KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 81 (2).
INDUSTRiSKE SVOJINE:
IZDAN 1 FEBRUARA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12101
Syndergaard Askan Willy, dipl. inž, Kopenhagen, Danska.
Sud za čuvanje tečnosti, naročito lakših ugljovodonika.
Prijava od 29 decembra 1934.	Važi od 1 aprila 1935.
Traženo pravo prvenstva od 6 januara 1934 (Danska).
Ako se lako isparljive tečnosti, kao bencin ili drugi ugljovodonici čuvaju u su-dovima, koji su izleženi naizmeničnom uti-caju toplote, kao na primer u gvozdenim su-dovima, koji su jeenom postavljeni u otvo-renom polju na zemlji izločeni sunčevim zracima, nastaje kao što je poznato veoma veliki gubitak usled toga, što jedan deo para koje se obrazuje u sudu iznad površine tečnosti koja se u istome nalazi odilazi lagano u slobodu kroz nezaptivena mesta ili kroz tako zvane rupe za disanje suda.
U običnim sudovima, koji se nalaze u upotrebi, na primer u sudovima iz gvozde-nog lima, koji se nalaze postavljeni u otvo-renom polju, javljaju se uglavnom tri uzroka za gubitke, naime isticanje jednog dela tečnosti koja se nalazi u sudu usled nezaptive-nosti suda, odilaženje para koje se obrazuju nad površinom tečnosti u sudu, ili jednog dela istih kroz nezaptivena mesta i krez rupe za disanje koje su predvidene u gornjem delu suda, usled promenljivih uticaja temperature, koji prouzrokuju naizmenična skup-ljanja i širenja mešavine pare i vazduha, usled čega nastaje tiko zvano disanje suda, koje ima za posledicu da znatan deo para obrszovanih nad površinom tečnosti potpuno biva potiskivana kroz rupe za disanje i odilazi u slobodu, i najzad da navedemo nestalnost barometarskog stanja, koje ima slično dejstvo kao i temperaturne nestalnosti.
Prvo pomenuti uzrok za gubitke može uopšte biti zanemaren, pod pretpostavskom da je sud brižljivo izveden, dok nezaptivena mesta u gornjem delu suda prestavljaju ne-
izbežan izvor za gubitke u običnim sudovima koji su izvedeni iz metalnih ploča i koji su ostavljeni u otvorenom polju. Bočni zidovi i gornja strana takvih sudova su često izleženi različitim temperaturnim uticajima, koji imaju za posledicu, da toplotom prouzroko-vano širenje ovih delova suda postaje ne-ravnomerno, usled čega se javljaju nezapti-venosti, koje opet, naročito pri vetrovitom vremenu, dopuštaju prolaz vazduha kroz sud. Na ovaj način odilazi znatan deo pare iz suda, i tako proizvedeni godišnji gubitci tečnosti veoma su veliki.
Treči uzrok za gubitke, naime uticaji vremena, ima isto tako za posledicu znatne gubitke. U otvorenom polju postavljeni su-dovi izloženi su neposrednem uticaju premena vremena, i izvestan sud mora usled neizbežnih prilično velikih temperaturnih promena, koje se javljaju pri prelazu od dana u noč i obratno, u svome gornjem delu biti snadeven rupama — tako žvanim rupama za disanje — koje treba da otklone nastale povečane ili smenjene pritske u sudu usled širenja i skupljanja sadržine suda a naročito sadržinu pare usled uticaja nestalnih temperatura. Na primer promena temperature od 15« C na 30° C — a to je promena, promena temperature koja se leti veoma lako javlja u toku dvadeset i četiri časa, i to naročito s obzirom na to, da temperatura para u gornjem delu suda koji je izložen neposrednem uticaju sunčevih zrakova obično biva povečana na vrednost koja se za 6—8° nalazi nad temperaturom okoline — prouz-rokovače, da se mešavina vazduha i para od
Din. 15.-
tečnosti koja se nalazi iznad površine tečnosti ko j a se nalaži u sudu širi na približno 20%, što ima za posledica, da izvestan za-preminski deo ove gasne mešavine odide kroz rupe ili kroz rupe za disanje koje se nalaze na sudu.
Kod smanjenja temperature se pome-nuta mešavina gasa i vazduha skuplja, i u sud biva usisavan vazduh, dok se ne izravna razlika izmedu pritiska koji vlada u sudu i pritiska spoljnjeg vazduha, i pri novom povečanju temperature se ponovo istiskuje iz-vesna količina mešavine vazduha i para tečnosti itd. Pošto se promene temperature jav-ljaju ne samo pri prelazu oo dana u noč i obratno, več se na primer javljaju i pri ne-postojanom vremenu, pri čemu je sud čas izložen sunčevim zracima a čas se nalazi u senci, to pomenuti gubitci mogu biti veoma veliki. Promene barometarskog stanja vrše kao što je pomenuto slično dejstvo kao i promene temperature i mogu prema prilikama proizvesti veoma velike gubitke.
Da bi se izbegli gubitci koji potiču od temperaturnih premena bilo je več predlagano, da se gornja strana suda kao i su-sedni deo vertikalnih zidova istih prevuče kakvim slojem koji izoluje protiv toplote, usled čega se temperaturne promene, kojima je izložena gornja strana i gornji deo bočnih zidova suda, znatno smanjuju, usled čega se opet smanjuju razlozi za nezaptivenost. Prevlačenje suda kakvim slojem koji izoluje protiv toplote medutim ne može da zaštiti ostali deo suda protiv neposrednog uticaja sunčevih zrakova, i u sudu pomenute vrste stoga i pored izolujuče obloge gornjeg dela suda da se u sudu jave još znatne promene temperature u prostoru suda koji je ispunjen parom, kad se površina tečnosti u istom spusti ispod ili znatno ispod ravni, u kojoj se donja ivica izolujučeg sloja nalazi na spolj-njoj strani suda.
Dalje če čak i kad bi gvozdeni sud bio prevučen izolujučim slojem protiv toplote — svejedno da li je ovaj sloj postavljen na gor-njoj strani ili svuda po spoljnoj površini suda — isto tako da, na primer usled uticaja sunca na danu, veoma velika količina toplote prode kroz izolujuči sloj, i pošto pare lakših ugljovodonika imaju malu specifičnu toplotu, to je obično dovoljna toplota, koja može da prede kroz izolujuči sloj, da bi prouzrokovala, da se u parama jave potpuno isto tako velike temperaturne promene kao u spoljnjem vazduhn izvan suda, i primenom jednog takveg izolujučeg sloja time nije ništa dobiveno.
Da bi se uticaj temperaturnih pramena spoljnjeg vazduha mogao potpuno izbe či, to se može, kao što je več predlagano, sud potpuno spustiti u zemlju, što se, kao što je
poznalo, često dešava. Ipak postoje mnogo-brojniji slučajevi, u kojima sud iz raznih razloga ne može biti spušten u zemlju, ili zato što je sud i suviše veliki, ili zato što mesne prilike, sastav zemljišta itd. isključuju smeštanje suda u zemlju.
Ovaj se pronalazak odnosi na sudove poslednje pomenute vrste, t. j. na sudove koji se postavljaju na zemlju, i koji se prema torne nalaze u otvorenom polju i koji su izleženi promenljivom vremenu, i pronalazak teži, da temperaturne razlike koje se javljaju u prostorima za paru pri prelazu od dana u noč i obratno svede na najmanju meru, čime se znatno smanjuju i isparavanjem prouzro-kovani gubitci u sudu smeštenog, srazmerno lako isparljivog ugljovodonika.
U tom cilju se kako gornja srana tako i bočni zidovi suda izvedenog iz metalnih ploča, na primer iz gvozeenog lima po prc-nalasku snabdevaju spoljnom oblogom ili slojem podesnog materijala koji nagomila-vajuči prima toplotu, kao što je beton, cementni malter, čelijasti beton, ilovača, krečni malter ili t. sl., i debljina ovog sloja biva tako odmerena, da temperaturne razlike, koje pod najnepovoljnijim okolnostima mogu nastati u toku od dvadeset i četiri časa, u parama koje se nalaze u sudu, budu svedene na najmanju meru.
Neka je radi primera navedeno, da temperatura para može u sudovima, koji se nalaze u otvorenom polju i koji su izvedeni iz pet milimetara debelog gvozdenog lima i koji su obloženi 75—125 mm debelim slojem običnog betona koji prima nagomila-vajuči toplotu, biti u slučajevima, u kojima se temperatura okol ne na primer menja za 25°, smanjena na manje od 5—10° C.
Da bi se debljina sloja koji prima na-gomilavajuči toplotu održala u odmerenim granicama može biti podesno, da se oko sloja koji nagomilava toplotu postavi sloj materijala koji izoluje toplotu, proizvoljnog podesnog sastava, kao što su slamne ploče ili ploče koje su izvedene iz presovane dr-vene mase ili iz sličnih materija koje izo-luju toplotu.
Neka je radi primera navedeno, da je temperatura — u sudu koji je izveden iz pet milimetara gvozdenog lima sa zapreminom od nekih 300000 litara i koji je snabdeven spoljnom oblogom, koja prima nagomilava-juči toplotu i koja se sastoji iz 12,5 cm. debelog sloja betona, kao i izolujučim slojem iz slamnih ploča, koji je postavljen oko po-menutog betonskog sloja i koji ima debljinu okoj5 cm., za vreme od 6 do 16 časova na daru, u kojem je temperatura spoljnjeg vazduha imala nestalnost od 25° — imala nestalnost od manje no 1°, dok je temperatura para u odgovarajučem sudu bez obloge pomenute vrste bila menjana za ne manje no 11« za
isto vreme i pod istim spoljnim vremenskim okolnostima.
Okolnost, da se temperaturne premene u sudu sadržanih para mogu ograničiti oblaganjem sudu oblogom koja nagomilava top-lotu, čini, da, ako se želi, postaje moguče, da se sud može potpuno zaptiveno za vaz-duh zatvoriti, pri čemu premene pritisaka koje potiču od malih temperaturnih promena ne bivaju veče, no što sud može da iste savlada, naročilo kad se spoljni sloj koji nagomilava toplotu izvede iz armiranog betoma, koji jednovremeno služi za pojačanje suda. Ako se po pronalasku izvedeni sud zatvori zaptiveno za vazduh, to promene vremenskih prilika u toku dvadeset i četiri časa koje potiču od promena temperature i promena ba-rometarskog stanja, neče imati za posledicu nikakav gubitak para, jer poslednje ne mogu da izadu iz suda. Sud se u ovome slučaju ipak snabdeva sigurnosnim ventilom, koji se može otvarati prema unutra ili prema upolje, ako bi se razlika pritiska izmedu spoljnjeg vazduha i prostora za paru u sudu u toku dužeg vremena ipak znatno promenila. Ta-kav ventil je dalje potreban kod postupnog pražnjenja suda, da bi se obezbedilo, da u sudu ne nastane smanjeni pritisak koji bi suprotno dejstvo isticanju tečnosti.
Zaptiveno za vazduh žatvoreni sud-koji je snabdeven oblogom koja se sastoji iz armiranog betona i koja nagomilavajuči prima toplotu, i koji je dalje snabdeven slojem koji izoluje toplotu i koji je postavljen oko betonskog sloja, mora odgovarajuči o-kolnostima biti zaštičen protiv mehaničkog i hemijskog razaranja ovih obloga, i u ovom cilju može na spoljnoj strani sloja koji izoluje toplotu biti predviden za vodu zaptiveni zaštitrii sloj ili obloga koja se sastoji iz po-cinkovanog lima ili iz sličnih zsštitnih sred-stava koja su postojana na vremenu.
Pronalazak se može primeniti kako na več postoječe sudove za čuvanje tečnosti tako i kod izvodenja novih sudova, U poslednjem slučaju mogu šta više ds se za iz-radu sudova koriste gvozdeni limovi koji su samo 3—4 mm. debeli, umesto do sada upo-trebljavanih znatno debijih ploča, i u ovom slučaju se armiranja zaptiveno za vazduh za-tvorenog suda izvodi u takvoj debljini, da sama armatura može da odoli naprezanjitna na pritisak i na zatezanje, kojima je sud izležen usled postoječih povečanih i smanjenih pritisaka koji se javljaju usled temperaturnih promena usled promena pritiska spoljnjeg vazduha i usled pritiska tečnosti u sudu.
Umesto da se kao sloj koji prima nagomilavajuči toplotu koristi armirani betonski sloj, može se primeniti naročita obloga koja je nezavisna od armiranja, i u ovom slučaju
sloj koji nagomilava toplotu može da se sastoji iz drugih materijala velike specifične toplote upravo kao i beton, na primer iz ilovače, krečnog maltera ili t. sl.
Načrt pokazuje šamatički podužni presek kroz po pronalasku izvedeni zatvo-reni sud.
1 je unutrašnji zid suda koji je izveden iz gvozdenog lima, 2 je sloj iz armiranog betona koji je postavljen oko istog, kojim su potpuno zaštičene kako bočne Strane tako i gornja strana suda. 3 je sloj koji Zaštičuje protiv toplote, i koji je postavljen oko betonskog sloja.
Na spoljnoj strani sloja 3 koji izoluje toplotu, ako se želi, može biti predviden za-štitni sloj 4 iz materijala zaptivenog za vodu, iz gvozdenog lima ili kakvog drugog materijala postojanog na vremenu. Ako je sud zatvoren zaptiveno ža vazduh, to se debljina armiranog betonskog sloja odmera tako, da je sposobnost ovoga sloja za nagomilavanje toplote dovoljno velika, da bi se obezbedilo, da največa količina toplote, koja u toku dvadeset i četiri časa pod najnepovoljnijim uslovima može da prodre kroz slojeve;,2 i 3, ne može da proizvede tako velike promene temperature para koje postoje nad tečnošču u sudu, da bi postali opasni povečani i smanjeni pritisci u za vazduh zaptiveno ža-tvorenom sudu. Ove temperaturne promene moraju na primer da budu ispod 5—10° C i obično su izmedu 1 i 3° C,
Neka je ipak primečeno, da pronalazak niukoliko nije ograničen na održavanje tem-peratunih promena u ovim niškim granicama. Od bitnog je značaja to, da se armiranje suda izvodi u saglasnosti sa izborom doz-voljenih temperaturnih razlika, tako, da pojačanje u svako doba bude u stanju, da iz-drži nastala naprezanja na vučenje i na pritisak. Debljina zida 1 suda može se menjati od 3 mm. do 1 cm. ili i više. Sud nema nikakvih rupa za disanje, kroz koje vazduh može biti usisavan, ili kroz koje mogu pare da odidu. Pri torne sud biva snabdeven ne-pokazanim sigurnosnim ventilima, koji se otvaraju, kad dozvoljeni največi ili najmanji pritisak iz proizvoljnog razloga ne treba da bude prekoračen ili da bude dostignut. Dalje može biti potrebno, da se postave ventilna krila za vatru, koja se pri nastupeloj eksploziji sama otvaraju.
Dno 5 suda se na primer izvodi iz gvožda i u pokazanem primeru izvodenja leži na podesnom betonskom postolju. Poslednje može u datoin slučaju na spoljnoj strani slično kao i betonski sloj 2 biti izoli-sano protiv toplote. Gvozdeno dno može ipak biti postavljeno i nepotredno na zemlju.
Kod izvodenja novih sudova može po-desno spoljna toplota izolujuča obloga 3 da posluži kao opiata za vreme izlivanja be-tonskog sloja 2.
Ako več postoječi sud treba da bude izmenjen u sud po ovom pronalzsku, to naj-pre treba da se postave armaturna gvožda oko vertikalnih strana suda, posle če ga se postavljaju izolujuče ploče 3 i pomoču gvoz-denih obručeva se održavaju u vezi oko celog suda. Beton se zatim uliva izmedu gvozdenog zida 1 i izolujučih ploča, a poslednje se održavaju uz beton pomoču kuka ili t. sl. koje su prethodno zabivene u ploče 3 i koje se pružaju u meduprostor izmedu poslednjih i zida 1 suda.
Kadje beton doveden do gornje ivice suda, se armaturna gvožda postavljaju po gornjo j površini istoga, pošto su prethodno zapti-veno za vazduh zatvorene rupe koje even-tua no postoje u gornjoj strani suda. Na gora ju stranu se navaruju kuke, da bi bile ulivene u sloj armiranog betona, koji se po torne izliva po gornjoj strani suda, pošto je poslednji prethodno iznutra pojačan odgo-varajučim sredstvima, koja sredstva, u slučaju da se to želi, mogu po vezivanju betona biti uklonjena. Najzad se postavljaju izolujuče ploče, koje treba sud da pokriju odozgo, i ove ploče se kao izolujuče ploče, pomoču kuka ili t. sl. koje se pružaju u beton, čvrsto drže na bočnim zidovima suda. Po torne se izolujuče ploče podesno oblažu žičanim pletivom i snabdevaju sa spoljnim zaštitnim slojem, što ipak nije neophodno potrebno.
Na sličan način se postupa kod izvodenja novog suda, pri čemu se gvozdeni zid istoga ipak obično izvodi iz ta n jih gvozdenih limova no kod več izvedenih sudova, i u datom slučaju se može obrazovati zavariva-njem umesto zakivanjem.
Neka je primečeno, da pronalazak nije ograničen na zaptiveno za vazduh zatvorene sudove. Kao što je več pomenuto daje se postiči tako uspešna zaštita suda protiv temperaturnih promena, da se poslednje svode na nekoliko stepena, u datom slučaju ispod 1°. i u ovom slučaju se kod sudova koji su kao obično snabdeveni rupama za dihanje, može postiči znatno smanjnje gubitaka koji proističu iz isparavanja sadržine suda. Ako se po pronalasku izvedeni sud izvede sa rupama za disanje, to betonski sloj koji dos-peva do upotrebe ne potrebuje nikakvu armatura, več šta više može biti koriščen betonski sloj 5—15 cm. debljine, koji u datom slučaju može biti izveden iz čelijastog betona, u ko jem slučaju prema okolnostima
postaje potpuno izlišna primena za toplotu izolujuče obloge, jer dovoljno debeli sloj čelijastog betona deluje delom kao sloj koji izoluje toplotu, a delom kao sloj koji nago-milava toplotu. Kod suda sa rupama za disanje može sloj koji prima nagomilavajuči toplotu uostalom da se sastoji iz ilovače, krečnog maltera ili drugih materijala, čija je specifična toplota iste veličine ili još veča od običnog betona, i u datom slučaju pri-menjena za toplotu izolujuča obloga može kao što je gore opisano, da se sastoji iz drvela, presovane drvene mase, slamnih ploča ili ploča, koje izoluju toplotu, proizvoljne druge vrste.
Patentni zahtevi:
1)	Sud koji služi za čuvanje lako is-parljivih tečnosti i za postavljanje u otvore-nom polju, naznačen time, što su kako gornja strana tako i bočni zidovi suda obloženi zaštitnim slojem koji nagomilavajuči prima toplotu.
2)	Sud po zahtevu 1, naznačen time, što je oko sloja koji prima nagomilavajuči toplotu postavljen sloj materijala koji izoliše toplote.
3)	Sud po zahtevu 1, naznačen time, što je sloj koji prima nagomilavajuči tuplotu izveden kao armirani betonski sloj.
4)	Sud po zahtevu 1, naznačen time, što je obloga koja prima nagomilavajuči toplotu, i koja takode izoluje toplotu na primer iz čelijastog betona.
5)	Sud po zahtevu 1, naznačen time, što je sloj koji prima nagomilavajuči toplotu odmeren tako debelim, da temperaturne pramene, koje potiču od pramene vremena, para koje se nalaze u sudu nad površinom tečnosti, ne prekoračuju 5° u izvesnim slu-čajevima u toku dvadeset i če tiri časa.
6)	Sud po zahtevu 1, naznačen time, što je zatvoren zaptiveno za vazduh.
7)	Sud po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što je oko sloja koji izoluje toplotu predviden radi žaštite protiv mthaničkih ili hemijskih uticaja sloj iz materijala zaptive-r.og prema vodi, iz gvozdenog lima ili t. sl.
8)	Sud po zahtnvu 1 i 6, naznačen time, što su gore u sudu predvideni sigur-nosni ventili, pomoču ko,ih može biti izravnata razlika pritiska izmtdu spoljnjeg vaz-duha i šupljig prostora koji pjstoji u sudu, tako, da ne nastrju ntdopušnno velike razlike izmedu pomenutih p ritisaka.
Ad pat. br. 12101