KRALJEVIMA SRB A, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1; MARTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5641.
Societe Frangaise de Monnayage, Pariz.
Kompleksne legure sa srednjom i niskom sadržinom srebra, koje imaju osobine legure sa visokom finoćom u ovom metalu.
Prijava od 18. jula 1927..	Važi od 1: decembra 1927.
Traženo pravo prvenstva od 22. jula 1926. (Francuska.)
Predmet pronalaska je otkriće izves-nih oblasti srebrnih legura, koje sadrže 30—70%' srebra, i imaju skoro iste osobine kao i legure sa većim procentom srebra, a naročito u pogledu boje, nepromen-Ijivosti i kvarenja, pri čem ostaju homogenog makrografičkog sastava.
Predlagane su već mnoge legure, koje imaju sličnu prosečnu finoću i sadrže poglavito kao druge metale-sastojke jedan ili više od ovih: bakar, nikal, cink, kad-mium, ali se ove legure nikad nisu mogle razviti u industriskom pogledu usled velikih nezgoda, od kojih su:
hemiska heterogenost otkrivena ma-krografijom, koja dolazi usled nepotpunog mešanja, kako u čvrstom tako i u tečnom stanju, srebra i nikla samog ili pak, u drugim oblastima kompozicije, u prisustvu drugih metala;
žućkasta boja prouzrokovana jakim procentom bakra, pri čem je boja ružičasta ili boja sleza, ako je veliki procehat cinka i kadmiuma;
štetna promenljivost, čak i posle glačanja, što doldzi usled velike sadržine bakra u odnosu na sadržine drugih metala;
teškoća mehaničke obrade, čemu je razlog ili velika sadržina nikla,' ili pak izvesne nepodesne srazmere cinka ili kad-miurna što može prouzrokovati obrazovanje tvrdih i krtih sastojaka.
Opiti, koji su doveli do ovog pronalaska/pokazali su da za izvesne kombinacije procenata glavnih metala: srebra, ni-
kla, bakra, cinka, prestaju gornje nezgode i da se mogu postići tražene osobine. Pomenute kombinacije baziraju na • ovim bitnim karakteristikama:
1°) Pošto je nikl neophodan za održanje bele boje i neproinčnljivosti, to se-makrcgrafska potpuna moć mešanja ovog' metala u izvesnim granicama reali-zuje unošenjem bakra ili cinka, ili oba elementa. Ovo je potpuna moć mešanja koja oslovljava legure po ovom pronalasku.
2°) Čim je usvojena ova činjenica utvrdjeno je po pronalasku, da se odredba najpovoljnijih sadržina definitivne legure kao funkcija unapred odabrane sadržine srebra, može eksperimentalno izvesti na osnovu poznatih podataka u tehnici i to na osnovu ovih pravila: s jedne strane na osnovu odredbe sadržine nikla, koja treba da je što viša i bliža granici mešanja, što treba da je u saglasnosti sa mehaničkom obradom, a s druge i to istovremeno, na osnovu odredbe proporcije bakra i cinka, tako da bakar u suviše velikoj količini ne izazove žuto oboje-nje i moć mešanja, i da cink u suvišnoj količini ne izaziva neprijatno obojenje, i teškoće oko obrade.
U gornjim kompozicijama cink se može zameniti delom ili potpuno kadmi-uni om.
Nemogućno je sa današnjim stanjem nauke naći odredjeni matematički zakon, koji dopušta proračun najpodesnijih pro-
Din 10. -
porcija sastojaka, te je zato najprostiji, način odrediti ove proporcije eksperimentalnim putem o kome če biti reči. Sdru-ge strane očevidno je, da legure, vrlo bliske onim najboljim i iz zone mešanja imaju još i zadovoljavajuće osobine. Uz to je još manje moguće naučno odrediti interesantne oblasti jer je broj promenlji-vih najmanje četiri. Ovaj, dakle, pronalazak obuhvata sve nove legure, koje se, s jedne strane, šire van granice mešljivosti nikla (sa,držine srebra izmedju 30 i 70%). a s druge — uz promenljive srazmere bakra i cinka ili male primese drugih metala —- zadržavaju bitne osobine pomenute u prvom paragrafu, i ne mešaju se sa legurama ovog tipa izvedenim do danas, i koje imaju boje, štetno menjanje, heterogenost i t. d. o čemu je bilo reči.
Sledeče kompozicije su date kao primer i one su vrlo podešene bilo za novac bilo za zlatarstvo:
Srebro . . b5	Srebro	. .	40 Srebro . .	45	Srebro	50
Niki. ... 12	Niki .	. .	12 Niki. ...	11	Niki .	10
Bakar... 38	Bakar	. .	35 Bakar . .	32	Bakar	30
Cink ... 15	Cink ...	13 Cink ...	12	Cink.	10
Po sebi se razume, da je pomenuta heterogenost izvesnih sličnih legura makro-grafska ali ne i mikrografska. Mikrograf-ska struktura pomenutih legura, naprotiv je po ovom pronalasku uvek iz dva sastojka, iz čvrstog rastvora i eutektičnog, potpuno onako kao što su legure srebra od 900, 835 i 8.00 delova.
U slučaju, gde su odredjene ove legure za izradu sa krajnom sadržinom finoće od nekoliko hiljaditih, priprema u livnici se vrši prethodno na osnovu donjih upustva da bi se izbegli gubitci u cinku, koji je relativno isparljiv, i povećala korelativna finoća. Prvo se spravlja binerna legura srebro-cink, sa definitivnim procentom ovih metala u leguri. Priprema se vrši na taj način, što se čvrst, čist cink stavlja u sredinu čvrstog, usitnjenog čistog srebra. Zagrevanje treba da je neprekidno i dosta sporo, da bi se prve čestice cinka odmah jedinile sa srebrom na oko 42° C. Znajući da se tečna faza u binernom diagramu oostepeno diže od tačke topljenja cinka do tačke topljenja srebra, izbegava se naglim i neprekidnim posrednim legurama isparavanje cinka, koje bez toga počinje ispod teoriske temperature od 918 stupnjeva. Što se više povećava temperatura, to se više legura bogati srebrom dok se najzad ne dobiju željeni procenti.
Iste napomene važe za kadmium čije su tačke topljenja i isparavanja, t. j. 231 stupnjeva i 778 stupnjeva još niže od od-
govarajućih ta čaka cinka, te čine izradu još težom.
Tako isto korisno je dodati posrednoj leguri srebro-cink (ili srebro-kadmium) leguru iz bakra i nikla, koja se unapred pripravlja, pri čemu se ova dva poslednja metala mešaju u svima razmerama. Ova mera predostorožnosti olakšava mešanje nikla u krajnjoj leguri, i o ovome valja voditi računa čak i onda, kad se ne želi potpuno tačna finoća legure.
Ovaj način izrade ne isključuje upotrebu poklopca i podesnih primeša, da b: se zaštitila površina rastopine protiv pećnih gasova i profinila legura.
Da bi se obezbedilo tačno hladjenje i stvrdnjavanje izlivanja i u istim izbegla hemiska segregacija treba voditi računa za svaku vrstu legure o najpovoljnijim vrednostima brzine očvršćavanja i valja regulisati temperaturu rastopine s jedne a s druge strane prirodu, temperaturu i spoljne i unutarnje dimenzije izlivaka.
Patentni zahtevi.
,1. Kompleksna legura sa srednjom i niskom sadržinom srebra, koja ima osobine legura sa visokom finoćom srebra i koja je namenjena za kovanje novca, zlatarstvo i t. d. naznačena time što osim srebra (30—70 posto), nikla, bakra i cinka (koji se može delom ili potpuno za-meniti kadiuniom) sadrži srazmere i drugih elemenata, koji se odredjuju s jedne strane opitom o najvećoj moći mešanja nikla, tako da se ovo slaže sa lakoćom mehaničke obrade, a s druge, eksperimentima za najpovoljnije razmere bakra i cinka (ili kad mi urni) tako da ovi ne utiču štetno na belinu i postojanost, tako da leguro dobnu osobine i.'gura bogatih srebrom, naime, makrografsku homogenost, belu boju, hemisku nepromenljivost i lakoću mehaničke obrade.
2.	Postupak za dobijanje legure po za-htevu 1., naznačen time, što se ova legura pripravlja iz dveju posredničkih legura, od kojih se jedna sastoji iz bakra i nikla a druga sadrži druge metale, pri čem se ova druga legura radi laganim zagreva-njem dobro izmešanih metala i to počev od tačke topljenja cinka (ili kadmiuma) do tačke tražene posredničke legure.
3.	Postupak po zahtevu 1., naznačen time, što se spravlja binerna legura iz sre-bra-cinka SU' definitivnim sadržinama ovih elemenata u krajnjoj leguri i to se počinje sa čistim čvrstim cinkom u sredini čistog čvrstog usitnjenog srebra, pri čem se zagreva lagano i neprekidno, tako da se
prve cestice tečnog cinka jedine sa srebrom na oko 420 stupnjeva.
Postupak po zahtevu 1.—3., naznačen time, što se posredničkoj leguri srebro-cink (ili srebro-kadmium) dodaje legura
iz bakra-nikla, prethodno spremljena, pri čem se ova dva metala mešaju u svakoj razmeri, pri čem ova mera predostorož-nosti olakšava mešanje nikla u krajnjoj leguri.