KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 29 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 septembra 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10293
Clćmen^on Claude, inženjer, Caluire (Rhone), Clemen^on Victor Claude, inženjer, Meyzieux (Isere) i Schmit Suzanne udove Pierre Schmit, rodjena Clćmen^on, Weyzieux (Is^re), Francuska.
Poboljšanja u tretiranju vlakana od veštačke svile, dobivene iz acetil — celuloze. Prijava od 16 marta 1932.	.	Važi od 1 februara 1933.
z
/k
v«?,
gf
Traženo pravo prvenstva od 16 marta 1931 (Francuska).
Ovaj pronalazak tiče se tretiranja vlakana od acetilceluloze, namenjenih za fabn-kaciju tkanina nazvanih »krep«.
Tkanine krep dobivaju se upotrebom vrlo upredenih vlakana (2000 do 3000 uvo-jaka po metru, ili više ili manje prema upotrebljenoj materiji i njenom titru).
Ova vlakna su uopšte prirodno ili veštač-ki, snabdevena nekom gumom ili lepkom, koji sprečava njihovo btpredanje u toku manipulacija, kojima su izložena do tkanja i za vreme tkanja. Ona se mogu upotrebiti kao osnova ili kao potka, posebno ili istovremeno. Dobiveno tkivo se tada ispere da bi se udaljila guma ili lepak, koji ih je držao upredenim. U toku ovog pranja tkanina se blago skrati u pravcu suviše u-predenih vlakana usled toga, što to vlakno naraste u kupatilu za pranje. Kad se osuši, tkivo pokazuje karakterističan izgled »krepa«.
Da se dobije ovaj izgled, potrebno je dakle izvesno upredanje, koje varira s osobinama upotrehljene materije. Autori o-vog' pronalaska našli su da upredanje koje treba primeniti na vlakna od acetil-celulo-ze mora biti jače nego .za vlakna od viskoze. Na primer, ako je dovoljno 2200 u-vojaka po metru za vlakno od viskoze titra od 100 denije-a trebaće 2900—3000 uvojaka po metru ili više za vlakno od
acetiil-ceiuloze istog titra pa da se zaista dobije krep.
Ako se, pak traži dai se tako uprede takvo vlakno od acetiTceluloze, dolazi se do sledečih rezultata:
1.	Mnogobrojni elementarni konci a često skup tih konaca, t. j, celo vlakno, prekidaju se.
2.	Suvišno upredanje izaziva male uvrt-ke, tačke gde se upredanje nije izvršilo oko osovine vakna nego oko neke druge od ove različpe osovine.
3.	Otpor prema kidanju znatno je smanjen (on spada na 1/3 od svoje prvobitne vrednosti a često i niže).
4.	Izduživanje pri kidanju je tako isto smanjeno u jakoj razmeri.
Vlakno, koje ima takve osobine ne može se upotrebiti a kako se s druge strane do takvog rezultata moglo doći jedino iz-duživajući stalno vlakno, krep se nije mogao dobiti. Praktično, vlakno od acetill celuloze čiji je titar 100 denije-a moglo se je upresti od 2000—2200 uvojaka po metru, što je nedovoljno za dobijanje krepa.
Pokušavalo se je da se krep dobije dej-stvujući na tkaninu tečnošću za narastanje. Tako se clobija skraćivanje, koje Se može upotrebiti sa skraćenjem, dobivenim mercerizacijom pamuka ali ne i sa skraćenjem pri dobivanju krepa od svile. Zaista kod osnove od ne suviše upredene acetil-
Dln. 10.
celuloze, ta se osnova više skraćuje od potke, te se tim skraćivanjem tkanine ne može dobiti krep. Stvarno, tako dobivena tkanina nema ni izgled ni dodir pod prstima, ni čvrstinu ni elastičnost tkanine od krepa.
Autori ovog patenta su našli, da se vlakna od acetil-cejuloze mogu mnogo jače upresti podvrgavajući ih prethodnom tretiranju, koje se sastoji u fizičkoj modifikaciji vlakna od acetil-celulože pri čemu hemiske osobine i podobnost za bojenje ostaju nepromenjeni. Ova fizička modifikacija potiče od dejstva agensa za narastanje acetft-ceiulo'ze, kome se može dodati ili ne dodati neki koloid, koji može ostaviti sušenjem elastičnu navlaku u vlaknu. Ovo tretiranje proizvodi nov molekulski raspored, čija se najočevidnija manifestacija sastoji u skraćivanju vlakna.
Izvesan broj patenata predviđa upotrebu narastanja acetit-celuloze da bi se olakšalo bojenje, ojačavanje, ili radi dobivanja tamnih ii vunastih tkanina. Ali niko nije upotrebio fizičku modifikaciju, koju na vlaknu od acetil-celuloze čini njegovo narastanje, da bi se tako omogućio vrlo jako upredanje, koje je neophodno za dobivanje krepa.
U tu svrhu, bitni predmet ovog patenta sastoji se dakle u otkriću te osobine vlakana od acetil-celuloze posle narastanja i u njenoj upotrebiti za dobivanje krepa.
Da bi se ovo tretiranje privelo u praksu, kupatilo za narastanje spravlja se tako, da se acetil-celuloza, koja je u njemu potopljena, posle sušenja skrati za 10—15% ii više ili granje, a da ovo skraćenje potiče od dejstva samog agensa za narastanje ih od zajedničkog dejstva agensa za narastanje i nekog koloida. Kao agensf za narastanje mogu se upotrebiti sva tela ii srne-še isparljivih ili rastvorenih tela u isparlji-vom rastvaraču, koja mogu da vlaknu od acetil-celuloze, koje je u njima potopljeno, uvećaju zapreminu bar za 40—50%, na primer dovoljno koncentrovani vodeni rastvori alkohola ii organskih kiselina, vodeni rastvori izvesnih soli kao su'ifoci-janidi, metil-aikohot, benzin ili smeše o-vih tela, pod usiovom da1 ove smeše ne budu rastvarači acetil-celuloze, ili da ispa-ravanjem isparljivijag dela smeše ne ostane na vlaknu rastvarač acetil-celuloze, sem ako se on ne može ukloniti pogodnim pranjem, čuvajući pri tom fizičku modifikaciju, izazvatu na vlaknu.
Kao koloidi mogu se upotrebiti tela kao želatin, biljne gume itd. i uopšte sva tela rastvorna u pomenutim tečnostima i koja dejstvom agensa za narastanje mogu
da uvećaju uporedno smanjenje na vlaknu od acetil-celuloze.
Sem toga, uslovi temperature, trajanja potapanja, koncentracije agensa za narastanje i koncentracije koloida mogu varirati prema prirodi upotrebljenog vlakna (titar, veličina žice, poreklo) prema prirodi agensa za narastanje i koloida. Vlakna od acetil-celuloze tako tretirana i sušena, mogu praktično bez štete, podneti jaka upredanja, na primer 2900—3000 uvojaka po metru ili više, za vlakno titra od 100 denije-a. Tkanje tako suviše upredenih vlakana ne zahteva nikakvu naročitu pažnju; ona se mogu upotrebiti sama ili zajedno sa ma kojim drugim prirodnim ili veštačkim tekstilijama, te tako- dobivene tkanine, posle uobičajenog tretiranja za uklanjanje gume i bojenja, pokazuju karakteristične osobine tkanina dd krepa, naime; izgled, dodir pod rukou, čvrstinu, e-lastičnost.
Kupatilu za narastanje može se dodati svaki proizvod što kvasi, a koji može da olakša manipulaciju vlakna.
Primer: U kupatilu, koje sadrži 200 grama želatina, rastvorenih u 5 litara vode, doda se 5 litara etil-alkohola. U njemu se drži potopljena za 15 minuta acetiTcelu loza od 100 denije-a na 45° C. Posle ce-denja i sušenja Vlakna se upredu za 3000 uvojaka po metru, pri čemu se neka od njih upredena na levo, a neka na desno. Ova vlakna se upotrebljavaju kao osnova za tkanje sa 25 udara na centimetru, osno ve od 45 žica na centimetru a načinjena su od acetil-celuloze od 75 denije-a, na primer dva udara se vrše s vlaknom, uprede-nim na desno a dva s vlaknom upredenim na llevo; pri tome osnova ide kao tafet te se tako dobija tkanina, koja se posle isku-vavanja i bojenja smanjuje oko 15—20% u pravcu potke i za 10% u pravcu osnove, i pokazuje karakteristične osobine dobre tkanine nazvane »kineski krep« (krep d šin), artikal, koji stvarno nikada do sada nije bio dobiven upotrebljavajući jedino u sastavu tkanine vlakno od acetil-celuloze.
Patentni zahtev
Postupak za dobijanje tkanina krep od iupredenih vlakana od1 acetil-celuloze, naznačen time, što se na vlakna dejstvuje kakvom tečnošću za narastanje kao na pr; dovoljno koncentrovani vodeni rastvori alkohola ili organskih kiselina, vodeni rastvori izvesnih soli kao suifocijanidi, me-til-ajkohol, benzin ili smeša ovih tela itd., posle čega se ova tečnost potpuno elimi-niše, što se zatim vlakna upredaju dajući
im 2800 do 3000 uvojaka po metru za odstranjenja tečnosti za narastanje stalnu vlakno od 100 denije-a, pti čemu početno fizičku promenu, koja se poglavito sastoji narastanje treba da bude najmanje 40 do	u tome, što im se dužina skrati za oko
50% i to takvo, da vlakna sačuvaju posle	10—15%.