.starina plačena u gotovu
Cena 1.— Din.
tunu
<3 L A S I L O S A VEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo I uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Gačun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 7 decembar 1939 God. X • Broj 49
NAS LIST U BORBI ZA JUGOSLOVENSTVO
Uloga sokolske štampe, u današnjim prilikama u Jugoslaviji, dobi ja naročito značenje, time št o je Sokolstvo ostalo naj-izrazitiji nosilac i branitelj zavetne jugoslovenske misli, pa js tako i sokolska štampa dobila karakter opšte i zajedničke govornice svih svesnih i nezavisnili jugoslovenskih snaga u našo,j zemlji. Sve do nedavna je sokolska štampa bila medu prvima u borbi za jugoslovenstvo, ali su pošto jaii i drugi listovi ko ji su, na ispravan ili na loš način, tvrdili da zastupaju jugoslovenskn misao. Danas, naprotiv, — ko je Jugosloven, taj treba da je spre-man na žrtve i na borbu; pa je to učinilo da svi oni, koji se povija ju prema prilikama i koji traže lične ili partijske koristi, po-činju da zaziru od jugoslovenstva, ili da ga zatajuju. To se dogodilo i sa štampom. Ne samo u Banovini Hrvatskoj, gde je ostao mali broj listova koji otvoreno ispovedaju jugoslovenstvo, več i u ostalim našim krajevima sv e više raste broj onih, koji nastoje da udovolje raznim strujama, ko je idu za separiranjem, na jed-noj i na drugo j strani.
Sokolska štampa je jedina ko ja se, ni u takvim prilikama ni je po kolebala. Pošto govori u ime organizacije, ko ja ni je ni partijska ni politička, sokolska štampa nije prosudila promene u našo j državi sa uskog klikaškog gledišta, več je sačuvala punu lojalnost prema svima grupama i faktorima, ali je izjavila na sve strane ,da njen vrhovni kriterij ostaje, upr kos svih promena, narodno i državno j«dinstvo; — da se Sokolstvo ne odriče ideala što ih je nasledilo od najboljjh Srba, Hrvata i Slovenaca; — da ono snagu Jugoslavije ne može da vidi nego u sve jačem zbijanju svih narodnih delova; — da amanet' Kralja Mučenika za Sokolstvo važi i dalje; — i da če samo kr oz ta gledišta ceniti svačijl rad i boriti se protiv svih pojava, ko je idu za tim, da u te svetle ideale diraju. U prvom redu je to učinila savezna sokolska štampa, a naročito glavni organ Saveza Sokola K. J., naš »Sokolski JQ lasni k«. Niko našem listu ne može prigovoriti, da je, ma i jednom reči prešao na partijski ili politički teren, da je uvredio bilo ko ju nacionalnu part i ju u zemlji, da je dirao u istak-nute i odgovorne ličnosti, ili da je ma čime hteo da unosi nemir ili neslogu u narodne redove. »Sokolski Glasnik« je prelazio čak i preko najtežih napada ja na Sokolstvo, sve dok je mislio da su te pojave prolazne; a i kad je pisao o njima, činio je to uvek sa punom svesti o delikatnom položaju, u kome se danas naš narod i naša država nalaze.
Ali baš zato, što je »Sokolski Glasnik« do kraja svestan o tom položaju, on je — u trenutku kada su nesavesni i razorni elementi na sve strane stali da trube o »krizi« i »likvidaciji« ju-goslovenstva, — ustao nepokolebljivo u njegovu odbranu i poveo junačku borbu, da se jugoslovenski redovi sve jače zbiju, da se očiste od slabiča i konjunkturista, da istraju svuda i na svakom mestu u svome radu, i da tako našo j, zavedeno j javnosti očuvaju neokrnjen ideal, kome če ona morati neminovno da se vrati, ako Srbi, Hrvati i Slovenci hoče zaista da očuvaju neokrnuto to što ima ju, i ako ne žele da postanu plen jačih zavojevača.
Priznanja, što ih sokolska štampa u poslednje doba prima sa svih strana, najbolji su dokaz o n jenom naročitom značenju u današnjim vremenima. T a priznan ja dolaze, ne samo od Sokola, več i od najširih jugoslovenskih krugova, pa čak i od onih, koji nisu simpatisali sa jugoslovenstvom. Naše nastojanje, da budemo pravedni prema svakome, da kažemo otvoreno što je u interesu zemlje, a da pri tom imamo uvek na umu okupljanje, a ne razbijanje narodnih redova, dovelo nam je prošireni krug prijatelja, čitača, — pa i pretplatnika.
Medutim, sve to još nije dovoljno za organizaciju, kakvo je jugoslovensko Sokolstvo, ni za list, kakav je »Sokolski Glasnik«. Kao najborbeniji, najnezavisniji i najopštiji organ jugoslovenske misli, »Sokolski Glasnik« treba u današnjim vremenima da nade put k svačijem srcu i da dospije u što mnogobrojnije ruke! Dužnost je u prvom redu svesnih Sokola, da se to ostvari! Danas j,e to jedna od najprečih sokolskih dužnosti. I zato, ovo-godišnja Nedelja sokoske štampe, koja počinje 10 decembra. treba za jugoslovensko Sokolstvo da pretstavlja gorljivo takmi-čenje, ko če više pretplatnika za »Sokolski Glasnik« i z*a časopis »Soko« da sakupi; — koja če jedinica da ima man je dužnika prema našim listovima, i ko če više za naše listove oglasa da pribavi!
Na posao, daklc, jer rad za »Sokolski Glasnik« i »Soko«, — to je rad za Jugoslaviju!
Za „Sokolski Glasnik"
»Sokolska Volja«, glasilo sokolske župe Ljubljana, donosi u prvodecem-barskom broju sledeču belešku:
»Sokolski Glasnik«, glasilo Saveza SKJ, odlučno se bori protiv svili pojava koje idu na štetu časti i postenja sokolskog imena. Naša je dužnost, da dademo torne listu svu svoju moralnu i ma-terljalnu potporu. On za nas — mi za njega!
»Vestnik sokolske župe Celje« donosi sledeče retke:
»Toplo preporučamo da se za-uzmete za sve sokolske listove, a u prvom redu za »Sokolski Glasnik«, službeno glasilo našega Saveza, koji je u ovoj go-dini, punoj napadaja i nepraved-nih prigovora protiv Sokolstva, naš najbolji branilac, odlučan borac za čistu Istlnu i za prav-dul«
Соколство je у читавој Југославији најсвечаније прославило Дан Уједнњења
Празник народног уједишеша прослављен је и ове године у чи-тавој земљи врло свечано, а у тој прослави је предњачило југосло-венско Соколство, које је П р в и децембар узело као најсвет-лији cnoj празник, вс само због његовог историјског значеша, него још вите због непоколебљиве ве-ре у велику будућност Југославије, која може да се изгради само на основама Првог децембра, а то значи на основама југословенског и народног јединства.
Ма да су прилике под којима се славио овогодишњи Први де-цембар прилично тешке, у првом реду због заплета у међународ-ним односима, као н због тенден-ција у извесним крајевима наше земље, које су уперене против ју-гословенства и Соколства, — ни Соколство ни остала родољубива јавност нису се дали поколебати у својој вери, већ су с правом хте-ли да, баш због тих прилика, ма-
нифестирају још одушевљенијс за своје идеале и да још јаче нагла-се своју спремност; да југосло-словенску мисао јачају у сваком нашем крају и да коипахтност др-жавне територије и незавнсност Југославије бране против било ког непријатеља.
Југословенско Соколство може да се поноси овогодишњом про-славом Дана уједињења, која је дала нов доказ о моралној снази његове идеологије и рада, којој и највећс запреке дају само новог потстрека и новог одушевљен>а. Пошто је Први децембар прослав-љен у свима нашим јединнцама и у свима крајевима Југославије, ми нисмо наравски у стању да обја-вимо извештаје о свима тим про-славама, па ћемо се зато ограни-чити само на веће вароши и зна-чајније догађаје, те на најважни-је дописе, које смо изравно при-мили од наших јединица.
Veličanstvena proslava u Beogradu
Prestonica Jugoslavije, naš dični Beograd, osvanuo je na Dan ujedinje-
nja iskičen jugoslovenskim državnim zastavama, a blagodarenja su obavlje-na u bogomoljama svih veroispovesti, i na njima su uzeli učešča članovi vlade, pretstavnici svih udruženja i mno-gobrojno gradanstvo. Blagodarenju u dvorskom hramu, na Dedinju, prisu-stvovali su Nj. V. Kralj Petar II, Nj. V Kraljica Marija 1 Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik Pavle 1 Kneginja Olga.
Svečane sednice i priredbe su odr-žala mnoga nacionalna udruženja, ali je najsvečanija bila manifestacija, ko-ju je priredilo jugoslovensko Sokolstvo, a koju je organizovala Sokolska župa Beograd. Još rano ujutro pošla su izaslanstva Saveza Sokola K. J., Sokolske župe Beograd i pojedinih beo-gradskih sokolskih društava, na beo-giadsko groblje, te su iskitili cve-čem grobove preminule brače i se-stara. Izaslanstvo Saveza Sokola, sa zamenikom starešine, Milivojem Smiljaničem, na čelu, položilo je buket cveča na kosturnicu branilaca Beograda, a zatim na grobove brače Dure Paunkoviča, Stevana Zakule i G. Mudriniča.
*
U 10 časova pre podne priredena j* svečana sednica u Sokolskom domu Kralja Aleksandra, u Deligradskoj ulici, čija velika dvorana je bila do poslednjeg mesta ispunjena članovima Sokola, rodoljubivim gradanstvom i pretstavnicima vlasti i udruženja. Svečanosti je prisustvovao izaslanik Nj. V. Kralja, pukovnik Petrovič; zatim prvi zamenik starešine Saveza Sokola, brat Dr. V. Belajčič, sa ostalim Čla-novinama savezne uprave, izaslanici ministra vojske i mornarice, ministra spoljnih poslova, ministra za fi-zičko vaspitanje naroda i ministra pravde. Dalje je bio prisutan izaslanik Nj. Sv. Patrijarha, pretstavnici gotovo svih udruženja i ustanova u Beogradu, pretstavnik bugarskog poslanstva, izaslanici čehoslovačke kolonije itd.
Svečanost je započela sviranjem državne himne i pozdravom upučenim izaslaniku Nj. V. Kralja. Zamenik starešine Sokolske župe Beograd, ing.
Svetislav Vučkovič, otvono je svečanost, ističuči na prvome mestu ljubav i odanost Sokolstva prema Nj. V. Kralju Petru II i prema našoj narodnoj dinastiji. Prve misli i prve želje Sokola u čitavoj zemlji upučene su danas Kraljevom prestolu. Zato je po-zvao prisutne da kliknu »Živelo Nj. V. Kralj Petar II, Ziveo dom Kara-dordeviča!« - Nakon burnih ovacija,
kojima su prihvačene te reči, brat Vučkovič je odao jpočast svima, znanim i neznanim junacima, koji su položili živote za naše narodno oslobo-denje i ujedinjenje, a u prvom redu Blaženopočivšem Viteškom Kralju A-leksandru Ujedinitelju. Pošto su svi prisutni kliknuli »Slava!«, brat Vučkovič je pozdravio sve prisutne izaslani-ke, a onda je održao značajan pozdravni govor, u kome je izmedu o-stalog kazao:
GOVOR BR. SV. VUČKOVIČA
»Slavili smo uvek ovaj dan sa punc poleta i vere u budučnost, videli smo slogu, osečali slobodu, verovali u jedinstvo naše otadžblne Jugoslavije. Niti je nešto mutilo naša uzvi-šena osečan/a dobrih i iskrenih Ju-goslovena, niti su se naj nama nad-nosili oblači sumnie u miran razvitak i jaianje mile nam otadžbine. Radili smo i stvarali preko cele godine, da bi na dan najsrečnijeg svršetka ve-kovnih borbi Srba i Hrvata i Slove-mtca, na dan Oslobodenia i Ujedinje-nja, pregledali rezultate svoga rada, os motrili svoju snagu, napojili se duhom S lobode i Jedinstva i krenuli hiabro i pouzdano u novu godimt svoga stvaralačkog, sokolskog delanja, sa verom da čemo ih nizati jed-nu za drugom, u uvek ujedinjenoj i slobodnoj Otadžbini.
Na prošlogodišnjoj i današnjo! proslavi, dogadaji u Evropi nam nameču da u ovim svečanim trcnutdma po-mutimo našu radost i oduševljenje
-
Svečano podizanje jugoslovensko zastave na Terezijama
tutnim mislima na našu braču Slovenc, koji s a nama ne mo^u deliti bla-godeti današnjeg dana — slobodu i icdinstvo —; a požar koji nedaleko od naše otadžbine plamti i prilike u kojima živimo, navlače zabrinutost na naše jugoslovensko čelo. Sv e to ra-stužuje, ali Sokolstvo, svaki njegov iskreni pripadnik, je verovalo, veruje i verovaće, da če jugoslovenska, so-kolska i narodska ideologija živeti u nama i našim potomcima za uvek! Ništa nas u toj veri ne može pokole-batl, ni danas, ni sutra! Ni tegobe Sto ih trpe pojedina naša brača, ni nesreča naše brače Čeha i Poljaka, ni urodena nesloga Slovena! Čak čemo u nevolji svojoj i brače svoje nači, poput kosovskog duha, snage i nove vere, da ustrajemo u sokolskoj borbi za jugoslovenstvo, pa i slovenstvo-
Mi Sokoli s puno vere zalazimo u dvadeset drugu godinu života naše slobodne i ujedinjenje otadžbine, jer smo zapojeni našom sokolskom ideo-logijom, koja se u osnovi svojoj poklapa sa idejom narodnog i državnog jcdinstva. Nas ne mogu pokolebati situacije koje se »noše u naš život, jer smo uvereni da samo na principu državnog i narodnog jedinstva naša Jugoslavija može opstati i da u njoj svaki član zajednice bude zadovoljen.«
Brat Vučkovič je kazao dalje, da beogradska Sokolska župa želi ovom verom i nepokolebljivošču da prednjači, stoga što joj je sedište u našem dičnom Beogradu, prestonici svih Jugoslovena.
Govor brata Vučkoviča bio je često prekidan burnim odobravanjem i po-klicima: »Živeo Kralj, Živeo jugoslo-venski narod i živelo jugoslovensko Sokolstvo!« Zatim je sekretar župe Beograd, brat Radoslav Lazarevič, pročitao poslanicu Saveza Sokola K. J., koja’ je takoder prihvačena sa sr-dačnim poklicima Sokolstvu i Jugoslaviji. Muski zbor akademskog dru-
štva »Obilič«, otpevao je »Hej tru-
baču«, a naraštajac iz Sokolskog društva Beograd II; Staša Asidelković, re-
citovao je vrlo efektnu pesmu »Sokolska zakletva, koju je napisao brat Ante Andelković.
Br. Dimitrije Stankovič, prof. i član župske uprave, govorio je zatim o značenju Prvog decembra. Naš narod je imao više revolucija, ali Prvi decembar je največa naša revolucija, jei je to revolucija čitavog jugosloven-skog naroda, koja je prekinula sa do-tadanjom rascepkanošču i robovanjem pc jedinih delova, te stvorila jaku i kompaktnu državu. Prvi decembar je samo potvrdio jedinstvo, koje je naš narod več odavno u sebi osetio. Brat Stankovič je zatim izneo istorijat naših borbi za ujedinjenje, od najstari-jih vremena, u kojima su jednako u-čestvovali Srbi, Hrvati i Slovenci. 'J današnjim burnim vremenima, kada hoče da se ubaci crv sumnje i nepo-verenja u naše duše, mi se pitamo: da li nas nisu varali Štrosmajer, Knez Mihajlo, Rački, Zmaj Jovan i ostali naši velikani, kad su nam govorili da smo jedno i da jedino u jedinstvu možemo doči do pobede? 1 da li smemo izneveriti amanet Kralja Mučenika? Sokolstvo odgovara u punoj sve-sti: Ne, nisu nas varali naši velikani, niti su uzalud pale žrtve za veličina Jugoslavije! Ma šta se trenutačno do-gadalo, Prvi decembar nije san, več java! Zato mi nečemo nikakvih fron-tova, ni hrvatskih ni srpskih, več front budučnosti, koji ima pred očima ve-liku državu i veliki narod! Mi idemo z;; našim velikim pokojnicima, verni geslu: »Jedan Kralj, jedna država i jedan narod!« ili zajedno živeti, ili za-jedno propasti; ali kad budemo radi-li zajedno, onda je sigurno da čemo i živeti i uspeti!
Govor brata Stankoviča bio je takoder vrlo srdačno pozdravljen, a zatim je vojna muzika otsvirala »Hej Sloveni«, pa je manifestacija završena, uz klicanje Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Za vreme svečane sednice u Sokolskom društvu Matica, u Beogradu
Svečano dizanje jugoslovenske zasta-, ve na Terazijama
Sokolska štampa kao vaspitno-nacionalni činilac
(Povodom Nedelje sokolske štampe, 10—17 decembra)
Od prvih svojih osnivača i prvih koraka u javnom životu Sokolstvo je uzelo kao načelo staru i mudru rim-sku izrekti »Zdrav duh u zdravome telu«. Prema tome, ono ,ie svoj rad usredsredilo ne samo u vežbaonici-ma za telesno vaspitanje u zatvore-nom i na otvorenom prostoru, nego i u vežbaonicama duha, a te vežbao-nice nalaze se u prvom redu u sokolskoj štampi. Sokolska prosveta i duhovno vaspitanje širi se na mnogo načina: predavanjima, prirediva-ujem društvenih pretstava, konce-rata i akademija, izdavanjem sokolskih knjiga otvaranjem biblioteka u pojedinim sokolskim društvima, ali n prvom redu izdavanjem sokolskih listova i širenjem sokolske štampe.
Sokolska štampa igrala je več u prvom, Češkom Sokolu, vrlo važnu ulogu i sam veliki osnivač Sokolstva, Dr. Miroslav Urš, smatrao je kao jedno od glavnih svojih životnih dela reviju »Soko«, koju je sam osnovao. izdavao i uredivao i koja je bila me-/imče njegove nacionalno i vaspitne delatnosti. Ta uzorna sokolska revi-M izlazi još i danas, a pored nje iz-lazi u Ceškoj čitav niz saveznih i
župskih sokolskih listova, čiji utica j na formiranje češkog nacionalnog duha, na širenje prosvete i znanja, ,ie bio i ostaje od neprocenjive važnosti.
I sada kada češki narod preživljuje tiške dane prva briga sokolskog voč-stva bila je, da se pozabavi reorgani-zacijom štampe i da kroz tu štanipu dade svoru članstvu i narodu uput-stva, kako da svoj rad usmeri za postignuče bolje budučnosti.
1 naša, jugoslovenska sokolska štampa, vršila je uvek blagotvornu nacionalnu i konstruktivnu ulogu u svim krajevima našeg naroda. Još pre rata, kada je naše Sokolstvo bilo podeljeno na tri saveza, srpski, hrvat-ski i slovenački, oni su izdavali svoje sokolske listove~i lcro/. njih spre-rnali svoje članstvo na velike dane narodnog oslobodenja i ujedinjenja. Dcsta je pogledati poverljive spise iz austrijskih i madžarskih arhiva, pa d i se vidi da su bečki i peštanski vlastodržci, kojima je cilj bio da naš nprod zadrže u ropstvu, a predratnu S; hi ju da trčine ovisnom od svoie politike, največu pažnju obračali baš sokolskoj štampi i videli u njoj nai-vičeg protivuika za svoje planove.
Nakon svečanosti je pred sokolskim domom formirana velika povorka, sa-stavljena od Sokola i pretstavnika nacionalnih organizacija. Na čelu povorke išla je vojna muzika, zatim su Sokoli i Sokolice nosili veliku državnu zastavu, koja je trebala da se' izvesi na Terazijama;'a onda su u povorci stupali pretstavnici starešinstva Saveza SKJ, sa bratom Belajčičem na čelu, te starešinstvo Sokolske župe Beograd. Išli su zatim Sokoli, Sokolice i naraštajci različitih beogradskih drii-štava, zatim članovi udruženja Albanske spomenice, uniformirani učenici gimnazije Kralja Aleksandra, Sokolice samaričanskog otseka, dobrovoljni vatrogasci sa muzikom i na koncu sokolska konjiča. Gradanstvo je svu-da pozdravljalo povorku, a na Terazijama je bilo okupljeno oko 10.000 ljudi, koji su Sokole dočekali sa sr-dačnim poklicima: »Živeo Kralj, živelo narodno jedinstvo, živeo Soko, i živela Jugoslavija!«
Čim se povorka postrojila, započe-
lo	je svečano dizanje jugoslovenske zastave, na počasnom koplju, koje je bilo postavljeno nasred Terazija. Uz zvuke državne himne, dignuta je za; stava, dugo pozdravljena od ogromne mase naroda i od Sokola, srdač-nim odobravanjem.
Uspeo se zatim na podij brat Sve-tislav Vučkovič i kazao:
»Na ovom istoriskom mestu, nad našim dičnim Beogradom, kroz vekove su se vile i smenji-vale zastave velikih osvajača i tlačitelja našeg naroda, kao i zastave slobode naših slovenskih i srpskih plemena. Od kada je veliki Vožd Karadorde pobo steg slobode srpskog naroda na bedeme beogradskog grada, samo su se jednom ovde vile tudinske zastave, dok su se u rukama naših div-junaka, van naše porobljene uže otadžbine, vile borbene zastave, da nam 1918 godine donesu slobodu i ujedinjenje. Na današnji dan, pre dvedeset i jednu godinu pobedonosne, kuršumima izreše-tane i krvlju natopljene srpske zastave priklonile su se pred 110-vom narodnom zastavom, niklom iz borbe, da bude simbol naše slobode i našeg narodnog ujedinjenja. Danas, na dan našeg narodnog oslobodenja i ujedinjenja, mi sokoli, sa nacionalnim udruženji-ma, podigosmo visoko gore ovu, nama svetu narodnu zastavu, da sebi, pokažemo pravce naših sokolskih stremljenja, i da kažemo narodu našem, da je ova zastava tekovina vekovnili borbi, bezbroj-nih žrtava i potoka prolivene krvi i
da če samo pod njom biti slobode i jedinstva našem velikom jugo-slcvenskom narodu!«
Svečanost je završena burnim manifestacijama za Sokolstvo i jugoslovenstvo, u kome je naročito učestvo-vala jedna velika grupa omladine, koja je neprestano klicala Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Zastavu je ceo dan čuvala počasna straža od četiri Sokola sa mačevima, a u veče, u šest je ča-sova, uz srdačne ovacije gradanstva i uz počast sokolske čete, spuštena.
Pored svečanosti, priredenih od župe Beograd, organizovala su i sva bratska društva u Beogradu sednice i akademije posvečene Danu ujedinjenja, koje su bile brojno posečene.
U Novom Sadu Vojvodini
U Vojvodini su sva sokolska društva svečano proslavila Dan ujedinjenja, a naročito Sokolsko društvo Nevi Sad. Na svečanoj sednici u Novom Sadu uzeli su učešča general Milorad Petrovič, komandant prve arinijske oblasti, i ban Dr. Radivoje-vič, te mnogobrojni pretstavnici Vlasti i ustanova. Starešini župe, brat Ignjat Pavlas, održao je značajan govor, ističuči da Sokolstvo ustraje u svojoj borbi za nezavisnost i slobodu. O značenju Prvog decembra govorio je Dr. Milan Petrovič, koji je kazao, da Sokoli moraju svojim ra-dom nadjačati kuknjavu onih, koji se boje misli narodnog jedinstva. Na veče je priredena svečana akademija.
Dan ujedinjenja proslavljen je naročito svečano u Beočinu. Uoči 1 decembra, cdržana je svečana akademija sa biranim programom. O značaju Prvog decmbra govorio je br. M. Kneževič, zamenik starešine župe i starešina društva, brat Janoševič, paroh. Na Dan ujedinjenja posle sveča-
ne sednice sokolskog društva otkri-ven je pred opštinskoni zgradom spomenik Kralju Ujedinitelju, uz prisu-stvo ogromne mase naroda, koja je oduševljeno klicala Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
! u Petrovgradu svečano je proslavljen Prvi decembar svečanom sedni-com u sokolskom domu Matica, koju su priredili župa i sva sokolska društva. O važnosti i značaju dana govorio je starešina župe, br. Dr. M. Matič. Grad je bio svečano okičen.
U Velikoj Kikindi je proslava bila vrlo svečana. Sednici sokolskog društva prisustvovalo je i mnoštvo gradanstva. O značenju dana govorili su starešina br. Dr. Petar Bojanič i prof. M Dukin.
1 u ostalim sokolskim društvima Vojvodine svečano je proslavljen Dan ujedinjenja, naročito u Somboru, Siemskoj Rači, Žabi ju, Starom i Novom Futogu.
*
У суботу je одржало соколско друштво Петроварадин, у традици-оналној заједници са школама J. Ј Штросмајера и И. Округића, успелу академију у славу дана Уједињења.
После поздрава брата старешине, В. Вишошевића, и прочитане По-сланице Савеза C. K. Ј.. отпевао је ссколски дечји хор Соколски поз-драв (Пашћан), државну химну, итд.
Ову успелу Академију иочастили су својом посетом изасланик ко-манданта 1 армиске области, гене-рал r. Милићевић Тодор, 1 заменик савезног старешине, брат Др. Бе-лајчић, изасланици жупе, браћа Кнежевић и Др. Перваз, изасланици друштва Нови Сад и остали. Наро-чито је обрадовала друштво nočeta бившег старешине овога дру-штва, генерала Вука Лепетића, ко-манданта артилерије 1 армиске о-б.части, Жабаровића Адама, месног жупника и декана, г. Мартинеца ко-мрнданта речне флотиле и школ-ског надзорника, r. Милошевића.
ff
Za vreme manifestacija na Terazijama
Organi sokolskih saveza i župa, jed-nako srpskog, kao i hrvatskog i slo-venačkog Sokolstva, najčešče su citirani ti tim izveštajiina; i kad danas pregledamo te citate, onda se može-mo zaista ponositi, sa koliko je od-važnosti i slobode naša predratna sokolska švampa tretirala problem našeg narodnog oslobodenja i ujedinjenja i sa kakvom istrajnošču je kod svoga članstva širila mržnju na sve što je značilo ropstvo i odanost tudim vlastodržcima.
Nije to bio, medutim, jedini za-datak predratne sokolske štampe, kao što nije ni sadašnje, posleratne. Sokolska štampa je svesna toga, da zdrav patriotizam i istinski nacionalni osečaj mogu da se izgrade jedino kod svestrano razvijenih duhova i kod onih pojedinaca i skupina čije duhovno i umno vaspitanje se prote-že na sve grane ljudskog znanja i čija nastojanja su upučena ka usavr-šavanju na svim područjitna, eko-nomskom, socijalnom, zdravstvenem, tehničkom i t. d. Prema tome, sokolska štampa je uvek nastupala, a u poslednje vreme nastupa pogotovo, kao vaspitni faktor i kao savetnik u svim tim pravcima. Pored gajenja nacionalne i patriotske svesti i pored poštivanja tradicija, putem obradiva-
iija nacionalne istorije i njenih veli kih pretstavnika, sokolska štampa prati i sve ostale grane nacionalnog života, a naročito aktuelne dogadaie i prilike. Ona poklanja naročitu paz-nju kulturnim pojavama, na polju književnosti, nauke i umetnosti; i je-dnako veliča pretstavnike našeg du-hovnog i umetničkog života, kao i heroje na bojnom polju i u upravljanju državnom. Sokolska štampa sa simpatijom prati svaku dobru knji-ževhu pojavu, jednako kao što se od-lučno opire svim nezdravim strujama, koje šire nemoral, defetizam ili malodušnost u našoj književnosti i u našoj štampi. 1 gospodarski život sokolska štampa prati sa interesom, podvlačeči sve što je od opšte koristi za narod i za čitave skupine, a odbijajuči sve ono što ima da stiti interese pojedinaca na stetu čitavoK naroda. Ona se drži načela da na|-zdraviji nacionalizam leži u podizanju domačeg gospodarstva, u jafianju nacionalne privredne snage, u oslobo-tianju domače privrede od zavisnosti tu dele kapitala, u podupiranju sva-Kog domačeg zanatlije, trgovca, ekonoma, izvoznika, industrijalca i tako dalje, naprama tudim pretstavnicima istih struka. Sokolska štampa shvača i veliku misiju /.adrugarstva, pa je
m ek pripravna da ta nastojanja po-dupre, naročito na selu, preko svojih sokolskih četa i jedinica. *
Kolika je ljubav Sokolstva za podi-zanje narodnog zdravstva i za podi-zanje socijalnog nivoa širokih sloje-va našeg naroda, najbolje pokazuje golema akcija sokolske Petrove Pe-toljetke, koja je opet u sokolskoj štampi našla svog najrevnosnijeg zagovornika i propagatora. I pored s\ega ovoga, sokolska štampa ne za-nemaruje ni tako zvano opšte znanje, pa redovito donosi vesti i članke iz dnevnih dogadaja u celom svetu, na-stoječi da svoje čitaoce informira pouzdano i objektivno, bez ikakvih partizanskih ili ideoloških tendenci ja, a uvek u pozitivnom i konstruk-tivnom duhu, vodeči brigu i o nacio-nalnotn i o opštem ljudskom mo-ralu.
I) tome je osnovna karakteristika sokolske štampe. Pošto ona ne pret-stavlja nikakvo privredno prcduzeće i pošto je njoj dovoljno da može da pokrije svoje troškove od pretplate i od oglašivauja u svojim listovima. sokolska štampa i'e za tim da senzacionalnim vestima ili razdražljivim člancima golica niže instikte pojedinaca i masa, niti da zbog interesa svojih izdavača zastupa ideje ili
Značajna manifestacija u Zagrebu
Zagrebačko Sokolstvo proslavilo je Prvi decembar sa mnogo oduševljenja, keje je utoliko značajnije, što to Sokolstvo prolazi kroz teška iskušenja i neprilike, pa je baš zato htelo da dade izraza svojoj odlučnosti i veri u pobedu svoje misli. Nikada na prvo-decembarskim svečanostima u zagre-bačkom Sokolstvu nije bilo toliko sveta i toliko oduševljenja, kao baš ove godine. Velika dvorana Sokolskog doma bila je premalena da prim? toliko mnoštvo, pa su i pokrnji.i hod-nici bili ispunjeni i odjekivali su od oduševljenih poklika i srdačnog odobravanja.
i.ečanost je organizovala Sokolska žiipa Zagreb i na njoj su uzeli uče-šća pretstavnici vojnih vlasti, komandant armijske oblasti, general Nedelj-ković, zatim generali Dušan Mihailovič, i Jovan Antič. Bio je prisutan i izaslanik gradske opštine, senator Bo-jič, te mnogobrojni ugledni gradani, intelektualci, radnici, činovnici, selja-ci itd. U svečanosti su uz*di učešča sva zagrebačka društva, sa svojim barja-cima.
Nakon što je vojna muzika otsvira-la sokolski pozdrav i državnu himnu, starešina, br. Di. u. Gavrančič je sr-dačno pozdravio sve prisutne i plamenim rečima prikazao važnost današnje proslave: U današnjim teškim vre-menima treba istaknuti da je manifestacija Sokolstva značajnija nego ika-da, ma da ima na žalost i takvih, ko-ji su u Soko dolazili samo onda, kada to nije bilo teško, i koji bi se pono-vo vratili, kada bi se vremena pro-menila. Ali takih Sokolstvo ne treba!«
Brat Dr. O. Gavrančič je kazao, iz-medu ostalog:
»Prvi decembar 1918 našao nas je u tri države, sa 8 pokrajina sa 7 pravnih poredaka, nepismene, praznoverne, zaostale gospodarski i prosvetno /za svojih suseda, a osim toga teško pogodene velikim evropskim ratom i sv im posledicama toga bezprimernog uništavanja svih (ovečanskih dobara.
Zadatcl, koie smo trebali da rešimo, bili su ogromni. Ni ujedinjene snage msu bile dostatne, da ih reše za kratko vreme, i tako je došlo do nezadovoljstva. U mesto da ispita pravi razlog, zašto nije sve onako kao što su bile naše želje, nezadovoljstvo je o-krivilo sam čin Ujedinjenja za nedo-voljne uspehe. I odatle nastaje jedna nerazumljiva borba i nastojanje za razjedinjenje. I u času, kada se dva svetska imperija slažu da zajedničkim silama pristupe rešavanju stanovitih zadataka, — imperiji, koji stoje na 5 kontinenata sa mnogo itotina milijona gradana, — u tom istom času prevodi se kod nas razjedinjenje, I duhovno i gospodarsko I prosvetno. Kao da doista lebdi nad nama stara kletve,
pojave, koje nisu u skladu sa javnim interesima i sa javnim moralom. Jedini interes sokolske štampe Jest da vasplta i da usavrši one koji Je čitaju, te da na taj način posluži blagostanju i napretku Jugoslavije, Iju-bavl za Kralja i za narod, i opštem razvoju čovečanstva. Prema tome je etički kriterij jedini koji dolazi u obzir kod rasudivanja, šta treba da se u jednom sokolskom listu objavi, a što treba da se izostavi. To, narav-ski, ne znači da sokolska štampa izbe-gava da pogleda istini otvoreno u lice, te da vidi i pojave koje su štet-ne, ili ljude koji su zli i negativni. Naprotiv! Sokolska štampa ima budno oko za sve štetočine, jednako kao i za sve nezdrave pojave, pa če, kad god objektivno utvrdi njihovo pošto-janje, uzeti najodlučniji stav trezvene i zdrave kritike, ali če (baš zato da eliminiše takve nezdrave pojave), u-toliko jače podvlačiti pozitivne primere i pojave nacionalne svesti, he-rojskog duha, radinosti, te socijalnog i kulturnog napretka, gde god ih na-u našem javnom životu.
O	štampi se mnogo govorilo da je »sedma velika sila« u svetu, ali ta sedma sila može da bude isto tako štetna, kao i korisna; prema tome u kakvom se duhu ureduje i kojim ci-ljevima se rukovodi. Da u današnjem
d h neznamo poštivati i čuvati svoje slobode.
Mi, bračo i sestre, slavimo danas godišnjicu velikog dana Ujedinjenja, i slavičemo ga do kraja svoga. Mi nosimo u svojim grudima duboko usa-denu veru u veličinu, slavu i napredak svoga ujedinjenog naroda i svoje ujed/njene zemlje.«
Pošto je pročitana Savezna poslanica, održao je brat Dr. Hugo Verk predavanje o značaju Prvog decembra, ističuči da je jugoslovenstvo bilo ideal svih naših velikana u prošlosti i da jedini pravi put Jugoslavije treba da bude onaj, kojim su pošli borci iz prošlih vremena, a to je put državnog i narodnog jedinstva. — Položilo je zatim zakletvu preko 50 novih članova i članica, a zatim je odlično izveden vežbački i muzički deo svečanosti. Zaključnu reč uzeo je opet brat Gavrančič, koji je kazao, da današnji Prvi decembar ima naročito značenje i da če Sokoli ostati zauvek verni idealima, koji su ih do sada vodili. Svi prisutni su još dugo manifestirali za Kralja, Jugoslaviju i Sokolstvo.
*
Telovežbeni program manifestacije izveden je odlično. Naročito je uspeo »gimnastički sastav«, koga je izvelo osam članova; zatim kompozicija »Tr-novitim putem k uspehu«, od sokolskog vodnika Dr. Stanka Tončiča; kompozicija »Ej uhnem«, koju je sestavila jedna naša odlična sestra, i konačno »gimnastički sastav« članova, nesumnjivo najteži gimnastički sastav, koji je izveden i prikazan u Zagrebu, koga su sastavili brača Slapar i Maržan, a koji, kao i sve ostale izvedbe, služe na čast radu zagrebač-kog Sokolstva.
Proslave u ostalim varoSima
U Sarajevu je Sokolstvo na najsve-čaniji način proslavilo praznik Ujedinjenja. Još u oči Prvog decembra o-držana je svečana akademija sokolskog društva Sarajevo-Matica, u pri-sr.stvu pretstavnika vojnih i civilnih vlasti, koja je bila veoma brojno po-sečena, i koju je otvorio sjajnim govorom starešina društva, brat B. Vidovič. Na sam Dan'ujedinjenja održa-lo je društvo Sarajevo-Matica svečanu sednicu, kojoj je prisustvovao ban, V. Jeftič i komandant armije, general Ilič. Ceo grad je bio iskičen narodnim zastavama.
*
Sokolstvo Skoplja priredilo je svečanu akademiju u pozorištu, koju je otvorio starešina župe, brat Gazika-lovič i na kojoj je brat Mirko Jovanovič održao predavanje o ulozi Juž-
svetu postoji dobar deo štampe, čiji ciljevi su rukovodeni interesima grupa i pojedinaca, to je opšte poznato. Zato je utoliko više potrebno širiti i podupirati onu štampu za koju se unapred znade da Je iznad tih parti-kularističkih interesa i da nema drugih ciljeva nego što su opštenarodni. A kada se znade da je Sokolstvo izrazito vanpartijska i nadpartijska, opšte narodna organizacija, koja se proteže na sve staleže i slojeve, po-čevši od najviših intelektualaca i naj-iniučnijih ljudi, pa do najsiromašni-jeg seljaka i radnika, te da svoju glavnu snagu crpi baš iz tih širokih, seljačkih, radničkih, zanatskih i sličnih slojeva, onda je jasno da ni njegova štampa ne može da bude nego takva! Ne samo za članove sokola, nego i za sve ostale, sokolska štampa pretstavlja vrlo koristan i vrlo potre-bit regulator, u haosu različitih mišljenja što ih ostalu štampa pruža javnosti, a koja su često toliko pro-tivurečna da je za opštu nacionalnu stvar vrlo potrebno, ako se ta su-protna mišljenja svedu na pravu i-stinu i na jedan pozitivni cilj.
Sto se pak tiče članova sokolskih jedinica, za njih nema preče sokolske dužnosti, pored vežbaonlce, negoli je čltanje i širenje sokolske štampe. Nije moguče biti dobar Soko i biti u-
Knez Namesnik Pavle unapređen za armijskog generala
Službeni list /od 1 decembra donosi na prvom mestu ukaz, kojim se unapreduje u čin armijskog generala, divizijski general, Počasni Adu-tant Njegovog Veličanstva Kralja, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Knez Namesnik Pavle.
ne Srbije u borbi za narodno ujedi-njenje. I ova akademija je privukla čitavo rodoljubivo gradanstvo.
*
Na Cetinju je, u svečanoj sali Donu Slobode, održana velika sokolska priredba, koju je otvorio brat Kosta Ligutič, starešina društva, a o značaju Prvog decembra govorio je brat Stevan Bokan. Priredba je dala prilike za oduševljene manifestacije Kralju i Jugoslaviji, a istoga dana priredeno je veliko narodno sokolsko veselje.
*
Свечаније него до сада, а у са-радњи са осталим удружењима Со-колско друштво у Јагоднни просла-вшш је Дан уједињен>а. Ујутро је пред соколским домом формирана поворка, која је прошла кроз ва-рош.
После благодарења одржана је свечана седница у соколском дому. Старешина друштва, брат Јосип Бекерус, отворио је седницу гово-ром, који је оставио снажан ути-сак. Брат Сима Ђокић, проф. учи-тељ. школе прочитао посланицу С. C K. Ј., која је са бурним оваци-јама попраћена. Певањем „Ој, Сло-вени“, завршена је седчица.
После подне одржана је акаде-мија за децу, а увече академија за грађанство. Одабран програм тех-ничког отсека, изведен је на опште задовољство.
pučen u sve različite grane sokolskog života, ako se marljivo ne prati sokolska štampa. A dobar Soko nije onaj koji vodi brigu samo o svom društvu ili o svojoj četi, več onaj koji se zaista smatra članom čitave velike sokolske porodice i koji se jednako veseli svakom uspehu najmanje seljačke sokolske čete, u najudaljenijem kraju, kao i uspehu vlastite jedinice. Sokolstvo je veza duša i srdaca, ono je veza ljubavi i uzajamnog razumevanja, a najefika-sniji elemenat te veze, to je sokolska štampa. Nema drugog sredstva preko koga bi pojedine jedinice i župe, jednako kao i savez, mogle iz dana u dan da neprestano budu u medusobnoj vezi, sem što su sokolski listovi. Ni najčešče okružnice ne mogu da povežu tako Sokolstvo, kao što ga vezuje jedan zajednički glasnik, koji od nedelje do nedelje re-dovito beleži i saopštava svakoj po-jedinoj jedinici šta se u drugim je-dinicama misli, kako se oseča, što li s - sprema, kojom marljivošču se radi i tako dalje. Dobar primer nema bo-Ijeg sejača nego što je sokolska štampa, a prava sokolska reč nema boljeg glasnika nego što su sokolski listovi. Sokolski listovi su bakljonoše sokolskog i jugoslovenskog duha, koji neumorno jure preko čitave Ju-
Успела академија друштва Београд—Матица
Најстарије београдско соколско друштво, Београд—Матица, прире-дило је 2 децембра, у оквиру npo-славе Дана Уједињења веома успе-лу академију, коју су посетили многи одлични гости, као зам. са-везног старешине инж. Смиљанић, начелник Савеза, Иван Ковач, саве-зна начелница, Скаларјева, начелник жупе, Максимовић, начелница жупе Славка Вучковићева, многобројни жупски начелници и начелнице, ко-ји су се налазили на зборовању у Бсограду итд. Осим њих, академи-ју су посетили, бивши чешки по-сланик Липа, адмирал у пензији Прица, те генерали у пензији Цвет-ковић и Максимовић. Велика сала са галеријом биле су попуњене до последњег места.
Старешина друштва, генерал Ан-дра Петровић је у поздравној речи позвао присутне да децу шаљу у соколане, где се кују прави родо-љуби и браниоци свега што иде на кориет опште ствари. Следило је превођење деце у нараштај и нара-штаја у чланство, па је старешина друштва поделио дипломе мушким и женским припадницама, које су освојили у години 1939. Највећи број диплома добиле су Јовановић Ружица и Кариати Алнс. Око 30 нових чланова и чланица положи-ло је завет.
Хор нараштаја отпевао је „Песму соколских легија", а затим су мла-ђа мушка деца извела „Вежбе пу-шкама” од Бан-Шмита. На топао пријем наишла је и тачка, „Игре луткама”, од Жицове-Шмита, при-казана од најмлађих чланица. Мно-ги мајке брисале су сузе од весеља, над изведбом своје деце.
Старија мушка деца извела су „Сликовите просте вежбе“ од А. Стефановића (музика Шмит), а вео-ма добар утисак су оставиле „ко-совске народне игре“, «.oje су изве-ла старија женска деца у народним ношњама. „Слетске вежбе 1941“ из-вели су нараштајци, са пуно дина-мике и смисла. Аутору брату Ра-фаелу Бану, треба честитати на о-ригиналним саставима и слободи покрета.
Мушка деца побрала су буру о-душевљења својим смелим скоко-вима преко коња, а женски нара-штај извео је лепо вежбе по чеш-ким народним мотивима од М. Во-јиновићеве. Много око се оросило при звуку чешких мелодија.
У трећем делу су, под стручним воћством брата Бана, извели нара-штајци веома смеле саставе на вра-тилу. Сам вођа показао је да је још унек добар иако не онако као у Луксембургу.
goslavije, od jednog kraja zemlje do drugog, do najneprohodnijih puteva i najzabitnijih sela, da vatru tog duha predaju iz ruke u ruku da ju prenose iz srca u srce i da stvaraju nove dobre sokole i nove svesne Jugo-slovene. Vežbači sokolski nalaze u njima sva uputstva koja su im potrebna, jednako kao i sokolski prosveta-ri i pripadnici ostalih sokolskih otseka.
Več je godina dana što je Savez SKJ reorganizovana svoju štampu, sa ciljem da njeno delovanje bude što efikasnije, da ta štampa bude sadr-žajem što bolja, i da za što manju cenu dopre do što večcg broja sokolskih jedinica i pojedinaca, kao i ostale nacionalne javnosti. »Sokolski Glasnik«, izlazi kao nedeljna sokolska novina, sa povišenim opsegom na 6 strana, tako da je sada bogatiji u vestima iz Sokolstva i iz ostalog sveta, sa svih mu strana stižu priznanja da je to jedan od najboljih jugoslovenskih nacionalnih Iistova u zemlji. A to isto vredi i za časopis »Soko«, koji i za Sokolstvo i za či-tavu ostalu javnost pruža svestrano ogledalo čitavog sokolskog duhov-nog i telovežbačkog života, a nara-štajcima daje uzorno štivo za svestrano vaspitanje u njihovim mladim
Старија мушка деца извела су чеома смеле различности. Сви су Зили одлични, само су ствари зл ову категорију биле пресмеле. Чла-1ови су, затим, извели „шестицу“ од Б. Полића (музика Шмит). Ствар је добра, само је раступ био суви-ше велик. Вежба је оригинална и добро увежбана.
Чланице су складно извеле „Ма-зурку” од А. Жицове, ua музику Шопена. Вежба добра као и декор. Чланови су одвежбали депе саставе на разбоју.
На опште допадање наишла је зежба „старе гарде“ с пушкамл. Старија браћа извела су вежбе .Напреј" од Франа Жица веома добро. После академије се развила народна забава.
Заслуга за успех иде свима уче-сницима, а највише Агати Жиц, Ра-фаелу Бану и Франу Жицу.
И. Седлачек
Brat E. L. Gangl za Prvi decembar
Naš dragi brat, E. L. Gangl, bivši prvi zamenik starešine Saveza Sokola K. J., uputio je, u svojstvu p^vog zamenika starešine Saveza Sloven-skog Sokolstva, sadašnjem prvom za-meniku starešine Saveza Sokola K, J., bratu Dr. V. Belajčiću, pismo, prili-kom praznika Prvog decembra, u kome čestita narodni i sokolski praznik, njemu i svoj braći i icstrama, u jugoslovenskom Sokolstvu. U svom pismu, brat Gangl kaže:
»U ovom leskom vremenu j edino je jo' jugoslovensko Sokolstvo, koje visoko diže barjak pravde i istine, jedinstva naroda i države, ljubavi i vernosti prema svim slovenskim narodima. Jugoslovensko Sokolstvo sprema se na veliki pohod u budućnost sviju Slovc-na, kada če zavladati svetom duh 7 irševa učenja i pobediti brutalnu šilu, nepravdu i malerijalizam. Samo ispravnim radom i uzornim životom može jugoslovensko Sokolstvo da u-kloni sve neprijatelje, koji navaljuju no. njega i uniltavaju njegova maleri-jedna dobra, ali njegove unutarnje o-sobine nikada unišlili nečel Padaju žilve, ah na njihovo mesto dolaze nova pokoljenja, svežija, otpornija i bor-benija od njih.
U tome je zalog i vera u snagu sokolsku, koja je potrebna jugoslo-vtnskom narodu, da u jednoj celini održi, ojača i učvrsti temelje naieg za-jedničkog narodnog i državnog života. Sokolsko oružje, u borbi za ideale biatstva i čovečanstva, je ljubav, žrtvovanje, čast i čistoča misli i dela , — a kada ustreba, mora da se to idejno oružje pretvori u gvožđe i Čeliki«
godinama.
Dužnost je, dakle, čitavog Sokolstva, kao i čitave nacionalne javnosti, da podupru sokolsku štampu, pa da time budu saradnici na velikom nacionalno-vaspitnom delu, što ga ta štampa provodi. Savezni sokolski listovi, »Sokolski Glasnik« i »Soko« tre-ba u novoj godini da dobiju rekordan broj pretplatnika, a naši, privrednici i javne ustanove treba da ih podupru davanjem oglasa, čime u velikoj meri koriste i svojim preduzečima, zato što je sokolska štampa raširena u svim krajevima i u svim slojevima naroda.
Tako, svestrano poduprta, od svoga svesnog članstva i od nacionalne jiivnosti, sokolska štampa če moči sa još večini zanosom i uspehom da nastavi svoj nacionalno-vaspitni rad za dobro Kralja i otadžbine, za bu-dučnost velike Jugoslavije, za širenje misli našeg narodnog i državnog jedinstva, za konstruktivnu saradnju svih staleža u zemlji, za podupiranje naše privrede i za blagostanje našeg sela i našeg radništva, za dizanje naše nacionalne kulture i za stvara-njt* zdravih socijalnih odnosa u na-p^ednoj i sretnoj Jugoslaviji.
B.
Sokolski Prvi December u Banovini
Hrvatskoj
Splitsko Sokolstvo je pokazalo ta-koder, da se ne boji nikakvih prepreka pa je zato na ovogodišnjoj proslavi Prvog decembra uzeo učešča tako veliki broj svesnih Jugoslovena, da je veliko Narodno kazalište, i na svečanoj sednici i na večemjoj svečano) akademiji, bilo do poslednjeg mesta ispunjeno. Postojala je namera da se priredi svečana povorka kroz va-roš, ali to nije bilo dozvoljeno; jed-nako kao ni nošenje sokolskih odo-ra Jedna delegacija članova položila je venac na spomen-ploču Spličani-ma, koji su poginuli za narodno uje-dinjenje, a na prepodnevnoj sednici govorio je starešina, brat Bonifacije Kalebič, i brat Zvonimir Murat. Izveden je odličan program, pa se čitava svečanost pretvorila u oduševljenu manifestaciju jugoslovenske misli, je-dnako kao i večernja akademija, na kojoj je uzeo učešča kamandat mesta, general Živkovič, pretstavnik banske uprave g. Luger itd.
Karakteristično je, da je taj dan u Splitu bio radni dan, dok su u Zagrebu bile sve radnje zatvorene; a pcsle podne je jedna grupa franko-vaca počepala sokolski venac na spo-men-ploči, uz najžalosnije protuna-rodne demonstracije. 1 mnoga sokolska društva u okolini Splita svečano su proslavila Prvi decembar, naročito ona u Sučurcu i Solinu, koja su u odorama priredila povorku.
•
Sokolsko društvo Gospič proslavilo je 1 decembra svečano. U Sokolskom domu održana je svečana sednica. Odaziv članstva i gradanstva bio je vilo dobar. 2 decembra priredena je takoder svečana akademija sa bira-nim gimnastičkim i muzičkim progra-mnom izvedenim pred dupke punom dvoranom. Posle programa razvio se je ples i zabava. Priredbu je poseti-la biv. prosvetarka ses. Milica Ka-linič, koja je čak iz Titela došla ova-mo da sa svojim dugogodišnjim sa-radnicima proslavi Prvi decembar. U-speh proslave je bio odličan. Društvo je odlučilo poči sa glazbom u povorki u crkvu, ali je to od Strane vlasti bilo zabranjeno.
*
U oči dana Ujedinjenja priredilo je Sokolsko društvo Čakovec vrlo u-spelu akademiju s plesom. Nastu-pile su sve kategorije. Nakon što je brat starešina otvorio akademiju iz-vela su ženska i muška deca precizno svoje sastave. Članovi su na raz-bcju pokazali čvrstinu i sigurnost, a ženski naraštaj vrlo dobru uvežba-nost. Na violini je odlično svirao brat Burgulič Stjepan, a na klaviru ga je pratila njegova sestra. Sledio je nastup muškog i ženskog narašta-ja. Tačka članova »Veče na školju« bila je kruna akademije. Brojna publika srdačno je pozdravila izvodače, koji su svoje tačke izveli na opšte zadovoljstvo.
U Dubrovniku je Sokolsko društvo, u zajednici sa svima nacionalnim u-druženjima, izdalo rodoljubiv proglas za proslavu Prvog decembra, koji je naišao na največi odaziv, tako da je svečanost imala lep uspeh.
•
Sokoli i ostalo nacionalno gra-danstvo u Murteru zapalili su u oči Dana ujedinjenja kresove na okolnim bregovima. Blagodarenju u katolič-koj crkvi prisustvovali su, uz Sokole, članovi Jugoslovenske čitaonice i o-stali meštani, u večem broju nego do sada. Društveni pevački zbor otpevao je u crkvi državnu himnu. Posle bla-godarenja prošli su pris-itni u povor-ci, pevajuči sokolske pesme u soko-lanu, gde je održana svečana sednica, koju je otvorio starešina, br. I-van Juraga. Sa sednice su upučeni brzojavni pozdravi Dvorskoj kancela-riji, Savezu SKJ i Banu Šubašiču. Posle podne je članstvo krenulo u po-vorci na mesno groblje, gde je položen venac na grobove umrlih članova Uveče je održana akademija sa biranim programom. Sve su tačke uspešno izvedene, zašto ima največe zasluge sestra načelnica.
Sokolsko društvo Biograd na moru,
zbog izuzetnih prilika koje su nastale za Sokolstvo, ograničiio je ovogo-dišnju proslavu Prvog decembra na svečanu sednicu, koja je održana pred prepunom dvoranom. Dečiji hor je otpevao državnu himnu, a o značaju dana govorio je vrlo lepo brat
A.	Artič, učitelj. Nakon što je otpe-vana himna »Hej Sloveni«, starešina jc, uz poklike Kralju i Jugoslaviji, zaključio sednicu.
*
Sokolsko društvo u Drnišu proslavilo je dan Ujedinjenja svečanom sed-mcom, a u veče je priredena akademija, sa uspelim programom. Poseta je, pored svih protivnosti, bila veča nego ranijih godina. Prigodan govor održao je br. prosvetar. Protivnici su pokušali omesti proslavu prekidanjem svetla i drugim mahinacijama, ali u teme nisu uspeli.
Društvo prireduje uskoro zabavno pozorišno veče, a održače i nedelju sokolske štampe. Izgubilo je jednog od najvrednijih članova, br. Veljka Kovačeviča, koji otpušten sa poreske uprave, iako je rodeni Drnišanin.
*
Sokolsko društvo u Novoj Gradišči
je u oči Prvog decembra priredilo bakljadu kroz mesto. Na dan Ujedinjenja održana je svečana sednica, koju je otvorio starešina društva, lepim govorom. Uveče je priredena svečana akademija, a sastavci brata Budimira Pere oduševili su prisutne.
Iako je rad otežan, novogradiška Sokolana je svakim danom sve puni-ja. Sokoli ostaju neustrašivi poborni-ci jugoslovenske ideje, uprkos svima protivnicima. Frankovci su i sami do-šli do saznanja da niko ne može uni-štiti Sokolstvo, dok je ovakvo, kao u Novoj Gradišči.
*
Ovogodišnja proslava Prvog decembra u Tučepima, blizu Makarske, nadmašila je sve dosadašnje, uprkos teškim prilikama. Posle blagodare-nja održana je svečana sednica, koju je pored S6kola, posetio i veliki broj meštana. Večemjoj priredbi prisu-stvovalo je toliko lica, da svi nisa mogli uči u dvoranu. Prisutni su dugotrajnim manifestacijama dali o-duška svojim osečanjima. Opšte je uverenje, da Tučepi još nisu dožive-
li	ovako lepe proslave Dana ujedinjenja.
*
Sokolsko društvo Mandalina proslavilo je dan ujedinjenja na svečan način. Izveden je program svečane sednice sa prelazom kategorija u višu i polaganjem zaveta novog članstva, kojima je govorio br. starešina. Čita-nje poslanice Saveza SKJ popračeno je oduševljenim klicanjem. Na večer-njoj akademiji je prisustvovalo mnogo članstva i prijatelja Sokolstva. Proslov o značenju i važnosti 1 decembra, održao je br. Vlahovič. Akademija je uspela u svakom pogledu.
*
Sokolsko društvo Slun), u zajednici sa Gradanskom školom, priredilo je 1 decembra akademiju, na kojoj je brat Dr. Milan Popovič, starešina sokol. okružja, održao predavanje, a zatim je izveden obiman program. Naročito je poslanica, sa popratnim rečima br. Dušana Vitasa, oduševila prisutne.
*
Sokolsko društvo Rogoznica, blizu Šibenika nije moglo nikakvom naročit om svečanošču da proslavi ovogodi-šnji Prvi decembar, pošto su protivnici poderali sve sokolske plakate i pretili su sokolskom članstvu, da če ih tvorno napasti. Pošto sokolsko društvo nije moglo da preuzme ini-ci.iativu, to je Prvi decembar u Rogoznici proslavljen svega sa 4 istaknu-te zastave. Sokolskom društvu su oduzete prostorije i imovina, tako da vtzu medu članstvom podržava još jedino pomoču letaka.
*
Novine javljaju i o vrlo uspelim sokolskim manifestacijama u Karlovcu, Šibeniku, Sušaku, Banjoj Luci, Tuzli, Mostaru, Subotici itd.
Svečanosti u Slove-nackoj
Ljubljana kao i sva sokolska društva u Dravskoj banovuii proslavila je sokolski Prvi decembar, kao i uvek, u najlepšem oduševljenju. Ljubljanski Soko, zajedno sa društvom Soko II, priredio je svečanu sednicu u Narodnom domu, koja je protekla u svečanom raspoloženju. Društvo Ljubljana Vič priredilo je takode svečanu sednicu, a na veče akademiju, sa vrlo uspelim programom.
Mariborsko Sokolstvo, kao i sva
sokolska društva u mariborskoj župi, organizovala su vrlo uspelu proslavu. Starešina Sokola-Matice, brat Fornazarič, održao je zanosan govor, na što je sledila svečana prisega broj-nih novih članova. Pored toga prire-dtna je u Sokolskom domu uspela telovežbačka akademija. U Sokolu, u Kranju, održao je značajni govor starešina, brat Stanko Završnik, a na veče je priredena akademija. U Kočevju je sokolska proslava okupila svo nacionalno stanovništvo, a u Škofjoj Loci je velika dvorana sokol-
U Savezu Sokola K. J. održan je 2 i 3 o. m. zbor načelnika i načelnica župa. Najvažnija tačka dnevnog reda je bila program svesokolskog sle-ta g. 1941 u Beogradu, koga je Na-čelništvo u pojedinostima izradilo i poslalo na mišljenje župskim načel-nicima. U vezi sa njihovim primed-bama, koje nisu izmenile bitnost programa, zaključeno je da če sletska godina početi 6 septembra 1940 g. Taj dan polazi sokolska štafeta iz Saveza u sve sokolske župe, simbo-lički objavljujuči da je slet počeo i pozivajuči sokolsko članstvo na slet. Predvideno je izdavanje naročitih sletskih maraka, koje če važiti za celu sletsku godinu. Prvi decembar 1940 g. ima se proslaviti u svima je-dinicama najsvečanije. Od 1 do 15 juna 1941 g. biče dani sokolske omla-dine, kada če se izvesti sva takmi-čenja i javni nastupi dece, naraštaja i srednjoškolske omladine. Na Vidov-dan održače se pomen izginulim. O-ko 6 septembra biče glavni sletski dani, sa utakmicama i nastupima članstva, vojske i gostiju.
Odlučeno je, da se na saveznim u-takmicama takmiče samo po jedna najbolja vrsta, nižeg i srednjeg razdela, iz svake župe. Gadanje se ima izvršiti na župskim utakmicama vaz-dušnom, a na saveznim vojničkom puškom. Takmičarski red važi za 1940 i 1941 g., za sve župe osim onih koje su več počele, po svom redu, takmičenja. Starija brača mogu se takmičiti u svojoj kategoriji, od na-vršene 35 godine života. Naraštajske utakmice poverene su Saveznom o-mladinskom otseku, koji ih ima izvesti, sporazumno s pročelnicima žup-skih omladinskih otseka. U javne nastope na sletu umetnuče se pored predvidenoga još i nastup sokolske konjiče, nastupi na spravama, nastu-p' medunarodne vrste, zajednički nastup u prostim vežbama muškog i ženskog naraštaja. Ostali deo programa ostaje, kako je predvideno. On če, sa programom SPO, sačinja-vati jednu celinu.
Zatim su prikazane sve proste ve-žbe za sokolski slet, koje su došle u natečaj. Odlučeno je da se za slet uzmu: za mušku decu, od 10 do 14 g. proste vežbe od br. Roksandlča; za muški naraštaj proste vežbe od
skog doma bila premalcna da primi svu publiku. Vrlo uspele priredbe izvedene su i u Celju, Novom Mestu,
i u svim sokolskim jedinicama u Sloveniji. Sokolsko društvo Murska Sobota proslavilo je Dan ujedinjenja telovežbenom akademijom, korporativnem povorkom kroz varoš i svečanom sednicom. Na svima tima manifestacijama je učestvovalo celokupno sokolsko članstvo i sve nacionalno gradanstvo.
SPOMENIK KRALJU UJEDINITELJU
Na dan Ujedinjenja otkriven je, na vrlo svečan način, u Sevnici, (Dravska banovina) spomenik Kralju Uje-dinitelju. Pored ostalih društava i ve-likog broja gradanstva, osvečenju su prisustvovali Sokoli u velikom broju. Na spomenik su položili vence pret-stavnici sokolskih župa Celje, Ljubljana i Novo Mesto, te pretstavnici sokolskih jedinica iz Sevnice, Rajhen-burga, Boštanja, Laškog, Brežica, Loka, Zagorja, Trbovlja, Radeča, Mokronoga, Krškoga i Kozjega. I u svečanoj povorci su Sokoli stupali od-mah iza vojske, u svečanim odorama
i	sa zastavama.
br. Bana; za članove proste vežbe od br. Kovača; za članove četa i stariju braču zajedničke vežbe palicama, od brata Žica, i za posebnu tačku članova vežbe od br. Poliča. Vežfcc če se odmah štampati i do početka ja-nuara če biti gotove.
Usvaja se program rada odbrambe-nosti, kojega je predložilo Načelni-štvo Saveza, a koji če biti razaslan župama. Opis i kroj za radno odelo članova i naraštajaca biče štampan uskoro. Savezna uprava odlučila je da obrazuje robno odel jen je, koje če vršiti nabavku čoje i pribora, i oda-kle če se isključivo nabavljati ceo taj materijal.
Odlučeno je, da se izrade sve vrste diploma a naročito za takmičare, koji su se takmičili za Kraljev Mač.
U buduče če se organizovati i posvetiti velika pažnja ferijalnom pu-tovanju naraštaja. U vezi sa sletskim programom održače se u januaru 1940 smučarske utakmice Saveza SKJ; i to za zapadne župe u Sloveniji, a za južne na Kopaoniku.
Preporučuje se svima župama, da održavaju tečajeve iz odbrambenosti, po uzoru na Savezni tečaj za župske prednjake. Isto tako za ženske, u sa-radnji sa Crvenim krstom, a po ugledu na župu Beograd.
Vaspitanju prednjaka I održavanju prednjačkih tečajeva po župama ima se pokloniti puna pažnja. Takode češ-či obilasci jedinica i održavanje je-dnodnevnih tečajeva za spremanje članstva za slet, imaju se dosledno provoditi.
Radi jednoobraznog rada u svim jedinicama izraden je jedinstven plan, koji če uskoro izači iz štampe, kao i knjiga »Potrebno znanje za sokolske velosipedske otseke«, koju če sve je-dinice nabaviti.
Istaknuta je potreba, da se, naročito u današnje vreme posveti što veča pažnja vaspitanju sokolskog naraštaja.
Sledeče zborovanje župskih načelnika biče radno zborovanje, a termki
če odrediti Načelništvo Saveza.
B.	S.
Sokolska dužnost je širiti sokolsku štampul
Zbor župskih načelnica
2	i 3 o. m. održan je zbor župskih načelnica u Beogradu. Prvi deo sednice održale su sestre zajedno sa na-čelnicima župa, buduči da je na pro-gradu bila diskusija o svesokolskom sletu 1941 g. u Beogradu.
U nedelju imale su sestre nastavak sednice odvojeno i izabrale su sletske vežbe za članice četa, koje je sestavila sestra Milena Gruborova, članica saveznog stručnog odbora. Isto tako primljene su vežbe za zajedničku tačku muškog i ženskog naraštaja, koje je sastavila sestra Dana Poljšak, članica stručnog odbora Saveza.
Sestra načelnica Skalarjeva, izvesti-la je, da je takmičarsko gradivo za obavezne društvene utakmice za 1940 godinu spremljeno i nalazi se u štam-pi. Ponovno je upozorila načelnice žu-pa na narodno-odbranbeni rad, koji treba što bolje organizirati i sprovo-diti.
Posle toga prešle su sestre na učenje sletskih prostih vežbi, koje su primljene na prošlom zboru. Vežbe su učile prisutne autorice. Naučen je ra-stup i I deo vežbi za članice ženski naraštaj, stariju decu i vežbe čunjevi-ma za posebnu tačku članica. Tako če sestre načelnice moči odmah organizovati učenje vežbi u jedinicama svojih župa.
Zaključeno je da sve vežbe za slet, 1941, budu otštampane do 1 januara.
Iz Nacelništva Saveza
Na sednici Stručnog Odbora Saveza, 17 novembra, podneli su svi pro-čelnici pojedinih otseka predloge programa rada za 1940 i 1941 god. a s tim u vezi i načrte budžeta. Predloži su u vezi sa pripremama za sve-sokolski slet u Beogradu 1941 god. i obuhvataju detaljno izveštaje, orga-nizaciju i sprovedbu utakmica u svim granama telovežbe kao i pojedine nastupe na sletskim danima.
Izmedu ostalog interesantan je predlog omladinskog otseka u kome se predvida održavanje utakmica u prostim granama po župama za sav naraštaj. Prema tom predlogu utakmice bi se održale u svima župama istovremeno, otvorene i dirigovane od načelnika Saveza putem radia. Na taj način postigli bi, da se najedam-put takmiči najmanje oko 5000 naraštajaca u prostim granama. Razume se da če to predstavljati novost u našoj zemlji i veliki uspeh.
Definitivno je zaključeno da Savez S.K.J. osnuje Saveza za »Košarku« i »Odbojku«, pa se za tu stvar več stupio u vezu sa nadležnima.
Izvršene su sve pripreme za tečaj odbrambenosti koji je več u toku. Svi župski prednjači uz odbrambenost na-učiče sve vežbe za Svesokolski slet, tako da po povratku mogu u svojim župama odmah započeti radom za slet. Održače se nekoliko debatnih večeri, na kojima če se raspravljati
o	raznim sokolskim pitanjima po kojima mogu slobodno davati svoja mišljenja i poglede, stečena isku-stvom u radu na terenu.
Pitanje odlikovanja sokolskih pripadnika, koje je stavljeno na dnevni red, iserpno je obradio br. Dr. Pihler. Nakon diskusije odlučeno je da se na osnovu tih sugestija izradi predlog i podnese nadležnom forumu na rešavanje.	B.	J.
U čast admirala Geprata
Smrt velikog prijatelja našeg naroda admirala Geprata o kojoj smo javili u prošlom broju, izazvala je najdublje žaljenje u čitavoj jugoslo-venskoj javnosti, pa su svi listovi posvetili tople članke odličnom pokojniku. Za pokoj duše admirala Geprata održan je svečani pomen, a o-držana je i svečana akademija, priredena od ratničkih i ostalih društava.
Ta akademija je trebala da se o-drži več ranije, ali je bila ometena, usled vrlo žalosnog incidenta, sa Strane nekih omladinaca, koji su se time ogrešili o dužan rešpekt prema jed-nom časnom pokojniku, koji je za naš narod stekao nezaboravne zaslu ge, kao i prema francuskom narodu, sa kojim nas veže bratstvo zajednič-kih borbi za slobodu i nezavisnost.
Mnogi naši pretplatnici su ispravno shvatili svoju dužnost, pa su ispunili ČEK, KOJI JE BIO PRILOŽEN U PROŠLOM BROJU i poslali nam dužnu pretplatu.
TOJ VREDNOJ I SAVESNOJ SOKOLSKOJ BRAĆI NEKA JE ČAST I HVALA! Oni su razumeli da, u današnjoj borbi, daleko više vredi poslati pretplatu za »SOKOLSKI GLASNIK«, nego li sipati najžešče reči, pretiti se, žaliti se, ogorčavati se itd.
Sad treba i drugi da PODU ZA NJIHOVIM PRIMEROM, PA da i oni ispune svoj ček, sa IZNOSOM OD 50 DINARA, I DA GA ODMAH OTPREME NA POŠTU, KAO PRETPLATU ZA »SOKOLSKI GLASNIK«.
U NEDELJI SOKOLSKE ŠTAMPE treba svaki Jugo-sloven i Soko da ispuni svoju dužnost prema »SOKOLSKOM GLASNIKU«!
Zbor župskih načelnika
Odgovor
Zagrebački »Obzor«, od 5 decembra , posvečuje ponovno čitav članak pisanju »Sokolskog Glasnika«. prikazujuči i opet lažno, da je naše pisanje u vezi sa »huškanjem šovinista protiv sporazuma«. Da je to insinuacija, potvrduje najbolje či-njenica, što »Sokolski Glasnik« niti jeanog retka nije nikada doneo protiv sporazuma, niti protiv bilo kog političkog akta, učinjenog u poslednje vreme, izmedu odgovornih pret-stavnika države i naroda, več je na-protiv u više mahova naročito pod-vukao, da i iz tog sporazuma može da 'oude dobra za narod i Jugosla-viju, ako se on zaista provodi u duhu smirivanja, konstruktivnosti, bratske ljubavi i brige za jačanje državne zajednice.
Nismo mi, medutim, krivi ako su napadaji na Sokolstvo i na jugo-slovenstvo u Banovini Hrvatskoj pokazali, da mnogi elementi po-sve drugo imaju za cilj. Mi smo u više mahova kazali, .da verujemo u dobre intencije odgovornih faktora u Banovini Hrvatskoj, ali niko ne može poreči, da su se frankofurtima-ši uvukli i u zvanične organizacije HSS, te da naj gori elementi sa u-lice vrlo cesto ometaju te dobre namere. Bedno je, kad »Obzor« ponovno tvrdi, da mi pišemo o »rušenju, paljenju i otimačini sokolskih domova, a da zato nismo naveli konkretnih dokaza«, kad svi naši čitaoci znaju, da smo tih dokaza naveli na desetke, te da su čak i najhrvatski-ji listovi, kao n. pr. »Hrvatski narod«, sa slavljem objavili rušenje i paljenje sokolskog doma u Betini, a da i ne spominjemo rušenje i odu-zimanje sokolskih domova i dru-štava u Komiži, Pagu, Rogoznici, Crikvenici, Kustošiji, Varaždinskim Toplicama, Sinju itd. Mnogi od tih domova su doduše vračeni, i to na nalog Bana Hrvatske Banovine, pa smo mi i to, vrlo lojalno objavili. Međutim, ima domova koji su več mesečima u nezakonitom posedu protivnika, kao n. pr. dom u Kustošiji; kao što ima na desetke sluča-jcva da nam je oduzeta sokolska i-movina, i da se njome javno služi »Hrvatski Junak«, a da se protiv toga nista ne preduzima, niti nam se imovina vrača.
Poslednje vesti o prazniku Ujedinjenja
Соколска проелава Првог децем-f>Pa у Приштини била je и ове го-дине свечана. Чланство је са заста-ном нрошло у поворци улицама на благодарење, иосле чега је одр-жана свечана седница, којој је, по-ред бројног чланства и грађанства, присуствовао и командант диви-аије, генерад r. Миленковић, прет-седник општине г. Пејовић, велики Лрој официра и иретставника вла-сти и друштава. Поред осталог про-грама, иодељене су победницима на жупским утакмицама почдсне ди-пломе. После иодне приређена је академија нараштаја и деце, док је свечана академија одложепа за 9 о. м., пошто су просторије соколског дома премалене, na he академија ■бити приређена у Официрском дому.
*
Na Dan Ujedinjenja je održalo pančevačko sokolsko društvo uspehi
akadcmiju. Ceo program bio je sa-st avl jen od najlepših tačaka, koje su još uz to bile odlično uvežbane i izvedene. Za to imaju najviše zasluga Olga Skovran, Dobrivoje Putnik, An-•drejevičeva i drugi.
*
Sokoli u Krupnju proslavili su Prvi ■decembar svečanom sednicom i aka-•demijom. O borbama .lugoslovena za ujedinjenje govorio je prosvetar, br. Ilija Popovič. Takoder je govorio i starešina, lir. 1). Popovič. Oba govora saslušana su sa pažnjom od veli-kog broja prisutnih. Sve tačke izvedene su precizno, a napose tačka de-»Mornaric. Predata su uverenja brači i sestrama, koja su svršila pred-jiiački tečaj. Največe zasluge za us-
„Obzoru”
To isto važi i za »Obzorovu« tvrdnju, da su neistinite naše vesti o premeštanjima, otpuštanjima i na-padajima. Međutim mi smo u pro-šlim brojevima izneli čitav niz ta-kvih slučajeva, navodeči tačno imena i mesto, i nemarno prostora da ih ponavljamo, pogotovo kad znamo, da bi »Obzor« još jedanput kazao, računajuči na neobaveštenost svojih čitalaca, da »nismo ništa naveli«. Apsurdno i sofistički je kad »Obzor« kaže, da »frankofurtimaši ne-maju vlast u Banovini Hrvatskoj, da bi mogli nekoga otpustiti ili pro-goniti«. Kao da i vrapci ne znaju, da Banska vlast muku muči sa fran-kofurtimaškim nasilnicima na terenu, koji su več čitave »sovjete« osnovali i čitave liste proskribiranih sastavili, kojima terorišu sve i sva-koga! Ali najsmešnije od svega je, kad »Obzor« piše, da bi sokolske dcmove »trebalo legalnim načinom vratiti hrvatskom narodu, čijim su novcem podignuti.« Bilo bi zanim-Ijivo, da nam urednik »Obzora« pravnički objasni pojim vlasnosti »hrvatskog naroda« za čisto privat-nu imovinu, i da nam kaže, u koji sistem da ga svrstamo, — u boljševizem ili fašizam?!... I konačno, sokolski domovi, u Hrvatskoj Banovini, su i sada u rukama Hrvata, da-leko bolj ih negoli su oni, koji su umeli služiti i madžaronima...
»Obzor« pokušava da opovrgne, da je napisao da je »Sokolski Glasnik« neprijatelj hrvatskog naroda. To znači, da i sam uvida apsurdnost svoje ranije tvrdnje. A da »Sokolski Glasnik« ne vodi nikakvo »šovini-stičko huškanje«, najbolji je dokaz to, što mi ni u poslednja dva broja nismo gotovo ni retka napisali o dogadajima u Banovini Hrvatskoj, upravo zato što je u poslednje vreme tih ispada protiv Sokolstva bilo manje. Zato ponavljamo još jedanput: Najbolji način, da »Sokolski Glasnik« ne piše o preganjanima Sokolstva ц Banovini Hrvatskoj biče taj, da toga preganjanja ne bu-de! Mi čemo biti sretni, kad budemo mogli to i glasno da utvrdimo. Ali niko nas neče sprečiti, pa ni »Ob-zorovi« napadaji, da svoju ideologi-ju, svoje članstvo i svoju imovinu uzmemo u zakonitu zaštitu.
peh proslave imaju braća Đ. Stefanovič, Lj. Stanojevič, M. Spajić i B. Pantič.
СПОМЕН-ПЛОЧА M. СРЗЕНТИЋУ
У Будни je на соколском дому, 1 децембра, откривена на врло свечан начин спомен-плоча великом нацио-нално.м и соколском борцу, капета-ну Мнлану Срзентићу, кога су ау-с.ријске власти дале сгрељати ире 25 година код Херцегновог, због н.еговог рада за ослобођеше.
Освећење спомен-плоче обављено је пред великим бројем грађанства и претставника власти и друштава, после чега је говорио новинар Анте Словииић о животу и мученичкој смрги Милана Срзентића. После ie у соколском дому одржана свечана седница, коју је лепим натриотским ггвором отворио старешина, бр. Вл. Радојчић. Увече је прошла местом соколска музика и одржана свечана академија.
Тако се соколска и национална Будва одужила на достојан начин сноме великом сину, капетану Ср-зентићу.
UPOZORENJE UREDNIŠTVA
Pritnili smo u poslednji čas još nekoliko dopisa od raznih jedinica, o Proslavi Dana ujedinjenja, pa čemo fk, zbog pomanjkanja prostora, do-neti u idučem broju.
ZABRANJEN »DOMOBRAN«
Nedavno je pretsednik HSS, Dr. Vlatlco Maček, objavio okružnicu, u kojoj se kaže, da je organizacija »Hrvatski skaut«, koja je nedavno promenila ime n »Hrvatski domo-bran«, protivna ideologiji seljačke
Освећење дома у Подгорици
У Подгорици је на Дан уједиње-ња на врло свечан начин освећен соколски дом, кога је саградило вр-ло агилно соколско друштво. Ово je уједно и први соколски дом, по-дигнут на територији бивше краље-вине Црне Горе, Дом је саграђен у лепом стилу, а завесу за позорницу подарио је друштву ‘t>. В. Краљ Петар II.
Велики број Соколстиа и осталог грађанства пошао је, после благо-дарења у саборној цркаи, у свеча-ној поворци до новог дома. Ту је најпре извршен дефиле и поздрав чланства пред изаслаником Њ. В. Краља,' генералом г. Ј. Прибићем, после чега је одржао значајан ro-вор познати соколски и национални радник, Др. Н. Шкеровић. У име ба-на Зетске бановине говорио је г. Бошковић, у име жупе Цетиње ста-решина бр. Г. Милошевић. Говори-ли су још бр. Љумовић и претсед-ник општине Беговић, после чега ј.е отпевао хор певачког друштва „Бранко*1, ,,Хеј Словени“...
После подне настављене су свеча-ности извођењем предвиђеног про-грама пред бројним гледаодима. У-вече је одржан свечан скуп члан-ства и грађанства. Говорио је браг Др. Шкеровић о значењу Првог де-цембра као и о освећењу дома, ко-ји је подигнут у оквиру Петрове петољетнице. Свечаност је заврше-на манифестацијама за Краља и Ју-гославију.
Соколско друштно у Подгорици основано је још гојр 1907. Рад је у друштву обновио г. 1920 Др. Никола Шкеровић, са бројним пријатељима Соколства, ria од тада друштво ра-ди успешно на свима пољима со-колског рада.
Kampanja protiv Sokolskog doma u Čakovcu
U nizu napadaja i harangiranja protiv sokolskih domova u Banovini Hrvatskoj, sa ciljem da se oduzniu njihovim zakonskim vlasnicima, iza-šla su dva dopisa u zagrebačkom »Jutarnjem listu« protiv sokolskog doma u Čakovcu. U tim dopisima na-vode se neistinite tvrdnje, da je dom u Čakovcu graden šilom, za vreme diktature, pa se zato mora oduzeti Sokolu i predati »Hrvatskom Junaku«, pošto Sokol ima malen broj vežbača.
Da je ovaj napadaj -kroz lažan i tendenciozan, vidi se iz toga što dom nije graden za vreme diktature, jer je društvo počelo sa akcijom za gra-dnju još g. 1919. Svi, koji su dali priloge, davali su ih bez ikakvog pritiska, a največe doprinose dao je Sa-vez Sokola, pa i poslednjih 100.000 dinara, bez kojih dom uopšte ne bi bio dovršen. Dom je predan, po Odboru za gradnju, sokolskom društvu u Čakovcu na 1 decembra 1938 godi-ne, koje ga je odmah knjižilo na sebe, sa hipotekom od 100.000 dinara u korist Saveza Sokola. Tako je društvo Čakovec postalo vlasnrkom doma, koga mu niko u pravnoj državi ne može da oduzme! A što se tiče vežbača njih je sve više, u svima kategorijama, što su napadaji veči.
Značajno je, da te dopise u »Jutar nji list« šalje neki Eugen Kotzig, za čiju provenienciju najbolje svedoči či-njenica da se stalno kreče u društvu pripadnika jedne nar-odne manjine, a gotovo uvek govori madžarski...
stranke; da je »u stvari frankovačka i protunarodna, te da stoji posve u službi tudih ideologija«. Dr. Maček ističe, da se imenom »Domobran« na-zivaju »ostaci rastepene frankovačke vojske u Americi«, i zato objavlju.ie svima pristalicama HSS, da ne srneju
biti članovi »Domobrana«.   Dva
dana posle toga je Banska vlast u Zagrebu zabranila delovanje društva
i	policija je zapečatila prostori je.
Zanimljivo je, da su se u ovom društvu. pored frankovaca, okupljali i klerikalci, te da je zagrebačka »Hr-vatska straža« srdačno pozdravila o-snivanje »Domobrana«.
Citajuči n
Čitamo da Sokolskom društvu u Splitu nije dozvoljeno da se pojavi igde u javnosti u sokolskim odo-rama.
Ni u Nemačkoj, Madžarskoj, Slo-vačkoj i Italiji nisu dozvoljene sokolske odore...
*
Nedavno je »Vreme« objavilo napis iz Osijeka, o rascepu u voćstvu »Kul-turbunda« za Banovimi Hrvatsku. U dopisu se kaže, da su Nemci u Slavoniji, do sada »u največem delu sta-jali faz jugoslovensku koncepcija«, zato što su glasali za listu JRZ i što su na njoj imali svoje kandidate. Medutim je šef slavonskih Nemaca, Al-tgajer, prešao »na hrvatsku orijenta-ciju«, što je izazvalo nezadovoljstvo ostalih prema njemu. Pošto pak Alt-gajer nije uspeo u svom sastanku sa inž. Košutičem, da se sada »ponovno orijentirao u jugoslovenskom prav-cu«, ali da mu to nije pomoglo, jer slavonski Nemci neče više dozvoliti da budu vodeni iz jedne krajnosti u dru-gu.
Kao što se vidi, dopis je poslat od jednog tobožnjeg pristalice jugoslo-venske orijentacije, kojemu je krivo zbog »hrvatske orijentacije« g. Altga-jera; dok ni mi, ni iko pametan u ovoj zemlji, ne verujemo ni u ju-gcslovensku ni u hrvatsku orijentaci-ju, ni g. Altgajera, ni njegovih protivnika, za koje dopisnik »Vremena« tvrdi da su »jugoslovenske orijentacije«. Naprotiv, — čitava ta priča o jugoslovenskim i hrvatskim orijenta-cijama »Kulturbunda« miriše i opet na staru praksu svih naših partizana, koji če pronači čak i »jugosloven-stvo« ili »hrvatstvo« g. Altgajera, a neče ga pronači ni kod najrasnijeg domačeg čoveka, kada se radi o — izbornim kuglicama ...
*
Splitske novine javljaju da je advokat Dr. Edo Bulat bio zatvoren zato što je spremao frankovačke demonstracije protiv bana Subašiča, trateči da Hrvati sas v im kidaju sa Jugosla-vijom.
Iz Češko-moravskog protektorata
Nakon dogadaja u Češkoj, o kojima smo izvestili u poslednjem broju, bio je imenovan za oblasnog potpret-sednika Češke, sudetski Nemac Dr. Prajpš, koji je bio jedan od voda Henlajnove stranke. Inače se sa ne-mačke Strane javlja, da je u Češkoj zaveden red i mir, a praški listovi su morali da donesu opširne članke
0 neslaganju stanovništva sa radom emigracije. Jednoga istoga dana su svi praški listovi morali da objave na uvodnom mestu članke, u kojima se oštro napada Beneš, Jan Masarik, Osu-ski itd. Zatim su svi doneli razgovor ne-mačke agencije, »Prager Zeitungs-dienst«, sa pretsednikom stranke »Narodni souručenstvi« g. Nebeškim. U tom razgovoru, za koga Strane novine tvrde da je Nebeskom bio unapred diktiran, kaže se, da partija ima poverenja u saradnju sa Nemcima i da se ne slaže sa radom »izvesnih elemenata« u Pragu.
Prema pisanju francuske štampe, uap.šeni su u protektoratu bivši poslanici u Beogradu, Girsa i Flider, zatim istoričar Verštat, pretsednik trgo-vačke komore, Trebicki, bivši minister pravde, Markovič, general Čer-vinka itd. Isti listovi javljaju, da če Masarikova obala u Pragu biti pre-tvorena u Wagner-kai, Trg republike u Goethe-platz, Narodni trida u Hit-lerstrasse, Trg Kralja Petra u Horst VVessel platz, Vodičkova ulica u Hen-leinstrasse itd.
Praška štampa se Dori sa velikim finansijskim teškočama, pošto je publika sve manje čita, tako da su od
1 decembra povišene cene listovima. Redakcije pišu da im nisu više potrebni reporteri, pošto sve napise do-bijaju gotove za štampu. U takvim prilikama javni rad se ispoljuje tamo gde može, pa je akcija za prodava-nje dela čeških šlikara i kipara dala nedavno takve rezultate, da je prodano za četvrt ntiliona K. vrednosti.
»■ins ■ ■ ■
Pošto smo u nas več na svaka čuda navikli, neče biti suvišno spomenuti, da je taj isti Dr. Bulat, pred samih desetak godina oglašavao za slabiče sve Jugoslovene, koji nisu pristajali na njegove zahteve, da se ognjem i maiem uništi sve što je hrvatsko...
*
Mariborski klerikalni »Slovenski gospodar« piše da Sokolstvo širi medu omladinom moral, koji je pro-tivan Bogu i crkvi, te nauči o Kristu Kralju, — pa da time Sokolstvo ruši čak i moralni program, iznesen u poslednje vreme od Chamberlaina i lorda Halifaxa !...
Več davno smo navikli na to, da nas klerikalci kleveču i denunciraju pred domačim ministrima; ali zbog čega nas sad denunciraju čak i pred g Chamberlainom?!...
*
Još pr e mesec dana javio je »Sokolski Glasnik«, da se sprema plan za uvodenje komesarijata u jugoslovenskom veslačkom klubu »Gusar« u Splitu, kako bi se taj klub nasilno oteo iz jugoslovenskih ruku. / tačno smo pogodili! Ovih dana čitamo, da je prvi deo plana več izveden, time što je na skupštinu društva ušlo pet lica, koji uopšte nisu članovi, a koji su bili poslati zato, da policiji insce-niraju »razlog« za raspuštanje skup-štine.
Kako če izgledati drugi čin ovog Kuenovskog plana, to če se videti docnije.
*
Nedavno su u Banatskom Aleksan-drovu bila osudena dva »specijali-ste«, zato što su kod prošlih izbora, u korist tamošnjeg pretstavnika op-štine, »prelili« 500 glasova; a sad je osuden taj isti pretsednik opštine, što je nanosio nepravdu jednom bivšem dobrovoijcu i nosiocu Karadordevc zvezde, zato što nije hteo da glasa za vladu.
Znače li ove osude, da se od sada namerava zaista prestati sa ovakvim »državotvornim radom«?
U prošlom broju smo javili, da je poznati češki avijatičar, nadporučnik Novak, poginuo na zapadnom frontu. Medutim se naknadno javlja, da je Novak još živ i da je samo bio pod-vrgnut vrlo teškoj operaciji.
*
Prvog decembra je urnro u Pragu Di. Emil Franke, jedan od najugled-mjih političara bivše narodne socijali-stičke stranke, kojoj je pripadao i Di Benes. Dr. Franke je bio mini-star u različitim vladama, a pre propasti Českoslovačke republike pokri-vao je mesto ministra prosvete.
*
Poslednji broj češke sokolske revije, »Sokol«, donosi opširan izveštaj o radu jugoslovenskog Sokolstva, o saveznoj glavnoj skupštini itd, te ob-javljuje slike brata Dr. V. Belajčiča, brata Ivana Kovača itd.
SMRT ARNE NOVAKA
Prošte nedelje je umro u Pragu jedan od najviših pretstavnika savre-mene češke kulture, prof. Arne Novak, rektor Masarikovog Univerzite-ta u Brnu.
Prof. Novak je roden g. 1880, kao sin književnice, Tereze Novakove, i posvetio se literarnoj kritici i i-storiji. Kao profesor je odgojio čitave generacije mladih literata i kriti-čara, a njegov rad se proteže, ne samo na češku književnost, nego ta-koder i na književnost svih velikih naroda u Evropi, a naročito slovenskih naroda. Napredan duh i veliki češki rodoljub, Arne Novak je sara-divao i u dnevnoj štampi, unoseči u svoj narod zdrave napredne misli i visoke kulturne kriterije. Objavio je čitav niz knjiga, od kojih su najpo-znatije »Prikaz savremene češke književnosti« i »Pregled istorije češke književnosti«, zatim študije o Nerudi i Dobrovskom, te knjige, kao što su »Ljudi i udesi«, »Duh i narod« itd. Čitava češka štampa ističe duboku žalost nad smrču tako znamenitog čoveka.
Igralu se fašizma...
Imamo pred sobom nekoliko listo-vfi jugoslovenske orijentacije, koji izlaze u Splitu i Šibeniku, i to baš brojeve, posvečene Danu ujedinjenja. To su »Narodni list«; zatim organ Zbora, »Vihor«, i šbenska »Nova Tribuna«. I svi ti listovi zjape grdnim belinama, tako da smo prisiljeni da se za pitamo, — kakve su to opasne, buntovničke, protunarodne, ili protu-državne misli mogle da se iznesu u člancima, koji su posvečeni Prvom decembru, jednom od največih naših državnih praznika?!..
Prema samom tekstu onoga što je u tim člancima ostalo, uidi se, da se zabrane odnose na stavke o narod-nom jedinstvu i jugoslovenstvu, što ^ ic više nego značajno za one, koji tvrde da je jugoslovenstvo u Banovini Hrvatskoj »likvidirano«... Z ar baš ta činjenica ne pokazuje najbolje, koliko i sami njegovi protivnici veruju u snagu jugoslovenstva I koliko ga se boje?
Još karakterističnije je, medutim, da su na više mesta zaplenjeni napisi, koji se odnose na posve privatna lica, koja uzimaju neki položaj u partiji. Tako se n. pr. u »Narodnom listu* kaže, da je šef organizacije HSS u Splitu, g. Paško Kaliterna, stupio sa Banom Subašičem ispred povorke; a iza reči »stupio« z japi bela praznina! Znači, dakle, da se u »no-voj eri slobode« ni g. Pašku Kaliter-ni ne sme da kaže, na koji način je stupio ispred povorke, — kao da se radi o nekom suverenu!... A u »Tribuni« se javlja o nekom trgovčiču, pri-stalici HSS, koji je postigao veliku čast, a šta je postigao, — to je zabranjeno da se čita...
Iz slovenskog sveta
CESI U SVETU
Nedavno je na pariskom Radiu na češkom jezika održao govor kanonik Dr. šramek, šef katoličke stranke u Čehoslovačkoj i sadanji član češko-slcvačkog narodnog odbora u Parizu. Govor je upućen Česima i Slovacima u otadžbini, i u njemu ih kanonik Šramek poziva da ostanu verni amanetu prezidenta Masarika i akciji koju vodi bivši prezident Beneš, jer je češko-slovačka vojska več spremna da se bori za slobodu i pobeda njene stvari je sigurna.
*
Organ jugoslovenskih Slovaka, »Narodna Jednota«, piše da u Jugoslaviji ima oko 140.000 Čeha 1 Slovaka, pa da bi bilo pravedno, kad druge manjine imaju svoje pretstavnike u Skupštini, da jednog pretstavnika dobiju takode Česi i Slovaci.
U OKUPIRANOJ POLJSKOJ
Od nekad bogate poljske štampe, ostala su na teritoriji okupirane Poljske samo dva lista, i to »Novi Kurier Varšavski« i »Hustrovani Kurier Co-đeni«. Listovi тогдји objavljivati u svakom broju uputstva za učenje nemačkog jezika i zvanične objave ne-mačkih vojnih vlasti. Sem toga su svi članci u njima prevedeni iz nemačkog i vrlo su karakteristični po svome pisanju. Tako se na pr. u uvodnim
člancima dokazuje, da je Nemačka zapravo več potukla Englesku; a u telegramima se javlja, da su potopljene i največe engleske ratne lade, »Hood«, i »Repulse«. Daije se javlja da nemačka avijacija svaki dan ne-smetano baca bombe nad Engleskom, da je engleski narod več potpuno demoralizovan i da traži mir po svaku cenu. U Parizu se več hrane mačkama, a čitavi pukovi Francuza da napuštaju front...
PRILIKE U SLOVAČKOJ
DNB javlja, da je u Sbvačkoj uap-šeno, početkom decembra, više lica, za koje je dokazano, da su po nalogu jedne strane sile širili alarmantne vesti, medu slovačkim stanovni-štvom.
Povodom ovih vesti, strani dopisnici javljaju iz Berlina, da je Gesta-po otkrio veliku tajnu organizaciju u Slovačkoj, čiji je cilj restauracija če-škoslovačke republike. Kaže se, da je uapšeno više hiljada članova te organizacije, ponajviše radnika i seljaka, tft da su oni organizovali pobune slovačkih vojnika. Sa time se dovodi u vezu i govor pretsedmka slovačke vlade, Dr. Tuke, koji je u parlamen-tiujiajoštrije napao Englesku, da prtko »Intelidžens Servisa« traži pomagače u Slovačkoj, za svoje razvratne ciljeve. I list »Slovak« piše o »agentima Engleske u Slovačkoj«, napadajuči Beneša i Osuskog
Zanimljivosti iz doma i sveta
ZBOR PROSVETARA U CELJU
U Celju je održan 19 novembra zbor prosvetara župe Celje, kome su prisustvovali delegati iz 26 jedinica. Zbor je otvorio župski prosvetar, br. Pahor, pozdravivši prisutne i delegata župe br. Čepina. U svom govoru osvrnuo se na opšte prilike. Uputio je topli pozdrav brači iz Hrvatske Banovine i brači iz Češke, Poljske i Slovačke.
Referent za Petrovu petoletnicu br. Zorko, podneo je iserpan izveštaj o izvršeni zavetima u okviru SPP. Do sada je podignuto domova i vežbao-nica 9, gradišta za dom 4, spomenika i spomen ploča 2, osvečeno novih zastava 6, otvoreno i uređeno letnjih vežbališta 4, otvorene 4 pozornice, osnovane 3 nove knjižnice, 2 pevačka zbora, osnovana 2 socijalna fonda, nabavljene razne sprave itd.
Raspravljena su mnoga važna pitanja koja interesuju Sokolstvo. U debati je učestvovalo više brače i se-stara. Za župskog prosvetara predložen je i za ovu godinu brat Pahor, koji se na poverenju zahvalio, posle čega je usvojen plan rada za 2PO, prema kome se imaju održati oba-vezni osam dnevni tečajevi za narod-no-odbrambeni rad po okružjima, pregled rada u jedinicama, trodnevni diletantski tečaj u Krškom, nedelja štampe predavanja i priprema članstva za sletove u Beogradu i Celju, organizacija radio predavanja, izložba prilrkom pedeset godišnjice i priredbe u jedinicama u vezi sa topi proslavom, pozorišni fond itd. Po i-stom planu u društvima se imaju o-državati idejni tečajevi za novo članstvo, debatne večeri, akcija za sokol-sku štampu i dr.
Na koncu je brat Pahor zaključio zbor, srdačno se zahvalivši svima.
Pre nekoliko dana je brigadni general, Despot Damjanovič, u ime Nj. Kralj. Vis. Kneza Namesnika Pavla,
položio venac na grob Dr. Ante Trum-biča u Splitu. Toj intimnoj svečanosti prisustvovali su pretstavnici vlasti i vojske.
*
-Ministar poljoprivrede, g. Dr. Ču-brilovič, izjavio je, da sada u Jugoslaviji ima 715.847 malih zemljorad-nika i posednika, koji duguju do 50.000 dinara, u skupnom iznosu od 2.189,000.000 miliona dinara. Zemljo-radnika, koji duguju više od 50.000 dinara, ima 16.338. Njihovi dugovi iznose 607,000.000 dinara. Sveukupna suma svih tih dugova jest 2 milijarde 796 miliona dinara. Momentalno još nije doneseno rešenje, kako i na koji način če biti konačno likvidirani ti dugovi, koji teško tište našega ze-mljoradnika i ometaju normalni razvoj i poslovanje novčanih zavoda.
*
Državna Hipotekarna Banka izvršila je emisiju prve tranše šest postot-no državnog zajma za javne radove i zemaljsku odbranu. Celokupni iznos te prve tranše, od nominalnih 700 miliona dinara, bio je upisan istog dana. *
Splitski »Narodni list« javlja, da je poznati frankovački terorist Dr. Branko Jelič, glavni saradnik zloglasnog Paveliča, interniran u Engleskoj, u-pravo u času kada je, sa nemačkim pasošem, putovao u Ameriku, da vodi frankovačku agitaciju medu našim ise-ljenicima. Bio je uapšen na jednom italijanskom brodu, koga su kod Gi-braltara zaustavile engleske lade.
^ *
Akcija Sovjeta protiv Finske privlači pažnju čitave svetske javnosti, koja u največoj meri osuduje taj čin. Opčenito se ističe, da Finska pruža jak otpor i da neče pristati na kapi-tulaciju, a govori se i o eventualnoj pomoči Švedske prema Finskoj, več zato što bi nakon Finske, došla u o-pasnost i Švedska. Tvrdi se da se vode pregovori izmedu skandinavskih država, te Engleske i Amerike, o za-jedničkoj pomoči Finskoj. Listovi i-stiču da Finskoj ide u prilog to, što su se jezera smrzla i što su terenske prilike teške za sovjetsko prodiranje.
Medutim se svetska štampa pita, koje namere ima Moskva, nakon urede-nja sukoba sa Finskom. Jedni tvrde, da je namera Rusije da osigura baze ' J
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džap, zlatnog nakita, kristala, srebra, peha ra i plaketa.
Brači i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rod
TraSIte cene za Izradu k I I n a c a I maiaka.
З^јИМСКЕЈ^	у	великом	избору,
приспели су нам ЕНГЛЕСКИ ШТ0Ф0ВИ
f(otwSufi, Лазаре&Љи Лот.
Кнез Михаилова 20
ФАБРИЧМО СТОВАРИ UJ Т E МАСА
JAKOB Д. МЕЛАМЕД
БЕОГРАД, ВУКА НАРАЏИЋА УЛИЦА БР. HO
ТСЛЕФОМ Bf> 20-673. БРЗОЈАВИ, ЈАЛАМЕД
ПАНЦЕР МАСЕ • ОРМАНИ И ПУЛТОВИ 3 А Н^ИГЕ И ИАРТОТСИУ НУЋНИ ТРЕЗОРИ SA УЗИЋИНАЊЕ • ИАСЕТЕ • МАСИЦЕ ЗА ШТЕДЊУ,
na moru i kopnu, za što uspešniju ak-ciju protiv Engleske, dok drugi kažu da Moskva želi da se što pre osigura na severu, da može okrenuti pažnju prema jugu, zato što se boji da Nemačka ne preduzme akciju protiv Ru-munije, bez pitanja Rusije. Dok jedni pišu da bi Rusija, zajedno sa Nemač-kom mogla da napadne Englesku, ši-re se glasovi o eventualnom miru izmedu Nemačke i zapadnih demokra-tija, u cilju zajedničke akcije protiv boljševizma. Karakteristično je, da madžarska štampa, koja inače stoji uz Nenračku, uzima oštar stav protiv Rusije; a tvrdi se da Madžarska gradi svoju Mažinovljevu linija na Karpa-tima. Činjenica, da nemačka štampa napada Švedsku, zbog prijateljskog držanja prema Finskoj, pokazuje opet, da Nemačka još uvek ustraje u saradnji sa Sovjetima i da im pušta slobodne ruke.
Švajcarski listovi pišu, medutim, da se u Rimu primečuje potpuna preori-jentacija dosadašnje politike, i da Italija uzima oštar stav protiv Sovjeta. Ti isti listovi javljaju iz Budimpešte, da treba računati sa ohladenjem odnosa između Rima i Berlina, kod čega Italija računa i na potporu balkanskih država, a naročito Rumunije, koja je prva izložena boljševičkoj opa-snosti. Obratno od toga, »Daily Mail« javlja, da se Nemačka sprema da navali na Rumuniju, te da je več kon-centrisano u Slovačkoj i na madar-skoj granici oko 700.000 vojnika. Engleski list tvrdi, da je Berlin več dva puta zatražio od Madžarske Slobodan prolaz prema Rumuniji, ali da je Madžarska to odbila. Nemačka štampa demantuje odlučno te vesti.
*
Nemačka štampa napada oštro Englesku zbog osnivanja »Nemačkog narodnog veča u Londonu«. To veče je sastavljeno od uglednih nemačkih po-litičara i javnih radnika, koji su emi-grirali iz Nemačke, zato što su protivnici nacionalsocijalizma. U njemu se nalaze bivši kancelar nemačkog Rajha, Dr. Virth, koji pripada kato-ličkoj Stranci, Dr. Briining, koji pripada istoj Stranci; bivši ministar Tre-viranus (konzervativan nacionalist), zatim Dr. Raušnig i Oto Štraser (bivši narodni socijalista) i Dr. Brečeit, koji pripada socijalističkoj Stranci.
Semenj
Ljubljana
Tražite cenovnik.
»Telegraf«, koji izlazi u Amsterdamu, javlja da su u Nemačkoj brojne radnje bile zatvorene, zbog sve večih ograničenja u trgovini. U samom Berlinu zatvoreno je preko 100 rad-nji, zbog toga što su iserpile zalihe. Prodavači su ostali bez posla, a cipeie i odeča prodaju se potajno za skupe novce. Veliki broj tekstilnih trgovina obustavio je rad, a zvanični listovi po-zivaju stanovništvo, da upotrebljava što više stara odela, umesto da kupuje nova.
*
Poznati nemački veliki industrijalacr iz oblasti Čelika, Tisen, koji je bio i član Rajhstaga, prebegao je u Švaj-carsku, gde je izjavio, da je morao d? ode, zato što je kritikovao odlu-ku o vodenju rata i uopšte saaašnju nemačku politiku.
Napatfnuti Sokoli
Javljaju nam iz Komiže, župa Splitr Oko dvadeset članova »Seljačke za-štite« napali su 19 novembra načelnika sokolskog društva u Komiži, br^ Vladu Martinisa', isprebijavši ga ko-cevima. Napadače je predvodio Josip Blaževič, opštinski lugar iz Komiže. Medutim, to nije bilo dovoljno' našim protivnicima, pa su ponovo napali brata načelnika, 21 pr. m., iz-ranivši ga noževima. Istog dana je napadnut i brat Luka Blaževič, kada je ulazio svoj stan. Srečnim slučajem spasao je život, jer su za njim napa-dači ispalili nekoliko metaka i zasuli mu prozore kamenjem. — Brat Vicko Žnanič morao se iseliti iz Komiže i napustiti svoje imanje, jer je bio dnevno napadan zbog svoga sokolskog rada.
IZ SOKOLSKE ŽUPE ŠIBENIK »Vesnik Sokolske župe Šibenik«
javlja, da je prisiljen da obustavi daijnje izlaženje, zbog smetnji koje mu se čine, u novim prilikama u Banovini Hrvatskoj.
KNJIŽARA I PAPIRNICA
FENIKS
))
((
GOJKO CEBA
BEOGRAD, Pašićeva 24
Preporučuje:
veliki izbor poklona za božične praznike.
Vizitkarte za čestitanje praznika po ceni za 100 komada sa štampom Dinara 20.— Karton po izboru.
ZATRAŽITE
CIJENIK ZA
ZIMSKE
ŠPORTOVE
PRVA JUGOSLAVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
M. DRUCKER
ZAGREB
I L I C A 3 9
Najveće preduzeće športskih potrepština u državi.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić)
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.
Odgovorni urednik Dr Tihomir Protič,