanju g. Upravnika Oplenca
—	biti postavljena uz samu grobnicu. Ovaj pohod izvršiče se na poticaj i po predlogu bratskog Sokolskog dfu-štva Zagreb 3.
*
Sokolska župa Sarajevo, održala ie svečanu sednicu prigodom proslave dvadesetpet godišnjice Cerske bitke. Sa sednice je upučen telegramski pozdrav Savezu Sokola. Održano je više govora u kojima je istaknut značaj cerske pobede po Bosnu i Hercegovi-nu, jer je na Ceru poražen omrznuti Pcčorek, tiranin Bosne i Hercego-
Sokolsko društvo Požarevac,'priredilo je javnu vežbu u selu Trnjanu, koju je posmatrao veliki broj Seljaka. pozdravljajuči Sokole.
*
Sokolska župa Varaždin, priredila je ovogodišnja župska takmičenja u ocbojci 13 ov. m. u Varaždin!' Tak-mičilo se je sedam vrsta iz društava Čakovca i Varaždin. Rezultati utak-mica su ovi: Članovi Varaždin I — Varaždin II 15:17, 15:9; Muški na-raštaj Čakovec—Varaždin I 15:6, 15:5; Čakovec—Varaždin II 15:2,
: 3; Varaždin I—Varaždin H 3 :15,
15:8, 16:14; Ženske vrste Čakovec —Varaždin 15:2, 15:3. Utakmice je vodio župski načelnik brat Zvonko Šuligoj, a posmatrao ih je velik broj gledaoca.
*
Sokolsko društvo u Kovačiči, osnovalo je na inicijativu br. Andrije Mi-halja, muzičku sekciju. Za pretsedni-ka sekcije izabran je brat Mihalj a za kapelnika br. Vlada Gabriš. Sekcija je odmah počela s radom.
*
Sokolsko društvo Kamnik, proslavilo je na svečan način 35 godišnji-cu svoga rada pretprošle nedelje. U okviru proslave osvečena je nara-štajska zastava. Povorka kroz Kamnik bila je naročito srdačno pozdravljena. Sve tačke javnog nastupa ko-ga je posmatrao veliki broj gledalaca bile su propračene burnim ovacijama.
*
Sokolsko društvo Rogaška Slatina,
priredilo je prošle subote akademiju s j biranim programom, na kojoj ie održao značajno predavanje član u-prave Saveza SKJ br. Dr. Hugo Verk. lzneo je u kratkim črtama istoriju Sokolstva kod slovenskih naroda, isti-čuči da je ono čest jedne velike lju-b?vi, čiji pripadnici ne gaje mržnje ni prema kome. Sokolstvo je, pod-vukao je br. Dr. Verk, danas najpo-trebnije nama, jer ono pripada či-tavom jugoslovenskom narodu. Vode-on od svoga Kralja, jugoslovensko Sokolstvo dalje kroči utrtim putevi-ma »na bolje berbe i na žetve slav-nije!« Predavanje br. Dr. Verka bilo je nagradeno srdačnim aplauzom.
*
Granično Sokolstvo medašnog o-kružja u Dravskoj banovini, imalo je još jedan veliki dan u Cerknici, pretprošle nedelje. U velikom broju do-š!i su Sokoli iz svih jedinica ovog okružja sa brojnim zastavama. Kroz mesto je prošla povorka Sokolstva S;i jednom četom vojnika 37 peš. pu-k) iz Ribnice, srdačno pozdravljena od brojnih meštana. Posle podne pri-redena je javna vežba koju su po-smatrali medu ostalim: generali g. g. Radenkovič i Stanojlović. Pred velikim mnoštvom gledalaca pozdravio je prisutne br. Stanko Pušenjak. U ime župe Ljubljana govorio je br. Stane Flegar. Masa je priredila bur-
ili	ovacije Nj. V. Kralju i Jugoslaviji. Sve tačke programa, a naročito nastup vojske, bile su srdačno pozdravljene.
*
Sokolsko društvo Radomlje, priredilo je proslavu 20 godišnjice rada. Tom prilikom osvečena je nova društvena zastava. Održan je i uspeli okružni javni nastup. U ime župe Ljubljana govorio je br. Flegar, a u ime društva starešina br. dr. Potokar. Ogromna masa priredila je o duševljene manifestacije Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Sokoli u Razvanju, Dravska banovina, priredili su uspeli javni nastup m lepo uredenom letnjem vežbalištu. Javni nastup posmatrao je veliki broj gledalaca, koji su Sokole toplo pozdravili.
*
Sokolsko društvo Čakovec sagra-dilo je društveni dom, troškom od 600.000 dinara. Najviše zasluga za po-dizanje ovog doma ima starešina društva brat dr. Albin Vlašič.
*
Sokolsko društvo Polje, Dravska banovina, proslavilo je vrlo svečano 23 jula 20 godišnjicu svoga rada. Proslavi su prisustvovali Sokoli iz brojnih okolnih jedinica. Javni nastup, pračen vojnom muzikom, uspeo je u svakom pogledu.
U Beogradu se radi na osnivanju društva slovenskih emigranata. Več su potvrdena pravila organizacije. Sedište društva biče u Beogradu, a u drugim mestima -u državi, gde ima več broj slovenskih emigranata, os-novače se podružnice. Uskoro če biti sazvana konstituirajuča skupština novog društva.
I ti i tvoja sokolska jedinica nabav-ljaćete u buduće sve savremene te-lovežbene sprave železne telovežbene konstrukcije za letnja vežbališta po trebštine za laku atletiku i ostale športove najjevtinije u:
Tvornici telovežbenih sprava sport-skih potrebština i smučaka
Sportske trgovine
Tyrševa cesta 7 — Zahtevajte ponudel
Iz načelništva Saveza SKJ.Ii
—■
UTAKMICE SOKOLICA ZA ZASTA-VU NJ. VEL. KRALJICE MARIJE
Odlukom sednice Ženskog Tehnič-kog odbora Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije, a prema saslušanju mišljenja sokolskih župa, rešeno ,,e da se opšte utakmice članica i ženskog naraštaja Saveza SKJ i utakmice za prelazni dar — zastavu Nj. V Kraljice Marije održe u Ljubljani. Utakmice če se održati 23 i 24 septembra o.g. Ovo su prve utakmice za ovaj visoki dar, koji je Nj. V. Kraljica visoko ceneči rad sokola i sokolica, poklonila početkom ove go-dline, da bi se kao prelazni dar do-deljivala onoj vrsti koja na utaknii-cama članica višeg razdela pokaže najbolje rezultate. Za ovaj dar po-stoji specijalni pravilnik po kome se vrši predaja, a sadržaje i sve upute po kojima se održavaju utakmice. Za ove utakmice vlada u svim sokolskim re'dovima veoma veliko in-teresovanje. a sokolice se u svojim vežbaonicama marljivo spremaju, po-tajno- se nadajuči — najboljem. I. S.
TEČAJ ZA ČLANICE
SOKOLSKE ŽUPE KARLOVAC
Načelništvo sokolske župe Karlo-vac održače prednjački tečaj za članice od 4 do 10 septembra o. g. u Karlovcu. U tu svrhu zatražili su od Saveza SKJ, da im dodeli saveznu prednjačicu za vodenje tečaja. Veoma korisno bi bilo kada bi susedne župe poslale na ovaj tečaj i po koiu svoju članicu, čime bi se na vremenu i u novcu dobilo mnogo, a sam tečaj bi bio na večoj višini.	I.	S.
Sadržina Sokolskih listova
»SOKO NA JADRANU«
Izašao je iz štampe br. 7—8 ovog glasila sokolskih župa Split, Zadar i Sušak, sa sledečim zanimljivim sadr-žajem: S puta u Sofiju (R. Pavič);
— Treči šlet Sokolstva na Jadranu;
— Vidovdan na dalmatinskom Kosovu; — 30 god. rada br. Janka Jazbeca; — Jugoslavija nova plivačka ve-levlast; — O higijeni; — Šaljivi kut. razne vesti i dr.
»SOKOLSKI VESNIK ŽUPE ŠIBENIK—ZADAR«
Primili smo broj 3 ovog novog so-kolskog lista, glasila župe Šibenik— Zadar, koji donosi zanimljiv sadržaj. Pored raznih vesti i raspisa, tu su članci: Sokolstvo i naš narod; — Duševna higijena i duševna predohra-na; — Osvrti na sporazum, pesme i dr List donosi kartu župe Šibenik— Zadar i kartu slovenskih država. List se štampa litografijom, a ureduje ga Župski prosvetni odbor.
»Narodna odbrana«, glasilo istoime-ne organizacije donosi pod naslovom »Prodaja ostrva Vido?« — izmedu o-stalog i sledeče:
»Neki strani listovi doneli su u ob-lilcu senzacije ovih dana vest, koja je i kod nas objavljena, da neka Valerija Bruh, više poznata pod imenom »princeze« Bebe, kči belog i bo-gatog maharadže od Saravake na Borneu, želi da kupi jedno celo cel-cato ostrvo, na kome bi vršila apso-lutnu vlast kraljice. Na tu tražnju gospodi Bruh stiglo je oko 500 po-nuda. Listovi javljaju, da joj je u svrhe koje želi, ponudeno ostrvo Vido, naša Plava Grobnica i naše Ostrvo Smrti, na kome bezbrojni krstovi i rasejane kosti znanih i neznanih junaka i danas jasno svedoče našu te-šku tragediju koja se odigrala u zi-mu 1915 i prvoj polovini 1916 godine Samo, dodaju listovi, prodajna cena ne svida se ovoj »kraljici, koja želi da vrši apsolutnu vlast«, i to je razlog, da prodaja Vida još nije zaključena.
Jugoslovenima se povodom ove vesti i ovog slučaja daje prilika da se dobro zamisle ...«	^
Prosvetni odbor sokolskog društva Skoplje II — Hanrijevo, izdao je litografijom zbirku, pesama narašta-jaga i naraštajki pod naslovom: »Naše pesme«. Zbirka sadrži, 14 pesama. Zbirku je uredio prosvetar društva br. VI. Pokorni-Salabov.
Iz slovenskog sveta
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Novosadski »Dan« javlja:
»Vlada protektorata objavila je od-luku, kojom se reguliše upotreba jezika u protektoratu. Na osnovu ove odluke zvanično w opštenje organa protektorata Češke i Moravske sa organima Rajha vodiče se na ne- i mačkom jeziku. U zvaničnom opšte-nju organa protektorata sa zva-ničnim mestima stranih država upo-trebiče se uvek i nemački jezik i ta-mo gde se dosada upotrebljavao češki jezik bilo isključivo bilo pored tog drugog jezika. Prema torne organi protektorata izdavače sva zva-nična saopštenja na oba jezika.«
*
U Gradskom pozorištu u Plzenu,
kako javlja paris'ki dopisnik »Tajm-sa«, prilikom izvodenja pozorišnog komada »Ulična scena« od Elntera Ricea došlo je do burnog aplauza u trenutku kada su na pozornici iz-govorene reči: »I jevreji su, najzad, ljudi!« Posle ove manifestacije za Je-vreje protektorske vlasti su izbacile iz komada reči o Jevrejima.
IZ SLOVAČKE
Novosadski »Dan« javlja:
»Šef Slovačke propagande, Šano Mah, uputio je teritorijalni zahtev Slovačke prema Poljskoj u jednom članku pod naslovom: »Mi tražimo natrag svoju zemlju od Poljske!« U članku navodi Mah da su Poljaci ilegalno okupirali 85 kv. milja Slovačke posle medunarodne krize u septembru prošle godine.«
*
Slovački ministar unutrašnjih po-slova izdao je naredbu, kojom za-branjuje rasturanje češkog lista »Li-dovi Novini«, organu bivše Katoličke stranke. Ova zabrana motivisana je time, da je list objavio neke netačne
i	protivslovačke vesti.
IZ BUGARSKE
Splitsko »Novo Doba« piše:
U Sofiji je pre petnaest godina osnovan odbor za podizanje spomenika Cirilu i Metodu. Sad bi imao da se raspiše natječaj za podizanje spomenika u Sofiji, u kom bi uče-stvovali kipari i arhitekti svih slaven-skih naroda.
Telesno vaspitanje u stranom svetu
ŠTUDENTSKO PRVENSTVO SVETA U BEČU
U nedelju su u bečkom Stadionu otpočele Študentske borbe za prvenstvo sveta u 1939 godini. U ovim borbama učestvuju 22 nacije sa oko 2000 atletičara. Na programu ie 13 raznih sportova. Takmičenja se za-vršavaju sutra, 26 o. m.
ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE
Kako je poznato, zimske olimpijske igre održače se od 2 do 12 fe-biuara 1940 godine, u Garmiš-Par-tenkirhenu. Za ove igre prijavilo se do sada 14 država, medu njima i Jugoslavija. U okviru Olimpijade održače i »dan skijanja«, za koji je priredivački odbor pozvao 1500 sniu-čara iz čitavog sveta.
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručnn rod
Tratil« cini za liradu klinici I malika.
Sokolski narodni zborovi župe Sarajevo
Prošle subote je u Goraždu odr-žan u sali Sokolskog doma sokolsko-narodni zbor u prisustvu delegata sarajevske Sokolske župe br. dr. Vojislava Besaroviča, Radmila Grdiča, Bogomira Ružičke, Hasana Ljubunči-ča i Božidara Saviča. Zbor koji je bio odlično posečen, otvorio je starešina drijštva br. Tanaskovič i izložio zadatak zbora. Zatim je uzeo reč starešina župe br. dr. Vojislav Besaro-vič koji je govorio o teškim opštim prilikama. Izneo je primer sokolskog nacionalnog rada u teškim vremeni-ma borbe za slobodu i pozvao nove naraštaje da u ovom velikom času uzdignu visoko barjak- nacionalne svesti i da budu spremni da predano služe Kralju i Otadžbini. Zatim je br Hasan Ljubunčič ocrtao teška moralna i društvena zla naše sadašnji-ce i izložio sokolska načela i metode za ozdravljenje našeg nacionalnog i društvenog života. Br. Bogomir Ru-žička je upozorio zbor na nove i neobično važne zadatke Sokolstva na snaženju narodno odbranbenog duha i na jačanju sokolske odbranbene pripravnosti. Na koncu je br. Radmilo Grdič u podužem govoru ocrtao prilike u svetu i izneo hitnu potrebo mobilizacije i okupljanja svih narodnih snaga. U ovoj opštoj nesi-gunosti jedino onaj narod koji je moralno uzdignut, učvrščen vezama nacionalne svesti i solidarnosti, čvrsto organizovan može sa pouzdanjem da gleda u svoju budučnost. Uklanjanje svih partiskih, društvenih i ličnih ograda, izdizanje interesa Otadžbine iznad svih drugih interesa, oživo-tvorenje u javnim poslovima visokog morala i pribiranje jednog visoko patriotskog vodstva narodnog, to je životni diktat jugoslovenske sadaš-njosti na očigled iskušenjima kojima čitav svet i naš narod ide u susret. Sokolstvo upučuje . apel.na hitno pribiranje narodnih snaga, na opšte iz-mirenje i na hitnu moralnu mobiliza-ciju čitavog naroda za sudbonosna vremena u koja ulazimo.
Svi govori pozdravljeni su odu-ševljenim odobravanjem i ova nacionalna manifestacija ostavila je u Goraždu dubok i neizbrisiv utisak. Delegacija župe je u nedelju otpu-tc vao u Ćajniče, gde je održan tako-der odlično posečen zbor. Najugled-niji gradani sviju vera ispunili su salu do poslednjeg mesta i oduševlje-no pozdravili izlaganja govornika. Zbor je otvorio br. Rašič,. načelnik opštine i zamenik starešine sokolskog društva. Posle toga su gosti otišli na Metaljku a zatim su se uputili u Foču gde je takoder održan vrlo uspeo i oduševljen zbor kome je medu ostalim prisustvovao i najstariji sokolski prvoborac br. Milan Hadži Vukovič, koga je pozdra-vio toplim rečima starešina župe g. dr. Besarovič. Zbor je otvorio g. Mirko Vojvodič a na koncu se go-vornicima toplim rečima zahvalio g.
M llrtn Uo/44iiml»
Iz C.O.S.
Konstituisan je Prosvetni odbor COS., izahran na poslednjoj godi-šnjoj skupštini. Uz pretsednika br. Krejčija izabrani su za potpretsedni-ke brača, Dr. A. Hržebik, L. Janda-sek, i sestra F. Lasovska. Za tajnika je izabran br. Š. Konopik. Prosvetni odbor COS. ima 10 otseka, od kojih 3 u Brnu (programatski, literarni i prosvetni). Sedam otseka je u Pragu (organizacijski, školski, pozorišni, lutkarski, za vezu sa župama, propagandni i izložbeni).
POZIV SOKOLSTVU ŽUPE ZAGREB
U vezi sa pohodom župe Zagreb na Oplenac, upozoravaju se članovi na sledeče:
Iz Zagreba se odlazi 7 septembra u večer, a iz Beograda se vrača 9 septembra u večer. Tačan sat odla-ska i povratka biče saopšten članstvu putem njihovih društava. 8 septembra izvršiče se pohod Oplencu i razgledati Kraljevo dobro u Topoli, a zatim se odlazi za Beograd. Iz Beograda če članovi poči na grob Ne-znanog Junaka na Avali a po povratku če razgledati prestoničke znamenitosti.^Posjetiče Vojni Muzej, Muzej Kneza Pavla, Zoološki vrt, Beogradski sajam itd. Prijave uče-snika se primaju u sokolskim dru-štvima (četama) do zaključno 31. Preporučuje se svakome sokolskom pripadniku koji želi učestvovati da se odmah prijavi i ne čeka odredeni rok, jer če time olakšati rad vočstvu oko organizacije putovanja. Posle odredenog roka neče se prijave više
ЗН0ЈЕЊЕ Н0ГУ
пролази сасвим од БАРТУЛИЋЕВЕ
ЛЕКОВИТЕ МАСТИ
Кутија Дин. 14.-
Добија се у свакој апотеци.
Per. бр. 7802 од 15 маја 1939.
SOKOLIMA
ŠTAMPARJA
»Gutenbergu
daje najpovolinije cene i dobavne u-vjete. Zato se obra-tite kad Vam bilo što ustreba jedino na
ЈТДНРАШЈУ „GUTEHBERG"
ZAGREB / ILIČA 65
TELEFON 23-131
bratu S. Oljevac
Zanimljivosti iz doma i sveta
»Dojče Folksblat«, koji izlazi u No-vom Sadu, donosi dopis iz Kočevja, u ko jem, se tvrdi, da je Kočevje u poslednje vreme postalo pozornica brojnih napadaja i tučnjava, koji se redovito ponavljaju, posebno nede-ljom i blagdanom. Na Kočevju ima krajeva, gdje je po noči opasno P® život hodati. Uzroke tome nesno-snom stanju treba tražiti u nacionalnim sporovima, kaže list.
Povodom ovog pisanja, ljubljansko »Jutro«, veli ovo: »Bili bi smo zahvalni, ako bi nam glavni organ nemačke narodne manjine nešto ja-snije razjasnio uzroke neprestanih sukoba u Kočevju. Na taj način bt pružio priliku za vrlo zanimljivu po-lemiku, koja bi u mnogom pogledu rasvetlila prilike u Kočevju«.
*
Zagrebačka »Istra« donosi iz Pariza sledeču vest:
»Ovih je dana konačno organiziran u Sidi Bel Abesu, u Alžiru, puk, koji je sastavljen isključivo od biv-šin čeških Vojnika. 600 bivših čeških vojnika pridružilo se francuskoj k-giji stranaca kao samostalna jedini-ca. Sada se radi na tom, da bi se i daljih 4.000 bivših čeških vojnika, koji se nalaze u Poljskoj prebacilo u frencuski Maroko. U francuskoj ko-lc-nijalnoj armadi služi več 57 čeških vojnih avijatičara.«
—	MII	—
primati, jer se naknadno ne može osigurati potrebno mesto u vlaku odnosno autobusu.
Prije nego uciniž životnu poliču ili djeci miraz obrati se za upute kod
Glavni zastupnik „ C R O A T1 E “ osigurava-juče Zadruge u Zagrebu.
Препоручујемо наш велики избор књи-га на нашем и стра-ном језику
АНТИКВАРНА КЊИЖАРА
НЕНДХЕИ ПДПО А.Д.
БЕОГРАД, Кнез МихаЈлова 33
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh.,M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Uređuje redakcioni odbor
Beograd. Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«. Kosmajska 24 —
(Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) v- Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protič. Telefon 29-920 — Beograd.