Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din. 1.—
OKOLvJM
GLASNIK
6LA5ILO 5AVEZA KOKOLA KRALJLVINL JUGOSLAVIJI
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svake subote <► Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 ♦ Oglasi po ceniku ♦ Rukopisi se ne vraćaju
Beograd, 12 juni 1937 God. Vlil ♦ Broj 18
Dopust drž. činovnicima za pokrajinski slet u Skoplju
Pretsednik Kraljevske vlade g. dr. Milan Stojadinović odobrio je svim državnim činovnicima, članovima sokolskih društava, koji če učestvovati na pokrajinskom sletu, u Skoplju, dopust od 24 o. m. do 4 jula ove godine.
Nagrade iz Kraljevo# fonda
Uprava fonda blaženopočivšeg Viteš-kog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, koji je bio ustanovljen 1922 godine, podelila je za ovogodišnji nagradni natečaj 100 nagrada u ukupnom iznosu od 400 hiljada dinara. Prvu nagradu od
25.000	dinara dobila je Sokolska župa Mostar, a medu ostalim nagradenim ustanovamja i pojedincima dobilo je na-gradu od 2500 dinara i Sokolsko društvo Kaštel Sučurac te u istoin iznosu i Sokolske čete: Smokvica na Korčuli i Majkovac kod Virovitice.
Izložba narodnih rukotvorina
prirediće se a okviru čapsbog slefa u Beogradu
U okviru VI sleta, koji priređuje Sokolska župa Beograd u danima 19, 20 1 21 o. m., na kome če se na veoma svečan način izvršiti osvečenje i raz-viče župske zastave, dar Nj. Vel. Kralja Petra II, te kome če učestvovati i veči broj brače bugarskih Junaka Sofijske oblasti, prirediče se i izložba narodnih rukotvorina.
Na ovoj izložbi, koju prireduje Sokolska župa Beograd u zajednici sa zadrugom „Rukotvorina” u Beogradu, biče izloženi isključivo predmeti ručne izrade,, i to od vlakna, drveta, zemlje i gvožda, namenjeni potrebama sela i grada. Ujedno prirediče se i izbor najlepše i najizvornije narodne nošnje kao i narodnih igara. Najbolje izradeni' predmeti, kao i najlepša narodna nošnja i narodna igra, biče nagradeni po predlogu naročite strucne komisije.
Izložba če se prirediti u prostorijama Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije (Prestolonaslednikov trg 34) i svečano če se otvoriti 19 o. in. u 11 časova pre podne.
Rad Sokolske župe Cetinje na unapređenju poljo« privrede
Sokolska Petrova petogodišnjica dala je novog snažnog poleta i ojačala akliv-nost u radu svega našeg Sokolstva. Taj novi snažni polet i aktivnost u radu oseča se vidno na svim poljima sokolske, prosvetne iprivredne delatnositi i u Sctkolskoj župi Cetinje, po celoj nje-noj prostranoj teritoriji.
Gledom na posebne prilike, u ko-jitna se nalazi Črna Gora, sokolski po-Ijoprivredni rad u Sokolskoj župi Cetinje ima svoj naročiti značaj. Na o-snovu detaljnog ispitivanja o potrebama pojedinih naselja u Crnoj Gori, Sokolska župa Cetinje u toku meseca decembra prošle godine razdelila j? 7(KX) kulturnih sadnica, i to: iz rasadnika u Baru 250 komada jabuka, 395 krušaka, 335 šljiva, 575 trešanja, 365 višanja, 310 oraha, 140 smokava, 490 kajsija, 80 limuna, 270 narandža, 710 loznih kalemova.
Iz rasadnika u Bijelom Polju razdeljeno je: 180 jabuka, 80 krušaka, 100 šljiva, 40 trešanja, 80 oraha. Iz rasadnika u Peči: 180 jabuka, 80 kru-s&ka, 100 šljiva, 20 trešanja, 20 o-
raha, 30 kajsija. Iz rasadnika u Nik-šiču: 70 jabuka, 20 krušaka, 70 šljiva i 10 trešanja. Iz rasadnika u Kosovskoj Mitroviči: 60 jabuka, 30 krušaka, 40 šljiva, 30 trešanja, 20 oraha, 30 kajsija. Iz vočnog rasadnika u Podgorici: 60 jabuka, 70 krušaka, 60 šljiva, 10 trešanja, 60 oraha, 60 kajsija. Iz rasadnika u Danilovom Gradu: 55 jabuka, 80 krušaka, 30 šljiva, 30 trešanja, 10 višanja, 50 oraha.
Iz svih pomenutih rasadnika Sokolska župa Cetinje predala je svojim seo-skim sokolskim četama Jakle kao sad-nice: 1005 jabuka, 905 krušaka, 865 šljiva, 725 trešanja, 405 višanja, 630 oraha, 140 smokava, 590 kajsija, 80
limunova, 270 narandža i 910 loznih kalemova. Ukupna vrednost ovih sad-nica iznosi 14.000 din. Osim toga iz pojedinih šumskih rasadnika razdeljeno je društvima i četama 9607 raznog šumskog drveča. Osim toga razdeljeno je seoskim sokolskim četama 520 kilograma semena lucerke. Isto tako poklonjena je naročita pažnja gajenju pče-larstva. Banska uprava, preko svojih poljoprivrednih referenata, p i edlla je u pčelarskim krajevima nekoliko pče-larskih tečajeva. Sokolska župa Cetinje takoder je uspela da nabavi 25 plugova, koji su po ceni od po 100 dinara razdeljeni nekim njenim sokolskim četama.
Sokolski spomenik streljanim Srbima u Mostaru podigla je Sokolska župa Mostar
— kao prvu zadužbinu u dobu Sokolske Petrove petoletnice —
U nedelju, 6 o. m. otkriven je i osvečen u Mostaru Spomenik zahvalno-sti streljanim Srbima—seljacima: Janku Iveziču iz sela Zovog Dola kod Nevesinja, Tripku Zupcu iz sela Po-stoljana kod Nevesinja, Simi Črnogorcu iz sela Duliča kod Gacka i Đorđu Bartolu iz Gacka. Od pomenutih Trip-ko Zubac, Simo Crnogorac i Dorde Bartol streljani su od Strane austrijskih vlasti kod južnog ulaza u Mostar, na mestu na kome je sada Sokolska župa Mostar podigla spomenik, a Janko I-vezič obešen je u samom Mostaru, pred Okružnim sudom.
Streljanje i vešanje četiri heroja izvršeno je pojedinačno i to u vremenu od 1914 do 1916 godine. Razlog ovih streljanja i vešanja jasan je: njih je krvavo kaznila tudinska vladavina Au-strougarske što su u istoriskom vremenu, u kome se odlučivala sudbina oslobodenja i ujedinjenja, shvatilibor-bu Crne Gore i misiju Srbije za oslo-bodenje i ujedinjenje celog našeg naroda.
Sokolska župa Mostar učinila je delo od krupnog značaja, što je odlučila cia kao prvu vidnu zadužbinu u okviru Sokolske Petrove petoletnice podigne Spomenik zahvalnosti streljanimi i obešenim Srbima u Mostaru. Podizanjem ovoga spomenika Sokolska župa Mostar ukazala je na to da žrtve pretstavljaju največe stvaralačke snage u istoriji naroda, a da zahvalnost žrtvama pretstav-lja takoder največi moralni oslonac i jemstvo da če se tekovine zadobijene žrtvama čuvati i usavršavati. Sokolska župa Mostar podizanjem ovog spomenika učinila je jedno od krupnih i veoma značajnih dela, predvidenih u planu o izvodenju Sokolske Petrove peto-godišnjice.
*
Otkrivanje i osvečenje sokolskog spomenika zahvalnosti izvršeno je na veoma svečan način. Naročito je značajno učestvovanje velikog broja seoskih sokolskih četa iz bliže i dalje okoline Mostara. Seoski Sokoli došli su toga dana u Mostar i to pešice i na ko-njima i svojim brojem kao i savršeno uzornim istupanjem dali su ovoj svečanosti karakter velike i ozbiljne sokolske i nacionalne priredbe. Učestvovanje velikog broja Sokola, naročito iz~ seoskih sokolskih četa, činilo je da je cela priredba imala karakter naročitog sokolskog sleta, izvršenog pod geslom sokolske zahvalnosti žrtvama, podnese-nim za veliko delo narodnog ujedinjenja.
Na dan svečanosti otkrivanja spomenika veliki deo Mostara bio je u-krašen državnim zastavama. Oko 10 časova bila je več svrstana velika sokolska povorka u kojoj su učestvovale sve kategorije sokolskog članstva i druga kulturno-nacionalna društva. Na čelu povorke nošen je veliki broj lovorovih venaca, medu kojima se nalazio i venac Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, ukrašen državnom trobojkom.
Kada je povorka stigla kod spomenika, podignutog na južnoj strani Mostara, tu se več nalazila vojska i mno-gobrojno gradanstvo, pretstavnici gra-danskih i vojnih vlasti i drugih nacio-nalno-kulturnih ustanova. Tačno u 11 časova došaq( je i izaslanik Nj. V. Kralja, brigadni deneral g. Sreten Todorovič.
Posle toga pred spomenikom je o-držana kratka molitva sa zaupokojenom molitvom žrtvama i čin osvečenja spomenika. Spomenik su osvetili pravoslavni sveštenici u prisustvu zastupnika episkopa zahumsko-hercegovačkog, ar-hijerejskog namesnika g. Vujoviča.
Kada je izvršen čin osvečenja spomenika mesni paroh g. Pejanovič o-držao je kratak govor posvečen uspo-meni poginulih heroja i ideji našeg narodnog jedinstva. Posle toga brat Čeda Milič, starešina Sokolske župe Mostar, održao je krači govor. U svo-me govoru brat Čeda Milič, na njemu svojstven snažan način, istakao je žrtve streljanih i obešenih Srba-seljaka. U-jedno u svome govoru brat Milič naročito je istakao duhovnu vrednost Sokolske Petrove petoletnice, koja je do-šla kao sokolski odgovor na poslednje reči Kralja-Mučenika: „Čuvajte Jugoslaviju”.
Brat čeda Milič položio je zatim venac na spomenik u ime Sokolske župe Mostar i zamolio je pretstavni-ka mostarske opštine da čuva ovaj prvi javni spomenik u Mostaru. Pot-pretsednik mostarske opštine, g. Đorđe Labalo, primio je spomenik izgovarajuči reči u kojima je naročito istakao značaj žrtava i gusala, isklesanih kao naš narodni simbol u kamenu spomenika.
Posle prijema spomenika od strane mostarske opštine prvi je prišao spomeniku izaslanik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, brat dr. Milorad Dragič. Polažuči lovorov venac na spomenik u ime Sokolskog saveza brat dr. Dragič odao je pijetet palim žrtvama i izmedu ostalog rekao:
„U prosutoj krvi brače Janka, Trif-ka, Đorđa i Sime osečamo ujedno sve
one duboke težnje Hercegovaca prema susednoj maloj Crnoj Gori i prema misionarskoj ulozi Karadordevih Seljaka Srbije, koji su otpočeli ustaničku akciju za postepeno oslobodenje i u-jedinjenje celokupnog našeg naroda. U početnoj eposi Karadordevog ustanič-kog rada u Šumadiji uzeli su vidnog učešča i mnogi Hercegovci, koji su te-žeči slobodi dolazili u Šumadiju i tu docnije kao ustaši i Karadordevi voj-nici stvarali sa ostalima početno delo narodnog oslobodenja. A u završnoj eposi našeg narodnog ujedinjavanja.od 1912 do 1918 godine, isto tako lepu u-logu vršili su Hercegovci preko svojih dobrovoljaca, preko ovih koje je ovde na domu vešala i ubijala tudinska ne-prijateljska uprava. A isto tako u mo-mentima narodnog oslobodenja Hercegovci su davali dragocen prilog svojim dubokim osečanjeni i svešču za narodno ujedinjenje i svojim toplim molitvama Bogu za uspeh vojnika seljačke vojske sedog Kralja Petra II Oslobodioca”.
Posle govora br. dr. Dragiča i polaganja venca od strane Sokolskog saveza položili su svoje vence i govorili: g. Dorde Peško, banski večnik, u ime bana Primorske banovine i u ime Srp-ske pravoslavne opštine iz Mostara; Anto Tomovič, u ime Sokolskog društva Nevesinje iz čijeg su kraja dvojica streljani; g. Ciril Vovoda u ime Narodne odbrane; g. Radoslav Ilič u ime dobrovoljaca iz Mostara; g. Tat-ko Palavestra u ime četničkog udru-ženja iz Mostara| i g. Veljko šišnjevac. pretsednik opštine iz Gacka.
Završavajuči svečanost održao je snažan govor brat Bruno Marčič, zamenik starešine Sokolske župe Mostar. Brat Marčič plamenim’ i kratkim rečima u-kazao je ponovo na narodne žrtve, na čuvanje tradicija i na potrebu istrajnog rada na srtaženju narodnog jedinstva i naše narodne države Jugoslavije.
*
U sklopu sokolskih svečanosti povo-povodom osvečenja Spomenika zahval nosti priredene su u Mostaru istog dana sporstke utakmice i naraštajska sokolska akademija. Ali od naročitog je značaja još jedan gest Sokolske župe Mostar. Držeči se običaja i tradicija narodnih, a u skladu sa potrebama i socijalnom akcijom, Sokolska župa Mostar uoči otkrivanja spomenika podelila je veči broj hlebova mostarskoj sirotinji, za pokoj duša obešenih i streljanih Srba — Hercegovaca.
Načelnik bugarske državne službe za fieičko vaspitanje u Beogradu
U Beograd doputovao je g. Erusalim Vasiljev, načelnik državne službe za fi-zičko vaspitanje u Bugarskofj i pukovnik u rezervi. G. Erusalim Vasiljev došao je u Beograd da prouči organizaciju našeg Ministarstva za fizičko vaspitanje te če se u tu svrhu zadržati u Beogradu nekoliko dana.
75«godišnjica od ustanovljenja sokolskog načelnišiva
Dne 13 maja o. g. navršilo se 75 go-dina od kada je ustanovljeno sokolsko načelni§tvo i kada je za prvog načelnika bio izabran dr. Miroslav Tirš.
To je ujedno i datum koji obeležava početak snažnog i sistematskog rada u gajenju sokolske telovežbe.
»Poslanstvo sokolske misli mnogo gde nije ispravno shvaceno<
Na nedavno održanoj međužupskoj konferenciji u Splitu, rekao je brat dr. Buič medu ostalim i ovo: „...ali isto tako osetili smo, da poslanstvo sokolske misli mnogo gde nije ispravno shvaćeno, pa ni samim sobom nismo bili zadovoljni. U našem poslu treba da nastavimo koordinacijom naših stva-ralačkih snaga i moralnih uslova. Te velike, do danas razbacane, snage i e-nergije, imamo da privedemo jednom realnoin izrazu ispravljanjem grešaka dosadanjeg rada i odlučnim zahvatom izvršenja preuzetih zadataka i obave-za mimo svih ličnih i materijalnih prepreka”.
Kad bi naše Sokolstvo uzelo samo ovo nekoliko zdravih misli, koje su dale najiskreniju sliku stanja naše organizacije, koja se uopšte može dati, kao platformu za rešenje goručih sokolskih pitanja, bio bi to srećan i zna-čajan datum u stremljenju Sokolstva na bolje.
Sokolska organizacija je po broju svoga članstva, ali ne i po njegovoj moralnoj snazi i svesti, najjača organizacija u našoj zemlji. Idejna struktura Sokolstva sadržava toliko napred-nog poleta, toliko zdravog nacionalnog nastajanja, da je ona sama po sebi jedan nezamenljiv jugoslovenski narodni program, sposoban da zadovolji sve kulturne, ekonomske, pa ako hočete i političke težnje našega naroda.
Tu svedodžbu dao je Sokolstvu sam naš narod, koji je i onda kad je video da sokolski radnici greše, poma-gao Sokolstvo, težeči prirodno da o-čuva ono što mu treba i za šta je uveren da če mu uvek trebati.
Jedna od osnovnih pogrešaka u sokolskom radu jeste, što oni, koji su pozvani u svima vodečim jedinicama, nisu nastojali niti da uvide, a kamo li da ispravljaju učinjene greške. Tih grešaka bivalo je i biče u jednoj tako razgranatoj organizaciji, ali neispravlja-ti greške znači davati im mogučnosti da se množe i da postanu opasne ne samo po pravilan razvitak rada, nego i po sam opstanak organizacije.
Jedan nekada istaknut sokolski rad-nik, koji je kao i još mnogi i mnogi van aktivnog sokolskog rada, rekao mi je jednom prilikom: „Ne privlači me više i ne osečam nostalgiju za aktiv-nošču u Sokolstvu, jer vidim i osečam, da su se uzdrmali njeni idealistički o-snovi. Sokolstvo je danas postalo u rukama mnoge brače kao rudnik za lično eksploatisanje. Možda je to samo (što me uostalom teši) jedna prelazna faza, jedna kriza u bolesti, koju Sokolstvo ima da odboluje na putu ka svome novom rodenju”.
Koliko god u tim rečima ima gorči-ne, toliko ima i teške zbilje. Interesantno je zaista da se češče nastupa sa stvarima koje su u direktnoj suprotno-sti sa osnovnim sokolskim principima. Da uztnemo Tiršovo sokolsko evande-Ije i njegove aksiome, uvideli bismo, da je mnogi od njih dobio u ovom ne-zdravom vremenu obrnuto i tome vremenu odgovarajuče značenje i tuma-čenje.
Daleko je bolnija konstatacija da Sokolstvo nije pravilno shvačeno medu samim njegovim pretstavnicima i pri-padnicima, nego li medu onima koji niti su hteli, niti su imali prilike da se pozabave njegovom stvarnom sadr-žinom. Ta još i danas se prepiremo, da li je Sokolstvo telovežbena organizacija ili pokret gde treba da budu jače podvučeni i izrazitiji kulturno prosvetni elementi. Šta više ta raznorodna shvačanja stvorila. su i izvestan an-tagonizam medu oba stanovišta, tako da dolazi i do neželjenih eksplozija koje su na štetu Sokolstva.
Medutiin, sva ta kampanja je pot-puno jalova ko ikoliko poznaje osnovne sokolske principe. Znači da i tu sokolska svest nije na potrebnoj višini, da treba mnogo i mnogo smišlje-nog i intenzivnog rada da se oni koji vode Sokolstvo upoznaju sa njegovom suštinom. Eto, ta činjeuica je netnali razlog i onim mnogobrojnim greškama koje su činjene i koje se čine u Sokolstvu i koje če se sve dotle činiti dok sve, a u prvom redu one u čijim je rukama sudbina Sokolstva, ne bude pro-žimala jedna sokolska svest, jedna i
i«
neograničena ljubav prema sokolskoj i-deji.
Kao da je veliki sokolski učitelj pred-vidao šta se može u njegovom učenju izvitoperiti, pa je na prvom mestu isti-cao večnu istinu: „Celina sve, pojedi-nac ništa”. Zar on nije bio i suviše dalekovidan kad je tu misao postavio kao vodilju u sokolskim stremljenjima? Zar se na toj osnovi ne daju pobijati (ali samo radom) sva ona nastojanja koja imaju nameru da parališu sokolski rad, ili da ga posve onemoguče? Ali mi, kojirha kanda leži u prirodi da češče puta činimo ono što je suprotno korisnom i dobrom, upravo smo izvr-nuli tu dalekovidnu, važnu i korisnu istinu. (Jveričete se o tome na svakom koraku!
Izmišljamo proslave da bi smo se mi proslavili, izvršujemo zadatke da bismo se mi culi, činimo poklone da bi se naše ime osečalo i da bismo to „zlu ne trebalo” umeli iskoristiti kad zatreba. I na svakom koraku ono sud-bonosno, ono nesrečno „ja”, koje iza-ziva zluradost, koje stvara došaptava-
nja, koje omogučava teren ličnim re-žimima i koje tako lagano i sigurno podriva zdrave temelje naše organizacije.
Da, grešili smo, mnogo smo grešili. Brat Buič je to veoma dobro uočio, jer je on sokolski radnik koji oseča, a uočiti može samo onaj ko oseča. Drugo i mnogo teže je pitanje kako se mogu i ukoliko se mogu sve te pogreške ispraviti pa da se stvari upu-te pravim tokom. Ko je bivao na našim saveznim skupštinama, i slušao ne-presušne govore naše brače, ko je či-tao i pratio one mnogobrojne predloge kojima bi se možda i zemaljska kugl$ mogla opasati kad bi se u jednu reče-nicu mogli sastaviti, taj samo može biti svestan, koliko je tu izgubljenog dragocenog vremena, praznog naklapa-nja i jalovog rada. Često puta je groteskno videti one ogromne izveštaje koje treba umeti čitati i znati koliko va-že na pravom sokolskom kantaru. A-li, šta da se radi!
To je uzvik, kojega „vulgus profa-num” upotrebljava u nedoumici, pa tako i ja. Svi znamo šta treba da se radi, a prilike če nas naterati da se trgneino, makar i u dvanaestom času!
Vojislav Bogičevič
Slef Sokolske lupe Sarajevo i prvi sabor Sokolske Petrove petoletnice
održan je 5 i 6 o. m. u Zenici
'J subotui i ned/elju d(rrfi 5 i 6 o. m. održan je u Zenici slet Sokolske župe Sarajevo i ujedno prvi župski sabor Sokolske Petrove petoletnice. Tih dana Zenica je bila sva u najsvečanijem ru-hu, iskičena državnim zastavamla i zelenilom, doživljujuči jedno veliko sokolsko slavlje, kakvo možda ,nije nika-da do sada videla. U gradu bio je po-ffignut: i velik krasan slavoluk, na čijem je vrhu bio veliki soko raširenih krila. Na slavoluku bio je postavljen natpis „Sokolska Petrova petoletka”.
U subotu, prvoga dana sleta, održa-na su župska takmičenja svih kategorija članstva. Ovo takmičenje, i po broju i po postignutim rezultatima, jedno je od najuspelijih župskih takmičenja u toku poslednjih godina.
Toga dana popodne stiglo je i starešinstvo župe, a u nedelju ujutro stigli su Sokoli iz Sarajeva i iz ostalih župskih jedinica. Naveče toga dana prire-dena je u Sokolskom domu svečana a-kadeinija, koja je bila odlično pose-čena.
U nedelju ujutro grad je osvanuo sav u svečanom raspoloženju. Glazbe Sokolskog društva, Jugoslovenskog mu-slimanskog dobrotvornog društva „Za-jedhice” i rudarska naizmenično su svi rale sokolske koračnice i narodne da-vorije.
U 8.30 sati otvoren je, u dup-kom punoj sali Sokolskog doma, sabor Sokolske Petrove petoletnice. Na bini, svečano dekorisanoj, nalazilo se je starešinstvo župe i mesnog Sokolskog društva, izaslanik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat dr. Jelavič, starešina župe Osijek, izaslanik komandanta Druge armijske oblasti i komandanta Bosanske divizije, pukovnik brat Ljubomir Novakovič, izaslanik bana sre-ski načelnik g. BlagojeVič i dr. Pozadi su stajali društveni i četni zastavnici sa zastavama. Na zidu bine bila je postavljena velika slika Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra uvijena u crni flor i venac, sa upaljenim kandilima i slika Kralja Petra II, okičena zelenilom< i tro-bojkom. Ove dve slike spajala je traka sa natpisoin: „Sokolska Petrova Peto-ljetka 1036-1941”.
Sabor je otvorio starešina župe brat dr. Vojislav Besarovič rečiina zavetne molitve SPP: „Za slavu Boga, za pokoj duše Kralja Aleksandra, za sreču i dug život Kralja Petra II i za sja'j i \le-ličinu Jugoslavije”. Glazba je tada ot-svirala molitvu.
Zatim je starešina brat dr. Besarovič ,rekao sledeče:
— I ako je od kobnog 9 oktobra prohujalo toliko vremena, svi pravi rodoljubi i danas trepere osečajima veli kog bola, a tu žalost najteže osečanio mi Sokoli, jer je iz naše sredine nestalo Prvog Sokola, koji je neumorno služio velikoj Sokolskoj Misli. U znak našeg najdubljeg poštovanja čutanjem od jed-
ne minute u mislima se poklonimo seni prvog našeg Zastavnika koji pogibe držeči visoko našu svetu nacionalnu za-stavu. —
Nakon čutanja od jedne minute cela dvorana kliknula je: „Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju!
Nastavljajuči svoj govor brat dr. Besarovič je rekao:
— Svi pravi rodoljubi, a naročito mi Sokoli, upiremo svoje poglede s puno nade i povenenja u prvenca sina Kralja Mučenika, u našeg starešinu, Mladog Kralja Petra II., koga njegova uzvišena Majka sprema za visoku vladarsku du-žnost i vaspitava da pode svetlim primerom Svoga Velikog Roditelja.
Predlažem da našem milom Kralju uputimo sa ovog sastanka ovaj brzojav: „Sa prvog sabora Sokolske Petrove petoletke Sokolska župa Sarajevo, nakon što se sa dubokom poštom poklonila seni Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja, upučuje svoje prve misli Svome uzvišenom Starešini i Kralju sa zavetom, da če uložiti krajnje napore i žrtve u izvršenju zaveta Sokolske Petrove petoljetke, služeči delom i žrtvom Otadžbini, Narodu i svom Kralju, Nj. V. Petru II, Kome upučuje sa izrazom bezgranične odanotsd i vernosti sokolski pozdrav: Zdravo! — Podjednako predlažem, da sa ovog sastanka pozdravimo Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kneza-Namesnikka Pav la ovom depešom:
„Sokoli i Sokolice Sokolske župe Sa-najevo, okupljeni na svom prvom saboru Sokolske Petrove petoljetke hi-taju da upute Vašem Kraljevskem Vi-sočanstvu najlskreniji sokolski pozdrav i kiiču: Da živi Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Knez-Namesnik Pavle Ka-radordevič!”
Predlažem takoder da sa ovog prvog sabora pozdravimo naš bratski Savez ovim brzojavom:
„Sa prvog sabora Sokolske Petrove petoletke Sokolska župa Sarajevo upučuje vrhovnom vodstvu pozdrave i uve-rava ga, da če uložiti sve žrtve za u-gled Sokolstva i sreču Kralja i Otadž-bine!”
Govor starešine brata dra Besarovi-ča kao i pozdravne telegrame cela dvorana popratila je dugotrajniin odušev-ljenim klicanjem Nj. Vel. Kralju i Kra-ljevskom Domu.
Pošto je muzika otsvirala državnu himnu uzeo je reč starešina mesnog Sokolskog društva brat Milorad Nikolič, koji pozdravlja goste a zatim govori o velikim saborima u našoj istoriji na-dovezajuči na to nekoliko karakterističnih misli i opažanja o zadači da-našnjeg sabora. U ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije starešina župe O-sijek brat Jelavič pozdravlja rad sabora. Izaslanik Sokolske župe Mostar brat Vedenski u ime hercegovačkih Sokola pozdravlja rad sarajevskih Sokola.
Starešina župe Mostar brat Čedo Milič pozdravio je sabor jednim pismom koje je pročitao brat Radmilo Grdič. Nakon toga je guslar brat Perko Mr-kajič pozdravio sabor u ime hercegovačkih seljaka a zatim odguslao jednu narodnu pesmu. Veliko oduševljenje iza zvao je govor pretstavnika komandanta II Armijske oblasti i Bosansko Divizijske oblasti pukovnika brata Novakoviča, koji je u svoin govoru pozdravio Sokolstvo kao drugu narodnu vojsku.
Dalje su još govorili u ime seoskih Sokola brat Milan Kešelj iz Rakovice i brat Dušan Čulun iz Kraljevca, a brat Vaško Bojovič deklamovao je Jev-devičevu „Zakletvu težaka”.
Zatim je brat Hajrudin Ćurič pod-neo iscrpan referat o radu na provode-nju Sokolske Petrove petoletnice u žu-pi Sarajevo i pročitao spisak zaveto-vanih radova svih društavaj i četa župe Sarajevo. Posle toga je referent župe za Sokolsku Petrovu petoletnicu, brat Radmilo Grdič održao lep ideološki govor o Sokolskoj Petrovoj petoletnici.
Na koncu je sabor doneo sledeču iz-javu:
„Prvi sabor Sokolske Petrove petoletnice Sokolske župe Sarajevo, saslu-šavši izveštaje o dosadašnjem radu na izvršenju petoletnice, u punoj svesti o istorijskoj misiji petoletniaa i o veličin' odgovornosti koju prima na sebe, do-neo je ovu svečanu izjavu:
„Sokolska župa Sarajevo sa svima dtuštvima i četama ispuniče zaveti”
Po završenom saboru formirana je impozantna sokolska povorka, koja je prošla gradskim ulicama, oduševljeno pozdravljena od velikog mnoštva gra-danstva. Nakon što se zatim povorka vratila pred Sokolski dom, održali su lepe govore izaslanik uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat dr. Ivo Jelavič, starešina Sokolske župe Osijek, i pukovnik brat Ljubomir Novakovič.
Posle podne u 4 sata održan je javni čas, na kome su nastupile sve kategorije članstva.
Uspeh ovoga sabora i sleta, na kome je učestvovalo oko 2.500 Sokola, bio je u svakom pogledu odličan.
Slef Sokolske župe Maribor
povodom proslave 30~godišnjice Sokolskog društva Maribor-Matice održače se 12 i 13 o. m.
Sokolska župa Maribor prireduje dne 12 i 13 o. m. u Mariboru svoj župski slet.
Ovim sletom proslaviče se ujedno 30-godišnjica Sokolskog društva Ma-ribor-Matice, osnovnog 24 marta 191)7 godine.
U subotu dne 12 o. m., u 14 sati održače se na Ietnjem vežbalištu Sokolskog društva Maribor-Matice takmičenja članova, članiqa| i muškog i žen-skog naraštaja srednjih i nižih odele-nja. Naveče u 20 sati prirediče se u Narodnom pozorištu svečana akademija. U nedelju 13 o. m. održače se pokusi za popodnevni javni nastup svih ode-ljenja, također na društvenom Ietnjem vežbalištu, u 10 sati biče zbor nevežbač-kog članstva za redovne vežbe, u 11 sati kreče svečana povorka, a u 15 sati počinje javna vežba.
Sokolsko društvo Maribor-Matica pri-prema se da u toku Sokolske Petrove petogodišnjice podigne svoj dom, a na Pohorju društvo če več ove godine di-gnuti pod krov svoj planinarski dom, koji če stajati oko 250.000 dinara.
Sokolsko društvo Maribor-Matica jedno je od naših najagilnijih društava i stup sokolske misli na našoj severnoj granici.
Česmu posvećenu Viteškom Kralju Ujedinitelju
podiglo je Sokolsko društvo Bos. Krupa
Na ovogodišnjoj skupštini Sokolskog društva Bos. Krupa zaključen je pe-togodišnji plan rada koji se ima izvršiti u trajanju Sokolske Petrove petogodišnjice.
Zadatak na ostvarenju prihvačenog plana shvačen je pravilno pa je več na Durdevdan završeno gradnjom česme „Šujinovac”.
Novosagradena česma „Šujinovac’ trajan je spomenik na Blaženopočivšeg Kralja, kome je ona posvečena, a sagradena je na vrlo lepoin mestu.
Sednica uprave Češkoslovačke obce sokolske
Vodom sa ove sokolske česme slu-že se sve obližnje kuće, čak i udalje-ne koje oskudevaju na dobroj i pit-koj vodi. U bližini česme nalazi se najomiljenije izletište Krupljana i stre-liste streljačke družine.
Radovi na ovoj česmi izvedeni su vrlo lepo. Za sagradnju i kaptiranje vrela utrošeno je 1000 kg cementa, 9 m3 peska, 4 m3 kamena, pola m3 da-ske, 25 radničkih nadnica i 1 spomen ploča od belog mramora sa isklesa-nim natpisom „Kralju Aleksandru I. Ujedinitelju, Sokolsko društvo".
Cesmu su blagoslovili prota g. Ga-kovič i imam g. Mujatovič.
Starešina br. Bjegovič održao je pri-godan govor o Sokolstvu i njegovom zadatku u Sokolskoj Petrovoj petoljetci.
Tridesetogodišnjica Sokolskog društva Prokuplje
Dne 13 o. m. Sokolsko društvo Pro-kuplje proslaviče veoma svečano svoju 30-godišnjicu.
Toga dana ujedno osvetiče se i dve biste, i to: bista blaženopočivšeg Vi-teškog Kralja Aleksandra I Ujedinite-[lja i 'bista nacionalnog borca iz toplič-kog ustanka vojvode Koste Vojinoviča.
Poklon bana dr, Jablanovića Sokolskoj župi Mostar
Ban Primorske banovine g. dr. Josip Jablanovič poklonio je kao svoj lični prilog Sokolskoj župi Mostar, u fond za spomenik streljanim Srbima Sokolima za vreme rata, a čije je svečano otkriče izvršeno dne 6 o. m., iznos od 1000 dinara.
Novi sofiolsfii domovi
Gradnja Sokolskog doma Primoštenu
Sokolsko društvo Primošten, kod Šibenika, odlučilo je da podigne svoj Sokolski dom. Izgradnja ovog doma stajače 300.000 dinara. Svaki član o-voga društva doprineče po 30 nadnica za gradnju doma. U domu, koji če biti dug 29 a širok 9 metara, biče dvorana za vežbe i priredbe, kupatilo i čitaonica te prostorije za kancelarije. Uz dom biče i lepo letnje vežbalište.
U Debru je podignut veliki Sokolski dom
Sokolsko društvo Debar podiglo je veliki i veoma lepi Sokolski dom, koji če biti svečano osvečen i otvoren dne 12 jula o. g.
Novi Sokolski dom u Debru ima ve-liku dvoranu za vežbanje i za razne priredbe, prostorije za čitanje i kancelarije, kao i prostorije za sva ostala nacionalna i kulturna društva u mestu.
Sokolsko društvo Bor podiglo je svoj dom
Sokolsko društvo Bor podiglo je svoj dom, koji je stajao oko 250.000 dinara.
U Sremskim Karlovcima podignuce se Sokolski dom dra Laze Popoviča
Sokolsko društvo Sremski Karlovci pristupiče ove godine gradenju svoga doma, koji če nositi ime osnivača društva, našeg starog i zaslužnog sokolskog radnika i ideologa, brata dra Laze Popoviča, profesora zagrebačkog univerziteta.
Kao što je poznato, tadanji Srpski Soko u Sremskim Karlovcima osnovali su (24 marta 1904) brat dr. Laza Popovič i brat Milan Teodorovič, današnji načelnik Sokolske župe Novi Sad.
Za gradnju ovoga doma do sada je društvu stigao veliki broj priloga, a daljnji priloži šalju se na čekovni račun Sokolskog društva Sremski Karlovci br. 53.377.
Podieanje Sokolskog doma u Beranima
Sokolsko društvo Berane odlučilo je tla podigne svoj dom te je u tu svrhu Ve^ povelo uspešnu akciju. Na ime samih dobrovoljnih priloga društvo je tl o sada primilo oko 8(Ш)0 dinara. Ova akcija Sokolskog društva naišla je na najlepši prijem kod svega gra-tlanstva.
Dne 22 i 23 pr. m. održana je u Tirševom domu u Pragu sednica uprave Češkoslovaške obce sokolske. Ovoj sed-nici, pored izaslanika svih župa, uče-stvovali su i počasni članovi ČOS sestra M. Mala te brača A. V. Pragr i A Heler i 33 člana pretsedništva ČOS kao i pretstavnici ruskog Sokolstva.
Sednicu je vodio starešina ČOS brat St. Bukovski, otvorivši je pozdravnim govorom i koinemoriravši smrt sestre Renate Tirševe.
Sledili su zatim opširni izveštaji po-jedinih funkcionera, koji su obuhvatili 160 štampanih stranica. Iz tih izve-štaja moguče nam je spomenuti samo ono najvažnije, kao: učešče ČOS pri raspravljanju predloga zakona o od-branbenom vaspitanju, odbranbeni zbor, put starešine brata dra Bukovskog i brata Kepla po Jugoslaviji, produbljenje telovežbenih veza s Rumunijorn i 75 godišnjicu osnivanja Sokolstva. U iz-veštajima se nadalje konstatuje, da je nameravana uredba o telesnom vaspitanju školske omladine van škole ne-povoljna, a protiv koje je pretsedništvo ČOS podnelo nadležnim krugovima o-brazloženu prestavku, u kojoj se traži da se ova uredba nema da odnosi na sokolska društva ili da se bar otklone poteškoče koje bi njome nestale za sokolsko vaspitanje omladine. Zatim je zaključeno da se lutrija ČOS u korist izgradivanja pograničnih sokolskih domova spoji s lutrijom u korist X sve-sokolskog sleta.
U pogledu rada za poslednje dve godine naročito je bilo govora o vla-stitom odbranbenom vaspitanju, o šestim ekspedicijama u inostranstvo, o učešču na berlinskoj olimpijadi, o po-seti pretsednika republike dr. Beneša i drugih ličnosti Tirševom domu, o Ha-vličkovoj izložbi,' o saradnji sa sport-skim savezima, o uredenju rodne kuče Jana Husa u Husincu i t. d. Osim toga 21 odbor i otsek podneli su opširno svoje specijalne izveštaje.
Temeljita pak rasprava bila je posvečena izveštaju o predlogu zakona o odbranbenom vaspitanju, o čemu su iz-vestili brat dr. Kržovak! i brat dr. Klin-ger, pri čemu je naglašeno, da niko nije voljniji i pripravniji uložiti sve svoje snage za odbranu naroda nego Sokolstvo. Ali zakon koji se sprema mogao bi po svojini odredbama da oteža sokolsku saradnju i da ne vodi dovoljno sigurno sokolskom zajednič-kom cilju. Sokolstvo kao najstarjja i naj veča telesno vaspitna organizacija u narodu ima doista i pravo da traži, da se ono po ovom pitanju i čuje. Stoga je uprava donela i odgovarajuču izjavu u torne pravcu i duhu, koja je predana na nadležno mesto.
Opširno se raspravljalo o dogradnji Tirševog doma. Ova dogradnja, za ko-ju je predviden i obezbeden iznos od
3.900.000 kč., imače da bude završena naredne godine do sleta.
Zatim su bili primljeni izveštaji načelnika brata dra Klingera, načelnice sestre Provaznjikove i prosvetara brata Krejčija.
O ovogodišnjim ekspedicijama ČOS u inostranstvo izvestili su brat Miler i brat Havell, i to o ekspedicijama članstva u Pariz:, članstva i naraštaja u Ru-muniju (Brašov sa izletima na more) i vrsta članica u Klermon-Feran.
U nastavku sednice drugoga dana raspravljalo se o budžetu za 1937 go-dinu' i o bilansi za 1936. Budžet iznosi 3,771,173 kč sa viškom od 1.562 kč. Ukupna imovina ČOS procenjena je na
24.044.000 kč. U pogledu izveštaja o gospodarstvu bioskopskog odbora, pret-sednik istoga brat dr. Flajšman izja-vio, da ovo gospodarstvo nije i neče neče biti pasivno. Savez sokolskih bi-oskopa u ČOS je u odnosu prema ČOS samostalan. Kako gospodarstvo ČOS postaje sve razgranatije i složenije, to je prepušteno pretsedništvu da prema potrebi namešta nove činovnike iz redova finansijskih stručnjaka.
Na ovoj skupštini odobrena je i nova ženska svečana odora.
Zatim je bilo izabrano novo pretsedništvo ČOS kao i članovi pojedinih odbora i otseka, i to: za starešinu i-zabran je ponovno brat dr. St. Bukov-
kovski; za prvog zamenika brat J. Truhlarž, za drugog zamenika brat dr. Jan Keler (novi), za trečeg dr. Jan štole (novi); za načelnika dr. M. Klinger, za načelnicu M. Provaznjikova, za prosvetara A. Krejči Za članove pretsedništva izabrani su: Z. Bažant, F. Bar-tonj, A. Benda, F. Blaha, Vlasta Bou-čekova, dr. E. Dosoudjil, dr. V. Flajšman, F. Svoboda, B. Havel, J. Hr-bač, K. Hrdlička, L. Jandasek, E. Kepi, J. Krejči, dr. R. Kržovak, F. Kudela, F. Lasovska, V. Miler, dr. A. Njeme-ček, V. Paulini, dr. A. Pehlat, K. Svarz, B. Stiblova, dr. A. Šip, dr. J. Vodjička, J. Vokačova i V. Vond'rak. Gospodarski i računski revizori:	V.
Brož, J. Koluh, J. Lerš, J. Novak J. Pluharž, J. Roubiček, A. Slanjiiia, F. Šafranek i M. Zeloha. Odlučujuči sud: d'r. M. Bela, F. Liska, dr. F. Prohaska, dr. J. Urban, F. Mašek, T. Pehlatova. Sud časti: dr. J. Burghauser, dr. K. Čermak, J. Dvoržak, J. Fon, O. Herman, F. Kožik, G. Lorenz, R. Dudek, K. Mifek, J. Mali, A. Očenašek, dr. V. Sikora, dr. B. šavrda, dr. J. štefanik, M. Vlčkova i dr. J. Kopecki. Za počasne članove ČOS predloženi su br. dr. Vajgner, br. M'ašek! i br. Šmižak — dosadanji dugogodišnji i zaslužni članovi pretsedništva, kojima uprava daje jednoglasno ovo priznanje za njihov rad. Ovaj predlog izvršiče pretsedništvo ČOS. -
Izveštaj o X svesokolskom sletu podneli su sletski tajnik br. Kepi, načelnik br. dr. Klinger, načelnica s. Provaznjikova i prosvetar br. Krejči, svaki u svome delokrugu.
U počasno pretsedništvo X sleta izabrani su Fr. Bureš i ing. O. Cvrk, kao i zastupnici protektorata grada Praga, br. K. Baksa, bivši primator grada Praga, A. Zamojski, bivši starešina poljskog Sokolstva. Dalje u dogovoru sa članovima Saveza slovenskog Sokolstva pozvače se po dva pretstavnika iz sva-kog šaveza	udruženog	u	Savezu	SS.
Dosadanji sletski radovi odobreni su. Odpbren je	i predlog	za	sletsku	pii-
premu učesnika sleta kao i podroban predlog za	štafetu iz	Praga do	gra-
nica države	a koja če	se	prirediti od
17—19 septembra o. g.
Odlučeno je da sletu učestvuju sokolska deca do 8 godina samo iz dru-štava Velikog Praga, deca od 9 do 10 god. iz čeških župa i deca od 11 godina iz cele republike.
Odobren je i privremeni budžet X sleta koji iznosi ukupnu potrebu od 20,162.375 čehoslov. kruna.
Načelništvo proučava mogučnost da bi se sletske smučarske utakinice u Ta-trama spojile sa utakmicama u klizanju na led|u i u kanadskom hokeju, čime bi uz učešče ostalih slovenskih saveza ove utakmice dobile značaj sletskih zimskih igara.
Načelništvo naglašava, da raspored sleta kakav je sada, a naročito posle primljenih prostih vežbi br. Pehačeka, neče omogučiti vežbačima da računaju s tim da bi mogli gledati zajednički nastup, pošto je potrebno da budu uvek samo na vežbalištu. Muška deca koja do kraja juna 1938 g. navrše 14 god. mogu vežbati na X sletu kao na-raštajci.
Predlog prosvetnog zbora, da geslo X sleta bude: „Za slobodu i demo-kratiju”, nije primljen.
O radu Saveza SS podneo je izveštaj br. E. Kepi. Primljen je predlog i za novu organizaciji! sokolske konjiče kaio i predlog za novi naziv sokolskog rada u pograničnim, odnosno narodno manjinskim mestima. Prema torne dosadanji, tako zvani manjinski rad, zva-če se odbranbeni rad, manjinski odbori — odbranbenim odborima, a manjinska društva zaštičenim društvima.
Dalje je primljen predlog da se sokolskom članstvu ne dozvoljava da bude učlanjeno u društviin'a i udruženjima koja bi po svome nazivu, pravilima ili poslovnicima izražavala svoj odnos prema Sokolstvu, iako sa Sokolstvom po svrsi i organski nisu u vezi.”
Iz legata br. ing. Ot. Zahara iz Kladna u višini od 75.100 kč., prema odredbi pokojnika, biče osnovan fond pod nazivom „Putni fond ing. Ot. Za-
hara”, za koji če pretsedništvo izra-diti pravilnik.
Primljen je predlog župe Jana Mahala, da u programu X svesokolskog skog sleta bude odredeno dostojno mesto proslavi Jana Husa.
Pri kraju sednice naglasio je starešina br. dr. Bukovski značaj novo iza-branog starešinstva i u srdačnom govoru uverio prisutne da če novo pretsedništvo, u saglasnosti sa upravoin i s njenom pomoči svoj zadatak i is-puniti.
X svesofiolsfti s/et u Pragu 1938
RAZNE VESTI
Obaveštajna kancelarija X svesokolskog sleta počeče več od 15 februara 1938 da daje gostima iz inostranstva i češkoslovačke sva sletska obaveštenja. Kancelarija če se nalaziti u centru Praga, u umetničkom paviljonu „Mislbek” — Prag II, Pržikopi. Još pre početka rada ove kancelarije na izlozima paviljona „Mislbek” biče istaknute razne zanimljive sletske novosti..
Sokolski pevački zborovi, muški ženski i mešoviti, prirediče za vreme X svesokolskog sleta u Pragu medusobna takmičenja, koja če se verovatno odr-žati u Centralnoj biblioteci. Za ova takmičenja propisana je svečana sokolska odora. Prijave za ova takmičenja prima sletski muzički odbor do septembra
o.	g.
Za sletsku lutriju pripremio je sletski finansijski odbor zajedno s odbranbenim odborom ČOS jedan milijun sre-čaka po 5 kč. Sada se radi na izdava-nju propagandnih plakata za ovu lutriju.
Propagandni sletski plakat za inostranstvo uskoro če iziči iz štampe. Za Češkoslovačku biče ovaj plakat manjeg oblika, izraden na kartonu za reklamu po izlozima, kavanama i t. d., a sa tek stom na češkom i slovačkom jeziku. Inače če izgled plakata biti sličan ono-me za inostranstvo.
Sletska karta sokolskih lutkara. Lutkarski otsek ČOS priprema za sletsku izložbu naročitu kartu češkoslovačkog lutkarstva. To če biti generalna karta češkoslovačke (u razmeru 1:200.000), na kojoj če tačkama u raznim bojama biti označena sva lutkarska pozorišta, ne samo sokolska, več i radničkih gim-nastičkih društava, Orla, Središnje matice školske, škotska i druga, koja pri-reduju povremene pretstave za javnost. Ovaj lepi dokumenat razvoja češkoslovačkog lutkarstva, koji če se moči stalno dopunjavati, pokazače vodeču ulogu Sokolstva i u ovoj lepoj grani narod-nog vaspitanja.
15 MILIJUNA LEJA ZA DOVRŠENJE STADIONA U BUKUREŠTU
Stadion Principele Karol u Bukureštu koji spada medu najlepše stadione, bio je dosada u provizornom stanju. Ove pak godine odredeno je da se stadion ima definitivno dovršiti, a u koju je svrhu predvideno 15 milijuna leja. Za-vršni radovi obuhvatiče uredenje terensko, higijensko kao i radove oko instalacije osvetljenja. Nadalje če se po-dignuti tribina za 2300 gledalaca i izgraditi garderobe za sportiste, a osim toga u bližini samog stadiona urediče ise i garejeroba za eventualne zajednič-ke nastupe, kao gimnastičke i školske svečanosti i slično.
Glasovi štampe
SPLITSKI LIST „DRŽAVA" O BISKUPSKOJ POSLANICI
Povodom smrti biskupa dra Frana Učelinija-Tice splitski tednik „Država”, posvetivši veoma tople članke o bla-gopokojnom biskupu, izmedu ostaloga piše i sledeče:
„Učelini je razumeo da protusokol-ska poslanica nije ponikla iz versko moralnih pobuda, več iz čisto političkih razloga. Poslanica je htela ubiti veru u Sokolstvo, jer je nosilac verske trpelji-vosti i pobornik narodnog i dižavnog jedinstva te sveslovenstva.”
V potitajinsfci slet u Sfioplju o Uidotrdanu o. g.
Vozne povlastice za učesnike sleta
Povlastice na drž. železnicama
II. Za glavne sletske dane
1. Povlastica ođ 75 od sto normalne vozne cene za odlazak i povratak svima članovima Sokola kako iz naše zemlje tako i iz inostranstva.
Sokoli iz naše zemlje kupice u od-lasku na osnovu društvene članske i sletske legitimacije voznu kartu do Skoplja u polovinu normalne vozne cene i železničku legitimaciju Obr. K—14. Ovako kupljena karta važiče im za bes-platan povratak uz potvdu sletskog odbora o učestvovanju na sletu.
Sokoli iz inostranstva kupice na o-snovu članske društvene legitimacije odnosno vozne isprave (pasoša) voznu kartu u pola cene od graničnog prelaza do Skoplja.
Za putovanje večih grupa Sokola, a na traženje pretstavnika Sokolskih dru-štava, stanice mogu unapred prodavati legitimacije Obr. K—14. Ove legitimacije ispuniče pretstavnici sokolskih druš-tava, a prilikom kupovanja voznih karata stanice če legitimacije žigosati sta-ničnim žigom i istim datumom kada budu izdate vozne karte.
2. Povlastice od 50 o/o normalne vozne cene za odlazakl i povratak do Skoplja svim ostalim učesnicima sokolskog sleta iz naše zemlje, koji nisu članovi sokolskih organizacija.
Putnici če kupiti u odlasku od svoje polazne stanice do Skoplja celu voznu kartu i bgitimaciju Obr. K—13. Ovako kupljena karta važiče im za besplatan povratak uz potvrdu sletskog odbora o učestvovanju na sletu.
Povlastica pod 1 i 2 važi za odlazak od 23 do 29 juna o. g. zaključno, a za povratak od 29 juna do 17 jula 1937 god. zaključno.
III. Za prevoz sprava
Za sletske dane po I i II povlasticu u četvrt cene za prevoz nužnih sprava za vežbanje u smislu člana 38. Opšteg pravilnika o povlaščenoj vožnji.
IV. Za izlete
Povlastica od 50o/o normalne vozne cene svima članovima Sokola kako iz naše zemlje tako i iz inostTanstva za
jedno putovanje posle sleta, i to Sko-plje-Peč i natrag, Skoplje-Ohrul i na-\trag i Skoplje-Bito|lj i natrag.
U tu svrhu če stanica Skoplje na o-snovu članske društvene sokolske legitimacije i potvrde sletskog odbora o učestvovanju na sletu izdati uputnice za kupovanje vozne karte u polovinu normalne vozne cene za gore navedene relacije.
Prilikom izdavanja uputnica za izlete stanica Skoplje če na legitimaciji Obr. K-14 napisati: izdata uputnica br. i žigosati legitimaciju staničnim žigom u znak, da je povlastica za izlet isko-riščena.
Izdavanje uputnica za izlete po za-vršetku sleta mora biti završeno 5 jula 1937 zaključno.
Povlastice na železnicama privatnih preduzeča
Sem povlastica dobivenih na državnim železnicama dobivene su još i sledeče povlastice:
1.	Direkcija Slavonsko podravske železnice odobrila je povlasticu od 75 o/o od normalne vozne cene za sve članove Sokola i 50o/o za posetioce, koji nisu članovi Sokola za naraštajske — dečije i glavne sletske dane.
2. Sumsko-ind. preduzeče Dobrljin-Drvar A. D. odobrilo je povlasticu u četvrt cene za sve članove Sokola i u pola cene za posetioce koji nisu članovi Sokola i to: za naraštajske—dečije dane i za glavne sletske dane.
Povlastice na brodovima
1.	Direkcija Rečne plovidbe Kralje ljevine Jugoslavije odobrila je povla sticu od 50 od sto redovne vozne cene svima posetiocima sleta za putovanje svojim brodovima.
Odobrenu povlasticu posetioci mogu koristiti na taj način, što če kod polaznih agencija uz sletsku legetimaciju kupiti cele karte po redovnoj ceni i legitima-inaciju ser. 1 žute boje uz cenu od 2 din. po komadu; i ovako kupljena karta uz potvrdu na kupljenoj legetimaciji o
jsl
Sletska značka
poseti sleta važiče im za besplatan povratak.
Ovom povlasticom koriste se članovi sokolskih organizacija, a isto tako i nečlanovi.
Povlastica važi za naraštajske dane za odlazak od 9 do 13 juna zaključno, a za povratak od 23 do 27 juna o. g. zaključno. Za glavne sletske dane za odlazak od 23 do 29 juna zaključno, a povratak od 29 VI do 3 VI1-1937 go-dine zaključno.
2.	Jadranska plovidba A. D. na Su-šaku odobrila je voznu povlasticu članovima sokolskih društava i ostalim u-česnicima koji nisu članovi Sokola na na sledeči način:
a) za sve članove sokolskih društava 66 od sto od redovne tarife za sve tri klase bez razlike da li su vežbači ili ne.
b) za sve ostale učesnike koji nisu članovi Sokola 50 od sto popusta od redovne tarife.
Ove povlastice važiče:
za naraštajske — dečije dane u polas ku od 9 do 13 juna, a za povratak od 13 do 17 juna 1937 godine.
za glavne sletske dane u polasku od 23 do 29 juna, a u povratku od 29 juna do 3 jula 1937 godine.
Svi učesnici moči če nabaviti kod a-gencija Jadranske plovidbe putne karte uz povlaščenu cenu, ako se iskažu so-kolskoml i sletskom legetimacijom.
Prema odobrenim povlasticama za u-česnike sleta u Skoplju uglavnom po-stoje samo dve vrste povlastica, i to:
1. za članove Sokola Kraljevine Jugoslavije povlastica od 75o/o narmaine vozne cene. Svi ovi učesnici moraju na polaznim železničkim stanicama kupiti železničku legitimaciju Obr.K-14 i po-red toga mora svaki učesnik imati kod sebe svoju sokolsku legitimaciju sa fo-tografijom, sletsku legitimaciju (nara-štajci plave, članovi ervene boje) i slet-sku značku. Upozoravamo da železnička legetimacija Obr. K-14 neče važiti bez sletske legitimacije, društvene legitimacije i sletske značke. Na osnovu ovih isprava kupiče svi ovi učesnici na po-laznoj stanici polovinu vozne karte koja če im važiti za besplatan povratak, ali samo uz potvrdu sletskog odbora o uče stvovanju na sletu.
2. Za sve ostale učsnike sleta, koji nisu pripadnici Sokola, povlastica od 50o/o normalne vozne cene. Ovi učesnici imaju prilikom kupovanja vozne karte na polaznoj stanici kupiti celu kartu i železničku legitimaciju Obr. K-13. koja če im važiti za besplatan povratak, ali opet samo uz potvrdu sletskog odbora lila su bili na sletu.
Sletski odbor če overavati ove legitimacije samo onim učesnicima, koji imaju sletsku imačkai i koji sa sletskom ulaznicom dokažu da su posetili jednu od sletskih priredaba — javnih vežbi.
Železničke legitimacije Obr. K-14 i Obr. K-13 kupuju se na žel. stanicama ili u biletarnicama „Putnika” uz cenu od Din. 2.— po komadu.
Sokolski Izleti po Južnoj Srbiji
Po završenom V pokrajinskom sletu u Skoplju, sletski odbor predvideo je i izlete po okollni Skoplja i Južnoj Srbiji.
Za vreme ili po završenom sletu, svakom učesniku pruža se mogučnost razgledanja znamenitosti Skoplja. Ovo razgledanje nije vezano nikakvim i/da-cima, ali je uslovljeno održavanje discipline. „šetnja kroz Skoplje” obaviče
se po grupama. Voda grupe župe ili društva dužan je da se obrati u kance-lariji sletskog odbora otseku za zabave, koji če svakoj grupi staviti na raspolo-ženje brata ili sestra iz Skoplja, čija če dužnost biti da provede grupu po gradu radi razgledanja znamenitosti Skoplja. Glavni objekti za razgledanje jesu: Muzej Južne Srbije, Dušanov grad, Crkva Sv. Spasa, Kuršumli Han, Stari vodovod iz VI veka, Francusko groblje, Hram Slave, novo naselje „Bunjakovac” važnije džamije itd.
Izleti jednodnevni
I grupa Skoplje—Manastir Matka:
razgledanje hidrocentrale na reci Treski starih manastira i veličanstvene klisure.
Autobuska vožnja 17 km; odlazak i povratak 30 dinara od osobe;
II grupa Skoplje—Tetovo—Gostivar— selo Vrutok: razgledanje Tetova, Gosti vara, ručak (suva hrana) u selu Vru-toku na samom izvoru Vardara. Po ručku i odmoru povratak za Skoplje.
Autobuska vožnja 80 km. odlazak i povratak: 90 dinara od osobe.
III grupa Skoplje—Tetovo—selo Vrat nica: od sela Vratnice pešačenje (ili jahanjem) na najviši vrh Šarplanine „Lju-boten” (5 km. 3 časa pešačenja), ručak kod planinske kuče, odmojr i povratak u selo Vratnicu (1 sat), zatim autobusom na konak u Skoplje.
Autobuska vožnja 60 km. odlazak i povratak: 90 dinara od osobe, i
IV grupa Skoplje—selo Mirkovci: ra/ gledanje obližnjih manastira i divne prirode Skopske Crne Gore (pešačenjem).
Autobuska vožnja 12 km. odlazak i povratak: 25 dinara od osobe.
Izleti višednevni
I grupa
a) autobusom
1)	Skoplje — Tetovo — Gostivar—Mavrovi hanovi — Debar — Struga —Ohrid:
U toku jednodnevnog putovanja od 2C6 km., kratkovremeno razgledanje usput-nih varoši, u Mavrovim hanovima ručak od izvršnih planinskih pastrmki, po ručku nastavak putovanja kroz najromantič-niju klisuru srednje Evrope, dugu 70 km., pored reke Radike i Črnog Drima i podnožja Koraba planine visoke preko 2.500m, razgledanje starod/evnog mana-stira Bigorskog kod varošice Rostuše i zoološkog muzeja u Strugi, na konak u Ohridu. Sutradan: razgledanje znamenitosti starodrevnog Ohrida, vožnja čamcem po jezeru i poseta Hidrobiološkoj stanici, ili neoba-Vez.no, izlet do manastira Sv. Nauma, koji se nalazi na suprotnoj strani jezera 30 km udaljen od Ohrida. Do manastira se putuje drumom pored jezerske obale autobusom ili preko jezera mo-tornom ladicom. Trečeg dana povratak iz Ohrida: preko Resana sa pogledom na Prespansko Jezero, Bitolja sa razgledan jem varoši a po ručku preko Prilepa i čuvene planine Babuna niz 48 serpentina u Veles*, i iz Velesa u Skop lje na konak, ili večernjim vozom odlazak doma.
Cene za 1 osobu
autobus za kružnu liniju Skoplje—O-lirid—Skoplje od 400 km. Din. 250
autobus Ohrid—Sv. Naum i natrag, po 1 sat vožnje	,,	50
motornom lađicom Ohrid—Sv.
Naum i natrag, po 2 sata vožnje	„	50
ručak u Mavrovim hanovima „	20
pansion u Ohridu1 I reda	„	70
pansion u privat. stanov, oko 40 ručak u Bitolju hotel Jevtiča I reda	„	20
Primedba! U slučaju ako se javi veči broj izletnika za Ohrid, onda bi se obrezovale dve grupe; jedna bi putovala po gornjoj maršuti a druga obratno od Skoplja preko Velesa, Prilepa sa kona-kom u Bitolju i t. d. Na ovaj način bilo bi bolje obezbedeno konačište.
b) železnicom
Izlet do Ohrida može se provesti uskotračnom železnicom sa znatno ina-njim novčanim izdacima, ali je taj put prilično naporan i dosta zamoran. Put vodi od Skoplja preko Tetova—Gosti-vara i Kičeva. Dužina puta iznosi 355 km, i traje preko 16 časova.
Vozna karta III ki. Skoplje—Ohrid (cela) Din. 119.—
II grupa
Skoplje — Kačanik — Uroševac — Prizren — Bakoviča — Visoki Dečani —
Pec — Kosovska Mitroviča — Kosovo — Priština Manastir Gračanica — Uroševac — Skoplje. Ovaj dvodnevni put veoma je živopisani i bogat nacionalnim znamenostima iz srednjeg veka. Kača-nička klisura ispod Šar-planine i nje-nog vrha Ljubotena (2.500) pretstavlja prvorazredni! prirodnu lepotu. Prizren po svome položaju zauziina prvo mesto u J. Srbiji. Lavra manastira „Visoki Dečani” pretstavlja najlepši i najboga-tiji srpski srednjevekovni manastir. Peč sa svojom Patrijaršijoml i divnom oko-linom ostavlja trajne uspomene na posetioce. U P eči prenočište, Sutradan preko Kosovske Mitroviče, Kosova Polja, na kome se nalazi Muratovo tulbe, za Prištinu na ručak. Po ručku poseta manastira Gračanice, remek dela srednje-vekovne arhitekture, a zatim preko Uro-ševca i Kačanika povratak u Skoplje.
Cena za 1 osobu
autobus za kružnu liniju
koja iznosi oko 430 km.	din.	250
ručak u Prizrenu	„	20
večera, prenočište u Peči
i doručak	„	55
ručak u Prištini	„	20
Prijave
1) Prijave za izlete prima sletski odbor — otsek za zabave u Skoplju.
2) U prijavi treba tačno naznačiti ime i prezime izletnika kao i grupu predvidenih putovanja u jednodnevnom ili vi-šednevnom terminu.
3) Dolaskom u Skoplje prvog dana polaže se novac za vožnju autobusom ili železnicom blagajni sletskog odbora.
4) Za izletnike sletski odbor postarače se da odredi putovode.
Naši pokojnici
t Sestra Vičič Katina
Dne 19 pr. m. preminula je u Zagrebu naša zaslužna sestra Katina ud. N. Vičič, kamo je otišla da nade leka svojoj teškoj bolesti.
Smrču ove vredne sestre nestalo je iz naših sokolskih redova jedne odlične i zaslužne članice, predane sokolske radnice, popularne i drage „tete Katine”.
Iz ljubavi prema Sokolstvu, pokojna sestra Katina je još od 1919 godine, kada je osnovano naše Sokolsko društvo, aktivno u njemu saradivala, de-lujuči marljivo u njegovim odborima, a u poslednje vremje i kao članica dru-štvenog prosvetnog odbora.
Stoga če njena brača i sestre zadržati u svojim srcima trajan spomen na svoju dragu sestra i sokolsku saradni-cu> i sa osečajem zahvalnosti, ljubavi i dubokog pijeteta spominjače njeno ime.
Neka je našoj dobrojj i zaslužnoj po-kojnoj sestri laka zemlja i mir njenoj plemenitoj sokolskoj duši!
Sokolsko društvo Tivat
Ig naših гмра
Ovogodišnji prednjački tečajevi u je-dinicama župe Tuzla. — Četa Pečka održala je 14-dnevni početnički prednjački tečaj, koji je pohadalo 15 na-raštajaca. Na tečaju su predavali brača: Vragolič, Gluščevič i Vlatkovič.
Društvo Srebrnica održalo je 10-dnevni prednjački tečaj. Tečaj je pohadalo 4 člana, 4 članice, 6 naraštaja-ca, 6 naraštajki. Predavači na tečaju bili su brača: Škvorc, Frank i Vlatkovič.
Društvo Modriča održalo je 14-dnev ni prednjački tečaj, koji je pohadalo 10 članova. Po završetku tečaja tečaj-cima su podeljene dužnosti, te je odr-žan prvi vežbači čas sa kategorijom dece, koju društvo do tada nije imalo, radi nedostatka tehničkog vodstva.
Društvo Dobo j održalo je 12-dnev-ni prednjački tečaj. Tečaj je poseči-valo 4 člana i 2 naraštajca društva Doboj, te 2 člana društva Zavidovič. Predavači na tečaju bili su brača: Gi-pruš, Dučič, Đananovič, Ivanovič i Vlatkovič.
Društvo Derventa održalo je 10-dnev-ni prednjački tečaj. Tečaj je pohadalo 4 člana, 4 naraštajca, i 2 naraštajke. Predavači na tečaju bili su: sestre An-delič, Kostič i brača: Marič, Sadikovič, Markovič i Vlatkovič. Po završetku tečaja tečajcima su podeljena uverenja,
■	•	'X.	'	...)	•	■	r,	.	»•
Prednjački tečaj Sokolskog društva Šibenik, održan od 12—23 maja o. g.
Sokolska četa Plavna
kojom je prilikom starešina brat Ali begovič održao prigodan govor, u kom je pozvao tečajce di% i dalje nastave sa prednjačkim radom i da predano izvr-šavaju svoje prednjačke dužnosti.
U svim tečajevima vladala je odlična disciplina. Sve tečajeve vodio je župski prednjak brat Vlatković Manojlo. N. M.
Takmičenje četa Sok. društva Drvar. Dne 23 maja o. g. izvršeno takmičenje vrsta društva Drvar, i to četa; Gornje Vrtoče, Boboljusci, Bastasi i Tr-ninič Brijeg. Svakoj četi nedostajao je znatan broj dobrih takmičara, koji su ovoga proleča otišli na otsluženje ka-drovskog roka pa su i uspesi takrni-čenja bili slabiji nego predašnji. Tak-čarske sudije bila su brača Peleksič, Cvijetič, Mađarac, Balaban, Mihič i Sef-kič. Ro dobivenim bodovima vrste su se plasirale ovako: prva Trninič Bri-jeg, druga Gornje Vrtoče, treča Boboljusci i četvrta Bastasi. Najbolji pojedin-ci bila su brača: prvi br. Bulatovič Mi-lorad, četa Boboljusci; drugi br. Bokan Nikola, četa Gornje Vrtoče; treči br. Trninič Đurica, četa Trninič Brijeg. Posle objave rezultata takmičenja načelnik 'matičnog društva Drvar br. Peleksič Mirko održao je takmičarima pri-godni govor. Zatim je četama bio pri-reden ručak. Popodne je bilo otvo-renje novoga igrališta za odbojku, kojom prilikom se održala društvena u-takmica. PobedilLsu. seniori sa 15:12, 13:15, 15:19.
Sokolsko društvo Plevlje sa svojini betama na provođenju sokolske Petrove petogodišnjice. — Uprava Sokolskog društva Plevlja održala je 16 maja o. g. drugu zajedničku sednicu sa upravama Sokolskih četa u Gotovuši, Zabrdu, Otilovičim[a i Hočevini u cilju sprovodenja sokolske Petrove petogo-dišnjice. Kako se je na ovom zajed-ničkom sastanku rešavalo o važnim pi-tanjima koja zadiru u život samoga sela, to su ovom sastanku bili prisutni i pretsednici opština, u kojima se na-laze ove čete, kako bi ceo ovaj sokolski poduhvat bio pravilno shvačen a rad bio svesrdno pomognut od najpozva-tijih u selu. Po upustvima, koja je dao društveni izvestilac za sokolske čete, Sokoli ovog najzabačenijeg kraja Jugoslavije odlučili su se sa oduševljenjem na istrajan i složan rad, svesni da če ovaj rad uroditi plodom na njihovu vlastitu sreču i na korist celine celoga ovoga zapuštenoga kraja. Tako, pored svega onoga sto če svaki pojedinac u-■činiti za sebe i svoju porodicu, zajed-nički če se podiči više česaina, nekoliko mostova, bunara, zasaditi Kraljev Gaj, osnovati četni rasadnik i drugo. Da bi se vidno manifestovala snaga i broj Sokolstva na selu, 6 septembra, na Kraljev rodendan, održače se ove i u buduče svake godine javna vežba svih sokolskih četa sa utakmicama za srebrni venac, prelazni dar opštine plje-valjske, na kojima če uzeti učešča kako članovi tako naraštaj i deca. Ovaj se je sastanak zaključio pregledom svih knjiga ovih četa od strane društvenih revizora, koji su usput dali upustva za pravilno vodenje istih. — J. Ž.
Prednjački tečaj Sokolskog društva Šibenik. — Ovo je društvo od 12 do 23 maja t. g. održalo društveni prednjački tečaj, koji je vodio župski prednjak brat Boško Kovačevič uz pripo-moč župske načelnice sestre Z. Kovačevič. Tečaj je pohadalo 6 članova i 5 članica. Radi zaposlenosti polaznika tečaja radilo se svakog dana od I31/2 do
16 sati te od 1Qi/2 do 23 sata. Obzirom na kratko trajanje tečaja postignut je veoma dobar uspeh, što treba pripisati naročitoj požrtvovanosti voditelja tečaja. Po završetku tečaja sastavljen je društveni prednjački zbor, koji če nastaviti sa redovitim vežbanjem svih kategorija i praktički primeniti ono, što su tečajnici tokom tečaja naučili.
Sokolsko društvo Beli Manastir. —
Dne 26 maja na večer prikazani su u dvorani Sokolskog doma sledeči sokolski filmovi: Pohod Sokolske župe Osijek na Oplenac, župsko takmičenje i žup-ska javna vežba u Osijeku, Proslava 30 godišnjice Sok. društva Osijek donji grad, Proslava 30 godišnjice Sok. društva Vinkovci, Javna vežba Sok. društva Osijek-Matica i Meduokružna javna vežba u Slav. Požegi. Pretstava je bila vrlo dobro posečena.
Na molbu Sok. društva Beli Manastir ustupio je Dom narodnog zdrav-lja u Osijeku društvu poučni film „Alkohol i privreda”, koji je prikazan u beloinanastirskom ton-kinu „Vardar”. Tom prilikom održao je poučno predavanje o alkoholu i tuberkulozi župski lekar, brat dr. Gojko Dodig. Predavanju i prikazivanju filma prisustvo-vao je znatan deo članstva kao i ostalo gradanstvo iz mesta.	B. S.
Javna vežba u Kneževini Vinogradi-
ma. — Mlado i agilno Sokolsko društvo Kneževi Vinogradi priredilo je 23 maja svoju treču javnu vežbu, uz u-čestvovanje Sokolskih jedinica: Batina, Beli Manastir, Darda, Jagodnjak, Lug, te domačeg društva. U 3 sata po podne krenula je glavnom seoskom ulicom sokolska povorka sa glazbom na čelu, u kojoj je učestvovalo 220 Sokola i Sokolica. Na javnoj vežbi nastupile su sve kategorije vežbača. Pre toga je član uprave društva, brat Pečujlija, kratkim govorom pozdravio goste i pozvao Sokole na ustrajan rad. Potom je izveden program i to: proste vežbe muške dece (64) od Vostrela, proste vežbe ženske dece (82) od Roksandi-čeve, vežbe muškog naraštaja (9) s dugoin motkom od Erbena, vežbe 5 puškama i venčičima muške i ženske dece (12) s pevanjem, proste vežbe muškog i ženskog naraštaja (48) od Vučkoviča, „Mornari” ženski naraštaj (9) od Borasa, vežbe na vratilu članova (7), proste vežbe članova seljač-kih četa (14) od Žica, proste vežbe članova društava (12) od Gopurenka i trčanje muškog naraštaja na 60 m. Sve tačke programa dobro su izvedene na na potpuno zadovoljstvo mnogobrojne publike, te je društvo i ovaj puta svo-jom javnom vežbom postiglo lep moralni i (materijalni uspeh.
Veliki uspeh Sokolske smotre Drvar-skog okružja. U vezi župskog sleta Sokolske župe Banja Luka, koji se prire-duje u dane 12 i 13 juna o. g. u Ba-njoj Luci prilikom otvorenja Sokolskog doma, drvarsko sokolsko okružje priredilo je u nedelju 30 maja o. g. smotru svih vežbačkih kategorija okružnih društava Drvar, Oštrelj, Bos. Petrovac i Ključ te četa: Gornja Sanica, Bukova-ča, Boboljušci, Trninič Breg, Bastasi i Gornja Vrtoča.
Na ovoj smotri, koja je održana na donjem Bravskom, uzelo je učešča 599 sokolskih pripadnika, od kojih je bilo 28 članova vežbača, 18 vežbačica, 60 muškog i 48 žen. naraštaja, 67 muške
i 60 ženske dece i 42 vežbača članova četa; ukupno 323 vežbača i vežbači-ce. Kao ponajbolje uvežbana bila je kategorija muškog i ženskog naraštaja, zatim kategorija muške i ženske dece i članovi sokolskih četa. Kod svih kategorija primečena je površnost izvo-denja pojedinih pokreta i stavova, koji su na smotri ispravljani.
Pored obavljanja smotre propisanih sletskih vežbi grupa od 72 muškog i ženskog naraštaja odvežbala je okružnu posebnu tačku sa kojom če okružje nastupiti na župskom sletn.
Priredena su i takmičenja muške i žen. dece sa svakom grupom po 18 takmičara iz društava: Bos. Petrovac, Oštrelj i Drvar.
Članovi su vežbali i na spravama, a članovi četa bacali su kamen s ramena i igrali narodna kola uz svirku tambu-raškog zbora društva Oštrelj.
Po svršenoj smotri svih kategorija održao je lep pozdravni govor brat dr. Pavle Gutman, član župske uprave i starešina društva Ključ.
Ova velika smotra, koja je bila prva ove vrste u župi, zaslužuje svaku po-hvalu, jer se je sa istom polučio že-ljeni cilj i zadatak za župski slet.
Vreme je bilo vrlo lepo, te je smotri prisustvovalo mnoštvo naroda, oko dve hiljade duša. — M. V.
Sokolsko društvo Kastav proslavilo je dne 23/V o. g. dan oslobodenja ispod tudeg jarma sa jednom pučkom priredbom. Sudelovalo je i bratsko društvo Mariniči sa svojim veoma dobro uvežbanim jazz-bandom. Priredba je uspela u moralnom i materijalnom pogledu veoma dobro.
Sokolsko društvo Kneževo. Dana 29 maja o. g. pregledao je načelnik belomanastirskog sokolskog okružja, br. Slijepčevič, rad Sokolskog društva Kneževo. Društvo broji 8 članova, 14 na-raštajaca, 20 muške i 22 ženske dece, svega 64 vežbača, koji redovno po-hadaju vežbu. Ustrojena je i kategorija ženskog naraštaja. Društvo se sada priprema za župsko takmičenje, ko-je če se održati 13 juna o. g. u Bo-rovu. Na takmičenju če nastupiti s 1 vrstom članova i 2 vrste naraštaja. U društvu se vrlo lepo gaji laka atletika. Prosvetar često posečuje vežbače satove i sa vežbačima savladuje gradivo za usmeno takmičenje. Sednice prednjačkog zbora održavaju se redovno. Društvo če 11 jula o. g. održati svoju javnu vežbu. Poteškoča u svome radu društvo ima najviše zbog vežbaone, koja nije posve podesna za vežbanje. Prilikom pregleda održao je načelnik okružja sednicu sa članovima prednjačkog zbora, a potom je kod članova i naraštaja pregledao ovogodišnje vežbe, te vežbačima održao nagovor o koristima te-lovežbe.
Oklružna sednica u Podravskoj Slatini. U nedelju 30 maja o. g. održana je u Podravskoj Slatini okružna sednica društvenih i četnih načelnika po-dravsko-slatinskog okružja. Od 11 jedinica bile su zastupljene 4, i to društva Podr. Slatina, Đurđenovac, Sopje i četa Vraneševci. Načelništvo osječke župe bilo je zastupljeno po bratu Slijep-čeviču, HI zameniku načelnika župe i sestri Seperovoj, članici T.O.Ž. Sednicu je vodio načelnik okružja, brat Radinovič, koji je podneo izveštaj o sokol-skome radu u okružju, a zatim su pojedini načelnici podneli izveštaje o radu i stanju u svojim jedinicama.
Rešeno je, da se okružno takmičenje dece održi na jesen i to 12 septembra Za takmičenje u igrama muške dece „Izbijanje”, te ženske dece „Pobednice’ prijavilo je vrste jedino društvo Dur-denovac, koje je time postalo automat-ski prvak okružja u ovim igrama, pa če u finalnim župskim takmičenjima u Bo-rovu zastupati okružje. Za opšte župsko takmičenje članova i naraštaja prijavila su društva Podr. Slatina i Durdenovac po jednu vrstu naraštajaca, dok vrstu članova postaviče ova dva društva za-jednički (kombinovanu vrstu). Rešeno je, da se okružno takmičenje u odbojci održi 11 jula u Podr. Slatini. Sastavljen je raspored javnih vežbi u okružju,
1 to; u Durdenovcu 20 juna, u Vrane-ševcu prve nedelje u avgustu, u Sopju poslednje nedelje u avgustu i u Podravskoj Slatini 12 septembra. Potom se prešlo na praktički rad, kod kojeg su pregledane i ispravljene ovogodišnje takmičarske i sletske vežbe.
Sokolsko društvo Vel. Kikinda. —
Zajednički nastup Sokolskog društva, Realne gimnazije i Mešovite gradanske škole, koji je prireden 16 maja t.g., kao što se je moglo i nadati, lepo je uspeo. Prvo je nastupio muški i ženski podmladak Sokolskog društva, koji je sa svojim nastupom oduševio pu-bliku. Impozantni broj gimnazijskih vežbača sa svojim dobro uvežbanim ve-žbama i jakom disciplinoml i ovog puta požnjeli su aplauz publike, isto tako prijatno je iznenadila sa svojim nastupom mešovita gradanska škola. Naj-veče oduševljenje publike postiglo je odelenje članova Sokolskog društva. 1-ako se očekivala velika poseta publike, obzirom na učesnike na javnom času i pripreme koje su za isti vršene, ipak se publika u očekivanom broju nije pojavila. Naročito je zapaženo da nisu izašle pojedine narodne manjine, a što je odavalo utisak bojkota priredbe sa njihove strane, te što je izazvalo o-pravdani revolt kod nacionalnih udru-ženja. I instalacija megafona je bila neupotrebljiva, iako je zastupnik tvrtke za ovo bio zamoljen več pre mesec dana. — Na koncu priredbe bila je svečana povorka, koja je s mesnom va-trogasnom glazbom prošla gradskim u-licama.
Sokolska četa Plavna, učestvovala je dana 30 maja o. g. na javnoj vežbi Bačkoj Palanci koju je vežbu priredilo Sokolskog društva Bačka Palanka. Članovi vežbači ove male čete sudelovali su na ovoj vežbi u svojoj šokačkoj ži-vopisnoj narodnoj nošnji. Na samoni sletištu izveli su svoju vežbu u narodnoj nošnji, ostavivši lep utisak na pri-sutne, a naročito su bili burno pozdravljeni od prisutnih sa tribina, medu kojima se toga dana nalazili i g.g. ministri Jankovič i Stankovič. Ova mala četa počela je svoju delatnost tek pre
2 meseca, ali zahvaljujuči nastojanju 1 agilnosti celokupne sokolske uprave u-spela je da več na prvom svom koraku pokaže svoju spremnoet i volju za bu-duči razvitak sokolske ideje ovde u Plavni. Vredno je napomenuti da ova mala četa ima i svoju duvačku glazbu, koja je takoder toga dana bila obučena narodnu nošnju i koja je stalno sa sokolskom glazbom iz Bačke Palanke lepo i skladno svirala sve sokolske koračnice za vreme vežbi. —	2. N.
Knjige i listovi
JUŽNA SRBIJA
Kao što smo već izvestili, Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije izdače povodom ovogodišnjeg pokrajinskog sleta u Skoplju knjigu „Južna Srbija”.
Knjiga „Južna Srbija”, koja upravo oyih dana izlazi iz štampe, sadržavaće veliki broj članaka kulturnog, nacional-nog, sokolskog, istorijskog i privred-nog značaja Južne Srbije, ilustrovana sa oko pedeset krasnih reprodukcija.
Iz sadržaja knjige iznosimo sledeče napise članaka iz pera naših poznatih kulturnih i nacionalnih radnika: Dr Gre gor Cremošnik: Južna Srbija u antičko doba. — Dr. Miodrag Grbič: Iskopine u Južnoj Srbiji. — Dr. Miodrag Paunovič: Južna Srbija u srednjem veku. — Mono-Zisi Đorđe: Srednjevekovni u-metnički spomenici u Južnoj Srbiji. —
— Dr. Miodrag Purkovič: Južna Srbija pod Turciina. — Stojan Zafirović: I-storija naše nacionalne prosvete u Južnoj Srbiji do 1912 g. — Petar A. Mi-tropan: Nacionalna štampa u Južnoj Srbiji pod Turcima. — Mirko Jovanovič: SSokolstvo u Južnoj Srbiji pod Turcima. — Staja Stajic: Ratovi za oslobo-denje Južne Srbije. — Slobodan Jovanovič: Istorija pozorišta u Južnoj Srbiji. — Mirko Jovanovič: Sokolstvo u Južnoj Srbiji od oslobođenja do danas.
— Orestije Krstič: Turistički značaj Južne Srbije: — Milan čemerikič: Sao-bračajne veze Južne Srbije. — Dr. Franc Mesesnel: Okolina Skoplja. — Dr. Milivoje Pavlovič: Kulturni problemi Južne Srbije. — Dr. Aleksije Jelačič: Sociološko ispitivanje Južne Srbije. — O-restije Krstič: Kulturni napredak sela Južne Srbije od oslobodenja do danas.
— Krsto Ljumovič: Pripovedači Južne Srbije. — Stevan Sijački: Muzika Južne Srbije. — Milan čemerikič: Trgovina, zanatstvo i industrija u Južnoj Srbiji.
— Janko Vukičevič: Poljoprivreda u Južnoj Srbiji. — Mirko Jovanovič: Značaj Južne Srbije u našem nacionalnom životu. — Dr. Rankov: Rad Higijenskih zavoda u Skoplju na zdravstvenom po-dizanju stanovništva Južne Srbije. — Mirko Jovanovič: Sokolstvo i narodno oslobodenje.
Pored svog bogatog i probranog sadržaja, knjiga če izičl i u veoma lepoj tehničkoj opremi, štampana na finoj hartiji i s jednom odličnom fotomon-tažom na naslovnoj strani.
Knjigu je uredio brat prof. Bogoljub Krejčik, član Prosvetnog odbora Saveza SKJ (a ne brat prof. M. Jovanovič, prosvetar Sokolske župe Skoplje, kako se to omaškom potkralo u broju 16 našega lista, te što ovim rado islprav-ljamo).
Knjiga „Južna Srbija” stajače Din. 20,— i naručuje se kod Prosvetnog odbora Saveza SKJ, Beograd, Prestolonaslednikov trg, uz doplatu pošta: ine.
SOKOLSKA PROSVETA
Vesnik Prosvetnog odbora Saveza SKJ,
Beograd, broj 5 maj 1937
Sadržaj: Naš plavi Jadran. — N. Bartulovič: Narodna pesm'a i more. — M. T. Ristič: Jadransko More. — Malo više dobre voljes i aktivnosti. — M. Nikolič: Sokolska taborovanja. — V. Bo-gičevič: Pogreške i kritika u sokol-skom radu. — A. Milinkovič: Jugo-slovenska misao. — K. J.: Sličice iz našeg života. — M. Selimovič: Narodna tradicija. — Pozorište. — Prosvetna propaganda. — štednja. — Beleške.
— Sokolske vesti. — Knjige i časopisi.
— Na šta treba da mislimo.
SOKO NA JADRANU Glasnik Sokolskih lupa Split, Šibenik i Sušak. Split broj 4-5 1937.
Sadržaj: E. L. Gangl: Rad peva ve-ličanstvenu pesinu! — Zašto priređu* jemo medužupske sastanke? — Dr. Mirko Buič: Pogledi na sokolski peto-godišnji Petrov plan. — Čeda Milič: O duhovnoj strukturi Sokolske Petrove petoletke. — Kako jedna dobra četa zamišlja rad sokolskih četa u Sokol-skoj Petrovoj petoljetci? — Dr. Miroslav Tirš: Govor prigodom javne vež-be Praškog Sokola 2 maja 1869. — Ota
Kral:	X svesokolski slet u Pragu.
Petar Mrklič: Sličice iz sokolskog Spli ta. — Sokolski slet okružja krčkog u Krku. — Kolšek Ludvik: Najbolji mali šani (vežba). — Slovensko Sokolstvo.
— Jugoslovensko Sokolstvo. — Vesti iz primorskih sokolskih župa. — Šaljivi kutič. — Sokolska štampa,— Zalosna kronika.
KNJIGA ZA SOKOLSKO SELO Izdaje Sokolska župa Mostar. Broj 5, maj 1937.
Sadržaj: Čedo Milič: Reč o Sokolskoj Petrovoj petoljetci. — Bruno Marčič: Dosadašnji medužupski rad na izvode-nju S.P.P. — J. Radulovič: Smisao za veta. — Sokolska Petrova petoljetka.
— Nikola Petrovič: Herojska zahval-nost. — Boriša P. Starovič: Novo ili staro? — Milan Ninčič: Plugu hranitelju. — Stanko O. Stankovič: Bog i vera. — Dušan Živkovič: Petrova petoljetka. — Beleške. — Vinogradarstvo.
— Boško M. Mišič: Pčelarstvo. — Mirko Tomič: Zadrugarstvo. — Nove knji ge-_____________________________________
Sokolska radio«predavanja radio-stanica Beograd~Zagreb»Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja o-državaju se:
dne 20 VI predaje brat čemerikič Milan (Skoplje) o temi: „Saobračajne veze Južne Srbije” (podoneVno);
dne 24 VI predaje brat Mirko Jovanovič (Skoplje) o temi: „Sokolstvo Južne Srbije” (večernje);
dne 4 VII predaje brat dr. Aleksa Jelačič o temi; „Socijalno ispitivanje Južne Srbije” (popodnevno);
dne 8 VII predaje brat Petar Mitro-pan o temi: „Istorija štampe u Južnoj Srbiji” (večernje);
dne 18 VII predaje brat Slobodan Jovanovič (Skoplje) o temi: „Istorija pozorišta u Južnoj Srbiji” (popodnevno);
dne 22 VII predaje brat Aleksa Jovanovič (Skoplje) o temi:	„četnički
pokret u Južnoj Srbiji i njegov značaj za naše oslobodenje” (večernje);
dne 29 VII predaje brat dr. Đorđe Mono Zisi o temi: „Srednjevekovni u-metnički spomenici Južne Srbije” (večernje) ;
dne 1 VIII predaje brat dr. France Mesensel (Skoplje) o temi „Okolina Skoplja” (popodnevna);
dne 12 VII predaje brat dr. Miodrag Grbič (Beograd) o temi: „Iskopine Južne Srbije” (večernje).
Večernja sokolska radio-predavanja održavaju se od 19.30 do 19.50, a popodnevna od 16.45 do 17 časova.
Službena saopštenja
Pravilnik Muzičkog otseka prosvetnog odbora Sokolske župe
§ 1
Pri prosvetnom odboru Sokolske župe ........... osniva	se za muzičke po-
slove naročiti otsek pod imenom „Mu-zički otsek prosvetnog odbora Sokolske
župe ..........” ib skračeno „župski
muzički otsek”.
§ 2
Zadatak je župskog muzičkog otseka da organizuje vodi i nadzire celo-kupan rad u župi, u duhu sokolske ideologije i prema smernicama i u-putstvima saveznog muzičkog otseka, starajuči se pri torne da taj rad odgo-vara potrebama Sokolstva i da bude na potrebnoj umetničkoj višini.
8 3
Zupski muzički otsek vrši ovaj svoj zadatak:
1) priredivanjem naročitih tečajeva za sokolske zborovođe i kapelnike u župskoj prosvetnoj školi;
2) izdavanjem i širenjem sokolskih i ostalih za sokolske potrebe podesnih muzičkih dela jugoslovenskih i slovenskih skladatelja i propagiranjem nacionalne slovenske muzike u Sokolstvu;
3) raspisivanjem natečaja za nova sokolska muzička dela;
4) organizovanjem i vodenjem muzičkih utakmica i muzičkih akademija u okviru župskih i okružnih sletovakao i drugim podesnim prilikama;
5) sastavljanjem i vodenjem muzičkih vrsta;
6) ddvanjem saveta i uputstava za muzički rad kod društava i četa;
7) uopšte, pomaganjem i davanjem potstreka da se muzičkom umetnošču unapreduje vaspitanje sokolskih pripadnika u duhu sokolske ideologije;
Za izdavanje sokolskih muzičkih dela potrebno je odobrenje saveznog prosvetnog odbora, koje ovaj daje na o-snovu mišljenja i predloga saveznog muzičkog otseka.
§ 4
Župski muzički otsek čine a) pročelnik b) tajnik c) izvestilac za muzike, fanfare i orkestre, d) izvestilac za vokalnu muziku, mešovite, muške, ženske i dečije horove e) izvestilac za pozorišnu muziku f) izvestilac za tam-buraške i mandolinske zborove g) izvestilac za muzički folklor i narodno guslanje h) izvestilac za narodne igre i) arhivar.
§ 5
Pročelnik župskog muzičkog otseka po svome položaju član je ŽPO i ŽTO.
Župski muzički pročelnik treba da je obrazovan muzičar teoretski i prak-tički i da je upučen u vodenje sviju instrumentalnih i vokalnih ansambla u župi. On je župski artistički voda na svima sokolskim i okružnim sletovima i manifestacijama u pogledu celokupnog sokolsko-muzičkog rada. Župski muzički pročelnik izdaje uputstva i narede-nja izvestiocima svoga otseka i društvenim (četnim muzičkim pročelnicima) kao i svima ostalim učesnicima u sokolsko muzičkom radu na župskim i okružnim sletovima, utakmicama i ostalim župskim sokolskim priredbama. U tom pogledu ima prava župskog načelnika u odnosu prema muzičkim an-samblima.
Njegova prava i dužnosti naročito i pravo da isključi od učešča i nastupa-nja pojedine muzičke otseke, ansamble i pojedine njihove članove, ako bi se oni bilo kojim načinom ogrešili o so-kolsku disciplinu i ideologiju, odrede-ni su pobliže u pravilniku o župskim muzičkim utakmicama i priredbama.
Župski muzički pročelnik stara se da od župskog prosvetnog odbora u okviru odobrenog budžeta izdejstvuje potrebne kredite za izdatke skopčane sa radom župskog muzičkog otseka.
Saziva sednice otseka, župske muzičke konferencije i zborove društvenih (četnih) muzičkih pročelnika i na njima, po pravilu pretsedava. Prima izveštaje pojedinih članova otseka i nadzire njihov rad.
Posečuje po mogučnosti muzičke priredbe društava (četa) i daje potrebna uputstva i savete starajuči se da ove sa sokolskog i umetničkog gledišta što bolje uspiju.
Na sednicama ŽPO podnosi izveštaje o radu otseka i predlaže na odobrenje njegove zaključke.
Župskog muzičkog pročelnika p-edla-žu župskoj upravi prosvetar i načelnik župe.
§ 6
Tajnik vodi zapisnik sednice, konfe-rencija i zborova, kao i celokupnu pre-pisku otseka i pomaže pročelnika u radu.
§ 7
Izvestioci otseka upravljaju pod vodstvom i po uputama pročelnika pove-renim im granama sokolskog muzičkog rada i iznose predloge za njegovo una-predenje.
Oni naročito nadziru rad muzičkog otseka i ansambla koji spadaju u nji-hovu nadležnost i vode o njima statistiku.
§ 8
Izvestilac za folklor organizuje i u-pravlja sakupljanjem i beleženjem narodnih pesama i muzičkih motiva.
§ 9
Izvestilac za narodne igre stara se o uvodenju narodnih igara u narodnim nošnjama na svima sokolskim priredbama, naročito župskim i okružnim sle-
tovima, javnim časovima i akademijama, brinuči se pri tome naročito za muzičku stranu njihovu.
Čini predloge za održavanje utakmica u igranju narodnih kola i drugih narodnih igara.
Uopšte, stara se za popularisanje i širen'e na odr ih iga a i nošnja jugoslovenskih i drugih slovenskih naroda pri sokolskim priredbama.
§ 10
Arhivar ureduje i vodi muzičku arhivu i biblioteku, sakuplja životopisne podatke i slike sviju slovenskih skladatelja, u prvome redu onih koji su se istakli na polju sokolske muzike, kao i pobedničkih sokolskih muzičkih ansambla, otseka i pojedinaca sa sokolskih muzičkih utakmica.
Sakuplja i sve programe sokolskih priredaba sa muzičkim tačkama.
§ 11
Sednice župskog muzičkog otseka o-državaju se po pravilu jedanput mesečno.
Župske stručne konferencije održavaju se po potrebi.
Zbor društvenih — četnih muzičkih pročelnika održava se po pravilu jedanput godišnje, i to pre zbora društvenih (četnih) prosvetara. U pogledu njiho-vog rada imaju se shodno primeniti propisi pravilnika župskog prosvetnog odbora.
§ 12
Za pokriče izdataka skopčanih sa radom župskog muzičkog otseka predvidena su potrebna materijalna sredstva u budžetu župskog prosvetnog odbora.
Za sve zaključke župskog muzičkog otseka koji povlače sa sobom materi-jalne izdatke potrebno je odobrenje župskog prosvetnog odbora.
To važi i za sve ostale zaključke od načelnog značenja.
§ 13
Administrativni rad župskog muzičkog otseka upravlja se prema propisi-ma sadržanim u pravilniku za admini-straciju župskog prosvetnog odbora.
§ 14
U slučaju da se ne može formirati župski muzički otsek, župski muzički pročelnik vršiče svu dužnost i irnace sva prava propisana župskim pravilnikom za muzičke otseke.
§ 15
Ako se žup. muzički otsek ukine, preuzima staranje o celom inventaru kao i daljem radu otseka žup. prosv. odbor odnosno njegov izv. za muziku.
§ 16
Ovaj Pravilnik stupa na snagu kad bude objavljen u „Sokolskom glasniku”, kao službenom organu Saveza SKJ, a može se menjati samo po zaključku savezne uprave.
*
Ovaj pravilnik primljen je na sednici izvršnog odbora Saveza SKJ dne 4 a-prila 1937 god.
KOMPLETNE OPREME ШВ10Ш
SA VRATI Ll M A ZA GREZNUTI
ili pololivim vratilima, mehanič-J j nim karikama i lestvama, Sved-skim lestvama i ribstolima, pe-*	njalima i gredama te drugim
spravama najmodernijeg sistema vrSi najusavrSenije specijaln»
TV0RNICA GIMNASTIČKIH SPRAVA
J. O R A Ž E M
RIBNICA NA DOLENJSKEM
Sl 11
iuillllllllllllllllllllllt
THANSP0RTN0, SKLADIŠNO I 0TREMNIČK0 P0DUZEĆE
GUSTAV BRELIĆ
IllllllllllllllltlllllllllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIHI POMORSKA AGENTURA
Breoiavl: BREG Tel. Intcr. *3
SUŠAK
llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllli MASARIK0V0 SETAUŠTE бЛ
nlllllllllllllllllllllllll
22—5
zdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 61 Uredjuje redakcioni odbor Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograd