Poštarina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1.___
COKOU5M
0~CLA«/NGR
6LA5ILO 5AVEZA 50K0LA KRALJEVINE.			JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svakog petka ♦ Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 ^ Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 26 februar 1937 God. Vlil ♦ Broj 5	
Epilog jednoj presudi
I f Sestra dr. Renata Tirševa I
Kako smo javili u našem broju od 4 decembra 1936, biskup krčki dr. Josip Srebrnic u vezi sa poslanicom Ka-toličkog episkopata Kraljevine Jugoslavije, izdanom o Božiču 1932, bio je presudom Sreskog suda I u Zagrebu od 23 novembra 1936 priznat krivim prestupa klevete no §-u 301 od. 2 k. z. i kao takav osuđen na 7 dana zatvora uslovno na godinu dana, na Din. 300,— globe, pretvorive u 5 dana zatvora i na paušalni iznos od Din. 100,— Privatni tužilac Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije nije tra-žila da bude sudenj i na troškove kri-vičnog postupka, pak je zato sudenje u tome pravcu izostalo. —
Krivično delo radi kojega je optu-ženi odgovarao pred sudom sastojalo se je u tome, što je on 8 januara 1933 u crkvi na Krku javno pročitao poslanici! Katoličkog episkopata Kraljevine Jugoslavije, koja je sadržavala nekolike klevete na teret Sokola Kraljevine Jugoslavije. Po našem krivič-nom zakoniku (:§ 79:) pravo na go-, njenje nekog krivičnog dela zastareva u svakom slučaju ako prode dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu za zastarelost prava na gonjenje za to delo traži. Za delo klevete iz § 301 od 2. k.z. zastara prava na gonjenje iznosi dve godine tako da apsolutna zastara iz §-a 79 st. 3 k.z. iznosi če-tiri godine. Prema tome kada bi se bilo dogodilo da do zaključno 8 januara 1937 ne bi bila donesena prav-nosnažna presuda vinosti protiv optu-ženika, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije bio bi izgubio sledom apsolut-ne zastare pravo na gonjenje i op-tuženik bi na taj način umaknuo kazni.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije je prikazao protiv optuženika tužbu godine 1933 kod Sreskoga suda u Krku', gde optuženik ima svoje stalno bora-vište. Na prigovor optuženika krčki se je sud isključio od suđenja, na što je viši sud odredio da Sreski sud I u Zagrebu provede krivični postupak. 0-vaj je to, i učinio i svojom presudom od 5 aprila 1935 oslobodio optuženika od optužbe pozivom na § 306 k.z., posmotrivši to jest, da je optuženik počinio inkriminisano delo u vršenju zaštite opravdanih interesa, pre-težnijih od povredenog interesa okle-vetanog. Na priziv Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Okružni sud u Zagrebu, kao prizivni sud, donio je pre-sudu, kojom je priznao krivim optuženika radi dela klevete iz §-a 301 od. 2 k.z. te ga osudio na zatvor od 7 dana ftvetno na godinu dana i na novčanu kaznu od Din. 300.— ili u slučaju neplativosti na daljih 5 dana 'zatvora. Nije osudio optuženika da plati Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije troškove postupka, jer je ovaj izrično izjavio da troškova ne traži. Ova je presuda bila donesena dana 24 juna 1935 godine. —
Starešina Državnog nadodvetništva u Zagrebu ustao je protiv ove presude tužbom za zaštitu zakona, na koju je Stol sedmorice u Zagrebu, kao ode-lenje Kasacionog suda, dana 13 fe-
bruara 1936 doneo presudu, kojom je izjavio, da je netom navedenom presudom Okružnog kao prizivnog suda u Zagrebu bio povreden formalni zakon pa da se stoga ta presuda poništa-va i stvar upučuje Okružnom kao pri-zivnom sudu u Zagrebu radi pravil-nog rešenja pravnoga leka privatnog tužioea. — Povreda formalnega zakona sastojala se je u tome, što je prizivni sud preinačio presudu nagore u ne-javnoj sednici, dočim to po zakonu ne sme činiti, nego treba da ureče ročište za usinenu, javnu prizivnu ra-spravu.
Okružni kao prizivni sud u Zagrebu doneo je na to dana 20 marta 1936 presudu, kojom je poništio svoju ra-niju presudu i stvar uputio na novi pretres drugome sudiji Sreskoga suda 1 u Zagrebu našavši, da je okrivijenik bio ponudio dokaz istine, koji nije bio proveden. Na tu presudu bio je za-kazan javni pretres pred Sreskim sudom 1 u Zagrebu dana 2 maja, 18 juna, 26 avgusta, 9 oktobra, 10, 20, 21 i 23 novembra 1936. Ovolika ro-čišta bila su nametnuta od okolnosti, što su sudije pojedinci, kojima je bi-
lo	povereno vodenje postupka, u toku istoga bili premeštani. Konačno, stu-panjem u život nepokretnosti sudija, stupila je i stvar u konačni stepen svoga razvoja, te je dana 23 novembra 1936 donesena presuda, kojom je optu-ženi bio priznat krivim dela klevete i osuden kao u prvoj presudi Okru-žnoga kao prizivnoga suda u Zagrebu ; na 7 dana zatvora uslovno na godinu dana. Ta je presuda bila dostavljena zastupniku privatnog tužloca dana 30 novembra 1936 a optuženik je protiv iste opravdao uloženi priziv dana
10	decembra 1936. Opravdanje toga priziva bilo je dostavljeno zastupni-ku tužioea dana 18 decembra 1936, koji je, več dana 24 decembra 1936, prikazao sudu svoje protivrazloge, na što je Sreski sud prosledio spise Okružnom kao prizivnome sudu na nadležno uredovanje. Ovaj nije stigao da donese svoju presudu do dana 8 januara 1937, kada se je izvršavala apsolutna zastara nego tek sutradan to jest dana 9 januara 1937. Zahvaljfu-juči toj činjenici, unatoč presudama pr-vostepenog- i prizivnoga suda, koje su priznale dra. Srebrniča krivim dela klevete po § 301. od. 2. Kz., tužiočevo pravo na gonjenje zastarelo je samo dan pre nego je prizivni sud doneo svoju odluku. Da je ovaj doneo svoju odluku dan ranije, bio bi se morao pozabaviti na samoj stvari, dočim je ovako samo ustanovio da se je izvršila apsolutna zastara. —
i
Ovako stoje stvari i zato netačna je vest izvesne štampe, da je prizivni sud oslobodio optuženika od optužbe. Netačna je utoliko, ukoliko se prizivni sud nije ni bavio pitanjem krivice biskupa dra. Josipa Srebrniča, nego je, utvrdivši da je nastupila apsolutna zastara, ukinuo presudu Sreskoga suda 1 u Zagrebu radi toga što je u medu-vremenu zastarelo tužiočevo pravo na gonjenje. —
Dr. Hugo Verk
Dne 22 o. m. u 7 časova ujutro u-mrla je u Pragu, u 83 godini života, sestra Renata Tirševa, udova dra Miroslava Tirša i kči Jindrižiha Fignera, osnivača Sokolstva.
*
Smrčti sestre dr. Renate Tirševe če-hoslovačko a s njim ujedrto; i celokupno slovensko Sokolstvo gubi jednu od svojifi največih i najtnarkantnijih ličnosti. Smrču ove velike češke i slovenske žene, može se s punim pravom kazati, Sokolstvo je izgubilo svoju duhovnu majku. Jer pre 75 go-dina, koliko se upravo navršilo 16 o. m. od osnivanja sokolskog pok:eta, pokojna sestra Renata Tirševa stala je uz njegovu kolevku pri njegovu ra-đanju. I od tog davnog doba njeno ime, njen sav život i rad nerazdru-živo je i najtešnje vezan uz Sokolstvo, to čedo njenog porodičnog doma, oca i muža. Od Sokolstva nju je mogla da odvoji tek sada samo njena smrt.
Sjajno vaspitana u roditeljskom domu i od najranije svoje mladosti za-dojena Sokolstvom i njegovim duhom od samih njegovih osnivača, svoga oca i svog docnijeg muža, ona je i kao žena velike inteligencije i kulture i velikog i plemenitog duha, a pogotovo kao najintimnija saradnica i životna drugarica dra Miroslava Tirša, pa sto-
ga i kao najbolji poznavalac njegovih zamisli i težnja, mogla i bila kadra da tim svojim vanrednim odlikama i sposobnostima odilčno i najaktivnije pomaže i sudeluje u svestranom duhovnom razvitku i stvaranju svoga muža, kako na umetničkomi i naučnom, tako i na sokolskom polju. 1 zato je ona, nakon tragičnog udesa koji ju je za-desio 1884 i koji joj je oteo muža, mogla dostojno da primi, održi i u-napredi njegovu duhovnu baštjnu i da svojini autoritetom i svojim delima postane odlična pobornjca i voditeljica sokolskog pokreta, a time ujedno i odlična nacionalna radrica uopšte. Stoga Že je pokojna sestra Renata Tirševa svojim delima uvrstila u red velikih čeških i slovenskih žena, dostojnih, narodnog priznanja i čije če ime ovekovečiti narodna i sokolska isto-rija posebice.
*
Pokojna sestra Renata Tirševa rodila se 31 jula 1854 kao jedino dete Jin-držiha Fignera i 'njegove žene Katarine, rodene Turecke. Iz velike ljubavi prema svojoj kče(rt i iz bojazni za nju, Figner ju nije uopšte slao u školu, ali se je zato pobrinuo za njeno odlično vaspi-Jtanje i naobrazbu kod kuče. Medu klicnim učiteljima male Renate bili su Josip Novotni, poznati češki, rodoljub i pu-
blicista, koga su austrijske vlasti stalno progonile i zatvarale, prof. Kalina i drugi. Posle Fignerove smrti godine 1S65, preuzeo je odgoj tada 11-godišnje Renate sam dr. Miroslav Tirš. Risanje podučavao ju je prof. šafaržovic, a glasovir komponista Zvonarž. Nije sto-ga ni čudo, što je Renata Tirševa na taj način po svome vaspitanju i s voj oj naobrazbi bila na mnogo višem ste-penu od ostalih žena svoga doba. Lju-bav prema likovnoj umetnosti u njoj je pobudio sam Tirš.
Več u svojoj 16 godini postaje ona prava saradnica Tirševa na polju študija umetnosti, a još pre svoje udaje ona pomaže Tiršu i pri izradi njegovih habilitacijskih radova. Godine 1871 ona putuje s Tiršem u svrhu študija umetnosti u Minhen, gde ostaje 6 nedelja. Sledeče pak, 1872 godine 27 avgusta Tirš se s Renatom venčao i od tada ona mu postaje i najvernija saradnica i najvernija pratilica u životu, ko-ja mu aktivno pomaže u njegovom filozofskom, estetskonr i istorijskom razvoju. Ona mu je pripremala gradivo za predavanja, ona mu je sakupljala ma-terijal i dokaze za njegove naučne teze, i ona mu je kasnije čak i radila sastave na polju kritike umetnosti, ko-je Tirš u svojoj zaposlenosti nije do-spevao da sam izradi. Ona prati Tirša i na svim njegovim naučnim putova-njima, u Minhen, Drezden, Berlin,, Beč, Firencu, Pizu i t. d.
Svojim književnim radom stupila je Renata Tirševa u javnost prvi put godine 1874, i to objavivši u „Narodnjim listiina” kritiku o slici Jos. Čermaka „Ranjeni Crnogorac.” Zatim su sledila njena veča dela, tako 1878 godine študija „Petar Pavao Rubens”, objavljena u listu „Lumir”, 1889 študija u listu „Osvjeti” o Antonu Vircovu, 1881 u istomm listu prikaz izložbe radova Jožefa Manesa, a godine 1884 opsežna študija „Narodno pozorište kao umet-nička tvorevina”. Ovi njezini radovi još su plod saradnje s Tiršem, ali ni po muževljevoj tragičnoj smrti; 9 avgusta 1884, nije ni za momenat prestala radom. Ona piše i dalje u rubrici „Razgled po likovnoj umetnosti” u listu „Osvjeta”, a preuzimlai i referat kritike umetnosti u „Narodnjim Listima’ (od god. 1887 do 1891).
Največe njezino delo u ovom prav-cu bila je študija o umetničkoj izložbi na svetskoj izložbi u Parizu 1889 godine.
Godine 1895 počela je pisati i u „Svjetozor”, u kome je stalno saradi-la sve do 1891 godine. U „Svje-tozoru” izašle su njezine študije o sli-karskom odel jen ju u Rudolf inumu, a godine 1886 prvi članak o narodnoj umetnosti „Slovenska uskrsna jaja” i „Moravski vezovi”. Time je počela svoj rad na polju narodopisnog študija, kome se je posvetila kroz dece-nije svog života. Godine 1887 napisala je u kalendaru Matice školske opširan referat „Češka istorija u našoj likovnoj umetnosti".
Godine 1888 bila je pozvana u odbor za širenje narodnih vezova) i u odbor za nadzor ručnih radova u grad-skoj devojačkoj školi. Ovo je dalo pobude Renati Tirševoj za njezin dalj-nji rad na polju priređivanja izložbi i na polju produžnih devojačkih škola.
Na polju priređivanja raznih umet-ničkih izložbi učestvovala je agilnom saradnjom pri postavljanju i uređenju „Češke kuče” na jubilarnoj industrij-skoj izložbi god. 1891 u Pragu. Uređaj i nameštaj ove kuče upotrebljen je kasnije za češku sobu u Zemaljskom mu/eju u Pragu. Renata Tirševa bila je i saradnica pri organizaciji peških izložbi na izložbama u Petrogradu i Parizu 1892.
Uređenje „Češke kuče” na indu-strijskoj izložbi u . Pragu dalo je ini-cijativu da se priredi velika narodopisna izložba 1895 u Pragu. Pre toga prire-đene su rnanje narodopisne izložbe 1893
o	Domažlicama i 1894 u Kraljevom Gradcu, koje je također pomogla orga-nizovati s. Tirševa.
Godine 1892 s. Tirševu vidimo kao saradnicu na organizovanju češke izložbe na medunarodnoj izložbi ženske umetnosti u Parizu, 1906 na izložbi bivših austrijskih naroda u Londonu, 1908 kao saradnicu pri organizovanju jubilarne izložbe Praške trgovačke komore, 1915 izložbe „Samobitnost”, 1916 pri organizovanju izložbe „Prag
1750—1850” i godine 1920 pri organizovanju češkoslovačke izložbe u Parizu.
Velike zasluge stekla je pokojna Renata Tirševa za produžne ženske škole. Več 1888 počinje ona rad-dom u tom pravcu, pa je 1891 postala član nadzornog saveta za ručne radove na Višoj gradskoj devojačkoj školi u Pragu, a po smrti prve inspek-torke ove škole gospode Marije Ri-grove-Palacke i inspektorka ove škole, na kojetn je položaju ostala sve do 1918 godine. Od 1895-1897 bila je upraviteljica Gradske produžne devo-jačke škole. Godine 1906 dala je ini-cijativu za priredivanje večernj;ih i ne-deljnih kurseva za šivanje rublja i odela, a godine 1907 imenovana je vanrednim komesarom s pravom in-spektora za devojačke produžne škole u čitavoj bivšoj Austriji. Ovaj inšpektorat bio joj je podeljen 1910, tako da je s. Tirševa zadržala pravo inspiciranja na svim devojačkim školama u Češko j te na državnim devojačkim obrtnim školama u Ljubljani, Gorici i Splitu, Za vanredno uspešan rad na polju na-obrazbe devojaka bila je godine 1907 odlikovana redom Elizabete II klase. U godinama 1911—1912 vodila je te-čajeve za šivanje i vezenje, u kojima je bilo i nekoliko devojaka iz Srbije. Godine 1917 bila je dignuta za svog položaja inspektora-komesara, jer nije htela da se pokori raznim gertnani-zacionim odredbama austrijskih prosvetnih vlasti. Godine 1919 osnovala je školu za vaspitanje (pjestovalište). Bila je i medu organizatorima ženskih stručnih škola.
Literarnim radom nije Renata Tirševa prestala ni kada je napustila saradnju u „Narodnjim Listima”. Kada je god. 1892 prof. Čenjek Zibrt osnovao časopis „Češki lid”, postala je sve do poslednjih godina najmar-ljiviji saradnik ovog lista. Od večih njenih literarnih radova valja spome-nuti redigovano i dovršeno izdanje „Pogledi dr. Miroslava Tirša na li-kovnu umetnost”, godine 1903 napisala je uvodnu reč izdanju cikluga Alešovih slika „Prag”, 1905 „O umetnjčkom uz-goju naroda”, 1909 „Misli o izložbi srpskih vezova u Pragu”, 1913 knjigu „Nauka o kroju” i t. d. Godine 1921 izdaje knjigu „O samobitnosti”, 1923 knjigu „O ukusu: i uređenju u kuči te odela”, 1924 počinje izdavanjem svojih uspomena na svog oca Jindržiha Fignera i svog supruga dra Miroslava Tirša. Tako je godine 1932 izišlo njeno veliko delo „Miroslav Tirš — njegova ličnost i njegov rad”.
Godine 1914, uoči svetskog rata, proslavila je 60 godišnjicu svog plod-nog života, ali ipak, iako več u od-maklim godinama ,stupila je odmah u redove onih koji su radili na oslobo-denju Čehoslovaka. Obe več spome-nute izložbe „Samobitnost” i „Prag 1750—1850” imale su svrhu da pobude što veči otpor protiv Austrije. Godine 1916 je pokušala da dobije putnicu za inostranstvo, kamo je htela da ponese dr. Masariku izveštaje o situaciji u zemlji, ali kao politički sum-njivoj austrijske vlasti su joj to uskra-tile. U proleče 1917 p'otpisala je poznati manifest čeških pisaca, a 12 oktobra iste godine osnovala je zajedno s vodečim sokolskim funkcionerima „Češko srce” u svrhu potpomaganja siromašne češke dece. Za rad na socijal-nom polju pokojna Renata Tirševa u-sposobila se je radeči u raznim društvi-ma i u Sokolu.
U	sokolske redove pokojna	sestra
Renata Tirševa stupila je u svojoj naj-ranijoj mladosti, pa je tako več godine 1862, obučena u sokolsko odelo, na pr-vom sokolskom izletu u Žbraslav dekla-movala nacionalne pesme. Kada je godine 1865 u Praškom Sokolu održan prvi telo-vežbački tečaj zažene,bila je Renata Tirševa	medu	prvim	vežbačicama	tog	tečaja.	Kada	je pak	godine 1869	bilo	o-
snovano „Telovežbačko društvo gospoda i gospodiča”, Renata Tirševa postala	je u	njemu	prednjačica,	što	je
ostala sve do 1871. Nakon udaje prestala je vežbanjem, ali je ostala verna Sokolstvu sve do svoje smrti, živo pra-teči njegov rad i razvoj.
Od ostalog njenog javnog rad? treba još spomenuti njenu odličnu saradnju u Naprstkovom narodnom muzeju, koji se je kasnije pretvorio u posebno društvo pod upravom posebnog kura-
torija, čija je tajnica postala 1895 sestra Renata Tirševa. Od godine 1905 dalje bila je i članica odbora „Nacio-nalnog saveta”, a prigodom osnivanja „Prosvetnog saveza” postaje njegova potpretsednica, što je ostala sve do posle rata, kada je ovaj Savez pretvoren u Masarikov narodno vaspitni zavod, kao takoder i članica mnogih drugih kulturnih, socijalnih i nacionalnih ustanova i udruženja.
Za svoj izvanredno veliki i mnogo-strani te toliko zaslužni rad za narod kao; i za Sokolstvo, bila je godine 1924, prigodom svoje 70 godišnjice, odlikovana od ČOS velikom medaljom, nadalje češkoslovačkom Revolucijskom medaljom i medaljom grada Praga te jugoslovenskim ordenom Sv. Save, a godine 1929 prigodom svoje 75 godi-šfijice izabrana je za počasnog dokto-ra filozofije starodavnog Karlovog uni-
Povodom smrti sestre Renate Tir-ševe, udove osnivača Sokolstva dra Miroslava Tirša, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uputio je bratskoj Če-hoslovačkoj, obci sokolskoj sledeči telegram saučešča:
—	Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, primivši sa uzbudenjem vest o teškom gubitku dragocenog života se-
Medu prvim izrazima saučešča koje je povodom smrti Renate Tirševe pri-mila češkoslovačka obec sokolska, na-lazio se telegram pretsednika češkoslovačke Republike dra Eduarda Bene-ša, a koji glasi:
„Bračo i sestre! Tugujem s vama zajedno nad gubitkom sestre Renate Tirševe, te odlične žene, čije su poro-dične veze' i njena dela ostali za uvek
Češkoslovaška štampa o
Sva češkoslovačka štampa posvetila je povodom smrti Renate Tirševe naj-toplije i veoma opsežne članke uspo-meni pokojnice, veličajuči je i kao u-zor Ženu i kao veliku i vanredno za-služnu radnicu na sokolskom, nacional-nom, kulturnom i socijalnom polju. U člancima i napisima, koje su doneli največi i najugledniji češkoslovački li-stovi na svojim celim prvim stranicama s debelim črnim obrubima i slikom pokojnice a iz pera najistaknutijih javnih, kulturnih' i sokolskih radnika, najbolje se razabire, koliko je ova velika
Sletski odbor pokrajinskog sleta u Skoplju, koji če se održati o Vidovdanu o. g., izdao je sledeči proglas:
—	Bračo i sestre, gradarti i prijatelji!
U oktobru ove godine navršiče se 25 godina kako našoj napaćenoj Južnoj Srbiji sinu sunce slobode s krvavih ograšja Kumanova, Prilepa i Bitolja. Preko njih je ondašnje junačko poko-lenje vidovito nazrevalo buduću Jugo-slaviju. Iskupivši svoje oslobođenje i ujedinjenje sa hrabrom Srbijom bezbroj-nim žrtvama podnesenim u petstolet-nom robovanju tudinu, svojini neprestanim naporima I borbom za održanje svoje nacionalne sv^stti i narodnog biča, Južna Srbija je ozarena srećom što se, evo, več 25 godina razvija i napreduje u slobodi 1 slozi.
Svesna da je svim svojim duhovnim, moralnim i fizičkim osobinama močna i oprobana poluga naše narodne i državne jugoslovenske zajednice, ona ulazi u 25 godinu svoga slobodnog i plodotvornog života sa iskrenom zah-vainošču svojoj Osloboditeljki za podvig i žrtve, i s (ponosom što je za tako kratko vreme, uprkos ratnim strahotama i poratnim nedačama, postigla vidne uspehe na svim poljima svoga života i razvoja. Svojom moralnom snagom i istrajnošču, duhovnom staloženošču i trpeljivošču, krepkom verom u Boga i odanošču Kralju i Otadžbini, svojin domačinskim vrlinama i neumornomra dinošču ona je za četvrt veka toliko
verziteta u Pragu, te godine 1932 pri-mila je za svoj rad o Figneru i Tiršu sokolsku literarnu nagradu Karla Va-njička. Od godine 1933, kada je jednim nesrečnim slučajem slomila nogu, pokojna sestra Renata Tirševa više nije izlazila iz kuče, ali se, još uvek duševno čila, i dalje bavila književnošču i budno pra'tila i zanimala se za sokolski i nacionalni život i rad.
I	jugoslovensko Sokolstvo, čiji je rad i razvoj pokojna sestra dr. Renata Tirševa stalno pratila s najživljim zanimanjem, iskreno se radujuči njegovom napretku, i koja je uopšte gajila veliku ljubav prema našem narodu, klanja se s najdubljim pijetetom njenoj svetloj uspomeni, koju če, nerazdru-živo s imenom njenog velikog supruga i oca, osnivača Sokolstva, trajno sačuvati u svojim sokolskim srcima.
Slava Joj!
stre Renate, životnog druga i sarad-nika osnivača Sokolstva dra Miroslava Tirša, šalje izraze najiskrenijeg sa-lučešča i bratske tuge.
Savez moli bratsku Obec da u njegovo ime položi venac na odar pokojnice.
Velikoj i milo j sestri neka je večna slava! —
vezani s imenima osnivača Sokolstva Tirša i Fignera. dr. Eduard Beneš.” Svoja topla saučešča uputili su, po-red ostalih, pretsednik češkoslovačkog senata dr. Frantjišek Soukup, pretsednik narodne skupštine Jan Malipetr, ministar narodne odbrane Frantjišek Mahnik, dr. Karel Kramarž, kao i mnogi drugi najodličniji pretstavnici češkoslovačkog javnog i kulturnog života.
pokojnoj Renati Tirševoj
žena bila cenjena; i voljena u češkoslovačkom narodu i koliko je njen život i rad, kaoi i njenog velikog supruga i oca, bio u dubokoj istorijskoj vezi i saosečanju s nacionalnim životom bratske češkoslovačke. I zaista, pokojna sestra Renata Tirševa zaslužila je takvo iskreno narodno priznanje, koje joj je bilo ukazanot i za njenoga života, kao i sada posle njene smrti, kada je sva češkoslovačka s pravom oplaku/je i naziva največom češkom Ženom savrtfue-nog doba.
znatno napredovala, da ne izostaje u mnogome iza drugih krajeva drage nam Domovine.
Čuvarka Nemanjičkih tradicija i sve tinja koie su kroz vekove jačale njen duh i biče prkoseči vremenu i tuđinu, ona svetla obraza i vedra čela doče-kuje 25 godišnjicu velike slavne Ku-manovske bitke i oslobodenja carskoga Skoplja. Narodna prosveta, otpočeta u teškim prilikama ali pregalački još davno pre oslobodenja, i četnički po-kret koji dade tolike junake i vestono-še narodne slobode i ujedinjenja, širokim zamahom i požrtvqvano krčiše put Kosovskoj osveti 1912 godine.
Natopljeno junačkom krvlju, posuto kostima bezbroj narodnih boraca iz svih društvenih redova, ukrpšeno starim zadužbinamia i tolikim spomen-ko-sturnicama, lepa obličja kao najdivniji rukotvor Božji, njeno tle pamti tolike sudbonosne potrese i istoriske mene, sreču i fnesreču, slavim i poniženje, po-bedu i poraz, da bi, najzad, na njemu snažno zastrujao nov, radan i poletan narodni život u slobodi i bratstvu ju-goslovenskom.
Svesno svoje značajne uloge u narodnoj borbi i životu ovoga uistinu klasičnoga kraja, svoga preporodilaCkog uticaja na omladinu, na gradove i sela, na široke slojeve narodne još od svog osnivanja 1908 godine, Sokolstvo Južne Srbije dočekuje 25-godišnjicu oslobodenja s bolom i tugom, s ponosom i
Saučešce Saveza S.K.J. Češkoslovačkoj obci sokolskoj povodom smrti sestre Renate Tirševe
Saučešće pretsednika dra Eduarda Beneša
Pokrajinski slet u Skoplju na Vidovdan o. g.
Proglas Sletskog odbora
Cotl. MII _ broi 5
SOKOLSKI GLASNIK
Str. 3
radošču. S bolomj i tugOm, jer zajed-no s rtjimii i zajedno s celim narodom, ne učestvuju u ovom retkom slavlju ju-nački Vođ kroz oslobodilačke ratove, Prvi Soko, jugoslovenski Prvoborac i Ujedinitelj, Kralj Mučenik Aleksandar J Karađorđević. S ponosom.! i radošču, Jer je za 29 godina svoga postojanja Sokolstvo, svim svojim močima i nesebičnim radom, doprinelo nacionalnom, duhovnom, kulturnom i ekonomskom Podizanju narodnom, i jer se na čelu njegovu i krmilu državnom nalazi uz-danje i sreča naša, naš dični Starešina Njegovo Veličanstvo Kralj Petar !!• Preko svojih 137 jedinica, 39 dru-Štava i 98 četa, ono je pustilo dubok koren u najšire narodne slojeve, sra-stavši se s narodnim bičem i težnjama i vodeči narod pobedi sokolskih ideala.
Da bi na dostojan način obeležila značajno slavlje 25-godišnjice oslo-bodenja Južne Srbije, Sokolska župa Skoplje, po pristanku bratskog Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, sprema V pokrajinski slet, koji če se održati fla Vidovdan 28 juna o. g. Njime po-
činje narodna proslava znamenite obletnice. Na ovaj istinskl bratski sokolski zbor sleteče se velika jata jugosloven-skih Sokola od Maribora, Sušaka i Subotice do Đevđelije, Dojrana ,i Ohrida. Na njemu če se ispoljiti moč i snaga, duh i polet Sokolstva i nepokolebljiva nacionalna svest Južne Srbije. Svojim bratskim prisustvom uveličače iga J Sokoli iz drugih slovenskih savezničkih i prijateljskih zemalja.
Carsko Skoplje i rodoljubivo gra-danstvo Južne Srbije umeče dostojno, otvorene duše. i srdačno da dočeka ju-goslovenske Sokole i sve one gradane drage nam Jugoslavije, koji budu svojim prisustvom uveličali sokolski pokrajinski slet, bratstvo i radost so-kolsku, a zatim slavlje 25-godišnjice oslobodenja našega klasičnoga Juga.
Sokoli i Sokolice i svi jugoslovenski rodoljubi, dodite na Vidovdan u Dušanovo Skoplje i ustostručite našu snagu i veselje!
ZDRAVO! Do videnja u Skoplju na Vidovdan!
SOKOLSKA ŽUPA SKOPLJE
neral g .Manolesku te adutant Nj. Vel. Kralja Karola II major g. Sidonoviči.
Na ovoj sednici bilo je zaključeno da se slet Male antante omladine održi ove godine u Bukureštu, i to od 27 do 30 juna. Na ovim sletskim svečano-stima triju zemalja uzeče učešča oko 1.500—2.000 češkoslovačkih Sokola, medu kojima 500 Sokolica, te 1.000 jugo-slovenskih Sokola, od kojih 250 Sokolica.
Program ovili sletskih svečanosti predviden je ovako:
prvi dan — 28 juna: nastup učesnika, svečano isticanje nacionalnih zastava, svečani govor Nj. Vel. Kralja Karola
II	i defile učesnika sleta ,zatim nastupi češkoslovačkog muškog i ženskog na-raštaja te nastupi rumunskih „stra-žera”;
drugi dan — 29 juna: nastupi jugoslovenskog muškog i ženskog naraštaja, narodne igre češkoslovačke, rumunske i jugoslovenske, koje če izvoditi članstvo i naraštaj, skupine koje če izvesti članstvo i naraštaj svili triju zemalja, zatim svečano skidanje nacionalnih zastava i defile;
treči dan — 30 juna: pre podne velika svečana povorka svega članstva i
naraštaja, koja če proči ulicama Bu-kurešta.
Priredbe dne 28 i 29 juna počeče popodne u 17 časova ,dok če se uju-tro tih dana održati pokusi.
Tehničko vodstvo ovili svečanosti biče u rukama Rumima, dok če pojedine nacionalne nastupe voditi pretstavnik odnosne nacije.
Pored ovih priredaba, češkoslovačko i jugoslovensko Sokolstvo prikazače i nekoliko igara pozorišta s lutkama, kao jednog važnog vaspitnog sredstva za omladinu.
U pogledu jedne simbolične skupine koja če se izvesti na ovom e sle tu, a koja če imati da pretstavlja oličenje snage udružene omladine Male antante, sastav ove tačke izradiče tehnički odbor ČOS, koji če ga zatim dostaviti na uvežbavanje Jugoslovenima i Ru-munima.
Rumunske železnice odobriče za ovaj slet povlasticu na svojim železnicama od 750/0. U Bukurešt putovače se posebnim vozom. Nastamba u Bukureštu biče zajednička;, i to u javnim zgradama i pod šatorima. Prehrana stajače dnevno od 40—50 leja.
Nova uredba o provaffanju zakona o obaveznom telesnom vaspitanju omladine
Izjava ministra dra Josipa Rogića
Smučarski tečaj Saveza Sokola Kraijevine Jugoslavije na Jahorini.
Povodom donošenja uredbe o izmeni Zakona o obaveznom telesnom vaspitanju, ministar za fizičko vaspitanje naroda dao je štampi ovu izjavu:
— Organizaciji obaveznog telesnog Vaspitanja pridaje se svuda u svetu Veči značaj. Prateči napredak vremena i iskustva drugih, mi želimo da opšteljudski ideal zdravlja i snage zdru-Zl|no sa realnim potrebama naroda.
U tome smislu, stari zakon o oba-Ve*nom telesnom vaspitanju više ne žadovoljava. Upravo, čitavo dosadašnje sProvodenje bilo je u stadiumu ispiti-VaJija i sticanja iskustva obzirom na Prilike u kojima se taj zakon imao da Primenjujc.
Po ovlaičenju koje nam daje § 96 Џ. rmansiskog zakona za 1936/37 godinu Ш izradena je sada nova uredba o osni-vanju i radu prazničnih tečajeva i iz-' vršenju ostalih odredaba zakona o oba-vcviiom telesnom vaspitanju. Uredba je ; izradena na osnovu stečenih iskustava i u duhu stvarnih potreba i Imogučnosti.
Glavne karakteristike ove uredbe možu se rezimirati ovako:
Organizacija obaveznog telesnog vas-Pitanja omladine sprovodi se od Mi-nistarstva fizičkog vaspitanja naroda, i to preko banovina, odnosno, srezova 1 opštinskih uprava koje obrazuju pravične tečajeve za vanškolsku Omladiču, kao i od respektivnih ministarsta-Va koja u svojim resorima imaju škole. ^a taj način, organizacija je prove-dena n osnovnim, produžnim, srednjim 1 stručnim školama, dakle, proteze se na sve škole osim univerziteta.
. Ovakvim sistemom organizacije za-Jeničen je pravilan uticaj i široka po-m°č svih opštili upravnih vlasti u spro-vođenju zakona o postizanju uspeha * kod ogromne večine naše omladine, kola mora da bude najjači izvor snage naše narodne odbrane.
Ovom uredbom izvršava se sprovo-®enje zakona o obaveznoj telesnoj nabavi kroz sve opštine i kroz sve ško-e u zemlji. Ranija uredba ograniča-vala se samo na gradove koji spadaju P°d zakon o gradskim opštinam'a|, i na Pojedine sokolske jedinice, uglavnom za VanškoIsku omladinu, što nije davalo Potrebne rezultate a istovremeno nije Rosilo odliku jednakostš i bilo je prodno slovu i duhu zakona.
Ujedno na ovaj način zagarantova-Па je i dragocena pomoč vojnih or-?a'ia, kako u pogledu dotacije teča-•ТУа i škola potrebnim vojnim materialom, tako i u pogledu potrebnog r°ja specijalnih tehničkih instruktora, ц? saradnju starešina kadra naše na-^odne vojske. Do sada specijalna na-ava nije se uopšte izvodila.
. Uredbom je detaljno razraden nastav-1 plan: i program rada i data je mo-Kucnost Ministarstvu da otštampa i Voie udžbenike, od kojih če jedan biti 'ukama zainteresovanih več do 1 a-Prtla. u pogledu tečajeva za obrazo-0llie nastavnika telesnog vaspitanja,
Slet omladine Male antante održaće se u Bukureštu 27—30 juna 0. g.
Dne 9 o. m. održana je u Bukureštu sednica tehničke komisije pretstavnika jugoslovenskog i češkoslovačkog Sokolstva te Ureda za telesno vaspitanje rumunske omladine, koja je raspravlja-la o programu sleta Male antante o-mladine, koji če se održati od 27—30 juna o. g. u Bukureštu.
Ovoj sednici prisustvovali su od Strane češkoslovačkog Sokolstva načelnik brat dr. Miroslav Klinger i načelnica sestra Marija Provaznjikova, od strane jugoslovenskog Sokolstva načelnik brat dr. Alfred Pihler i načelnica sestra Elza Skalarjeva te od strane Ureda za telesno vaspitanje rumunske omladine pukovnik g. Sainboteanu, major g. Petar Lazar, profesor g. C. Botezatu i gdica Kamarasesku i pri koncu ge-
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije održao je u vremenu od 25 januara do 3 februara smučarski tečaj na Jahorini.
Tečaj je polazilo 18 brače iz župa: Beograd, Bjelovar, Kragujevac, Osijek, Sarajevo, Sušak-Rijeka« i Zagireb, a vodstvo je bilo u rukama saveznih smučarskih vodnika brače Merhara i Kandiča.
Tokom deset dana smučarskog te-
Smučarske utakmice Saveza slo-venskog Sokolstva u Planici
U vremenu od 26—28 o. m. u Planici če se održati IV smučarske utakmice Saveza slovenskog Sokolstva. Za iste su se prijavili sem Čeha — koji več treniraju u Planici — još i bugar ski Junači. Ovo če biti prvi put da i brača Junači učestvuju na ovim utak-micama. I J>aš u toliko pre vlada veče interesovanje za njihov nastup.
Brača česi doveli su sa sobom ukup-no dvadeset takmičara — od kojih 12 brače i 8 s*stara — i 4 vode. Oni su uostalom favoriti na ovim utakmicama. Več dva puta uzastopce brača Cesi u-speli su da osvoje pehar koga je po-klonio naš bivši ministar za fizičko va-puta pode za rukom brači Česima, spitanje dr. Handžek. Ako to i ovoga onda pehar ostaje njihova svojina.
Ali isto taksol j naša vrsta ima nade da če bar ovoga puta pobediti. U stvari sve zavisi od sestara, jer kako se one budu plasirale takav če biti naš opšti plasman. Naime postignuti bo-dovi kakoi 1 bračai i sestara zbiraju se i taj zbir daje konačan plasmah. Može se reči da smo na ranijim utakmicama najviše gubili baš zbog vrste članica.
Ovoga puta ipak ima izgleda na bo-lji plasman. Vrstu takmičarki pretstav-ljaju pobednice saveznih smučarskih u-takmica na Kopaoniku. Najposle za sve takmičarke držan je tečaj u Planici. Sve ovo daje nam nade da če ovogo-dišnje takmičenje u Planici biti u mno-gome interesantno.
čaja na Jahorini brača tečajci, početnici i napredniji, marljivo su vežbali sve smučarske likove, počam od pfuga pa do kristijanije.
Brača tečajci svojom pažljivošču i lakim shvatanjem smučarske tehnike kroz ovo kratko vreme naučili su toliko da če sa uspehom moči nastaviti rad u svojim jedinicama, u kojima 2a <0 ima mogučnosti.	f
uveren sam da je pronaden najbolji put. Ministarstvu je omogučeno da se sprovedu ovi tečajevi, i time če se postiči podizanje vaspitnog nivoa o-mladine i ujednačenje nastave. Nastav-nici se biraju iz redova nastavnika o-snovnih škola, nastavnika gimnastike, rezervnih oficira vojske i mornarice i iz redova tehničkih članova sportskih i viteških udruženja. U pogledu prava sprovodenja obavezne telesne nastave zasebno, a paralelno sa prazničkim te-čajevima, izjednačena su sva udruženja sa ciljevima telesnog vaspitanja, te su ukinute sve eventualne privilegije, davane ranijom uredbom.
Na kraju, prema do sada stečenom iskustvu, ovom su uredbom odredem i tehnički propisi za finansiranje i ad-ministrovanje prazničnih tečajeva, a Ministarstvu fizičkog vaspitanja naroda o-mogučeno je da, prema potrebama i budžetskim mogučnostima, pomaže pra-zničke tečajeve i škole, kao i sva ona lica, koja rade na obaveznom telesnom vaspitanju.
U daljem sprovodenju zakona o o-baveznom telesnom vaspitanju naše o-mladine, naredio sam študij jednog spe-cijalnog sistema za škole, naročito stručne. Ja sam uveren da če prema ovome planu svaki apsolvent učiteljske škole postati jednovremeno i kva-lifikovani nastavnik za obavezno telesno vaspitanlje i da če steči prava do-bijanja čina rezervnog daka podofici-ra, posle služenja u kadru od samo 4—5 meseci, i to eventualno za vreme velikih letnjih raspusta.
Ja očekujem široku pomtoič i razumevanje naših nadležnih faktora i celokupne naše javnosti. Ovako shvačen i sproveden, zakon u obaveznom telesnom vaspitanju može spremiti našu o-mladinu i čitavu nadju za zadatke koji nas čekaju i koje nam vreme nameče.
Uostalom mogu i brača Junači da naprave iznenadenje. Svoj brači tak-mičarima i sestrama takmičarkama želimo iz sveg srca uspeh.
Bog. R. R.
Sokolske smučarske utakmice u Sarajevu
Sokolska župa Sarajevo održala je u nedelju 21 o. m. svoje smučarske utakmice na planini Crepoljsko, koja je udaljena od prilike na tri sata hoda od Sarajeva. Takmičari, članovi i muš-ki naraštaj stizali su u grupama još u subotu uvečei i u noči otseli u domu smučarskog kluba. Isto veče održana je sednica sudijskog zbora.
U nedelju izjutra održan je zbor svih takmičara. Posle pozdravnog govora vo de utakmica s. Jelene Dopude, načelnice župe i posle datih uputstava takmičari su izvukli brojeve za startovanje.
U devet časova počelo je sa tak-mičenjem članova i muškog naraštaja u smuku. Staža je iznosila 1200 me-tara sa 200 metara visinske razlike.
Članovi — smuk:	startovalo 13
takmičara 1) Stjepan Bek (Sarajevo 1) 45,4 min.; 2) Josip Šaribeg (Sarajevo I) 1:11,00 min.; i 3) Mile Ćorovič (Sarajevo matica) 1:13,4 min.
Muški naraštaj — smuk: startovalo 12 takmičara 1) Milan Ilič (Sarajevo III) 50.02 sek.; 2) Ljubo Oomilanovič (Sarajevo matica) 55,03 sek. i 3) Boris Latčuk (Sarajevo II) 1:13,03 min.
U 11 časova pre podne počelo je takmičenje u trčanju na daljinu.
Članovi. — Staža za članove iznosila je 10 kilometara i vodila je od doma pa preko Vučje luke opet na dom. Postavljeni rezultati su vrlo dobri s obzirom da je staža bila prilično naporna a sneg vrlo loš. Startovalo je 12 članova.
Rezultati: 1) Stjepan Bek (Sarajevo I) 41,33 min.; 2) Mile Corovic (Sarajevo matica) 43,22 m'in,. i 3) Čemal Zahirovič (Sarajevo II) 48, 33 min.
Muški naraštaj. Staža je bila dugač-ka 4 kilometra; startovalo je 17 tak-mičara.
Rezultati: 1) Bogoljub Kočovič (Sarajevo III) 16,06 min.; 2) Boris Lat-čuk (Sarajevo II) 16,57j i 3) Momir Vidovič (Sarajevo matica) 16,57 minuta.
Posle ručka proglašeni su rezultati pa su se svi takmičari, sudije i ostali gosti vratili zadovoljni u Sarajevo.
Prednjaški tečaj Sokolske župe Celje
Sokolska župa Celje je priredila v času od 7. do 20. januarja 14 dnevni župni pieanjaški tečaj za člane in od 28. januarja do 10. februarja enak tečaj za članice. Člani kakor članice so bili nastanjeni v sokolskem domu in tam oskrbovani. Prvega tečaja se je udeležilo 34 bratov iz 22 društev, drugega 19 sester iz 13 društev. Bratsko Sokolsko društvo Celje je dalo na razpolago telovadnico v sokolskem domu in potrebno telovadno orodje. Preskrbelo nam je tudi kurjavo. Tečaj za člane je vodil župni prednjak brat Jože Prestor, za članice savezna prednja-čica sestara Tončka Štiftarjeva. V tečaju za člane so sodelovali: brata Burja Stane in Poljšak Rastko, prvi je pre-delaval župne proste vaje za člane, drugi župne proste vaje za moški naraščaj. Brata Klun Franjo in Rupnik Karol sta obravnavala vzgono naraščaja, prvi tudi orodno telovadbo naraščaja, brat Cer-gol Izidor o tekmovalnih prostih vajah, brat Prelog Miloš o vzgoji novih vaditeljev, brat poročnik Tkalčec Jakob je imel pouk v streljanju, brat kapetan Toš o vojnih plinih, sestra Grudnova o delovanju ženskih odelkov v Sokolu. Predaval je tudi župni prosve-tar br. Zdenko Verstovšek. Po eno uro so v obeh tečajih predavali bratje župni starešina Smertnik o sokolski zgodovini in ideji, Radovan Gobec o glasbi ■ v zvezi s telovadbo in Čepin Franjo o organizaciji. Večino snovi je obdelal vodnik brat Prestor, med drugim je obravnaval telovadni sestav praktično in teoretično, vodstvo vrst in slično. V tečaju za članice so sodelovale sestre župna načelnica Mirka Grudnova o sestavi vadbenih ur, o sojenju pri tekmah, o delokrugu načelnic in vaditeljic in predelal je lestve. Sestra Silva Burja je sestavila župne proste vaje za članice s palicami in jih sama vadila, svoje sestavo župnih prostih vaj za ženski naraščaj je vadila tudi sestra Marjuči Križmaničeva. Sestta Milka Lojkova je poučevala narodna kola, sestra Darinka Klunova dečjo telovadbo. Brat dr. Bregant Marjan je seznanil tečajnice z anatomijo in fiziologijo, brat Tine Novak teoretično s smučanjem.' Vodnica sestra Štiftarjeva se je ukvarjala z vadbenim vrstami na orodju, z igrami, obveznimi tekmovalnimi vajami, z gredmi, z redovnimi vajami, raznerostini in drugimi disciplinami.
Tečja sta imela internatski značaj in je vladala pod skrbnim nadzorstvom vodnika in vodnice disciplina tako med poukom kakor v prostih urah.
Med naše edinice se je podalo 34 novih vaditeljev in 19 vaditeljic. Naj bi nadljevali delo z ljubeznijo in veseljem, s kakršnim so sledili pouku v tečaju._______________________________
Isključenja iz Saveza S. K. J.
Dr. Antun Franulovič, Antun Radič i Antun Kalodera pok. Antuna, bivši članovi Sokolskog društva Blato, te Vinko Cvetkovič, bivši član Sokolske čele Su-đurac, matičnog društva Dubrovnik — iz župe Mostar — isključuju se iz Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije na osnovu § 13 pravilnika o sokolskim društvima, jer su se ogrešili o sokolska pravila i načela.
Razne vesti
Beograd. — Godišnja skupština Sokol. društva Beograd-Matica. Sokolsko društvo Beograd Matica održalo je na dan 7 o. m. svoju 55 redovnu godišnju skupštinu, koju je otvorio starešina društva brat dr. Milan Glavi-nič, odavši sa celom skupštinom du-žan pijetet neumrlom Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju i uputivši pozdrav inladome Kralju, Njegovom Veličanstvu Petru II, Njegovom Kra-ljevskom Visočanstvu Knezu Namesni-ku Pavlu i Kraljevskim Namesni-cima g.g. Radenku Stankoviču i dr. Ivi Peroviču.
Starešina društva pozdravio je za-tim prisutne izaslanike Saveza Sokola KJ. braču: Vojislava Todoroviča i inž. Radivoja Raduloviča, pretstavnika Če-hoslovačkog poslanstva brata dr. Franju Bahtika, izaslanika Sokolske župe Beograd, brata Stevana Milutinoviča, počasnog starešinu društva brata Dra-gutina Pricu i celokupno članstvo.
Posle toga je tajnik društva brat Otokar Novotni pročitao poslanicu Saveza Sokola K. J., koja je pozdravljena od svih prisutnih.
Izveštaji, koji nisu čitani, jer su štam-pani u posebnoj knjiži i blagovremeno razaslati članstvu, primljeni su s odobravanjem i bez ijedne primedbe, či-me je članstvo podvuklo aktivnost do-sadašnje uprave. Iz izveštaja se naime jasno vidi, da je duštvo intezivno i normalno radilo u toku cele godine. Prednjački zbor broji 65 članova' i članica, medu kojima je i dobar broj onih koji rade u tehničkom odboru Saveza i Župe. U prosvetnom odboru isto tako se nalaze mnogi vredni i iskusni Sokoli. Pored ostaloga rada naročito pada u oči uspeh društvenog dobro-tvornog otseka. Kretanje društvenih prihoda) i rashoda iznosilo je u toku godine Din. 342.784.29, a predviden je budžet za 1937 god. od Din. 984.619. Društvo ima pod svojim nadzorom i četiri Sokolske čete^ i to u'selim a: Ba-čevcu, Beljini, Rogači i Sopotu. Sokolska četa Rogača osnovana je u'toku 1936 godine.
Vidi se da Sokolsko društvo Beograd Matica,, i pored toga što ima veliki broj svojih članova angažovanih na radu u upravama, tehničkim1 i prosvetnim organima viših sokolskih instanca, ima dovoljno vrednog vode-čeg članstva i nadamo se, da če društvo u buduče pokazivati sve veče i vidnije rezultate rada, jer mu novi veliki dom pruža više mogučnosti.
U novu upravu društva izabrani su jednoglasno ova brača i sestre: starešina br. dr. Milan Glavinič; zaine-nici starešine brača: Andra Petrovič, Inž. Miodrag MaHič i Otokar Novotni; tajnik br. Dragoljub Vanovič, prosve-tar br. Stevan Stankovič; načelnik br. dr. Miloš Krsmanovič; načelnica s. A-gata Žic; zamenici, brača i sestre: Če-domir Jovič, Milan Isajlovič, Radomir Đorđević, Zrnka Krajinovič i Danica Podgorelec; referent za čete br. Milojko Jeftimijades; pročelnik dobrotvornog otseka s. Danica Novotni; članovi uprave i njihovi zamenici, brača i sestre: Dragutin Jovanovič, Aleksandar Plav-šič, Vladimir Dimitrijevič, Inž. Milivoje Smiljanič, Dušan Cvetkovič, Ljubomir Maksimovič, Miroslav Vojinovič, Marija Vojinovič, Radivoje Radulovič, dr. Teodor Peičič, Momir Sinobad, Fra-no Žic, Vičeslav Posiržil, Dragoljub Nikolič, Miodrag Dimitrijevič, Milivoje Ilič, Svetislav Brankovič, Slavka Krsmanovič, Milka Mladenovič i Miroslava Veljkovič; revizioni odbor i njihovi zamenici, brača: dr. Janko Olip, Vojislav Todorovič, Jožef Sajvera, Dušan Mihailovič, Andrej Rupnik, Marko Erak, Apolon Konikov i Jakša Bum-ber; sud časti, brača: Dragutin Priča, Momir Korunovič, Alojz Novotni, Momčilo Branovački, Rastko Dragič, dr. Branko Jovič, Ante Bosnič i Momčilo Radakovič.
Skupština je protekla u največetn redu i trajala je samo 30 minuta.
M. J.
Baška. — Priredbe Sokol, društva.
Sokolsko društvo Baška priredilo je dne 6 o. m. svoj društveni ples, koji je veoma lepo uspeo. Ovaj ples je bio
jedan od najlepših plesova u Baški, koji su priređivani ove sezone.
Dne 9 o. m. Sokolsko društvo priredilo je za svoje najmlađe pripadnike ugodnu zabavicu sa čajankom. Prired-bu su posetili roditelji dece, koji su se odzvali pozivu u vrlo lepom broju. Posle programa, koji su lepo izvela sama deca, poslužen im je čaj, a iza toga se razvila ugodna i vesela zabavica najmladih.
Šteta je velika što društvo nema svo-jeg vlastitog krova, nego se seli iz jedne prostorije u drugu, ali ipak uz sav napor ono kroči napred. Trebalo bi se zainteresirati za društva koja leže na istaknutim mestima naše domovine, pa im omogučiti da rade još večim elanom. *
BELI MANASTIR. - Csnivanje Sokolske čete u Jagodnjaku. Dne 31 ja-
nuara o. g. održana je u osnovnoj ško-
li	osnivačka skupština Sokolske čete, na kojoj se upisalo u novoosno-vanu četu 48 članova, od kojih 23 nevežbača i 25 vežbača. Izabrana je četna uprava na čelu sa starešinom bratom Antonom Lavričem. Osnivanje nove čete u Jagodnjaku, kao i njen u-lazak u naše sokolske redove bratski pozdravljamo i želimo mnogo uspeha u sokolskom radu. — (B. S.).
BIOGRAD N/M. - Priredba Sokol, društva. Sokolsko društvo Biograd n/m proslavilo je ove godine zajedno dan Sv. Save i dan Štrosmajera. U svom vrednom predavanju br. Dušan Raško-vič istakao je ovu zajedničku proslavu dvaju naših velikana, koji su radili na sjedinjavanju i mirenju crkava i plemena Južnih Slavena. Posle predavanja održana je zabava sa bogatim programom, koji su izvađali članovi i sokolska deca. Zabava je bila odlično posečena.
ČEREV1Č. — Dečija akademija Sok. društva. Sokolsko društvo čerevič o-držalo je na sv. Savu dne 27 pr. m. veoma uspelu dečiju akademiju.
DOBRIČA. — Akcija Sok. društva za zimsku pomoć. Novoizabrani đprav-ni odbor Sokolskog društva Dobriča, na čelu s bratom Jankom Formanom, u zajednici sa niesnom Knjižnicom i či-taonicom, učiteljstvom; i bračom' trgov-cima poveo je akciju zimske pomoči, te se uspelo da se snabde 50 siromašne školske dece toplim odelom i obučom.
GOSPIČ. — Skupština Sokol, društva. Naše je društvo održalo svoju godišnju skupštinu 31. 1. o. g. Župu je zastupao župski načelnik brat Marijan Boras.
Nakon pozdrava starešine društva i pročitane poslanice Saveza podneti su iscrpivi izveštaji društvenih funkcione-ra, koji su bili saslušani sa velikom pažnjom i odobravanjem. Iz tih izve-taja vidi se, da je društvo i u 1936 godini bilo vrlo aktivno, naročito ako se uzmu u obzir uslovi pod kojima ono radi. Za tehnički rad društvo ima vrlo malo sposobnih tehničkih radni-ka, a pored toga manjkale su i vla-stite prostorije bez kojih se u 1937 god. uopšte ne bi moglo raditi. Društvo ima na svom području 12 sokolskih četa, o kojima vodi brigu i pomaže ih koliko god je moguče. Na predlog stare uprave primljen je proračun za 1937 godinu u višini od Din. 36.450,-
Skupština je dala staroj upravi ra-zrešnicu te je jednoglasno izabrana nova uprava, kojoj je na čelu starešina brat. dr. Petar Zec.
Na kraju skupštine je br. starešina izvestio o gradnji našeg Sokolskog doma Kralja Aleksandra I, koji se več nalazi pod krovom, a nadamo se da čemo ga u 1937 godini i dovršiti te če društveni život i tehnički i prosvetni koračiti snažno napred. — V. S.
GOSPIČ. — Skupština Sokol, čete Lipe. Prva godišnja skupština Sokolske čete Lipe održana je 10 pr. m. u pri-sustvu svega članstva čete i delegata Sokolskog društva Gospič brata Petra Staniča. Nakon izveštaja funkcionera o radu čete u prošloj godini, izabrana je nova uprava na čelu sa starešinom bratom Stjepanom Krpanom.
GOSPIČ. — Svetosavska proslava Sok. čete u Lipovom polju. Na Sv.
Savu dne 27. pr. m. priredila je Sokolska četa Lipovo Polje Svetosavsku pro-slavu. Proslava je uspela u svakom pogledu. Naročito je moralni uspeh o-ve proslave bio velik. Program koji se sastojao u više izabranih tačaka izveli su mladi Sokoli seljaci na opšte zadovoljstvo. Ne bi čovek verovao s koliko su ne samo ljubavi, več i uspeha izvodili program ti seoski monici Sokoli. Naša sela s punim korakom idu pomalo napred.
Ono što je pre nekoliko godina iz~ gledalo skoro nemoguče, danas je več stvarnost. Sokolstvo naše seosko vrši
i	izvršiti če u duhovnomi i prosvetnom podizanju naših još zaostalih sela ve' liku ulogu. — M. D.
GOSPIČ. — Skupština Sok. čete Lipovo Polje. Dana 10 pr. m. održana je godišnja skupština Sokolske čete Lipovo Polje pod pretsedništvom starešine brata Mana Pavloviča. Nakon iscrpnog izveštaja funkcionera čete, iz kojih se videlo da je četa u prošloj godini pokazala lepi uspeh u svom isokol-skom delovanju, data je staroj upravi razrešnica i po tom s malim izmenama izabrana nova uprava. Na čeiu čete ostao je i dalje starešina brat Mane Pavlovič, čijom je zaslugom četa i o-snovana i pod čijim je razumnim i požrtvovanim vodstvom polučila do danas lepe rezultate. — M. D.
KASTAV. — Priredbe Sokol, drit' štva. Sokolsko društvo u Kastvu priredilo je dne| 7 i 9 o. m. dve veoma uspele priredbe. Dne 7 o. m. davale su se igre „Začarani orman” i „Bre-škin Liška pul fotografa”. Obe igre polučile su pun uspeh, zabaviivši i na-smejavši publiku. Zatim je izvedeno nekoliko šaljivih kupleta, posle čega se razvila igranka.
Dne 9 o. m. na pust, priredilo je društvo izlet u Rubeši. Nakon povratka iz Rubeši održana je u Narodnom domu lepa zabava.
MALINSKA. — Skupština Sokolskog društva. Dne 24 pr. m. održalo je mesno Sokolsko društvo svoju godišnju skupštinu, koju je, u prisustvi: izasla-/ nika župe Sušak—Rijeka brata Josipa Uraviča, otvorio pozdravnim govorom starešina društva brat Rude Tončič. Zatim je govorio župski izaslanik brat Uravič, koji je u ime župe pozdravio skupštinu i pohvalio uspešan rad društva. Sledili su nakon toga izveštaji pojedinih društvenih funkcionera o prošlogodišnjem radu, a koji sU primljeni sa zadovoljstvom, jer pokazU-ju lep napredak društva, pa je zato skupština ponovno izabrala staru upravu na čelu sa starešinom bratom Ru-dom Tončičem. Ceo tok ove skupštine pokazao je, da Sokoli Malinske čvrsto stoje uz sokolsku i jugosloven-sku misao, usprkos raznim izazivanji-m'a i podmetanjima. Nakon zaključnog. govora brata starešine, koji je nagla-sio značenje sokolske misli u našem nacionalnomj i državnom životu, skup' ština je završena poklicima Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji.	K.	F.
APSOLUTNA SIGURNOST
gimnastičkih sprava prvi je zahtev vežbača. Naše sprave ne odgovaraju svima vašim zahtevima samo svojom apsolutnom sigurnošču, nego i u pogledu praktične upotrebe, preciznosti, krasnr izvedbe i neverovatno niške cene.
TVORNICA GIMNASTIČKlH
-	SPRAVA -
J. ORAŽEM
RIBNICA NA DOLENJSKEM
К11ШЕ
vlefivtkirjie
ali ^
najietidmjše
KLHARNAITDEU
L] Ut	AL	MAHKOVCU
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. ^Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6# Uredjuje redakcioni odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjića Bana 75. — Beograd 4 *