KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZASTITU
Klasa 34 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Oktobra 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7365
Giulio Moneta, industrijalac i Daniele De Bei, industrijalac, Milano,
Italija.
Bezbedni zalvarač za kotlove, koji su pod imutrašnjim višini pritiskom, naročilo za
lonce za kuvanje pod pritiskom.
Prijava od 22. novembra 1929.	Važi od 1. aprila 1930.
Traženo pravo prvenstva od 23. novembra 1928. (Italija).
Ovaj se pronalazak odnosi na bezbedni zalvarač za kotlove (sudove) koji su pod unutrašnjim visim pritiskom i to naročilo za lonce za kuvanje pod pritiskom, a koji zalvarač uklanja opasnost eksplozije kotla kad zataji bezbedni ventil i dozvoljava da se kotao olvori tek onda kad pritisak u kotlu opadne na iznos, koji nije više opasan za lice, koje rukuje.
Zalvarač prema ovom pronalesku ima u glavnom to obeležje, šfo je sa zaklopcem kontrolnog kotla spojena najmanje jedna preimučstveno lozasta baždarena opruga odgovarajuće jačine, koja pomoču polužnog prenosa ili sličnih sredstava dejstvuje tako protiv unutrašnjeg pritiska u kotlu, koji uti-če na otvaranje zatvarača, da taj pritisak počevši od odredenog iznosa savlađuje sna-gu opruge, pa odižuči zaklopac pušta paru da izlazi. Još jedno obeležje ovog prona-laska sastoji se u torne, što je onaj organ, koji obezbeđuje zatvaranje zaklopca, pod-vrgnut uticaju neke naprave za kočenje, koja pod dejstvom pritiska, koji vlada u unutrašnjosti kotla, sprečava pomeranje tog organa za zatvaranje, a naprotiv oslobađa ga i dozvoljava otvaranje zaklopca, kad odgovarajuči opadne unutrašnji pritisak.
Crtež predstavlja na sl. 1 do 7 radi primera više konstrukcija zatvarača prema o-vom pronalasku.
Sl. 1 pokazuje delom u izgledu sa strane i delom u upravnom središnjem preseku gornji deo jednog lonca za kuvanje pod pritiskom, koji je snabdeven prvim izvedenim oblikom ovog novag opružnog ili popustlji-vog zatvarača, koji je umetnut između zaklopca i uobičajne prečnice. Osim toga lonac za kuvanje je snabdaven napravom za kočenje, koja sprečava otvaranje lonca dokle je god pritisak, koji vlada u loncu, još opasan za lice, koje hoče da otvori lonac.
Sl. 2 pokazuje izgled sa slrane druge konstrukcije zatvarača prema ovom pronalasku. Sl. 3 pokazuje drugi izvaden oblik naprave za kočenje, koja sprečava otvaranje lonca rukom, kad je unutrašnji pritisak opasan. Slike 4 i 5 predstavljaju još dva izvedena oblika opružnog zatvarača. Sl. 6 i 7 pokazuju treču konstrukciju naprave za kočenje, koja kontroliše otvaranje kotla rukom.
Na sl. 1 je inače uobičajna prava prečni-ca, koja zatvara zaklopac 10 lonca 4 za kuvanje pod pritiskom, zamenjena šipkom 1 u obliku luka, a koja ima kao kod svih lonaca ove vrste jedan kraj 1’ za uvlače-nje u otvor 3’ jedne ušice 3, koja je pričvrščena za lonac, a ima i jedan zubac 2 za držanje tog kraja 1’ u ušici 3. Na drugi kraj 1” šipke 1 pritiska zavrtanj 5, čija
Din. 20.
je navrtka 6 spojena sa dva prutka 7, koji idu sa obe strane šipkinog kraja 1” na niže pa su pomoču osfanca 8 uzglobljeni u okce 9, koje ispada iz lonca.
U slobodnom prostoru ispod srednjeg dela lukaste šipke 1 smešten je jedan prsten 11 ud Čelika, koji je na jednom mestu otvo-ren, a koji je [svojom gornjom polovinom pričvrščen, na pr. pomoču jedne zakivnice, za srednji deo prečnice 1, a dole se osla-nja uz srednji deo zaklopca 10, koji je pre-imučstveno pojačan. Otpor prstena protiv stiskanja određuje se unapred ispitivanjem, da bi se uverilo, da če se dva kraja otvo-renog prstena 11 međusobno približiti, kad pritisak u loncu bude nešto niži od eksplo-zionog pritiska. Kad se prsten 11 stisne, onda če se zaklopac 10 odiči, dok ne pritegne na šipkine krajeve 1’ i 1”, koji ga obično ne dodiruju, pa če ispustiti suvišnu paru i onda če prsten opet zauzeti svoj prvobitni položaj pa če ponovno automatski uspostaviti zatvaranje lonca.
Naprava koja kontroliše otvaranje lonče-vog zaklopca i koja pokazuje da vlada u loncu pritisak, koji je opasan za otvaranje rukom, te koja sprečava rukovanje zavrtnjem 5 radi otvaranja zaklopca, sastoji se u glavnom iz jednog organa, koji prolazi kroz zaklopac 10, a koji pritisak iz lonca 4 tera ka spoljašnosti. Spoljašnji kraj tog organa utiče na jedan drugi klizljiv ili trep-tajni organ, koji se normalno nalazi u položaju mirovanja, pa ga dovodi u takav položaj, kad postoji pritisak koji je opasan za odizanje zaklopca rukom, da ovaj drugi organ koči okretanje zavrtnja 5 u smislu za otvaranje zaklopca. Taj organ, koji sprečava pomeranje zavrtnja može istovremeno da služi kao skazaljka, ili može da bude u vezi sa nekom skazaljkom. da se spolja može primetiti da u loncu vlada pritisak, koji je opasan za otvaranje zaklopca rukom.
Organ na koji utiče pritisak u loncu može se radi primera sastojati iz jednog kli-pa 14, koji klizi u stublini 12 smeštenoj na donjoj strani zaklopca 10, a čiji je donji kraj zatvoren izbušenim čepom 13 ili gus-tim metalnim tkivom, umetnutim u prste-nastom vencu, da bi se sprečilo da sadrži-na lonca prodre u stublinu 12. Klipnjača 15 klipa 14 prolazi kroz zaklopac 10 izvan koga se ona završava u proširenje 16. Iz-među klipa 14 i zaklopca 10 umetnuta je zaptivačka pločica 17. U kraju 1” prečnice 2 probušena je rupa za sprovođenje zavo-ranja 18, čija je dužina nešto veča od de-bljine kraja 1”, a koji je na oba svoja kraja snabdeven odbojnim pločicama, od kojih se donja oslanja o glavu 16 klip-njače.
Kad u loncu 4 vlada pritisak, onda taj pritisak izdiže na više klip 14 a time i za-voranj 18, koji se oslanja o glavu 16 klip-njače. Time se gornja odbojna pločica za-vornja 18 dovede u tačkasto naslikan položaj i u pufanju krakova 19’ polužice 19, koja je pričvrščena za zavrtanj 5 i koja služi za pomeranje tog zavornja, pa sprečava okretanje zavrtnja 5 u smislu otvaranja zaklopca, t. j. u smislu rastezanja kraja 1”. Kad prestane pritisak u unutrašnjosti lonca, onda se klip 14 spušta pod dejstvom njegove sopstvene težine i eventualno pod dejstvom proizvoljno postavljene opruge, a time se spušta i zavoranj 18, tako da se sad krakovi 19 mogu slobodno okretati i zavrtanj 5 se može odvrtati u smislu za otvaranje zaklopca, Organ 18 koji kad u loncu vlada pritisak, sprečava okretanje zavrtnja 5. može pri svom pomeranju da pomakne neki prebacljiv deo, koji nije naslikan, a koji pokazuje da u loncu vlada pritisak, te koji se kad se zavoranj 18 opet spusti, vrača u svoj početni položaj.
Kod raspoređenja prema sl. 2 učvrščen je zaklopac 10a uz lonac 4a, pomoču prečnice la, koja je sestavljena iz dve polovi-ne la” i la’, a čiji je jedan kraj la’ uvu-čen u zalistak 3a nadodat na loncu 4a, dak je drugi kraj la” prečnice uvučen u rupu jednog zavornja 7a, koji se može o-kretati oko ostanceta 8a, a koji ima i zavrtanj 5a za pritisak. Prečnica la pritiska donjim ispadima 33 na obema polovinama la’ i la” zakiopac 10a, koji je na tom mestu snabdeven izdubljenjem 34, a gornja strana prečničinih polovina la’, la” prelazi u dva uspravna zalistka 35, kroz koja protezi zavoranj 36, oko kog stoje dve ubaž-darene opruge lla, koje pritiskaju zalistke 35 jedan uz drugi i koje prave prečnicu kao da je kruta.
Kad u loncu 4a vlada pritisak, koji na-stoji da izdigne zaklopac 10a, onda prečnica la sprečava to izdizanje, dokle god opruge lla savlađuju pritisak pare i odr-žavaju prečnicu la’, la” u stanju kao da je kruta. Ali kad se pritisak pare popne do određenog iznosa, koji savlađuje napon o-prugi, onda pritisak pare podižuči prečni-čine polovine la’ i la” kod ispada 33, o-krene ih za izvestan ugao oko njinih oslo-naca u rupama zalistka 3a i zavornja 7a pa razmakne zalistke 35 protiv dejstva oprugi lla tako, da se zaklopac može odiči i da dejstvuje kao ventil bezbednosii.
Umesto oprugi lla. koje leže paralelno sa zaklopcem, mogu se upotrebiti i opruge, koje su upravljene drukčije. Zatim se može prečnica izvesti i u jednom delu ili u više delova umesto dvodelna, a može se i zameniti nekim ekvivalentnim konstruktiv-
nim delom. Zalim se zatvaranje zaklopca može izvesti pomoću oprugi, raspoređenih na središtu zaklopca ili po obimu zaklopca, čiji su krajevi neposredno ili posredno u-metnuli između zatvaračkog organa i zaklopca. Isto tako se može i sam zatvarač-ki organ obrazovati opružan, tako da se u tu celj predvide npr. opruge ili gibnjevi razne vrste ili popustljivi delovi, delom sa dejstvom vuče, delom sa dejstvom pritiska, ili pak pomerijivi klipovi. Radi primera ra-spoređenje predstavljeno na sl. 4, sastoji se iz dva gibnja llb, čiji je jedan kraj prišvrščen na prečnici Ib, dok drugi krajevi gibnjeva pritjskuju sredinu zaklopca 10b, a prema sl. 5 je prečnica le čvrsto spojena sa gibnjem Ilc, koji pritiska za-klopac 10c. Ovde je zavrtanj za pritiskanje shodno snabdeven odbojcem, da bi se njegovo okretanje ograničilo tako, da gibnjevi stupe u dejstvo tek onda, kad u loncu nastane izvesfan iznos pritiska.
I kočnica protiv preranog otvaranja može se ostvariti na razne načine različite od sl. 1. Na pr. kod izvodenja ovog pronalaska prema sl. 3 dejstvuje klip 14b posredstvom glave 16b njegove klipnjače protiv dejstvu opruge 15b na krak 18b jedne poluge, ko-je se može okretati oko ostanceta 20 na kraju 1” prečnice 1. Drugi krak 18b’ te poluge, koji zahvala opruge 21, konstruisan je vrlo jak, pa kad se klip 14b izdiže u svojoj stubiini pod uticajem pritiska u loncu, onda glava 16b klipnjače izmakne po-lugu 18b, 18b’ u putanju krakova 19b’ po-lužice 19b za okretanje zavrtnja 5b za pri-tisak, čime se sprečava okretanje tog zavrtnja u smislu otvaranja zaklopca.
Naprava za kočenje može se izvesti i na način prema sl. 6 i 7. Ovde je u jednu rupu zaklopca 10 zavrnuta jedna čaura 12c, koja strči iz gornje strane zaklopca i na svom delu, koji se nalazi iznad zaklopca ima kos žljeb 25. U žljeb 25 ulazi šiljak 31 jedne čaure 29, koja je navučena na ispadnom delu čaure 12c, a koja je sna-bdevena ručicom 30.
Kroz stublinastu šupljinu čaure 12c pro-lazi vreteno 15c, koje se gore završava glavicom 16c a dole kupom 14c. Između pljosnatog donjeg dela glavice 16c i gornje strane spoljašnje čaure 29 umetnutaje ^podložna pločica 32. Kupasto obrezovanje donjeg kraja vretena 15c ima tu celj, da se obezbedi zaptiveno zatvaranje, kad vreteno dođe u svoj najviši položaj, što može nastati ili zbog pritiska, koji dejstvuje na donju široku površinu kupe, ili okretanjem spoljašnje čaure 29 iz položaja prema sl. 6 u položaj prema sl. 7.
Pošto se zafvori lonac za kuvanje okretanjem čaure 29 dovede se vreteno 15c iz
donjeg položaja prema sl. 6 u gornji položaj prema sl. 7. Ako se, kad se lonac skine s vatre, hoče da utvrdi, da li je pri-tisak u loncu još suviše visok za otvara-nje zaklopca, onda se spoljašnja čaura dovede opel u položaj prema sl. 6. Kad je pritisak koji vlada u loncu još suviše visok i još opasan, onda on svojim uticajem na kupu 14c drži vreteno 15c u gornjem položaju, u kom glava 16c vretena drži organe za kretanje u položaju dejstva pa sprečava okretanje zavrtnja za pritisak. U meri u kojoj se smanjuje pritisak u loncu, spušta se i vreteno 15c dok ne dođe u položaj prema sl. 6. Sad je kočenje prestalo pa se lonac može otvoriti bez opas-nosti. Spuštanje vretena 15c može se pot-pomoči nekom oprugom ili nekim tegom. Eventualno se može donji kraj vretena 15c i kupe 14c zatvoriti u komoru sličnu stubiini 12 na sl. 1, a koja je prema unutraš-njosti lonca zatvorena izbušenim čepom ili gustim metalnim sitom.
Kao što pokazuje sl. 3 mogu se predvideti još i sredstva, kojima se sa vrlo dobrim dejstvom obezbeđuje pritisak zavrtnja 5b uz prečničin kraj 1”, a koja se sredstva mogu sastojati iz loptastog ispada 26, predvidenog na gornjoj strani prečni-činog kraja 1”, i iz odgovarajuče loptaste školjke, koja je pričvrščena na kraju zavrtnja za pritisak, a koja radi zajedno sa tim ispadom. Može i obrnuto kraj zavrtnja da se obrazuje u obliku lopte a na preč-ničinom kraju 1” može se predvideti odgovarajuče izdubljenje. To raspoređenje ne obezbeđuje samo pouzdan pritisak zavrtnja 5b na prečiničin kraj 1”, nego ima i tu posledicu, da zavrtanj 5b za pritisak mora da izvede izvestan broj okretaja pre nego što on potpuno oslobodi prečničin kraj 1”, koji utiče na zaklopac tako, da se postiže postepeno odlaženje pare. Zavrtanj 5b vodi se u navrtki 6, koja je pomoču prutaka 7 i ostanceta 8 uzglobljena na okce 9 na loncu.
Veza između zavrtnja za pritisak i polu-žice, koja služi za njegovo okretanje, može da bude sa izvesnom labavošču da bi se učinilo, da se krajnji položaj krakova po-lužice, koji rade zajedno sa napravom za kočenje, nikad ne podudara sa položajem dejstva organa za kočenje, koji sprečava okretanje zavrtnja u smislu otvaranja. Pri-redno je da se lonac za kuvanje može snabdeti uobičajnim ventilom bezbednosti i ostalim poznatim priborom.
Paientni zahtevi:
1. Bezbedni zatvarač za kotlove, koji su pod unutrašnjim višim pritiskom, naročilo za lonce za kuvanje pod pritiskom, nazna-
čen time, što je sa lončevim zaklopcem (10, 10a, 10b, 10c) spojena najmanje jedna, preimućstveno lozasta, odgovarajuči opravljena opruga (11. lla, llb, lic) koja dej-stvuje tako protiv pritiska u unutrašnjosti kotla, koji utice na otvaranje zaklopca, da taj pritisak počevši od određenog iznosa savlađuje napon opruge pa odižuči zaklo-pac pušta paru da izlazi. (Sl. 1 do 5),
2. Zatvarač prema zahtevu 1, naznačen time, što na organ (5, 5a, 5b) koji obez-beđuje zatvaranje zaklopca ulice naprava za kočenje (14, 15, 16 i 14b, 15b, 16b) koja pod dejstvom pritiska, koji vlada u unutrašnjosti lonca sprečava pomeranje tog organa za zatvaranje, naprotiv kad opadne unutrašnji pritisak, ona taj organ oslobađa i dozvoljava otvaranje zaklopca, koje tada nije opasno. (Sl. 1 i 5).
3- Zatvarač prema zahtevu 1, naznačen time, što se zaklopac (10a) u svom zatvo-renom položaju učvrščuje tako, pomoću zatvaračkog organa (la) koji se sastoji iz međusobno na zglob spojenih delova (la’, la”), da ti delovi zatvaračkog organa mogu menjati svoj međusobni položaj pod
dejstvom pare koja utiče na zaklopac (lOa)-a protiv dejstva opruge (lla). (Si. 2).
4.	Zatvarač prema zahlevima 1 i 3, naznačen time, što je zatvarački organ obra-zovan iz prečnice (la), koja se sastoji iz dela (la’ i la”), koji pritiskuju zaklopac (10a) a drži ih zajedno najmanje jedna lozasta opruga (lla). (Sl. 2).
5.	Zatvarač prema zahtevima 1, 3 i 4, naznačen time, što su dva dela prečnice (la) snabdeveni susednim zalistcima (35) kroz koje prolazi jedno vreteno (36,) oko kog se nalaze lozaste opruge (lla) koje pritiskuju zalislke (35) jedan uz drugi.
6.	Zatvarač prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se naprava za kočenje, koja utiče na organ za zatvaranje, sastoji iz klipa (14, 14b) koji se pomera pod dejstvom pritiska u unutrašnjosti kotla pa pri torne pomera neki organ (18, 18b), koji sprečava okretanje zatvaračkog zavrt-nja (5, 5b) a time i otvaranje kotla, dokle god unutrašnji pritisak ne opadne, pa se klip pomakne u protivnom smislu i time prekine kočenje zatvaračkog zavrtnja (si. 1 i 3).
Ad patent broj 736S.

/// // ///



/











.