Poštarlna plaćena u gotovu
Cena 1.— Din.
IUSII
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!
Iziazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 12 maj 1939 God. X • Broj 19.
Ostavka brata E. L. Gangla
Ostavka brata E. L. Gangla na položaj prvog zamenika Starešine Saveza Sokola KJ, ko ju smo objavili u prošlom broju. dojmila se vrlo bolno jugoslovenskog Sokolstva, pa je zato tako teško i sa tolikim oklevanjem prihvačena. Več na glavno j godiš-njoj skupštini je brat Gangl u nekoliko mahova najkategoričkiit izjavio da mu njegove godine i njegovo fizičko stanje ne dopusta ju da se u onolikoj meri posveti napor ima, ko je, naročito u današnjim vremenima, iziskuje od njega ta j položaj, pa da je zato njegova odluka o tome da se povuče neopoziva. Ali s u pret-stavnici Sokolstva iz čitave zemlje toliko več bili navikli, da ч Uku j imenu brata Gangla vide utelovljenje svega št o za njih znači Sokolstvo, da su tu prvi put — i pored poslovične sokolske discipline — pokazali jednodušnu neposlušnost, pa su ga, i u pr-k°s njegovih najodlučnijih protesta i uveravanja, da če ostavkii Pfe ili posle ipak predati, ponovo izabrali za prvog zamenika Starešine.
Pred istom situacijom našao se i plenum Savezne uprave, kada je. posle izbora na glavnoj skupštini, brat Gangl uputio 'sto tako odlučnu ostavku Izvršnom odboru, — uvidajuči očito, da sa tako uporno izraženom voljom brata Gangla mora najozbilj ni je računati i da mu ne ost a je drugo nego da tu vol ju primi k znanju. Saveznoj upravi je to još teže padalo nego Ii ostalom članstvu, jer su njeni članovi več godinama bili navikli na to da, kao svoje največe zadovoljstvo smatra ju, to što su najbliži sa radnici brata Gangla. Ali iz odlučnog teksta pisma brata Gangla bilo je jasno, da bi svako daljnje neprihvačanje ostavke značilo samo novu ostavku, i zatim ponovno sazivanje plenuma Uprave, i na koncu konca ipak — definitivnu ostavku !_____
Saveznoj upravi ni je, dakle, ostalo drugo nego da tu či njenicu, da se brat Gangl ne nalazi više na prvom odgovornom meslu u Sokolstvu, i ako teška srca, primi kao neizbežnost te da se uteši činjenicom koje je svestan svaki i najudaljeniji Soko u nasoj zemlji, a ta je, da ova ostavka nikako ne znači rastanak sa bratom Ganglom. Ne samo što ne znači rastanak sa nji me kao Kokolom, več ni rastanak sa sokolskim uzorom, sa na j popularni jim i naj mili ji m bratom, sa čovekom čiji če se autoritet u So kolstvu, i nakon ove ostavke, održati neumanjen, kao autoritei jednog od najzaslužnijih pobornika Jugoslovenstva i Sokolstva. — kao sokolskog Patrijarha!
Zato neka naši čitatelji ne očekuju u ovom članku neko oproštajno slovo, sa podacima iz života i rada. Ne, — to se čini onima koji odlaze, a brat Gangl se nije ni za korak udaljio od nas, niti mi od njega. Svoju ostavku on ni za trenutak nije tako shvatio; niti bi to bilo moguče od čoveka, kojemu Sokoltsvo znači srž života. Ostavka brata Gangla pretstavlja u stvari samo nov dokaz njegove neumanjene ljubavi prema sokolskoj organizaciji i njegove spremnosti na največe žrtve; zato što je svima koji ga znaju, jasno, da je odluka o ostavci bila za njega još: teža, nego li za nas. Brat Gangl se toliko saživio sa Sokolstvom i sa tolikom radošču u srcu je čekao čas da ga u triumfu povede na veliki slet godine 1941 u Beogradu, ko j im če se proslaviti pu-nolestvo našega ljubijenoga Kralja, da je više nego sigurno da mu nikako nije bilo lako, da pred tim svetlim momentom pusti vočstvo iz ruke. Ali, s druge strage, brat Gangl je toliko cenio taj veliki čin i toliko je bio svestan ogromnosti priprema da budc što dostojni je izveden, da nije nikako želeo da njegove nešto poodmakle godine i njegova fizička slabost, budu i najmanjom preprekom u tome poslu.
1 ako nije više na mestu prvog zamenika Starešine, mi smo ubedeni da če brat Gangl svim raspoloživim snagama na tom poslu saradivati, a Sokolstvo če tu njegovu saradnju znati du-boko ceniti i sa oduševljenjem če je primiti. Deleči se sa njime, kao sa prvim zamenikom Starešine, jugoslovensko Sokolstvo želi bratu Ganglu da što dulje ostane u njegovo j sredini, kao aktivan ' zanosan Soko, i da se u najboljem zdravlju veseli sokolskim uspesima, a naročito sokolskom triumfu godine 1941, pa da ga tom prilikom čitavo Sokolstvo pozdravi kao o noga, koji je u največoj meri zaslužan i za te uspehe i za taj triumf.
Ziveo brat E. L. Gangl!
E. L. GANGL
Naši sokolski vežbačl u Parizu
Jugoslovenska gimnastička repre-zentaci.ja, pod vodstvom saveznog Podnačelnika Ivana Kovača, stigla je 9 maja u veče u Pariz, zajedno sa sudijama, Hrvojem Macanovičem, E-duardom Antosijevičem i Leonom Stukeljom, i režiserom ekskurzije, Hadomirom Malekom.
Naša reprezentacija je bila srdač-fo dočekana i pozdravljena od fran-'cuskih kolega i upotrebila je dane do utakmica, za odmor, lagani trening 1 razgledanje znamenitosti Pariza.
Tom prilikom naši sokoli-gimnastiča-ri položili su vence na grob francu-skog Neznanog Junaka i na spomenik Kralja Petra 1 Oslobodioca i Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Sutra, u subotu, 13 maja, održače st gimnastičke utakmice izmedu reprezentacija Francuske i Jugoslavije. Francusku reprezentaciju sačinjavaju najbolji gimnastičari »Union des So-cićtćs de Gymnastique de France« (Unije gimnastičkih udruženja Francuske). Utakmice če se održati u velikem reprezentativnem stadionu Pi-era d’Kubertena u Parizu.
Hram Svetom Savi
Na najveličanstveniji način je, 11 ovog meseca, osvečen kamen teme-ljac hramu najvećeg prosvetitelja na-šeg naroda, Svetog Save, u Beogradu. Veličanstveni hram narodne zahvalnosti narodnom geniju podiže se na istom mestu, na korne je pre 300 godina zavojevačka sila spa-lila svetiteljske mošti, nadajuči se da če tim nasiljem ugušiti u narodu i duh Sv. Save, koji je uvek zna-čio duh napretka, nade, vere, otpo-rn i slobode. Ali zaludu! Pokazalo se i ovoga puta, kao i uvek, da je duh jači od svakog nasilja, i da o-dcljeva najžeščoj vatri, pa je srpska raja, posle svirepog čina, koji ju je lišio najmilije svetinje, još jačim žarom ostala verna Savinom amanetu i svim silama pregla da što pre dede do oživotvorenja velikog Nema-njičkog ideala, do slobodne i neza-visne države. Tako je Sinan-paša, sa vatrom kojom je mislio da uni-šti svetlu tradiciju i oslobodilački duh našeg naroda, samo jače raspa-
lio	srca onih koji su bili iedni slobode; pa dok danas od njegove sile nema na Balkanu ni traga, hram Sv. Save diže se na garištu veličanstven, kao večiti simbol naše narodne ne-salomljivosti i vere u pravdu i slo-bodu.
Svečanost koja je priredena u Beogradu toga dana, treba da bude pouka i današnjim generacijama, d a nema tog nasilja i te v a-tre, koja je u stanju da u našem narodu uništi žed napretka i slobode, idače svaki novi Sinan-paša doživeti istu sudbinu, koju je doživeo i onaj ra-niji; dok če veličanstveni hram naše slobode i nezavisnosti biti još čvršči i veličanstveniji, usled složnog ot-pora, koga je naš narod znao uvek da pruži u časovima opasnosti.
Osvečenje kamena temeljca izvr-šio je Nj. Sv. Patrijarh, u prisustvu Kraljevskih Namesnika, pretsednika vlade i svih članova vlade, kao i u prisustvu pretstavnika svih presto-ničkih vlasti i udruženja, i ogromne mase gradanstva. Pretsednik vlade, g. Cvetkovič je tom prilikom proči-tac i svečanu poruku Nj. Kr. Vis. Kneza Namesnika Pavla. U sveča-noj litiji uzela je učešća i jedna četa beogradskih Sokola, a na svečanosti je bio zastupljen Savez Sokola K.J., beogradska sokolska župa i sva prestonička sokolska društva.
Dvanaest utakmica jugoslovenshih i francuskih vežbača
(Povodom susreta naših takmičara sa francuskim)
Utakmice naših najboljih sokolskih vežbača razvijaju se postepeno kao i utakmice ostalih najboljih svet-skih vežbača, jer smo i mi preko Medunarodnog vežbačkog saveza članovi svetske ustanove, koja se stara o napretku takmičarskog ve-žbanja. Još od pre 32 godine takme se naši sokolski vežbači sa svetskim prvacima i majstorima, i u ovo tri decenija, u kojima smo mi od malih i rascepkanih delova postali jed-ni, veliki i ujedinjeni, mnogo puta su baš ovi naši najbolji sokolski vežbači svratili u pravi čas pažnju ce-log stručnog sveta na naše doterano i vešto vežbanje, koje je delo civi-lizovanog i naprednog života.
Od medunarodnih utakmica prešli smo na olimpijske, od olimpijskih na utakmice za svetsko prvenstvo, a sada na medunarodne i medudržavne prijateljske utakmice izabranih vežbača našeg i drugih saveza. To je uočljiv razvoj za sve one koji prate poslednja četiri decenija medunarodnih vežbačkih takmičenja. Sada po prvi put otkada se mi Jugoslove-ni borimo na tore miroljubivom nad-metanju, održavamo medudržavni dvoboj, i to 13 maja u Parizu sa i-zabranicima Francuske. Dva prijateljska saveza dogovorila su dvije utakmice, prvu u Francuskoj, drugu u Jugoslaviji, po kojima če se videti napredak i vrednost jugoslovenskih i francuskih vežbača, te dovršiti i upotpuniti pripreme za XII. Olim pijske igre 1940 u Helsinkiu na kojima če sudelovati i jugoslovenski Sokoli i francuski gimnaste, kao članovi Medunarodne FIG.
Makar je ovo prvi dvoboj ove vr ste u kojemu se takme naši sokolski vežbači, ipak to nije prva utakmica naših najboljih sa francuskim izabranicima. Uoči utakmice Francu-ska—Jugoslavija 13 maja u Parizu potražio sam u časopisima i svojim beleškama sve medunarodne i olimpijske utakmice na kojima su se tak-mičili i naši i francuski vežbači, da tako vidimo dosadašnje uspehe i ishod utakmica.
Počeli smo več 1907 godine, i to na svesokolskom sletu u Pragu, na Ili Medunarodnim vežbačkim utak-micama. 1 amo se prvi put uopšte takme Sokoli, od Jugoslovena samo brača Slovenci. Francuska, koja brani naslov najbolje, stečen na I i II ulakmicama 1903 u Anversu i 1905 u Bordeauxu, mora Česima prepustili pobedu odelenja i pojedinca (J. Čada). Francuzi su drugi, a Slovenci peti. U našem »dvoboju« — ako tako posmatramo stvar je ovo prva pobeda Francuske.
Na IV Medunarodnim utakmicama 1909 u Luksenburgu Francuzi su opet najbolji, pred Česima, i kao pojedinci, a Slovenačka je još peta. Druga pobeda Francuske u našem dvoboju.
Na V utakmicama 1911 u Torinu Francuska je za Česima druga, Slovenačka je četvrta, a Hrvatska sedma. Prva cetvorica su sve Sokoli, brača Česi (F. Steiner, J. Čada, K. Stary, Svat. Svoboda). Tre-ča pobeda Francuske.
Na VI utakmicama 1913 u Parizu, na njihovom tlu, kako se obič-
no kaže, pobedili su češki Sokoli Francuze u borbi za prvo mesto, a Slovenačka je opet peta. Četvrta pobeda Francuske.
Posle svetskog rata iz kojega su izašle ujedinjene i slobodne Jugoslavija i Čehoslovačka, nastavljene su utakmice najboljih vežbača. Na VII Olimpijskim igrama 1920 u Anversu na utakmicama vežbača mi još nismo učestvovali. Francuska je tre-ča pred bratskom Čehoslovackom.
Na VII Medunarodnim utakmicama 1922 u Ljubljani, na I sveslo-venskom sletu jugoslovenskog Sokolstva prvaci su čehoslovački Sokoli pred jugoslovenskima, a treči su Francuzi. Prva naša pobeda nad Francuskom. Stanje pobeda 4:1 za Francusku.
Na VIII Olimpijskim igrama 1924 u Parizu Francuzi su kao drugi bo-lji od četvrtih Jugoslovena, makar mi sa bratom L. Štukeljom imamo najboljeg vežbača. Pobede stoje 5:1 za Francusku.
VIII Medunarodne utakmice su 1926 u Lyonu, i tu su opet Sokoli prvi i drugi, Čehoslovaci pred našima, ali je najbolji na svetu Jugoslo-ven brat Petar Šumi. Francuska je treča; pobede su 5:2.
Na IX Olimpijskim utakmicama 1928 u Amsterdamu Čehoslovaci su diugi, Jugosloveni odmah do njih tleči, a Francuzi čet vrti. Razmak se smanjuje; pobede su 5:3 za Francusku.
Za dve godine takme se opet naši Sokoli na IX Medunarodnim utakmicama u Luksenburgu. Čehoslovaci su prvi kao odelenje, Francuzi drugi pred Jugoslovenima, koji su ju-nački završili utakmicu, makar je Fone Malej tragično unesrečen, a Leon Štukelj ozleden. Pojedinačno je najbolji brat Josip Primožič. Pobede su 6:3 za Francusku.
I rilikom 53 sleta Unije francuskih gimnastičkih društava proslavljena je 50 godišnjica osnivanja Me-dunarodnog vežbačkog saveza 1931 godine u Parizu priredbom svetskog prvenstva pojedinaca. Učestvovali su i Sokoli u velikom broju. Ako zbrojimo uspehe najboljih šest Jugoslovena i Francuza na ovoj utak-mici onda nasi imaju 977.9, a Francuzi 964.5 tačaka. Tako je »dvoboj« svršio pobedom Jugoslavije; razmer sada samo 6:4 za Francusku.
Na X Olimpijskim igrama 1932 u Los Angelesu (Amerika) nisu u-čestvovali zbog daljine i troškova ni naši ni francuski vežbači. Na X Medunarodnim utakmicama 1934 u Budimpešti mi nismo hteli učestvo-vati iz poznatih razloga. Tamo su Francuzi bili osobito slabi, pa bi kao sedmi bili sigurno slabiji od našeg odeljenja.
Istom posle šest godina sastali su •>e opet naši i francuski najbolji vežbači na XI Olimpijskim utakmicama 1936 u Berlinu. Jugoslavija je šesta sa ocenom odelenja 598.6 tačaka, Francuska osma sa ocenom j78.3, dakle prilična razlika nama u korist; u dvoboju su pobede samo 6:5 za Francusku.
Zanimljivo je bilo posmatrati dvoboj jugoslovenskih i francuskih gim-nasta na lanjskim utakmicama za
0 nezvanično primijenim dužnostima
svetsko prvenstvo u Pragu. U okviru nezaboravnog, velicanstvenog X Sveslovenskog sleta mi smo stigli Francusku u broju medusobnih po-beda, ali samo za vrlo malu, jedva primetnu razliku: Jugoslavija je tre-ča sa 741.3 tačaka, a Francuska četvrta sa 740.133. Razlika je samo 1.166 tačke, petstoti deo zbro-ja! Jugoslavija je izjednačila pobe-de na 6:6, ali su obe vrste bile jed-noko dobre.
Vrlo zanimljiv rezultat sam dobio sa tačnom analizom uspeha najbolje šestorice iz francuske i jugosloven-ske vrste na lanjskim utakmicama u Piagu. Ako zbrojimo uspehe najbolje šestorice samo u slobodnim vež-bama, kao Ito če se takmičiti 1 3 maja u Parizu, onda nadmetanje naše šestorice (Pristov, Gregorka, Kujun-džič, Primožič, Vadnav i Forte) i najboljih šest Francuza (Benahim, Cacheux, Masset, Murray, Rollet i Solbach) daje ovu zanimljivu tabli-
i (samo !	slobodne vežbe	šestorice):
	Francuska	Jugoslavija
prosta	54.500	49.866
vratilo	53.966	54.566
razboj	50.833	48.233
krugovi	50.033	53.166
konj	50.900	52.100
preskok	50.900	51.200
Svega	311.133	309.133
Računajuči samo slobodne vežbe u olimpijskim granama bili su lani Fiancuzi bolji od naših! Trinaesta utčikmica uopšte, a prvi neposredni vežbački dvoboj Francuske i Jugoslavije, zbog svega ovog, vrlo je zanimljiv medunarodni vežbački doga-daj.
Zagreb Hrvoje Macanovič
Sokolska četa Reljevo gradi seoski put (Vidi članak na str. 4.)
(Nastavak)
Pretstavnici raspuštenih srpskih društava podneli su, 12 septembra 1913 g. (po novom), pretstavku Ze-maljskoj vladi, u kojoj su tražili da se sva srpska društva, koja su zbog iznimnih mera bila raspuštena, uspo-stave onako i s onim pravilima (bez ikakvih izmena), kakva su bila pre proglašenja iznimnili mera.
Povodom te pretstavke pozvala je vlada pretstavnike raspuštenih dru-štava na konferenciju, koja se odr-žala 11 (24) septembra, u Zemalj-skoj vladi. Predmet konferencije bio je »viječanje o načinu kako bi se postiglo jednolično tumačenje ustanova zakona o društvima i jednolično postupanje sa predloženim pravilima raspuštenih srpskih društava«.
Konferenciji su prisustvovali: »odjelni predstojnik« dr. Zurunič, kao pretsednik; a kao zastupnici vlade: vladin savetnik dr. Radimski, kotarski predstojnik I. razreda dr. Novat i kotarski predstojnik II. razreda Peters. Kao pretstavnici raspuštenih srpskih društava bili su : saborski poslanik dr. Vojislav Besa-rovič, gradski fizik dr. Milan Jojkič, muzejski bibliotekar dr. Vladimir Ćorovič i nadveterinar dr. Antonije B. Vukovič. Kao perovoda fungirao je vladin perovoda Miloš Ljesko-vac. Iz sačuvanog zapisnika konfe-
U vezi sa razlaganjem »O zvanič-no primijenim dužnostima« u br. 10 »Sokoiskog Glasnika«, cilj ovoga članka je upozoriti na dužnosti koje se ne primaju zvanično izborom uprave na skupštinama jedinica, več koje nastaju same po sebi, pripad-ništvom sokolskoj organizaciji. Jer čim se neko upisao u sokolsko društvo tim trenutkom primio je na sebe izvesne obaveze prema jedinici. Pojmljiva je pretpostavka da uprava svake jedinice svakog svog novog pripadnika, odmah pri upisu, upo-zorava na dužnosti, i ako to ne čini mnogo greši. Jer, ostavljajuči svoje nove pripadnike slučajnom prolazu i sudbini, ne može od njih ni zahtevati da oni vrše dužnosti koje im nisu dovoljno poznate.
Sam sokolski princip imperativno nalaže da u velikoj opsežnosti sokoiskog zadatka, smera i cilja šare du je bar u nečemu svaki prema svom dobrovoljnom opredeljenju, sposobnosti i ljubavi. Posla u sokolskim redovima ima za svakog i suviše, i niko nije izlišan i!i nepo-treban. I svi mi, sokolski pripadnici, vršeči sa ljubavlju sve svoje dužnosti, tek onda smemo zahtevati da rad vočstva i funkcionera naših jedinica bude kako treba, pa da ga objektivno i korisno kritikujemo. Inače nikako! — Ne radeči sami ništa ili malo, nemarno na to ni prava.
No bez daljeg razlaganja, da predemo konkretno na stvar. Počinje-mo od temelja, od samih vežbača, koji po samoj prirodi sokolskih temelja imaju najviše ovih nezvanično primljenih dužnosti. Te dužnosti, na koje treba da su ponosni, sasto-je se pre svega u redovnom, istraj-nom i svesnom vežbanju, t.j. da se pritom i zna, zašto se sokolski vež-ba Dalje su dužni da se u sve-mu i bez izvlačenja pokoravaju pro-pisima domačeg reda sokolane, u pogledu tačnosti, discipline, reda, čistoče, čuvanja sprava itd; te da se drže odredbi u vezi sa sokolskim unutarnjim i javnim priredbama, poselima, akademijama, vežbanjima, sletovima, utakmicama, povorkama, izletima, taborenjima itd. Pritom jć najvažnije da se svaki, kao sokolski disciplinovan i vaspitan vež-bač, brine pre svega za dužnosti svoje lične t.j. za sebe, no uvek u korisnom skladu sokolske zajedni-ce, požrtvovno i nesebično. I neka niko i nikada ne zaboravlja dubo-ku istinu: c!a naredivati ne možemo svi i da je uvek lakše slušati nego naredivati.
rencije jasno se vidi da su pretstavnici raspuštenih srpskih društava bili potpuno solidarni u pitanju uspo-stavljanja rada u ovim društvima. Radi ilustracije prilika, izneču u giavnim črtama tok ove konferencije.
Dr. Jojkič, koji je prvi dobio reč, izjavio je da smatra da su iznimne mere »jednostrano pogodile srpska društva«. Stoječi na tom stanovištu, pretstavnici raspuštenih srpskih dru-štava žele da se ta stvar sanira onako kako je to istaknuto u pretstavci koju su predali vladi, odmah iza u-kidanja iznimnih mera, tj. da se društva uspostave u ono stanje, u ko-jem su bila pre proglašenja iznimnih mera. Zemaljska vlada je stala na stanovište da se to ne može učiniti »kratkim putem«, nego da je potrebno da se društva ponovo osniva-ju sa malim izmenama pravila »formalne naravi«. Želeči da društva sto pre počnu da rade, pretstavnici raspuštenih društava su pristali na te male izmene pravila. Medutim, doc-nije su uvideli, da izmene koje vlada traži nisu neznatne, nego da su načelne prirode. Tako se, na pr., u pravilima »Pobratimstva« tražilo »da sc u društvu ukine srpska zastava«. Posle toga sastali su se pretstavnici raspuštenih društava i odlučili da traže uspostavljanje društava sa istim pravilima koja su postojala
Više raznih dužnosti imaju i vež-biiči u vezi sa poznavanjem sokolske ideologije i organizacije, te sa pokoravanjem propisima vočstva, nabavkom i nošenjem svečane odo-re, učestvovanjem na sokolskim priredbama svili vrsta, dolaskom u sokolane i upoznavanjem sa Strojevim vežbama, sa primanjem sokolskih li-stova itd. Od izvesnih dužnosti nisu poštedeni ni članovi utemeljači, do-brotvori i počasni, ukoliko ih još ima.
Od posebnog značaja su dužnosti sokolskih prednjaka koje su po svo-joj vaspitnoj opsežnosti i važnosti podvrgnute največoj odgovornosti.
—	Prednjači se ne biraju na godi-šnjim skupštinama, več su izabrani cd načelstva i sačinjavaju prednjač-ki zbor društva ili čete, odnosno iehničkog odbora župe i saveza. Njihova saradnja i dužnosti ne podležu eventualnim promenama uprava ni načelstava jedinice, več oni treba da primerom istrajnosti učvr-ste svoj položaj. Pritom treba imati u vidu da svesno vršenje ili zane-marivanje prednjačke dužnosti sud-bonosno utiče na celokupan život i radni opstanak sokolane.
Mnogostrane su i dužnosti članova prosvetnih odbora i otseka. Za podelu i uspešno vršenje ovih dužnosti brinu se u prvom redu pro-svetari, koji sa načelnicima za taj rad uglavnom i odgovaraju. Od na-ročitog značaja su prosvetne dužnosti prilikom duhovne pripreme pripadnika za sletove i za sve sokolske priredbe i svečanosti u javnosti kao i za samu javnost.
Ne od manje važnosti su i dužnosti članova svih drugih odbora i otseka po jedinicama, — narodno-odbranbenog, za rad na selu, za ga-danje, socijalnog, otseka za peto-ljetku, za gradnju domova, za štam-pu i drugih.
Konačno se redaju još nedogledne dužnosti svakog sokoiskog pripadnika bez izuzetka, a naročito u ši-renju i upoznavanju sokolstva, nje-govog bratstva i štampe sa narodom, u potpomaganju rada na selu, u iz-višivanju idejnog zadatka petoljet-ke, u omogučavanju i olakšanju rada na pojačanju opšte discipline, reda, svesti, istrajnosti, urednim plačanjem svili doprinosa, pridobijanjem novih pripadnika, jačanjem slabijih, i t.d.
Od svih ovih, redovnih i vanred-nih dužnosti, nije niko osloboden u sokolstvu, sem izuzetnih slučajeva a po odobrenju vočstva jedinice. No i o tome treba da se vodi ured-
pre raspuštanja. Saborski poslanici: Vojislav Šola, dr. Srškič i Pero Sto-k&novič intervenisali su u ovoj stvari коЛ Zemaljskog poglavara, koji itn je obečao »da če se ustanove društvenih pravila, koje su od važnosti po društva, ostaviti netaknu-te«. Medutim, stigao je odgovor Ze-maljske vlade na predložena pravila Srpske sokolske župe bosansko-hercegovačke, u kojem se tražilo da se u pravilima brisu ustanove o o-kružnim nadzornicima; zatim odgovor na predložena pravila sarajev-skog »Pobratimstva«, u kojem se piigovorilo instituciji kotarskih po-verenika i omladinskih otseka. O-vakvim postupcima bili su iznenade-ni i ogorčeni pretstavnici raspuštenih srpskih društava. Dr. Jojkič je pitao barona Kolasa i d-ra Zuru-nir.a za razjašnjenje o ovim postupcima. Tom prilikom došlo se na ide-ju da se sazove konferencija, »kojoj bi bila zadača da se tačno preciziraju slanovišta i pretstavnika raspuštenih srpskih društava i Zemaljske vlade, kao i da se uklone eventualni nesporazumi koji su u toj stvari nastali i s jedne i s druge strane«.
Posle d-ra Jojkiča dobio je reč dr. Besarovič. On je izjavio da je, pored obečanja koje mu je dala Zemaljska vlada da se inventari raspu-šlenih društava neče prodavati, ipak inventar »Srpskog sokola« u Foči »bud zašto prodan«. Buduči da je Zemaljska vlada vidirala pravila ra-.
na evidencija radi kontrole svih pripadnika jedinica.
Sve te mnogobrojne i raznovrsne, nezvanično ili poluzvanično primlje-ne dužnosti nisu od manjeg značaja od ovih koje vrše zvanični funkcio-neri uprava. Ukoliko bi se činile lakšim, utoliko su važnije, pošto tek one stvarno čine čvrsti slog onog najsitnijeg i najznačajnijeg unutar-njeg rada od čijeg savesnog i uspeš-nog vršenja je uglavnom ovisan i radni uspeh vočstva i napredak svake jedinice. Nemoguče je zamisliti u društvima i u četama usamljen, makar i najsavesniji rad uprava sa svim furlkcionerima, bez ove sitne, ali zato važne saradnje svakog po-jedinog pripadnika, bilo u sokola-nama, ili van njih, u javnosti. Jer tek od takve zajednice, skladno i realno slivenih i predano vršenih dužnosti, može se sa pravom oče-kivati željeni rezultat i kod jedinica
i	kod celine.
A da tako u svakom društvu i četi bude, to je stvar organizatorne umešnosti i podele rada, u kojoj treba dati svakom pripadniku ono što mu po njegovoj sklonosti i sposobnosti pripada, a da pritom niko ne bude dužnostima preoptere-čen. Ukratko rečeno, sa tim dužnostima treba svakoga postaviti na svoje mesto a da bude zbilja kori-stan i radan pripadnik velike sokolske porodice.
Celokupnu organizaciju i podelu pomenutoga rada dužne su da smi-šljeno, savesno, redovno izvrše i dosledno sprovode vočstva svih jedinica. Jedinica koja to ne ume učiniti
—	neče nikad, ni pored najbolje volje, postiči ono za čime teži i što njenom opstanku treba. -— Uzrok neka se ne traži kod drugih več kod sebe. Jer ovom isključivo našem, pojedinačno i zajednički vršenom u-nutarnjem radu, ništa spolja ne može i ne sme da smeta.
Miroslav Vojinović
Smotra u Sarajevu
2	maja o. g. održana je prva na-rodno-odbranbena smotra svega članstva Sokolsko? društva Sarajevo Matica.
Poziv za smotru imao je neočeki-van rezultat, pa je sala Sokoiskog doma bila prepuna članstva svih kategorija. Starešina društva, brat Dr. B. Vidovič, objasnio je u kratkim pote-zinia cilj smotre, na što je brat Dr. Milutin Gligič zamolio prisutne da se bt-v oklevanja odazivaju pozivima društva, koje če im upučivati radi odr-žavanja kratkih narodno-odbranbenih teftajeva, u cilju što bolje organiza-
spuštemh srpskih društava iza stu-panja na snagu zakona o društvima, ta pravila moraju i danas da odgovaraju ustanovama rečenog zakona, ako su odgovarala sve do pre pet meseci.
Kada je, na poziv, pretsednika ove konferencije, vladin savetnik dr. Radimski objasnio slučaj prodaje in-ventara »Srpskog sokola« u Foči, pretsednik je konstatovao »da u stvari prodaje inventara »Srpskog sokola« kotarski ured u Foči nije postupio na zakonskoj podloži«, i pridržao je pravo da u ovoj stvari preduzme dalje korake. Nadalje je pretsednik konferencije naglasio da jo Zemaljska vlada, još u prošlim godinama, previdela kod vidiranja pravila više stvari »koje nisu bile u skladu sa ustanovama zakona o dru-šlvima«. Te pogreške gledala je da ispravi prvom prilikom. Ta prilika desila joj se sada. Tražeči izmene u bivšim pravilima raspuštenih srpskih društava, Zemaljska vlada je htela da dovede u sklad odredbe tih pravila sa odredbama zakona o društvima. Iako Zemaljska vlada o-dobrava pravila, ipak ona podleže kontroli Ministarstva, koje, kao vrhovna nadzorna vlast, pregledava ta-koder pravila i eventualno stavlja Vladi prigovore.
Posle d-ra Vladimira Ćorovića, koji je zastupao mišljenje da je sada najnezgodniji momenat da se traže promene u pravilima raspuštenih
Утакмнце нсупе Ужи-це иа Духове
Соколска жуиа Ужице одржаће на први дан Духова II жупске утакми це у Вишеграду. Ове су утакмице обавезне за све одељке чланства, нараштаја и деце свију друштава сз четама.
У том циљу начелништво жупе издало посебну књижицу у којој је оштампана сва грађа за све одел>-ке одрећена за ове утакмице. Из о-ве књижице да се видети, да he ове друге жупске утакмице, бити лепа смотра соколског рада по друштви-ма и четама у жупи. Зато и влада велико занимање и сви се марљиво спремају са жељом да не буду по-следњи у братском такмичењу.
Соколане и вежбалишта у жупи су препуна. Све долази и све веЖ-ба. Браћа прескачу препоне, баца-ју гранату, скачу скок, удаљ. Сестре трче, сувају куглу и скачу. Млађи нараштајци се пењу, бацају лопти-цу и прескачу преко двојице. Му-шка и женска деца вешто извод*’ евоје различности, а сви се, пореД озбиљног вежбања, међусобно ripe-слишавају из познавања Соколства. Све је то доказ, да ће ове утакмиц^ дати јасну слику спремности наШ4 жупе, која ступа без застоја сокол-ским кораком напред.
По свршеним утакмицама, прире диће се жупски јаван наступ на ко-ме ће осим такмичара наступити и остали вежбачи и вежбачице свијУ одељака, са вежбама за слетове У Љубљани и на Сушаку, за које се чланство и нараштај ове жупе спре-ма да их у што већем броју посети.
Навече истога дана даваће се те-ловежбена академија, која ће бити богата у разноликости тешких те ловежбених састава, са којима по-једина братска друштва желе пока-зати своју способност.
Поред свега тог телесно-васпит-ног рада, тога ће дана доћи до јав-ног изражаја и наше соколско схва-тање у тешким временима садашњи це. Соколство жупе Ужице испољи-ће тада једнодушно своју непоколе-биву одлучност у питању независно-' сти слободне и јединствене Југо-славије ; и своју жарку љубав је-днако према триглавском горју, као и према црногорским голетима, ба-натској равници, или нашем мору.
Жиц.
cije pasivne odbrane od napada ne-prijatelja iz vazduha. Obavestio je da je 25 sokolskih prednjaka i prednja-čica sa uspehom položilo instruktor-ske ispite za ovaj poziv, i da se sada održavaju tečajevi po grupama.
društava, dobio je opet reč dr. Besarovič, koji je izneo da se institucija okružnih nadzornika, koja je predvidena pravilima Zupe, i stoji u uskoj vezi s njenim uspešnim radom, ne protivi zakonu o društvima. U pitanju pripravnika kod sokolskih društava, brat Besarovič je bio mišljenja »da je več i sa razloga popula-cione politike mnogo zgodnije da i mladež posvečuje veču njegu tjele-snom razvijanju«. Konačno je izjavio da bi mogao akceptirati sitnije promene koje se traže u pravilima »Srpskog sokola«, »kada ne bi sta-jao na načelnom stanovištu da treba da budu odobrena stara pravila razpuštenih srpskih društava bez iz-mjene«.
Na završetku konferencije je dr. Jojkič još jednom formulisao načelno stanovište pretstavnika raspuštenih srpskih društava: »da treba raspuštena društva uspostaviti bez i-kokovih promjena pravila, u isto stanje u kojem su bila prije iznimnoga stanja i da danas predstavnici raspuštenih srpskih društava ne mogu pristati ni na kakove promjene društvenih pravila«.
Konstatujuči »da bi se i ove ne-suglasice mogle zgodnijom stilizaci-jom ukloniti«, pretsednik dr. Zurunič je zaključio ovu konferenciju.
(Svršiče se) prof. Hajrudin Ćurić
Pregled istorije Srpskog Sokola u Sarajevu
Izbor najboljih vežbača SKJ za takmičenje sa Francuzima
Načelništvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije zamolilo je Sokolsko društvo Maribor Matica da Pripremi III izborne utakmice najbo-ljih vežbača za sastav odelenja iza-branih. U nedelju 7 maja održana je tako u Mariboru uzorna priredba, vanredne tehničke i vežbačke vrednosti, jedna od najlepših utakmica najtežeg i najlepšeg vežbanja što smo ih do sada videli u Jugoslaviji. Na prostranoj verandi iza Sokolsko-8a doma, održane su utakmice pred hiljadu gledalaca, sve samih sokolskih prednjaka i vežbača te odušev-Ijenih prijatelja našeg sokolstva. Irebalo je odrediti izmedu 12-pozva-nih vežbača, najbolju osmoricu za ugovorene medudržavne utakmice sa f rancuskom, 13 maja u Parizu, i sa ^oljskom, 19 maja u Varšavi. Težak, ali vrlo zanimljiv i uzbudljiv zada-tak, jer su takmičari pristupili ovom takmičenju vrlo dobro pripravljeni, borbeni i željni uspeha, a što je oso-bito važno: neverovatno izjednačeni u vrednosti. Sigurno je da nikada nismo imali tako izjednačenog odelenja!
HI izborne utakmice u Mariboru su potvrdile radosnu činjenicu da se skupina naših najboljih vežbača, marljivim i sustavnim nastojanjem saveznog Načelništva, a u poslednje Joba osobito staranjem brata Ivana Kovača, obnovila, pomladila i sve-strano pojačala. Opasno nazadovanje koje smo ustanovili od 1930 do 1936 godine sigurno je zaustavljeno. Samo što ta obnova nije nastala na u-žem području slovenačkih sokolskih župa, gde se pod vodstvom brata Dra Viktora Murnika visoko razvilo tak-mičarsko vežbanje, nego se iz tog rasadnika proširila na celu Jugosla-viju, a naročito na nekoliko istočnih, severnih, južnih i zapadnih sokolskih središta.
Treči stručni učinak, koji smo u-stanovili s ovim utakmicama je stilska i telesna promena našeg' takmi-tarskog vežbanja. Nekoliko vanredno elegantnih, skladnih, elastičhih i rit-mičkih vežbača, lakih, žilavih i povezanih kretanja, stvara sliku lepote
*	skladnosti celog odelenja sa onim zamahom lakog i skladnog vežbanja, koje se danas najbolje ocenjuje i najviše traži na medunarodnim utakmicama. Za one koji znadu, kako smo baš mi, u jednom razdoblju teškoča prilično zaostajali u tim svojstvima, ovaj napredak je mnogo vredan.
Na utakmicu u Mariboru pozvano je bilo dvanaest najboljih vežbača sa ranijih utakmica u Ljubljani, Zemunu i Zagrebu. Dvanaest vežbača iz sedam gradova i još više različitih sokolskih društava najbolje dokazuju rasprostranjenost vrhunskog vežbanja.
Utakmicu su sudili brača Ivan Kovač, Leo Štukelj, Edvard Antosiević i Hrvoje Macanović, po novom olim-
pijskom takmičarskom redu 1940, sa utakmice u Helsinkiu. Svaku vežbu overavaju četiri suca, svaki za sebe, bez dogovora, a posebni zapisničar zabeleži najvišu i najnižu ocenu, ko-je ne utiču na pravu ocenu vežbe. Izmedu dveju ocena ostalih sudaca računa srednju. Ovaj novi način računanja treba da onemoguči svako pre-terano pomaganje od strane sudaca. Bilo »za« svoga, bilo »protiv« opasnog takmaca. I na ovim utakmicama u Mariboru brzo su se videle mnoge prednosti i lakoča novog načina. Takmičari su nastupali po veličini ali tako da je u prvoj gra-ni počeo broj 1, na drugoj broj 3, tiečoj broj 5, itd. Izbegli smo tako da stalno isti vežbač započne vežbanje na novoj spravi, što dakako nije povoljno. Takmičilo se po dogovo-renom redu za dvoboj sa Francu-skom i Poljskom: na šest olimpijskih grana samo slobodna vežba. Ve-žba mora biti olimpijske teškoče. Redosled takmičenja:	prosta	vežba,
vratilo (drog), razboj (bradlja), kru-govi, konj s hvataljkama i preskok konja uzduž. U poslednjem, samo u Pieskoku dozvoljeno je opetovanje, bolja ocena odlučuje.
Prosta vežba
Videli smo nekoliko originalnih, teških, po elementima i po kompoziciji vrlo raznovrsnih vežba. Uticaj berlinskih olimpijskih utakmica 1936 je velik — u dobrom smislu, isto tako i novosadskih utakmica SSS i me-dunarodnih za svetsko prvenstvo u Pragu 1936. Ocenjeni su:
1. Dimitrije Merzlikin (Beograd) 9.9 od 10 mogučih bodova, 2. Josip Primožič (Maribor) i Ing. Ivan Ivan-čevič (Sombor) 9.5, 4. Josip Kujundžič (Subotica) 9.45, 5. Juraj Budja (Beograd) 9.40,	6.	Norbert	Bela
(Beograd) 9.35,	7.	Miroslav	Forte
(Ljubljana) i Miloš Strgar (Beograd) po 9.30, 9. Konrad Grilec (Celje) 9.10,
10.	Janez Pristov (Jesenice) i Rade Mihočinovič (Beograd) po 9.05, a 12. Boris Gregorka (Ljubljana) sa samo 8.65 jer je več u prvoj trečini vežbe teško pao, udario se u ruku, i ma-kar ovako oslabljen, završio ne samo vežbu ,nego i celo takmičenje bez preskoka.
Vratilo (drog)
Za razliku od razboja i konja s hvataljkama, gde napredujemo mnogo teže i polaganije, na vratilu imamo več sada vanrednih vežbača. Ocenjeni su:
1. Merzlikin sa 9.7 od 10 mogučih, 2. Primožič i Pristov sa 9.6, 4. Grilec sa 9.55, 5. Forte 9.50, 6. Budja 9.45, 7. Kujundžič i Mihočinovič 9.40,
9.	Bela 9.20, 10. Gregorka 8.95 (i ovde, na završetku, u saltu zapeo za pritku), 11. Ing. Ivančevič 8.90, 12. Strgar 8.80.
Razboj (bradlja)
Na razboju, poprečno, naši vežbači nisu tako dobri kao na vratilu, i tu smo ih ocenili bolje, nego li bi zaslužili po medunarodnom merilu.. Na olimpijskim utakmicama videčemo mnogo težih i originalnijih sastava. To ne znači da je i nekoliko naših, sada u Mariboru, pokazalo majstor-ske vežbe. Ocenjeni su:
1. Merzlikin sa 9.7, 2. Forte 9.5, 3. Pristov 9.45, 4. Grilec i Kujundžič 9.4, 6. Budja 9.35, 7. Strgar 9.25, 8. Primožič 9.00, 9. Bela 8.95, 10. Mihočinovič 8.90, 11. Ing. Ivančevič 8.85 i 12. Gregorka 8.60.
Krugovi
Na krugovima još nemarno zameni-ka za nedostiživog Štukelja, ali je prosek vrlo dobar. Kada se odele-nje bude spremalo za olimpijske u-takmice ontla če vežbači izjednačiti rad iznad i ispod krugova u skladnu uravnoteženu celinu. Ocenjeni su ovako:
1. Budja 9.7, 2. Merzlikin 9.65, 3. Forte 9.55 4. Ing. Ivančevič i Strgar sa 9.50, 6. Grilec i Kujundžič 9.40, 8. Pristov 9.30, 9. Mihočinovič i Primoži; sa 9.20, 11. Gregorka 9.00 i 12. Bela 8.90.
Konj sa kvataljkama
Dok su do sada vežbači izvan Dravske banovine bili bolji od slovenačkih takmičara, na konju s hvataljkama su Slovenci još uvek najbo-Iji. Nekoliko naših najboljih morače u metanju na konju s hvataljkama da nadoknade opasne nedostatke. Ocenjeni su:
1.	Forte 9.7, 2. Pristov 9.55, 3. Gregorka i Grilec 9.25, 5. Merzlikin 9.20, 6 Budja 9.00, 7. Kujundžič 8.95, 8. Bela 8.85, 9. Primožič 8.65, 10. Ing. Ivančevič 8.60, 11. Strgar 8.50 i 12. Mihočinovič 8.30.
I ovde smo poprečno ocenili obil-nije nego li bismo na medunarodnoj utakmici.
Preskok konja uzduž.
Pre poslednje	vežbe	III	izborne u-
takmice	izgledalo je	da	se mnogo
neče moči promeniti poredak vežbača, jer su skoro svi naši takmičari jednako	vršni,	odlični	u	skoku. Svi
imaju skok največe težine 10, i sigurni su. Poredak najboljih je sledeči: Merzlikin 48.15, Forte 47.55, Pri. stov 46.95, Grilec 46.70, Budja i Kujundžič	46.60,	Primožič	45.95 itd.
Dok su prva dva mesta čvrsto zapo-
sednuta, za treče se bore četvorica u razmaku od 0.35, što jedan bolji skok lako »preskoči«. Medutim se baš tu desilo, u poslednjem uzbudlji-vom završetku takmičenja veliko iz-nenadenje. Jedan od najboljih skakača i pobednik II izbirnih utakmica u Zagrebu, Josip Kujundžič lepo je skočio sklonku, za 9.8, ali nije do-hvatio vrat ,nego dva zaseka bliže sedlu ,a to težinu skoka snizuje za cela dva boda. U opetovanju — isto! Kujundžič je izgubio dva boda i treče mesto. Velika ujednačenost takmičara izrazila se u dubokom nazadovanju jedinog neuspelog skakača.
Za skok su ocenjeni: 1. Mihočinovič 9.85, 2. Merzlikin 9.80, 3. Grilec 9,70, 4. Forte 9,65, 5. Bela 9.60 (u Zagrebu je i on izgubio dva boda na konju!), 6. Budja 9.50, 7. Ing. Ivančevič, Primožič i Pristov svi po 9.30,
10. Strgar 9.25, 11. Kujundžič 7.90, a Gregorka sa, na vratilu, ozledenom nogom nije mogao skakati.
Šesteroboj
Zbroj svih ocena daje konačnu o-cenu pojedinca. Izjednačeni i sigurni takmičari tu prestignu one, koji su izvršni na nekim spravama, ali zato manje vršni na onima koje im »ne idu«. Prva skupina petorice (sa sret-nijim Kujundžičem, šestorice) vežbača su vrlo izjednačeni, mladi, daroviti i doterani majstori velikih mogučno-sti i lepe medunarodne takmičarske budučnosti. Izvršna i jaka jezgra bu-dučeg olimpijskog odelenja. Ali ne mogu ni časa da se odmore, za njima dolazi još mlada, vrlo opasna skupina »budučih«, koja je več danas ušla u prvi red. Ona je garancija za napredak i kontinuitet. U še-steroboju postigli su:
1. Merzlikin (Beograd) 57.95, ili 96.50°/o, 2. Forte (Ljubljana) 57.20, ili 95.50u/o, 3. Budja (Beograd) i Grilec (Celje) sa 56.40 ili 93.80%, 5. Pristov (Jesenice) 56.25, ili 93.70°/o, 6. Primožič (Maribor) 55.25, ili 92.20"/o. Ova šestorica daju ocenu odelenja: od 360 mogučih bodova 339.45 ili visoki postotak 94.10, — 7. Bela (Beograd) 54.90, ili 91.50%, 8. Mihočinovič (Beograd) 54.70, ili 91.15%, 9. Ing. Ivančevič (Sombor) 54.65, ili 91.10%, 10. Strgar (Beograd) 54.60, ili 91.05'Vo,
11. Kujundžič (Subotica) 54.50, ili 90.90°/o. — Gregorka je na pet sprava dobio 44.45. Izmedu sedmoga i jeda-naestoga je razmak 0,40 bodal
Ako prispodobimo II sa III izbirnim utakmicama onda vidimo da su kod istih sudaca u mesec dana (u Zagrebu 8 aprila, u Mariboru 7 maja) naši izabrani takmičari napredovali ovako:
prvi u Zagrebu 55, u Mariboru 57.95, šesti u Zagrebu 52.30, u Mariboru 55.25, jedanaesti u Zagrebu 49.30, u Mariboru 54.50. Prva šestorica od 323.50 na 339.45.
Ove brojke najbolje pokazuju zamah napretka. Na tom putu moramo uporno nastaviti, sa potporom celo-kupnog Sokolstva, za Jugoslaviju i za medunarodnu slavu Slovenstva.
Hrvoje Macanovič (Zagreb)
*
Jugoslovenska sokolska reprezen-tacija pozvata je od strane Francu-ske gimnastičke reprezentacije, da posle meča u Parizu, dode u Nicu gde bi sa gimnastičarima sa juga Francuske priredili gimnastičku de-monstraciju prilikom jedne gala svečanosti, priredene u njihovu počast. Vočstvo sokolske gimnastičke vrste odgovorilo je Savezu francuskih gim-nastičara, da mu je žao što se ovom pozivu ne može odazvati, jer ima u programu medudržavne gimnastičke utakmice u Varšavi.
Велики успех Петрове Петолетке у жупи Тузла
Соколска Петрова Петолетка до-шла је у добар час, свесрдно је примљена од целокупног члан-ства. Она је дала морални потстрек соколском раду за клутурни напре-дак нашега народа.
Пре рата Соколство у Босни би-ло је жариште националне борбе за ослобођење и уједињење. После уједињења настала је празннина у соколском животу, али је покрет ширења сооклсгва на селу донео шири круг рада, много значајнији и обзиром на културни препород нашега села.
Марсељска трагедија, донела је тежак бол нашем родољубивом на-
Соколски дом у селу Српска Трапска, код Добоја
роду. У томе ненадокнадивом гу-битку и великом болу, народ је на-шао утеху оличену у Младом Кра-љу Петру Другом, за кога сва со-колска срца rope пламеном љубави и усхићењем до крајње пожртво-ваности. У томе срећном часу ро-дила се идеја о Соколској Петровој Петолетци, свесрдно прихваћена међу целокупним чланством. Пето-летница, омогућила је јединицама и појединцима, да своје жеље као заветне мисли испишу у заветнице и да их изврше за пет година као свој лични удео за јачање и кул-турни напредак нашега народа.
Програм петолетнице остварује се с највећим задовољством. У-права жупе у почетку рада сматра-ла је, да he бити задовољна ако се изврши пола предвиђеног програ-ма ,према пријављеним заветница-ма једпница и појединаца. Међутим установљено је, да je тај исти про-,рам у већини извршен и удвостру-чен, а сада се поново проширује и узима у рад. У већини случајева многе јединице, нарочито соколске чете, саме узимају иницијативу за програм рада, остварују га и тек на крају извештавају Управу жупе, да су урадили то и то. Такав је био случај са соколском четом у Гор-њем Скиповцу код Грачанице, која је основана пре годину дана. Чета је тражила од жупе планове сокол-ских домова у селу. Жупа им је no-слала и не слутећи да ће они поди-ћи дом. Ових дана добили смо из-вешгај од чете са сликом, да су по-дигли врло леп дом, без ичије по-моћи и знања. —
У ирошлој години особито је по-стигнут велики успех у соколском раду на селу. Тако на пример мно-ге чете заветовале су се, да ће по-дићи у селу зграде за народне шко-лс-, цркве, соколске домове, да ће основати аналфабетске, пољопри-вредне, домаћичке, пчеларске, за-дружне и соколске течајеве, да he подићи мостове ,бунаре, споменике изгинулим борцима у рату, да ће засадити стотине хиљада племени-тих воћака, иошумљавати голети, засадити паркове и све то симбо-лично назвати „Петров парк“ „Пе-трова шума“, „Петрово дрво“ н слично. Нарочито је покренута ак-
ција у заветниц&ла за оснивање
књижница и читаоница, народних универзитета, стрељачких, позори-шних, певачких, трезвењачких и других секција, за очување народ-них обичаја, сузбијање заразних болести, развијање гусларства; да ће изградити модерна ђубришта, подићи воћни расадник, тријерску станицу, водовод у селу, четне хам-баре, основаће нове чете, разне вр-сте задруга, одржаће наговоре, предавања, академије, забаве и раз-но друго.
Тако леп програм спроводи се већ у дело и према досадањим по-дацима до 6. септембра 1938 г. ус-lriex je завидан. Навешћемо један део извршених радова:
Соколска жупа Тузла броји 104 јединице и то 26 друштава и 78 ссколских чета. 43 јединице заве-товале су се да ће подићи сокол-ске домове од којих их је већ осам потпуно довршено и то у: Добоју, Беговхану, Сребрници, Олову, До-брњи, Брнику, доњим Жабарима и Орашју. У градњи се налази пет-наест домова и то у: Градачцу, О-џаку, Угљевику, Власеници, Зави-довићу, Зворнику, Бољанићу, Срп-ској Грапској, Врањаку, Црквини, Жарковини, Горњем Скиповцу, Бат-куши и Горњој Радњи. Већина од ових домова су под кровом и до-вршавају се. Осим тога ирикупља материјал и води акцију за град-н.у домова још двадесет јединица и то: Брчко, Дервента, Грачаница, Кладањ, Скугрић, Горња Турија, Богутово Село, Козлук, Брезово Поље, Буквик, Пожарница, Врући-ца, Горња Слатина, Горњи Жабари, Обудовац, Ражљево, Поребрице, Календеровац, Возућа и Пецка.
Соколска чета у Мишковцима са-градила је школу, а соколске чете Добрња и Брвник отвориле су у новим домовима народну школу. Досада је одржано 12 аналфабет-ских течајева, 5 домаћичких, осно-вано 8 стрељачких секција, разви-јене су 3 соколске заставе, засађе-но је 38.922 комада разних воћака, 200 домаћина засадило је „Краље-во дрво‘, засађена су 3 дрвореда поред пута и 1 „Петров Гај“. По-дигнуто је 5 воћних расадника, 5 мостова, 9 бунарева, 5 спомен че-сама, 2 хамбара и 1 споменик. Из-грађено је 134 ђубришта, уређена 52 врела пијаће воде и 5 путева из-грађено у селима. Одржано је 910 предавања, 13 екскурзија, 15 идеј-них школа, 1683 говора пред вр-стом. Повећан је број чланства у 48 јединица. Одржано је 12 пред-њачких и 5 пољопривредних теча-јева и 2 пољоиривредне изложбе. Основане су 3 воћарске и 1 сто-чарска задруга.
Безброј других заветница, једи-нице и појединци извршавају пу-ном паром. Нарочито се очекује у овој години још живља акција у раду. Тако ће Соколска жупа Ту-зла 6. септембра 1941 год. светла образа изићи са извршеним про-грамом заветовања Соколске Пе-трове Петолетке. Ст. Бојовић
»Dobro razvijena svest o jedinstvu naroda i vruća lju-bav prema otadžbini pretstavljaju sokolsku osnovu moralne pripreme za odbranu domovine. Bez dobre moralne spreme je uzaludna svaka materijalna priprema. Dobro naoružanje moralno slabe vojske pretvara se samo u bogat plen moralno jačeg protivnika. Oduvek je čovek bio glavni ele-menat borbe, a sredstva kojima se u toj borbi služio, bila su uvek ispod važnosti čoveka. Sredstva su mrtva i može da ih stavi u pokret samo čovek i njegov um. Zbog toga je volja za borbu važnija od svega ostalog. Ko nema volje za borbu, ne može nikada da bude pobednik.«
Jože Smertnik, starešina Sokol, župe Celje.
FERIJALNA PUTOVANJA SOKOL-SKOG NARAŠTAJA
Načelništvo Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije uputilo je svima sokolskim župama u zemlji upute za organizaciju naraštajskog ferijalnog putovanja. Ferijalnim putovanjima, tj. u dane školskog raspusta, putova-če grupe i pojedinci pripadnici sokol-skog naraštaja po celoj zemlji, da bi upoznali njene lepote, način života i običaje našega naroda. Organi-zirače se besplatna svratišta za sokolski naraštaj, a pri putovanju nara-štaj bi se imao da rukovodi specijal-nim priučnikom, kojega če uskoro izdati Savez, i u kome če biti sva uputstva i podaci. Do 20 maja o. g. trebaju sve sokolske jedinice, koje žele da organiziraju stvratišta sa sokolski naraštaj, da dostave podatke aSvezu, tako da bi se sokolski naraštaj več ovog leta mogao da koristi tim svratištima.
Kratke vesti iz našes Sokolstva
Sokolsko društvo Beograd Matica
svečano je proslavilo tradicionalnu svoju slavu, Sv. Dorda, u velikoj dvorani svoga doma Kralja Aleksandra. Domačin slave bio je brat Dušan Mi-hajlovič, član društvene uprave i viši činovnik Narodne banke. Slavi su prisustvovali izaslanici crkvenih, vojnih i državnih vlasti, zatim izaslanici nacionalnih udruženja, mnogi u-gledni gradani i mnogobrojno članstvo. Savez Sokola K. J. zastupao je zamenik starešine Milivoje Smiljanič. Starešina društva, general Andra Petrovič, održao je lep prigodan govor, a za domačina iduče slave pri-mio se brat Dr. Gradojevič, starešina beogradske župe.
*
Sokolsko društvo Varaždin održalo je 7 maja Društveni dan pripravnosti,
u jednom lepom gaju, kraj Drave, nedaleko Varaždina. Več rano ujutru hrlili su Sokoli sa svih strana na zboriste. Svrstavši se po kategorijama, pozdravili su Sokoli najpre društveni barjak, nakon čega je starešina župe, brat Belčič, izložio svrhu pokusnih mobilizacija Sokola i razne grane narodno-odbranbenog rada u Sokolstvu. Pojedine kategorije vež-bale su strojevne i proste vežbe, u kojima su učestvovali i pripadnici vojske. Deca su igrala razne igre, a članstvo i naraštaj takmičili su se u gadanju puškama. Vrlo uspeli sasta-nak završen je pevanjem pesme »Oj Sloveni!« i igranjem narodnih kola.
Društvo Varaždin je prikazalo ta-koder i sokolski film »Oj letni sivi Sokole«, koji je naišao na najbolji prijem kod čitavog članstva.
*
Sokolsko društvo Beograd I priredilo je, u sredu, 10 o. m., u pozo-rištu na Vračaru, vrlo uspelu akade-miju, koja je bila lepo posečena i na kojoj su sve tačke bile srdačno pozdravljene, od svih gledalaca.
*
Sokolska četa Dedina osvetila je nedavno svju zastavu i ujedno otkri-la spomenik Viteškom Kralju Ujedi-nitelju, te osvetila most preko reke Dedinca, što ga je podigla, u okviru Sokolske Petrove Petoletke. Sveča-nostima je prisustvovalo Sokolsko društvo iz Kruševca i Sokolska četa iz Stalača, razna kruševačka udruženja, te u ime Saveza SKJ. Dr. Milo-rad Dragič, u ime župe Kragujevac Mitoje Pavlovič, a u ime društva Kru. ševac, Stevan Nikolajevič. Sokolskoj zastavi je kumovao Dimitrije Zorič, koji je zastavu darovao i koji je o-držao lep govor o zadacima Sokolstva. Njemu je odgovorio starešina čete, Radoje Jovanovič, a govorili su i pretstavnici Saveza i župa. Svečanost je izazvala najbolji utisak u celom kraju.
*
Sednica Zbora načelnika i načelnica društva i četa Sokolske župe Novi
Sad, održače se 14 maja u 8 sati u Sokolskom domu u Novom Sadu, pa se pozivaju brača načelnici i sestre načelnice, da na ovaj zbor neizostav-no dodu.
*
Sokolska četa na koloniji Njegu-ševo kod Mola priredila je, 7 maja, vrlo lepu svečanost, kojom prilikom je osvečena novopodignuta školska zgrada i sokolski dom. Na svečanosti je u ime Saveza SKJ, uzeo učešča brat Kneževič, apelacioni sudija iz Novog Sada, koji je održao lep patriotski govor. Uveče je priredena vrlo uspela zabava, a svi gosti su bili oduševljeni uspesima sokolskog rada u Njegoševu.
•
Sokolska četa Radovlje, nedaleko Visokog, priredila je 30 aprila javni čas, prvi u ovoj godini na teritoriji sarajevske Župe. Čas je uspeo u svakom pogledu, prisustvovale su mu i obližnje sokolske čete, dok je u programu učestvovalo i matično društvo Visoko, sa vežbama naraštaja.
Uspeh ovog časa je dokaz neumor-nog i požrtvovanog rada ove Sokolske čete, kako na podizanju sela u
kulturno-ekonomskom, tako i nacio-nalno-vaspitnom pogledu.
*
Sokolska župa Celje je priredila nedavno, u velikoj dvorani Celjskoga Doma, oproštajno veče, posvečeno pukovniku Mihajloviču, koji je pre-mešten u Ljubljanu, a koji je u Celju stekao simpatije čitavog nacio-nalnog stanovništva, a naročito Sokolstva, u čijem krugu je najpreda-nije saradivao. Pukovnika Mihajlo-viča je, za vreme večere, najsrdačnije pozdravio starešina Župe, brat Smert-nik i starešina društva Celje, brat Hrašovec; našto je brat Mihajlovič odgovorio vrlo srdačnim patriotskim govorom.
*
Slovenački listovi beleže 80-godiš-njicu života Matije Čvrka, skromnog služitelja u Kočevju, koji se čitav život isticao kao svestan Slovenac i Jugosloven, zbog čega je u Austriji morao da strada. Starina Cvrčak je od rane mladosti bio tako revnostan Soko, da i sada, u 80 godini žvota, gotovo danomice dolazi u sokolanu i prati vežbe članstva, pa i sam sa njima vežba. Kada su mu kočevski Sokoli čestitali jubilej, darovao je iz svojih skromnih sredstava 600 dinara za sokolski dom; a društvo je od-lučilo da za taj novac izradi jedan prozor na domu, koji če se zvati »prozor sokolskog veterana M. Cvrč-ka«.
*
Gimnastičko društvo »Soko« u va-roši Kap Verde, u Africi, stoji več duže vremena u vezi sa sokolskom župom u Banja Luci, pa je od nje u više mahova tražilo tekstove i mu-ziku za razne sokolske vežbe. Pre nedelju dana je župa u Banja Luci ponovno primla telegram od Sokola u Kap Verde, da mu pošalje muzič-ke kompozicije vežbi za slet u Ljubljani, jer če sa tim vežbama nastupi-ti na javnom času u Africi i u En-gleskoj.
*
Sokolko društvo Morovič, srez Šid, priredilo je vrlo uspeli javni čas, na kome su uzela učešča i sokolska društva iz Sida, Adaševca, Berkasova i Jamine. Na veče je priredena svečana akademija, a prihod od ovih svečanosti je namenjen za zidanje sokolskog doma u Moroviču.
*
Sokolsko društvo Kastav ima po-
zorišni otsek, koji je nedavno, sa vrlo lepik uspehom, davao komediju „Narodni poslanik” od Nušiča. Na priredbi je učestvovalo i društvo „Graničar" iz sela Spinčiča, a dvorana je bila dupkom puna posetioca.
*
Sokolsko društvo Tijesno, župa Šibenik,je održalo tečaj za uvežbavanje piostih vežbi za god. 1939, od 25-1V do 2-V, sa svima kategorijama. Tečaj je održao brat V. Romac, pred-njak župski.
*
Sokolsko društvo Sisak produžilo je sa gradnjom svoga doma koju je otpočelo prošle godine. Radovi se izvode brzo, a namera je da se 6 sep-tembar ove godine proslavi u novome dt mu.
SUSRET ITALIJANSKIH I NEMAČ-KIH GIMNASTIČARA
Prošle nedelje došlo je do prvog takmičenja izmedu nemačkih i italijanskih gamnastičara u Milanu, pa italijanska i nemačka štampa piše, da je to takmičenje imalo naročit uspeh. Prisustvovalo je oko 7.000 gledalaca
i, ma da nisu zvanično davane ocene pokazalo se da su italijanski gim-nastičari postigli ogroman napredak, prema ranijem svom lošem stanju. Na osnovu toga uspeha, italijanski listovi pišu, da i u gimnastici Italijani treba da stupe u red prvih nacija u svetu, pa da zato treba osnivati u celoj zemlji gimnastička društva, i svim snagama podupirati telovežbu.
Jubilej br. A. Krejci
Sokolstvo društvo Ruše je čutilo prijetno dolžnost, da na svečan način proslavi 60.1etnico svojega priljubljenega staroste, Antona Krejči-
ja. Dvorana Sokolskega doma je bila vsa s cvetjem okrašena in polnoštevilno članstvo in naraščaj sta v slavnostnem razpoloženju pričakovala prihoda br. staroste. Br. Davorin Lesjak je br. Krejčiju v iskrenih besedah častital k jubileju, častital še bolj k bogati žetvi njegovega dela pri Sokolu, kakor tudi v javnem živ-
ljrnu. V imenu članstva mu poklanja krasni bronasti relief Nj. Vel. Kralja Petra II. v sokolskem kroju.
V imenu Mariborske Sokolske župe mu je častital br. Krajnc, župni pod-starosta, a br. Dr. Fornazarič je pri-
lii	sel pozdrav Sokola Maribor-Ma-tica.
Vsem se je vidno ginjen zahvalil br. Krejči. Povdaril je da ima mnogo častnih funkcij, vendar ne smatra nobene za tako častne in mu nobena m tako pri srcu, kot delo v vrstah Sokolstva. Društvo bo letos razvilo svoj prapor, ki ga bode znalo članstvo verno čuvati. V časih ko se o-mahljivci bojijo bodočnosti, stoji Ruško sokolstvo mirno in samozavestno na straži.
Pri proslavi je vneto sodeloval sokolski orkester, pod vodstvom br. Črnka.
Ko.
Seljaci soKOli grade puteve
Prošla je prva polovina zavetnog doba Sokolske Petrove Petoletke.
0 postignutim rezultatima na teritoriji sarajevske Zupe, pisao je nedavno »Sokolski Glasnik«.
Ovom prilikom donosimo još jedan primer konstruktivnog nacionalnoga rada Sokolstva na selu, koji zaista otkriva kolike se latentne moralne snage nalaze kod naših seljaka.
Sokolska četa Raljevo, nedaleko Sarajeva, se zavetovala u S.P.P. sa mnogo korisnih radova, medu koje spada i uredenje kolskog puta Relje-vo—Crnotina—Dobroševiči. Ovaj put iznosi oko 3 i po kilometara, dosada je bio potpuno neprohodan, medutim je za selo njegova važnost vrlo velika, jer je to jedan od glavnih pri-laza kojim deca toga kraja idu u školu.
Članovi Sokolske čete Reljevo, u želji da udovolje zavetnici SPP, od-lučili su da od te kozje staže izgra-de solidan kolski put, pa su za kratko vreme izgradili več oko 1.500 metara puta. Značajno je da su Sokoli iz Reljeva, osim radne snage, utrošili za to i oko 2.500 dinara vla-stitog gotovog novca. Jedan od bra-če, Crkvenjaš Mirko, da bi omogu-čio izgradnju puta, poklonio je zem-ljište u dužini oko 1.000 metara, da se preko njega preseče put, dok na pr. seoski knez nije hteo da ustupi, na žalost ni stotimi metara zemlji-šta u dužini, potrebnog za proseca-nje puta, nego je za svaki n;etar tražio da mu se plati po uobičajenoj ceni. To je razlika izmedu Sokola
1 čoveka bez sokolske svesti!
Marljivi radnici na ovome putu,
U počnst H. R. ŠtefaniKn
Prošlih dana proslavljena je uspo-mena na Iragičnu smrt velikog čeho-slovačkog rodoljuba i prvog čehoslo-vačkog đenerala, Milana Rastislava Stefanika, koji je pre 20 godina, vra-ćajući se u oslobođenu otadžbinu, tragično poginuo u avionskoj nesreči. Stefanik je bio takoder jedan od naj-zaslužnijih tvoraca Čehoslovačke republike i čehoslovačke nezavisnosti, odani saradnik Masarikov i gorljiv Sloven. Uvek je zastupao ideju sa* radnje i jedinstva Slovaka i Čeha i tvrdio je, da izvan te saradnje nema opstanka ni za jedne ni za druge.
Slovaci u Jugoslaviji komemorisali su iakođe u svom središtu, Bačkom Petrovcu, uspornenu na velikog suna-“ rodnjaka, a »Narodna Jednota« posvečuje mu tople članke. List sa bo-1 lom ističe razliku izmedu danasnjeg stanja Čeha i Slovaka i onoga pre 20 godina; i podvlači Štefanikove reči, da se »ne smemo deliti na Čehe i Slovake, več moramo imati isti cilj slobode i nezavisnosti!«
Štefanik je u svojoj delatnosti, za vreme rala, tesno saradivao i sa Jugoslovanskim odborom u inozemstvu, te sa srpskom vladom, pa je uvek pokazivao največu ljubav i razumevanje za naše nacionalne interese i tražio da Čehoslovaci i Jugosloveni, rame uz rame, rade na očuvanju svoje nacionalne slobode.
Verzije o NemačKoj i Rusiji
Mnogi strani listovi primečuju da u poslednje vreme nemačka štampa vrlo malo, ili zapravo ni malo ne napada Sovjetsku Rusiju, dok je na-protiv kampanja te štampe porasla u pravcu na Englesku i Francusku, a naročito na Poljsku. Bilo je u nekim novinama i vesti o torne, da je Berlin zapretio Japanu, ako Japan neče da pristupi vojnom savezu sa silama osovine, da če potražiti sporazum, pa čak i savez sa Sovjetskom Rusijom. Ma koliko da te vesti iz-gledaju fantastične, pod senzacionalnim naslovima se i dalje javljaju verzije o pokušajima za sovjetsko-ne-mački savez, pri čemu bi trebalo. da dode do deobe Poljske. A svakako da nije bez interesa da jedan od naj-važnijih nemačkih nacional-socijali-stičkih listova, »Volkischer Beobach-ter«, u jednom članku o Sovjetsko.) Rusiji, piše da je »iz Ruske revolucije, jednako kao i iz nacionalsocija-lističke i fašističke, mogao da nastane jedan zdrav pokret, da Lenjin i Staljin nisu bili zavedeni jevrejskim talasom. Ali — veli nemački list — možda če se taj pokret ipak ostva-riti jednoga dana.«
Beogradska »Politika« javlja tako-de iz Berlina, da se u tamošnjim izjavama poluzvaničnih krugova, kao i u komentarima listova, sve više govori o mogučnosti da bi u Rusiji mogao da nastupi preokret »na ruskoj nacionalno] osnovi« i da bi onda bili moguči bliži odnosi izmedu Nemačke i Rusije.
U vezi s time zanimljivo je i pisanje francuskog lista »Intrnsigeant«, koji tvrdi da je engleska diplomacija saznala da izmedu Berlina i Moške postoje zaista izvesni dodiri, te da »kao jedan od posrednika za te do-dire služi, niko drugi neko bivši šef čehoslovačke vojske, general Sirovi, koji je sa strane g. Hitlera tretiran sa svima obzirima, što ga ni malo ne preči, da bude u dobrim odnosima i sa Staljinom.«
Koliko je na ovoj fantastično.) vesti istine, teško je kazati, ali čudno, ničim neobjašnjivo držanje, što je g. Sirovi pokazao kroz poslednjih nekoliko meseci, a koje se nepravom opisuje u krivicu i čitavom, zaista ju-načkom češkom narodu, navodi javnost na najfantastičnije kombinacije, a vezi sa njegovim imenom.
sokoli čete Reljevo. rade neumorno svaki dan. Radi se složno, veselo, bratski i sokolski pa se nadamo da če ih u ovome poslu pomoči i nadležni, a pogotovo mesna opštinska uprava. (Vidi sliku na str. 2.)
Слет окружја Дрвар-ског у Кључу
Још приликом годишње жупск1: скупштине у Бањој Луци дрварско окружно начелство соколско закл>у-чило је да ове године приреди о кружну јавну вежбу са такмиче њем у Кључу. Поводом тога окруж-но начелништво одржало је ових дана састанак у Кључу, коме је по-ред осталих присуствовао жупски начелник, брат Жлува, и жупски пу-тујући предњак, брат Милош Волк, па је донесен детаљан програм ра да на слету. Други дан слетских све-чаности, 29 маја ове године, оба-виће се свечано отварање соколског дома у Кључу, који је ово младо друшгво после доста жртава поди-гло.
Од свога оснутка соколско окруж-је Дрвар редовно сваке године одр-жава јавне вежбе, које по организа-цији, одзиву вежбача и дисциплини чланства не отступају од жупских слегова. На овим слетовима, соколи Мркоњићеве Крајине увек су мани-фестовали дубоку љубав према Со-колству, свом Краљу и отаџбини. спремни да и животе положе на ол-тар отаџбине, кад год то буде тре-бало.
Данас, као икада, потребно је да ми соколи покажемо читавом свету, да знамо шта хоћемо и да су наши појмови чисти, а пут исправан.
Пошто је ове године слет у Кљу-чу спојен са отварањем дома у Кљу-чу, и пошто је братско друштво Кључ својим досадањим радом n бројним учестовањем на јавним ве-жбама суседних друштава заслужи ло многобројну посету, ми се на-дамо да he сва братска суседна дру-штва узети што бројнијег учешћа у овом слављу.
За окружни слет у Кључу „Ши-пад*' је дао на својим железницама специјалне повластице, тако да ће и најсиромашнијем члану бити мо-rvhaH долазак на слет.
М. П.
ZRINJSKO - FRANKOPANSKE AKADEMIJE
Različita sokolska društva u Jugoslaviji priredila su, kao i svake godine, svečane akademije na uspome-nu narodnih mučenika, Petra Zrinj-skoga i Krste Frankopana. Od dru-štava koja su nam poslala izveštaj o tim priredbama, beležimo Sokolsko društvo u Betini. či.ia akademija je imala vrlo bogat program, a poseta je bila vrlo dobra; zatim društvo u Konjiču, u kome je prosvetar, Sefik Bešlagič, održao lepo predavanje o Zrinskom i Frankopanu, kod čega je učestvovao i tamburaški zbor, te se prikazivao jedan pozorišni komad, — itd. Spominjemo još da su Zrinsko-frankopanske akademije priredila i sokolska društva u Banjoj Luci, Varaždinu, Zenici itd.
¥
Sarajevski Sokoli su naročito svečano proslavili uspornenu na muče-ničku smrt Petra Zrinjskog i Krste Frankopana. Održana je svečana sednica u Sokolskom domu pred pu-nom salom slušalaca na kojoj je brat Loza, održao vrlo uspelo predavanje. Istog dana u svečanoj sali Sokolskog društva Sarajevo Matica, održana je i oinladinska telovežbena akademija, koju je pozdravnim govorom otvorio naraštajac, brat Faj-gelj Aleksandar. Program, sestavljen od deset biranih telovežbenih sa-stava izveden je na opšte zadovolj-
stvo, i naročito telovežbena tačka »Preporod«, od br. Nahlika.
Svečana sala monumentalnog doma Matice bila je dupke puna omladine.
Соколско друштво Шид има
увежбан мушки певачки збор од 26 чланова који, као пе-вачка секци.ја, вредно ради. Потребан је хоровођа-учитељ.
Соколе, учитеље основних или грађанских школа, који и-мају способност и вољу за хо-ровођу, молимо да се јаве дру-штву Шид, ради договора и осталих услова.
God. X — broj 19
SOKOLSK1 GLASNIK
Strana 5
Čitajući novine..
Dopao nam je ruku list »Grada-1 n i n«, broj od 7 ovog meseca, ko ji iziazi ii Požarevcu, sa oznakom »ne-zavisan organ«, pa smo počeli sa zanimanjem da ga čitamo, da vidimo khkve nacionalne, političke, kulturne i ekonomske brige brine naša rodo-Ijvbiva unutrašnjost i kako ta unu-trašnjost gleda na probleme naše Političke sadašnjosti. I nije nam krivo s{o smo lo učinili jer smo naišli na v'lo zanimljivu pojavu.
Tako je n.pr. uvodni članak poža-revačkog »Gradanina» posvečen »N e-m a č ko - j u goslovenskoj s a-r a c/ n j i« i sav je ispunjen podacima
0	srdačnim i nadasve prijateljskim vedama Nemačke prema nama. U tom Pogledu, požarevački »Gradanin« pi-■^e n.pr. ovako:
»Dobrom toku berlinske posete' odgovara i držanje nemačke štam-pe, koja u svojim komentarima o-tvoreno priznaje konstruktivnu vrednost politike osovine. preko ■Jugoslavije, i konstatuje, da pose-ta jugoslovenskog ministra spolj-nih poslova glavnom gradu Rajha, jednako kao i nedavna poseta Italiji, jasno pokazuje, da Jugoslavija u časovima velikih odluka ne Pozna/e nikakvo kolebanje i da sasvim odbacuje politiku na dve stolice, kakva se još i danas može nači na .lugoistoku«.
Mis/i li požarevački »Gradanin« da ■tirne optuži Rumuniju, ili neku dru-driavu na jugoistoku, z bog dvolične politike prema Nemačkoj, to лат nije jasno. Ali požarevački r a d a n i n« nastavlja i dalje:
»O glavnom cilju jugoslovensko. nemačke saradnje več duže vremena postoje sasvim određene pre-dodžbe, naime stabilizovati mir u Podunavlju. lž obostranih službenih izjava, prilikom berlinske posete, proizlazi u ostalom sasvim jasno, da če Jugoslavija ubuduče još više nego do sada stajati na strani obeju sila osovine, da bi u uskoj saradnji s njima poradila na konsolidovanju i smirivanju jugoi-stočnog evropskog prostora.«
Medutm, to nije sve. Odmah posle tog uvodnog članka, nalazi se i drugi opsežni članak (jedini u tom broju, sem lokalnih vesti), koji je takoder posvečen Nemačkoj i koji nalazi, d'a za požarevačkii javnost nema danas stvari od večeg interesa, nego li je da na dva stupca prenese jedno saop-štenje »Deutsche diplomati-s c h e K o r r e s p o n d e n z«, o torne kako je Amerika falsifikovala neke dokumente, da time okleveta Ne-.mačku; te da »krivotvorenje pret-stavlja jedino sredstvo kada se radi o oštečivanju ugleda i interesa Nemačke«, /— pa da sama redakcija pošto-vanog »Gradanina« to saopštenje poprati komentarom, kojim se optužu-Je prezident Ruzvelt, da se u borbi Protiv Nemačke služi lažnom kampa-njom.
Kao što se vidi, neobično je zanim-4iva ova »visoka politika«, koja se vodi u redakciji poštovanog »Gradanina«, u Požarevcu.. .
*
Pročitali smo rezoluciju sa nedav-nog kongresa katoličke štampe u Zagrebu u kojoj se kaže, da episko-Pat treba da upozorava narod »na pogubne i protunarodne posledice ši~
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručnn rod
krasite cene za Izradu kllnaca I z n a C a k a.
renja moralno defektne štampe, koja je grobar naroda«.
Da takve štampe zaista ima,, sia-žemo se i mi, a u tom uverenju nas utvrduje i šibenički katolički list, »K at o I i k«, koji u članku o hrvat-skom katoličkom dnevniku, dakle konkretno o zagrebačkoj »H r v a t-s k o j straži«, piše od reči do reči:
»Katolicizam ne može biti zajedljiv ni tričav, najmanje strančarski, a klikaški da se ni ne spominje. Nije nikakva odlika znati se sva-dati sa svakim i u svako vrijeme, i to na način koji je odiozan ne samo protivnoj strani, nego i čo-vjeku najdublje krščanske izgradnje. Ako katolički dnevni list, o kome se govori, ne bude list širokih krščanskih pogleda, koji če svoj opstanak temeljiti na protiv-nom radu, a s protivnikom če postopati na način, da svak dobije dojam, kako je nama do istine, a ne do toga da se koga ponizi, on-da neka ga ne bude. Listo žučlji-vih polemika oduzimamo pravo na naziv »katolički«.
Jasno je, dakle, da šibenski »Katolik«, jednako kao i sarajevski »K a-toličk i t jed ni k«, koji je taj članak sa odobravanjem preneo, smatra-ju da i »jedini katolički dnevnik kod nas« spada u »moralno defektnu štam pu, koja je grobar naroda«, pa bi bilo zanimljivo znati, da li če se sa pozvane strane upozoravati i na njegove »pogubne i protunarodne posledice«. ..
Iz slovenskog sveta
JUGOSLOVENSKO-BUGARSKE
MANIFESTACIJE
Jugoslovensko-bugarska liga u Beogradu i Bugarsko-jugoslovensko u-druženje u Sofiji preduzele su inici-jativu da prirede izložbu bugarske savremene književnosti u Beocradu, te izložbu savremene jugoslovenske književnosti u Sofiji. Ove če se izložbe otvoriti istodobno i to verovat-no 11 jula o. g. Za vreme spomenutih izložbi održalo bi se u Beogradu i Sofiji nekoliko predavanja i drugih svečanih priredaba.
PRILIKE U ČEŠKO-MORAVSKOM PROTEKTORATU
Nedavno je novi pretsednik vlade češko - moravskog protektorata, general Elijaš, imao razgovor sa pret-sednikom Nemačke korespodencije, koji ga je pitao, kakav če uticaj ima-ti na javno mišljenje u Ceškoj propaganda, koju češki i slovački emigranti vrše iz inozemstva, putem, radia letaka, itd.; i kao če biti rešeno je-vrejsko pitanje u Ceškoj. G. Elijaš je odgovorio, da če se široki slojevi češ-koga naroda odvratiti od iluzija ta-kove emigrantske propagande, ako se saradnja sa institucijom protektorata bude razvijala na zadovoljstvo češko-ga naroda i ako životni nivo pučan-stva ostane na ranijem stepenu. U tom slučaju, ne treba se bojati nikakve emigrantske propagande. Sto se pak jevrejskog pitanja tiče, u pripremi je zakon o ukidanju jevrejskog uticaja na javni život.
Pored ostalih listova, koji su obu-stavljeni u poslednje vreme u Ceškoj i Moravskoj, a kojih ima oko 80, piestao je izlaziti i poznati praški napredni list, »Sobota«, koga je izdava. It preduzeča »Orbis«.
*
Praški »Venkov« javlja u broju od nedelje: »Javljaju nam o incidentima izmedu Nemaca i Ceha u raznim kra-jevima zemlje. U Južnoj Ceškoj je došlo do spora izmedu nekog Nemca i Ceha, koji se svršio opštom tučom. Više anonimnih letSka, čiji autori se traže, svedoči da se u Ceškoj i Moravskoj nalaze na poslu ljudi, koji hoče da izazovu incidente, što se više ne sme dogoditi.« — Dalje list javlja, da su zbog tih incidenata sestavljene naročite, česko-nemačke komisije. koje imaju da utvrde krivce.
Engleski listovi »Exchange Tele-graph« i »Daily Telegraph«, javljaju takode iz Praga o učestalim nemiri-
ma i demonstracijama u Cesko-mo-ravskom protektoratu. Naročito u praškim bioskopima dolazi svakog dana do demonstracija, kada se prikazu ju žurnali iz Nemačke. »Dailv Herald« doznaje da zbog toga pret-stoje izvesne lične promene u upravi protektorata, te da izgleda, da bi se i prezident Haha morao povuči. Neki francuski listovi pišu čak o tome, da bi imala da se ukine institucija protektorata, što praški listovi deman-tuju.
MAHiNE SVEČANOSTI U PRAGU
U nedelju su u Pragu obavljene velike svečanosti, — sahrana smrtnih ostataka velikog českog pesnika, K. H. Mahe, na groblju višehradskorn. Do sada je telo pesnika Mahe bilo pokopano na groblju u Litemeržici, ali kad je taj kraj, zajedno sa ostalim Sudetima, pripao Nemačkoj, smrtni ostaci pesnika Mahe bili su preneti u Prag i u nedelju su svečano sahranjeni.
Na svečanostima su učestvovali svi kulturni, politički i ostali pretstav-nici češkog naroda i ogromna masa gradanstva. Češki listovi ističu da več davno ni jedna manifestacija u Pragu nije privukla ceo narod oko sebe, kao ova. Održani su mnogi govori i svi govornici su istakli da če češki narod, pored svih prepreka i nevolja, ostati veran pesnikovom idealu, ljubavi za jezik, za zemlju i za nacionalnu slobodu. Kanonik Stašek je svoj govor završio zakletvom, da če svi poraditi na tome »da češki narod dovedu tamo. gde se nalazio u doba svoje veličine«. Prilikom svečanosti je čitav Prag bio iskičen narodnim zastavama, a listovi ističu, da je malo kada tih zastava u toli-kom broju bilo u Pragu, kao toga dana.
PRIVREDNI POLOŽAJ SLOVACKE
Ljubljanski »Slovenski narod« ob-javljuje dopis iz Bratislave, pod naslovom »Brige i teškoče Slovaka«, u kome se kaže, da u slovačkim širokim krugovima sve više preovladuje ubeđenje, da je pogrešna bila politika koja je išla za rušenjem Ceho-slovačke republike i da su u toj re-publici interesi i nezavisnost Slovaka bili daleko bolje zaštičeni, nego li u današnjoj, tobož nezavisnoj državi.
»Ziiricher Zeitung« objavljuje dopis iz Bratislave o privrednim pote-škočama Slovačke. U dopisu se kaže, da je privredno područje bivše Cehoslovačke republike bilo vrlo po-voljno za Slovačku, zbog razmene slovačkih agrarnih proizvoda sa češkim industrijskim proizvodima. Sada je medutim Slovačka izgubila industrijsko zalede, a devizna situacija je vrlo nepovoljna, tako da se uvoz morao sasvim ograničiti. Zbog svega toga postoji oskudica u sirovinama i u mnogim artiklima, pa je veliki broj fabrika morao da obustavi rad! a pijače u zapadnim zemljama su potpuno zatvorene. Monetarna situacija je takoder nejasna, pošto je po-kriče slovačke krune potpuno fiktivno, tako da, kao stvarno sredstvo plačanja, važi jedino nemačka marka.
Prema švajcarskim listovima javile su se poteškoče i u pitanju činovni-štva, pošto ne postoji dovoljan broj pouzdanog slovačkog osoblja, pa je slovačka vlada zaključila da zadrži češke činovnike, bar do godine 1942, u Slovačkoj. Dalje se javlja da su nedavno bratislavski Nemci održali veliki zbor, kojom prilikom su uče-snici počeli da kliču za priključenje Bratislave Nemačkoj. Tada je voda Nemaca, Karamsin, kazao: »Mislite li, da Voda ne bi bio priključio ovu zemlju Rajhu, da je to hteo? Voda hoče da ova država ostane i time je nama podelio novu ulogu. Mi čemo tu ostati, jer Voda tako hoče; a mi smo samo mali kotačiči.«
Sokolska četa Divoš, župa Beograd, je od crkvene opštine dobila plac za zidanje doma, na najlepšem mestu u selu. Sada je preduzela akciju da prikupi sredstva za zidanje, pa se na-da da če još ove godine početi ra-dom.
Zanimljivosti iz doma i sveta
U Vršcu je nedavno održana skup-stina Kulturbunda, na kojoj je go-vorio Gustav Halvaks, novinar iz Pančeva. U svom govoru je kazao da Nemci u Jugoslaviji uživaju izvesnu kulturnu autonomiju, ali da nju treba proširiti. »U školama, sa nemač-kim nastavnim jezikom, treba da vlada, ne samo nemački jezik, nego i nemački duh. Nemci treba da postave uslov, da se nemačka omladina u Jugoslaviji napaja duhom Singfrida i Fridriha Velikog. Svoje nacionalno i političko gledanje oni zasnivaju na cnom pogledu na svet, koga ispo-veda velika nemačka nacija.
*
1	»Sokolski Glasnik«,, kao i čitava naša javnost, pohvalio je pre izvesno vi eme zajednički stav svih slovenačkih studentskih udruženja u pitanju odbrane Jugoslavije,, kao i stvaranje za-jedničkog Akademskog narodnog bloka, u istom cilju. Ali se več sada stvar pokvarila i iz bloka su istu-pila 4 katolička udruženja, tobože zato što su ostala društva prekršila sporazum time, što su u ime Narodnog bloka izdavali letke itd. Medutim, ostala udruženja koja su u bloku udružena izjavljuju, da društva koja su istupila, čine samo polovinu katoličkih akademičara i da su svi navodi o razlozima istupanja neisti-niti, te da če Narodni blok, i bez tih društava, i dalje vršiti svoju uzvišenu dužnost.
*
»Slawonischer Volksbote«, glasilo slavonskih Nemaca, bavi se u svom poslednjem bro.iu vanjskom politikom Jugoslavije, za koju veli, da je na strani osi.
*
Nedavno je održan veliki zbor Nemaca u Brnu, o kome opširno piše »Volksdeutsche Zeitung«. Glavni govornik na zboru, Dr. Stratil-Sauer, je izjavio, izmedu ostalog: »Brno je bilo uvek nemačka varoš, pa bi bio največi nesmisao kada nebi ostalo i sada nemačka varoš, kada se nalazi u velikom nemačkom carstvu. A ako
EXPRES
BRIJANJE
bez sapuna bez vode bez četkice jeste ideal svakog sportaša!
na drugoj strani neko misli druga-čije, onda se teško vara.«
*
Švajcarski listovi tvrde, da je kod sporazuma u Milanu izmedu Nemačke
i	Italije, bilo u prvom redu govora o kolonijalnim zahtevima obeju država, a naročito Italije. Izgleda da su u Rimu stali na gledište, da je oživo-tvorenje italijanskog kolonijalnog plana moguče samo onda, ako Ne-mačka ostane dominantna sila u E-vropi i ako ona svojom snagom pot-puno okupira ostale velike sile. Zbog toga Italija pokazuje puno razume-VKiije za nemačke aspiracije na i-. stoku.
*
Nemački listovi pišu da se u Polj-skoj vodi svestrani bojkot protiv nemačke robe, a naročito da je orga-nizovan potpuni bojkot nemačkih listova. U poslednje vreme je organi-, zovan bojkot nemačkog piva. Dalje javljaju nemački listovi, da je više od 100 nemačkih porodica bilo uda-ljeno iz pograničnih krajeva, gde se nalaze poljska utvrdenja.
Dr. FR. KOLTERER, banjški le-kar u Rogaškoj Slatini, ordinira — kao svake sezone — u Štrosmajero-vom domu.
KOLONIJE I LOGOROVANJA NA MORU
U Novom Vinodolskom (Hrvatsko Primorje) imade mjesta za sokolske kolonije i sokolska logorovanja. Obratiti se Sokolskom društvu Novi Vinodolski
LEČILIŠNI HOTEL PALAČE
Med. Dr. Josip Avel ini HVAR
Hotel potpuno reno-viran sa tek. toplom i hladnom vodom u svim sobama, sobe sa kupati-lom, apartmani, društvene prostorije, sunčane terase, sjenoviti park, kursalon, vlastito tenis igralište, motorni čamac za izlete u Biševsku Špilju.
P E N S I O N Din. 60.— 100.-
ШШШ
I ti i tvoja sokolska jedinica nabavlja-ć e t e u buduće sve savremene t e 1 o v e-žbene sprave železne telovežbe-n e konstrukcije za letnja vežbališta po-trepštine za laku atle-tiku i ostale športo-ve najjevtinije u:
TVORNICI TELOVEŽBENIH SPRAVA SPORTSKIH POTREPŠT1NA I SMUČAKA
SPORTSKE TRGOVINE
„A L P I N A"
LJUBLJANA, T Y R Š E V A CESTA 7 ZAHTEVAJTE PONUDE!
Strana 6
SOKOLSKI GLASNIK
GOd. X — broj 18
Trgovina manufakturne
robe kod ..Zlatnoa jagnjeta
n
Brnnbouon i Kanačhi - Pančevo
MODERNA ŠTAMPARIJA, KNJIGOVEZNICA, IZRADA ŠTAMBILJA I PREGOVANIH ETIKETA
-HAPREDAK"
Prede: Brača Jovanovič PANČEVO, Telefon: 36-212
JEFTINOCA
Preporučuje svoje veliko stovarište kratke — galan terijske robe uz najjeftini je cene.
Posluga solidna i tačna
E. KALJF — PANČEVO
(S o k a i e)
NAJVEĆI IZBOR muške i ženske konfekcije načičete kod
HAJDUKOV ŽIVE
Trgovina kratke robe
PANČEVO malo sokače
ДИ!1
NAJELEGANTNIJU OBUĆU za dame, gospodu i decu dobičete kod
))
ŽARKA
malo sokače
((
Cene solidne, izrada brza i tačna ŽARKO BRADIĆ, obučar PANČEVO Vilzonova 2.
Антоновић a. д. - Панчево
ШТЕДИТЕ НОВАЦ АКО КУПИТЕ КВАЛИТАТИВНИ НАМЕШТАЈ УЗ ПОВОЉНЕ ЦЕНЕ БЕЗ ПОСРЕДНИКА ДНРЕКТНО СА НАШЕГ ФАБРИЧНОГ СТОВАРИШТА — ПАНЧЕВО СТАРЧЕВИЧКИ ПУТ БР. 106 ТЕЛ. 36124 КОЈЕ ЈЕ СНАБДЕВЕНО
НОВИМ МОДЕЛИМА РАЗНИХ СОБА У СТИЛСКОЈ И МОДЕРНОЈ ИЗРАДИ.
ЗГОДНА ВЕЗА СА ПАНЧЕВОМ АУТОБУСОМ ИЛИ МОТОРНИМ ВОЗОМ ЗА 25 МИНУТА.
ПРОЈЕКТЕ — НАЦРТЕ ЗА УНУТРАШЊА УРЕЂЕЊА — НАМЕШТАЈ КАО И СВА ОБАВЕШТЕЊА ДОБИЋЕТЕ У
НАШОЈ КАНЦЕЛАРИЈИ БЕОГРАД, КНЕЗА ПАВЛА 10 (МЕЗАНИН), ТЕЛЕФОН 22018.
Панчевачка Пучка Банка
Панчево • Осиоваиа 1869 год.
Акцијски капитал и резерве Дин. Централа :	ПАНЧЕВО. Телефони'
13,000.000.—.	36.028 и 36.029
Улози :	„стари”	Дин.	40,000.000.—.	Филијале	: Алибунар, Дебељача, Ја-
„нови” Дин. 20,000.000.—.	ша Томић, Ковин.
Чековни рачун код поштанске штед Београд 51.233. Телеграфска адреса:	ПУКБАНК.
Обавља сваковрсне банковне ПО'
слове, овлашћена за рад девизаУ® и валутама. Издаје сефове. Има ЈаВ' но стовариште у Панчеву.
Н. И. ВАЈФЕРТ
Пивара и фабрнка слада Д.Д.
П A Н Ч E В 0
Основана 1722 год.
Препоручује своје ПРВОКЛАСНО експорт (жута) и црна
ПИВА
Ш Pnpić i Brat
TRGOVINA MANUFAKTURNE I KRATKE ROBE KOD »JELENA«
PANČEVO
HOTEL BEOGRAD u Pančevu
PRILIKOM VAŠEG DOLASKA U PANČEVO NEMOJTE PROPUSTITI DA POSETITE ČUVENU POSLASTIČARNICU
KRIŽAN I DRUG
MITA PERIHftC POSL. PANČEVO
URAR, ZLATAR, OPTIČAR I MUZIKALIJE
PREPORUČUJE:
svoju čuvenu i dobru kujnu, sva domača piča, kao i udoban hotel po na,jsolidni,jim cenama.
SVAKO VEČE DANCING. Svira čuveni Radomir Miljkovič, kapelnik iz Beograda.
Za posetu moli BRAT VIKTOR RUŽIČKA,
KOLONIJALNA RADNJA NA MALO I VELIKO
SVETOZAR RISTIČ
PANČEVO
TRAŽITE CENOVNIK!
„HOHNER" harmonika
KNJIŽARA »PLANETA« PANČEVO
JOSIFA OFHERA SIN
PANČEVO Kolonijalna rad n ja na veliko, zasebno odelenje za farbe, razne kemikalije kao i razne vrsti voska, zejtina i papir a. Tel. 36-133 Telegram »Ofner« Pančevo.
hotelijer.
Sestre i bračo !
MARKUŠ D A J Č
veletrgovina koža PANČEVO
STAKLARSKA RADNJA
PANČEVO
Kad god dodete u Pančevo ne zaboravite, da pregledate moje bogato stovarište pomodne robe. — Posluga brza i tačna. Cene jeftine. Izbor veliki
Gaston Trevisan
galanterijska radnja PANČEVO (Korzo)
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovića 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić)
Beograd. Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 Beograd.
Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protić.