KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 49 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
izdan 1 Marta 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8697
Vereinigte Stahlwerke Aktiengesellschaft, Diisseldorf, Nemacka. (Pronalazač: Dipl. Ing. Kurt Sehroeder, Dortmund, Nemačka).
Postupak za spajanje univerzalnih željeza, oblikovanih željeza i drugih konstruktivnih
elemenata, putem zavarivanja.
Prijava od 23 augusta 1930.	Važi od 1 juna 1931.
Traženo pravo prvenstva od 21 novembra 1929 (Nemačka).
Do sada su se normalna železa, univerzalna železa i slični građevni elementi za-varivali međusobno pomoću dopunskog materijala, po prilici u obliku žica za zavarivanje, u slučaju da su se pomenuti delovi sastavljali na pr. u konstrukciji za nošenje.
Pronalazak počiva na zamisli da odstrani primenu naročitih dopunskih materijala pri međusobnom zavarivanju takvih nosača, da na taj način uprosti izradu ovakvih spojeva, a da pri tome ne nastupi oslabljenje nosača na spojnim mestima. To se ne da postići na taj način da se samo bez dopunskog materijala vrši zavarivanje, dakle, da se zavarivanje vrši samo pomoću netoplji-vih elektroda ili gasova, pomoću kojih se zavarivaju nosači, koji moraju pri tome zadržati svoje dimenzije, jer bi na taj način morao materijal, normalno dimenzionisanih nosača, poslužiti kao materijal za zavarivanje, i time bi na mestu zavarivanja moralo nastupiti oslabljenje tih delova.
Da bi se izbegla ta opasnost vrši se spajanje normalnog železa, univerzalnog železa i drugih konstruktivnih elemenata zavarivanjem bez upotrebe naročitoga materijala za zavarivanje i to u smislu prona-laska na taj način, da se na deo ili delove zeleza, koji se imaju spojiti, navaljuju pojačanja, primerice u obliku noseva, rebara, 11 *• sk k°ja onda se pomoću netopljivih
elektroda ili gasova ponovo tope i na taj se način stvara veza između pomenutih delova. Ovim postupkom ne nastupa dakle nikakvo slabljenje jedan na drugog zavarenih delova, pošto su isti prethodno bili jače dimenzionisani na mestima spajanja i to upravo za onoliku količinu materijala, koliko je potrebno za zavarivanje.
Na nacrtu pokazani do sada uobičajeni oblici spajanja pomoću zavarivanja, a osim toga i nekoliko primera izvođenja pronalaska.
SI. 1 pokazuje do sada uobičajenu metodu za spajanje ravnih železa 1 i 2, pomoću zarivanja, upotrebom dopunskog materijala 3. Ako bi se zavarivanje vršilo bez dopunskog materijala, dakle jedino pomoću netopljivih elektroda ili gasova, onda bi u smislu.
SI. 2 nastala udubljenja 4, koja bi bezu-slovno dovela do loma konstruktivnog dela.
SI. 3 pokazuje isto spajanje dvaju međusobno pod pravim uglom stojećih ravnih železa 4 i 2 u smislu ovog pronalaska, od kojih je jedan deo snabdeven na jednom kraju sa pojačanjem 3 (vidi si. 3a); ovo pojačanje se rastopi i time se stvara zavareni spoj.
SI. 4 pokazuje spoj dva oblikovana železa 5 i 6 L-oblika sa jednim ravnim železom 7. Pri tom su na dužim kracima ob-
Din. lo.
likovanog železa 5 i 6, i to na krajevima istih, zavaljana pojačanja 8, koja se upotrebljavaju za zavarivanje pomenutih de-lova.
SI. 5 pokazuje spoj između ravna železa 9 i železa 10, T-oblika. Krajevi flanša 11 služe pri tome kao materijal za zavarivanje.
Prema si. 6 izveden je spoj dva ravna železa 12 i 13 na jedan drugi način, jer jedan od delova ima kraj s rebrima 14, koja obuhvata drugi kraj, pri čemu se ta rebra upotrebe za međusobno zavarivanje.
SI. 7 odnosi se na spoj oblikovanog železa 15 sa T-nosačem 16, koji svojim krakom 17 strči između dva rebra 18 oblikovanog železa 15. Rebra 18 oblikovanog
železa 15 izvede su tako da se njihovi rastopljeni krajevi mogu upoirebiti kao materijal za zavarivanje, a da pri tome ne nastupi oslabljenje oblikovanog železa 15.
Patentni zahtev:
Univerzalno željezo, oblikovano željezo i t. si., koje služi za dobijanje konstrukcija za nošenje pomoću zavarivanja sa drugim konstruktivnim delovima, naznačeno time, što je na mestu, na kom se vrši zavarivanje sa drugim konstruktivnim delovima, snabdeveno pojačanjima odn. rebrima iz istog materijala, koja služe za dobijanje zavarene veze.
JFicf. 1.
1
Tig. 2.
Adpatent broj8697. Fig. S.
Fig. 4.
V'
J’lg. 5.
!S