KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTiTU
Klasa 52 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4159
Franz Josef Gahlert, Bärenstein i Max Bretschneider, Plauen, Nemačka.
Automatska mašina za vez sa jednom iglom.
Prijava od 31. maria 1925.
Ovaj se pronalazak odnosi na jednu no-vu anlomatski pokreinu mašinu za vez sa jednom iglom.
Kod takvih poznalih, pomoču automata pokretnih mašina za vez sa jednom iglom materija se dovodi ili električno ili putem mehanizma poluga sa modela ili kotura. Ove sprave imaju pak tu nezgodu, što se mogu vesti samo tesni modeli (musire). Predlagano je več da se okvir za materiju pomera Jacqard-ovim automaton!, ali ni ovi nisu mogli dati podesnu konstrukciju za dobijanje velikih brcjeva obrta koji su svojstveni mašini za vez sa jednom iglom.
Novina ovog pronalaska sastoji se u torne, što se okvir za materiju (štof, platno i t. d.) pokreče podesnim Jacqard-ovim automaton!, kod koga se za razliku od po-znatih automata koji rade sa platinama, kretanje konstantne veličine samim šabio-nom prenosi na diferencijaine mehanizme, koji su poredani u odnosu 1:3, koji pak kretanje promenijive veličine daju kao al-gebarski zb:r, koje se kretanje onda naro-čitim mehanizmom sabira u veličinu za o-dredbu boda, pri čem se šablonom koope-rišuči parovi igala platina deluju na dife-rencijalni mehanizam i kretanje stalne veličine prenose na taj mehanizam. Ovo se vrši u jednom ili u drugom pravcu ili se u nultom položaju isti zaustavljaju, tako da se veza kretanja izmedu igala platina i di-ferencijalnih mehanizma nikad ne kida pri promeni veličine boda.
Time se postiže brzi hod kod ovog automata za vez što je osobina mašine za vez sa jednom iglom.
Važi od 1. decembra 1925.
Zatim je cilj ovog pronalaska automatska vodica okvira podešene, — koja pomoču jednog naročitog ugaonika, koji se u kosim vodilima zupčastih poluga, koje prenose obe kretne komponente, kreču i nose okvir da bez pomočnog mehanizma obe kretne komponente prenosi neposredno na okvir da bi se dobio brži tempo mašine.
Na načrtu je predmet pronalaska pokazan u više primera izvodenja.
Sl. 1, pokazuje brojač sa naročitim mehanizmom platina.
Sl. 2, spojnu napravu.
Sl. 3, glavno vratilo u glavi mašine sa ekscentrima,
Sl. 2a mehanizam platina u izgledu sa strane,
Sl. 3a mehanizam platina u izgledu ozgo,
Sl. 4, prenosnu napravu karata za uzorke,
Sl. 5 i 6, celinu automata za vez u izgledu spreda i sa strane,
Sl. 7 i 8, automatski pogon okvira za vez.
Sl. 9, pogon okvira za spojne mašine za vez sa jednom iglom,
Sl. 10 i 11, utvrdivanje okvira.
U ploči 1 (sl. 1) automata za vez leže vertikalno na osu 8 pojedini parovi platina 2, 3 u žljebovima 4. 5 tako da se mogu pomerati Jacqard-ove igle 6. 7 platina leže ili jedna pored druge, ili koso jedna preko druge, prema rasporedu reda rupa na nosaču uzorka. Platine 2 odnosno 3 imaju krive žljebove 9 odnosno 10 i to tako, da žljeb 9 jedne platine ide na gore a žljeb 10 su-sedne platine ide na dole. U ove žljebove ulazi po jedan šip 11, 12, 13, 14, poluga
Din. 60.
15,	16, 17, 18, 19—20, koji se siobodno obrču na osovini 8. Poluge, koje pripada-ju paru platina 2, 3 načinjene su kao lak-taske poluge 16—17 odnosno 19 -20, čiji drugi krači služe kao nosači za planetne zupčanike. Pokrelne poluge susednih paro-va platina izradene su kao proste poluge 15 odnosno 18, koje nose zupce 48 odnosno 48’ (sl. 2). Prema tome su na osovini 8 na red postavljene poluge naizmeni-čno ugaone i proste poluge. Od svakog para platina može samo jedna dejslvovati.
Pojedine platine svakog para dele se u krivim žljebovima u dva dela i to u jedan gornji i jedan donji, pri čem su ti delovi na svojim prednjim, osovini 8 okrenutoj siranama, tako izradeni, da kod platine 2 donji deo 22 zaostaje a gornji 21 ispada. Kod suprotne platine 3 istog para izrada je obrnuta. Prednje ivice donjeg dela 23 strči a prednja gornjeg dela 24 zaostaje. Ovde su prednje ivice skračenih delova 22 odnosno 24 svakog para načinjeni lučno tako da pri kre-tanjii šipova 11, 12, 13, 14 poluga 15, 16 17, 18—19—20 jednom plaiinom, skračena ivica 22 odnosno 24 suprolne platine dej-sivuje za ovu kao kočnica.
Na osovini 8 (sl. 1) poredane su siobodno - obrtne dalje dve serije diferencijal-nih mehanizama 25, 26, 27, 28 odnosno 25’, 26’, 27’, 28’, koje su poredane u odnosu 1:3. Na točkovima 25, 26 velike serije valja se par planetnih zupčanika 27, 28. Ovaj par vezan je čvrsto medu sobom delom 29 koji se siobodno obrče na vrati-lu 30; koje je utvrdenu u kraku 17 gore pomenutih poluga 16	17. Tako isto sio-
bodno obrtni zupčanici 25’, 26’ manje serije hvataju se sa parom planetnih točkova 27’, 28’ koji su vezani glavčinom 29’, koja tako isto tako siobodno leži na vratilu 30’, koje nosi krak poluge 19.
Sa zupcima prvih zupčanika 25 odnosno 25’ hvalaju se spojni zupci 48, 48’ (sl. 2), da bi se plus odnosno minus ili nulta pomeranja prenosila sa platina na zupčanike 25, 25’ pomoču poluga 15, 18. Za tu su svrhu zupčanici velike i male serije blizu jedan pored druge postavljeni, da bi se nezavisni zupci mogli zajedničkom po-lugom 45 dovodih u hvatanje.
Hvatanje spojnih zubaca, kao i kretanje nosača 82, koje je potrebno za pomeranje okvira i u opšte ceo pogon automata vrši se neposredno od glavnog vratila 51, koje leži u glavi 52 (si. 3 i 6).
Za tu svrhu postavljen je čvrsto na vratilu 51 kotur 53 sa svojom glavčinom 54. Na ovoj čaurastoj glavčini 54 leži siobodno okretan, medu sobom vezan par 55, 56 ekscentara. Glavni ekscentar 55 može se pomoču rederirajučeg klina 57 na koturu
53 rukom slezaii. Osim toga je glavni eks-ceniar osiguran zapinjačom 69 od vračanja i za tu svrhu ima na spoljnom obimu zupce 59, u koje ulazi zapinjača 69. U obim ekscentra 55 ulazi dvokraka poluga 62, 63 koje se kreče oko vratila. Na klin 65 dej-stvuje poluga 66. Ova poluga (sl. 4) člankasto je utvrdena za prednji odbojnih E 76 E, koji je utvrden na obim po-lugama 67, 67’ okvira. Poslednje poluge leže u nepokretnim ležištima 74, 74’ odnosno 75, 75’ ploče 1 a vertikalno na o-sovinu 8. Na kraju tih poluga leže dve vodne ploče 78, 79, koje imäju redove ru-pa za igle platina. Jedna od tih ploča je (spoljna) utvrdena na kliznim polagoma 67, 67’, a unutarnja se može klizati, pošto se potiskuje o šablon 82 pomoču opruga 89, 89’.
Sa glavnim ekscentrom čvrslo vezani mali ekscentar 56 (sl. 3) ima krivolinijsku putanju 50, u koju ulazi poluga 45’ posred-stvom valjka 68. Poluga 45 ima na slobo-dnom kraju sa obe strane, dva vodiča 46, 46’ (sl. 2), koja ulazi u proreze 47, 47’ spojnih zubaca 48, 48’. Zupci klize u vodicama 49, 49’, koje su postavljene na polugama 15 odnosno 18 racionalno prema osi zupčanika 25 25’. Organi 46, 46’ poluge 45 konstruisani su tako, da su tanji u srednjem delu nego na krajevima, tako da prorezi 47, 47’ mo-raju imati dovoljno prostora da naleže i unutarnja strana vodila pri uključivanju i spoljna strana pri isključivanju za vreme klizarja. Zupci 48, 48’ imaju specijalan oblik zubaca, koji potpuno odgovara zubcima točkova 25, 25’ da bi se izbegao mršav hod t.j. klimatanje pri prenosu kretanja.
Pošto se vreme isiezanja zubaca 48, 48’ poklapa sa vremenom uključivanja uzorka 82, predviden je kratak krak 70 na poluzi 45 (sl. 3), za koju je vezana poluga 70’, koja drugim zglobom pokreče polugu (lak-tastu) 71, 72 (sl. 3 i 4). Horizontalan krak 72 je onda načinjen viljuškasto i okreče se oko ose 73. Na ovom viljuškastom krak 72, 72’ vezan je okvir 84, koji se na dole završava u vodilo 85, koje se kreče u pro-rezu 86’ klina 86, tako da se pri odvrtanju klina 86 okvir 84 može okrenuti u nazad oko šipa 83, da bi se uzorak pri izvlače-nju provlačio bez otpora izmedu ploča 78 79. Okvir 84 nosi oba klipa 87, 87’, koji se dizanju i spuštanju poluge 45’ u puta-nji 50 dižu i spuštaju pomoču poluga 70’, 70, 71, 72, 72’, u oba vertikalna proreza tako da se kretanjem istih vrši uvodenje šablona 82.
Pri kretanju poluge 45 učestvuje dalje i klin 44. Ovaj klin oslanja se o krak 44’, koji leži siobodno obrtljiv na osovini 40. Krak 44’ nosi drugi krak 42’. Na njemu je
utvrčten kočioni zubac 42, koji ulazi u žabce zupčanika 26, 26’ male i velike serije tako, da isti istovremeno celom svojom ši-rinom koči oba para zupčanika dok se prave bodovi. Osim loga ekscentar 56 ima kriva 43 (sl. 3), koja pokrece kalem 74’ na opraži 74, potiskivan oprugom. Ova polaga 74 kreče se slobodno oko osovine 40 i ima drugi krak 41’, koji nosi zubac 41, koji tako isto celom svojom dužinom ulazi u zupčanike 25, 25’ radi kočenja i finog podešavanja.
Radi veze velike i male serije, zupčanik 26 (sl. 1) velike serije, vezan je organom 31 čvrsto sa zupčanikom 32 specijalnog diferencijalnog mehanizma. Na zupčanika 26’ male serije postavljen je klin 36, koji nosi planetne zupčanike 33, 34 koji su me-Čtusobno čvrsto vezani a koji se slobodno obrca na klinu 36. Zatim je na osovini 8 postavljen krajni zupčanik 35, koji se slobodno obrče i vezuje sa zupčanicima 53 34, zupčanike 32, 55. Zupčanik 35 vezan je organom 37 čvrsto sa zupčanikom 58. Ovaj se hvata sa zupčastom polugom 39 koja prenosi kretanje na spravu za pome-ranje okvira.
Osovina C (sl. 5 i 6) nekrelno je postavljena i nosi slobodno obrtne brojače „a“ i „b“ za obe kretne komponente okvira (sl. 7), pri čem se oba brojača jedan pored dru-gog tako postavljeni, da njihovi zupčanici
38,	38’ leže na suprotnim stranama automata, tako da se sa obe strane hvataju sa paralelno postavljenim zupčastim polugama
39,	39’ i ove pomeraju ka kretnim kompo-nentima.
Za tu su svrhu zupčane poluge 39, 39’ načinjene kao vodne poluge 89, 89’, koje leže u ležišiima 91, 91’ odnosno 92, 92’, ploče 1, tako da se mogu uzduž pomera-
ii.	Uz obe ove poluge postavljena su kosa vodila, koja su načinjena kao valjkasta vodila, da bi se dobilo pomeranje bez trenja, Radi toga spoljna poiuga 89 ima vodice 93, 95’ a unutarnja 89’ vertikalna na prvim vodicama 94, 94’. Pri torn je pak nužno, da se bar jedan krak ugaonika 79 kreče po dvema tačkama, usled čega unutarnja poiuga 89’ ima još jedan naročiti krak 96, koji paralelno vodilu 94, 94’ nosi druge vlaknaste vodice 95, 95’, tako da se ugaonik 97, 98 kreče tako po vodicama da se krači krak 97 kreče po vodicama 93, 93’ a duži krak 98 po vodicama 94,94’ i 95,95’ unutarnje poluge 89’. Svi svi se valjci mogu pome-raii, tako da se eventualni prostori koji rdn-vo utiču na vez, mogu zavrtnjem 100 (sl. 8) podešsvajuči ih, uk'oniii. Drugi krak 98 vezan je pri kraju sa okvirom za vez prolazi koso kroz glavu mašine 52. Radi podešavanja vodice za okvir u početku veza, po-
luge 89, 89’ imaju na prednjim krajevima organe 99, 99’.
Za povezane mašine sa jednom iglom upotrebljava se paralelogramni mehanizam (sl. 9), pošto automat „a“ „b“ treba da kreče više okvira 90, 90’, 90”. Za tu svrhu je postavljen mehanizam poiuga, koji se sastoji iz dva poralelograma čije su strane 101, 102, 103 i 104 kao 104, 105, 106 (sl. 9) načinjene kao poluge, koje su klino-vima člankasto povezane i stranu 104 imaju zajedničku. Ovaj člankasti mehanizam stranama 105, 106 člankasto je vezan za oslonce 111, 112, koji su utvrdeni za plo-ču 1. Strana 101 nosi kruto vezane okvire 90’, 90 „za razne glave 52, 52’, 52“, mašine a na kraju je vezana sa ugaonikom 97, 98 lakode kruto.
Za jednoiglene mašine za vez sa više glava može se izabrati i raspored po sl. 7 i 8, gde se automat „a“ „b“ tako postavlja, da obe poluge 89, 89’ prolaze kroz ceiu mašinu i da svaka glava dobija kose vodice 93, 93’, 94, 94’ i 95, 95’ kao grdne, u kojima se kreče po jedan ugaonik 97 98, 97’	98’, 97“	98“, koji pomeraju okvi-
re 90, 90’, 90“.- Ovaj je raspored u sušilni jednak sa primerom izvodenja po sl. 7 i 8 te na načrtu nije ni pokazan.
Okvir 90 (sl. 10, 11) specialno se pome-ra na kraku 98 pomoču organa 115 a u-ivrduje se zavrtnjem 114. Organ 113 irna sa obe strane dva lučna organa 115, 115’ sa koncentrično oko centra rasporedenim san-kama 116, 116’, kroz koje prolaze zavrinji 117, 117’ radi utvrdivanja dodataka 118, 118’ na okviru.
Način rada ovog automata za vez je sledeči:
Na načrtu u sl. 4, pokazani nosač uzor-ka 82 nosi red rupa I za parne platine 2 (sl. H.) sa njihovim jacquard-ovim iglama 6 kao i drugi red otvora II za neparne platine 3 sa jacquard-ovim iglama 7. Cim se okviri 67, 67’ (sl. 4.) 76 pokrenu pomoču poiuga 66, 65 (sl. 3) kao kalem 62 pomoču ekscentra 55, pokreču se i na po-lugama 67, 67’ (sl. 4.) utvrdene ploče 78, 79 ka iglama 6, 7 (sl. 4). Ako puno mesto iz reda I naide na paran broj igala 6 onda se platina 2 pomera ka osovini 8, Onda se n. pr. šip 12 (sl. 1) poluge 16	17 krene u žljebu 9 oko osovine 8
na gore, tako da on pravi pozitivno kretanje. Istovremeno šip 12 klizi na više na kružnoj prednjoj ivici 24 platine 3 i ovu kcč, čime se i zaustavlja. Prema torne mora u neparnom redu postojati red rupa, kroz koje bi mogle prolaziti igle 7 ukoče-ne platine 5. Udari li nebušeno mesto neparnog reda II na neparan broj igli 7 onda se platina 3 pomera i šip 12 pome-
ra u žijebu 10 na dolje, tako da lad čine negativno kretanje i ovo prenosi na par zupčanika 27, 28. Pri tom šip 12 klizi na donjoj kružnoj zaokrugljenoj ivici 22 platine 2 i koči istu platina, pri čem igla 6 prolazi kroz odgovarajuče otvore parnoga reda I. Pri kretanju napred izabranih platina, ove nailaze na odbojnik 16, (sl. 4), koji platine pri vračanja okvira 67, 67’ povlači i odbojem o vrat 77 vrača u početni položaj. Cim su u oba reda I i II sivorene rape za figure ne pomera se ni jedna Jaoquard-ig!a. U ovom slučaju čep osiaje nekretan u početnom položaju izmedu ivi-ca 21 i 25, tako da se time dobija nulti položaj poluge za pomeranje.
Krive se pulanje u početku pokrivaju i na kraju idu jedna prema drugoj, i tako ulaze u krajnji položaj. U tim mrtvim tačkama, koje su horinzontalni položaji, vrši se izjednačenje malih pogrešnih pomeranja.
Skretanje poluga 15, 18 prenosi se na zupčanike 25, 25’ male i velike serije, kao podjednaka osnovna kretanja, i to u pozitivnem i negativnom pravcu. Prenos kretanja poluga 16	17 i 19 -20 na zupčanike
27—28 odnosno 27’, 28’. Prenos kretanja poluga na zupčanike 25, 25’ vrše se zupča-nicima 48, 48’.
Ako pri pomeranju platine jedna od poluga 16 ili 18 skrene, onda se to kretanje prenosi zupcima 48 odnosno 48’ na zupčanike 25, 25’. Ako pak iad poluge 16 -17 odnosno 19	20 stanu u mrtvim tačkama
onda se kretanje zupčanika 25, 25’ pomo-ču zupčanika 27, 28, 27’, 28’ prenosi na zupčanike 26, 26’, koji onda obrtanje zup-čanikom 32 prenose na zupčanike 33, 34. Kako se pak ovi zupčanici obrču na točku 26’, to se ova kretanja sumiraju na kraj-njem zupčaniku 35 kao suma ili razlika, i odavde se kao kretna komponenta preko zupčanika 38 prenose na zupčastu polugu 39.
Ako istovremeno skreču i poluge 16—17 odnosno 19—20, onda se kreču i zupčanici 27, 28 odnosno 27’, 28’ u jednom ili drugem pravcu i valjaju se po zupčanicima 25 26 odnosno 25’, 26’ brojača, tako da se i-zaziva naknadno kretanje u brojaču, koje se tako isto točkovima 32, 33, 34, 35 prenosi kao razlika ili zbir na pogoni točak 38 i odavde kao kretna komponenta na pogonu zupčastu polugu 39 okvira.
Odgovarajučim postavljanjem zupčanika 25, 26 odnosno 25’, 26’ po veličini 1: 3 vrše se onoliko delimičnih^ kretanja koliko daju veličine od 1 do 4. Cim se ove vrednosti, pozitivne i negativne, svake serije sa-beru mahanizmom 32, 33, 34, 35, u odnosu 1:9, dobija se time svaka veličina iz arit-metičnog reda od 1 do 40. Ako se želi
postiči još veči broj jedinica, potrebno je, u obema serijama odnosno samo u velikoj seriji isključiti još mehanizme koji se redaju po geometrijskem redu 1:3:9. Prekretna sprava, koja je potrebna i kod drugih automata za vez koji rade serijama, ovde poipuno odpada. Ovo uredenje može se korisno upotrebifi kod velikih automata za mašine sa više igala. Ista naprava nije pokazana na načrtu pošlo indeniična sa napred spomenutom i opisanom. Prema torne se pronalazak odnosi i na tu napravu.
Veza zupčanika 25, 25’ sa poiugama 15, 18 vrši se tako da pri kretanju poluge 45, koju kreče eksceniar 56 (sl. 3.), pomera delove 46, 46’ i zupce 48, 48’, radialno u vodice 49, 49’ i time zupce 48, 43’ vezuje sa zupčanicima 25, 25’. Po završetku pomeranja okvira 67, 67’ zupci se vračam iz vodica 49, 49’ posredstvom poluga 46, 46’ i iz zupčanika 25, 25’. tako da se isti vra-čaju ne dejstvujuči čim se okviri 67, 67’ vračaju. Zupčanici 25, 25’ ne učestvuju u ovom povratnem kretanju.
Odpočetka vračanja okvira 67, 67’ zupčanici 26, 26’ bivaju kočeni od kočionog zupca 42 (sl. 1), tako da se točkovi 27, 28 odn. 27’, 28’ valjaju po, sad nekretnim, točkovima 26, 26’, tako da se isključeni zupčanici 25, 25’ obrču. Njihovo je obrtanje bez dejstva, jer okviri sa prenosnim napravama i mehanizma 52, 33, 34, 35 stoje dotle, dok se ko-čioni zubac 42 ne krene iz zupčanika 26, 26’. Ovo biva tek u početku novog boda za vez.
Da bi se mrtav hod, koji postaje, usled rednog vezivanja diferencialnog mehanizma, u bokovima šupljina za zupce, sasvim ostra-nio, koče se kao što je poznalo, zupčanici 25, 26 t.j. oni se podešavaju, da bi se dobile tačne veličine bodova. Kod ovog prona-laska ovo biva vrlo prosto time, što se prvi ekscentrični zupčanici, zatim drugi i t. d. obeju serija, koje se podjednako obrču, postavljaju jedni pored drugih tako da za-jednička kočnica koči oba zupčanika. O-vo biva na taj način što se ukoče prvo zupčanici 25, 25’. Istovremeno sa oslobo-denjem zupčanika 25, 25’, zubac 42 ulazi u zupce zupčanika 26, 26’, da bi ih docni-je doveo u položaj za fino regulisanje, pre nego što zupci 48, 48’ izadu iz zuba-ca poluga 15, 18. Istovremeno sa iskluče-njem zupčanika 25, 25’ ulazi kočivni zubac 42 u zupce zupčanika 26, 26’, da bi ih docnije doveo u položaj za fino regulisanje i izazvao povratni prazan hod planetnih zupčanika 27, 28, odnosno 27’, 28’. O-vaj zubac 42 ostaje za vreme stvaranja u položaju kočenja, dok zubac 41 mora o-sloboditi zupčanike 25, 25’ za vreme vračanja okvira 67, 67’, da bi se ovi mogli
bez rada vraliti pošto je kretanje bez rada. Posle ovog kretanja nastaje odvajanje kočionog zupca 42 iz zupčenika 26, 26’. Pri iom šupljine zubaca zupčanika 25, 26, 25’, 26’ siuže kao žljebovi za kočenje. Da bi se to omogučilo, moraju zupčanici 27, 28, 27’, 28’, (sl. 1) biti rasporedeni shod-no članovima geometrijskog reda, dok zub-eanici 25, 26 odnosno 25’, 26’ svake serije dobijaju odgovarajuču podelu zubaca. Ovim naročitim podelama izbegnuti su kod sličnih uredenja poznati koturi za kočenje ekscentričnih zupčanika.
Prenos kretanja veličina, koje su stvore-ne brojačima „a“ i „b“ vrši se zupčanicima 58, 58’, koji čvrsto stoje u vezi sa zupčanicima 55, 55’ (sl. 1) specijainog diferen-cijalnog mehanizma i prenose obe kretne komponente na dve zupčaste paralelne po-luge 59, 59’ (sl. 7), koje su načinjene kao vodila 89,89’. Aksialnim pomeranjem istih u njihovim ležištima 91, 91’ odn. 92, 92’, pomera se ugaonik, po veličini i pravcu rezultante obeju kretnih komponenata. Ovaj raspored pruža mogučnost, da se okvir 90, nezavis-no od ploče 1, kreče pomoču automata a i b pri čem okvir (ne pokazanem) opru-gcm preiskuje na ploču mašine.
Odvrianjem zavrtnja 114 (sl. 10 i 11) može se okvir 90 pomerati i utvrdivati duž kraka 98, tako isto postoji mogučnost da se odvrtanjem oba zavrtnja 117, 117’ obrne oko svog središta, tako da se pre početka rada okvir 90 može tačno reguli-saii prema automaiima. Odvajanjem okvira od delova 97, 98 može se rukom vesti.
Kod mašina sa jednom iglom a više glava, prenos kretanja vrši se na isti način kao i ranije, sem što delovi 97 98 prenose rezultanti! dveju normalnih komponenata na jednu polugu 101 t. j. siranu paralelograma, za koju su utvrdeni okviri 90, 90’, 90” mašinskih glava 52, 52’ 52”.
Patentni zahtevi:
1.	Automaiska mašina za vez sa jednom iglom, naznačena time, što sa organom (82) kooperišuči parovi ploča (2, 5) automata, prenose kretanje okvira nepromenlji-ve veličine neposredno na diferencijalne mehanizme (25, 26, odnosno 25’, 26’) koji su vezani na red.
2.	Automaiska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevu 1, naznačena time, što su planetni (očkovi (27, 28 odnosno 27’, 28’) svakog para graduisani kao članovi geometrijskog reda a podela zubaca su-sednih zupčanika (25, 26, odnosno 25’ 26’) izvršena je po vrednostima zbira članova istog geometrijskog reda.
5.	Automaiska mašina za vez sa jednom
iglom po zahtevima 1 i 2, naznačena time, što osnovno kretanje prenoseči parovi ploča (2, 5), koji imaju suprotne krivolinijske putanje, u koje ulaze klinovi (11, 12, 15, 14) pologa (15, 16 17, 18, 19 20), pomeranjem jedne ili druge ploče (2, 5), prenose plus, minus odnosno nulto pomeranje na diferencijalne mehanizme (25, 26, 27, 28) odnosno (25’, 26’, 27’, 28’) tako da se otuda proizlazeča delimična kretanja u sva-koj seriji, dodaju, oduzimaju ili ne broje i što za postizanje svake medu-vrednosti iz jednog aritmetičkog reda valja sabrati zbir vrednosti obeju serija naročitim dife-rencijalnim mehanizmom.
4.	Automaiska mašina za vez sa jednom
iglom, po zahtevima od 1	5, naznačena ti-
me, što krive putanje (9, 10), koje vode u početnu i krajnju mrtvu tačku dele ploče (1, 2), u dva dela (21, 22) odnosno (25, 24) čine produženje za putanje (9, 10) za počeini mrtvi položaj, dok su zaostali delovi (22, 24) izdubijeni prema krivimi kli-nova (11, 12, 13, 14), tako da ma koja platina kreče jedan klin po jednoj putanji, tako da isti klin klizanjem po izdubljenoj površini druge ploče osigurava ovu od pomeranja.
5.	Automaiska mašina za vez sa jednom
iglom po zahtevima 1- 4, naznačena time, što se u svakoj seriji ekscentrični (zupčanici (25, 25’) odnosno (26, 26’) sa svojim planetnim zupčanicima (27, 28) odnosno 27’, 28’), čiji su nosači (30, 30’) kruto vezani sa kracima (17, 20) poluga (16	17,
19—20) i od ovih se platina kreču ili za-ustavljaju naizmenično u jednom ili dru-gom pravcu, stalno hvataju, tako da se pri kretanju u nazad okvira (67, 67’ planetni zupčanici (27, 28 odnosno 27’, 28’) za vreme boda, valjaju ne dejstvujuči po ekscentričnim zupčanicima (25, 25’), koji se koče zajedničkim kočionim zupcem [42j.
6.	Automaiska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima 1—5, naznačena iime, što se zupčanici [25, 25’j u svojoj seriji vezuju sa polugama [15, 18], koje se po-meraju u radijalnim vodicama [49, 49’] i klize kroz žljebove [47, 47’] po vodilima [46, 46’] i oko osovine [8] obrču i koje se spojnim zupcem [48, 48’] od ploča kreču ili zaustavljaju u jednom ili drugom pravcu, tako da za prenos osnovnog kretanja zupci [48, 48’] ulaze u zupčanike [25, 25’] i iste povlače, dok se obrnuiim vračanjem okvira [67, 67’] vrši isključivanje.
7.	Automaiska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima 1—6, naznačena time, što se zupčanici [25, 25’ i 26, 26’] koji vrše ista delimična kretanja, postavljeni jedan pored drugog, i koče pojedinačnim zajedničkim zupcem [41] odnosno [42].
8.	Auiomatska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima od 1-7, naznačena time, što je osovina [8j automata paralelna glavnom vratilu mašine [51] i što se pogon automata dobija od ekscentra [55, 56] i prenose neposredno na članove (41, 45, 42, 70, 63, 66] automata za vez.
9.	Automatska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima 1- 8, naznačena time, što se karta za uzorak [82] drži izmečfu dve izbušene ploče [78, 79], pri čem ne-kretna ploča [78] obrazuje zadnju stranu okvira [67, 67’] o kome se pritiskuje ploče [79] oprugama [80, 80’] i što se organ [82] pomera od oba klina [87, 87’], koji prolaze kroz proreze [88, 88’] i koji su u-tvrdeni na poluzi [71], tako da se organ [82] pomera za jednu rupu.
10.	Automatska mašina za vez sa jednom
iglom po zahtevima 1	9, naznačena time,
što se pri umetanju i izvlačenju organa [82] usled odvrtanja zavrtnja [86] može ploča [84] sa klinovima [87, 87’] vratiti na-trag.
11.	Automatska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima 1- 10, naznačena time, što praznine izmedu zubaca zupčani-ka (25, 25’, 26, 26’) služe neposredno kao žljebovi za kočenje, i što su zupci tako u-oštreni, da se proširenim šupljinama povečava prostor za zupce [41, 42],
12.	Automatska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima 1- 11, naznačena time, što se pogon prenosnih poluga [71, 71’, 72] kao i poluge [45] i zupca (42) dobija poluga (68) od jednog jedinog nepra-vičnog kotura (50).
13.	Automatska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima 1 -12, naznačena time, što glavni ekscentar [55] ima na spolj-njem obimu venae [58], koji kooperiše sa organom [60] i sprečava obrtanje unazad ekscentara [55, 56].
14.	Automatska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima 1—13, naznačena time, što su zupčanici pogonski (38, 38’) oba brojača (a i b) automata postavljeni na za-jedničkoj osovini (8) na suprotnim strana-ma, i ulaze u paralelne zupčaste poluge (39, 39’), da bi preneli obe kretne komponente na koso prema njima postavljeni krak (97, 98).
15.	Automatska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima 1—14, naznačena time, što ugaonik (97, 98) klizi izmedu jednog jedinog para valjaka (93, 93’) i izmedu dva druga para valjaka (94, 94’, 95, 95’) koji leže u istoj liniji sa prvim.
16.	Automatska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima 1—15, naznačena time, što se veličine brojača automata (a i b) prenose na paralelogram (101, 102, 103. 104), čija strana (101) nosi okvire (90, 90’ 90”) mašine za vez sa više glava, i što su na suprotnim zglobovima (109, 110) paralelograma vezane poluge (105, 106), koje se kredu oko nekrelnih tačaka (111, 112).
17.	Automatska mašina za vez sa jednom iglom po zahtevima 1—17, naznačena time, što je okvir (90) pomoču organa (113) postavljen na kraku (98) tako da se po-meraju, i što organ (113) nosi kružne proreze (116, 116’) tako, da se pomoču ovih okvira može pomerati i učvrščivafi.
/Idprnertr br-Oj! 4l/S9.
k
-v
\
:r
' V -	-	•*
I-
v
«'■



y.



:, ~
■' - ,
' v.
/idparent broj
cvi

F; j. 2,a
/id patent broj 4159.
/
-ll, 1^,43 3*+
Fi o. 3
25—
11,.i 'PiT i i \ V! i T ^
^73
/letpatent bry 4-/S9.





30000000
o o o O G o
3 Q O QOO
ooooooooooo
Adp&i&rit üi*oj tyfSS
—«r>
ao oo «r*
\ /


N




co
\1

^kfp&fen/- bi*öf 4/S9.
irf—i
sns
"tn.
im
O"’
cn






\
. f \>
1 '
1 •'
? .f <
t ■
‘ ' !


; ;
' S
/ - : ?
1 : f
•; -





Ad patent broj 4-1SS.
•v.