KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
S, .
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 28 (2)
1NDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Aprila 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8747
United Shoe Machinery Corporation, Paterson—Boston,
U. S. A.
Postupak za stavljenje koža i stavljena koža.
Prijava od 12 augusta 1930.	Važi od 1 augusta 1931.
Traženo pravo prvenstva od 24 oktobra 1929 (U. S. A.).
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak za prethodno i potpuno stavljenje koža, krzna i golote blankova, na pr. ovčih, jarećih i drugih, ili teških koža, naročito goveđih kao i na proizvod dobiven štavljenjem.
Cilj je pronalasku nov postupak, kojim se mogu mnogo brže i bolje i sa manje troškova, kože štaviti, nego sa dosadanjim poznatim načinom štavljenja.
Važna odlika ponalaska leži u tome što se koža pre obrade jedne ili obeju strana rasteže i potom posipa srestvom za štavljenje. Usled isteglenja kože stvoriće se na istoj prazne površine, koje olakšavaju upi-janje tečnih materija.
Cela jedna strana kože obrađuje se srestvom za štavljenje u jednom toku rada i to se svaka strana obrađuje u jednom toku rađa. Potpuno istegnuta (razvučena) koža leži za vreme nanošenja srestva za štavljenja na jednoj ravnoj površini, na pr. na jednom stolu, ili na nekoj pokretnoj ploči. Pre nanošenja srestva za štavljenje cedi se suvišna voda iz kože i to koža se oslobađa vode za vreme rastezanja. Prethodno štavljena ili uštavljenja koža skida se opet, posle umakanja glavnih vlakana, sa nosioca, tako da se koža, za vreme sle-dećeg sušenja ne skuplja. Obrada potpuno rastegnute zelene ili sirove kože, prvenstveno na jednoj ili obema stranama, vrši se sa kohcentrisanim rastvorom za štavlje-
nje. Koža se može ostaviti da se suši tako, da vlaknena strana iste leži na ravnoj glatkoj površini, tako da se dobija vrlo fina koža svetle boje. Ako se koža suši na ravnoj, glatkoj površini, onda se osvetljevanje vlaknene strane i otuda bojenje kože, otklanja, a kako vazduh ne može dospeti do vlaknene strane kože, to ne nastupa ni oksidacija te strane. Koža se po ovom po stupku može ili prethodno štaviti ili potpuno uštaviti. Posle delimičnog sušenja prethodno štavljene kože završava se njeno štavljenje na poznati način, na pr. u jednom dobošu ili tome slično.
Ako se radi o teškim kožama, na pr. goveđim kožama, koje su namenjene za đon ili remene (kajiše), onda se po pronalasku upotrebljava nosilac za srestvo za štavljenje kože. Ovaj nosilac može biti kakvo tkivo, koje se natapa srestvom za štavljenje i ostavlja da stoji dugo na koži, da bi to srestvo za štavljenje moglo potpuno prodreti u samu kožu. Ako treba da se štave teške kože, po ovom postupku, onda postoje izvesne izmene u postupku u srav-njenju sa štavljenjem lakših koža. Lake kože, na pr. ovče, jareće ili teleće rastežu se na jednom stolu ili kakvoj revnoj površini. Istezanjem se sve bore uklanjaju, tako da se naročito vlaknena sirana kože potpuno razvlači. Ovo istezanje kože može se izvršiti time, što se koža prvo vodi kroz jednu podesnu mašinu ili se ista može
Din. 10.
ručno razapeti na kakvu ravnu površinu ili na okvir. Po katkad je primena ručnog is-tezanja bolja, jer radenik može kožu sa svih strana, počev iz sredine, izvlačiti i razapeti. Ovom prilikom se može ta koža razvući do maksimuma, a da se ni jedan deo kože ne razvuče preko mere. Razapinjanjem kože izvlači se znatna količina vode iz iste i istovremeno povećava površina kože. Na opisani način rastegnuta i u glavnom od vode oslobođena koža ima mesta — praznine — u koja sredstvo za štavljenje brzo prodire, ako se to srestvo odmah po izvlačenju nanese na kožu. Čim se sipa jako koncentrisani rastvor za štavljenje ovaj brzo prodire u kožu, tako da nastupa tako reći momentalno štavljenje premazane strane kože. Ako se koža rukom rasteže, onda treba u prvom redu obraditi na gore okrenutu vlaknenu stranu, tako da se prvo srestvo za štavljenje nanosi na tu stranu kože. Ravnomernim nanošenjem sre-stva za štavljenje na vlaknenu stranu ova dobija finu, ravnomernu boju, tako, da se ta strana ne boji docnije, kad se obrađuje unutarnja strana te kože.
Vlaknena strana kože premazivanjem ili posipanjem koncentrisanog rastvora za štavljenje, dobija takvu količinu rastvora, da on obrazuje tanak, ravnomeran sloj na koži. Vlaknena strana kože ostavlja se dejstvu ovog sloja srestva za štavljenje za vreme dok radenik posipa srestvom za štavljenje vlaknenu stranu druge kože.
Potom se radenik vraća prvoj koži, istu okreće tako, da sa unutarnje strane koža bude okrenuta na gore. Zatim se koža po-nova izvlači i sipa koncentrisani rastvor srestva za štavljenje kože na tu unutarnju stranu. Kad se završi obrada druge kože, onda se prva koža skida sa stola i na način, o kome će biti reči, veša u sušnici za sušenje.
Količina rastvora srestva za štavljenje kože posipana na obe strane lakih koža, treba da je taman dovoljna, da kroz kožu potpuno prodre. Prema tome se količina srestva za štavljenje pažljivo proračunava, da bi štavljenje proteklo bez rasipanja srestva za štavljenje i sprečilo suvišno štavljenje. Korisno je ako se sipa veća količina srestva za štavljenje, nego što je potrebno za jednu kožu prosečne veličine jedne vrste kože. Ovim se otklanja to, da se ne mora za svaku kožu posebno meriti i računati srestvo za štavljenje. Za jednu ovčiju kožu od oko 0.6 do 0.65 m'- potrebno je oko 0.2 do 0,35 1 guebrahnog ekstrata od 120° Barkometra (ili 1.120 specifične težine), jedna trećina ove količine srestva za štavljenje sipa se na vlaknenu stranu kože a ostatak na unutarnju stranu. Ovčija
koža pomenute veličine teži oko 450 gr. Za štavljenje sirove kože u vlažnom stanju potrebno je 0,35 1 guebrahnog ekstrata iste jačine. Debljina istegnute kože je različita, pa se mora uzeti u obzir za računanje srestva za štavljenje još i količina lep-Ijivog tkiva u koži. Za to je tačnije i praktičnije dali kao približnu količinu .srestva za štavljenje meru u tečnosti za težinu kože. Ako je reč o velikim kožama, onda se za svaki kilogram mora upotrebiti veća količina srestva za štavljenje. Za svaki kilogram velikih koža potrebno je 0,4 1 guebrahnog ekstrata od 120° Bk. Date količine srestva za štavljenje daju dobre rezultate, ali se one prema navici i osećanju štavioca mogu menjrti. Količina i jačina ekstrakta menja se prema različitim biljnim ekstraktima i prema željenoj kakvoći gotove kože.
Može nastupiti da srestvo za štavljenje nije potpuno prodrlo kroz kožu, kad se ova skida sa stola, međutim su obe strane kože dejstvom jakog rastvora trenutno u-štavljene. Ovim se vlaknima kože daje ne-promenjeni položaj, koji ostaje i pri naknadnoj obradi. Istezanjem kože dobivena površina ne gubi se nikako za vreme definitivne obrade kože, te zato nije štetno da se koža odmah po skidanju sa stola obesi u sušnici, jer se koža za vreme sušenja ne skuplja više. Ako se koža, da se ne bi brzo osušila, suši u sušnici sa vlažnom atmosferom, onda srestvo za štavljenje ima dovoljno vremena da ravnomerno prodre u kožu. Osušena koža je onda temeljno uštavljena i ima svetlu, ravnomernu boju. Sušnica treba da je tamna, jer svetlost utiče bojeći tamno obe strane kože a naročito vlaknenu stranu. Važno je zapaziti da se kože vrlo brzo suše u sušnici ako je atmosfera u njoj vlažna. Brzo sušenje treba pripisati toj okolnosti, što se po o^om postupku tako ograničene količine srestva za štavljenje upotrebljavaju, tako, da samo srazmerno mala količina vode isparava. Postoji, dakle, velika suprotnost u sravnje-nju sa kožama, štavljenim u kacama ili dobošima, koje su potpuno mokre i pune vode. Čak i onda ako se te kože pre sušenja istežu ipak u njima ostaju srazmerno velike količine vode, koje moraju isparili za vreme sušenja.
Skidanje kože sa stola odmah po sipanju srestva za štavljenje i vešanje iste u sušnici, pruža izvesne koristi, ali se kože mogu postavljati i na glatke ravne površine, na kojima leže za vreme posipanja sa srestvom za štavljenje. N. pr. mogu se postaviti staklene ili mesingane ploče na sto, koje se ploče sa delom ograđenim ili štavljenim kožama redaju u okvir i unose u sušnicu. Bolje je u ovom slučaju da vlak-
nena strana leži na staklenoj ili mesinga-tioj ploči, i iskustvo je pokazalo da u o-vom slučaju ta vlaknasta strana dobija sve-tliju boju, jer ona nije izložena svetlosti i ne oksidira, pošto vazduh ne prodire. Tako obrađena koža suši se ravnomerno, jer ona ostaje dugo vremena vlažna (ispara-vanje biva samo na vlaknastoj strani), tako da se srestvo za štavljenje bolje deli nego u obešenoj koži. Na ovej način obrađena koža je prilično zrnasta a gotova, pak, koža je vrlo fina.
Do sad obrađena koža, po ovom postupku, ostaje i dalje u razvučenom stanju i koncentrisani rastvor srestva za štavljenje se sipa na razgolićenu površinu kože. Koža sad sa sloja srestva za štavljenje izvlači tanin, te se rastvor srestva za štavljenje razblažuje. Koža je mirna za vreme štavljenja, tako da povrede kože ne mogu nastupiti kao u dobošima i drugim sudovima.
jedno posipanje sa sreslvom za štavljenje na svaku stranu jagnjeće ili jareće kože dovoljno je obično da bi se cela koža uštavila. U izvesnim okolnostima je ipak potrebno i drugo posipanje srestvom za štavljenje na unutarnju stranu, da bi tanin šio bolje prodro u kožu. Ovo je slučaj kod težih jarećih i telećih koža, koje se inače obrađuju kao i lakše jagnjeće i jareće kože. Naročita korist novog postupka sastoji se u tome, što se za štavljenje uzima baš po-potrebna količina srestva za štavljenje, tako da se gubitak ovog srestva svodi na najmanju meru. Nanošenje srestva za štavljenje na kožu iziskuje nekoliko minuta i prodiranje srestva za štavljenje u kožu biva tako brzo, da potpuno štavljenje kože ide bez daljeg rada radenika. Opaženo je, da se sušenjem kože u vlažnoj atmosferi postiže ravnomerna raspodela tanina, i da se sušenjem kože štavljenje dovršava. Tanin i lepljivo tkivo vlakana jedine su povoljne okolnosti, te se potpomaže oksidacija tanina ili i tanina i lepljivog tkiva vlakana.
Novim postupkom mogućno je jako kon-centrisano srestvo za štavljenje ili čak ne-razblažen ekstrakt posuti i na jednu i na drugu stranu kože. Do sad je takav rad smatran kao nepraktičan i uopšte se je verovalo, da će time nastupiti razorno dejstvo na koži. U to bi verovao svaki štavi-oc kože, koji nije upoznat sa opitima ovog pronalaska i mislio bi, da će jako srestvo za štavljenje izazvati stvrdnjavanje sirove kože i ubistveno skupljanje. Na suprot tome iskustvo je pokazalo, da se nerazbla-ženi ekstrat srestva za štavljenje u vidu sirupa može sipati neposredno na vlaknenu stranu kože a da se ova ne upropasti. Ekstrakt od više 140'* Bkr. može seupotrebiti
za prvo posipanje, ali korisno je uzeti rastvore i od 100° do 120’Bkr. Pokatkad je korisno sipati na unutarnju siranu kože rastvor od više od 120’Bkr. dok se za vlaknenu stranu uzima od 120° Bkr. i manje. Obradom kože sa ovim srazmerno jakim ekstratima vlakno istegnute kože dobija trajan oblik, tako da koža u sledećim obradama ne gubi svoju površinu usled skupljanja.
Lake kože koje su u glavnom namenjene za gornjišta (gornju kožu) prodaju se u površinskoj meri oko 100 cm", tako da da je od presudne važnosti za štavioca, da što veću površinu iskoristi a da pri tome ne pokvari kakvoću kože. Neosporena je činjenica, da se prema dosadanjim postupcima Stavljene kože znatno skupljaju naročito kad se kože u dobošima štave, tako da su potrebne i druge obrade da bi se ti gubitci u površini ispravili.
Dalje, korist nanošenja jako koncentrisa-nog rastvora na kožu, naročito na laku kožu, leži u tome, što se koža po nanošenju sredstva za štavljenje može odmah sušiti, jer Stavljena vlakna kože ne popuštaju nikakvo dalje skupljanje za vreme sušenja u vlažnoj atmosferi. Na vlaknenoj strani i unutarnjoj strani kože nasute količine srestva za štavljenje tako su male, da obe strane kože ostaju čiste. Pod koncen-trisanim rastvorom srestva za štavljenje podrazumeva se takav rastvor, koji je hitno jači od rastvora, koji se sipa na sirove kože.
Posipanjem koncentrisanog rastvora srestva za štavljenje na obe strane kože vrši se ili prethodno štavljenje ili postpuno štavljenje. Čak i kad se učini jedno posipanje kože sa obe strane i ako tanin nije kožu potpuno probio, ipak to srestvo štiti kožu od trulenja. Po ovom postupku obrađene kože mogu vlažne proizvoljno dugo ležati naslagane ili se, pak mogu obešene sušiti na vazduhu. Čak i onda ako kože nisu potpuno učinjene, one se mogu proizvoljno dugo čuvati u suvim prostorijama pod običnim atmosferskim uticajima. Kože se potom mogu ^potopiti u vodu i onda potpuno štaviti. Čuvanje prethodno uštav-Ijene kožev biva u potpuno istegnutom stanju iste. Štavljenje se potom može nastaviti u dobošima ili tome slično, i tom prilikom koža nije izložena ozledama kao ni skupljanju. Ovo je sasvim suprotno od o-nog što biva u dobošima sa prethodno ne-štavljenim kožama, koje se onda jako skupljaju.
Na opisani način mogu se štaviti sve kože. Ako treba da se štave kože za ka-jiševe i druge svrhe, a naročito teške kože onda se postupak u nekoliko menja.
U ovom slučaju se kože istežu na jednoj površini ali se ne razvlače potpuno. Naročito se koža, namenjena za đon ne razvlači, jer se đon ne prodaje po površini već po težini. Unutarnja strana teške kože se obrađuje sa koncentrisanim rastvorom srestva za štavljenje. Potom se ta koža sa unutarnjom stranom na dole polaže u sud sa rastvorom srestva za štavljenje. Potom se obrađuje vlaknena strana kože sa koncentrisanim rastvorom. Unutarnja se strana iz tog razloga obrađuje prvo, jer je vrlo teško okrenuti kožu a da se vlakna prvo uštavljene strane ne razvuku, jer se razvučeno vlakno teško može povratiti u prvobitno stanje. Pošto je koža prilično debela, to prodiranje u kožu tanina iziskuje duže vreme nego laka koža. Nanošenje sredstva za štavljenje vrši se pomoću kakvog nosioca, na pr. sa grubim strugotinama, koje se nakvase rastvorom srestva za štavljenje. Ovaj nosioc može biti i tkivo, na pr. flanel, koji se u-mače u rastvor i potom prevlači preko kože Takvo tkivo služi i kao filter, koje sprečava skupljanje sluzavog rastvora na koži. Za teške kože nanošenje srestva za štavljenje vrši se više puta, i kad to sredstvo potpuno prodre kroz kožu onda se koža podiže sa stola i nosi u sušnicu. Ovako obrađena koža se znatno brže suši nego na po dosadanjim postupcima obrađena koža.
Pre obrade teških koža sa srestvom za štavljenje mogu se kože osloboditi vode i u neku ruku osušiti, i to na taj način, što se kože provode kroz mašinu za izvlačenje.
Po ovom pronalasku Stavljene kože imaju ne samo veću površinu već veću debljinu nego po dosadanjim postupcima o-brađene kože, tako da se prema gotovom komadu može videti način štavljenja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za štavljenje, naznačen time, što se sirove istegnute kože ili izložene vazduhu, obrađuju sa srestvom za Stavljene.
2.	Postupak za štavljenje po zahtevu 1, naznačen time, što se obrada vrši u stanju neučvršćene kože.
3.	Postupak za štavljenje po zahtevu 1, naznačen time, što se cela površina jedne strane kože obrađuje srestvom za štavljenje u jednom radnom toku.
4.	Postupak za štavljenje po zahtevu 1, naznačen time što se svaka strana potpuno istegljene kože obrađuje zasebno sa srestvom za štavljenje.
5.	Postupak za Stavljanje po zahtevu i, naznačen time što potpuno razvučena koža leži na stolu ili tome slično za vreme posipanja srestvom za. štavljenje.
6.	Postupak za štavljenje po zahtevu 1, naznačen time, što se pre posipanja srestvom za štavljenje koža oslobađa suvišne vode ceđenjem.
7.	Postupak za štavljenje po zahtevu 6, naznačen time što se koža za vreme izvlačenja oslobađa vode.
8.	Postupak za štavljenje po zahtevu 5, naznačeir time što se prethodno ili potpuno uštavljenja koža podiže sa svoga oslo-na tek po očvršćavanju glavnih vlakana,, tako da se koža može sušiti bez skupljanja.
9.	Postupak za štavljenje po zahtevu 1, naznačen time, što se potpuno razvučena koža obrađuje na jednoj ili obema stranama sa koncentrisanim srestvom za štavljenje.
10.	Postupak za štavljenje po zahtevu 5, naznačen time što se koža zajedno sa podlogom, prema kojoj je okrenuta vlaknena strana kože, nosi u sušnicu radi sušenja.
11.	Postupak za štavljenje po zahtevu 7, naznačen time što se prethodno Stavljena koža posle delimičnog sušenja definitivno štavi na poznati način, na pr. u dobošima ili tome slično.
12.	Postupak za štavljenje po zahtevu 1, naznačen time što nosioc srestva za štavljenje na pr. tkivo stoji u dodiru sa jednom ili obema površinama kože.