KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZASUTIJ
KLASA 24 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. JANUARA 1925.
PATENTNI SPIS BR. 2385.
Maks Birkner, inžinjer, Berg-Gladbach, Nernačka.
Postrojenja ložišta sa priključenim generatorom,
Prijava od 14. marf^ 1923.	_________ Važi od 1. oktobra 1923.
Pronalazak se odnosi na postrojenja ložišta, kod kojih se gorivo pomera napred (pokretni rošiilj, kosi roštilj i t. d.) i sastoji se u prvom redu u torne, što je neposredno uz uvodni roštilj priključen jedan generator, u kome dospevaju ostacj (zg^ra), koji dolaze sa roštilja, neposredno i još u zažarenom stanju, radi pretvaranja u gas prisutnih sagorljivjl) materija. Dobiveni sa-gorljivi gas vodi se, što je korisno, opet preko roštilja da bi ovčje sagoreo. Na ovaj se način postiže največe moguče iskoriš-čepje goriva i največe moguče otklanjanje gubitaka u toploti. Osim toga se može sa-gorevanje voditi na roštilju bez obzira na moguče običnije sagorevanje sagorljivog sadržaja goriva, pošto se potpuno isko-riščenje vrši u neposredno prikljpčenom generatoru, tako da se rad roštilja rpože olakšati i učiniti povoljnijim.
Prvi put je pronalaskom i postalo mo-gpce, da se radi i pri visokim optereče-njima i preopferedenjima roštilja sa dobrom valptu, pri čemu se može sa poznatim konstrukcijama roštilja, vatrenim mosto-vima ili torne slično postupali samo uz znatne gubitke u sagorjjivosti. Kod svih poznatih roštiljnih ložišta moguče je samo na jednom izvesnorp srednjem putu da se radi sa povoljnim dejstvom, pri čemu se izvesni gubitci moraju pretpostavljati, koji se sastoje ppglavito iz gubitaka u sago-relim gasovima i gubilka u pepeljari. Pri tom ss uvek pokazuje, da, čim se teži da se jedan gubitak smanji, drugi raste. Primera radi: penje se gubitak u pepeljari pri smanjavanju gubitka u sagorelom gasu zbog večeg sadržaja ugljene kiseline u
dimnjačkom gasu, dakle pri manjem su-višku u vazduhu, jer ovaj zahteva dobro pokriče roštilja do krajeva roštilja i pri tom se ne može izbeči odlazak još sagorljivih sastojaka. Obrnuto, ako se radi sa dobrim sagorevanjem i time se smanji gubitak u pepeljari. onda neizbežno nailaze veče su-višne količine vazduha kroz porozni sloj na kraju roštilja; time se pak povečava gubitak u sagorelom gasu i smanjuje sa-držina ugljene kiseline. Pronalazak smanjuje za prvi put oba gubitka u toplotnem bilansu time, što se gorivo pretvara u gas i gasovi upotrebljuju za prijem su-višnog vazduha.
U priloženom načrtu pokazan je jedan od oblika izvodjenja po pronalasku, slikama 1 i 2 u dva pravougla jedan dru-gom upravljana izgleda.
1 je tačkasto označeni kraj pomočnog roštilja (pokretnog roštilja) i 2 gornji omo-tač generatora, koji je postavljen izmedju delova zida 7 i 8 postrojenja ležišta. 15 je prostor kroz koji šlake, koje sa roštilja dolaze, ispadaju u generator. Uz okno 2, koje je celishodno prošireno konično na niže, priključpje se prostor za sagorevanje 3, uz koga se najzad dole priključuje san-duk 4, u kome su smešteni valjci 9 koji služe za Ipmljenje i iznošenje potpuno od gasa oslobodjene zgure. 6 je ispust, iz koga od gasa oslobodjene zgure padaju ili u neka kola ili se drugojače udaljuju.
Poznalo je da je radi pretvaranja u gas potreban izvestan dovod količ ne vazdujra, koji prouzrpkuje nepotpuno sagorevanje zgura koje dolaze sa roštilja, koje su u ostalom od vazduha isključene i još imaju
Din. 20'—
goriva. Ovaj se vazduh uvodi kroz cev 14 (vidi tačkaste ispusne otvore) u prostor generatora. Vazduh se još može dati sa duvaljke za vazduh ispod roštilja koji je odredien za pokretni roštilj, ali se celis-hodno, kao što to pokazuje sl. 1 i 2, dovodi kroz naročitu duvaljku srednjeg pritiska 12 sa odgovarajuče odmerenim pritiskom kroz spojni vod 13 cevi 14. Ova duvaijka srednjeg pritiska 12 može biti neposredno vezana za jedan elektromotor 11, koji uprezanjem mehanizma HO, koji služi za osporavanje, pokreće vratilo 31, kojim se makakvim izbliže neopisanim načinom pokreču valjci za iznošenje 9.
Vratila ovih iznosnih valjaka 9 treba, korisno je, načinih šuplja, kao što je u sl. 1 naznačeno, da bi se kroz njih ne-kakvim izbliže neopisanim načinom mogla provoditi voda za hladjenje. Na ovaj se način iznosni valjci štite od suviše jakog zagrevanja i osigurava njihov rad.
Korisno je da se omotač generatora 2 hladi spolja i to pomoču održavanja, da se nebi zgura pripekla uz unutrašnji zid. Za ovu svrhu . mogu biti predvidjene na vrhu okna 2 prskalice — cevi 34 snabde-vene otvorima, kojima se proizvoljno dovodi voda. Voda orošava spolja po oknu na dole, skuplja se u oluku za stakanje 35 i odlazi odavde.
Za vračanje gasova preko rošlilja celis-hodan je povratni svod 17, kao što pokazuje u sl. 3 predstavljeni poprečni presek dotičnog dela jednog drugog oblika izvo-djenja postrojenja za ložište- Ovde je pret-postavljeno da se sa roštilja pomoču jednog skidača zgure vode u zidom opkoljeno generatorsko okno 2, koje je pomoču po-vratnog svoda 17 vezano sa svodom lo-žišta 32. Iznad roštilja sagoreli gasovi odlaze skupa sa gasovima koji dolaze sa roštilja. Na svodu ložišta, koje prekriva zadnji kraj roštilja. i na povratnom svodu 17 namešteni su luči 16, kojima je cilj, da se povračeni, iz generatora dolazeči gasovi zaustavljaju i prema torne primo-raju na bolje sagorevanje.
Kod oblika izvodjenja, koji je u sl. 4 u vertikalnem preseku reprodukovan, pret-postavljeno je, da su gornji deo generatora i kraj roštilja tako načinjeni, kao kod fig.
3.	Povratni svod ovde obeležen sa 25 i ovde sa 24 obeleženi svod za ležište na-mešten iznad kraja roštilja, ali su po fig. 3 zamišljeni bez luka za zaustavljanje. Zaradi opšteg razumevanja da pomenemo još i ovo. 23 je preko gornjeg dela roš ilja 1 namešteni svod ognjišta i 33 je zborno mesto za gasove sagorevanja. 28 je levak za punjenje, 26 je prostor, koji se pomoču
pokretača 30 zatvara za prijem pepela i zgure koja pada sa roštilja 1. 27 je cev za dovod vazduha za ispod roštilja 1. Uz okno 2, koje se na niže nešto proširuje da bi olakšalo padanje zgure kao što je kod fig. 1 i 2, priključuje se ovde sanduk 4, u kome se obrču valjci za lomljenje i iznošenje 9 i uz koje se priključuje ispust 6 za zguru od gasa oslobodjenu. Ovaj izlaz 6 zagnjuren je u korito sa prljavom vodom 29, iz koga se odnosi rashladjena zgura nekim načinom na pr. koloturnom dizali-com. Vazduh za pretvaranje dovodi se kod ovog oblika izvodjenja kroz naročitu duvaljku za srednji pritisak, od vazduha za ispod roštilja odvojen, koji se čevlju 19 vodi jednom otvoru 20 koji se nalazi ispod odnosnog valjka 9 u sanduku 4.
U zidovima postrojenja predvidjen je kanal 21, koji je opremljen jednim regulir-poklopcem i vodi kroz zidove do kraja gde se puni, dakle do prednjeg kraja svoda ognjišta 23, i završava se siskom 32 u ognjište ispod svoda ognjišta. Na ovaj se način dovodi ispod svoda ognjišta jedan deo proizvedenih gasova u generaloru, da bi svojim sagorevanjem doprineii torne, da ovaj svod primi potrebnu temperaturo za paljenje goriva koje leži na prednjem delu roštilja.
Pretvaranje u gas sagorljivog iz ostataka u generatoru koji je priključen uz rošlilj zahteva količinu vazduha za pretvaranje u gas, koja zavisi od količine sagorljivog. Prema naporima roštilja i promenljive strukture goriva sagoreče više ili manje zgure koje ozgu padaju u generator, tako da rad potrebuju stalno nadgledanje i precizno regulisanje vazduha, ako se hoče pčstiči raznomerno dobro pretvaranje u gas i najbolje iskoriščenje goriva. S hm se uvek ne može računati kod praktičnog stalnog rada. S toga, prema pronalasku, treba auto-matski regulisati dovod zbijenog vazduha. To se zbiva na osnovu ovog razmišljanja. Sa odredjenom količinom vazduha za pretvaranje u gas, pretvara se u gas odgova-rajuča količina sagorljivog materijala i pri tom napušta dobro sagorela zgura pomoču sprave za izbacivanj ; valjcima iz genen-,-tora. Ako raste količina sagorljivog materijala, onda se pogoršava gorenje sa stal-nom količinom vazduha, valjci odvode jednu još zažarenu zguru. Oornuto time, kod male sadržine u sagorljivom materi-jalu vatra se gura prema gornjim stubo-vima goriva u generatoru i vazduhom rashladjuje najdonji sloj koji leži iznad valjaka. S toga če temperatura ovih do-njih slojeva predstavljati merilo za hod generatora i zato treba biti iskoriščena za regulisanje vazduha.
Sredstva za regulisanje mogu bili razli-čite vrste.
a)	Istezanje čvrstih tela. U jednu se cev na pr- uvlači metalni prut čije je koefici-jenat istezanja jako različit koeficijantu iste-zanja cevi. Uticajem raznih temperatura postaje na jednom kraju dovoljno dejstvo sile, da bi polugama neposredno delovalo na jezičak za stinjavanje vazdušnog dovoda, ili se pak iskoriščuje pomeranje kraja da bi se uključili različiti električni kontakti usled čega se onda stvara razno podešavanje jezika za stinjavanje.
b)	Zagrevanje vode. Ako kroz jednu cev, koja je izležena promenljivoj temperaturi protiče voda sa stalnom brzinom, onda se zagreva voda koja otiče shodno temperaturi koja spolja utiče na cev ili se hladi. Ako se takva cev unese u dotični sloj ge-neratora, onda se može voda koja ističe ili tačnije njena temperatura iskoristiti da podešava jezičak za stinjavanje. Po sebi su poznate sprave za tu svrhu. Tako se iskoriščuje na pr. hladeča voda za skidač sa pokretnih roštilja pomoču istegljivih tega radi dizanja i spuštanja češlja snabdeve-nog sa 13 drugih uvlačnih kontakta, koji nesigurno menjaju brzinu pokretnog roštilja menjanjem broja obrta regulir-motora. Na isti se način može primeniti i temperatura vode, Kao voda za provod kroz cev može se iskoristiti voda upotrebljena za oroša-vanje omotača generatorovog okna, koja se dakle, posle ili bolje još, pre svoje upotrebe za hladjenje omotača okna vodi kroz cev sprave za regulisanje.
Da bi regulisali hod generatora po sred-njoj strukturi sloja ogreva u celom preseku dugačkog okna, premeštaju se pod a) i b) navedena sredstva za regulisanje u po-godnu zonu oko celog obima ili bar na uzdužne strane okna u unutrašnjost istog. Nameštanje se vrši najbolje spuštanjem spolja. Pogodno mesto sa lakim montiranjem nalazi se na produžetku sanduka u kome se nalaze valjci za iznošenje i lomljenje.
Radi razjašnjenja ukažimo na šemu iz sl. 5. Generatorsko okno 2 koje se orošava prskalicama, cevima 34 sa vodom za hladjenje, dolazi do sanduka 4 sa valjcima za iznošenje 9 gde se nalazi i prelivni oluk za orošavajuču vodu. Sredstva za regulisanje vazduha za pretvaranje u gas označena su sa 37, ona se nalaze spu-štena do mesta gde se sanduk sa valjcima 4 priključuje sanduku 2, ili u unutrašnjosti ovog sanduka.
Ako se ova sredstva 37 sastoje iz cevi kroz koje voda teče, onda ova mora stalnom količinom, dakle pod istim pritiskom
proticati. Voda se celishodno uzima iz jednog visoko postavljenog suda sa regu-lisanjem pomoču plovka, najpre cevima 37 i zatim vodi kroz prskalice-cevi 34.
Upotrebljena sredstva za regulisanje 37, koja dakle primaju temperaturu koja vlada u njihovoj zoni, idu uzduž kroz ili oko celog obima okna ili sanduka. Prijem toplote vrši se prema srednjem uticaju temperatura koje vladaju u dotičnoj zoni. U sl. 6 u kojoj je ovaj srednji uticaj označen sa m, nagoveštena je šema za ona pod a) naznačena sredstva (čvrsta tela), dok je u figuri 3 označena šema za sredstva označena pod b), gde m opet treba da znači srednji uticaj. Položaj zatvaranja jezika za stinjavanje (najmanje temperatura) celishodno ima kao posledicu isto-vremeni položaj mira duvaljke. U tu svrhu tako se sprevodi pogon, da isti motor s jedne strane pokreče iznosn? valjke a s druge strane duvaljku, pri čemu se svako pokretanje može spojiti i razdvojiti (mehanika ili elektro nagnetska spojnica) Pri naj-nižoj temperaturi zgure, ovu spojnicu treba tad razdvojiti.
Valja još uzeti u obzir da se hladne zgure mogu brže nego li vrele preko iz-nosnih valjaka izneti, i da je s toga onda normalna brzina iznošenja goriva izazvana podešavanjem sa rukom tačna. Ovo je probitačno sve tako do izvesnog poviševanja temperature. Za srednje pak temperature biče korisno da se smanji brzina iznošenja. i za najvišu trečinu se (najvred-niji hod) pokretna spojnica, što je korisno, razdvaja, da bi se ostavilo vreme za pretvaranje u gas pri tad največem dovodu vazduha. Mogu se, razume se, proizvoljno mnogo medjustupnja ili nikakvi medju-stupnji predvideti (samo uključivanje pogona za valjke pri nižoj i isključivanje pri višoj temperaturi).
Pogon valjaka bi frebalo dakle reguli-sati pomoču istih sredstava, koja su bila naznačena za regulisanje vazduha za pretvaranje u gas- Medjutim mogu se pod a) i b) opisana sredstva i dva puta primeniti i to jednom na najdonjem delu okna, dakle baš iznad samih valjaka, da bi se učinilo regulisanje vazduha i drugi put u višoj zoni da bi se regulisala brzina iznošenja i tako održala bolje ravnomerna višina sipanja. Ipak valja uvek zadržati još jedno regulisanje brzine rukom posle poš o je osmotreno sipanje (punjenje) generatora, da bi s jedne strane podsticalo ložača na služenje postrojenja ležišta, s druge strane što se punjenje uvek ne može sasvim sigurno mehanički regulisati.
Sva opisana sredstva za regulisanje i sprave daju se upotrebiti kod svih takvih
generatqra, kqji su priključeni ma kakvipr ppmoćnim Ipžištima.
Patentni zahtevi:
* <■ - - wt	'» .; \ »
1.	Pomoćno Ipžjšte. narpčitp ložjšte sa pokretnim roštiljern, naznačeno tirpe, štp je uz roštilj priključen jedan generator, u kome se pretyarpju u gas ostacj koji dp-laze sa rpštilja u još zažarenom stanju.
2.	Pomcčno ložište sa priključenim gene-ratorom pp zahtevu 1 naznpčeno titnp. što se gasovi kpji dolare iz generatora, neposredno kroz spojni prostor izmedju generatora i zadrijeg dela roštiljnog kraja vračaju svi ili delom Rfeko roštilja.
3.	Pomočnp ložište sa priključenim ge-neratorom po zahtevu 1 nazpačeno na-meštenim u zidoyima ložišta odvodnim kanalpm sa jezičkom, za regulisanje ge-neratorovih gasova, koji se spreda na kraju pupjenja svodom ognjišta završava u ognjište.
4.	Pomočno ipžištp sa priključenim ge-neratorom po zahtevima 2 i 3, nazpačeno zaprečnim lukom na svodu peči, koja prekriva zadnji kraj roštilja j generator.
5.	Pomočno ložište sa priključenim ge-neratorom po zahtevu 1, naznačeno time, što se generatorpv omotač hladi vodenim orošavanjem.
6.	Pomočno ložište sa priključenim ge-neratorom po zahteyu 1, naznačeno time, što se vratila valjaka za iznošenje i lomljenje, koja su za tu svrhu načinjena šuplja, hlade vodom.
7.	Pomočno ložište sa priključppjm ge-neratorom po zahtevu 1, paznačepo time, što je pokretni motor valjaka za iznošenje i lomljenje vezan sa duvaljkom srednjeg pritiska za vazduh za pretvaranje u gas.
8.	Pomočno ložište sa priključepjm se-neratororp, po zahtevu 1, naznačeno time. što se temperatura slojeva kpji leže iznad iznosnih yaljeka u gazifikatoru upptrpljuje kao merilo za hod gazifikatoia za regulisanje vazduha za pretvaranje u gps.
9.	Pomočno ložište sa priključenim ge-neratorom pp zahtevu 8. paznačeno time, što se kao dejstvp za legulisapje upotreb-Ijava istezanje čvrstih tela,
10.	Pomočno ložište sa priključepim ge-neratorom po zahtevu 9, naznačeno time, što se kao sredstvo za regulisanje upptreb-Ijuje zagrevanje vp'le koje protiče.
11.	Pomočno ložište sa priključenim ge-
peratorpm po zahtevu 10, naznačeno time, što se usled zagrevanja vode istežu tela, koja zbog toga pokreču kontakte koji se utapaju i izvj-šuju podešavanje jezička za strnjevanje dovoda vazduha ili neposredno podešavaju pplugama jezička.
12.	Pomcčno ložište sa priključenim ge-neratorom po zahtevima 10 i 11. naznačeno time, što se za hladjenje okna upo-trebljena voda vodi kroz jednu cev koja prima tpplolu. upotrebijenu kao meru.
13.	Pomočno ložište sa priključenim ge-neratorom, po zahtevima 9 i 10 naznačeno time, što su u ovim zahtevima naznačena sredstva za regulisanje nameštena u pogodnoj zoni okna po celem obimu ili bar po uzdužnim stranama u unulrašnjosti okna.
14.	Pomočno ložište sa priključenim ge-neratorom, po zahtevu 13, naznačeno time, šjo se nameštanje u unulrašnjosti vrši sjDUŠtanjem s polja i to, korisno je, na mestu produženja sanduka sa valjcima.
15.	Pomočno ložište sa priključenim ge-neralorom po zahtevu 8, naznačeno time-što isti motor s jedne sfrane tera spravu za iznošenje a s druge strane duvaljku, pri čemu se svaki pogon može uključiti i isključiti.
16.	Pomočno ložište sa priključenim ge-neratorom, po zahtevu 15, naznačeno lime, što se spojnica za pogon duvaljke isklju-čuje pri najnižoj temperaturi zgura.
17.	Pomcčno ložište sa priključenim ge-neratorom, po zahtevu 9, naznačeno time, što brzina iznošenja ostaje nepromonjena do izvesne niške temperature zgura za veče pak temperature u danom slučaju postepeno, smanjuje se i pri najvišoj temperaturi prestaje (kretna spojnica dakle isključena).
18.	Pomočno ložište sa priključenim ge-neratorom po zahtevu 8, 9, 10 i 17. naznačeno time, šlo se 'sredstva za regulisanje po zahtevima 9 i 10 rasporedjuju i na hajdonjem delu gazifikatora (dakle baš iznad iznosnih valjaka) radi regulisanja vazduha za gazifikator, kao i u viš m zonama za regulisanje hrzine k nošenja.
19.	Pomočno ložište sa priključenim ge-neratorom po zahjevima 10 i 12, naznačeno time, što se voda pod stalnim pritiskom dovodi cevi na pr. iz jeclnog visoko postavljenog spda sa regulisanjem porpoču plovka.
























'












m






: - ...





ipa ten h broj 238 S.
^/T7
Q------------6-----------o
frg.6. T:
*37	yf
f