Požtarina plaćena u gotova
GLA
-	-	__	гпжттглп	ОЛЖГГИ CI/ЛГ C1 A I Г177 A 'jU\ Izlazi svako? 1. i 15. u mesecu. - Godišnja prctplata 50 Din. - Uredništvo i uprava a
ORGAN JUGO SLiO VENSKO G S0K0LSK0G S A V lZA	Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po ceniku
God« XI«
Ljubljana, 15. jima 1929.
Broj 12.
L j u b 1 j a n a , 15. jama
1929.
Poznanj — Plzenj, dva su nam
jednako mila i jednako draga imena; zato idemo i u Poznanj na VII. sveso« kolski slet poljsko^ Sokolstva, koji če se održati od 27. juna do 1. jula i u Plzenj na veliki pokrajinski slet čeho« slovačkog Sokolstva u dane 4. do 6. jula ove godine.
Otvorene su ruke, koje nas čekaju, da nas opet jednom prigrle na iskrene grudi u kojima kucaju bratska srca, danas več radosno uznemirena bližin nom velikih i lepih sletskih dana.
Op.t če jednom na dalekom slovcn« skom severu plamsati vatra medusob« ne slovenske sokolske ljubavi, brat* stva i prijateljstva, ko ja če podsetiti i utvrditi veru svih Slovena u pošto« janost sveslovenske uzajamnosti koju nije mo'gla razbiti nikakva pa ni naj« crnija sila i nasilje.
Idcmo, da so kao verni sledbenici Tyrša pokorimo nj'e.govom najlepšem geslu: osoba nista, a celina vse. Idemo, da nestanemo u onom talasaj'ućem moru pokreta silnih sokolskih mišica i tela, koje pokreče jedna volja, jedna dužnost, koja nam nalaže, da se pod« vrgnemo interesu celino. Slovenstvo če. dobiti opet dve bitke, dve pobede, jednu u Poznanju a drugu u Plznju. Naša je sveta i bratska sokolska duž« nost, da 'u toj bitci što brojnije učest« vujemo. Boričemo se uz bok brade naj« sjajnijim sokolskim oiružjem za po« bedu Slovenstva, kao i do sada, bori« čemo se snagom tela znanjem uma i jakošču volje — telovežbom.
Na VII. svesokolskom sk.tu polj« skog Sokolstva u Poznanju nastupiče* mo četveročlanskom vrstom članova i članica kod utakmice Saveza Slov;en> skog Sokolstva u stafetnom trčanju 4X100 m za članove i 4X75 m za čla« nice. Nadalje če bratskoj utakmici pri« stupiti po jedna takmičarska vrsta čla« nova i članica u višem odeljenju. —• Na javnoj vežbi u Poznanju nastupiče izabrani vežbači i vežbači,oei našega Sokolstva s prostim vežbama za II. ju« goslovenski svesokolski slet u Bco« gradu godino 1930. Takmičari i takmi« čarke moraju osim toga nastupiti i kod poljskih prostih vežbi.
Odlazak našeg Sokolstva na slet u Poznanj o dr eden jo za 25. juna o. g. s brzovlakom, koji krečo iz Ljubljana u 12 sati i 4 min., iz Zidanog mosta u 13, a iz Maribora u 15-37. Taj brzovlak zaustaviče ®ei u Židanom mostu, Celj'u i Mariboru te moraj'u svi naši učesnici u ta tri mesta uniči u određene vagone. Dola/ak do> spomenutih stanica ude« site tako, da čete stiči na vreme. U našoj državi odobrena je 75% vozna povlastica sledečom odlukom ministar« stva saobračaja:
Odobrena je vozna povlastica u četvrt cene pod broj'Cim G. D. drž. žel. br. 44.154/29 od 5. juna 1929 članovima Jugoslovenskog Sokobkog Saveza, koji idu kao1 vežbači na slet u Poznanj i Plzenj, koji će se održati <u vremenu od 27. juna do 7. jula o. g.
Povlastica važi od 20. juna do 15. jula o g za sve vlakov c izuzev SOE.
Učesnici sk ta na osnovi sletsko legitimacije kupiče na polaznoj stanici kartu u pola cene do Št. lija, ^drzavr" granice. Ova karta če im važiti i za besplatan povratak od Št. lija do po« lažne stanico, ako legitimacijom sa potvrdom uprave sleta dokazu da su na istom kao vežbači učestvovali.
Od državne granice dalje kupice voznu katu JSS za svei one učesnike, koji su do 13. o. m. uplatili vozarinU u iznosu od Din 1012.
U slučaju, d,a pufuju jedan ili drugi ili čitave skupine članstva redovnim vlakovima drugimIputem moraju ise pri« ključi ti našoj skupini najkasnije u sta? nici Jarocin pred Poznanjem, kamo dolazimo 26. juna u 14‘59 sati, tako da čemo doei svi zajedno u Poznanj 'ui 16-11 sati istoga dana.
Pravac putovanja je sledeči: Od« lazak iz Ljubljano glavni kolodvor 25. juna o. g. vlakom broj 605/506 preko Št. Ilja«Graza«Wicna«Breclave«Bohumi« na « (Petroviče « Dziedzice « Katovice«
Ostrow«Jaroein«Poznanj.
Povratak iz Poznanja izvršiče se 2. jula sa brzovlakom u 1*25 časova
preko Rawieeza«Breslaua«Mittelwaldes
Kyšperk«Praha 1507 istoga dana. Od« lazak iz Praga 4. jula u 8'10 sati spram Plznja, kamo dolazimo u 10*28 časova pri podne. — Odlazak iz Plznja 6. jula u 19 časova prekoi Č. Bu dej ovite, H or* ni Dvorište, Graz, Maribor, Ljubljana gl. kol. kamo dolazimo 7. jula u 17‘20 sati.
RUDOLF BIČANIĆ (Zagreb):
Razmišljanja u sokolani,
je«,
Još uvek ima u našoj sokolskoj organizaciji ljudi* koji misle, da So« kolstvo nije, prvenstveno organizacija obrazovanja tula čoveka. Ti zaborav« ljaju, da so člihoslovačka sokolska društva još i danas zovu »telocvična jednota Sokol«.
*
Sokolstvo nije »idejni« pokret. So« kolstvo nije samo idejni pokret. Samo idejnih pokrita uopšto nema. Svaki idejni pokret ima podlogu u materi« jalnom životu. On jo neprirodan i beskoristan, ako ne odgovara nekoj našoj životnoj potrebi i praktičnoj nekoj svrsi.
Zato ne budimo Sokoli zbog »idu« nego zbog života. A rad u soko« lam udesimo ne tako, da širi »ideju«, nego da zadovoljava potrebama savre« menog čoveka. Ovako »profanisanu ideju« našo članstvo jamačno više shvača. Približiti Sokolstvo životu, sa« vremenom životu, to jo najteži sokol« ski problem današnjice. Društva, ko« jima uspeva da ga reše, ta cvatu.
*
Ako je Sokolstvo pokret »koji nastoji oko podizanja svih telesnih i duševnih sila pojcdinaca, a preko njih čitavog jugoslovenskog naroda do naj« dosežnije granice savršenosti«, onda je Soko čovek, koji nastoji oko po« dizanja svih svojih telesnih i dušev« nih sila do najdosi.ižnije granice savr« šenosti.
Samo onaj ko to čini trajno i ne« prekidno taj je Soko. Kad jiet to pre«
stao činiti, prestao je da bude Soko. Onda još može biti samo »prijatelj Sokolstva«.
•
Treba razlikovati sokolski pokret od sokolske organizacije. Biti »dobar Soko«, t. j. re.van član sokolske orga« nizacijo i ništa drugo — to još ne znači ništa. Potpuno ispuujavaiti svoje mesto u životu — biti potpun čovek — to je sve. Sokolstvo kao organizacija neka se zadovolji u svojoj skromnosti, dai je i ono doprinelo tom idealu.
Zato svaki sokolski čin. a i clrugo delovanje pojedmea ne prosudujmo samo sa stanovišta koliko koristi so« kolskoj 'organizaciji, nego ga prven« stvtano gledajmo i prosudujmo u sklo« pu čitavog života.
«
Župski su prosvetari na sednici u Sušakui primili stanovište brata Dr. Murnika, odnosno Savezne ankete o odnosu prosvietnog rada prema vež« banju. To nas »tehničare« ve-oma ve« seli. Ali nisu mogli, a da ne dirnu u etiku. No svakako bi t rob ali da nam kažu, što misle pod etikom i kako kane u članstvo uliti »etičko znanje o Sokolstvu«. I još nešta: ko če to učiniti?
*
Dobra je bila ideja, da se odštam« pa članak brata Dr. Murnika o »Pro« svetnom radu« iz godine 1923. Tnebalo je, eto, punih 6 godina, da ga svi, ba« rem oficijelno prihvatimo. Nije ni mnogo za naše priliko...
A. DOIĆ (Dulaves):
Sokolstvom do čistoče sela; čistočom sela do narodne snage.
Neosporan j'o fak at dokazan bez« brojnim dokazima i istican u mnogim prilikama, da je jugoslovensko selo jedan nepresušiv izvor, jedan silan ka« dar iz koig se popunjavaju svi slojevi i svi staleži naše inteligencije, trgovi« no, obrta, industrije pa i umetnosti.
Isto ta'ko neosporna je istina, da samo zdravo, moralno, sv.sno i rodo« lj'ubivo selo mozo dati zdrav materijal za dobre nacionalne i staleške borce i radnike. Gradanske obitelji kod n'as obično u trečoj generaciji izumiru ili se odrodavaju ženitbama i udajama te iselj'avanjem. U i najboljem slučaju prestaju biti idejne.
Naše selo, kojo ima da popuni te praznine i da nadoknadi gubitko ne smemo više gledati očima Stevana Sremea i Janka Veselinoviča niti ga upotfnavati iz njihovih pripoveda’ka, jer sc jo to naše selo danas izmenilo.
Poratni mentalitet, nesavesna tr« govina, keruptivno činovništvo, nele« galna partijska borba i demagoške agi« tacijo izborne iskvariše silno naše selo>.
Odnos sela pr.ama gradanstvu i in« teligenciji, pa čak i iskrenim narodnim prijiateljima postao je nepoverljiv — čak neprijateljski. Samo seljaštvo medusobno nesložno a u svojim po« slovima neracionalno i nenapredno, u velikom zaostatku iza duha današnjeg vremena, gospodarski u propadanju, uvereno je, da ga grad i inteligencija unistava. U takvom uverenju dema» gozi još ga učvrščuju.
Sečam so jednog inteligenta — iz« bornog korteša, koji je u svom kor«
teškom govoru retao sakupljenom na> rodu jednom prilikom ove reči: »Se« ljače, ti si srš i koren, ti si cvet nacije. Ti si vredan, pametan, pošten i dobro« dušan pa uz sve to ne možeš napred več nazaduješ i propadaš. Zašto? Zal to što te gospoda isisavaju, gule, gne* če i izaglupljuju. U tvojoj nemoči nji« hova je snaga, jer dok si u bedi i ne« znanju lakše s tobom vladaju.« Ova apsurdna i drska laž bila j« od strano iprisutnih pozdravljena urnebesnim odobravanjem i taj pseudo intelige* nat, tim i sličnim demago-štvom po« stao je u svojoj oblasti tako popularan da je jednu ja'ku partiju u tom kraju poljuljao, kod jednih izbora izašao sa zasebnom listom i napravio mnogo štete dvima jakim partijama. Bio je i izabran za poslanika ali m>u- je man« dat ospojen.
Istina je, da je ste 1 jak sre i koren nacije ali svaki prijatelj naroda i dr« žave i zna i želi da bude u snazi eko« nomskoj i u snazi duha u selja'ka sna« ga države i naroda.
Treba selja!ku reči da je on srš i koren, da jo on c vet nacije, ali mu treba reči i to da ako je srš i koren u biljci otrovan ili gorak, da je otro« van ili gorak i plod. Za to treba da je narodna srš jedra, koren čvrst a cvet zdrav pa če i plod biti dobar.
Treba propovedni'ka, koji če ima tl snage reči sclja'ku: »Scljačc ti si srš i koren nacije, ali ;za to što si to ti moraš biti čestit, pošten, složan i napredan.
Ti propovednici treba da počnu s omladinom.
u našoj domovini ni jedne veče naše sokolske priredbe, kamo ne bi dospelo brojno odaslanstvo obaju bratskih na« roda. Sada dolazi vreme, da im te brat«
Svim učesnicima pfeporučamo, da ponesu na put državne zastavice i ze« lenilo, kako bi mogli okiti vozove za vreme vožnje po bratskoj čehoslovač« koj i poljskoj republici. Ne zaboravite poneti sobom i hranu za dan dva; iz zdravstvenih razloga i s obzirom na vručinu, koja če tih dana sigurnoi vla« dati preporučamo konzerve.
Ekspedicija je samo jedna ,i to preko Poznanja i Praga u Plzenj, to je prema tome putovanje samo ti Poznanj ili samo u Plzenj otpalo, jer se prijavio tako' malcn broj za te poj;edinačnc sle« tove, da nemarno pravo na vozno po« vlastice u Austriji i u Poljskoj. Stoga je preporučeno onoj brači, koja su se P'ijavila za pojedinačno sletove, da se priključe veiikoj ekspediciji JSS ako razume se mogu.
Na kraju bi vas ponovo podsetili na reči saveznog starešinstva, kojima vas je u prvom svom pozivu za Po« znanj i Plzenj pozvalo na slet, a koje glase: »Iza našeg ujedinjenja nijo bilo
ske posete vratimo i da ih ujedno po« zovemo, da nas g. 1930. poseto na na« šem II. jugoslovenskom svesokolskom sletu u Beogradu, koje,mu je tehničko vodstvo saveza »Slovensko Sokolstvo« priznalo naročitu važnost s time,, da je za nj več odredilo utakmiou za slo« vensko prvenstvo-, koja če naš slet vi« soko uzdiči. Ovu veliku pozornost spram Jugoslovena ne smemo zabo« raviti.
Braču i sestra upozoravamo na veliko značanje obaju sletova, gde če« mo obnoviti stare bratske veze te ih utvrditi u bližem spoznavanju zemlje i naroda, kamo nas zovu bratska srca i kamo če nas povesti iskrena želja. *a skujemo još čvršči obruč sokolskoo bratstva i stvarne slovenske uzajam« nosti.«
Zdravo! Poznanj, Prag i Plzenj!
Svečana slovenska sokolska akademija u Parizu.
Sokolska društva u Parizu, Ceho« slovaci, Poljaci, Rusi (u imigraciji), jugoslovenska kolonija i bugarski stu« denti, nadalje poljski Sokoli iz drugih polj sik i h emigracionih cen ta ra u Fran« cuskoj priredili su da dokazu sveslo« vensku uzajamnost i bratstvo 9. maja o. g. u p'oznatoj telovežbačkoj »Vol« tairovoj« dvorani u ulici Јарру »Slo« vensko veče« i to pod protektoratom francuskog ministra vojnog gopodina P. iPainleveja. Prisutni su bili medu ostalim i diplomatski predstavnici Poljske, čehoslovačke, Jugoslavije i Bugarske.
Veče je otvorio starosta Poljskog Sokolskog Saveza i podstarosta Save« za Slovenskog Sokolstva brat Adam Zamoyski, koji je naročite za to veče doputevao iz Varšave u Pariz. U le« pom i oduševljenom govoru proslavio ji; besmrtno delo Tyrševo i prikaza,o istorijat Saveza Slovenskog Sokolstva te istaknuo, kakve čo blagoslovljene
plodove doneti taj Savez, organizovan na načelu poretka i na ljubavi spram domovine. Program večeri bio je slo* žen iz telovežbačke sokolsike akade* mije (nastupili su Čehoslovaci, Rusi i Poljaci) i iz umefničkih tačaka (peva* nje, svinvnje i igranja).
Akademija ubrala je vanredan uspeh.
U Francuskoj osim »Pariškog So* kola« nema drugih a.hoslovačkih so» kolskih društava, za1 to se ali nekolike godina unatrag poljska sokolska dru* štva šire, naročito u rudarskim sredi« štima severne Francuske. Vrlo jako sokolsko društvo jo u Lensu, kojo je nastupilo na toj akademiji. Članovi toga društva 'u večini su rudarski ra* uniči. »Ruski Sokol« postoji u Meu* donu.
Odnošaji izmedu tih slovenskih sokolskih društava i kolonija vrlo su srdačni iskreni i bratski.
Tko je kadar tako govoriti i po« lučiti uspeh?
Škola kao škola dalje od 12 go« dina života nema prava i moči nad decom. Crkva isto bar >u tom pravcu ne u koliko se mladež nije odbila od crkve.
Medutim seosko dete u najkritič« ni jim svojim godinama napušta školu (od 12—18 god.) i biva prepušteno sa« mo sebi. Za ekonomske poslove još nesposobno, šalju ga roditelji da čuva sto'ku na paši. Društvo na seoskim pašnjacima leglo jo sva!kog zla i ne« morala. Što škola dobra sazide za 4—5 god. u detetu to od 12 do 18 go« dine loši stariji drugovi u madieu razore i na tim razvalinama sazidu kulu svakog zla i poroka.
Tko jo dakle kadar povoljno de« lovati na seoskog mladiča, t!ko mu jo kadar školom usadene ideale i dobro zadržati, razviti i učvrstiti za sav ži« vot? Samo jedna ustanova sa visokim socijalnim i nacionalnim idtalima, ko« ju vode ljudi puni ljubavi i ideala a koja ima u sebi privlačne snage i za bujni mladi život ;zanimljivoga.
Ustanova, sa tim odlikama je ju« goslovensko Sokolstvo. Za to bračo Sokoli, največi deo svoje energije i delatnosti bacite u naša sela. Osni« vajte u svakom za to podesnom selu sokolske čete i uz sokolski tehnički rad razvijte jak prosvetni rad. Razvi« j a j t e u seoskih Sokolova ljubav za dobro lepo. plemenito i istinito. Raz« hudujte čvrstoču karaktera, snagu svesti, bratstvo, misao jedinstva i ro« doljublje.
Kako samo dobro situiran čovek može steči potpunu mogučnost za ne« zavisnost, bolji i lakši život, razonodu, obrazovanje i ideale, treba Sokolstvo naročito kod seoskih Sokola razviti kult rada. Geslo neka bude: »R a« dom do blagostanja. Blago« stanjem do ideala.
Danas u vreme mašinerija kad svaki zubac na svakom točku stroja zamenjuje: jednu ljudsku radnu snagu, kada svaki okret točka na stroju ušte« dujo sat rada. Ne sme se ni seljak razbacivati sa radnom snagom i vre* menom.
U vreme kad industrija i kemija iskoriščuje ne samo pilotinu i druge na oko neznatne otpadke več i svaki atom dušika, mora i seljak iskoristiti svi; tekovine u svojoj ekonomiji, a u svoju korist.
Kad to pojmi seljak, onda ne če više verovati demagogu, koji mu do« kazuje, da ga isisava inteligenat i da je u seljakovoj bedi i neznanju' snaga inteligenta. Uvideče da je svomo sta« nju uzročnik on sam i tražiče nove načine života i rada.
Do sada je kod nas prevladavao kult herojstva. Južni Sloveni i odliko« vali su se junaštvom. Tim su i pobedi« vali, tim su se oslobodili i ujedinili. No sadašnjica traži rad. Samo če radni narodi u buclučnosti održati se i pobedivati. Borbo če medu narodima biti ali manje ubojnim oružjem ved radom. Ja verujem, da i buduči rat (ako ga bude) ne če dobiti junači na oružju več neumorni radnici.
Ovo misli Sokolstvo neka uvrsti u svoj i do sada dobar i prokušan pro1* gram.
Neko može reči za takav posao ima drugih ustanova 'kao zemljorad* ničke. zadruge i seos'ke udruge i slično. No te rade sa zrelim ljudima. Sokol« stvo treba da obuhvati ono meduvre* me od prestanka škole pa bar do voj« ništva.
Kako je ;za provedbu z'adače gor.e istaknute — širenje seoskih sokolskih četa i rada u njima potrebna, sarad« nja inteligenatn, koji žive stalno na selu — svečenstva i učiteljstva, treba za tu ideju zagrejati i seosko učitelj« stvo i svečenstvo.
Da se što bolji sokolski radnici u tim staležima za budučnost odgo-jei i da se sistematski načrt <u radu seos'kog Sokolstva stvori, treba tražiti od mi« nistarstva prosvete, da se u bogoslovi« jama i preparandijama osnuje katedra za Sokolstvo (teorijsko) kao obvezatan predmet.
Sve u svemu:
1. Svako od postojećih društava sokolskih u gradovima i trgovištima treba osnovati i pod svojim nadzorom voditi što voči broj seoskih sokolskih četa. Po torne prosudivati uspeh celo* kupnog rada pojedinog' društva.
2. U Sokolstvu u opšte a naročito u Sokolstvu na selu najenergičnije raz« viti kult rada.
3. Uz dosadanje sokolske devize uzeti i ovu: »Radom do blagostanja. Blagostanjem do ideala«.
4. Vaspitati još za vreme študija ljude, koji če službovati na selu za dobre sokolske radnike i u tu svrhu nastojati na merodavnom mestu, da se uspostave katedre za Sokolstvo na bogoslovijama i preparandijama.
Ч&Ш
Ћ
JOSIP JERAS (Ljubljana II):
51.savezni slet francuskih gimnasta u Orleansu.
Prošli mesec održane su u Orle* ansu u Francuskoj velike svečanosti u spomen 500 godišnjice smrti francu* sko junakinje Djevice Orleanske. Tom prilikom priredila j« o duhovima Uni* ja francuskih gimnasta svoj 51. savezni slet. koji je traijao od 18. do 21. maja. Na sli tu su učestvovali gimnasti iz čitave Francuske, škole, vojska, va* trogasci iz Pariza i Lillea s naročitim tačkama, poljski Sokoli, talijanska te* lovežbačka društva itd. Održane su utakmice za francusko prvenstvo, školske omladine, vojničkih delega* cija, vrsta, pojedinih odelj'enja i^ po* jedinaica u najrazličitijim telovežbač* kim granama. Svim priredbama jo pri* sustvovao državni podtajnik za teles* no vaspitanje Непгу Pate.
Francuska štampa pisala je vrlo opširno o tom sletu, koji je potpuno uspeo. Najviše jo pisao »Le Republi* cain«, list iza Orleans i Srednju Fran* cusku, u kojem jo izašla i krasna pesma francuskog pesnika: Em. Hinz'e« lina, koju je poevetio sletu i sam čitao u glavnim sletskim danima 19. i 20. maja o. g.
Kod utakmice za francusko prveri* stvo postigao je; prvo mesto Sol = bach poznati takmičar s medunarod* nih utakmica. Kod vojničkih utakmica je pobedilai delegacija iz Lillea. Lepe uspeho pokazale su utakmice škola, na kojima je postigao prvo mesto li* cej Louis*le*Grand iz Pariza sa 269 ta« tčalka, drugo mesto Koli. ž (Melun sa 265 tačaka i treće mesto učiteljska škola Melun sa 262 tačke- I utakmice vrsta, članova i članica', pojedinih u Uniji učlanjenih društava pokazale su dobra rezultate.
Glavni sletski dani postigli su najveei uspeh. Bilo je najlepše vreme, a opčinstvo je napunilo opširno sleti* šte do posleilnjeg mesta. Osim Fran* cuza i Francuskinja nastupili su s po* sebnim tačkama u priličnom broju Belgijanci, Talijani, Holandijci i Po« ljaci. Poljski Sokoli nastupili su na preči i s prostim vežbama to postigli najbolji uspeh. Poljske Sokole vodio je njihov starosta brat Zamoyski, koji je imao na banketu, koji je bio
JOSO ZIDARIČ (Ljubljana I):
Ustanovitev sokolskih lutkovih gledališč.
(Nadaljevanje.)
m
(Nadaljevanje IV. poglavja.)
Obglavljenje lutke. Lutka, ki naj bi bila obglavljena, mora biti prirejena samo na nitih. Ni tedaj obešena — kakor običajno na žici — marveč vsi na nitih, tki so trdno učvrščene na ra* menih. (Glej obrazec: niti a, b). Glava leži na vratu popolnoma svobodno. Niti c, d sta vodilni in kolikor možno oddaljena ena od druge, da bi se glava, ne mogla obračati. Glava ima dalje še nit e, ki je pripeta na glavi.
In sedaj manipulacija. Lutka sedi na stolu. Lutkar povleče za nit e, glava se takoj loči od trupa. S pomožnimi nitmi c, d spustimo glavo na kolena. Obratni postopek je s posajenjem glave na vrat. Zategne se nit e., glava se dvigne prav do vratu, nit c, d se na* pne in glavo spustimo na svoje mesto.
Ob
Sru-p.
V.
Pričakovati je. da si bodo sokol* ska lutkova gledališča utrla častno pot. med ostala ljudsko*vzgojna sredstva.
Neznanje, pomanjkanje zdravega razumevanja ali pa premalo navduše* nja — morda zaradi posledic prvih prevar s poizkusi površne pripravno* sti — nikakor ne smejo spraviti v obup ustanovitelja in vodje odra.
Poglavitna pri vsej stvari je le ljubezen in trdna volja. Brez teh dveh čednosti ni nikjer zaželenega uspeha.
Ustvariti si hočemo v prvi vrsti idealno podlago in trdno tradicijo.
prir.den na kraju sleta. dulji pozdrav* ni govor na francuske gimnaste. — Poljaci su položili i lep venac pred kip Djovice Orleanska, što je bilo na* rečito opaženo. Uz gore spomenute narode, bili su zastupljeni po svojim delegatima na 51. sletu francuskih gimnasta još i Englezi Amerikancl, Rumunji, Švajcari i Luksemburžani.
Iz svega, što su pisali francuski časopisi o sletu u Orleansu, možemo zaključiti, da jo bio taj slet najveća i najlepša priredba izmedu svili osta* lih svečanosti priredenih u spomen i u počast Dievice Orleanske.
Svetski rekordi u plivanju.
Svutski rekord ustrajnog plivanja postigao je u Engleskoj 17. septembra 1928. Arthur Rizzo i to na otvorenom uzburkan.om moru, pod vrlo nepovolj* nim uslovima, plivajuči 57 sati i 17 min.
Kod treče Wrigley*eva Marathone na Jezeru Ontario u Kanadi u septem* bru pr. g. od 200 utakmičara, medu kojima je bilo mnogo najboljih svet* skih plivača, nakon sedam sati pliva* nja ostao je u vrlo hladnoj vodi samo jedan, Francuz Georgius Michel, zna* meniti rekorder, koji još uvek drži svoj rekord prelaza Canal La Manche iz g. 1925. G'corges Michel se je odr* žao u vodi još daljnja 4 sata, nakon čega je hladna voda i njega1 svladala, pa je i on morao odustati od dalj* njeg pothvata.
Arthur Rizzo kao i Georges Mi* chel zahvaljuju svoje pobede dakako svojim sportskim vrlinama, ali i Ar* thur Rizzo i Georges Michel hranili su se za vreme svojih pothvata isključivo sa Ovomaltinom, pa suglasno izjav* ljuju, da ji. samo hranjenje sa Ovo» maltinom sačuvalo njihovu energiju, mišičnu delatnost i polet.
I	švajcarski	rekord	duljine	na
pruzi Nyon*2eneva u dužini od 22 km, a u trajanju od 9 sati i 37 sek., koji je postigao Andre	Doiria,	izvršen	je
aktivnom potporom Ovomaltine.
Dr. A. Wander.
Drugi slovanski narodi na severu to tradicijo že imajo. Tudi mi smo p okli* cani, da s., uvrstimo v kolo severnih bratov.
Prvotno je bila ta tradicija tudi pri drugih narodih na vzhodu in na zapadu na primitivni stopnji. Samo s časom so jo šele mogli dvigniti na se* danjo umetniško višino. Lutka ni plod trenutnega razpoloženja.	Ona je	se*
stavina narodne	kulture	in je bržčas
tako stara kot človek sam.
Kal našega lutkovega gledališča globoko tiči v izvirnem otroškem na* gonu posnemanja. Otrok si je prvi iz* obličil lutko primitivne oblike. Rocli* telji vseh časov so mu pa priskočili na pomoč in tako vedno ve» izpopol* nili in lepšali zunanjost njene figure, dokler niso dosegli neke stopnje za* vestne ustvarjalne volje, umetniške volje. V taki obliki so postalo last vse* ga plemena. Lahko trdimo, da so igrali z lutkami v vseh dobah.
Zibelka lutkovih iger je Indija, kjlcr je 'Vidušaka zabaviljal Inde že pred 2000 leti. Odtod so se širile na vzhod na Kitajsko in Japonsko ter na otoke in na zapad po širnem svetu.
Če nas presenečajo lutke, najdiene v egiptslkih grobiščih Faraonov, nas morajo docela osupniti one, nedavno odkrite na Moravskem na pradavnih sediščih človeka staro in novokame** nite dobe. Če je lutka torej tako udo* mačena v Češkoslovenski državi, da ni sela ali družine, ki bi ne imela vsaj par lutk in kulis, v tem ne vidim le slučaja temveč nekaj več, nekaj — skoro bi rekel — atavističnega, neki dojem prastarih šeg.
Ze stari Grki so imeli svojevrstne lutke, ki so jih nazivali (neurćspasta* vlečene na žilovke).
V	Rimu so pa poznali »imagun* culae« ali »oscilla«. Slednji samostal* nik so Rimljani porabljali samo za one figure, ki so predstavljale Bakhusa in ki so jih poljedelci obešali na dre* vesa, da bi iz teh znamenj veščevali ali prorokovali, kakšna bo letina.
Vsak narod si je tedaj sam izbi* ral po svojem okusu svojevrstno ka* raktere ter jih primerno prikrojeval lastni duši. Čim bolj pa se je razvijala kultura posameznih narodov, tembolj so se izpopolnjevale tudi lutke. Dolgo vrsto stoletij je torefj bilo treba, da so spravili lutke na sedanjo umetniško stopnjo.
Na Francoskem jih je prvi uvedel za Karla IX. neki Marion. Po njem so tudi dobile ime »marionete«. — Nemci imajo v Miinchenu svoj »Marionetten* theater der Miinchener Kiinstler«. — Italijani svoj znameniti »Teatro dei
r
— Koliko ima ruskih emigranata.
»Poslednija Novosti«, koje izlaze u Parizu, javljaju, da ima na čitavom svetu 950.000 ruskih emigranata. Od tih ih živi u Jugoslaviji 27.000.
— Glasnik Skopskog Naučnog Društva izlazi od god. 1928. i donosi članke istorisko*filozofske i prirodo* znanstvene sadržine.
— Sokolsko društvo Toplice kod Novog mesta prireduje vrlo uspele nastupc članstva i naraštaj'a, koje po* sečuju u lepom broju i gosti ovog ku* patila!
— Desetogodišnjicu žrtava za oslobodenjo Koruške proslavili su 9.
o.	m. u Mežici, gde su sodelovala i neika naša društva iz župe Maribor.
— Dan ruske kulture proslavili su po čitavom svetu ruski emigranti 8.
o.	m., na roden*dan največeg ruskog pesnika Puškina.
— Sokolsko društvo Zagorje, župa Celje, uprizorilo je 10. o. m. dramu »Očim«,koju je napisao učitelj brat Arnošt Aciamič, član ovog društva.
— Sokolsko društvo Beltinci u Prekomurju, Ižupa Maribor, priredilo je 2. o. m. vrlo lepo uspelu akademiju, koju je posetio ogroman broj gleda* laca. U Priekomurju imamo do sada tri društva: Beltinci, Murska Sobota i Dolnja Lendava.
— »Slavische Rundschau« u Pragu donosi u poslednjem broju referat o poslednjem izdanju Prešerna te oso* bito simpatički pisan članak Talijana Giustija o slovenačkoj literaturi i umetnosti u Italiji.
— U Parizu izlazi nedeljno »Ros* sija i Slavjanstvo« kao organ nacio* nalno*oslobodilačke borbo i slovenske uzajlamnosti pod .Tedakcijom (Petra Strujeva. Izveštaji iz naše zemlje u ovom listu nisu sasvim objektivni.
— Sokolsko društvo Ljubljana II. priredilo je 6. o. m. u svojoj vežbao* nici odlično uspelu akademiju nara* staja i dece.
— šesdesetogodišnjieu rodenja proslavio je ovih elana brat Ferdo T o* mazin,, osnivač sokolskog društva Litija*Šmartno, župa Ljubljana.
— »Srbske basnirky« zove 5(5 an* tologija pesama od Jelene Spiridono* vič*Savičeve, Desanke i Maksimoviče* ve, Anice Savič*Rebačeve. Milice Ko* stič*Selemove, Vere Obrenovič*Deliba* šičeve, Jovanke Hrvačaninove, Ruže Mičioeve i Verke Ilijičeve, koje su iza* šle na češkom jeziku u nakladi i pre* vodu Otona F. Bablera u Samotišku kod Olomuca.
piccoli«, ki je nedavno tega gostoval v Parizu. — Nizozemci so presadili lutke z vso pestrostjo in čutnostjo na domača tla kar iz svojih prekomorskih kolonij na Javi, kjer so lutke pri ta* mošnjem ljudstvu jako priljubljene. Razni domači izdelovalci lutk se pa ne morejo nikakor otresti orijentalskega vpliva. — Švica ima popolnoma svoje* vrstne lutke. — Rusi se pa poslužujejo iutikovih iger v svrho agitacije. — Čehi so tudi v tem pogledu pravi mojstri in edini med Slovani, ki so to vrsto umetnosti pravilno in uspešno razume* li in jo razširili do slehernega kotička svoje zemlje ter jo dvignili do prave umetniške veljave.
Matej Кореску, imenovan kralj čeških lutkarjev, je bil prvi. ki je to ustanovo populariziral med Čehe. S spoštovanjem se Čeh spominja tega svojega moža, k: je v narodu zapustil sledove trajne vrednosti. Njegove lutke so javno razstavljene v narod* nem muzeju v Pragi kot trajen znak prave tovrstne •umetnosti. Danes pa ie propagator te ideje prof. dr. Jind* rich Vesely, izdajatelj in odgovorni urednik najstarejšega strokovnega me* sečnika »Loutkar«, tiskan v Knihti* skarni v Chocni. Ta mesečnik je po* znan in razširjen po vsem svetu. Cena mu je 40 Kč letno. — V informacijo naj še navedem tvornico: Modry & Žanda, Praga II. — Spalena ul. 4. (Vedle Kostela), ki izdeluje lutke raznovrstne razsežnosti in vse v to stroko spadajoče potrebščine. Da je tudi v ČOS lutkarstvo razvito do umet* niške popolnosti, mi ni treba posebe poudarjati.
In mi?! — Val navdušenja nas objema ob vsaki še tako novi ideji. Vzplamti v naših srcih iskra radosti za vsako novotarijo. Toda kmalu se pokaže, da nismo zreli, pomre v nas čut nadaljnega ustvarjanja.
Iz dobro poučenih in merodajnih 'krogov sem doznal, da je ljubljansko lutkovo gledališče bilo prvo v Jugo* slaviji, šele kasneje se je razširilo po drugih centrih. Propagator te ustano* ve je bil v Ljubljani prof. brat dr. Ivan Lah.
Bivši gledališki konzorcij je že leta 1919. omogočil predstave v Mest* nem domu. Duševni vodja in inicija* tor pa je bil M. Klemenčič, ki je dela! in pripravljal večinoma vse sarti: lutke scenerijo, repertoar itd. Pesnik in pisatelj Miran Jarc pa je kot drama* turg prevajal igre in oskrboval gleda* lišče tudi z izvirnimi igrami.
Toda radi finančnih težkoč je nje* govo gledališče četrto sezijo propadlo. Prodal je lutke z vsem inventarjem
Ljudsko telo i njegovo zdravlje.
(I. i Il.deo knjige Dr. J. Arambašina.)
Član sokolskog društva u Splitu brat Dr. Joso Arambašin. izdao je u vlastitoj nakladi knjigu:	»Ljudsko
tijelo i njegovo ;zdravlje« ; to u dva dela.	i
Ova nas knjiga treba kao članove sokolskog bratstva da zanima i da joj posvetimo naročitu pažnju pre svega radi toga, jer je to delo našega brata i delo koje svojom sadržinom upučuje u onaj deo sokolskog rada, koji bi ka* ko če se to videti iz sadržine trebao da zna u prvom redu svaki(a) vežbač (ica), a u drugom redu svaki član na* šeg sokolskog bratstva.
Knjiga ima dva dela. Prvi deo ima 316, a drugi 142 strane — ukupno 458 strana. U prvom delu opisuje položaj čovečeg tela (glava, trup, gornji udo* vi), a iza toga sledi anatomsko*fiziolo« ški deo, koji sadrži: 1. kosti, 2. zglobo* ve„ 3. mišice, 4. utrobu grudnog koša (s naročitim obzirom na organe Z'a di* sanje i srce). 5. drobove trbušne šup* Ijine (s naročitim obzirom na organe varenja, probave hrane itd.), 6. o mergrenim žilama, 7. hranielbeno pro* metanje ili promet materije, 8. bubre:zi te mokračni organi, 9. o središnjem nervnom sistemu, 10. čula: oko, sluh, njuh, kus, pip. Anatomsko*fiziološki deo završava se sa histologijom. Iza unatomskot Hiziološkog dela dolazi opis uzduha, a u vezi s tim o oborina* ma toploti, uzdušnim pritiscima, po* k varčnosti uzduha. Sledi opis zemlje u vtzi sa uzduhom i vodom, te tempe* raturom. Voda sa opisom mineralnih voda, kupanjem, tuširanjem, sunča* njem itd. je vrlo dobro opisana i za nas naročito poučna.
Iza anatomsko*fiziološkog dela, kome je posvečena naročita pažnja kao VI. deo ove prve knjige je opis hrane do največih tančina. upo^trebe, koristi, načina hrane itd. Slede upute za stan. odeču, rad i odmor, te u od* lomku ljudska zajcdnica opis raznih ustanova za zdravstveno i higijensko poboljšavanje članova ljudske zajed* nice. — XI. deo prvoga dela je ouge* nika ili rasna i socijalna higijena sa dvadeset i tri članka, koji opisuju svie momente iz eugenike. — ХП. deo su kužne bolesti 'koje su u pedesetitri manja poglavlja opisane sa dodatkom
žienskemu kulturnemu društvu »Ate* ni«, ki je nekaj časa uprizarjalo lut* kove igre v »Mladiki«, nato pa v Na* rodnem domu. Ko so društvu odpove* dali prostore je — zaradi pomanjkanja druge primerne dvorane — takisto mo* ralo prenehati s predstavami. Me* ščanska šola v Ribnici si je ustvarila z lastnim trudom in delom svoje lut* karsko gledališče, ki je, ne izvzemši lutk, domače delo. — Kolo jugoslo* venskih sester v Ptuju ima tudi svoje lutkarsko gledališče.
V Zagrebu se je osnovalo 1. 1920. »Marionetsko kazalište« po inicijativl akademskega slikarja prof. Ljuba Ba* biča ml. Danes jo že na preccjšnji stopnji razvoja. Poleg njega so se uve* ljavili še dr. Božidar Širola dr. Veli* mir Deželic in'Mladen Širola. Slednji je napisal praktična navodila za vod* stvo takega zavoda, izdana od oblast* neg odbora podmladka Crvenog krsta v Zagrebu, Opatička ulica br. 10.
V Beogradu imajo svoje »Mario* netsko pozorište«. Predstave pa se da* jejo v narodnem gledališču v »Manc* ži«. — V Bjelovaru je »Oehosloven.ska obec« leta 1926. ustanovila lutkovo gledališče. — Tudi v Dubrovniku, Ma* riboru, Karlovcu in Varaždinu ga imajo.
Pisatelji lutkovih iger v Jugosla* viji so: Miran Jare, prof. dr. Lah in Mitja Švigelj, ki obeta s svojo izvirno igro »Gašperčkov junaški čin« v pre* sledkih objavljeno v XXIX. letniku »Zvončka«, postati eden najboljših pi* sateljev lutkarskih iger. — Dalje Via* dimir Nazor, Kujec Grga, Stjepan Ši* rola, dr. Velimir Deželic, Viktor Car, Mladen Širola in drugi.
Sokolskih lutkovih gledališč pa še ni bilo pri nas.
Na vzhodnem delu Ljubljane je prevzel to nalogo leta 1927. Sokol I. Oživel je namreč in prebudil iz spa* nja pravičnega ljubljanske lutke.
Ko se je »Čehoslovenska obec« v Ljubljani oktobra 1926 preselila s svo* jim lutkovim gledališčem v Sokolski dom na Taboru in dovolila uporabo svojega odra in inventarja, se je nu* dila Sokolu na Taboru nepričakovana prilika. — Stopili smo takoj v akcijo. Prosvetni odbor je začetkom marca mene določil za vodstvo odra in mi izročil igro »Začarani gozd«. Prevod iz češčine je na polovico oskrbel prof. br. dr. Lah, na polovico pa br. dr. Vidic.
Izbral sem par diletantov dram* skega odra. Naučili smo se vloge. Iz* urili smo se v gibanju lutk in ponovno se vadili. Z'o zadnjo nedeljo smo mogli uprizoriti navedeno igro, ki smo jo
z.arazne bolesti od životinjskih mikro* organizama, te konačno opis parazita (nametnika) i naraslica.
Dok je prvi deo knjige brata dr. j. Arambašina pozabavio se svim onim, što zaseca u bitno poznavanje teia, kao i njegova lečenja, hrane, sta* na, odmora itd., dotle drugi deo ima naročito u prvom delu kao središnjt nemi sistem, krvne žlezde, o mikro* organizmima itd. rasčlanjuje neke de* love prve knjige — ali^ što nas naro* čito zanima kao odlučne pripadnike obrazovanja tela to je da u odlomku gimnastika i sportovi opisuje fiziolo* giju i hemizam mišica, materiju urno* ra, grč, zateg, ritmično vežbanje, pre* mor u vežbi itd., dok na kraju nalazi se opis spolnih organa, spolno vaspi* tanje, prva pomoč, uzgajanje deoei i nastojanjo oko bolesnika. Iako mi u sokolskoj literaturi imamo knjiga ove sadržine i uputa, ipak držim ova knjiga sa ovakvom sadržinom i laganim na* činom pisanja, pnlagodena laiku a ne stručnjacima, a sadrži u sebi sve. što jedan član sokolske porodice treba da zna, jer telesno vežbanje bez telesne higijene, načina života, rada, hrane, poznavanja delova tela utica j a pokre* ta (kretnja na delove tela) sunčanja, zraka, vode itd. jeste uzaludno u naj* bolju ruku laičko —■ 'a mi Sokoli ho* če mo i moramo u obrazovanju ne sa* mo telesnog zdravlja, več i duševnog, moralnog, da znamo sve sto se odnosi na harmoničtan razvitak ljudskog zdravlja. Knjiga dr. J. Arambašina, dobro če doci i našim nastavnieima gimnastike a našoj sokolskoj brači i sestrama, da svestranije i stručnije upoznaju svoj pred*telesni odgoj, a to če im u mnogom pridoneti čitanje, proučavanje ove knjige i rad po ovoj knjiži...
Brača i sestre, koja se spremaju za uzvišeni poziv prednjaka naših so* kolskih jedinica, samo da pročitaju 'knjigu obilno če koristiti se sadržinom ovc knjige.	,	„
Dobro pisac i naš brat kaze po Schopenhaue.ru, da je zdravlje največe blago pred kojim je svL ostalo ništov* no a to tvrdimo, govorimo, propove* damo i mi Sokoli ali treba pokraj go* vora i propovedi i naše zdravlje i naših pripadnika, da to pokaži* A ova če nam knjiga poslužiti kao, sredstvo, da postignemo jedan deo tih naših ciljeva i radi totia topla i bratska preporuka.
Dušan M. Bogu novic.
ponovili prihodnjo nedeljo v aprilu s popolnim uspehom in zaključili ob* enem prvo sezijo.
Igra »Začarani gozd« je deloma esela, deloma očarujoča. So prizori v zakletem gradu pri čarovniku, pri katerih so se mladini ježili lasje. Kako ne?! Grom in blisk, skovirji in ko* ščena smrt ter siloviti zmaj.
S.	sezijo 1927.—1928. smo pričeli dne 6. novembra z igro,: »Kralj Lavrin ali Gašperčck med roparji« z otvorit* venim prologom pesnika Mirana Jarca. Ta prolog sem že deloma podal v II. poglavju. Repriza igre dne 13. i. m.
27. istega meseca smo uprizorili »Gašperčck dvorni zdravnik«. Prevod in lokalizacijo na naše razmere je pri* redil prof. br. Bajželj. Zaradi ogrom* nega navala občinstva smo jo morali ponoviti še isti dan ob 18. uri. V tret* jič smo jo igrali 4. decembra.
Ugajala je zaradi vzgojne in po* učne tendence ter zaradi velikih tragi* komičnih prizorov, ki so bili za deco in tudi za odrasle silno zanimivi. Za* nimanje za to igro je še danes iz* redno.
Igro »Dolgin, bistrooki in debelu* har« smo dali 18. decembra. 26. i. m. reprizo.
»Čudežne gosli«, pripovedka trne* sta Tirana, prilagodena tehničnim lut* karskim zahtevam, 1. januarja 1928.
»Gašperček čarovnik« 22. i- m. Repriza 15. aprila.
»Gašperček dvorni zdravnik« v če* trtič 22. aprila in zadnja v tej seziji.
V seziji 1928.—1929. pa se je po* srečilo upravi dobiti sredstev za nakup inventarja in lastnega odra. Zaradi nepričakovanih tehničnih ovir se je otvoritev sezije zakasnila. Otvoriti smo jo mogli šele 24. marca^ 1929 z igro: »Gašperčck v peklu«, ki je o°e segla zaslužen uspeh.
V drugem letu obstanka smo lan* ko zadovoljni in ponosni z ozirom na pridobitev prvega sokolskega lut* kovegai gledališča v Jugoslaviji.	,
V sokolskih vrstah mora sedaj vznikniti v tem oziru novo življenje, usmerjeno v lutkarsko gibanji- Ude* leženci prosvetne šole JSS, ki se je vršila v Ljubljani meseca januarja t. 1., so se na lastne oči uverili ko so^se udeležili predstave	»Gašperček dvorni zdravnik«, nalašč za nje pri* rejene — da je ta ustanova koristna in prepotrebna v sokolskih društvih.
Hvaležna vloga jih čaka v propa* giranju te ideje med brate in sestre v svrho ustanovitve sokolskih lutkovih gledališč v zabavo in razvedrilo sokol* ske mladine.
(Nadaljevanje na str. 3. stol. 1.)
ŽUPA ZADAR-ŠIBENIK
„Barba Ljubo“.
IZ GRADJEVNOG ODSEKA JSS
Poziv svim društvima!
U »Soikjolskom Glasniku« od 1. ju la 1928. pozvao jL gradevni odsek JSS sva društva, da javu JSS stanje svojih domova, vežbaonica i letnih vežbališta. Buduči sc ondašnjem po* z'ivu odazvalo samo 11 društava, po; zivamo ponovo sva društva, da odgo* vore na sledeča pitanja:
1. društva, koj,a več imaju vlastiti sokolski dom ili je u gradnji, neka pošalju JSS načrte doma s kratkim opisom. Navedite, kada je dom sa* graden.
2. Alko društvo nema vlastitog doma, navedite, gde st vežba, kolika je vežbaonica (dužina, širina i višina) i ima li još kakve druge prostorije u najmu. Navedite i visinu najamnine.
3. Ako društvo namerava graditi dom, -predložite gradevne načrte, pro* račun i finansijski načrt JSS u pre* gled u smislu pravilnika za gradnju i uzdržavanjt solkols(;<ih domova.
4. Ima li društvo (vlastito ili unajmljeno) letno vežbalište, gde i kakvo (kako veliko i kratak opis)?
5. Koliki su bili gradevni troškovi za dom i za letno vežbalište?
6. Koliko sc je več otplatilo i ko* liki su još dugovi na domu, na letnom vežbalištu?
7. Koliko stoji godišnje uzdržava* nje doma, koliki su izdaci za rasvetu, loženje, čiščenje, za vod-u itd..'1
U odgovoru n e1 k a društva ukrat* 'ko navedu i druge okolnosti, koje bi bile od koristi i važne.
Društva se upozoravaju, da po* uzdano dadu odgovor na gornja pita* n ja, da možemo konačno jedanput več sastaviti statistiku o stanju naših domova i letnih vežbališta. Mnoga društva, koja nameravaju graditi svoj dom, obračaju se na JSS s molbama, da im se pošalje nekoliko odgovara* jučih načrta več postoječih domova. Buduči pak društva s vlastitim domo* vima u večini nisu poslala JSS načrte u upotrebu, s to ga ne možemo udovo* ljiti želji spomenutih društava.
Odgovorite daklc odmah gradev* nom odseku JSS na tu okružnicu.
Ing. Poženel. SVIM BRATSKIM DRUŠTVIMA DO ZNANJA!
Starešinstvo Jugoslovenskog So* kolskoig Savezai primilo je od ministar* stva prosvete 5. juna o. g. pod brojem 9404 sledeči dopis:
U cjosadašnjim državnim budže* tima ministarstva prosvLto predvidena j« bila naročita) suma iz koje su se davale pomoči sokolskim društvima.
Kako je u ovogodišnjem državnom budžetu ta suma ispala te ministar* stvo prosvete tako nema mogučnosti tla iz svojih budžetskih kredita dode* ljiva pomoč pojedinim društvima, to mi je čast zamoliti Vas, da o tome iz* ves ti te sokolska društva, da se ona ne obračaju ovome ministarstvu za pomoč.
•
VII. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS 13. maja 1929.
Poveden je razgovor o Jugoslo* venskoj Sokolskoj Matici i njenoj imovini. Nadalje o tužbi spram kape* lana Je.riča, kojom prilikom je stol sedmoricc doneo n a čel n o, rešenje, da protiv vredanja Sokolstva nastupa i Sokolstvo zastupa JSS.
Odobravaju se pravila sokolskih četa župo »Aleksa Šantiča« u Mosta* ru. — Iza toga poveden je razgovor onadogradnji sokolskog doma u Litiji.
*
VIII. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS 21. maja 1929.
Brat starosta izvestio je starešin* stvo o uspehu raspisa za sokolsku himnu. Jury je pregledao i izabrao 6 najboljih pašama' od kojih ali nijedna m.; zaslužuje ,prvu nagradu, več če se svih 6 nagraditi po Din 200 i objaviti u svečanom vidovdanskom izdan ju »Sokolskog Glasnika«.
Bratje Čehoslovaki bodo zopet kakor v večini drugih kulturnih zadev vah tudi tukaj naši učitelji.
Od vseh pa pričakujte m skoraj* šnjega odziva. K izpopolnitvi, odnosno razširitvi te naše nove ustanove naj vsak nekaj prispeva v »Sokolskem Glasniku«. JSS nam je v tem oziru ob* ljubil vsestransko pomoč in polno uvaževanje že s tem, da je v našem glasilu otvoril podlistek za taka raz* pravljanja. Kolikor sem podučen, bo JSS tudi izdal priročno brošuro, ki jo bom še izpopolnil ter opremil z vrsto slik, *katere bodo še bolje zaokrožile najpotrebnejše znanje.
Naš cilj naj bo,: rabit to ustanovo kot odlično sredstvo mladinske vzgoje!
(Nadaljevanje sledi.)
Starosti sokolskog društva u Do* njem Miholcu podeljuje se diploma »Kralja Matjaža«.
Ozledni fond doznačio je sokol* skom društvu Pag Din 500. — Odo* breno.
*
l'X. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS 27. maja 1929.
Brat starosta op širno izveštava starešinstvo o zajedničkom sastanku sletskog odbora i delegacije JSS u Beogradu.
Ozledni fond doznačio je sokol* skom društvu Doboj Din 100. — Odo* breno.
Na sletu župie Banja Luka 2. juna
o.	g. zastupa JSS br. Stane Vidmar.
•
X. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS 4. juna 1929.
Brat starosta kome mori ra pok. br. Veličkoviča. Društvu Novi Sad iz* reči če- se saučešče! ■—• Ujcdno opširno 'zveštava o naraštajskom sletu župe Beograd.
Zatim je poveden razgovor o na* ■cm učestvovanju u Po/nanju i Pl zn ju te jo za tehničkog železničkog vodu i maršala ekspedicije izabran brat J. Čcirne.
*
XI. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS 10. juna 1929.
Na okružnom sletu u Murskoj Soboti v.astupače JSS br. Kajzelj, a na sletu cetinjske župe starosta brat Gavro Miloševič.
Ozledni fond doznačio je sokol* skom društvu Celje Din 120. — Odo* breno.
Sokolska župa Celje javlja, da je ponovo primila društvo Vransko.
Bra't Stane Vidmar podneo je sta* :ešinstvu opširan izveštaj o slietu župe Banja Luka na kojiem j'o zastupao JSS.
Pročitaj.
U nakladi JSS nalazi se:
I. Glazba za II. jugoslovenski s ve* sokolski skt u Beogradu godine 1930. A. 1. prosto vežbe za muški naraštaj:
a) glasovirski izvadak Din 12.;
b) glazba Dim 35;
2. proste vežbe za ženski naraštaj: a>) glasovirski izvadak Din 15; b) glazba Din 55;
3. proste vežbe zai članove: glaso« virski izvadak Din 16;
4. proste vežbci za članice: glaso* virski izvadak Din 8,
H.	Gramofonske ploče sa glazbom za proste vežbe članica i članova za II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu god. 1930. Cena Din ()0 (bez poštarine).
II. Proste vežbe za II. jugosloven* ski svesokolski slet u Beogradu 1930. za: članove, članice, muški 'i ženski naraštaj u četiri sveska po Din 10 svezak.
III. Red natecanja za 11. jugoslo* venski svesokolski slet u Beogradu god. 1930. (slovenački i srpskohrvatski) po Din 10.
IV. Sokolsko razglednice, bianeo takmičarsko diplome za članstvo i na* raštaj, diplome za dobrotvore itd. (»Kralj Matjaž«,, »Naprej«) plakate za župske, okružne i društvcnei sleto* ve, javne vežbe, akademijo itd. Di* p lom e i plakati mogu se štampati i sa naručenim tekstom u latinici i u čiri* lici. Kad tražite ofertu, pošaljite i tekst.
V. Za razne sletove, letovanja itd. možete naručiti razno prvovrstne mesne konzerve; a ko si želi sam izra* diti šator, plašt za kisu, nahrptnik, neka traži takoder ofertu i za niepro« močivo preparirano platno.
Narudžbc pišite čitljivo i tačno!
Doplisc bil jegujte pograničnom markom!
SLOVENSKA 'IDEJA I SLOVEN* SKO SOKOLSTVO NA DELU.
Taj referat saveznog staroste bra* ta E. Gangla s I. prosvetne škole iza* šao je u brošuri, raširen uvodom, u kojem kaže brat starosta, da ima knji* žica propagandnu zadaču. »Želeo bi pre svega i najviše da se s istorijom naših dedova upozna naša sokolska omladina, iz kojo se pod našim vod* stvom i s našim sokolslkim vaspitnim delom razvija naš buduči sokolski i državni rod... Njoj — sokolskoj omladini — posvečujmo svu našu brigu, a i svu našu ljubav.« — Za do* stojnu pro,slavu dcsctogodišnjice op* stanka Jugoslnivenskog Sokolskog Sa* veza u smislu propisa prosvetnog od* bora JSS <(vidi »Sokolski Glasnik« br. 11.!) nema boljeg pomagala za obradivanje 5. tačke (Sokolstvo i slo* venska ideja) kao što je ova knjižica, koja neka se raširi meclu sve naše pri* padnike. Knjižica se može naručiti 1 u pisarni JSS. Primerak po 3 Din. Kod narudžbc preko 10 primeraka 25% po* pusta u korist bratskih društava.
Bratu Mr. Ph. Ljubomiru Montani, načelniku Šibensko Zadarske Sokolske župe.
U doba kad šibensko Sokolsko društvo slavi svoju 30. godišnjicu, ko* joj Šibensko*Zadarska Sokolska Župa daje vidljiv izraz upriličujuči tom pri* 0odom i svoj IX. skit, a bratske župe RijekasSušak i Split, da ta slava što večom i slavnijom bude, pridružuju joj ski, to moram i ja da dadem oeluš* ka svojim osečajima, prama jednom moguče sakrivenom, skromnom sokol* skom radeniku, koji isto može da proslavi 30. godišnjicu svog sokolova* nja. U istom društvu šibenskom, več P'unih osam godina, poput pčelicc, bez buke i galame, bez ikakva proračuna na slavu a još manje za ličnu korist, si.di i radi onim sitnim -nevidljivim radom, u Šibeniku o’pće poznati pod imenom »Barba Ljubo«. 1 on, evo, može da.slavi puna tri decenija svog sokolovanja. Mojim prilično dugiin boravkom u Šibeniku, a poznavajuči tamošnje društvene prilike, ubeden sam, da sc medu šibenskom bračom neče niko nači, da ovom prigodom o njemu nešto spomene ili u najboljem slučaju biče o n ako kronološki spo* menut u ikonostasu raznih starešina, koji su od osnutka pa do danas bili. Ja, iako ne rado, a poznavajuči i njiti* ga samoga, znam, da mu n^če biti ovo po volji, jer jc brat Ljubo skroman i kako rekoh ispravno shvatio sokolsko načelo »Ni koristi ni slave«. Zato dra* gi barba Ljubo oprosti mi i no zameri, ali moram i hoču, da cela sokolska jav* nost o tebi nešto barem zna, i da u Sokolstvu tvoj rad ne ostane zakopan, kao u tvom društvu i da tvojima, u lice javno kažem da neznaju koga u tebi imaju i da ti krivo čine ako o Hubi imaju drukčije mišljenje. Sokol* stvo voditi ne znači godišnje napisati 2—3 manifesta, koji su plini kičenih reči i fraza, več u Sokolstvu treba za* sukati rukave i nesebično i bez prora* čuna raditi. Tko u Sokol ulazi s na* merom da preko njega stiče vezti, or* elcne i da napravi karijeru, kad jc do svog cilja došao ostavlja ga i mi ga više nemarno. Tak vi ljudi sc brzo u Sokolu snadu, rad im nijie nikakav za budučnost društva ili Sokolstva uop* šte, nego im je momentan, samo fra* ziranje, parade svečanosti i slično, no bez ikakvKi budučnosti, a usta su im uvek puna »ja sam veči Soko od tebe, ja shvačam S okol s tv o' i s p r a v no itd; itd.« Smatrao sam ovaj uvod za potreban i neka mi niko ne zameri jer isti n i sc neda izbeči a na žalost u Sokolstvu imamo dosta i dosta karijeri,sta, radi kojih mnogi i mnogi pravi sokolski radnici ne mogu da dodu do svog pra* vog izražaja, a to malo po malo, volio bi reči najedanput, treba da prkistane.
Dakle upravo pre. 30 godina, a bi* jase to 1899. u mesecu oktobru, kad je »Barba Ljubo«, kao 12 godišnji deč* ko došao u I. razred zadarske gimna* zijc. Dečko pun temperamenta, nacio* nalno odgojen od svog pokojnog oca i brače, odmah sc upisuje u podmladak Zadarskog Sokola iako dobro zna, da je po ondašnjim školskim propisima strogo zabranjeno sudelovati u Soko* lu. Vodom mu je bio brat Josip Reg* ni-.ir, sadašnji začasni starešina Sokola u Drnišu a prednjači brača Krivič Milan Alačevič i drugi. Koje je nacio* nalno borbe u ono doba proživljavao Zadarski Sokol to je svakom dobra noznato i baš u tom Sokolu »Barba Ljubo« usisava početak Sokolstva i nacionalizma. Punih šest godina mar* ljivo jc u Sokolu vežbao, a po osnut* ku drniškog Sokola 1903, preko škol* skih praznika i tamo. Kako su u ono vreme u Zadru bile neprestane poulič* ne tučnjave, barba Ljubo jc neprcsta* no u njima i čak 2 p'ut bude ranjavan, a medu svojim drugovima slovi medu jačima. 1905. rastajc sc sa svojim dru* govima, jer je odlučio da študira far* maciju. Sokolski odgoj na njega tako deluje, da ne6; da prakticira kod svo* jia kuče. več odlazi u Bosnu. U Trebi* nju je kratko vreme, odakle odlazi u Tuzlu. Nji:gov rad u apoteci mu nc dozvoljava da i ovde bude vežbač, no odmah je članom ondašnjeg Hrvatskog Sokola kojcg.i u slobodnom vr.mcnu pohada i na svakoj je priredbi a dekad i vežba Ovde ostajc do svrSetka svoje prakse, t. j. do 1909. Ovde se upoznao i sn pok. bratom Miškom Jovanovi*
o.m. Njegov šef bio ji? Srbin, a nepre* stano dru'žcnje sa Srbima u Tuzli na njega tako deluje da kad su za anek* sione krize 1908.—1909. neka gospoda tuzlanska tražila i snubila dobrovoljce nrotiv Srbiji i a i Barba Ljubi bi po* nudeno, on to s indignacijom odbija.
Sokolsko seme, koje je bilo u dušt mladog dečka u Zadru posejano, tako se u njemu razvija, da jc svakako žc*
lio	na Univcrsitct u* Prag, da tako upozna kolevku Sokolstva. Tsposluje kod svojih roditelja, da ode n Prag
iako je imao Univorsu na materin* skom jeziku u Zagrebu. U Pragu nc-stoji skrštenih ruku, več je u pokretu sa ondašnjom akademskom omladi* nom, gde sc več 1909. osniva akadem* sko društvo »Jugoslavija«, i na izvoru crpi i vidi sokolski rad. God. 1911. po svršenim natikama, traži da odsluži svoj vojni rok u Pragu, da tako još uzmogne ostati u Pragu što mu i po* lazi za rukom.
Kao vojnik sudeluje i VI. sveso* kolskom sletu u Pragu 1912, sto na njega još više deluje za njiegov sokol* ski rad. Za vreme svojih nauka u Pra* gu neprestano je u društvu brače Slo* venaca, i to izričito kaže zato, što je sam Hrvat, u Bosni je upoznao braču Srbe a sada hoćv da upozna i braču Slovence. Verni mu je drug i prijatelj bio pok. Mr. |Ph. Hugo Mužinai, brat sadašnje sestre načelnico Ljubljanskog Sokola. Svršivši 1912. svoju vojnu duž* nost odlazi na službovanje u Opatiju, Caslaiv, Prag i ovde dolazi na ide ju, da se u etapama odseli u Rusiju,, pa ga 1913. vidimo več na granici Rusije u Vitkovicama (Moravska). Svctski rat poremeti mu naerto i mesto u Rusiju morao je u vojsku. U vojsci je naj* pre u Krivošijama (Boka Kotorska), gdo je nemiran, pa kad mu nije za vreme mirai uspelo otiči u Rusiju uspeva neprestanim moljakanjima za vreme rata. I 1916. evoga u Ruskoj* Poljskoj. U Krivošijama se upoznao sa bratom Dr. Ljudevitom Pivkom i drugim njegovim s^radnicima, pa j'C na njega i to delovalo, da je pod šif* rom Josef Bergman, sve rozervatno »Befehlc« slao svom prijatelju Mužini u Prag, koji ih jc dalje otpremao. Svr* šava svctski rat i barba Ljubo je od* mah u 'Českoj legiji koja se formira u Cholmu (Rus. Poljska), odakle do* lazi u Prag i služi dalje neko vreme u Celioslovačkoj vojsci, dok 1919. ne dolazi u Šibenik i odmah stupa u Ši* bensko društvo. Kad okupatorna vlast zatvara šibensko diuštvo, radi u »Pro* svjeti« odclu sokolskog društva i svr* šava 1921. u zadarskom zatvoru. Na* kon evakuacije Šibenika, biva biran blagajnikom društva a 1922. več jc starešinom istoga. I sad počimlje »Bar* ba Ljubo« da svojim iskustvom steče* nim u Pragu, svoj rad ispoljava i vi* dimo ga svagde i svuda kao mrava da vuče. Rad mu nije reklamni, več inten* zivan sitan i zato ga mnogi prvašnj; tobožnji radnici ostavljaju, no on na* lazi vernog saradnika u bratu Marinu Radoniču, koji jc načelnikom društva, nadopunjavaju se u svom radu, uvek su zajedno, i uv.k o Sokolu snuju, tako da ih prozivaju: šibenski Tyrš i Fiigner. Iako od partizana, od kojih jc šibensko društvo bolovalo, napušteni, ne smalaksavaju, več odmah u junu 1922. davaju javnu vežbu kod koje istupaju sa samih 12 članova, dok su im ostale kategorije brojnije. U augu* stu iste godine razvija se nova dru* štvena zastava i sudeluje se I. jugoslo* venskoni svcsokolskom sletu u Ljub* Ijaini. Kao pravi Sokol »Barba Ljubo« polažo svu nadu u naraštaj i to je nje* govo mezimoe,. Porcd dačkog naraštaja osniva i obrtnički naraštaj, kojega u početku sam vodi, a koliko svojie me* zimče voli vidi se po tome što 1925. predlaže, da društvo nabavi naraštaju zastavu, pa kad je na sednici odbijen da nema sredstava, nalazi načina da sa umetnikom Rakamarieem i sestrom Rendič, koji su dali svoj rad badava,
Prcdnjački tečaj Zlatiborske So* kolske Župui održan je od 13. do 26. maja o. g. i zaključen javnim časom u Užicu.	Tečaj	je	pohadalo	12 brače
i sestara	i to 4	iz	Bijelog Polja, 4 iz
Užica, 2 iz Višegrada i 1 iz Nove Va* roši. Na	tečaju	su	predavali	načelnik
župe br.	Jehlička,	načelnica	župe sc*
sam sve, ostak troškove podnese i ta* ko naraštaj 1. decembra 1926 dobi svoju zastavu kao poklon od svog barba Ljube-, 'kojoj je kumovao Nje* <jovo Visočanstvo Prestolonaslednik Petar, a društvu je od te isvečainostl ostalo punih 20.000 Dinara čistih, što je bilo dato u fond za gradnju doma. A kakva je hvala zato bila »Barba Ljubi«? da se nije niko našao niti da mu na glavnoj god. skupštini zaihvali, a što je još gore niti sc naraštaju nije rastumačila važnost tog dogadaja! No »Barba Ljubu« to nije ni namanje po* vredilo i on daljo vuče. Vidimo ga i pored njegove starešinske dužnosti od 1927. i župskfm načelnikom. Pa ne sa* mo to nego barba Ljubo je znao da bude i starešina i žup.načelnik i sta* ti.stičar pa i kolporter »Sokolskog Glasnika«. Što znači sokolski radenik iz ovog se najbolje može da vidi. Ve* seli me pak najviše da kad šibensko društvo slavi svoju 30. godišnjicu brat Ljubo upravlja sletom i to upravo u 30. godišnjici svog sokolovanja.
Ovo Su u malim potezima glavni mom.nti iz »Barba Ljubinog sokolova* nja«, mislim vrlo važni i vredni, da naša šira sokolska javnost o njima dozna i da se upozna sa onim tihim, skromnim sokolskim radnicima, čiji rad ni jr. momentan, več ostavlja dubo* k>e korene u čitavoj sokolskoj zajed* nici.
Dragi brate Ljubo, smatrao sam svojom svetom sokolskom. prijatelj* skom in drugarskom dužnošču, da te predstavim celokupnom Sokolstvu, bi* lo ti pravo ili ne. Oprosti, ako sam bio ndiskretan i sve ovo izneo u javnost. 'Pobi brate Ljubo čestitam, na tvom dosadašnjem radu, a ujcdno te mo* lim, da ne smalakšeš i dalji, radiš, jer hi te bilo šteta izgubiti. Čestitam ujedno slavu i bratskom šibenskom društvu na 30 godišnjem radu te ga nolim da ceni i poštuje rad svo,ga hrata »Barbe Ljube«. Zdravo!
Marinko.
*	•
ŽUPA NOVO MESTO
AKADEMIJA U DUGOJ RESI.
Našo društvo prirkdilo je 1. juna akademiju u velikoj dvorani činov* nialvog kasina, koja je koliko u teh* ničkom toliko i u moralnem i materi* jalnom pogledu vrlo dobro uspela.
Prva tačka bio je nastup muške i ženske dece sa kombiniranim vežba* ma, zatim su sledili članovi sa pro* stim vežbama, koj«. ćo se vežbati na župskom sletu u Karlovcu. Članovi i naraštaj na spravama izveli su vežbe na opče zadovoljstvo. Najlepše su bile i najbolje su uspele vežbe пата* štajaea, koje su propisane za slet u Beogradu. Zaključni! tačku imali su opet naraštajci u Schwarzwaldovoij vi.žbi: »Vrbniče nad morem«, koja je ;)re;cizno izvedena pa su naraštajci od* neli zasluženo priznanje. — Akademi* ju je otvorio i pozdravio goste i braču starešina društva br. Čapck, dok jc nakon izvedenih vežbi društveni pr,o* sve,tar br. Cindrič održao kratki i jezgroviti govor deei i naraštaju.
»Poscbice na Vas Vi najmladi, obračam se, jer ste vi uzdanica i oslon naš, našega Savi.za i naše lepe domo* vin.,. Na vama ostaje, da gajite i pro*' širujete sokolsku misao i time plemei* nite duh i telo na korist i svoju i svo* ga naroda!« rekao je medu inim br. Cindrič.
Sve vežb. pratila je na glasoviru gda Studnycny, pa joj so ovom zgo» dom najkpše zahvaljujemo na ulože* nom trudu. — Uoči li se, da jo dru* štvo boreči se sa svim mogučim za* prekama, a osobitoi na pomanjkanju prostorije, priredilo ovako lepi na* stup svojih vežbača. to je jasan do* kaz, da mi.du vežbačim članstvom vlada jaka volja za rad i duh za stva* ran jem. Nadamo se, da1 oo i u 'buduči. nastaviti radom na sokolskom polju.
stra Grbičeva, br. Dr. Markovič, br. Smiljanič i br. Jovičič. Redovan pose* tilae tečaja bio jc i mali Časlav Jehlič* k a, star 22 meseca, koji od svojih 9 meseci, kad jo u sokolani prohodao redovno iz dana u dan »pomaže« tati u radu i kome je »šokolana« sve i svja.
PREDNJAČKI TEČAJ ŽUPE UŽICE.
ŽUPA MARIBOR
NARAŠTAJSKI SLET U VARAŽDINU.
8.	i 9. juna o-v. g. održan- je -u V a* raždinu slet naraštaja Mariborske So* kolske Župe. Več 8. posle podne stao je stizavati naraštaj iz raznih mesta prostrane mariborske župe. Povodom toga sleta a u čast gostiju priredilo je varaždinsko sokolsko društva u gradskom kazalištu svečanu akademi* ju. U prepunom 'kazalištu održao 'je proslov u čast naraštaja društveni sta* rosta brat Mladen Belčič. Naraštajka ‘Vlasta \Mrzljak odlično jb deklamc* vala pozdravnu p temu naraštaju. U telovežbenom delu akademije nastu* pile su naraštajke iz iMurske Subote, koje su svojom preeiznom izvedbom izazvale veliko oduševljenje. Isto tako odlično su iz veli naraštajei iz Slaven* ske Bistrice »Viteški pohod«, a nara* štaj-ci iz Ptuja Murnikov »Carm-en«. Naraštajei iz Maribora vežbama na ručama te Mačusovim ritmičkim vež* bama upravo su zapanjili gledaoce da se isti nisu dali iz kazališta. Od do* mačeg društva nastupila su ženska deea vežbama suneobranima, a nara* štajke u vežbama reketima pod vod* stvom brata Šuligoja. iPotonja izvedba se je naročito svidala. Nastopile su članico pod vodstvom sestre Markovič u »Osmiei« te naraštajei predvodeni od brata Starca sa; Vukotioeiv-om »De* votkom«. Obe su vežbe vrlo dobro iz* vedene. Muska deea prikazala su Li* panovu secnu »Sokoliči« u kojoj sc prikazuje život sokoliča. Retko je kada varaždinsko kazalište, od svog opstan* ka, doživelo toliko odobravanja i tako iskrenih manifestacija kao te večeri. Iza akademije održan je u istoj zgradi u čast gostiju odlično poseden ko-* mers. Ispred domačeg društva pozdra* vili su goste brača Stjcpan- Novakovič i dr. Auguist Engelhardt, a u ime sve* čanosnog odbora brat gi. neral Panta Draškič, Od gostiju govorila su brača dr. Šalamun, dr. Gorišek i prof. Seunik te varaždinski gradonačelnik br. Viktor Plazzeriano.
Več u 5 sati u jutro 9. juna svirala je domača fanfara gradom budnieu l na letnom vežbalištu počela su u 6 sati natecanja naraštaja pod vodstvom župskog načelnika brata Mačusa, uz pripomoč društvenih načelnika. Nate* eanja pračena su od velikog broja na* raštajaca i publike velikim interesom te čemo rezultat natecanja javiti na* knadno.
U 11 sati krenula j'e gradom, oki* cenim barjacima, velika sokolska pc-* vorka predvođena vojnom muzikom i društvenem fanfarom. U povorci no* »eno je 7 barjaka i sudclcvalo oko šest stotina pripadnika Sokola u svečanoj odori i vežbačem odelu. Pred grad* skom večnicom pozdravio je sakup* Ije-no Sokolstvo, a naro-čito naraštaj, gradonačelnik brat Plazze-riano. U ime JSS govo.rio je brat dr. Šalamun,, a u ime župe brat prof Seunik te je nakon njegovog govora cdaslan pozdravni brzojav Kraljevskom domu. U ime ča* ko-veakog sokolskog društva gov-orio je starosta brat dr. Ivan Novak, ko ji je naraštaju izručio oduševljene- po* zdravi; iz Medim-urja, Nakon govora brata Branka Svobode, podstaroste domačeg društva, ko ji je svojim po* letnim govorom zanco sve- prisutne, vratila se je povorka u Sokolan-u.
Posle podne u 3 sata počela je javna vežba. Kao prva nastupila je prednjačka vrsta iz Maribora, u kojoj se je naročito istakao brat Primožič. Na javnoj vežbi, koju je posetio ogro* man broj ljudi, nastupile su razne ka* tegorije i vojnici 36. pešadijskog puka »Jelačiča« vežbama puškama i koplji* ma pod vodstvom brata potp. Iliča. Iza javne vežbe održana je na istom pro* sto.ru pučka zabava, koja je potrajala i po odlasku gostiju, koji su bili -odu* ševlj-eni ovim uspelim svečanostima.
DESETLETNICA SOKOLSKEGA DRUŠTVA STUDENCI PRI MARI* BORU.
Proslava lOletnice, dne 2. junija 1929 je bila v vsakem oziru lepo uspe* la prireditev, kakoršne ta kraj doslej še ni videl. Vreme, ki je nagajalo tik do soboto zvečer, je pokazalo ta dan svoje najlepšo lice. V blestečem soln-s čnem sijaju, v najboljšem razpoki* ženju in ob številni udeležbi je krc* nila povorka ob pol 15. uri i-z mesta v Studence med sviranjem mariborske sokolske godbe. V povorki je bilo za* stopano skoroda celokupno starešin* stvo MS2, veliko število vsega član* stva mariborskega društva ter odpo* slanci in oddelki raznih okoliških dru* štev. Odlikovala so se med temi po* sebno društva Oplotnica, Konjice in Ruše. V kroju smo jih videli okoli 50, * drugih telovadcev nad 200 in za temi še precejšnje število članstva v civilu. Moralni pomen te povorke more pre* ceniti le oni, ki pozna pobližje- raz* mere v Studencih.
Telovadni nastop je obsegal 10 točk ter je potekel gladko' in brez* hibno. Kot prva je nastopila moška deea (80) s prostimi vajami br. Ve* ljaka; izvajali so jih strumno, le v za* četku prve vaje je bilo nekoliko ne* skladnosti. Kot drugi so b:li na vrsti starejši telovadci, ki pa niso rtasto*
pili, ker je bilo Studenčanov premalo, iz drugih društev pa se ni nihče prija* vil. Pri naraščajski orodni telovadbi smo videli 4 vrste, dve iz Maribora, dve iz Studenc. Mariborski moški na* raščaj na bradlji, ženski na mizi so pokazali izredno izvežbanost, dočim ostali dve vrsti nista bili na višku. A je to pač razumljivo: v mestih, kjer imajo dovolj dijaštva na izbiro, lahko postavijo svoje najboljše, dočim se morajo druga društva zadovoljiti s tem, kar imajo. Članice (42) in člani (40) so izvajali dr. Murnikove, moški (48) in ženski naraščaj (44) pa Maču* sove proste vaje, ki so predpisane za vsesokolski zlet v Beogradu. Vaje so, izvajali brez -zadnjih sestav, izvedba sama je bila jako dobra, posebno so ugajale članice ter moški naraščaj. Vkljub okrnjtnju vaje niso izgubile dosti na pestrosti, so. zelo efektne in tu-di primerno težke. Sredi sporeda — v oddih gledalcem — se je izvedla kratka tekma v podbijanju med vrsto mariborskega naraščaja ter člansko vrsto Studenčanov; ta igra se je v MSŽ že precej udomačila, ker je za* nimiva in jako priporočljiva iz telo* vadnih ozirov. Tudi občinstvo ki jo počenja razumevati, je sledilo z na* petostjo njenemu poteku; zmagali so kajpada Mariborčani, ki so menda najboljši v naši župi. Za moško- deco bi se bile lahko i-zbralc kakšne zanimi* vejše Igre; opaža se da občinstvo zelo ljubi takšne nastope'svojih malč* kov, osobito če so veselega značaja, ker isti povzdignejo predvsem tudi pestrost sporeda ter prinašajo malo spremembe. Ženska deea (86) je izva* jak proste vaje s cvetkami s. Nade Žiherjeve jako dobro-; te vaje so zelo ljubke ter primerne za nastope. Kot zadnja točka je bila članska orodna telovadba; vrsta Studenčanov na kro* gih, med katerimi smo videli tudi br. Hočevarja (eden izmed ustanovite* Ijev društva) in br. Bizjaka iz Trbo* velj, je izvajala lepe in težke vaje s krasnimi seskoki; seveda se niso mo* gli tako uveljaviti, kajti poleg njih je hkrati nastopila tudi vzorna vrsta iz Maribora na bradlji, v kateri sta se nahajala naša olimpijca br. Štukelj In Primožič. O vajah te vrste -pač ni tre* ba govoriti, jasno je da so želo burno; priznanje.
Pri nastopu jo moglo občinstvo občudovati veliko novo bradljo, ki si jo je nabavilo društvo pred kratkim od tvrdke Oražem v Ribnici. Obisk s strani meščanstva je bil nad vse za* dovoljiv ter je gmoten uspeh prirc* ritve tudi temu primeren. Vse večji pa jc moralni -uspeh te krasne sokol* ske manifestacije kajti bodrilo bo društvo in iz njega bo črpalo moč in čim uspešnejše delovanje v bodočno-sti.
R—r.
*
SOKOLSKA AKADEMIJA V BELTINCIH.
Sokolsko -dr uštvo v Bi ltincih je priredilo dne 2. junija t. 1. v Beltincih sokolsko 'akademijo, ki- jo društvo za*' v-odoljila.
Najmlajši Sokoliči so otvorili aka* demijo s predvajanjem sokolskih pes* mic. Občinstvo je malčke sprejelo pri* srčno in ni štcdilo z odobravanjem. Enodejanki:	»Mutasti	muzikant«	je
sledil prizor »Brez zajtrka«. Obojo je občinstvo, izabavalo ter tako doseglo žil jeni učinek. Po dramatičnih točkah je nastopila pitoriea deee s petjem in z vajami s prapo-rci, nato pa petorica članic z valčkovimi vajami br. Erbena. Žal se je radi pomanjkanja klavirja moralo izvajati vaje na štetje. Uga* jala je zaključna točka naše deee: Ci* ciban in čebelica.
O	posameznih točkah ne moremo izreči kritike, še m en j pa pohvale. Za* dovoljni smo sami s seboj vkljub ti* mu, da st zavedamo marsikaterih na* P'ak. Vendar, upoštevajoč res težavne razmere Sokola v Beltincih, se nam bo vse to spregledalo. Glavni nedostatek je bil pač ta, da se je akademija mo* rala vršiti v dvorani. Občinstvo- je v potu svojega obraza vseeno izražalo zadovoljstvo in priznanje.
Omenjamo še, da je bila vkljub »slučajni« istočasni prireditvi tukajš* njega »Katoliškega prosvetnega dru* štva« naša dvo-rana mnogo pretesna. Akademija nam je prinesla poleg mo* ralnega uspeha toliko čistega dobička, ki je namenjen gradbenemu fondu, da zremo z neustrašenimi, sokolskimi očmi v bodočnost ter upamo tembolj, da si bo naš smili Sokol vendar nekoč mogel zgraditi svoje gnezdece- -pod svobodnim so-lneem.
Hvala, iskrena hvala iz vseh bel* tinških sokolskih src vsem udeležen* cem, zlasti pa milim gostom iz Sv. Le* narta v Slov. goricah, iz Dol. Lendave, Murske Sobote in Ljutomera, ki ste v tako častnem številu prileteli, da nas vzpodbudite k nadaljnemu neustraše* n e mu delu.
ŽUPA CELJE
Sokolsko društvo v Celju jc pri* redilo s članstvom in naraščajem 30. maja pešizlet v Petrovče. Na vrtu br. Vodenika so nastopili s prostimi va* jami člani in članice ter oboji nara* ščaj. Člani so nastopili tudi na- orodju. Nastop s prostimi vajami je bil ne* kaka skušnja za javni nastop v Celju,
ki bo 16. junija. Imel je tudi p ropa* gandni značaj, saj je nastopu priso* stvovalo domače občinstvo, ki je vsem telovadnim točkam z zanimanjem sle* di.lo. Upamo, d-ai je -ta nastop dal dru* štvu v Petrovčah pobudo za delo v telovadnici in da trud in požrtvoval* nest celjskega Sokola nista ostala brez uspeha.
V nedeljo; 9. junija je bil na Vran* sko -zlet Ljubljanskega Sokola. Udelc* žila se ga je tudi celjska župa s svo* jim članstvom. Pri javnem nastopu je nastopila župna vrsta na drogu in sestre Celjanke na bradlji. Tudi pri prostih vajah so sodelovale.
Sokolsko društvo v Celju pošlje koncem junija 15 naraščajnikov za- 14 dni na Jadran. Letovanje so omogočili razni celjski dobrotniki, pobudo za to s-o dali ivadi-telji naraščaja.
Župni zlet v Trbovljah.
Društva ponovno prosimo da mislijo na to, kako bodo omogočila svojim telovadcem in- telovadkam ude* ležbo na župnem zletu ponekod so že osnovali zletni fond, v katerega članstvo pridno nalaga. Bratje in se* stre, potrudite se. da bo udeležba na zletu polnoštevilna.
Župno načelništv-o je po krajev* nih skupinah sklicalo več sestankov za telovadce, da se predelajo proste vaje. Povsod sta bila navzočna župni prednjak in prednjačka-. Društva, ki si radi prostih vaj niso popolnoma na jasnem in bi si tak sestanek želela, naj to sporočijo župnemu načelni* štvu. Načelništvu ji- na tem, da bodo vsa društva temeljito in točno izva* jala proste vaje;, da bodo glede telo* vadbe vsestransko pripravljena, zato sklicuje tudi sestanke. Hočemo, da pride na župni /let vse telovadeče članstvo, da se končno pokaže- moč celjske sokolske župe. Iz tega razloga je preložen tudi župni zlet na 15. sip* tember.
Župni prednjački izpit.
V nedeljo 15. julija t. 1. je v telo* vadnici Sokolskega; društva v Celju župni prednjački izpit Dasirav-no je rok za priglasitev potekel že 1. junija, jo zadevnih prijav bore malo. Društva prosimo, da kandidate (inje) nemudo* ma prijavijo.
Mesečni statistični izkazi.
N-ikatera društva s-o jih popolno* ma opustila. V kratkem bo treba se* staviti polletno statistično poročilo, a župa nima niti za I. četrtletje vseh izkaz-ov. Društvene sta-tističarje po-zi* varno da nam.vse izostale izkazu ta* koj pošljejo.
•
ŽUPA TUZLA
Župski prednjački ispilt.
20. aprila o. g. održan je u Tuzli župski prednjački i s p i t pred župskom ispitnom k-omisijom, koju sači-njava* ju: predsednik br. ing. |M. Kvapil _i članovi: ing. V. Kovačevič, .1. Kova-lj* s,ki, V. Bogičevič i Dr. V. Vasiljevič. Ispit je položio br. Vlado Hodovskv, član Sokolskog društva u Kreki i pro* glašen je »sposobnim« za predli jaka.
M. K.
*
IZ SOKOLSKOG DRUŠTVA U BRCKOM.
Sokolsko društvo' u Brčkom uz su* delovanje predstavnika svih humanih, kulturnih i prosvetnih društava održa*
lo	je pomen velikom vojniku, heroju sa Cera, Rudnika i Jedrena — besmrt* nom Vojvodi Stepi Stepanoviču na dan 12. maja t. g. u 10. sati pre podne u Srpsko Pravoslavnoj Crkvi.
Istoga dana, prosvetni odbor So* kolskog društva održao jc predavanje
o	vojvodi Stepi Stepanoviču u 11. sati pro podme -u večnici gradskog pogla* varstva, »O životu i radu Vojvode Stepi Stepanoviča« -u-z mnogobrojno sudelovanje gradanstva predstavnika svih humanih, kulturnih i prosvetnih društava i Sokola, te oficira pontonjer* skog polubata-ljona u Brčkom
*
ŽUPA ZADAR - ŠIBENIK
ISTORIJAT SOKOLSKOG DRU* ŠTVA U BETINI.
Na malom poluotočič-u otok a Mur* ter a leži Betina, kao ptica plivačiea na našem Jadranu. Plavetilo neba i mora, tišina i uzburkano-st betinskog kanala stvoriše dušu Betinjana.
God. 1874. u našem mestu bila jo osnovana Hrv. Čitaon-iea i tako sc Be* tina m-.d-u prvima pridružuje narod* nom pokritu. Iz Čitaonice strujio je pomalo narodni i slobodarski duh, koji je posle žestokih borba sa talijana* šima, -osvojio sva srca meštana. Či* taonica jo bila preteča Sokola. Ona jo širila prosvetu u narod, osveščavala po* malo duhove, privela ih n ar od noj ide* ji i tako pripremila tenen našem So* kolu, koji svojim mladim snagama kri* stalizujo amorfnu do tada narodnu misao, daje joj novi i odlučniji pra* vac, čisto jugdsl-o-vcnsko buntovničk-1.
Sokolsko društvo osnovano je god. 1906., a njegov osnutak znači zadnju borbu i sa ostatkom ostataka mrač* nih austrijsko talijanaških sila i nji* hov konačni sloni. Ovo nije uvelk teklo legalnim putem, U borbi sa mračnim tipovima, koji sc nazivaše najapsurd*
nijim imenom »rimski Hrvati« dola* zilo je i do fizičkih sukoba, pa god. 1910. 13 Sokolaša stoji na optuženičkoj k l-upi u Šibeniku, ali sričom bijahu svi : ešeni.
Društvo se je domoglo potrebnih prostorija. Sokol ju- savio svoje gnez* do u kojim je sve do početka svet* skog rata odgajao- svoje mlad/e S-o* kolove. Život u društvu tekao je naj* ndovitije. Vežbale su sve, muško ka* •tegorije i uzdiglc se do zavidne vež* bačke višine tako, da je naše društvo j edino od svih seoskih društava viž* balo uz bok i uporedo sa šibenskim društvom god. 1910. Osim vežbanja održavani s-u redovni sastanci i preda* vanja, i sakupila biblioteka od preko -000 primeraka.
Ratom prestajc svaki život u na* šem društvu. Članovi se raspršiše po svim frontoviina, a društvo zatvoreno od austrijskih vlasti prošlo je sva isku* šinja i picgone, jer je bilo naročito obeleženo kao srbofil-sko. -— Ali ono jc učinilo svoju i -ueepilo je svojim članovima u dušu naeionalističku i re* volueijonarnu misao. —- Od 86 čla* nova u svetskom ratu nije poginuo ni jedan, Svi pobegoše ili se sami ra* niše da se ne bori za mrsku A-ustriju, a naročito protiv brače Srba.
Godine 1917. do-doše, godinu dana pre sloma, četvoriea odlučnijih člano* va na osustvo i ne vrate -se na-trag vojsei, a svakog koji je došao prisiliše upravo moralno -prisiliše, da ostane kod kuče — u begstvu. Na ta j način uspelo je njima, da stvori u našem mestu preko stotinu desertera.
Ali oni nisu otka-zali vojnu posluš* nost da time spasu svoj žirvot, svoju glavu! Ne! To bi bilo kukavički i- n e do* stojno spomena. Oni so nisu sakrivali, več su svakom zgodom nastojali, da iskažu i iskale svoju odvriUnost i mržnju na Austriju. Od mnogih de* monstracija -spomenuču samo- onu na Malu Gospu 8. sept. 1918. kada svi de* serte.ri njih 120 na broju, sa jugoslo* venskom zastavom na ei lu demonstri* raju protiv Austrije i Nemačkt ki:* čuei Kralju Petru, regentu Aleksandru. Srbiji i velikoj Jugoslaviji...
Do malo vnemena ispuniše se naše želje, Austrija pade. Nakon toliko o*
upravo beznadnih i mračnih dana, na našem nebu zasjalo je sunce. Ali to jc bilo za malo. Jadran je bio preveč olujan i uzburkan, i nije dopustio na* glu sreču i mir.
Došla je okupacija, 1 što nije uči* nila Austrija, to nam je učinila Italija. Nameštaj Sokola i Čitaonice, kao i na* ša brojna i biran-a bibliotek a bili »u potpuno rasti peni, u-pravo vandalski uništeni. Videnijo člano've pohva-taše, intemiraše, a druge na najnečovečniji način zlostavljaše i mučiše.
(Nastavičo se u 14. broju.)
Svečani vidovdanski broj SOKOLSKOG GLASNIKA, poručite do 18. juna 1929.
IZJAVA BLAGODARNOSTI.
Gdja. ud. Emilija Branovačka -z Scnte, upisala je svoga pok. sina Do* brivo-ja Brano-vačkog sa ulogom od Din 2000 za dobrotvora Sokolskog Društva ц Senti, te potpisano društvo i ovom prilikom plemepitom dar o* vaocu izražava svoju bratsku blago* darnost.
Sokolsko društvo Senta.
ŽUPA SUŠAK-RIJEKA
IZ SOKOLSKOG DRUŠTVA U GOSPIČU.
Zabava, koju je priredilo Sokol* sko društvo u Gospiču U. maja u-spe* la je vrlo lepo. Diletanti odigrali su šalu od Deviča: »Muž moji žene«, gde su briljirala brača M. Maksimovič i M. Jurkovič. U Nu.šičcvoj šali »Analfabeta« istakao sc brat N. korica, kao sreski načelnik svojom odličnom igrom. Sestre K. Kekič i Obradovič te brača Zutič, Cvjetičanin i Antončič u svojim ulogama dobri. Glazba pod vodstvom brata I. Antončiča zadovo* ljila je podpuno. Nade je, da ee pro* svetni odbor poraditi da se do jeseni priredi još koja diletantska predstava dubljega znači-nja i ozbi-ljnog isadn* žaja.
ZUPA SARAJEVO
'C'čk"
ŽUPSKI PREDNJAČKI ISPIT.
Sokolska župa »Gavrilo Princip« u Sarajevu održala je 19. maja o. g. župski prednjački ispit, nakon u je* sini prošle godine održanog prednjač* Tog tečaja. Ispitu su se prijavili sem brado iz tečaja i pet kandidata, koji taj tečaj nisu pohadali. Komisija pro* našla je odlično sposobnim sestru
D-o p u d u Jelenu te braču: Kova 1 e n k u Aleksandra i Popovič Slavka; a sposobnim jc pronašla s h deču braču: Koeovič Vilo ti j c-, Šahir pašič Mustafu, Veleta Franju. Mauii; gič Slavka, Zubovič Ahmeda i Pobri Dušana.
Bratski čestitamo*
AKADEMIJA SOKOLSKOG DRU* ŠTVA ZGOŠČAsKAKANJ.
U malom rudarskom mestu Kak* nju priredilo je tamošnje društvo u nedelju 19. maja o. g. vrlo uspela aka* demi ju.
Starosta društva brat inž Josip Frane, koji je otvorio akadimiju za* nosnim i patriotskim govorom bio jo burno pozdravljen od prisutnih koji su so brojno odazvali pozivu
Tehnički deo programa počeo je vežbama zastavicama, izvedenim po ženskom podmlatku. Sledile su vežbe muškog i žensk-og podmlatka i nara* štaja-, od kojih se moraju naposo istaknuti vežbe ženskog naraštaja »Ura na konički« te- vežbe naraštaja* ca- na ručama.
Sve su vežbe izvedene skladno i lepo, što dokazuje da jc vežbači ma* terijal bio dobro spremljcn po svojim vodama sestri načelnici Mari Babiče* voj i prednji,k-u bratu Joži Homolaku.
Vrlo lep do jam učinilo su na glev daoce prosti -vežbe- seoske sokolske čete u narodnom odelu iz Kakainj*Do* boja, koj-u jo vodio- brat načelnik Via* do Dragič. Ov-om tačkom doka-zalo se, da Soko i na selu hvafa koren dajuči putokaz budučem radu.
Program akademije upotp-unile su oknice bratskog društva Vareš*MaJ* dan s precizno i lepo izvedenim vež* bama sa čunjevima, tu su mnogo do* prinele ukupn-om uspehu.
Posle pfograma razvila se zabava, te se može punim pravom reči, da je ova priredba Sokolskog društva u Zgošči*Kaknju bila jc-dna od naj-uspe* lijih u ovoj godini.
SLET SOKOLSKE ŽUPE SARAJEVO I UŽICE.
sle
a«
2. juna održan je -u Sarajevu Sokolske Župe »Gavrila (Principa Sokolske Župe Zk-tiborske iz Užie Na sletu su učestvovala iz župe Ga-rila Principa društva: Sarajevo, Nov Sarajevo, Zenica, Roga-tica, Pale, V s-oko, Goražde, Foča, Breza, Vare Majdan i Kakanj. Zatim 150 Sokola-Sokolica iz Zlatiborske Župe. Sudeh vale su dve muzike i to iz Sarajeva Zenice. U 5 sati -u jutro započela i natecanja. Kod natecanja članova v šeg odilj'inja učestvovala su društ' sa -ovim uspehom: I. Goražde, II. S rajevo i III. Novo Sarajevo, a kc nižeg odi-ljenja I. Zenica, II. Sarajev Kod muškog naraštaja učestvovali :
I. Sarajevo (nosi izastavu), II. Zenic
III	Novo Sa-rajicvo i IV. Kakanj. Ki natecanja članica učestvovale su d’ vrsto Sarajeva kao pojedinke, zati ženski naraštaj s ovim uspehom:
II. i III. Sarajevo,, IV. Novo Sarajt-v
V.	i VI. Sarajevo i VII. Zenica. Uku no s-c natecalo 18 -c-deljenja. Natec njem je r-ukovodio načelnik župe br Dr. Bogdan Vidovič. Od 9—11 sr trajali su pokusi pojedinih vežbi, a
11	sati taično krenula je povorka kn varp-š u kojoj je učestvovalo 697 uče nika. Poivorka je krenula kroz ш glavnije ulice na grobljo, gde je star sina Sokolske Zupe »Gavrilo Princi brat Dr. Vojislav Besarovič u sve govoru na prvom mestu -o-dao poš vidovdanskim herojima i ostalim s k o-l sk im -i pobratimskim radnicin koji su svojo živote položili na oll
Otadžbine i onima k oji su iza Oslo* bodenja 'podlegli patnjama ]p odnese* nim za vreme rata. Zatim jo brat Dr. Besarović iziuo važnost Sokolstva u našoj novoj oslobodenoj Otadžbini i naglasio da je naša zadaća da budemo neumorni pioniri na izgradnji narod* nog doma, čiji su temelji udar eni krv* lju naših najbolj ih sinova i da nam jo zadača da ispovedajuči državno l narodno jedinstvo radimo na moral* noj i fizičk'O'j regeneraciji naroda. In* teresi zajednice uvek su nam bili pre* či od interesa ličnih, ,a danas jo služba Kralju i Otadžbini naša najuzvišenija deviza. Poziva sve Sokole i Sokolice da se, odavajuči postu umrlim sokol* skim prvacima, na njihovim grobovi* ma, na tom svetom mestu zavore tla če neumorno i nepokolebivo služiti sokolskim idcalima. Načelnik brat Vi* dovič jo pozvao Sokole i Sokolice da odaju poštu herojima.
Po podnti je održan javni čas na kome su učestvovaili: muški naraštaj sa 144, ženska deca sa 160, muška de* ca sa 327, ženski naraštaj (vežbe luko* vima) 140. četa sta.rijih 16, članice 83, članovi 68, ženski naraštaj (proste vežbe) 180, vojska 28, seljaci (Užice)
12.	Posebne' tačke:	komb. župska
vrsta: karike. Članice Sarajevo osmica, Višegrad proste vežbe. — Sprave: sve kategorije i sve sprave. — Za* ključna skupina. — Ukupno nastopilo s prostim vežbama 1138 vežbača svih kategorija.
Naročito su uspele: vežbe članica sa lukovima i vežbe ženskog naraštaja pod vodstvom sestre Jelene Dopude. Burno su aklamirane vežbe Seljaka iz užičke župe, a vrlo su simpatično primljene vežbe kojo je izvodila četa starijih u kojoj su učestvovali pred* ratni sokolski radnici i osnivači So* kolstva u Sarajevu.
Ovaj javni čas bi jo odlično pose* čen. Pored največih vojničkih i civil* nih dostojanstvenika bili su tu na okupu svi prijatelji Sokolstva, či ji broj sudeči po odzivu na javnom času je zbilja velik. Računa se, da je bilo gledal a ca oko 4000. Ovaj javni čas zadovoljio je sve prijatelje Sokolstva i može se s praivom smatrati kao jedna od najuspelijih sokolskih manifesta* cija, koja če po našem mišljenju do* prineti da če sokolska misao i sokol* sko oduševljcnjc u Sarajevu poštiči onu visinu na kojoj je bilo pre rata.
ŽUPA MOSTAR
IZLETI SOKOLSKOG DRUŠTVA U DUBROVNIKU. — TRSTENO — STON.
U zadnje je doba naročito oživio rad u sokolskoj dvorani. Vcžba so preko odredenih časova — vežba se do kasnih ura noči. Uzrok su to j ži* vahnosti izleti. Govori se malo o Trstcnom, o njegovim čarima, o sta* rodrevnim platanima, koji su pred tri stoleča doneseni iz Carigrada a sada su se razrasli toliko, da ih po osam ljudi ne može obuhvatiti. Govori se o starodrevnom vlasteoskom dvorcu Gozze i o njegovom čarobnom parku, u kojem se nalaze sve moguče biljke, stabla, cveče i vočke — od sitne miri* save ljubičice do kkovitog kanforo* vog drva, od severne crnogorične šu* me do tropskih paoma. Život, duša i veselje dvorca i parka je simpatični, ljubazni i dobroeudni »gospar« Conte Vito Gozze, jedan od zadnjih poto* maka dubrovačke vlastele.
U nedelju 26. maja o. g. krcnule su sve kategorije, njih 159 na broju
sa svojom muzikom, na prvi izlet u ovoj jubilarnoj godini. Neobično tihi i lepi majski dan mnogo je doprinco potpunom uspehu, pa je pored Soko* lova bio parobrod pun i drugih izlet* nika. Oko 3'A sata pop. stigli smo u pristanište Trsteno. Tu nas je dočekao lepi broj meštana na čilu sa vrednim narodnim prosvctiteljem gosp. Lujom Mozarom. Njegova keerka, simpatična sestrica Mileva, srdačno je pozdravila svojo sestre Sokolice i predala lepu kitu cveča društvenoj načelnici sestri Gruborovoj. Ljubaznost i srdačnost Trstenjana imala je i vidnih znakova, jer su i svoje domove okitili troboj* Lama, kako bi izgled bio što svečaniji. Osobito smo blagodarni glavaru Tr* st.noga Nikoli Doljaninu i njegovom sinu, a naročito Luju Mo;zari, koji su nam bili pri ruci na svakom koraku. U znak pažnje Sokolsko je društvo poklonilo glavam Doljaninu lepu sliku Trstenoga rad vlastite foto*sekcije.
U 4 sata priredena je javna vežba sa biranim programom Sa naročitom pažnjom su pratili vežbe meštani svih okolnih sela kao i mnoga brača Čeho* slovaci, koji su na vest o našem izletu odmah dohrlili sa Lopuda gdo se sada nalaze na kupanju. — Malo kasnije stiglo je mnogo oficira i pitomaca Pom. Vojne; Akademije. Svo su vežbe bile nagradene burnim aplauzom, a naročito one na preči. Po svršenoj javnoj vežbi diletantska je sekcija prikazala lepi nacionalni komad »Na* da Istre«.
Uvečcr smo otpračeni od meštana prošli kroz park Gozze te pozdravivši vlasnika kao i na dolasku, oprostili so sa ovim prelepim romantičnim kra* jem uz toplu že! ju Trstenjana, da ih opet čim pre posdtimo.
•
Još jedila sedmiea intenzivnog rada, kad je Sokolana opet izglodala kao košnica iz koje neprestano izleču i uleeu vesele i marljive radiliee uvek dobro raspoložuie i zadovoljne što če njihov trud te napor prednjaka i prednjačica biti ovenčan lepim uspe* hom u S t o n u gde ec se sastati sa bratskim sokolskim društvom iz Met* koviča.
Barjak Dubrovačkog Sokola na izletu u Stonu.
2.	juna krenuli smo opet sa lepim brojem Sokola, Sokolica, naraštaja i dece te sa sokolskom muzikom (ukup* no 161 čl. svih kategorija) i sa mnogo večim brojem izletnika put Stona. Kroz dva i po sata vožnje uživali smo u lepotama, slikovitosti i raznim ugodnim promenama koje nam pruža
dalmatinska obala, okičena ubavim otocima. Kro« stonski zaliv naišli srnč’ na prva ugodna iznenadenja — srdač* no su nas pozdravljali sa svih strana. Več smo iz daleka ugledali stonjsko pristanište prepuno sveta. Tu je pored stonjana bilo več postrojeno i Sokol* sko društvo iz Metkoviča. Zvuci nji* hove i naše glazbe te urnebesno kli* panje ‘stonj&ke omladine Istvorila je medu nama neobično lepo raspolože* nje. Najlepši momenat na dočeku bio jo temperamentni i iskreni pozdrav bistre i mile sestrice Nade Matičevi* či. ve, kčerke tamošnjeg apotekara, či j o su reči navukle suzu na oči mno* gib prisotnih. Na koncu je predala lepu kitu cveča društvenem starešini bratu Niku Šutiču, koji je njoj i svim prisutnim zahvalio na lepom i srdačnom dočeku ističuči ideju jedin* stva i bratstva te potrebu zajedničkog rada za dobro otadžbine. Povorka so zatim krenula do pred Opčinski Dom, gde su se oba sokolska društva svr* stala, a njihova starešinstva pošla da pozdrave Stonjsku Opčinu.
Opčinski načelnik G. Buško, po* /dravio je sa balkona prisutne Sokole prigodom njihove posete starodrev* nom Stonu, zaželio im što lepši i ugod* n?ji boravak kako bi odneli što lepši utisak sa ovog izleta. Na toploin po* zdravu zahvalio jo uvaženi brat Dr. Mato Koščina iz Metkoviča podvia* čeči takoder ideju bratstva, Sokolstva i narodnog jedinstva.
U 4 sata dubrovački Soko jo pri* ređ'o javnu vežbu sa biranim progi a* mom, u kojem su članice i naraštajke nastupile sa novim vežbama za Beo* gradski slet 1930. god. Kao i u Trste* nome i ovde su vežbe bile nagradene dugotrajnim odobravanjem, ali su ipak največu pažnju privukle one na preči. Sa naročitim je oduševljenjem po* zdravljena zadnja tačka programa — članstvo — »Iz bratshog zagrljaja«.
Nakon javno vežbe muzika sokol* skog društva iz Metkoviča priredila je koncerat te sviranjem narodnih kola i ostalih plcsova stvorila vrlo veselo raspoloženje. Istodobno su diletanti sokolskog društva i.z Dubrovnika pri* kazivali u Opčinskoj dvorani prepu* noj sveta, rodoljubni pozorišni komad »Nada Istre«. Diletanti su vrlo lepo uspeli tako. da su i gledaoce uveli u patnjc i muke naše neoslobodene brače.
U 7 sati smo sc rastali sa bračom iz Metkoviča, a u IVi sa Stonjanima
—	koji su se na svakom koraku poka* zali susretljivi i ljubazni, što je dopri* nelo da su se obistinile reči i želje stonskog načelnika Buška — poneli smo najlepše utiske sa izleta u Ston.
H.
•
PREDNJACKT TEČAJ U SOKOL* SKOM DRUŠTVU ČAPLJINA.
Sokolsko društvo u Čapljini želeči da izvrši sve dužnosti, koje mu jo od* redila ovogodišnja župska glavna skupština, održalo je društveni pred* njački tečaj,
Prcdavači su bili brača: Dr. Pa\o Canki za sokolsku misao i metodiku; Dimitrije Šotra za istoriju Sokolstva i telovežbo te organizaciju; Dr. Nikola Princip za higijenu, anatomiju, fizio* logiju, prvu pomoč i prosvetu; Aleksa Čorluka i Ibro Fazlagič za Tvršev su* stav i praktični rad.
Tečaj je počeo 5. aprila, a dovršen
2.	juna o. g. kad je održan i pred* njački ispit pred izaslanicima Župe »Akksa Šantič« bračom Dr. Perom Mandičem i Milivojem Jelačičem tc navedenim predavačima. Ispitu je pri*
Sa Špika
— Zdravo!
— Zdravo!
— Odakle Vi prijatelju!
— Sa Špika.
— Pa koliko ste trebali?
— 5 sati.
— Pa nije moguče! Ja trebam 6 —6V2 sati i ako sam treniran i bio več 3 p uta na n jemu.
— I ja sam pri j e trebao toliko vremena, ali otkada uzimam redovito Ovomal-tine, trebam samo 5 sati, a osječam se kao da sam se uspinjao samo 3 sata.
je najbolji izvor tjelesne energije!
Dobiva se svadgje uz cijenu od Din 1850 po kutiji.
stupilo 5 članova i 1 članica i sv' su sa uspehom položili. Za društvene prednjačke pomočnike proglašeni su: brača Dimitrije Bijelica, Vladimir ( or* luka, Lebib Čerič, Svetozar Šotra i Ferdo Merlič, te sestra Milenka Milu* tinovič.
Prcdavači i-polaznici tečaja žrt* vovali su dosta vremena i truda da te* čaj uspije. Njihov trud nagraden je uspehom, jer je Sokolsko društvo u Čapljini pojačalo svoje tehničke sile a prednjači su naučili dosta, što čc im i u sokolskom radu i privatnom životu biti od koristi.	D.
IZ DRUŠTVA (KORČULA.
Naše je društvo u zajednici sa naprednom seoskom sokolskom če* tom u Žrnovu« 5. maja svečano pro* slavilo uspomenu na Zrinjskog i Fran* kopana i na Đurđevdanak. — Rano ujutru u 5 sati krenuli smo iz grada korporativno sa oba društvena bar* jaka ptrodvodeni od naše glazbe na uranak u Žrnovo. Sve kategorije seoske čete dočdkale su nas u punom broju pri ulazu u selu. Svrstasmo se u jednu povorku pak smo svirajuči narodne davorije prostupali kroz selo u uzornom redu. Zadržasmo se uz za* kusku u šumici kraj župnog dvora sve do 9 sati u najlepšem raspolože* n ju. Tada svi skupa krenusmo dkičeni u grad, da u 10 sati sudelujemo sve* čanom pomenu narodnim velikanima u stolnoj crkvi. Svečanu službu božju na staroslovcnskom jeziku odslužio je preč. opat Don. Mašo Bodulič uz pe* vanjo članova Korč. Pev. društva sv. Cecilije. — Posle službe božje formi* rana je impozantna povorka od 248 članova, članica i mladih kategorija, a pridružila su nam se u civilu i naj* starija brača. Publika se divila uzor* nom stupanju a osobito brojnoj seo* skoj četi iz Žrnova. Povorka je bila završena prigodnim govorom brata starešine u sokolskoj dvorani. Navcče priredena je u restauriranom Domu ■uspela akademija u počast Zrinskog
i	Frankopana sa 5 tehničkih tačaka, deklamacijom, predstavom i deknjem diploma s natecanja na dubrovačkom naraštajskom sletu. Članstvo se istak* lo vežbom »Oj Sloveni«, a naraštajke s lepom »Igrom sa loptama«, dok su
i	drugi najlepše svoju dužnost izvršili. ■Sestra 'Zlatka Jeričevič deklamovala je »Plavu Grobnicu« sa pročučenim ukusom prave umetnice. Naši vredni diletanti odigrali su sa puno uspeha aktovku »Znatiželjan tast«. Za vreme zabave požrtvovna naša društvena glazba svirala je razne komade.
ANKETA
SOKOLSKOM GLASNIKU.
IV.
Ptuj, 27. maja 1929.
»Sokolski Glasnik« je dobro ure* jevan list in sem ga vedno prav vesel. K izpopolnitvi vsebine bi si želel še to.
1. Spomnite br. dr. V. Murnika (če ga morda že niste), da jei pozabil dokončati svojo zanimivo razpravo »Sokolstvo in narodno gospodarstvo«. Povejte mu, da se še dobe bratje, ki take reči berejo!
2. Ali bi ne bilo primerno, ko bi začel v »Sokolskem Glasniku« izhajati tečaj za češki jezik? Morda na način kakor tečaj za francoščino v »Življe* nju in svetu«. Zadostovalo bi za en* krat toliko, da bi sa lahko naše član* stvo, posebno pnednjaki, posluževalo bogate češke sokolske literature. Po* zneje, pred zletom v Prago, bi lahko sledila snov, potrebna za najnujnejšo konverzacijo.
3. Zdi se mi, da bi bila pri nas potrebna knjiga, kakor je: F. H. Schmidt:	»Physiologie	dar	Leibes*
iibungen«. Ali bi »Sokolski Glasnik« ne mogel priobčevati prevoda? Morda pa ve savezno načelstvo še za kakšno boljše delo: da bi bila naša telesna vzgoja res strokovnjaška — neopo* rečna.
4. Ali ni včasih preveč fraz, pre* več servilnosti navzgor, preveč kadila domovini in onim, ki jo predstavljajo? Nekako osladno učinkuje, to name. ■Saj ljubimo svojo domovino, pa vse bolj preprosto in brez fraz — morda zato tembolj iskreno. Zdravo!
Jamko Pertot.
RESTAURACIJA
Gradjanski Podrum
SUŠAK / SOKOLSKI DOM
Izvršna vina i sarajevsko pivo, najbolja domača kuhinja. / Večernji koncerti u prostranoj bašti. / Naj veča i najpodes-nija restauracija za izletnike i putnike kroz Sušak. III Preporuča se vlasnik
MIRO STIPANOV
MODNA TRGOVINA
D
DRAGO CERLINI ♦ CELJE ^
GLAVNI TRG ŠT. 14.	D
Velika izbira telovadnih irajic, damskega in moškega perila, nogavic, D rokavic, jopic, otroških in fantovskih obleke, predpasnikov, bluz, jrevljev ^ itd. Specijalitete: otroška konfekcijo, krstne opreme. — KRAVATE ič lastnega izdelka v vseh oblikah, najmodernejši vzorci po tvomišklh cenah. J
E
e e
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž.železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
KVJIOAieV«. UMKTMNE IX DICZIliALIJE
E E
e
E E
_________________________________________________E
гИП{	П\ ПУП\ n\ /n ПУ л\л\ п\ п\п\ п\ /п л\/п п\ п\	/шгл\/тип
Veletrgovina s papirjem, pisalnimi in risalnimi predmeti. — Zaloga vseh tiskovin za urade in privatnike. — Lastna zaloga šolskih zvezkov, risank in risalnih skladov.
Naj.larejSa vrtnarija in cvetiiarna
KORSSKAuubljana
Bleiiveisova c. — Aleksandrova c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bratska sokolska druStva imajo 10 > popusta.
Telefon št. 2.341.
Telefon št. 2.341.
Pisarna
Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani preporuča svoje bogato skladište
stručnih knjiga, diploma, nota, tiskanica i t. d.
Vrtlara vešta, mlada, sa svršenom vojnom dužnošču, potpuno zdrava, dobroga vladanja, marljiva i pouzdana — sokolski prednjači imadu naročitu prednost traži u stalno službovanje kao nadzi-ratelja uz mesečnu nagradu 900 Din.
Državno uzgajalište Pahinsko u Ivancu kod Varaždina
koje daje i pobliže upute.
Jugoslovenl!
Posećujte jugoslovenski Jadran, time pridižele svoju, jugoslovensku Riviera. Sve upute o putu i kupalištima daje Vam
Savez za unapredjenje turizma
Gl.zast. » PUTNIK« A D
-gg— — susak_________________
E“
nudi cenj. gostom izborno pristno kapljico kakor tudi prvovrstno gorko in mrzlo huhinjo. Vsako nedeljo in praznik dopoldanski in popoldanski koncerti. Ob sredah in sobotah koncerti od 17. ure naprej. Priporoča se
PERO ŠTERK, hotelir in restavrater.
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.
r. z. Z o. p.
Narodni dom
Tel. St. 108.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000-—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK imsimsa* ZA KAVO
Str. 6.
»SOKOLSKI G LASNIK«
God. XI. — br. 12.
Odlučite sami
kod slijedećeg
popravka cipelal
Ne kožnatu petu
nego samo Palma petu!
RazlozI: štednja i zdravlje.
To Je razum i napredak!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
ZAGREB, ULICA KRALJICE HARIJE št. 13
Glavni dobavitelj Jugoslovenskega Sokolskega Saveza.
Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb.
Izdelujem točno po predpisu JSS vse vrste sokolskih potrebščin za javni in izletni nastop članov, članic, naraščaja in dece. Prevzemam v izdelavo vsakovrstne trikotaže za lastni in tuji račun. Dalje se priporočam bratom za izvršitev najmodernejših civilnih oblek, ki jih izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
7
Продаја техничких производа тшштш друштво C O. j. ■■■■■
„ХАМАГ"
ЉУБЉAHA КНАфЉЕВA УЛИЦА БРОЈ 4
Геодетски инструменти и помагала [свију врсти.	-
RestauraciJa „Kosovo"
Sušak, Mažuranićeva. Vlasnik: Šime Vranič
Prvorazredno dalmatinsko i domaće vino. Točenje poznatog „Union“ piva. - Prvorazredna =-  domača kuhinja. =---
IVAN ЈАХ IN SIN
LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA 2. ŠIVALNI STROJI
izborna konstrukcija in elegantna izvršitev iz lastne tvomice. 15. letna garancija. Vezenje se poučuje pri nakupu brezplačno. PISALNI STROJI „ADLER” Kolosa iz prvih tvornic, Dllrkopp, Styria, Waffenrad (Orožno kolo). Pletilni stroji vedno v zalogi. — Posamezni deli koles in Šivalnih strojev. Daje se tudi na obroke! CENIKE FRANKO IN ZASTONJ.
trgovačka tiskara
G. KRALJ ETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA br. 7 UTEMELJENA G C D. 1890.
IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I JEFTINO
BRZOJAVI: KRALJETA SUŠAK
Tko oglašuje, taj napreduje!
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Oset
Kopalnice — Avtogaraže
TELEFON 302 =====
TEOD. KORN, Ljubljana
Р0Г.JANŠKA C. št. 8
PREJE HENRIK KORN — (USTANOVLJENO LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališke in klosetne ■ —!— naprave in centralne kurjave. =====
Milan A. Bačič, sušak
KAČIČEVO ŠETALIŠTE 3 BRZOJAVI: BAČIČ-SUŠAK ------------Telefon	10	  ■■■-_
Veletrgovina vina, rakije, likera i ostalih žestokih piča
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H.Zupanu
LJUBLJANA - MOSTE p. Moste 287
Solidna in točna izvršitev.
Dežnike in soltičnike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MIKUŠ
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
MATIJA PERKO
MIZARSKA TVORNICA
ZG.ŠIŠKA — LJUBLJANA
CELOVŠKA CESTA 121 — TELEFON 2372
Moško sukno, kamgarne za obleke in površnike, volneno za damske obleke in plašče, perilo in druge potrebščine kupite po naj-===== nižji ceni pri ■
»
SOLNCU
«
ALOJZ DROFENIK
CELJE, GLAVNI TRG 9
j Trgovci, obrtniki, mesarji!
Ali že tehtate s Schulz Univerzal i	tehtnico?
Prepričajte se o njenih vrlinah!
Zahtevajte prospekte in neobvezen poset zastopnika!
Jugo Schulz, d.z o.z.
I	Ljubljana
Hesre konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič tvornica mesnih izdelkov in konzerv Ljubljana, Gosposvetska cesta štev 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
Restavracija
NOVI SVET
ljubljana
Gosposvetska c. 14
se priporoča vsem Sokolom Domača kuhinja, točna postrežba
HOTEL UNION ;aa£V5SEffS
Elegantno opremljene tujske sobe, prvovrstna restavracija in kavarna / Točijo se le pristna izbrana ljutomerska vina -vedno sveže pivo. / Dobra postrežba, solidne cene / Obsežen in pokrit prostor za stfijališče tujih avtomobilov. / Avtotaksa v hiši. / Shajališče avtomobilskega sveta. / Bencin, olje, avtogaraža, naprava za pranje avtomobilov. / Senčnat vrt — kopalnica v hiši. —~	~ ■ Priporoča se
A. M. llliAVAČ, hotelir in restavruter ^
Zajtrkovalnica ai. ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in = ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Priporoča se za cenj. naročila
Franjo Dolžan
CELJE, ZA KRESIJO St. 4
Stavbno in galanterijsko kleparstvo,vodovodna inštalacija
Celjska posojilnica,d.d. v Celju
v lastni palači »Narodni dom« Podružnici: Maribor, Šoštanj
Stanje hranilnih vlog nad Din 75,000.000 Stanje glavnice in rezerv nad Din 9,000.000
Sprejema hranilne vloge. Izvršuje vse denarne, kreditne in bančne posle. Kupuje in prodaja devize in valute.
IZVOR
«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NIRNBERŠKE = I KRATKE ROBE =
SUŠAK
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produljena Zvonimirova ul. 92
M
ђ
H
ki
}C
vseh vrst po foto* graf ijah ali rizbah izvršuje za vsatavc sten tisk natsolictncte
KLISARNA* ST* DEU UUBUflMflMLNHTlNOVRfl
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
твОрнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић. — Творнице: ЉУБЉАНА-МЕДВОДЕ Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД
Властити домаћи производи:
ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисге и хемијско улепшане као и обичне земл.ане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кит^ итд. марке „МЕРАКЛ ‘ за обрт, — трговину и индустрију! за железнице, поморство и ваздухопловство —
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ	ТАЧНА И СОЛИДНА ПОСЛУГА
ZIUEZAkA VAREt
Poštanska i željeznička stanica: Vareš — Majdan Brzojavna adresa: Željezara Vareš Telefon interurban broj: 2, 3, 4 i 5
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi Visokih peči: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljein za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za Čelik.
Metalni Odljevi: od bronza, mjedi, bakra, aluminija sirovo i apretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strojni delOVi: za^svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.^
Odljevi' Od sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd."
Trgovački ljev: specijalni^ljev otporan'.'protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
Salonska pe< za usUen.
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fux,
•	za
—	Uređuje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani nju odgovara France Štrukelj.