сокодски SOKOLSKI ^аничан орган соколског савеза срба, хрвата и СЛОВЕНАЦА. ZVANIOAN ORGAN SOKOLSKOG SAVEZA SRBA, HRVATA I SLO VEN AO A. 1919 г- БР0Ј R O и ]Г\ ГОДИНА j 4(^EB 1919 G. BROJ O-, ^У. I lU. GODINA 1. Садржај 8., 9. Sadržaj 8., 9. I. ДОКУМЕНТИ СОКОЛСКИ . 279. 1. Прва свсчапа седпица Сок Сабора СХС.................. 279. 2. Druga svečana seduiea Sok. Sabora SHS . . . . . . .289. Pozdravi Sok. Saboru .... 315 II. O СОКОЛСЖОМ САБОРУ . . 322. 1. Proglas novosadekog grado-načalnike za Sok. Sabor . . 322. 2. Долазак на Сок. Сабор . . . 323. Први дан Сок. Сабора . . . 325. 4. Другп дар Сок. Сабора . . . 342. 5 Spomen palira junacima na Petrovaradmskom groblju . . 342. 6. Транпамевтскпм жртвама 1914—1919..................315. 7 Соколи у Суботици . . . . .346. 8. Трећи дан Сок. Сабора . . 349. 9. Izlet u Beograd ..... 350. III. ПРИЛОЗИ................ . 352. 1. Рад п прапреме заСок. Сабор 352. 2. Техиички нзвепгаај са Сок. Сабора СХС............... . 357. 3. Финансвраље Сок. Сабора . 361. 4. Imenik Sokola delegata na Sok Saboru ........ 363. 5. Imenik vedžbača na Sok. Saboru .... . . . . . . 369. IV. БЕЛЕШКЕ................... 372. 1. Српско војсковође ; Војвода Мишић.................. 372. 2. Životopis br. Kaline .... 374. ii 10-ог броја: i 10-og broja: 3. Rad Sok. Sab. kancelarije Sarajevu .................3 4. Priprave Slov. Sok. Zveze za Sok. Sabor ... ... • " 5. Свечана издања листова H _■ брогаура..................• 6 Eeferat Dra. Buča a na Sok-Saboru..................... i)l 7. Referat Dr. Pestotnika na Sok- " Saboru . . ...<•••' 8. Referat M. Dušice na Sok. ,, Saboru ............. V. ČLAN CI....................•896 1. Naloga Sokolstva od Dra. . Rika Fuxa..............s9°' 2. S. Vrdoljak: Pognuta ledja . za doba žkole.............. 3. Pismo iz Osijeka . . . . ■ ^ VI. VEDŽBE............. • • -401’ 1. Prosto vedžbe Sokolica za VII Svesokolski Sletu Pragu . 1920. g. . . - ... •41 Proste vedžbe Ženskog ped-mlatka za VII. Svesok. Slet , u Pragu 1920 g. . . . • . •4 VII. ЧИТУЉА....................• 1. Бр. Јозо Антуновић . 4’ VIII. С0К0ЛСКЕ БЕЛЕШ.КЕ . IX. CECTPA ГРУБОР: Ове моје ручпце .................. • X. ДР. JIA3A ПОПОВИћ: После ^ 'Сок. Сабора............. РЕДАКЦИЈА: ДР. Л. ПОПОВИЋ,ШЕНОИНА УЛИЦА 17./П-REDAKCIJA: DR. L. POPOVIČ, ŠENOINA ULICA 1Т./П-АДМИНИСТРАЦИЈА: T. ЈАЊАНИН, ШЕНОИИА УЛ. 17/П-ADMINISTRACIJA: T. J ANJ ANIN, ŠENOINA ULICA 17/H\ Лист излазп свакп месец, стоји годишље 24.— Круве, поједипи број K 10 List izlazi svaki mesec, stoji godišnje 24.— Krune, pojedini broj K 10 Tisak Hrvat, štamparskog zavoda d. d. Документи соколски. ПРВА СВЕЧАНА СЕДНИЦА СОКОЛСКОГ САБОРА СРБА. ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА 28./VI. 1919 г. у Новом Саду. 8 a n n с н и к првр свечане седнице Соколског Сабора Срба, Хрвата н < 'л<>-венацл. одра;внр 28. јуна 11119. год. у 10 сати ирр цоднр. v npciTo-рпјама Хотрла Глободр у Hoboji Саду. Прнсутно iipt рто и ссдам иорн-фицирачпх соколскнх дрдргата ('poa. Хрвата н Слпвенаца. Заступншс Њ.Вел. Kpa i.a. Гос-иоднк Војвода Жпврјпп ЗГиишВ ; заступилци кра-• вевске владр Гвсиода .БубаДавпдовиЗу. миииетар прорцртр. u Г. др. Урош Кру.в, мпнпстар здравл.а: пзарланнл Чешке Обец Свколеке, •брат Антошш Kftimna, поеланлк Чехвслоначкс Републлкс у Кр?<-љевству Срба. Хрватап ('лввснаца; Г. Фвдвј) Рвдичри-Исмајидовић потцррдссдвик руркв думр ca члановпма. на])одни норлаилцл. и осталн Bulioiin радипцп наиичс. нарвда. 1. Пррдседнлл Свквлоког Оаврла Срба. Хрната n Гловрнаца брат 3)У|)в Паунковић вгвара сабвр овим гпвиром: (t Грсподинр В.ојводп ! Гсспвдв ЗПпптјп ! Гсшсдо Иваслаггцп! t * Брабо n (Ччтрр ! Као ста]1С1Ш1Н]1 упраие ('вкодрког Саврва C. X. Г. нала ми јр v Дс«| врллка част и всобита срсћа. да могу на приом Сабору ујрдин.р-иога Соколства црлр .милр it лрпр домовлпр вашр. pehii прву реч. Узбубои ii цотррррц радошћу до диа душо. знам и осећам еву замаишпст n тккпну '-вгга iiitu рр овдр догабп. видим KjioTan.p у на-пррдак. у с-роћу. у пвртап.р и блапитап.е. иа кав тумач лророчал-ства. квје мора да се iicjiviui. нвгвварам прву ррч. кзоррч свколсквг, јаквг n јуначквг пввдрава иароду Срба. Хрлата n (.'ловслаца. П<>-здрав.пмв. дшшмо се и локлошшо ср пароду. квјн милл брчјрм а во-лики пв души ii срцу, j'bpii хтрдр да ;i;hi:ii само и јрднно елобвдан. којн крол вркввр гои.енп мучсн нпквд up штавл.ашр псивллкску Miicao слободр. квЈи у нвслрдн.рм часу устадр п по стг.ти 11ут да сс бпјр n борп,«пда радијр пропадпо нрг« да буде роб. п kbjii кап Давид длже прс прт страшнпх годннасвоју лепшцу и;1. гпллјатап цигодп ra, разбл, смрви. n којц сада стаје пого.ч наразблјрпе пковр нвсео, подмлађон. сдобидац ii јак, каквог му равна нема. Соколски јс народ т»>. и вд lEera ј« скован израв за ччврка jv-нака. ла човека полорпа. за човска мудра. као јрднвг сокола. и «д н.ега јр tu имр. тај назив и тај ппјам ппстао и panmpim св свуда гдв Sokolski Glasnik. 21 елавенских идеала има. Од карода' је Соко наречен/ од народа јр постало Соколствои наше н чееко и руско нсатшнародом је, салат-њом, са борбом његовом, ca свима тежнама и намерама аеговим. са сшма мислима aercmim, са срцем и душом аеговом, везано и нспре-плетено и Соко;-ство и соколска мисао и онда n сада и у буду^е. II према ностанку своме и према развоју, према основној пдео-логији, према свему од чегаи вапхто Соколство живииради., Соколство је део народз. слуга народа, војник варода, 1ак и дсте народа. Само са народом има и Соколства, без народа нема Соколства. У мучном кретању свом н на крвавом и тешком путу народном ка слоболи. јединству и уједпњењу било јс п Соколство до нодавна раздељено, раекидано, разјединено, површно, слабо, непотдуно и не соколско. Ila кад је данас тај лут црне Голготе завршев вас-крсењем јединства и уједињена народног, и када се све три славне граие свдетоше, уједшшшс н свезаше судбином и вечности у једио стабло, као што и корен беше један.и Соколство до пре пет година разједињено, рапшрило је понова своја крила u вссело иолстело у сусрет браћи ii сестрама, и састало сс у једно јато, у један слет сокол-ски. За кратко време уједшшло се Соколство и псстало јодно, почело је да заједно ради, заједно да мисли и заједно да ссећа. Слстало cina слетове, договоре п на састанке n upe, п сво то трајало јс врло краткс време; али јер је међусоколска љубав била постојанаи била топлаи јака и цре тога; то ее ево н уједпњено Соколство Срба, Хрвата и Слове-наца састало на овај наш први н \елшш сокслски сабор на Бвдовдан. Видовдане ! Ти славшт дане српски, урватскккелсвеиачкм,, ксаико си нам божански знак иаше велидине и нашсг значен а у вечвој ксто-рији светова. Видовданс ! твојој ммели. твојој успомеш, твојој важнссга, твоме смислу клањају се ево п опет деда твоја српска, хрватска и слове-начка, n славе те. Од тебе су Видовданс излегли се први соколи, од тебс су клцкталн п летели иа све стране по народу нашсм,.због тсбе су се n данас цозвали, видели, састали ii фдшшлп соколош твоји, да се више никад не растану. II верујући у твоју ввдовданску мнсао. да је поштење, част., слобода ii правда највише зиамење људског рода, елаве тс п хвале соколи, примају на себе твоЈе дввне знакове, носс твоје литијс, пздижу тВоје заставс у вис иделомпживотша сво-јим служе n служићс твојој мисли. Господине Војводо ! Гссподо Мигагстри ! Гссподо ГТгслашиш I Браћо и Сестре ! Сдужећи само народу и orphjtn сс видовданском хаљвпш. са-купилп смОј сазвалп смо и започели смо овај први соколски сабор yje-дињеног Соколства Срба, Хрвата н Словенаца. СазвалЛ смо га да буде јавним, поштешш, споразумним и јуначким договором, како да се Соколство C. X. С. рапшри^ ојача, обнови, па да у своме развпћу и вршећи своје велике задаће. доће сво даље n све biiiw*; да се pannipu l’redsedništvo I. Sokol skog Sabora.' Vidov-dan’28 jima 1919. Novi Sad. Dr. Ivan Oražen Dura Paunković potpredajednik predsjednik Dušan M. Bogunović Dr. Riko Fux tajnici Dr. Lazar Car potpredsjednik Ante Malović Fran Sušnić Tošo Janjanin blagajnici. v п;е делове цашег ларода. .да обухватп све члаловс нашсг ларода, да лолесе v лајвсће вислле лародлу мисао јачлле. здравл>а, слободе, уједлњела л самосталлсстл, т лродре у сваку кућу лашу, да уђе и у еваког чбвека натнсг,.те да со пдсја соколека лотпуло покрије и слојкл <а лдејом' ллтегрлтста народа. Свссил л разборлтл мл знамо и мл нндгмо лгга сс зблва. Мл ви-.д!Ш(| д« јопг ллјо крај Tiipauiijii л лслравди. тс зваип дасс граллцс лашс воллкр имоћне дри.авр мижда nehe моЈ-iji лпкрлтл са гранлцама нашег качодлог тола. <а лоеледп.ом кућом )i iihboi h»uh>m. Али зла-ј vJiii n (с(‘ћају}:Л ciirvpnn ту лрвол.у ллрсррћу iumiiv, мл лрмамо раз-лога да гамо стпелулш лрсллцама влчсмо : дрлр тлраллја, долр лр-лравда ! — лсго ка«» сокшцт л као јулацл зламо, да cv смгтве л пре-лрске ту л зато ту. да развлјрмо још isiirao воле л још влше слагр, ла пзбл 1.Ш1. л(‘слом.|,лвл. влдовданскл шсе слррмамо ла борбу, да јрд-ног дала ослоЗодлмо л сласемо све лгго јс нашс л услоотавлмо ујсдл-л.ри>р лашсг народа .и слободал рагимј и.ргов. Јрдлло што члллмо, л niTii радлмо 'гврдв л п-олослто члллмо, а то јр лав! лоздрав л лашр nnpvKt* свој 6p;',l]j.[ л свима сестрама лаплш. што још далас лод Јармом ту!)лпским тјпк*. ллл nrro lic ј <пн нско време морлтл да трлр, да злају. да ламте л да ле забправр. да су ово еоколл којл се завстују њлховом оглобођешу, шлховсј cpplm, њлховом уједшшву, л да тл соколл, ла-роднл еоколл. еиколл Срба. Хрвата л <л*»врлаца кажу: бол.е jt' <'.м’)т лего робпвалр ! Од кога су ово завртоваше еоколл ллаучллл? т1уллсул лаучилл то од човека. којл јо mpIiV шлма лрвл п лајбплл л лајвркв, чулл су то «>д свог крал.а -—• крал,а ЗТетра. (Бурло жлвео !) lipaho л сестрр ! У даишп л ту!®Ш1 iianai nani крал». л цоо јо свет vnpo у л.ога очл, лајбол.л лосшпџг свста ловају и.сму лесме л <*вц му со л.удл света длве ! lipali" л ('(ч-тро ! да ;ктш лага крагг. Пстар I.. лрвл С(»ко Срба, Хрвата л Словолаца ! Јулак, борац, лосллац косовске крвл.овепчал крулама Зволлмлра. Матлјата и Душана. ол грсде лутем славе, а за НјПм лдрмо. мл соколл. кллчело му л лоздрављгши га м^адолЉу, лолетом л слапш. свл дпз, деца п.сгова, соколл аеговл. будућлост, воллчлла, epoiia. част л слава рода ! (Слллокллдале крал.у). У нмо долог соколског Сабора (рба. Хрвата л Словелаца молпм Вас Гослодтше Впјводо. да будсте лосллац л тумач лалгег л(Ш1Товаи,а. лашс л.убавп. лате оданш-тл. лалгс врјжостл како пред Љ. Веллчалством Кра.'1.ом Петром так« л ирод славтшм сллвм Њоговпм 11 >. Крал евсклм Вксочалством Пр.естолонаслвдликом Алексалдром ! (Дуготрајло жл-вео). Гослодлло војводо ! дозволлте мл да се вдмах < ада обратлм ллчло Вама. Вама j;ao војводл ларода Срба. Хрвата л Словолаца. Вама као вођл бесмртле војеке срлске. да тпј бесмртлој војсцл л В;ша у ilmo <-влју кажем л локулммда кажем. коллко Вас всодшо. коллко се л»-лостшо Вама. кпллко сто лам млјш л драга и коликв Вам <•<* длвлмо ! Гссподо Мшшстри ! Белнка маст ii хвала Краљевској Владн 'у Београду у чијс сте име дошлн на наш сокодски сабор. Верујтс, колико нам је мпло да сте Ви лцчно дошли, Вн стара браћо наша, стари соколи и стари прија-тељи Соколства. Просвето ! Господине Минвстре, вођо и управл.ачу целокупнв просвете нате, колнко је сгромне и непрегледне важности у томе, да сте баш Вп дошли нама соколима. Јер sap ннје просвета јсдио, :iap нпје Соколство део просвете., зар се у заједници рад« Вас и нае не. рађа најлеппш пзглед v развој и напрсдак просвсте наше ! Sokolski sabor u Kovom Sadu. г Иришао jo, хвала Богу, тресак иломлава оружја, u ново ho оружје да звекно л да се подигне у вие. Ковач сте тога новог оружја бага Вн Господине Минпетрс iuto иашу Нрссвоту водите ! Па водпте јо слободно. слободоумно. узвпшено. културно, и модерно,а кад год Вам трсба ослоните оо на нас. као што ћемо л ми ићп увек у јодном правду оа Вама. Напред ! То јо к Ваше н иаше гссло, оио нас оједи-ii.vio ii en.-vja н чини од нас здружсну једну свлу n јодну моћ, која је дораела свом задатку. ПоздрављајуЈш Вас Гоеподпно Мшшстро, са Господом н друговпма Вашнм. молпм Вас да код Кралевске Владз у Београду будсте оведокш наших јакнх н чистлх мпсли. катег спремања. нашпх брша и наших тежњн за добронарода Срба, Хр-вата n ('ловекаца. Браћо п сестре, да жшш Краљевска Влада у Бео-граду! (Живола Влада !) Господо Преетавницн славненсада мучене Руснје ! ("Жигела Русија !} Ви сте у ше њено код нггс н Вашим присуством одајете необичну почаст нашем соколском сабору. Славна iiенрота Руснја ! Коликоона мора да трпп н да патн ! Њене нам патње падају у толпко теже, што «вп знамо, даје Рувпја била прва, која је пошла v овај рат у помоћ нама, своме млађем ислабијем брату; и још пре 6 мессцн на првом чзастанку уједињеног Соколства СХС. iicto се званично и јавно рекло: ,,да јеучасу самрти етарих Богова, Славенство онај див; што ће на citojmr плећима да спасе човечанство”. Тај див је Русија, у њу ве-рујемо, у н>у се надамо, њој желимо да помогнемо, сњом хоћемо да če здружвмо. Па Вас, Господо, молнм да примите у нме целог Сокол-ског Сабора, поздрав, поштоваље, као н ворован.о у ваекрс Русије, у што скоријн, пгго јачи ii што лепшп васкрс Руслје. матсре и за-штлтнице Славенства. Да живи велика/ обновлепа и уједпњепа Руслја. Гоеподннс Посланнче !t Мвли брате Калпна ! Тп cn данас првн пссланик братског нам н великог Чешко-Сло-вачког народа код нас. Мп соколн знамо Те и сећамо Те се кроз дуге године као брата п као сокола. којп гц нмао храбростн и снаге да пред туђинеким гооподарем небројено нута днжеш твој соколски глас у помоћ нама. Па, мидп брате наш, дозволи нам, да Ти данае кажемо хвала, хвала теби лично, што сп дошао међу нас; хвала брат-ском Чмпко-Словачком Соколу, чије одело са itohocom посиш. Везани нераздвојшш везама са Чешко-Словачкш Соколством-као браћа н ђаци н.егови, ми мислпмо, ми хоћемо, да сада у слободи будемо још впше јсдпо другом близу, да се епојимо директно, да се сједннимо у заједннцу живота п рада народног, једном речи. да из-међу нас не буде вишо туђо земље, iicto као пгго између миели наших нема впше туђпх мислп ! На здар брате Каллиа ! На здар, Чешко-Словачкп народ : Браћо и Сестре! Слетели сте на наш познв са евнх страна, са свнх страна наше депе и велике домовнне. Од Вардара до Соче, од Тешипвара до Цетиња, са целог тог велнког крстнка, као знамен-а судбине народа Срба, Хрвата n Словонаца. долетели с-те из евију ивезда соколских на до-говор, на виђење и упознавање, на слет, на сабор. Са најлеппшм зкељама да овај први заједннчки сабор уједињеног Соколства C. X. С. уроди што озбиљнијим плодом за добро нашег уједињеног народа, здраво да сте свп, мила браћо и сестре ! Говор је попраћен френетичнпм пљеском п буршш усклицима. 2. Заступннк Њ. Величанства Господпн Војвода Живојпн Ми-пшћ. одговара на поздрав Њ. Велпчанетву Краљу. Госпође, господо, дични Сокоди Господцне предеедниче ! У име Врховнога Команданта свеколике наше убојне силе, Њего-вога Крахевскога Височанства Престолонаследника Александра, Дош^о сам да нашим дичним уједињешш соколима донееем Његов поздрав и Његову велику наклоност за Ваш узвишенп циљ и задатак. Наша храбра војска , којој сте у Вашему говору изјавили при-знаше п дивљење, са великим ловерењем глода у будућноот кад види, како наши млади уједињени соколи iunjie своја крнла. Сва наша омладина, као ни једна друга,. има лред собом прпмер, како ваља служпти Краљу, отаџбинн и народу; она ће у нашему непобедивоме војнику,, којн je изазвао дивл.еље t-вега света н унео страх, тропет н завист наппш непријатељима. наћн најбољи пример својега витеш-тва н свих другнх моралннх врлина. Наш витешкн Врховнп Командант је убеђен, да ћс наши соколи бнти достојш! својлх старпјпх другова. да ће по угледима нз наше сдавне историје, само још повећатл своју челнчну н моралну снагу Hiiiine отаџбине, и да ће они бити у истшш наши ппоннрн. са чијсм ће сурадљом наша лепа н проетрана Краљевина у најскоријем вре-мену сазидати гранитш1 бедем.о којега ћс с-е ломптп еви исзајажљиви Taiacn нашпх непрнјатеља. У тој надп ii у лме нашега внтошкога Врховнога Команданта Н>. Краљ. Височанства Престолонаеледтака Александра. ја кличем ; Ж ii в е л ii ii а ш n уједињенп C о к о л и ! 3. Заступвдк краљевске владе, господпн Љуба Давндовић, од-говара на поздрав: Pre svega zahvaljuje se na pozdravu, sto ga je predsedništv.o sokolskog sabora uputilo na kr. vladu Srba, Hrvata "1 Slovenaca; pozdravlja staru sokolsku gardu po zaslugama vrednu a obrača se po iskrenoj simpatiji svoji m govorom omladini, osnovi bolje i lepše budučnosti; zajednički mora da bude rad izmedju škole i Sokolstva; u prošlosti je škola obrazo-vala samo "1 pretežno dub, no valja obratiti pažnju i na fuičku stranu obrezovanja, jer je samo u zdrevom 1 jakom telu zdrava i jaka duša;. ko če da stvori podmladak bolji od sokola; pa če u tome .poslu da pomaže najenergičnije Sokolstvo; več sada postoji u njegovom ministarstvu referenat za sokolske i gimnastičke stvari; ali če se u tome pravcu i dalje raditi; sokoli če da spremaju učitelje, a gde bude škole, tu če biti i Sokolstva; svi predloži sokolski če se pazljivo proučiti; spremanje sokolana, nabavka sprava za vežbe, organizacija pomočnih učitelja tel. vežbe od Strane češkog Sokolstva, sve če to biti briga ministarstva prosvete; mora se raditi široko i slobodno; i kad je reč o narodnim potrebama, onda nema i nesme biti žrtava, kje se ne mogu pod- neti; Sokolstvo je stvorilo pobratime, jednu lepu i korisnu na-rodnu instituciju; naš je narod trezven, ali je pobratimstvo došlo u dobri čas; sokoli su podigli narodnu svest; sokoli su radiH na oslobodjenju naroda; pa jer slobode nema bez žrtava, dokazali su i sokoli to prolivši za slobodu i krv i davši živote, za slobodu, kao početak ujedinjenja, veličine i slave naše učinih su sokoli mnogo ; slava i čast neka je i ovde izrečena svima soko-lima palim i stradalim zn dobro otadžbine; ujedinjeno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca sastalo se je danas prvi put, da pokaže svoju zajednicu radocn i odredjenjem pravaca za budučnost; sastalo se ovde u srpskoj Atini, mestu od starina lučem prosvete t narodne slobode; valja uviditi neprekidnost kretanja našeg u napredek, pa se zahvaliti Novomsadu, što je primio na sebe dužnost, da dade mesta i pomoči prvom sokolskom saboru; obrača se na poslanika češkog naroda or. Kalinu i moli ga da isporuči bratskom narodu češkom naše geslo : vernost za vernost u cilju ka kulturi 'r naš ovaj zavet valja da bude podlogom tvrde i nepokolebive zajednice medju oba naroda za sva vremena; vidi na ovom saboru i decu velike i prostrane Rusije; i ne može da zaboravi one silne i sudbonosne reči, što je na početku rata izgovorila Rusija Srbiji: s tobom sam, ne boj se, tu sam; pa smo dužni da danas svi zajedno izreknemo, uz tople pozdrave, našu hvalu Rusiji; t neka što pre i ovaj veliki i slavni slavenski narod dodje do slobode i sreče, a koliko mu pomoči možemo, to čemo uvek i od srca i učiniti; na završetku obrača se ponovno sokolima Srba, Hrvata i Slovenaca, pa kaže : malo je sokola, i moramo se starati i raditi na torne, da nas ne bude hiljada ili desetina hiljada, nego neka računamo sa stotinama hiljada, tako da sav narod bude u sokolskim redovima, i samo če se onda krik sokolski moči da spoji sa klik-tanjem naših galebova na plavom Jadranu našem. (Ovaj lepi i oduševljeni govor prekidan je često dugotrajnim pljeskom i burnim uskficima). 4. Заступник Чешке Обец Соколскс, брат Антонин Калина одгопара ua поздрав Чеснма. Jako zastupce Češke Obce Sokolske a Svazu Slovanskeho Sokolstva odpovedel vyslanec Československe Republiky stary naš prftel a davny znamy bratr Antom'n Kalina. Pozdraven neutuchajicim potleskem a jasotem chape se v patrnem pohnuti' slova. Reč jeho provazena jest op>etovnymi projevy souhlasu a nadšeni. Pravil česky : Thrmočim Vam draži bratri pozdrav bratrskv všeho naroda naseho o predevšim ovšem Sokolstva, jeho ž očekavani zastupci bohužel nemohli splniti slib sve navštevy. Sverepy tisicilety ne-prrtel našch vlastii — Madar! — napadi znovu krasnou naši Slovač! Povstal narod na obranu! Sokolstvo češke plni' svu} likol: Všechno i životy za svobodu vlasti a vyhlašuje povlnne odvody členstva od 20 do 50 let1 Všechno mužstvo na palubu! To je prikaz i očistal Kdo nesplni povinnost, pro toho nebude m ista vice v organdsaci. Pročisti se rady naše. Znovu ku platnasti prijde prače sokolska, o niž veliky naš president, nejvetši prftel Vašeho celeho naroda prof. Masaryk (buracejicf potlesk a ne-konečne provolavani slavy) ve svem prvem, pamatnem a histo-rickem poselstvi prohlasil: Sokolske zasady Tyršovy uplatnily se plne a osvedčily v osvobozujici armade naši' 1 Dnes znova Sokolska armada vstava na obranu vlasti a vzpo-minka i pozdrav naš leti tam za našimi drahymi s tužbou, abybrzy osvobodili vlast’ a lid slovensky vrahu a nepratel! A padnou-li tam množi, kež puda ta, na niž padi hrdina nove zas hrdiny zrodi! Ve svatečni dni — v nichž každe srdce Jihoslovanske bijt-ohniveji vzpominkami na bolestnou ale slavnou minulost’ drabe vlasti a naroda — sjeli jste se sem sokolšti junači z oblasti celeho osvobozeneho a sjednoceneho kralovstvi Srbu — Chorvatu — Siovincu. Zkušeni a nadšeni vudcove promyslili plan, pripravili osnovy 0 cilech nove sokolske prače, o cestach k nimi o prostredcich, jak pripoutati cely narod, veškerem lid k teto nove, velikolepe, ohromne i spasitelne prači! Skoro tisic jest Vas tu s'okolskych pracovniku ze všech ko n čin velike domoviny, mužove i ženy, rozvažni, zkušeni starešinove i ohniva mladež, bratri a sestry rovni mezi rovnymi ve važnych poradach sesilite zaklady sokolske organisace telesne a moialni vychovy : Vydate desatero sokolske prače pro povzneseni všech teles-nych a mravnich sil celeho naroda! Pres 30 let již činnym jsem v organisaci sokolske vnitrni i Svazove, znam prači sokolskou — a prave proto s tim vetšin. žajmem, \ictou a obdivem četi jsem bez oddechu ten krasny navrh Vaši budouci činnosti — na uskutečnem starych sokolskych idealu a uzakončni jich v živote naroda nove doby, jež dala svobodu narodum a musi dati svobodu lidem [ Ke svobode a pro svobodu budete narod vychovavati, aby sl ji udržel na veky 1 O prosim Vas, bratri a sestry zde — a posilam 1 vyzvu tu 'i tam deleko do drahe domovany me, — čtete to dilo: Studnice žive, čiste vody jest to! Osvežte krestem jejim sebe a deti isve a z nove prtiče čerpejte silu a viru v ‘irvale, konečne vzkrišeni narodu! Štastni ze Svobody nove spojime všechny nervy a krev k neumorne prtiči! Slib slavny složime dnes všichni vlasti sve a narodu : Zde stojime verni synove a dcery I V dušich svych chrans sta vime Tobe Narode! V zapas jdem za udrženi Svobody težce dobyte f Vzdelani bude štitem našim, prače naši zbrani! Tely Svymi chraniti čhceme Tebe vlasti a Tvoji celistvost’! Vysoko nad hlavami vlaje prapor naš s našimi hesly : »Ohnive •Nadšeni a železna, chladna kazen'! Pred zlobou nepratel metcka ( duše slovanska ve skalu se promeni, od niz každy litok se odrazi 1 Neustaneme, dokud k nejvyšlši' dokonalosti kulturni, telesne i mravni nepovzneseme i posledniho sveho bratra a sestru, dokud všechna srdce celeho naroda nezbližime v nerozlučny svazek .ledine, spokojene a v prači i miru štastne slavske rodiny 1 To slibujeme I Naš život v tomto čase nepatri nam ! Nalezi naši budoucnostif Ku predu tedy I Napnete svaly, zbystrete zrak, sesilte nervy, vzhuru srdce I V tom znameni pozdraven bud veliky, svobodny, Vidov Dan sokolsky : Vydej bohatou žen 1 Na zdar! б. Потпредседнцк руске думе Г. Фодор Родичев-Исмајловић поздравља соколе, пзражује своје задовољство да има прдлике да се преда својим славенским осећајпма V слободној славекској земљи. 6. Прелази се на прву тачку дневнога реда: прочитање вери-фицираних изаслашша. Констатује се да јс својо всродајнпце верифицирало 507 (нет сто и седам) делегата. 7. Председннк предлаже да ес проведе констптупсање сабора. Брат Грга Анђелиновпћ лзасланпк Жупе „Хрвоје” Сплвт пред- лаже да се акламацијом пзабере ово председшшггво: Председншс: ђуро Паунковдк ; Потпрсдседннцп : Др. Иван Оражен н др. Лазар Цар ; Тајницц: Бошко МештеромЉ. Анте Маловнк, Др. Рико Фуко, Душан Богуновић; Благајницц: Тоша Јањашш, Фран Сушнић. ■' i« Скупштина прима једногласно предложену листпну. p'i 8. Тајнпк бр. Душан Богуиовић чпта начелно становЈшгп; о одношају државе п Соколства. (Видп Сок. Гласник бр. 6-—7.) 9. Тајннк чнта поздраве првом сок. сабору. 10. Из редова делегата предлаже се, да се брзојавно од етране сабора поздравс Љег. Велич. Крал. Петар I. н Њег. Краљ. Височ. Престолонасдедннк Александар, што се уз бурно одобравање јед-погласно прима. Тиме је завршена прва свечана седница , а предеедник одређује другу редовну свечану седницу за 30./6. у 9 сати пре поднс. ЊЕГ0В0М ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉУ ПЕТРУ I. у Београду. Уједињено Соколство нашега народа сакупљено први пут у слободној држави на првом Соколском Сабору Срба. Хрвата и Сло-венаца, после дугог робовања душе и тела, поздравља Вас као ослободиоца и првог Сонола и кличе Вам из душа свих уједињених Сокола: Да живи Ваше Краљевско Величанствс. И Нови Сад. 28. јуна 1919. | *•-, Jk’. ј Прецседништво Сабора: др. Иван ОраженДдр. Лазар Цар. ђуро Паунковић. Тајник : др. Рико Фукс. ЊЕГОВОМ КРАЉЕВСКОМ ВИСОНАНСТВУ ПРЕСТОЛОНА-СЛЕДНИНУ АЛЕКСАНДРУ Б e о f p а д. Соколски Сабор Срба, Хрвата и Словенаца. лоздравља Вас ус-XMtseHo,. ca своје прве свечане седнице, одржане на Видов-дан у Новом Саду, гледајући Вас као узор Сокола по Вашим јунанким и бесмртним Делима за наше народно ослобођење и уједињење. H о в и C а д, 28. јуна 1919. Председништво : др, Лазар Цар. др. Иван Оражен, ђуро Паунковић Тајник: др. Рико Фукс. I>RUGA SVEČANA SEDNICA SOKOLSKOGA SABORA SRBA, HRVATA I SLOVENACA 30. VI. 1919. Zapisnik II. svečane sednice Sokolskog Sabora Srba, Hrvata i Sio vejica održane 30. juna 1919. u prostorijama hotel »Sloboda« u Novom Sadu. Prisutno predsednvštvo sabora i sokolski delegati Srba, Hrvata i Slovenaca. 'Predsedništvo Sabora vodi brat Djura Paunković. 1.) Predsednik brat D.iura Paunković konstatuje da je prisutain dovoljan broj delegata, te objavljuie ovaj dnevni red za drugu svečanu sednicu : 1. Čitanje zapisnika I. svečane sednice i overovljenje istog. II. Čitanje pozdrava ko ji su naknadno stigli. Ш. Čitanje sokolsko«' poslovnika. IV. Izveštaj o radu odbora : a) brganizatorskog b) tehničkog v) prosvetno-školskog g) prosvetno-kulturnog d) vojnog e) pobratimskog ž) sokolsko-ženskog z) odbora za sprovadjanje spoljašnjeg jedinstva i) zdravstvenog. V.) O sokolskim dobrovoljcima referiše brat dr. Laza Popovič. VI.) Izbor nove uprave. — Ovaj se dnevni red jednoglasno prima. — 2.) Predsednik brat Djura Paunković poziva tajnika da prosta zapisnik prve svečane sednice od 28. juna o. g. Tajnik brat Dušan Bogu n o vi ć čita zapisnik prve svečane sed- Zapisnik se overovljuje s primedbom dra Laze Popoviča. 3.) Predsednik poziva tajnika, da pročita načrt poslovnika za °\’u sednicu Sabora. Nakon pročitanja, poslovnik se prima na znanje, (vidi Sok. Glasnik br. 6—7.) 4.) Prelazi se na čitanje imenika odborskih radnika i referata pojedinih odbora : I. Organizacioni odbor. Predsednik dr. Laza Popovič, referent dr. St. Simeonovič-Čokič, odbornici: dr. Srdjan Budisav-ljevič, g\ Voja Živanovič, dr. Lazar Car, dr. Boža Vinkovič, dr. Grga Ang'jelinović, min. u p. Ljuba Jovanovič, dr. Ivan Oražen, dr. Spuževič, br. Jože Smertnik, dr. Riko Fux, dr. Miloš Martičr br. Gjura Paunkovič, dr. Ribar, dr. Pestotnik, dr. Hugo Verk, dr. Pošeič, dr. Novak i dr. Mangut. Održane su sednice: 28./VI. p° podne u 3 sata do У25, — 29./VI. od 9—I sat, — po podne od J sata do x/2?) u veče, — od lO u veče do ponoči. (Vidi 4. A.) II.) Sokolsko zdravstveni odbor. Predsednik dr. Milan Jova-novič-Baturt, referent dr. Ivan Blažekovič. Odbornici: dr. Laza Markovič, dr. Risto Jeremič, dr. Gjuro Mimica, dr. Momčilo V a-čirevič i Jovo Popovič. Održane sednice 29/VI. (Vidi 5. A.) III.) Komisija za sprovadjanje spoljašnjeg- jedinstva. Pred; sednik: dr. Lauš, referent Josif Vučkovič. Odbornici: Verij Švajgar, G.iorgje Rakič, Miča Petrovič, Dragomir Ilič, Oton Ive-kovič, dr. Milan Dečak, dr. Vladimir Borštnik, Julij Deu, Ivan Rendjeo, Bartul Porgeš, Franjo Berkovič, Jovan Petrovič, Miško Mašrč. Sednice održane 29. i 30. VII. 1919. (vidi L A.) IV. Tehnički odbor. (Vidi 7. A.) Др. Мнлан Метикош, Глпна :Чодо МијпЛ, Ммтар ; Стсв« /Какула,-Сарајево; Франта Хофмат, Београд; Драган Шулце. Загреб; Видко Махорпћ, Шжсга; Крсто Дончовић' Осијек; Мллан ТеодО' ровић, Ор. Карловцп ; Млрко Бујпћ. (лллт ; Богдан Ковачић. Ча-ковац; Вељко Рајпћ. Загреб ; Пајо Хорват, Вилковци ; Стаде ВнД' мар, Љубљана ; Ланко Ковачић, Љублала ; Јосеф Смртнлк, Цсљв i Вллем Кукоц. Жалец ; Др. Богдан Влдовлћ. Сарајево ; Дрелик Ј°' ciui, Љубллна ; Стјепан Куштреба, Мостар ; Драгутлл Ретсл, Мостар ; Длмлтрлје Матејић, Сарајево ; Рлкард Стсфанн, Сарајево ; ИгиаД Хенгстер, Сарајево. i Седннца блла 29. јуна. V.) Prosvjetno-školski odbor. (Radio 29. i 30. VI.) Pročelnik: brat dr. Franjo Bučar; tajnik : brat Josef Babič. Članovi: Radoslav Stojadinovič, Dušan P. Jovanovič, Slavko Flis, Pirnat Rajkor Lojze Hofbauer, dr. Ljudevit Pivko, Lene Franke, dr. Vlad. Petkovič, Dušan Bogunovič, Luka Karaman (vladin poverenik Bosne i Hercegovine), Božo Zečevič, Ivan Kelezi, dr. Grga Novak. VI.) Vojno-tehnički odbor. Predsednik g'jen. Voja Živanovič, referenti Mika Kovačevič i dr. Pestotnik, perovodja major Špoljar Odbornici : dr. Gavrančič, pp. Mika Kovačevič. Održane dve seO' nice dne 29. I 30. VII. 1919. (Vidi 7. A.) VII.) Pi osvetno-kulturni odbor. Predsednik br. Josip HanuŠ, referent Steva Moljevič. Odbornici: dr. Dane Trbojevič, dr. Jovo Hadži, dr. Dragan Novak, dr. Janko Berce, Engelbert Gangl, Slavka Lakovič, Petar Markovič, Mirko Došen, dr. Slavko ParmazoviC' (Vidi 3. A.) VIII. Pobratimski odbor. Odbornici: Čedo Milic, dr. M. Triller, Miloš Gjuran, Trošt Jože, dr. M. Latković. (Vidi 8. A.) 1. Komisija za provadjanje spoljašnjega jedinstva radiia je u velikoj dvorani »Matice Srpske« Telefon 203. Trg' 23. novembra. 2. Prosvetno-skolski odbor u maloj dvorani »Gradske kuče« Telefon br. 81. 3. Prosvetno-kulturni odbor u Sreskom Sudu soba br. Telefon 388. (Donavska ulica) 4. Sokolsko-organizatorni Odbor u Sreskom Sudu soba T>r. D. Telefon 388). (Donavska ulica) 5. Sokolsko-zdravstvenl Odbor u Sreskom Sudu soba br. 7. Telefon 388. (Zmaj Jovanovičeva ulica) G. Sokolsko-ženski Odbor u Sreskom Sudu soba or. 5. Telefon br. 36. (Du navska ulica) 7. Sokolsko vojno-tehnički Odbor u Sreskom Sudu soba br. 1-2. Telefon 388. Dunavska ulica) 8. Sokolsko-nobratimski Odbor u »Srpskoj Štedioiv.ci« Ulica kralja Petra 1. br. 10. Br, telefona 182. (Predie Glavna ulica). IX. Sokolsko-ženski Odbor: Zorka Kovačevič (predsednica), Jovanka Čubrilovič (tajnica). Članice: Mara Baronova, Jelica Re-bekova, Katarina Bajlova, Milja Jovanovič, Ljeoosava Medič, Hilda Šnajderova, Dana Pešič, Franca Iličini, Franka Lev. Sednice °držane 29. 'i 30. VI. Zapisnici rada predani tehničkom odboru. a) Referent tehničkog odbora brat Stane Vidmar čita predlog lehničkog odbora Sokolskog Saveza S. H. S. Predlogi tehničkega odbora sokolskome saboru S. H. S. Z obzirom na vršečo se anketo za telovježbu v Zagrebu, kon-‘^antira tehnički odbor, da je za tehnlčka vprašanja, zadevajoča Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca, kompetenten edino le Predn.iački zbor Sokolskog Saveza S. H. S. Anketa za telovježbu v Magrebu ima te daj predložiti vse svoje zaključne predloge zboru v Pretres in odobrenje. Obzirom na postoječe razmere se predlaga naj se v letu 1920 Пе vrši I. jugoslovanski sokolski zlet, ki bi bil iz tehničnih razlogov Preuranjen. Vse delo naj se koncentrira na utrjenje in organi-zacijo rednega, sistematičnega, sokolskega telovadnega dela. Vrše Pa naj se po možnosti pokrajinski zleti in bo prednjački zbor So-k°lskog Saveza S. H. S. določil, zn katere župe so v posameznih s'učailh ti zleti obvezni. , Glede udeležbe na Vseslovanskem sokolskem zletu v Pragi AŽO. se priporoča kolikor mogoče časno udeležbo in ntistop s Posebno točko v telovadnem programu. Upravi Sokolskog Sa-Veza se naroča, da isposluje privolenje Č. O. S. glede tega nastopa posebno točko, tehničnemu odboru pa, da ukrene vse potrebne J riprave v tem oziru. V »Sokolskem Glasniku« naj se uvede posebno prilogo s čisto tehnično, strokovno vsebino. Redakcijo te priloge ima tehnični odbor, korekturo pa opravlja delegat tehničnega odbora. V smislu sklepa ženskega odbora se prilaga, da u jednom mestu gde ne postoji još sokolsko društvo mogu osnovati i same žene Sokola. Gde pak postoji več društvo, tamo se žene priključe društvu kao odsek. Za izbor u starešinstvo Sokolskog Saveza S. H. S. predlaže tehnički odbor: za vodju br. Stane Vidmara, a za zamjenike vogje br. Frantu Hofmana i br. Vilka Mahoriča. Izvještaj s predlozima prima se na znanje. b) Referent prosvetno-školskog odbora dr. Franjo Bučar čita izviještaj i predloge ovoga odbora. Zaključci. 1.) Tjelesni odgoj neka še vodi u duhu sokolskom. — Sistem sokolski neka se zakonom odredi za temelj tjelesnog odgoja u školi. 2.) Tjelesni odgoj neka se zavede u sve škole niže i više, njinjB slične javne i privatne, popravilišta, ferijalne kolonije te djeČje domove, zatim trgovačke, vojničke, stručne te akademske škole * slične itd. kako za mušku tako i za žensku mladež i to obligatno- 3.) Nikoga se ne smije oprostiti od polaska tjelovježbe, ako ne ima službene liječničke svjedodžbe. — (Školski liječnik tli po oblasti odredjena komisija). 4.) Za sve učenike, koji nijesu zdravi ili imadu neke tjelesni mane, imadu se udesiti posebni zdravstveni odjeli u većim srednjim zavodima, koji če vježbati posebne za to odredjene vježbe- 5.) Na muškim i ženskim učiteljskim školama neka se manj6 važnim predmetima posveti manje satova (orguljanje i pojanje), a dotične ure neka se upotrebe za tjelesni odgoj. 6). Tjelesnim odgojem ima se započeti več u zabavišfim3 prije početka polaska u osnovne škole. A učiteljice za žaba-višta imadu se u posebnim za to tečajevima osobito obzirom na igre osposobiti. 7. Do podne neka bude uvedena duševna obuka, koja se in">a oživjeti u odmorima, koje valja tačno održavati, za sada da sf uvede po podne najmanje dva sata za sistematsku tjelovježbu^ 3 dva sata za igre. Preporuča se, da se domače pismene zadaće stegnu na minimum, na one dane. 8.) Zakonom neka se uredi vježbanje, za izvan školsku 1 odrasliju mladež i to za mušku do 24 godine dotično do nastup8 vojničke službe, a za žensku do 20 god. odnosno do udaje. Sva ova mladež ima vježbati u Sokolu, a ako ovih ne iroar ima država ustrojiti po osnovi sokolskoj posebne tečajeve, koji $e imaju pripojiti školi i na kojima ima vježbati sa Strane Sokola od' redjeni vodja. Takav vodja može vježbati u više sela a država ima ovo vježbanje finansirati. Zakonom se ima odrediti, da je svaka općina dužna po-brinuti se za vježbaonu i prostrano igralište prema broju vježbača. Bude li nužno ima i država potpomoci siromašne opčine. Ovo vježbanje opsiže barem najjednostavnije proste hodne vježbe i viteške igre primenjene njihovoj tjelesnoj sposobnosti, a od 17 god. dalje ima se mladež muška upućivati u pripreme za vojničku izobrazbu. Posjet ovih vježbi ima nadzirati opčina, te voditi posebne listine o tome, koje ima predložiti višoj oblasti. Vježba se u vrijeme kada to rnjesne prilike dopuštaju. 9.) Školskoj mladeži neka se ne brani polazak sokolskih vježbi, kao sokolskom podmlatku, a od 18 god. mogu učenici Postati izvršujuči članovi Sokola. 10.) Sokolska društva imaju se podupirati od države i opčina. 12.) Dokle ne ima dosta stručnih učitelja neka se obuka školske mladeži povjeri Sokolu, a gdje ne ima posebnih giirma-stickih dvorana, neka se vježba u Sokolu, uz primjerenu od'štetu za dvoranu i posebnu Zagradu za učitelja i obratno, te se imadu ^kolske prostorije igrališta prepustiti Sokolu, ako je to potrebno, bez odštete. 13.) Gimnastičke školske dvorane neka se iz higijenskih Principa ne upotrebljavaju ni za kakove druge svrhe osim za školske i sokolske potrebe. 14.) Država vrši. vrhovni nadzor preko svojih organa nad tje-'esnim odgojem u kraljevstvu SHS., ali mora snositi sve troškove *oji su potrebni, da se posvuda provede jednakomjerni tjelesni °dgoj cjelokupne mladeži. 15.) Vlada neka uredi stalne plače, i unapredjenje prema kvalifikaciji, učiteljima gimnastike tako da budu svi izjednačeni Sa ostalima srednjoškolskim učiteljima. Predloži. Nabavka stručnih učitelja. a) Zatražit čemo, da se vlada pobrine za ispitane srednjo-skolske ili sokolske učitelje iz Češke. Neka se osnuju posebne k o m i s i j e za gradjanske i srednje skole za ispitivanje stručnih učitelja poput onih u Zagrebu i Beogradu, još u Ljubljani, Sarajevu i Spljetu. Ujedno se ima osnovati Centralna visoka stručna škola, koja če kasnije našu državu op-skrbljavati stručnim učiteljima. I napokon neka se vlada pobrine, da Sokolski Savez što prije °snuje prednjački tečaj, ko ji če takodjer podavati učitelje. ^aert zadatka tjeles. vježbi za sve osnovne škole u kralj. SHS. za godinu 1920. v. Neka se upozori sveukupno učiteljstvo, da se i u osnovnim ■'kolama što intenzivnije imadu baviti tjelovježbom prema dosa-anjim naučnim osnovama dok se ne izdadu nove nastavne os nove. Pitanje nadzornika za tjel. vježbe i stalnog referenta kod mi-nistarstva prosvjete u Beogradu. Predlaže se, da se imenuju stručni nadzornici i posebni referent kod ministarstva prosvjete u Beogradu za gimnastiku. Broj nadzornika ovisi o potrebi prema razvoju tjelesnog odgoja u kra-ljevstvu, a sijela njihova imala bi biti u onim mjestima, gdje se nalaze i stručne komisije. Gradnja sokolana i vježbaonica za tjelesnu vježbu. 'Neka vlada izda normalne planove za tri vrste sokolana i Vježbaona (za selo, trgovište i veče gradove). Ovi načrti imadu se izraditi prema uputama Sokolskog Saveza i uz sudjelovanjfc stručnjaka ankete. Uz sokolanu i vježbaonicu neka se nalaze i razmjerno velika igrališta. Rekvirirane vježbaone i igrališta po vojsči, neka se što pri je izruče i predadu odredjenoj svrsi. Ujedno neka se stare dosedanje dvorane i "igrališta, u koliko postoje, urede po modernim principima. Stvaranje potrebne literature za tjelesnu vježbu. Neka se udesi stručna literatura prema modernim principima i naučnim osnovama, koje če izdati vlada u sporazumu s tehničkim odborom Sokolskog Saveza. U tu svrhu treba izdati zajedničku stručnu terminologi.iu i priručnike za sve škole, koja djela neka izda ili sama vlada iH Sokolski Savez. Odašiljanje štipendista. U svrhu stručne naobrazbe treba poslati što više štipendista na sokolske tečajeve u Prag, a posli.ie na gimnastične škole u London, Pariš, Rim i Stockholm. Štipendisti imadu iza povratka podnijeti iscrpljive izvješla.ie i držati stručne tečajeve. Načelno stanovište Sokola i škole. Sokol i škola imade biti recipročno i što uže vezano. Sokolstvo, koje več preko 50 godina vrši eminentno narodnu zadaču u sla-venskom svetu, neka svojim duhom prodre u sve narodne, pučke, srednje i ostale škole, dotično medju cijeli narod kraljevstva SHS. U n a r o d n o m duhu moramo da odgajamo i pomoču tjelesnog odgaja našu omladinu, da nam mladež i poslije školske dobe ostane u što večem broju u sokolskim redovima. To je za sada žalibože u našoj inteligenciji još dosta slabo provedeno, te zato moramo več od najranije dobe i od prvih školskih godina nastojati uzgajati našu školsku mladež, da što više i bolje prione uz plemenite sokolske ideje. Sokolstvo mora imati udjela u organizaciji tjelesnog odgoja u školama, na ta.i način, da samo preuzme tjelesni odgoj u školama. Sokolski učitelji neka Budu i skolski učitelji tjelesnog' odgoja i obratno, te nase Sokolstvo mora u svakom slučaju imati savjetujuči glas kod uredjenja svakog pitanja tjelesnog odgoja i to kod najniže inštancije kod seoskih °pčina, pa do najviše inštancije kod ministarstva prosvjete i narodne obrane i kod sviju ministarstva, gdje dolaizi u pretres organizacija tjelesnog odgoja našeg naroda. Sva ova pitanja organizacije tjelesnog odgoja protežu se naravski ne samo na mušku nego i tta žensku omiadinu, koja mora jednako djelovati na sokolskom polju prosvjete kano i muško sokolstvo. ^ ^ .... Na taj način znat če i cijeli narod kano 1 sve škole cijeniti veliku zadaču našeg cjelokupnog Sokolstva, kojemu je glavna za-dača, da stvori buduču nam generaciju zuravu, Čilu i jaku za plemenito nastojanje oko raširenja opčenite i 'narodne kulture u ojelolcupnom našeni narodu kraljev stva Srba, Hrvata i Slovenaca. Brat J e 1 i n e k predlaže, da se za gradnju novih sokolana ustanovi odbor, koji če iznači sredstava, kako da se izvrši gradnja sokolana. Predsednik sabora odgovara, da če biti velika pot-Pora od Strane ministarstva prosvete, kojo.i treba da se pridruži i privatna inicijativa. Razjašnjenje predsednika podupire br. dr. Franjo Bučar razlažuči mišljenje načelnika ministarstva prosvjete, koji je bio prisutan s.iednici prosvetno-školskog odbora. Br. dr. iMlilan Dečak predlaže, da se ustroji kurs za učitelje. Ovim kurse yima treba da se dodadu proste i hodne vežbe, uvedu vežbe °tporne snage, kao kod Japanaca. Ovaj se predlog upučuje tehničkom odboru. (Vidi predlog broj 2.) Br. Antonije Brazdilo (Kragujevac) predlaže, da su učitelji gimnastike ravnopravni sa ostalim učiteljima. Dr. Franjo Bučar detaljno razlaže stanje učitelja gimnastike i njihovo osnovno vaspitanje, te da če prema kvalifikaciji biti i napredak u plati. Br. Jože Smertnik predlaže, da se gimnastika postavi na sokolsku osnovu. v) Referent prosvetno-kulturnog odbora ‘br. Stevo Moljevič, Banjaluka, referlše o radu prosvetno-kulturnog odbora. Kulturno-prosvetni rad. U starešinstvu-Sokolskog Saveza SHS. ima da se osnuje naučiti odbor za kulturno-prosvetni rad. Saveznaskupština bira predsednika, a svaka župa šalje svog Pfočeinika kulturno-prosvetnog' odbora u taj savezni odbor, koji Se onda sam konstituiše. Predsednik osim toga ima pravo da kooptira potrebiti mu broj istaknutih radnika na kulturno-pro-svetnom polju u taj odbor. Za ovaj put ima toga predsednika da izabere odbor Sokolskog Naveza SHS. Isto se tako popunjuju i župski i društveni kulturno-prosvetni °dbori.. Zadača je kulturno-prosvetnog odbora briga oko celokupnog °i>razovanja čoveka, tako da obuhvati obrezovanje duše i tela u smeru fizičkom, intelektualnom, moralnom I estetičkom, a sve ro Sokolski Glasnik. 22 u smislu sokolskih načela. Odbor ima da radi u prvorn redu u vlastitom delokrugu (specifično sokolski kulturno-prosvetni rad), a u drugom redu u kooperaciji sa ostalim kulturno-prosvetnirti ustanovama, koje idu za istim ili sličnim ciljem za kojim i Sokolstvo. A. Rad u vlastitom delokrugu. 1. Rad u vlastitom delokrugu. Predavanja, kojih ima tri vrsti. a) razgovori, koji se imaju držati svake sedmice jednom za izvršne članove u vežbaonici; b) predavanja, koja se obdržavaju za sve članove ; c) javna predavanja, koja se priredjuju prema prilici i potrebi sa ciljem, da se sokolska ideja i prosveta što više razvije i proširi u široke redove naroda. 2. Izleti u prirodu, na istorijska mesta, industrijska poduzeča (uz su-delovanje stručnjaka), javne vežbe, zborovi, smotre i sletovi, su-delovanp kod kulturnih i narodnih slava. 3. Stampa. Izdavanje listova i knjiga i ostalih edicija. 4. Osnivanje sokolskih knjižnica i čitaonica. 5. Osnivanje sokolskog saveznog muzeja. B. Rad u kooperaciji sa ostalim kulturno-prosvetnim ustanovama. Dužnost je svih kulturno-prosvetnih odbora da potpomažu i provode nastojanje drugih kulturno-prosvetnih ustanova, koje idu za istim ili sličnim ciljem kao Sokolstvo. Kulturnoprosvetni odbor starešinstva ima stupiti u sporazum s odborima spomenutih kulturno-prosvetnih ustanova i provesti potankosti kooperacije. Istorija sokolstva SHS. Zadaća je kulturno-prosvetnog odbora da pripremi materijal za izgradjivanje istorije Sokolstva SHS. Pri tome valja naročilo da se obazre na rad Sokolstva SHS u borbi za narodno oslobodje-nje. Specijalni predloži. 1. Dužnost je kulturno-prosvetnog odbora starešinstva Sa-veza Sokolskog ŠHS., da posveti osobitu pažnju i brigu nacional-nom radu: T. u krajevima gde to posebni položaj i prilike iziskuju; 2. gde narodno oslobodjenje nije još dovršeno. II. Preporučuje se starešinstvu Sokolskog Saveza SHS., da isposluje kod ministarstva prosvete, da se osnuje obligatno osnivanje narodnih biblioteka i Staonica u svim opčinama našeg kraljevstva. III. Kulturno-prosvetni odbor starešinstva Sokolskog Saveza SHS. ima da se pobrine za osnivanje pobratimskTih škola u poje-dinim krajevima, te da od državne vlasti izvadi materijalnu i svaku drugu pomoč. Sokolski listovi. I. Zvaničm organ Sokolskog Saveza SHS. ima da bude jedan. H. Naziv i pismo. Naslov bi bio štampan izmjenično ćirilicom i latinicom. Članci se imaju štampati onim pismom, kojim je pisan, rukopis, a glavni urednik lista ima da nastop kod pojedinih pisaca, cm. na gornjoj strani nosi u črnim bojama ime župe a ;ispod toga ime društva koje fttora biti napisano krupnijim slovima. .) Surka se nosi na levom ramenu, pričvrščena na desnom ramenu kratkim čvrstim gajtanima, a veliki gajtani prikopčavaju se *spod desne miške i levog ramena. Sokolsko odelo se nosi pri svečanim skupnim nastupima ili kad to zaključi odbor. Ujedno predlaže ova komisija, da se Sabor ogradi protiv zlo-'Upotrebe i imitacije sokolskog odela po društvima, koja su u °preci sa sokolstvom. Sokolske zastave. v Predlaže ova komisija jednostavnu jedinstvenu zastavu u državnim bojama na koplju, koje ima na vrhu jabuku sa sokolom od a*un,ir;iuma. Izrada i veličina kopija i zastave imade se prepustiti ttašim umetnicima. Mesto nadpisa na zastavama za pojedine društva imadu se osnovati tablice umetno komponovane sa natpi-surva župa i društava i to s jedne Strane latinicom a s druge ćirl-wcom. Te tablice nosi. prvi desno krilni. Stare zastave istupaju samo u najsvečanijitm prilikama i to sve zajedno kad to odredi savez, a nove zastave pri ostalim slavama. Sokolske oznake. Predlaže komisija : 1. Da starešine noše na desnom ramenu pletenu vrpcu u državnim bojama. 2. Da starešina saveza odnosno zamenik starešine u zastu-Panju njegovu nosi preko prsiju široku trobojnicu u državnim °ojama. 3. Da tajnici nose na desnom ramenu crvenu pletenu vrpcu. 4. Da vodja saveza nosi preko prsiju široku lentu u jasno mo-dr oj boji. 5. Da vodje a prednjači nose na desnom ramenu pletenu vrpcu u jasnoj modroj boji. Vodja osim toga nosi preko prsiju na isto takvoj vrpci trubu i ima na desnom ramenu dvostruko pletenu vrpcu. Sokolske značke. Predlaže komisija, da savezna uprava u sporazumu sa.sveslo-venskim sokolskim savezom ustanovi za gradjanske odela jednu jedinstvenu sokolsku značku za sve Slovenstvo, koja b? se izd avala sokolima pristupanjem u članstvo i služila im k^o legitimacija. Ujedno bi se ta značka imala patentirati. Sokolsko geslo i pozdrav. Preporučuje se: »jačajmo se«, no ova bi se tema mogla ustupiti sokolskom prosvjetnom odboru na rešenje. Sokolski pozdrav ostaje »zdravo.« Vežbačko odelo. , Preporučuje se dosadanje vežbačko odelo s tim, da pojas na čakširama ima biti onakav, kao što ga imaju Slovenci (plav, sa dve bele uske pruge, nekoliko milimetra iza ruba.) Članovima se preporučuje majica sa produženjem od zada kako bi se to produ-ženje moglo izmedju noge provuči i od napred zakopčati, da se -majica kod vežbanja ne izvlači. Sokolske tvornice za izradu odela j gimnastičkih sprava. Na te dve tačke predlaže komisija, da sabor uputi saveznu upravu, da se stavi u sporazum s domačim tvrtkama u dogovoru sa tehničkim odborom glede odela i: sprava, jer bi to inače trebalo da spada pred financilialno ekonomski: odbor, koji je od vrlo velike važnosti a nije predvidjen. Ako sabor ne bi dospeo, da u detalju rešava o predlozima ove komisi je mogao bi se ceo o vaj elaborat predati tehničkom i vojno-tehničkom odboru, da ga u sporazumu sa ovom komisijom pretrese i eventualno, u koliko bi se moč eksekutive prenela na Saveznu upravu ovoj na konačno rešenje podnese. Br. dr. Gavrančič predlaže da se načrt odela komisije kao i načrt odela vojnog odbora ne primi, nego da se oba odbora spoje i izrade detalje o odelu, u isto vreme da se sporazumu sa češkom opčinom sokolskom i da se to sve podnese sarveznoj upravi. Br. Voja Živanovič, Beograd, govori da se pitanje odela ne može da reši u 10 minuta. Odelo mora da bude što jače, praktič-nije i jeftinije, te mora zadovoljavati sve prilike u kojima se soko kreče. Ujedno predlaže da Čes,i dodju k nama radi1 dogovora o odelu, a uprava Saveza da zovne stručnjake koji če pitanje odela rešiti. Ovaj predlog primljen je. Br. dr. Mjlan Dečak jrredlaže da se dozvoli društvima koji do danas imaju barjake da ih u svečanim prilikama smiju u povorkama nositi. Ovaj se predlog odbija s tim, da samo Savezna Uprava ima dati dozvolu kad' da se stupa pod sokolskim barjacima. Br. Luka Radovinovič (Zagreb) predlaže da u odbor za provadjanje spolj. jedin. udje jedan od konjaničkog odbora, koji da reši pitanje odela za jašilački odjel sokola. Ovaj se predlog upučuje tehniičkom odboru. iz) Predsednik izjavljuje, da je ovaj odbor dao stručnjačko mišljenje o pitainjima koja su se na njih stavila. Izvještaj glasi: Sokolski zdravstveni odbor. P r i s u t ni: dr. Milan Jovanovič ‘Batut profesor Universiteta u Beogradu, dr. Laza Markovič, Novi Sad, dr. Risto Jeremič, Tuzla, Bosna, dr. Djura Mimica, Omiš Dalmacija, dr. Ivan Blažekovič1 Sisak, dr. Momčilo Vučičevič Sarajevo, Jovo Popovič Sarajevo. Konferencija počima u 9 časova. Predsedava prof. dr. Milam Jovanovič-tBatut, zapisnik vodi Jovo Popovič. Dr. Kukrič šalje pismen u izvinu da ne može doči. 1. Na pitanje, da li da se u telesnom vežbanju održi u Sokolstvu nemački ili švedski t engleski sistem, rešeno je da se sprave (razboj, vratilo, konj) ne isključe, ali da se vežbanja na njima do-zvole samo posle lekarskog pregleda. Odbor naroči to preporučuje švedski sistem vežbanja 3 en-g'leske igre, sa uvadjanjem naših narodnih igara, planinarstva l streljanja. Akrobatika i atletika da se izbace iz Sokolstva. Sa svima ovim slučajevima potrebna je lekarska kontrola. Svaki se vežbač mora lekarski pregledati. 2. Vežbanja se moraju, po mogučnosti, izvoditj u prirodi, a kada to nije moguče, sme se vežbati samo u hig’ijenski udešenim prostorijama, a gde takvih nema, bolje je i ne vežbati. Dosadašnje vežbačko odelo može se zadržati, jer odgovara higijenskim zah-teviima. 3. Rad Sokolstva na očuvanju narodnog zdravlja, treba prepustiti društvu za očuvanje narodnog zdravlja, a svaki član sokola treba da bude i član toga društva. 4. Zamoliti 'lekarska društva da odrede odnose lekara prema Sokolstvu. 5. Obrezovati! sokole da budu škole za prvu pomoč u nuždi 3 opasnosti. 6. Apelovati na lekare da putem predavanja rašire u So-kolsku smisao eugenike i rasne higijene. ,v J■ Obratiti se na dr. Špišiča da nam on, kao stručnjak, da svoje mišljenje o torne, što se iz ortopedije može unesti u Sokolstvo. Izveštaj zdravstvenog odbora uzet je na znanje i predan je tehničkom odboru. i) Predsednik br. Gjura Paunkovič kaže da če se pročitati čitav načrt sokolskog ustava i da će se o svemu -povesti generalna debata. Ako se načrt primi u načelu ima se procitati tačka po tačka, te tada ne sme biti specijalne debate o pojedinim tačkama, nego se glasanjem ima da odluči da li se pojedina tačka prima ili ne. Br. dr. St. Simeonović ičokič čita načrt sokolskog ustava. Bratski; Sokolski Sabore! Organizator ni Odbor uzeo je na svojoj sjednici od 29. juna o. g. u pretres načrt Sokolske Organizacije, kako ga je predložio Izvršni Odbor Jugoslavenskog Sokolskog Sastanka, držanog dne 26. januara u Zagrebu. Posle opširne rasprave o osnovnim naičelima nove zajedničke organizacije svekol’ikog Jugoslavenskog Sokolstva kao i o predloženim nacrtima za novu organizaciju toga Sokolstva, postignut je u organizatornom odboru jednodušan i potpun sporazum o svima osnovnim pitanjima sokolske organizacije Srba, 'Hrvata I Slovenaca i donesen je načrt sokolskoga ustava Jugoslavenskoga Sokolstva, koji se bratskome Saboru u prrlogu predlaže na pretres i prihvat, zajedno sa svima zapisnicima odborsk’ih sednica, pismenim refe-ratima, organizatornim pitanjima itd. O sim toga uzeo je organzatorni odbor u pretres i; pitanje nove raspodele župskih oblasti, kako se one imaju na području celoga Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca sada ustrojiti, te je i u ovoj stvari donesen načrt koji se bratskom Saboru predlaže na pretres i prihvat. Podnoseći ove načrte, drži organizatorni odbor, da mu je dužnost naglasiti, da je organizatorna osnova koja se bratskome saboru sada predlaže samo privremene i prelazne prirode, do do-nosenja potpunoga i sistematskoga organizatornog uredjenja, koje če imati da stvori tek glavna skupština i odbor Sokolskoga Saveza Srba, Hrvata ii Slovenaca. U Novom Sadu, 29. juna 1919. Dr. Laza Popovič, pred. dr. Stevan Simeonović-Čokić referent. Načrt Sokolskog Ustava Jugoslovenskoga Sokolstva. I. Jugoslavensko Sokolstvo ujedinjuje se u jedinstvenu Sokolsku Organizaciju Srba, Hrvata i Slovenaca. H. Dosadanje plemenske ilj inače podeljene sokolske organizacije imaju preči u zajedničke sokolske organizacije Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno ftnaju se nove zajedničke organizacije osno- D IIT- Rok za likvidaciju dosadasnjih i prelaz u nove sokolske organizacije jeste: ЗОб 1. Za društva najduže 31. decembra 1919. 2. Za župe najduže 31. marta 1920. 3. Za Saveze najduže 28. juna 1920. U istom roku imaju se osnovati nove sokolske organizacije i to tako, da se nova imade osnovati pre nego što stara, koju ona za-meniti ima, potpuno prestane. IV. One sokolske organizacije (društva, župe i savezi), koje u tome roku neobave svoju likvidaciju i ne predju u novu zajed-ničku organjzaciju, ne priznaju se više sokolskim organizacijama Srba, Hrvata i Slovenaca. V. U jednom mestu može opstojati samo jedno sokolsko društvo, na pojedinoj župskoj oblasti samo jedna župa a na celom narodnom području Srba, Hrvata "i Slovenaca samo jedan savez. Svaka župa ima onaj prostorni opseg koji joj bude dodeljen uredbom o podeli župskih oblasti, te se župe imaju po toj podeli ustrojiti. VI. 1. Vrhovna organizacija Jugoslavenskoga Sokolstva jeste: Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca, koji se tim imenom i zove. 2. Savez je udruženje svih sokolskih društava Srba, Hrvata i Slovenaca preko njihovih župa. 3. Upravu saveza čini: a) glavna skupština Saveza, uz koju svaka župa izašilje iz svoje skupštine na svakih započetih 500 (petstotma) članova u zupi spojenih društava po jednog izaslareka ali svakako bar jednog i k oj a se sastaije svake godine bar jedanput; b) Odbor Saveza od 12 (dvanaest lica, od kojih polovina mo-raju biti vežbači i to starešina, dva podstarešine, dva tajnika, blagajnik, vodja !i pet odbornika, koje sve bira glavna skupština Saveza na godinu dana. c) Nadzorni Odbor od 3 lica, koga bira glavna skupština Saveza na godinu dana. d) Prednjački zbor sestavljen od vodje Saveza, njegovih za-uienika i vodja župa. 4. Sedište Saveza ustanovljuje Sabor za vreme od 5 do 5 go-dtna. Prvih 5 godina je sedište Saveza u Ljubljani. 5. Za namirenje materijalnih potreba Saveza imaju župe dajati Savezu godišnji doprinos u onom iznosu, u kojem ga glavna skupština Saveza za pojedine župe ustanovi, a osim toga timaju svi članovi svih društava kao ;i sama društva plačati Savezu sokolski Porez u onom iznosu, koji glavna skupština Saveza za društva, a društvena pravila za članove propišu. VIL Za rešavanje opštih sokolskih pitanja načelne prirode sastaje se svake pete godine, a po potrebi ii češče, na poziv starešine Saveza Sokolski sabor Srba, Hrvata i Slovenaca, u koji svaka župa izašilje po 3 izaslanika a svako društvo na prvih 100 izvršnih čla-nova jednoga izaslanika, a na svakih daljih 200 još po jednog. Sabor se sastaje u onom mestu, koje prethodni sabor kao mesto sastanka za id uči put odredi, a radi po poslovniku, koji sam sebi donese. Prvi sabor izvršuje i delokrug glavne skupštine Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca, te bira i odbor Saveza, VIII. Prvi odbor Saveza ima za vodjenje posala do prve redovne glavne skupštine Saveza doneti privremena pravila Sokolskoga Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca u roku od mesec dana računajući od dana svoga izbora. Ova pravila ima Savez u zvahičnome sa-kolskom listu odmah proglasiti i njih se u svorne radu držati. " IX. ■ Za vreme, dok glavna skupština Saveza ne propiše jedinstve-na pravila za sve župe i društva te Pve sokolske organizacije ta pravila na svojim skupštinama prema propisu ne donesu, imaju sve sokolske župe i sva društva, u koliko im to samo Izvanredne rathe prilike u pojedinim delovima područja Saveza ne spreče, izmeniti svoja društvena pravila tako: 1. iz imena župe odnosno društva ima se ukloniti svaka plemenska oznaka; 2. ima se ustanoviti, da župa mora stupati u Savez odnosno da društvo mora stupiti u župu, te da župa iz Saveza a društvo iz župe ne može istupiti' niti se bez prethodnoga odobrenja Saveza ne može župa odnosno društvo razrešiti; 3. u pravili m a župe ima se ustanoviti, da je svaki, član župe (sokolsko društvo) dužno osim župskoga doprinosa plačati pro-pisani doprinos savezu i to preko župe; 4. u pravilima društva ima se ustanoviti, da je svaki član društva dužan osim društvene članarine plačati u ime sokolske poreže jedan dinar godišnje savezu j to preko župe ; 5. u istim pravilima ima se ustanoviti, da se pod 'izvršnim članom društva razume kako vežbač tako i onaj nevežbač, koji u sokolskom društvu aktivno sudeluje na Mo kojem području dru-štvenoga rada; 6. zatim, da pasivno pravo izbora u glavnoj skupštini pripada samo izvršnim članovima, a potpomažučim jedino aktivno pravo biranja; 7. zatim, da u društveni odbor mora biti birana bar jedna polovična izvršnih članova vežbača; 8. da se počasni članovi društva u buduće ne mogif vise za tako ve hirati; 0. da ovako izmenjena društvena pravila staju na snagu tek kad ih Savez, kojem se smesta imaju podneti, odobri, odnosno kad proteče 6 nedelja od dana podnešenia pravila na odobrenje, a da Savez svoju odluku o odobrenju nije župi odnosno društvu saopćio. Rok ove izmene pravila je za društva najduže 51. decembar 1919. godine, a za župe najduže 31. mart 1920. Izmenjena pravila imaju društva putem župe podneti Savezu /na odobrenje. Zvanični list sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca je »Sokolski Glasnik«, koji sada .izlazi u ZagTebu. XI. Ovaj ustav staje na snagu čim ga sokolski sabor Srba, Hrvata 1 Slovenaca usvoji. — Nakon toga otvara predsednik načelnu debatu o sokolskom ustavu. Brat dr. Lazar Car javlja se za reč i čita: Predloge i zaključke H. S. S. na glavnoj skupštini 15. VI. 1919. podastrte sokolskom saboru SHS u Novom Sadu Vidovdan 1919. 1. Sve hrvatske sokolske organizacije imadu se sa srpskim i slovenačkim organizacijama stopiti u jedan jedinstvenl sokolski savez. П. Glavna skupština H. S. S. od 15. VI. 1919. zaključuje, da se sve dosadanje priprave za sokolski sabor odobravaju, te da se °vogodiišnji vidovdanski sokolski sabor Srba, Hrvata i Slovenaca Priznaje ko.nstituantOm za ujedinjenje srpskih, hrvatskih i slove-načkih sokolskih organizacija. Slijedom toga pozivlju se sve hrvatske sokolske organizacije, da bezuvjetno izašalju svoje delegate tu konstituantu, — Jednoglasno primljeno. NeobFigatni zaključci: 1. Da se buduei savez imade zvati »Jugoslavenski sokolski savez. — Jednoglasno primljeno. 2. Da se prema predlogu brata Mimice, župe i društva imadu Poslužiti oznakom »jugoslavenski«. — Primljeno sa 26 glasova oprema 21. 3. Da s'e prema predlogu brata dra. Mazzure mogu u sokolska društva primati kao članovi samo oni Židovi cioniste, koji se pri-^navaju Hrvatima ili Slavenima, dok se Židovi cioniste, koji se Priznava ju članovFima židovske narodnosti, ne smiju primati. — Jednoglasno primljeno. 4. Da sjedište budučeg »Jugoslavenskog sokolskog saveza« hude naizmjence u Zagrebu, Beogradu, Ljubljani ili kojem drugom središtu, koje če se u buduče pokazati zato zgodnim, a prvo sjedište kao za sađa najpodesnije neka bude Zagreb. — Predlog nakon debate jednoglasno primljen. Br. dr. Lazar Car nastavlja razlažuči svoje vlastito mišljenje. Govori o slavenskoj uzajamnosti. Deo te slavenske uzajamnosti je spajanje srpsko-hrvatsko-slovenačkog imena. Spajanje tih fmena nalagale su nam i prilike, u kojima smo živeli. Ovi veliki dogadjaji ostvarili su taj cilj. Mi smo jedno, te ne bi trebalo održa-vati plemenske osobine i tradicije. Ako je iskreno uverenje, da smo jedan narod, onda treba uzeti jedno pismo i jedan jezik, jedno ime, to treba da nam je sada sokolski dlj. Kad bi to ime bilo srpsko, ne bi stetovali. Spominje evoluciju Kelta — Gala do-onoga doba, kad su postali Francuzi, pa ipak ne nadje se niko od Francuza, da žali za svojim predjašnjim imenom. Ovi dogadjaji u prostosti bivali su nasiljem, danas se to ne može dogoditi. Mi smo jedno, jer imamo jednu nacionalnu svest. Ko protivno misli i radi, to če ideja narodnog jedinstva biti pasivno provedena bez njega. Ako još moramo da zadržimo zbog raznih prilika tri imena, imamo da idemo dalje, da postignemo potpuno narodno ime. Brat Vilko Mahorič čiita predlog tehničkog odbora SHS, da kod tačke VI. 3. b) sokol, ustava i zamenici vodje Saveza dodju kao članovi starešinstva. U istoj tački b) treba pred tajnikom Saveza da dodju vodja i zamenici. I u starešinstvu župe i u Savezu mora da bude polovina vežbača. Ovi se predloži primaju. Brat Milan Dečak predlaže, ako postoji u kojemu mestu više sokolskih društava, imadu se dodati imenu Sokol prema starosti društva brojevi I., 2., 3. itd. Br. Luka Radovinovič, Zagreb, ponovno predlaže, da se u tehnički odbor Saveza izabere i jedan stručnjak iz konjičkog odela, jer se s tim ide u susret radu vojske. Brat Vilko Mahorič azjavljuje u ime tehničkog odbora SHS, da se tehnički odbor bira za to, da bude tumač provadjanja ideje Tyrševog' sistema. Konjanici ne spadaju u Tyršev sistem ii moli Sabor, da se predlog odbaci. Sabor odbacuje predlog.br. Luke Radovinoviča. Br. dr. Božo Vinkovič, Karlovac, predlaže, da se tačka IX. 6. promeni ovako : aktivno pravo izbora u glavnoj skupštini pripada samo izvršnim članovima, a pasivno pravo izbora pripada izvršnim i potpomažučim. Usvaja se predlog organ, odbora. Br. dr. Pahant primečuje, da je rok za stapanje društava prekratak. Predsednik iz-javljuje, da je načelna debata za načrt ustava Jugbslavenskpg Sokolstva dovršena, te podjeljuje reč referentu organizatorskog odbora br. dr. Simeonoviču Čokiču. Brat dr. Simeonovič Cokič veli, da je najteži prigovor dra Lazara Cara. Kulturan čovek mora njegovati sve ono, sto godi zajedničkom nacionalizmu. Za sokole je to potpuno čista stvar, da treba u tom smeru raditi, svi smo saglasni. Samo nastaje pitanje, treba li iči ubrzano — forsirajuči. Stvar treba pažljivo-taktički raditi i postupati, da se ne postigne protivno. Ima delova našega naroda, koji nije na čisto s tim, te njega treba obavestiti. Pitanje jednoga imena treba radom da se razvije, da sazre i da dodje do jedinstvenoga imena. Kao sedište saveza prvo vreme bit će Ljubljana, a posle će da se menja. Primanje Židova u sokolske redove da se udesi prema njihovom nacional-nom radu; predlog brata Vilka Mahoriča prima se. Pitanje ja-hačkog odbora da se prepusti tehničkom odboru i vremenu. Što se tiče predloga br. dr. Milana Dečaka, da u jednom mestu ima više dTuštava sa posebnim prednjačkim zborom i upravom, ne može to drugačije da tumači, nego da je to stražnji izlaz, da se u takoj formi ponovno dele društva prema plemenima j nacionalnosti. Za to je protivan ovome predlogu. Prima predlog br. dra. Milana Dečaka, da se mesto podstarešine kaže zameniik starešine. Protivan je predlogu istoga brata, da starešina i zameni k starešine mora da svrši prednjački tečaj, jer Sokolstvo imade ne samo da vaspita telo, nego da deluje na prosvetno-kulturnome radu. Protivi se predlogu istoga brata, da se Uprava Saveza bira na tri a ne na 5 godiina. Razlog, da se bira na d ulj e vreme je administrativno praktična, jer dulje vreme rada daje mirnoču, s kojom se postizava više, a ako uprava Saveza ne radi, može se prema pravilima saveza da promene. Br. Luka Radovinovič odustaje od svoga predloga za je-dtnstveno ime. Protivi se predlogu br. Vinkovića te zagovara predlog organizatorskog odbora. Prima se predlog brače dr. Grge Andjelinoviča i dra. Srdjana Budisavljeviča u čl. VI. sl. b) koji glasi: U odbor Saveza biraju se tri odborska zamenika, koji na-stupaju u dužnost u času, kada se jedno od odborskih mesta is-Prazni. Sam referent predlaže, da se na članak 7. alineja I. stavi »ali svakako bar jednog«. Sam referent predlaže, da se u načrt ustava jugoslavenskog sokolstva čl. 6. iza sl. b) umetne »prednjački zbor sestavljen je iz vodje Saveza njegovih zamenika i članova, vodja svih župa. S time je debata o načrtu ustava za Jugosla-vensko Sokolstvo u načelu svršena i primljena ртета primedbama organizatorskog odbora. Predsednik saopštava, da se na želju svih u jutro u C) sati kreče zasebnom ladjom na izlet u Beograd. Ujedno predlaže, da se pošalje brzojav sokolskoj legiji, koja se bori na granici naše domovine, a koju sačinjavaju večinom dobrovoljci ^ sokolskih redova. — Prima se jednoglasno. Predsednik prekicla sednicu u 1 sat posle podne i zakazuje riastavak sednice za posle podne u 4 sata. Sjednica se nastavlja u 4 sata posle podne. Predsednik konstatuje, da je dovoljan broj sokolskih delegata SHS, te saopštava članovima sabora, da če se sada čitati član po član Načrta ustava Jugoslavenskog Sokolstva. Glasat če se ustajanjem 1 sedenjem, a po potrebi, brojanjem i poimeničnim prozivanjem. Prelazi se na čitanje načrta ustava Jugoslavenskog Sokolstva clan po član, te se odmah i glasa. t Član I. ustava primljen jednoglasno, Član M. ustava primljen jednoglasno, Član III. ustava primljen jednoglasno, Član IV. ustava primljen jednoglasno, Član V. ustava primljen većinom glasova, Član VI. 1. primljen većinom glasova, Član VI. 2. primljen jednoglasno, Član VI. 3. a) primljen jednoglasno, Član VI. 3. b) primljen s predlogom tehničkog odbora, Član VI. c) primljen jednoglasno, Član VI. d) primljen jednoglasno sa dopunom samoga refe- renta. Član VI. 4. odbačen je predlog dra 'Milana Dečaka a primljen predlog redakcije. Član VI. 5. "l 6. primaju se jednoglasno. Usvaja se predlog dra Mila Miškulma da Savez ima ustrojiti u svom sedištu obranički sud od 5 lica sa zadačom, da do konačne likvidacije postojećih sokolskih organiizacija pravosnažno rese eventualno obstoječe ili novonastale sporove. Član VH. jednoglasno primljen; Član VID. jednoglasno primljen; Član IX. t. I. jednoglasno primljen; Član IX. t. 2. jednoglasno primljen; Član IX. t. 3. jednoglasno primljen; Član IX. t. 4. jednoglasno primljen; Član IX. t. 5. jednoglasno primljen; Član IX. t. 6. jednoglasno primljen; Član IX. t. 6. primljen većinom glasova; Član IX. t. 7. primljen jednoglasno; Član IX. t. 8. primljen jednoglasno; Član IX. t. 9. primljen jednoglasno; Član X. primljen jednoglasno; Brat dr. Lauš predlaže da se dosadašnji »Sokolski Glasnik« zove »Glasnik Jugoslavenskog Sokolstva«. Nakon objašnjenja po-stignut je potpuni sporazum. Sednica je prekinuta na čas. U novootvorenoj sednici je br. dr. Lauš povukao svoj predlog. Tiime je § X. primljen jednoglasno. *Brat predsednik stavlja čitavi načrt kao ustav Jugoslavenskog Sokolstva sa prihvačenim ispravkama na glasanje. Načrt se jednoglasno piiima. 5. Predlog- brače dr. Grge Angjelinoviča } Vlade Koje da se kod primanja u stopljena i nova društva, koja če se osnovati, ima pripaziti, da unutra ne dodju ljudi koji su se teško ogrešili o nacionalne dužnosti, te da se to stavi do znanja svim odbor,ima da pri primanju novih članova imaju u ovom smislu postupati. Primljen jednoglasno. 6. Referent organizatorskog odbora za razgraničenje župskih oblasti dr. Spuževič (Mostar) čita svoj izveštaj. Navadja da je razgraničenje župa bilo važno, kako da se otmemo plemenskim granicama tako da se odazovemo vojnim razlozima, ekonomskim 'i saobračajnim prilikama. Razgraniičilo se 33 župe. Organizatorski odbor poslače ovo starim župama na mišljenje. Prema torne če se točno fiksirati granice. Jednoglasno se p rima predlog referenta. Organizacija župa sa teritorijalnim razgraničenjem. 1. Sušak: Hrvatsko primorje sa Istrom, kvarnerskim otocima te gorski kotar (Vrbovško, Delnice i Čabar). 2. Zadar: poli,tički kotar Zadar, Šibenik, Knin i Benkovac. 3. Split: politički kotari Split, Sinj, Livno, Supetar, Hvar, Ma-karska i Imotski. 4. Mostar: Hercegovina sa dubrovačkim i korčulanskim ko-tarom te djelom Crne Gore do klanca Duge (Banjani 5 Rudine). 5. Boka kotorska: sa staromCrnom Gorom do granice Tare i Andrijevice a na' jugu do granice Albanije. 6. Ibarska divizijska oblast sa črnogorskim dijelom Novopa-zarskog Sandžaka. 7. Kosovska divizijska oblast sa Metohijom, centar Prizren. 8. Vardarska divizijska oblast, centar Skoplje. 9. Bitoljska divizijska oblast, centar Bitolj. 10. Bregalnička divizijska oblast, centar Štip. 11. Moravska divizijska oblast, centar Niš. 12. Jimočka divizijska oblast, centar Zaječar. 13. Šumadijska divizijska oblast, centar Kragujevac. 14. Drinska divizijska oblast, centar Valjevo. 15. Dunavska divizijska oblast sa jugoistočnim Srijemom i kotar Pančevo, centar Beograd. 16. Vršačka divizijska oblast, centar Vršac. 17. Kikindska divizijska oblast, centar Vel. Bečkerek. 18. Subotička divizijska oblast sa Sriijemom u koliko nije pri-pao Beogradu i Osijeku, centar Subotica. 19. Osijek sa Baranjom i kotariima Miholjac, Djakovo, Našice Vukovar, Županja, Vinkovci, Brod i Požega. 20. Varaždin sa Medjumurjem, centar Varaždin. 21. Župa Mariborska, centar Maribor. 22. Župa Ljubljanska 1. grad, centar Ljubljana. 23. Župa Ljubljanska II. kotar, centar Ljubljana. 24. Župa Celjska, centar Celje. 24. Župa Gorenjska, centar Krajn. 26. Župa Doljenjska, centar Novo mjesto. 27. Župa Notranjska, centar Idrija. 28. Župa Krajiška, Bihačko okružje te kotari Vrgin Most, 91ma, Dvor i Vojnič. 29. Župa Zagrebačka, ostali dio županije, te kotar Ogulin. Sokolski Glasnik. 23 30. Župa Križevac sa županijom Belovarskom, te kotarevi Virovitica, Slatina, Pakrac, Daruvar i Gradiška. 31. Župa Banjalučko Travnička (bez Livna). 32. Župa Sarajevska, (Sarajevsko okružje). 33. Župa Tuzlanska, okružje Tuzla sa' dijelom srpskog Podri n ja. 'Referat o organizaciji župa primljen je s tim, da se taj načrt pošalje dosadašnjim župama na pretres. 7. Brat dr. Laza Popovič referiše o sokolskim dobrovoljcima, kojima treba prvi sokolski sabor da pomogne i da ih se seti. Razleže potanko pojam pravih sokola, i kojim načinom da im se pri-tekne u pomoč. Sabor zaključuje da se da naredjenje' upravi Sokolskog Saveza S. H. S. da u ovom pravcu čim jače i bolje deluje. Ovom predlogu priključuje se brat Čedo Milič (Mostar), da se pobrine i za pobra-timske dobrovoljce. 8. Br. dr. Srdjan Budiisavljevič predlaže, da se buduči sokolski sabor Srba, HrvrUa i Slovenaca održi 1924. na Vidovdan u Zagrebu. Predlog se jednoglasno prima. 9. Sestra Marijana Dušica u ime ženskog odela zagrebačkog sokola predlaže: pošto su sestre sokolsko-ženskog odbora bile sprečene usljed nastupa javne vežbe u Subotici da održe sjednicu i da izrade predloge za ovaj sabor, to predlažemo da se odabere uži odbor sokollca, sastoječ se iz 3 sestre srpskog, 3 hrvatskog i 3 slovenskog Sokolstva, koji če odbor izraditi u roku od 2 meseca sve predradnje za osnutak samostalnog ženskog sokola i predložiti gotov elaborat na prihvat starešinstvu Sokolskog Saveza. U slučaju prihvata predloga ženskog odbora zapooinju sokolice odmah rad po potvrdjenim pravilima a naredni sabor imade da definitivno potvrda pravila ženskog sokola. Predlog ženskog odbora upučuje se tehničkom odboru. 10. Sestra Marijana Dušica moli sabor, da joj se dozvoli da čita svoj referat: Sokolstvo i žena. Sabor dozvoljava da sestra Dušica oita svoj referat koji če se odštampati u »Sokolskom Glasniku« (vidi prilog ovog broja.) Brat dr. Vidovič predlaže: da sabor poveri' tehničkom odboru Sokolskog Saveza S. H. S. da u sporazumu sa pojedinim stručnja-cima iz ostalih odbora koje če tehnički odbor odabrati na temelju sviju odborskih predloga koje je sabor odobrio, sestavi jednu sa-vršenu sistematski sredjenu celinu, koja če biti podloga budučeg rada našeg ujedinjenog Sokostva. Predlog se jednoglasno prima. 12. Brat dr. Grga Angjelinovič, (Split) predlaže, da sabor pro-testuje protiv svih nasilja koje nam čine naši neprijatelji1. Sokolstvo predstavlja vitalne i latentne sile našega naroda, koje ne veže ni parlamenat, ni obziri, ni ugovori, nego narodni interesi, mora da se protestira protiv nasilja Taliijana, jer smo u mirno doba kulturno prosvetna institucija, koja radi perom, a u ratu bojovna institucija koja radi oružjem. Na ovako velikome zboru mora da dodje do iz-ražaja, da mi svoje ideale ne prekidamo u granicama, nego naši ideali idu svigde gdegod naš narod živi. Naš protest mora da do-pire do tamnica naših ljudi i naših malih sitnih kolibica, da budu uvereni da ne prezamo i da se borbe ne bojimo. Br. dr. Fornezolić (Gorica) govori slovenački u istom pravcu, te traži da se rezolucija ne pošalje na mirovnu konferenciju, nego na svu slovensku braču, na savez francuskih gimnasta 5 češku op-ćinu sokolsku. Čita. rezoluciju koja glasi: Resolucija. predlagana od sokolov iz zasedenega jugoslovanskega ozemlja :■ Celokupno Sokolstvo Srbov, Hrvatov in Slovencev zbrano na svojem saboru v dneh prvega slobodnega Vidov-dana 1919., spoznava za svojo najsvetejšo dolžnost v trenotku, ko je brezprimerno junaštvo narodo stilo okove suženjstva ter izvojevalo svobodo in neodvisnost, da svečano izjavlja: Najvišji cilj Sokolstva, svoboda, neodvisnost in sreča celokupnega naroda, do danes še ni izpolnjen, in ne bode tako dolgo,, dokler ječi še en sam sin ali hči njegove domovine in najmanji košček pod tujim robstvom. V znamenju enakosti bratstva in svobode človečanstva za-početi veliki boj, v katerem je Sokolstvo prebivalo svojo srčno kri v službi domovine, hoče ob svojem zaključku zadati njemu in njegovemu narodu novo krivico, ker izroča v novo robstvo njegovo sveto zemljo in morje, Dalmacijo, Reko, Istro, Trst, Goriško, dele Kranjske, Koroške, Prekmurja, Banata in Baranje in skoro celi Jadran, njegove sestre in brate po nečloveškemu in nekulturnemu preganjanju, v zasmeh velikim bojnim geslom svetovne vojne. V tem svečanem trenutku svojega združenja in najvišjega razmaha svojih sil po celi svobodni domovini polaga v roke svojega naroda sveto zakletvo : Vse. svoje mlade svobodne moči hoče posvetiti svojemu uz-višenemu cilju, za njega hoče delati in se boriti, dokler ne bo ves narod svoboden, srečen in združen, dokler ne bo pregnan zadnji neprijatelj iz Blagoslovljene rodne zemlje od Soče do Vardara in bo nad nje raspenjal Sokol ponosno svoja krila zvesti stražnik in branitelj, pripravljen vedno posvetiti svoje delo s svojo srčno krvjo. Rezolucija se jednoglasno prima s tim, da je predsedništvo sabora pošalje na : češku obec sokolsku, sokolstvo u Americi T savez francuskih gimnastičara. 13. Prelazi se na hiranje uprave Saveza. Gjuro Paunkovič izveštava, da je organizatorski odbor izabrao 3 člana i to dr. Riko Fuks, Voja Živanovič i dr. Grga Angjelinovič, kojj če u zajednici sa tri člana svakoga saveza predložiti saboru članove za saveznu upravu i moli da se taj predlog primi. Prekida sednicu. Nakon pauze izveštava da su predloženi za Upravu Saveza ova brača l Starešina: Dr. Ivan Oražen. — Zamenici starešine : Brača dr. Miloš Gj. Popovič ,i dr. Lazar Car. — Vodja: Vidmar Stane. Zamenici vodje: 1. Mahorič Vilko, 2. Hofman Franta. I. tajnik. Dr. Riko Fuks. — П. tajnik : Dragomir Ilič. —Blagajnik: Bogurnil Kajzelj. — Odbornici: 1. Engelbert Gangl. 2. Momir Korunovič. J-Dr. Srgjan Budisavljevič. 4. Malovič Ante. 5. Sušnič Fran. -Zamenici odbora : Mihajlo Lukič, dr. Janko Brce, dr. Lauš. —_ Revizor!: Dr. Fetiš Oto, Ljubo Dermel, Aliča Ksotnapfel. — Časni sud : Dr. Mirko Trile, dr. Voja Besarovič, dr. Boža Vinkovič, dr. Mirko Dečak, dr. Grga Angjelinovič. Sabor jednoglasno prima predloženu listinu. 14. Sabor odašilje pozdrave bratu Ivanu Meštroviču 'vajaru, bratu dr. I. Šajneru, starosti Češke Obec Sokolske i sokolskoj do-brovoljačkoj četi u Medjumurju. Sokolskoj dobrovoljačkoj legiji u Medjumurju. Ujedinjeno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca sakupljeno na prvom sokolskom Saboru u Novom Sadu na Vidov-dan 1919. pozdravlja Vas bračo kao prave sokole i borce za svetu misao narodne obrane. Kličemo Vam iz dubine sokolskih duša: Živili pravi sokoli i borci 1 Predsednik: Gjura Paunkovič. Tajnik: Dušan Bogunovič. Bratu dru Josifu Šajneru starešini Č. O. S. Prag. Ujedinjeno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, sakupljeno na prvom sokolskom saboru u Novom Sadu na Vidov-dan 1919. pozdravlja Tebe brate kao duhovng vodju celokupnoga slaven-skoga Sokolstva sa poklikom: Do vidjenja u slobodnom Pragu 1920. Na zdarl Predsednik Gjura Paunkovič. Tajnik: Dušan Bogunovič. Brzojavni pozdrav Ivanu Meštroviču skulptoru u Parizu. Neimaru Vidovdanskog Hrama, predstavniku herojskog genija naše rase, prvi Jugoslavenski Sokolski Sabor šalje bratski pozdrav. Novi Sad, 28/VI. 1919. Dr. Oražen, dr. Car, Paunkovič. 15. Brat predsednik zahvaljuje se gradu Novom Sadu I nje-govom načelniku J. Živojinoviču na odličnom gostoprimstvu kao I br. Bajazetovu, dr. Br. Nikoliču i Miši Pavloviču, koji su najviše učinili da se ovaj sabor u Novom Sadu sprovede. U isto vreme blagodari predstavnicima vojske na pomoči ukazanoj sokolima oko pripreme sabora. 16. Brat predsednik daje reč bratu dru, Ivanu Oraženu, dru. Lazaru Caru I Stanu Vidmaru, koji se zahvaljuju na povjerenju i razlažu, koji če ih putevi voditi, da se dodje do ostvarenja velikog sokolskog cilja. U 8 sati na večer zaključena je druga svečana sednica. Novi Sad, 30. juna 1919. Predsednik sokolskog sabora: Gjura Paunkovič. Tajnik sokolskog sabora : Dušan Bogunovič. POZDRAVI SOKOLSKOM SABORU. Češka Obec Sokolska. Praha, 26. srpnja 1919. Zavily a odvfeky nepritel našeho naroda madarin napadi za-kerne nejkrasnejši čast naši osvobožene zeme slovenskog bojsnim vyzaduje všechny nase sily každeho našeho nemuzeme se protu-vzdaliti nebot nevime jak prekvapeni budoucnost nemozeme pokloniti se hrdinemu a bratskemu narodu vašemu pri sokolskih slavnostek v novem sadu e. priv-injuti vas drzazi bratri ~k vašemu srdci pres to jome vsak svami tisicove ceskiho sokolstva budo u vzpominati letos na vidov dan vas draži bratri, a budou se tešiti nadeji ze doprak li osud jez tentokrate a nesml nam odepriti abuchom v dobach pristich ruku ruce stali za jednoho clovenka protica zdemu nepriteli 'slovanstva budne zdravi bratri 1 Zdai krasnim vašim slavnostem v novem sad, zdar sokolstvu sjedino-cencho naroda srbu, horvatu a slovincu I Zdar a slava mocn^ stastne 'Jugoslaviji 1 Za predsednistvo ceska obce sokolske poslanik Hribar. Pozdrav ruskoga poslanika na beogradskoKn dvoru g. Vasilija Štrandmana. Beograd, 15. juna, 1919. Gospodine predsedniče [ Najsrdačnije pozdravljam prvi Sabor Sokolstva Ujedinjene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u ime nove preporodjene demokratske Rusije, koja hoče da živi u tesnoj zajednici sa bratskim slovenskim narodima. Rusija pri kraju ovog svetskog rata ostala je kao ranjenik na polju bitke, Onesveščena od dobivenih teških rana. Ne sme se zaboraviti da su ruku pomoči ovom ranjeniku, pre sviju, pražila brača Sloveni. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, na svaki način, pomagala je uspbstavljanju reda u Rusiji, i prva od sviju saveznika priznala sverusku Vladu admirala Koleaka, dajuči time moralnu potporu svima Rusima, koji teže vaskresenju Ruske države, uništenju anarhije i vladavine tamnih sila. — Kako su pritekli u pomoč Rusima brača Čeho-Slovaci, poznato je svima. Na ovaj način, Slovene su još tešnje stegnule uze slavenske uzajam-nosti koje su nas vezivale u prošlosti. Sve moje nade u bolju budučnost ja baš zasnivam na ovim bratskim odnosima, koje, po mome mišljenju, treba da obezbede sreču celokupnoga Slavenstva. — Da če to biti tako, za to meni jamči snažan narodni duh, ona ustrajnost naroda, koju sam opazio u teškim trenucima, kroz koje Jugo-Slavenstvo prošlo je u toku poslednih godina; ona narodna snaga, koja je pod vodstvom Nj. V. Kralja Petra i Kraljeviča-Regenta,, sa vladala sve teškoče, koje su Jugoslavenima spremali naši neprijatelji. Saradnik ove siline duha, narodne svesti i slovenske zaje-dnice jesu sokolska udruženja. U to ime odajem njima poštu i priznanje njihovog rodoljubivog rada. Hoću da verujem, da će slovenska zajednica oduzeti našim neprijateljima svaku mogućnost u buduče da dižu brata proti\ brata, jedan slavenski narod protiv drugog slavenskog naroda. Snažno, ujedinjeno, nepovredno Slavenstvo postat će čuvai svetskog mira i ognjište za kulturno razviće čovečanstva. Pozdravljam najtoplije Sokolski Sabor i dajem izraza nadi, da čemo se videti, ako Bog da, na sličnome prazniku u Moskvi, prestonici istinske slobodne, preporodjene i teškim patnjama obnovljene Rusije. Živeli Sokolovi. Vasilije Štrandman, ruski poslanik. PROGLAS PRAŠKE JUGOSLAVENSKE SOKOLSKE OMLA-DINE VIDOVDANSKOM SOKOLSKI Ш SABORU SRBA, HRVATA I SLOVENACA U NOVOM SADU. Posle dugih krvavih vekovnih borbi jugoslavenskoga naroda za svoje konačno ujedlnjenje u jednu jedinstvenu državu, mi — jugoslavenska omladina, stoječ; i pre svetskog rata na principu široko demokratskog i etničko unitarnog jugoslavenskog nacionalizma — danas kad je jedan deo njegov ostvaren: politički i kad se spremamo da mu damo i jedinstven socijalno kulturni smi-^ao — zahtevamo od svih naših javnih narodnih radenika a spe cijalno od sokolskih ideologa, da utroše sve svoje skromne sile, kako bi velika misao jedinstva političkog i kulturnog — u što kračem vremenu dobila jedan obraz što nacionalno homogeniji što čovečenski širi. Ako je tačno da je sokolska misao bila zavetna misao celog našeg podjarmljenog naroda— i ako je tačno da je njen morai bio nacionalni moral t. j. da je ona bila deo narodne misli osvett- — to danas, kad je velika svetska revolucija prekinula sa svim konvencionalno-konservativnim tradicijama prošlih nedemokrat-skiih vrpmena, zahtevamo od savremenih sokolskih pokoltjenja, da i nedemokratsku usko plemensku misao nacionalizma hrvatskog, srpskog i slovenačkog negiraju — i da na svoja sveža sokolska čela upečate novi moral rada — a on je: Sokolska Misao je deo jugoslavenske misli. — Ovaj novi sokolski moral je uslov vremena. Ko mu se stavlja na suprot nemoralan je a kao takav po večnom zakonu etike ideja — on mora da pada — izčezne. Prema torne, prateči rad novoosnovanog Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca, u dubini duše svoje osečamo toplinu, što naša starija sokolska brača ovako široko tumače smisao jugo-slavenstva i što mu baš sokolsku misao stavljaju na raspoloženje, kako bi i ona mogla da doprinese svoj dužni oboi njegovom ko-načnom ostvarenju. Zato jugq^lavenska praška sokolska omladina nudi svoje skromne sile novoj sokolskoj misli i veruje da je njena snaga, snaga sokolska jedina i kadra da ostvari ideal: preko ujedi-njene i velike Jugoslavije srečnom i velikom čovečanstvu. Dva principa razvija savremena sok. ideologija: naroda i čo-veka. Ko pokuša, da napusti jedan od ovih uslovnih delova upot-Punjenosti nove čovečanske ideologije — taj je neuspeo u svon> radu — a osobito ko pokuša u našem malom narodu da dela putem destrukcije, potencirajuči plemenske i pokrajinske vrednosti naci vrednošću opšte — jugoslavenskom — taj je ne samo neuspeo u svom razornom delovanju, nego če mu "iskazati večnu grobnicn nova omladinska sokolska pokoljenja, koja javno propovedaju kao što su uvek činila: nema Sokolstva srpskog, hrvatskog i slo-venačkog — postoji jedinstven sokolski front — jugoslavenski — narodni — opšti i veliki, nema samo ni jugoslavenskog sokolstva ^ао posebne neke sveslavenske misli, nego postoji opšte čovfe canska demokratska deviza: Slobodan narod, slobodno čovečan-stvo. Ovome poslednjem juri snažno sva sokolska mladja gene racija i veruje u pobedu osobito danas, kad vidi da je naša sokolska otadžbina jedina kadra i smela, da bez ikakovih polifičkih ili drugih motiva, dade jugosi. narodu i čovečanstvu deo sebe i svogo plemenitog rada. Tim sok. misao postaje čovečanska žrtva — u ovo je skrajnji i jedini cilj nove jugoslav. sokol. vere. Ne1ka je srečan prvi zajednički sok. rad a mi se duhom nalazimo uz Vas. Zdravo! Vasa Kapamadžija, starešina. Uroš Čovič, vodja. Lindner Mirko, tajnik. KANCELARIJA SOKOLSKOG SAVEZA SHS NOVI SAD. Duhom i srcem učestvujemo na sokolskom Saboru prvom iza oslobodjenja i ujedinjenja cijelog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca dijelimo vazda osječaje na dan koji je u borbi za našu 'nacijonalnu ^егауЈзпозС bio simbol pregalaštva i pbžrtvovanja svih onih koji su dali svoje živote i svoju krv za sveto djelo oslobodjenja. Veliko djelo je izvršeno, ali tudjinska nasilja i napori »borbe ostavili su iza sebe krvave tragove pustoši. Sokoli če kao i uvijek dosad prvi pregnuti da se uništeno podigne i da se struja napretka ubrza i Povede pravilnim putem. Na posao! Zdravo! A. ŠOLA, predsjednik zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu. SOKOLSKOM SAVEZU NOVI SAD. Kao podstarosta Hrvatskog Sokola u Puli (Istra) pozdravljam Sokolski Savez izjavom da se svi Sokoli iz Pule i njezine okolice Priključuju tom Savezu kao jedna brača, koja pod najbrutalnijin. Načinom trpi grozote starodrevnog neprijatelja i koja su večinom barbarski način internirana, te im oduzeta sva mogučnost de-*°vanja u Sokolstvu. Beograd, dne 23. juna 1919. Josip Baselli, podstarosta Hrvatskog Sokola u Puli. POZDRAV DRA. LAVA MAZURE SOKOLSKOM SABORU U NOVOM SADU. Zagreb, 27. juna. Sokolska misao jedina može da okupi ceo naš troimeni narod u falangu koja će biti dosta jaka da odbije od rodjene nam grude nasrtanje nezasitne germanske i romanske rase, koja će biti dosta močna da u krilo samostalne naše države privede onaj deo našeg naroda koji če jeotiv svakog ljudskog i na-rodnog prava, po mirovnoj konferenciji biti sudjen da i dalje ro-buje tudjinu. Jugoslavensku Sokolsku Konstituantu, koja ima da sagradi čvrst temelj toj sokolskoj misli, pozdravljam iz punog srca, uveren da če znati i hteti obračunati sa svim predrasudama, i prekinuti sa svim loširn tradicijama, te da če je kod zaključaka voditi jedino misao na veliku i srečnu budučnost Jugoslavenstva. Dr. Lav Mazura, starešina Župe Ponove. SOKOLSKI SABOR, ZDRAVSTVENI ODBOR, NOVI SAD , Sv. Juraj, Koroško, 26. VI. 1919* Dragi bratje kolegi I Tu sem na koroški fronti pri svojem bataljonu in nemogoče mi je bilo dobiti dopust, da bi se udeležil sabora. Poziv v sokolsko zdravstveni odbor mi je pošta dostavila sem gori šek pred dvema dnevima. Zelo žal mi je, da se ne morem udeležiti sabora, posebno pa mi je žal, da ne morem sodelovati v debatah zdravstvenega odbora. Želim Vam na saboru mnogo veselja in dobro delo I — Ako bi mogel priti na sabor, bi jaz pred vsem poudarjal z medicinsko avtoriteto važnost dela za naraščaj v »Sokolu« in za važnost gibanja pod milim nebom za naraščaj. Kajti le v zdravem ■naraščaju je bodočnost našega naroda. Poverjam Vas, dragi bratje kolegi, da zstopate moje misli. Z bratskim zdravo [ Vaš dr. M* Ambrožič. SOKOLSKI SABOR NOVI SAD. Subotica. U ime subotičkog Sokola izjavljujem, da se priključujemo Sokolu Srba, Hrvata i Slovenaca. Dr. Malagurski, star-ješina. PREDŠJEDNIšT V O SOKOLSKOG SABORA, NOVI SAD. V a r a ž d i n, Od srca pozdravljamo svu bradu ujedinjenfe* sokolove naše krasne mlade otačbine budite složni, budite jedrn jer čemo samo tako dostojno odati poštu Kosovom polju a cjelom svjetu dokazati da smo njegovi osvetnici i valjani nasljednici na čije mišice i um može mlada država u svakom vremenu računati* Da živi sokolski sabor da živi ujedinjen vidovdanskim junacima* Ovo je jedinstvena želja cijelog grada Varaždina. Dr. Pero Magdič, gradski načelnik i začasni starosta varaždinskog Sokola. SVESOKOLSKI SABOR NOVI SAD. Trogir. Na dan uspomena oslobodjenja pobornicima za narodna prava, dičnim sokolovima narodno] vojsci šalje bratski po zdrav jugoslavenska radnička zadruga. PREDSJEDN1ŠTVO SOKOLSKOG SABORA, NOVI SAD. Jajce. Bratski pozdrav svoj bradi i njihovom zajedničkom radu. — Hrvatski Sokol. Jajce. PRED S J EDMŠTVO SOKOLSKOG SABORA, NOVI SAD. Bugojno. Pozdravljamo prvi Sokolski Sabor, želimo da njegov rad bude odraz velikog vremena u kojem živimo. Zdravo! Srpski Sokol. PREDSJEDNIŠTVO SOKOLSKOG SABORA, NOVI SAD. Bugojno. Žaleči od srca što nemogoh lično doči na sabor želim da rad Sabora bude na opštu korist našeg troimenog naroda. Zdravo l — Mihajlo Marinovič. SOKOLSKI SABOR U NOVOM SADU. Jesenica. Sokole zveste borce za Vidov dan pozdravljaju osvobojeni in zavedni jeseničarji iz pod Triglava na Gorjenskem. V bratskem jedinstvu je moč. — Jeseničani. SOKOLSKL SABOR NOVI SAD. Split. Upiruči oči u ujedinjenu braču šaljemo bratski pozdrav sa našeg Jadrana kličuči slava osvetnicima. — Jugoslavenski Sokol. . SOKOLSKI SABOR NOVI SAD. Banjaluka. Sa zajedničke vježbe srpskog i hrvatskog Sokola pozdravljamo Sabor, želimo sretan rad' i kličemo zdravo! — Srpski i hrvatski Sokol. SOKOLSKI SABOR, NOVI SAD. Otočac. Slaveči prvi slobodni Vidov-dan na zboru Ljes-kovcu Plitvičkom soko u Vrhovinama i Plaškom, te izaslanstvo iz Otočca sa svoje javne vježbe šalje prvoj sokolskoj kostituanti bratske pozdrave, želeči najbolji uspjeh za ujedinjenje cjelokupnog sokolstva Srba, Hrvata i Solvenaca. — Dr. Brankovič, Sole Franjo Rodič Simo. SOKOLSKOM SABORU, NOVI SAD. Otočac. Delegat Sokola iz Vrhovina na putu obolio. Naš Soko osnovan kao jedinstven jugoslavenski Soko, pozdravlja veli-čajno djelo ujedinjenja uvjeren da se nakon historičkih zaključaka Sabora Sokolstvo tako ojača da ga ni jedna sila neče suzdržati, da izvrši svoju uzvišenu zadaču u troimenu narodu. Soko Vrhovine. SOKOLSKI SABOR NOVI SAD. Banjaluka. Pozdravljamo novi rad. Dobrotvorna zadruga Srpkinja u Banjoj Luci. SOKOLSKI SABOR NOVI SAD. ■Banjaluka. Bratski zdravo! Pozdravljamo rad Sokola nu ujedinjenju srpskog i hrvatskog jedinstva i nada. SOKOLSKI SABOR, NOVI SAD. Zenic a. Radi automobilske nesreče naš je delegat izostao. Želimo rad i d ob ar uspjeh. — Srpski Soko, Zenica. SOKOLSKI SABOR, NOVI SAD. Foča. Soko fočanski sa sekcijom Pobratimstva koja prva u našem narodu započe borbu protiv alkohola i za moralni preporod pozdravlja prvi sokolski Sabor slobodnog ujedinjenog troimenog naroda o legendarnom simboličnom Vidov-danu. — Soko. SOKOLSKOM SABORU, NOVI SAD. P u r a č i č. Pozdravljamo Sokolski Sabor sa željama da us-pjehom briše sve dosadašnje razlike i provede jedinstvo jer samo jedinstveno ji (ujedirijeno sokolstvo može ispunlti zadaču Ikoju « njega narod polaže i odoljeti može svemu onomu što se sokol-fekoj ideji protivi. — Srpski Soko u Puračiču. PREDSJEDNIŠTVO SOKOLSKOG SABORA, NOVI SAD. Rog. Slatina. Zdravo da ste sokolovi, zagrljena sva tri brata. Jačajte se duhom i tijelom, skupljajte nova jata, jer nam braču na Jadranu jošte tlači dušman kleti, na vama je, da vršite stari zavjet započeti. Gosti Rogatačke Slatine Jovo Radetič. Rade Stojanovič, Aleksander Madžarac, Popovič Hico, Brokvič Milan, Volčič. PRVOM SOKOLSKOM SABORU NOVI SAD. V i š e g r a d. Srcem i duhom iprisustvujemo prvoj sokolsko) slavi u slobodi, koja je izrasla iz krvi kosovskih junaka a sazidana na kostima naših sinova na Ceru, Beogradu i Kajmakčalanu. Neka živi moč sokolskog zaštitrnka prestolonaslednik Aleksander. Slava palim borcima za našu slobodu i ujedinjenje od Timoka do Jadrana, od Soče do Vardara 1 Zdravo 1 Sokol Višegrad. SOKOLSKOM SABORU NOVI SAD. S p 1 i t. Dosele je sokolstvo rat zatekao nepripravnim, koje je dalo otadžbini samo misao i težnju za ujedinjenjem i oslobo-djenjem. Sokolstvo mora sada učestvovati ne samo umom i mišicama u izgradnji vidovdanskog hrama nego i da ga odbrani od pohlepnih komšija. Sokolstvo mora prednjačiti svim narodnim naporima uvijek u skladu i suradnjl s onom vojskom, koja če čuvati sjajne tradicije najčiščeg besprimjernog junaštva. Ovaj veliki dan, koji znači duševno okrunjenje pobjede nacijonalne misli neka bude svestrano cementiranje švih bedemova naše narodne tvrdjave, s koje če sokolstvo na zapomaganje nespasene brače sjatit se u čvrsto pravo jato sokolova. Samo napred I Dr. Gajo Bulat. SOKOLSKI SABOR, NOVISAD. Mostar. Okupljenoj braći, sfinovima našeg jedinstvenog naroda, koji udaraju temelje jedinstvenom sokolskom radu, šalje-TOo topli pozdrav želeči da taj rad bude krunisan potpunim uspjehom Zdravo— Srpski Soko. SOKOLSKI SABOR, NOVISAD. P r n j a v o r. Pozdravljamo obnovljeno i ujedinjeno sokolstvo, sakupljeno na prvom sokolskom saboru želeči da bude pot-Pun uspjeh postignut, jer to zahtjeva čast 'i poštenje cijele naše ujedinjene nacije i svakog državljana. Sokolstvo je narodna snaga a nova država mora da ob uh v ati sve krajeve, gdje naše ime živi, Pa makar se naši neprijatelji tome proti vili, mi to moramo ustrajno da branimo. Zdravo! — Soko Prnjavor. SOKOLSKI SABOR, NOVISAD. Z v o r n i k. Ujedinjenu braču pozdravljamo i kličemo : Sretan vam rad! Zdravo I — Zvornički Sokol. SOKOLIMA, NOVISAD. Ruma. U ime rumskog Sokola pozdravljam vas zbratinjene u jednom zagrljajnj. I kulturna borba od našeg savesnog rada očekuje od nas mnogo. Molimo Boga, da blagoslovi vaš današnji rad. Duhovi Frankopana, Zrinjskog i Cara Lazara blagosiljaju vas. Bratsko pozdravlje. Zdravo! — Predsjednik Nenadovič. PREDSJEDNFŠTVO SOKOLSKOG SABORA, NOVISAD. P o t o m j e. Današnjom petgodišnjicom prvog ispaljenog hitca za slobodu čitavog našeg troimenog' naroda pozdravlja okup-ljenu braču i želi dobar i sretan uspjeh, priključuje se u procvat sokolstvu a na sreču i boljitak našeg naroda. Živila slobodna 'i uje-dinjenja Jugoslavija 1 Živilo jugoslavensko sokolstvo! — Sokol. SOKOLSKI SABOR, NOVISAD. Supetar. U slobodnoj domovini bit čemo čvrsti stupovi. Poručujemo 'iz kluba bratskog supetarskog jugoslavenskog sokola Jugoslavenski sokoli Omiš, Dugirat, Mitna, Postire, Nerezišče. SOKOLSKI SABOR, NOVISAD. Osijek. Sretan rad bratskom sokolu na prvom saboru u oslobodjenoj otadžbini. Zdravo! — Srpski Soko. SOKOLSKI SABOR,. NOVISAD. Kostajnica. Pozdravljamo sabor očekujuč ponovo zaključek neka bude svakom svoje u jugoslavenskom savezu.' Zdravo I — Hrvatski Sokol. SOKOLSKI SABOR, NOVISAD. Samobor. Žalimo, što nismo mogli doči, ali duhom smo svi tamo. — Sokol. PREDSJEDNIŠTVO SOKOLSKOG SABORA, NOVI SAD. Varaždin. Varaždinski Sokol pozdravlja braću sakupljenu na saboru tim radosnije, što je uvjeren, da će z-aključak o jedin-stvenom sokolu biti jednoglasno usvojen a time će se ujedno sa-graditi čvrst temelj “1 narodnom jedinstvu. Zdravo! — Podstarosta Ante Hofman. SOKOLIMA, NOV1SAD. N i š. Slomljenih je krila »crni orao«. Da li je bilo ljepšeg Vi* dovdana ? Zdravo bračo ! U slozi je spas ! — Jaša. SOKOLSKI SABOR, NOVISAD. U ž 1 c e. Prvi sabor ujedinjene otadžbine sa sokolskim »zdravo« pozdravlja Užički Soko Dušan Silni. — Januševič, predsednik. 0 соколеком сабору Proglas novosadskog gradonačelnika za sokolski sabor- Gradjani, braćo i sestre! Vidovdan je osvetlan. Misao slobode I odbrane svoga ognjištn iskupila je vidovdanske žrtve. Borba od pet i po vekova dala je zapravo vidovdanskim mučeniclma. Kad je tako i novo iskuše-nje u žaru borbe i muka prekalilo zlato naše istine, zasja ono nanovo prirodnim sjajem i da se poklone Vidovdanu, hrle danas brača sa sviju strana prostranoga kraljevstva Srba, Hrvata i Slove-naca u Novi Sad. Novom Sadu je zapala čast najvidnija na Vidovdan. Pa neka se pokaže dostojan te časti. Pre pet i po vekova pokošena je narodna snaga navalom sile i mržnje. Protiv njih se oduprla narodna snaga i ljubav. Jača je narodna snaga od sile, a ljubav od mržnje. Iz korena oborena javora izbiše nove stabljike i ojačaše, j narodna snaga pomladjena kupi se ove godine na Vidovdan u znaku ljubavi bratske u Novi Sad, da se preobrazi i odredi nove pravce svome naponu. To je značaj sabora Sokola Srba, Hrvata i Slovenaca, koji če se održati u Novom Sadu od 27. do 30. juna o. g., da ovijfc večitim novim zelenilom svešteni žrtvenik vidovdanski. Znak, pod kojim se sabor Sokola kupi, znak je života za sve nas, koji živimo i hočemo da živimo u kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca. Zato ne samo Srbi, Hrvati, Slovenci i ostala brača Sloveni treba da mu se raduju, nego I brača sugradjani druge narodnosti i drugog soja. Zatočnici snage, slobode i života nose te darove svima, koji se zatekoše u kolu njihovu. Zbog toga objavljujem svemu gradjanstvu Novoga Sada, da se ponosi visokim odlikovanjem, što če njemu doči u goste na hiljadu sokolova iz sviju krajeva, a na njihovo sjatilište i predstavništvo najviše vlasti: u zastupstvu Njegova Veličanstva kralja i Njegova Visočanstva regenta kraljevstva Srba, Hrvata i Slove-naca gospodin vojvoda Mišič, a u zastupstvu vlade više gospode nainistara. Raspored njihova prispevanja objavit če pisarnica So-kolskog sabora, a ovim pozivam sve gradjanstvo, sve ustanove gradjanske i sve škole, da uzmu učešča u dočeku gostiju i srdačno •h predusretaju na željezničkoj stanici i brodskom pristaništu. Predusretljivost sviju treba svaki gradjanin da pokaže i time, što če odboru staviti i svoj dom na raspoloženje i primiti goste na stan. Stanove treba odma prijaviti u Saborskoj Sokolskoj pisarnici u grad s k oj kuči br. 22, a telefonski br. 254. U znak radosti okitit če se zelenilom i cvečem sve ulice i prostorije, gde če se održati skupovi sokolski -i kuda če povorka prolaziti. To če izvršiti gradski vrtar sa ekonomskim zvanjem i odborom, a gradjanstvo pozivam, da domove svoje okite srpskim, hrvatskim i slovenačkim trobojkama i drugim ukrasima počevši od 27. pa do 30. ov. mj. naročito one u ulicama Željezničkoj, Petefijevoj, Kralja Petra i Regenta Aleksandra, Košut Lajoševoj ulici. Radi održanja reda i bezbednosti upučeno je gradsko redarstvo i žandarmerija, da pojača svoja odeljenja za krstarenje i straže, električna centrala da dade struju preko noči tih dana, a gradjanstvo pozivam, da dane Sokolskog sabor^ smatra danima trezve-Uosti, mira i ljubavi i da se uzdržava od pijanki i razuzdanosti, da 0a sramotu našu nigdi ne dodje ni do kakvih sukoba i nesporazuma. Zdravo 1 Jovan Živojnovič s. r., grad. načelnik sa pravima vel. žuo. J Д0ЛАЗАК HA СОКОЛСКИ САБОР. Очекиван je сокодски воз за три сата по подне, но дошао је са Два сата закашњеља ! То не би бидо шплта трагичнога, јер ко је тај тешкн и заморни пуг већ издржао до три сата, не би му ни оно вцше бидо тешко. Ади се усљед тога и сдучајноспојено с тиме За>јодио десиДе још три ствари, које су биДе скопчане са извесним Неугодностима. во како је бидо: за седам и по сатп у вече је тачно 11 иеопозиво одређен долазак монитора из Београда у Нови Сад са заступником краља, владе, чешког и руског поелавства, те остапих Репрозентацнја; идеја приређивача сабора је била, да цедокупно Сокодство Југос4авенско дочека саечано госте из Београда; требаДо je дакде sa два н no сата сврстати СокоЛство, и доћи са железничке на паробродску станицу, т. ј. промаширати цео Нови Сад од једног краја на други; време је бицо кратко, а пут дуг, то је бнло прбо, тим шшк', што се морадо поставити на чекање на паробродској ста-иици нзвесно време раније пре додаска монитора, дакле бар четвр® сата раније; можда и то не би било страшно, да се баш у часу свр-етавањаСокодства у поворку није просуо један тежак и страховит нљусак над Hobiim Садом, који је потрајао преко пода сата, и од једног днвнога посДе подне створио пре времена јодно хладпо, полу-мрачпо и непријатно Предвече ; пошто је нзмеђу дочека на жедезн. станици п дочека на пароброд. станици било мало времена, то се imie у то међу врсме могао обавити размештај по становима и епре-митп пртљага, него је то учињено тек након дочека монитора; * онда jf всћ бндо мркдо вечс ; киша јо на махове опет почела. Сокол-етва јо дошло добра стотпна и по више, него што је бидо пријављсно, органнзацша расподеде у станове/—који су обилато били пријав-љсш! — није добро фу]1кдиј онисаиа, гости су били уморни, и то је било то неугодно треће, што је при доласку на сабор у вече дно 27. VI. давадо од себс један раскречен, непријатан и промукао глас! Но ннје се дадо помоћи, и Сокодетво Југосдавенеко мора битиуве-рено, да ie у Новом Саду учињено све, кодико се могло ! А бвдо је noiirni, што се нијс могЛо, а то је : иије се могдо у Новом Садустворитн СокоЛство за четнри недеље дана! На зашто онда да се еастаје со-колски сабор у Новом Саду, кад ту нема Соколства? ! Баш зато јс морао да се ту састане, да и Војводина добије полета заСоколство, и да пола мнДијона наЉсг дшшог народа види и из непосредног опажаља упозна Соколство! За сокште, научене на организациЈе дочока у Прагу, биЛо је ово прво вечо.у Новом Саду једно мало пзне-нађсље, па ес многи наљугише и ердито говорпше : па где јс мој стан, ја сам се правилно ц за времена прпјавио, ја путујем два дана. уморан, озебао, гладан ....; — у исто врсме додазиди су Новосађаш1 и срдито говориди: па молим вас Леио, ја сам спремио вечеру за шесторо n нмам четири кревета, и јошминико ннје одређен, пагдесу tii нап® гости... ДакЛе размепггај по становима није био како треба. Но испома-гаДо се п ствараДо све; штоседало. Нико није остао без стана. Чак смо моради да узмемо у помоћ гостољубшш u одушовљенн ПетроварадиН? и последња коласа сокоЛсшш гоетима прсЛазили су Дунав ноћу око И сати носећи спроте, озебде, покнсДе и гладне соколпце у Петровара' дин. Нека опросте свн, којима се нешто неправеднога и немилога десиЛо при размештању у станове. И као наша браћа дужни су т<> да опросте ii да забораве, — јер их је иза првог и тешког вечера че-као један веДикн и сдавни и светао Видовдан ! Аупме Видовдана cfi састао првн соколски сабор, — не у име лепог квартира !... Как° је све са закашњењсм ншДо тога дана, тако је н поздравни комерс сокодскн одржан тек око 10 сати у вече, у хотелу „Србија”, гдје је бр. Жнвко Бајазетов, старегаина новосадског сокола, поздравп0 Југосдавенско Сокодство ... А#и сметње су добра ствар! На њнма се мери н куша снага ! Сметње су зато ту, да их надвладам« ! Ми зато морамо имати снаге ! Ако се не можемо надвЛадати, онда је боље да бацимо копље у трље !... Бидо је прошдо 11 сати ноћу када су сс старешинства сва трн прошла и стара пдеменска сокодска савеза еастада на поверљив разговор и договор, који је потрајао до 3 сата ујутру. Тај разговор п договор био је срдглан, интиман, и текао је сдожно u скдадно, н довео је до заједничких оддука и закључака. Први пут се састало Југосд. Соколство, први пут ма да то сокол-ство постоји тако дуго, састадо се да се никада нс раставн. да буде јодно ! Утисак је поверљивог договора био еиДан н неодод>ив, н одтога праскозорја Видовдана знаЈШ смо сви, осећали смо свн, били смо ду-боко уверенп, да је преко наших глава захујаЛо н замахнуЛо вечно н тешко историјско крпдог и ми смо поклоииди главе, п тада смо постади једно !. .. БиДо је и тутешкоћа, башнатомповерљивомдо-говору, разумљиво јс то, па сс изгладило и сДожнло,—и бићетешкоћа још у наетавку рада, нс можда сокодског сабора; алн уједињенога ЈугосЛавенског Соколства ! Ади нисмо с лакоћом iihtii дошли дотле ! Требамоли говорити о жртвама, н напорима, и мукама ? Не ! Бележи то исторнја н судбпна, и она судн живнм и мртвима, ii њеиом дарству нема краја ! — Дочек на паробродској станицн био је веЛичанствен ! Ту преко пута од зидина града Петроварадина дочекало је сокодска чета, — око 900 на броју и српскога војводу Мишића и остаде од-Дичнике нз Београда ! Ннсу т« часовн који се доживљују н виђају сваки дан ! У имс Југосдавенског СокоЛства иоздравио јо све из Бео-града др. Лаза Поповић, а у нме НовогСадаг. Ј. Живојновић, градо-начедник , а у mie Петроварадина r. Ив. Нежић, управник града Пе-тровараднна. i, 1 ПРВИ ДАН С0К0ЛСК0Г САБОРА. Освануо је славан један дан, соколскн дан и Видовдан. Иосло облачино, зиме, мрака, ветра и пљуска од ј учер. родиЛо се данас ве-Лико, сјајно, мЛадо и јако сунце. Прво је оно ггогледало НовиСад, оба-сјало га; умило га и загрлило. И одмах за тпм појавншс сс црвене со-кодске кошуље, кроз мнрне, свечаие и бкићене уЛице. И соколске трубе силно и радосно затрубишс буднлнпцушнром целога града. Пркосно и вессло хориЛи се звуци н звоштли кораци. Музике соколске прокр-старише свугде. Зачудио се Нови Сад, тај стари, уморни, заспали при-јатељ народа. Пробудплп се и напш, и туђини. Ових има више. Јучер СУ клели, да гром побијесоколе. Данас је ево божанствено леп дан; и чшш, ведрн, млади соколи душу у трубе, н ударају у добоше, испр-сили се; подигЛи главе, и славенска песма овенчана јарким сунцем Bujс се кроз НовиСад, дозива му старе и велике успомене, чара му Миде слике, говори му о славн давтша и дивоти еадашљоетп. Будн со Цоо НсвиСад, и наши, и туђпни. Hauui су радосии и поноеити. Ту по-носиту радост носе чете ii четице соколске, што извиру пз гостољубиввх домова, сакупљају се из уДица, тадаеају се према зборноме месту, и врстају улегијон, ту пред магистратом новоеадскнм, где се још говори маџарски, говори туђински, смешно, глупо, ту у једном старом, крас-ном и roiLtoM гњезду нашем. Од данас је Нови Сад наш, опет наш, и соколски, и славенски, и днкад вишо неће бити туђ ! То raime на со-колекој кошуљи, п то се нс брнше ! У касарни краља Петра I. у дворишту је направљен један свечан шатор од зедошгаа, цвећа н граља, окићен славенским бојама. Испред њега јсвелпки четвороугао, у чпјој је средини узвишење, и на томс стол, босиљак, здела водо, крет, кољиво и црквенекњнгесналоњима. Десно јо огродша сеница покривена Лхшом. Дно четвороугаоника заузели су српски офпцпри новосадског гарнизона поређани у пет редова. 1за њих л целу леву страну испуњавају војшци. Испред свега, иа све трн страис постројени су соколи н соколице. У свечаиом гаатору стојн у срсдтши војвода Мишић, десно доњега војвода Бојо-вић, лево ђенеради Живановић н Мартиновнћ, те маЛи штаб виших официра. Тачно је седам сати ујутру. Одозгора круже три српско кри-латицс. Једлно њихова оштра лупа кварп свочану тишшу доле. Три српска свештеппка ступају v средину. Брат Cmia Гајић, Аишппје Поповик и Зоран Акшамовић. Три српска свештсннка и три српска сокола, можда трп од нај болих што их има. Црне су им данас одежде, али су испод њих као крв црвене, сокоЛске кошуље. Њих троје ће да учине поиен Видовдану, вечном дану, од кога се нлкада не ра-стајемо ! На овој служби номенуће се јунаци српеки од како је Срп-етва, па до данас, сви они што нису питали за крајне узроке збивања> нсго шго веровашс у књиге староставне ! Визија се васкресења вп -довданског језовитсш свечаношћу испуњава, п кроз узбуђепу тишину звоко, лупају, хоре се брзи ударци крилатица, што као три огромна и царска орла лсбде над сокоЛима н војском, лебдснад НовимСадом, над читавом Бачком. Око свечаног шатора купе се и прпдолазе угледии н виђени гости соколскн, г. Љуба, Давндовић; мин. просвете и г. др. Урош Круљ, ми-нистар здравља, као продставшгци краљевеке вдаде, народнн посла-ници, и међу њима дивна наша старина Дон Јурс Бијанкини, онда гра-доначелшш новосадски, изасланици корпорација и друштава, те много репрезентаната. На брачи за отечество и род свој живот положнше без-бројни видовданскц јунацп, њима је помен, њима певају три соколска овештецика, њима стоје „мирно” сви присутнн, и њихову успомену благоспља бескрајнп сјај и светлина плавоганеба. Наконшгоје отпе-вано последље „вјечнаја памјат” изговорио је кратак, заносан и дир' љив говор Алшпшје Пдповић, указавши на неизмерно значење Ви-довданп, у нашој историји, у српској и у југославенској, и истакнувши храорсрт, врЛипе и јунаштво шго тек животу дају право значсње. 0 док он усхићешш и одушевљешш речима баца цвеће н венце на све јуначке гробове, ноље се на средину, стаје крај њега, и прекрсти со Дон Јуре Бнанкшш, нкада правосдавш! Адимппје изрече вечну памет, подиже дрктаве^руке н прозбори катодичкп Дон Јуре свој^поздрав Видовдану. Драга браћо ! Почашћен ноливом, за први пут у свом дугом животу, да као снн дадеке и кршне Дадмације, рече.м коју о Видовданском нразнику, у овом kuthom и богатом крају наше домовине, у овом родољубном Новнсаду. давном расаднику ерпске књпге и српске културе. с којим се преплиће толико славних народних успомена — моје је срце тако узбуђено и раздрагано, моју памет заокупља такав рој мисди, да у истину не зналг одакде и како бих што боље започео. Допустите лш. да започнем днжућ харну мисао великом Богу Правде II Доброте, који кам је дозиолио. да послије толико дугих внјекова робства и народко растрганоетп доживпмо и овај епохални догађај. да овогодпшњн Видовдан сдавимо за први пут поеле кобног Косова у нашој домовини добрим дијеЛом сЛободној н уједињеној. II да га слави но само дио нашсг народа српског имена, него да ra сложно славе н сва Tpomieua једнокрвна браћа и Србн и Хрвати и Словенци. А цијеним, драга браћо, да боље не бих ни могао започети ово разлагање, јер је харна вјера у Бога Праведника, жива вјера у Бога Осветника, потлачетшх п погажских. темељна мисао Видовданског спомена и свих аманета с њим скопчаних. Та јо мисао без сумње водила н гЛавног протагоиисту велике ко-совеке трагедије, тужиога, aitn свеђер узвишеног цара Лазара, када се је ои резигнациЈОм мучвника одлучио за небеско царство, те јо првпуетио Богу Праведнику и Осветнику тешку судбнну свога на-рода: ;,Ако л’ волиш царству небескому, А ти сакрој на Коеову цркву. Не водн јој темељ од мермера Већ од чпсте свиЛе и скрлета. Па причести и нареди војску, Сва ће твоја изгинути војска, Тп ћеш. кнеже, с њоме изгинуги.. И изгинуЛа је јуначка војска ! Пао је на крвавом Косову „Царе Лазо, честито кољено \” ГГропаде и српско царство ! АЛи мисао одагазде п сЛободе није у народу пропаЛа, није пропао српски народ. Косовска катастрофа нашла је свој популарш! одраз у тради-ционалном видовданском иразиику, постала је народиом религијом, сиитезом свпх болп и патња српскога народа и пронпкла је цио ње-гов жпвот, а освојила је и пучку гуслу и народну књижевност и уметност. И сам генијалпи Мештровић, тај наш диван Мдхелангело, којему «Лава данас лсти по цијелом свијету, створио је свој велебш Видов-Дански храм, — тај наш великн Пантеон, надахнуг Вндовданском f Sokolski Glasnik. 24 мишљу. Тумачећ значење свог ремек-дЈела IIbjui Мештровић ’уз остадо каже: „Темељ Влдовданског храма јесу бескрајне правсдне жртве налге pace, ступовл еу му еви ohii којп трпс и подносе, литаниЈв у њему пјевање јс људскпх мука, тамјан му је љубав;света вода сузв понижвних и жељнлх правде, торањ храма jccv .очншћене душе, које земљу с небом спајају, а звона су ibiixob велпк глас, који каже : Жл-вите у Јшру ii љубавл с људпма п ca свим створењем Господњим! Уеавршујте се непрестано, да постапете равнп Њему, а Он је неиз-мјеран V’ Драга браћо ! Ако часом промисллте на свс оно, што еам до сада казао н на неописиве муке н патњо што је народ наш поднио од Jla-зарева пораза на Косову, до Петрова славодобпћа прп слому на ео-луиској фронти, — морате н ви признатп, да је доиста iictiihiito oho, што одлични историчарн веле: да кршћанскн народн никада не гнну, да је побједа матерпјалие спле за врсмена, а да су само моралне силе — како је недавно врло згодно нагЛасио и чувенн француски акаде-Ш1К ii председннк француског парламента Дешансл — да су само моралне сиЛе, идеје, владарке свијета! Што се је та нензмјерна морална снла идеје одржала у српском народу, заслуга је без сумње, драга браћо, Впдовданског празника. Туђцццима изгледа чудиоват тај наш празник, јер ниједан народ на свијету не славп своје поразе, него своје побједе. Али баш у тому и лежн снага и тајна која је задахнула Косовска покољења u спре-мила пх на данашњи веЛики дан. Славећи за преко пет вијекова свој највећл пораз, српскп је на-род знао одржатн жлву и непоколебиву свијест своје национаЛности, своје некадашње слободе и веЛичине и тежње за одмаздом. Та Видовданска ппсола— уз тужно брујање звона и тајинствено свијетЛо вошташца за упокој зор-јунака палих на Косову—чедно је али устрајно подучавала народ ii по божјим хра$овима п по скром-in im и тлхим колибама најзаблтнлјлх села, ii спремила га је морално n физички на велико дјело оелобођења, почетком прошлог вијека. Влдовданска школа— света, спасоносна школа— стварала је за тим од Србије јутосЛавенскн Пијсмонт, чнју улогу она је могла тако сретно изврпшти j ово велико нашс доба препорода, када опет... „ .. пољем прође Кнежево распеће n златаи пехар Видовданске ноћл .. Ја мислим, драга браћо, да ће млада држава Срба, Хрвата и Сло-венаца изврпшти само дјело харног пнетета, које одговара ос-јећају цијелога народа, ако законским путем чим нрпје прогласп Видовдан највећим налтм народшш ii државннм празннком. Јер Вндовдан нлје већ даиас само спомен пз којега никоше ве-Лшш народнн бол и понос, који нас лодржаваше у теппшм даплма робства; inije већ само лзраз харностл прала попшуллм вптезовпма на Косову; inije већ само непоколеблва вјера у народно оедобођење. Влдовдал јо данас л благдал нашог доживљелог ускрснућа, на-. ш Шег уједињења, благдан проглашења нове државне заједннце тро-имене једнокрвне браће, коју јс тиралство туђинских људц и влада кроз вјекове заваћало и растављало, тлачило н мучило. Впдовдан је Данас ц благдан нашег приступа као важан културан фактор у коло слободннх европејских народа, нашег Дегиттшог представништва Бадкана и напшх нових чврстих веза са славенском браћом из Ру-сије, нз Ческо-словачке и из Пољске. 4 Видовдан зша од сада за нас још једно значеве, а то је бсз сумње и најважније н најсјајнпје: Слављење успомене Другог Косова. Алл каква разлнка, драга браћо, у жртвама ii мукама н напорима, & н у успјесима Првог и Другог Косова! Прво је наше Косово тшгаа смрти, црно робство народа/ Друго је Косово оживљујуће сунце, златна олсбода! На Првом Косову пада руса глава Лаза,рева ! На Друбгом Косову ослобођена и уједињена opafca круве 1IV-трово ведро чело ловор-вијенцем побједе и неумрле славе ! Прво Косово хмало је своје видљиве границе пзмеђу Лаба и Сит-®!це. и између Копаоника и Голеша. А Другом Косову jom данае управ је немогуће тачно опредје-■Timi све границе, јер је тако пространо, да је недогледно, беекрајно: од Једрена до Јадрана, од јадранеких лука преко Средоземног мора До зажарених африканских обала н опет даље у пустој туђини. На Првом Косову борила ее је проти нама витким копљнма и тешгаш буздованима, брнтким сабљама и мачевима сама турска вој-«ка. у истпну ciolna, многобројна. најбоља Муратова војска.: f ,.Коњ до коња, јунак до јунака, Бојна копља као чарна ropa. Све барјаци као и обдаци. А чадори као и снјеговн. Да из неба плаха киша падне Нигђе не би на земљицу пала, Већ нД добре коње п јунаке". А на другом Косову? Прах и олово_. тешки топовп. аагушљивв: плинови, огњена ждреда, смртоносне справе. којгога се ни броја не зна. Дим као дебела магла н црна тмина, грмљавина н трешња као да се небеса оре. кшпа огња, олова. гвожђа. сумпора... Ужас н па-као ! Правц судњи дан ! Нападоше нас до тада невиђешш и нечувешш убојитим оружјем! Наладошс нас на копну и на мору, из зрака, испод земље и испод воде ! Нападоше нас и Турци и Маџарц. н Швабе и Аустријанци 1 На-ладоше нас — л>ута рано ! — н браћа небраћа Бугари ... Нека mr Бог тешки гријех опрости ! На Косову 1389. године погинула је у један дан само једна. војска, Лазарова војска, и то на својој рођеној груди. На непрегледном Косову 19i2.—19]3.. и ако je кроз те дуге го-Дине мад не непрестанце гинула — никада ерпска војска шје хаме- том потучеиа. Било joj je суђено. да се, задахцуга на предајама ста-рих гробова, попне вд аДбанску Годготу, и еа ове да раствори не-прегЛедан нпз гробова по чнтавом свијету, па да пз једних и другпх искрсне наш слобода. тодико вијекова жељкована. Стога је гробље другог Косова неограничено, те су кости срп-ских мученика раснјане и по копну и по мору, и по отоцима н по ријекама и по дадекој туђшш. Кости свете, костд лшле, ма гдје бдле, будлте вдјеком заштдтдлм аманетом роду своме ! Драга opalio ! Не би ми бцо достатад цио д;ш. када бпх хтео и само детдмдце повући све тужде одраделде прнсподобе дзмеђу Првог и Другог Коеова; — када бих хтео лредочлтд Вам тек једну страницу ово најкрвавије аВД н најславније периоде ерпске ловдјестд. То ће моћл једва учцклти какав богодани roiuij илц напго увјек дјевичанске гусле. —■ АДч прдје него закључим ово туждо алд врло лодосло доглавље, не могу а да још једно не споменем. Иа пољанама Другог Косова српскл јунацд нису увпјек билп осамљени. У коЛцко је икако било могуке долазила су дм у помоћ браћа Србл, Хрвата и Словеццд из заробљених јужнлх земаља,- па чак и надш cmijecmi дсељенлцд из дачекдх Амердка, да заједндчком крвљу сазлдају темеље евојој новој слободној домовшш. А за ту свету сврху раддлд су д ош млогобројнл родољубд из подјармљеиих нашпх земаља, који cv на буљукс непрестанце десер-тдрадк на Кардатдма, на Сочп и на Пдјавп, цна осталлм фронтама. па u ohii којд су бнли избјегли у широки свијет да свом лароду траже ломоћд, и oini којд су чаидди по аустријсгаш ц мађарсгаш там-ннцама. 1сш херојскд издисадп на крвничгам вјешалдма. Hcic jo п свдм овЈша част и слава на лрви Вддовдал слободе и уједињења! Нек се n за ове nazfe видовданске свдјеће, нек im се дижу облаци тамјана љубавп n благодарноети док јс нашег рода л кољена ! Слава им! Слава! • Алд прва н највећа слава нек је Ваиа, зиатш и дезналд јулацн, знанц и дездадд мучеддцд, Првог и Другог Косова ! Вјековнта Вам слава зор-внтези Кумалова. Бакарног Гувна, Бдтоља, Брегалннце. Цера. Мачкова Камена. Руднпка, Кајмакча-лана. Добропоља, Сокола. Ветренлка, Волееа и небројених другпх јуначких мегдана! Вјековдта слава и Ваиа витези и мученцци, који у арбадашшш урвцнама, д у морекдм дубднама. и у дадекој туђддд дађосте своју ■смрт, да обдардте жлвото.м д сдободом своју шгасу домовдну д своја камшја покољеи,а. Прокшште за час. о јунацл. свој сдаткл сан блажеде вјечности. да чујете како Вас харно споЈотњемо^ да впдпте како Вас усред срца Hocmio на првом Влдовдану слободс л како Вас никада заборавдти нећемо ! Слава Вам дишт влтезовл п зор-јунацд ! Слава Вам мученици и херојн, потомцл Мплоша и Марка ! Слава Вам ! А ми, драга браћо, опрапггајућ се сада са светдм сјенама лашлх Шпарталаца заверлмо лм се, да ћемо увпјек само прлјегорно служити мајцл домовлнИ; увјеренл да само лз велдких лрлјегора, из великих жртава нцчу и ведпка дјела. Нок се света родољубна ватра ллкад не угасл у велебпом храму наше оедобођене отаџблпе! Чувајмо ју свл коллко нас je,, младл л стари, мушко л женско, Сргкке, хрватске л словенске мајке и дјевојке, чувајте нам оеобито Вл ту свету родољубну ватру ! Чувајте ју л.убоморлошћу јако заљу-бљених срдаца— будите нам до влјека наше Вестаљке ! У кандила оних многобројнлх плететнлх жртвенлка. разасутлх по свим предједлма, наппш од Високпх Дечана до Раванице, од Гра-чанлце до далматинско-косовске Лазарлне — пређи су налш кроз вјекове са побожном впдовданском моллтвом прислпалл новог уљд, Да распале ватру у све крајеве где наш ларод жлви. Та ватра данас горц свјетла л спЛна и пламти под руком православног л католлчког свештенлка. Она јс зажегЛасвлма нама ватрлг жпвота. Из ње ho вас-крснутп слобода u за сваког сина лашег троименог народа — и за онога којег туђинац јоштлачл— и растопитл ћр му све ланце ропства. Драга браћо ! Ма коллко бпло лаше весеље што можемо данас за први пут прославлтл Влдовдан у добрим днјелом ослобођеној и уједнњеној нашој домовини, до које дођосмо кроз потоке крви л суза -— нпак лаше весеље није још потлуно, лије са свим ведро. Сјена тсш-ке забринутости хоће да га потамни. Мц смо јако забринути за нашу браћу изложену мал не на свлм државшш перлфериј ама, јер ола нехарна господз у Парпзу, која кроје свлјету судбнну, држе ју још од нас одијељену, паззре на н>е-зиној кожи л прлјсте јој одурнпм туђинекпм јармом. Дапаче, у некпм погранлчнлм крајевлма лаше домовине, на велЦку срамоту Антанте, Италлја од преко лол годлне правп такве звјсрске зулуме, какве наш народ не памтд него од турских доба. У друпш нашим крајевнма дакомни сусједл хоће да посегну за онпм, што није њихово, л да нам отму саставне дпј&дове лаше земл>е. Хоћемо лл мл допуетдтд, да се сијече живо несо од нашег тдјела? Хоћемо лл допустлтл, да лаша крв л даље робује, да лезванл туђинац газл и лзругава лаш језлк л све наше народне евстпње ? Зар Европа не цлјени да су достатпе наше огромпе жртве за на-родпу слободу и јодлнство ? Зар хоће да нас прлсллл да всјујемо u ла 'грећем Косову ? — Не дао Бог ! Алл нек Европа знаде. нек знаду оллгархи у Паризу. да мл ле-ћемо, да мн не можемо л не сшцемо нлкад и нлпопгго допустлтл да ни педал. наше лемл.е, пл капл>а лаше крвл упадне у логане туђинске руке Hit у Бачату, mi у Корушкој, нц у Горцчкој, hii у Истрц, Ш1 Ј Дахмацијн, Ш1 бшсо гдје. Мц туђега не ћеио atu нц свога не дамо, за жцве очп у гДавп. Мц знамо; која је у сваком схучају наша дужност. Шше Вцдов-дччске свцјеће цдамте п мн их нећемо никада угаснти. Ннкада! Оне he нас сјећатц не саио на дужну бдагодарност према нашнм косов-ским јуиацима него ц на свету дужност да будемо увцјек спремни брачити IX испуњавати косовскц завјет до краја; до задње капље крвн! , Драга браћо! Срећшм сдучајем прцсуствују данашњем Вндов-дачском Сдављу у родољубивом Новом Саду н одасданици Сокодскнх Друшгава цз свих напшх земавд. Сврха је њцховом састаику. да се стопе у чврсту фадангу, да скдопе везе н са, остаДкм сдавенскнм со-коД.овцмаи да у чаеу нужде, код куће уједнњенц у СокоДском Савезу Срба, Хрвата и Сдовенаца, ставе домовцни на расподожење своје снажке мишице. То је добар омен ! Нека буде у сто добрнх часа! Та одавна су нам напш СокоДц nujоццри сдободе и народне просвјете. Бд њиховим заставама оии задуду не написаше свето демократско начедо веДцке француске реводуцпје: Једнакост, братство, сдобода! Леттв, Детите, сивп сокодовц, у све сдавенске крајеве ! Обдетцте сретно и здатнп Праг п Краков ii Лавов и Пегроград. И проповједајте и.м снажно, прпповједајте им увјерљпво ново сДа-венско евачђеље ! Врнјеме је. да сви Сдавени увиде., да је само у њпховом братству, у њцховој слозд њцхов препород и снас, њихова сида. Од те крамарске Европе Сдавени и тако не ће шпгада ништа добро дочекати него новцх понижењг^ новнх израбљцвања., новнх разочараља. Пренорођеио сдожно свдвенство са Русијом на челу — са но-вом Руснјом прекаљеном у крвц п ужасу— мора се за увпјек отрести европејскога наметања,, те самосгадно поступати заузевшц ц у по-Литичким и у економсшш питањтша онај виеокц и неодвцснц подожај, на којиима ацсодугно право. У ово веднк« препородно доба, нека буде натпе гесдо: „Сдавенство Сдавенству !” драга браћо! Допустите Ш1, да овом спасоиосно.м мишљу закључци ово mojo раздагање д да, Вас замодим да ту мцсао гајите и ширите као успо-мену и завјет нашег првог Вндовдана сдободе п народног уједпњења. Да жцве нова.. слободна u уједшБена држ^ва Срба. Хрвата n Сдо-векаца у препорођеном сдавенству! Сдава Kocobckilm јунацпма! GtaBa јунатџша гр.миу и тресну цз хиљаду груди^ сдава Влдов-дачу ! И док се још гдасовц хоре, приступа прво војвода ЗГишић све-чапом коздву. Кло када Дак ветар на двегној Ливади духне па се помеша шаренидо цвећа it трава у једну тканццу депоте и чара, тако се у један мах измешагае coko.hi. сокоднце, војннцп п офнцири. Па oiflt it јесу једно, па т^ко н треба да буде. нека се еастају, нека се упо* знају. нека се спдету н свежу у једчу основу снаге, Лецоте и здравља ! Адц за иа^о ! Писау оштра труба соколска ! Одједном се понова раз-деди сво. СокоДп н сокодцце со поврсташе v једну чету. II оштрим, мдадчи и xirrproi кроком пођошо свечачо у шшоход крај војводиног nr vropa! Веседа cv сва Лица. војници стоје у групама и посматраЈг соколску чету, офпцчрн их поздрављају садугирап>ем/ господа cicii-дају шеш tpc. раздра^ано и задшољно ужчва'ве обузима све ирп дивноме завршзтку вчдозданскога помена. Развч се тробојница u тросну музика п песма! Ту у некадањој ка^арнп npoiiale царевине ход',]у, весеДе ce и чике парадУ југословенска деца. непризната. не-позната, гољена. мучена и убијача до пре маЛо времена, и сада по-бед чччка. ослобођена. уЈедцњена, васкрсена! Нова је и Лепша по-стада одједчом ова царска касарна од icauo се у њеном дворипггу за-грлпше, побратцше ц сједшпше војска п соколп ! И под тим сретннм знамељем отпочео је Вндовдач и први дач соколског сабора. . . Ма-ппрајући у реду y.s пратњу музике н песме враћа се сокодска чета 113 касарпе у варош. iipointo je осам сатд а за девет је заказан по-четак прве свечане седччце сокоДског сабора. Седнпце се држе у хо-телу ,.Слободч", атоје усреднни варош i. Касарнаје придично далеко. У сокодској четц ша много саборских цзасданика и дедегата. Ваља пожурити да се на време стигне, да се дођо донде, докДе се до сада jom Htije дош to, да се вцдп очо што се д« сада ннје видело, и да ее чује оно, што се до сада нчје чудо! Иде чета соколска Лако, веседо и брзо. стићи ће на време до сдободе... СећатБе је главно, ко се неће соћатц првог сокодског сабора и ко ћо га заборавтггп, успомеиа је грапдчјозна и велика, ко о њему као о једчнствсно.ч дожчвљају сокодском није у срцу н у дуиш за-држло дубоке трагове осећања и маркантне контуре једче дпвне слике.. . . докДе траје југославенског Соколства постојаће и ирича о првом сокодском сабору, Легендарна, замапша, непролазна као бајка. Држчмо да у цедокупној историји, југославенског СокоЛства ччни првп соколски сабор, одржан о. г. на Вчдпвдач у НовомСаду, једаи највећи догађај коме равна нема ч није било ! Заиста је био сокодеки еабор, зачста се сакуппло на таЈ сабор до шест стотина соколских изасланпка, запста је тај сабор извршчо предложене му задаће, и зачста је на сабору југославенско Ооколство постало једно и пот-пуно уједчњеио ! И само близина доживљаја може можда да смета, па да се до праве оцене важчости свега тога ii дође ! Једпнство и ује-Дчн>е*ве цеЛокупног југозлавенског Сокодетва постадо је фактом. збиљом, реаДчош^гу! Д1огу на“ обузиматч зачста само ведре. свете и угодче рефлетечје при полтсли. да се на нрвом сокодском сабору дошдо дг> једчкетва и уједпњеша југосЛапенског СокоДства, апсаД\тно једчодушчо и једчо-Ласно _! И као 'почетан успех у борби једне идеје, једче огромие и нопе идеје, за onoj опстанак. и као залршетак из-1Т>адље темел>а. на коме -he нашл будућност да неимарском руком зпда тпрдч н елапнч град југогдапечеке кудтуре, једно н уЈедчњено југо- славенеко Соколство јосте чудно, сретно u управо неиојмљиво зби-ваше новога и заједничкога живота нашега! Тодпко смо тога биЛи жељни, тодико с.мо певади о томе, толико смо се трудиДи око тога, доживели добра и зда_, увек са очима уиртим томе једноме циљу, је-дпном, великом, моћном и славном циљу,... ,и сада је поетигнут, дбшди смо до мете, стади смо на нсторнјску скртшцу са које нећемо, не можемо и не смемо натраг, јер су пред нама отворенд иови и ши-роки видици, н пукли су лрод нама jaciui и прави путеви ! Ново je наше Сокодство, i;oho je и ту је,, остварено је, ново је. јер је једнои уједињено, ново је. јер је потлуно напге. јер је сада неизмерно сло-бодно, II јер је спојено за увек ! Све то је створно. дао; потврдио и запечатио ирви соколски еабор !.. . II замнсао самог еабора је ори-гинална, нова n јака! Сокодских сабора није у соколетву бидо еве до сада од када сокалство постоји. Бнло је саетанака, бидо је слетова, u бнло је скунштпна оргашмадија. али јавних соколских еабора, где целокупно соколство једног иарода преко својнх изаеланика уче-ствује, договара ее, закључује, радп. тога није било, п ово је нрви пут да је једно народно Соколство добнло своју самоуправу u еамо-одређеље ! И збиља је тешко рећи н одлучптл шта је еоколски прпјат-ioijе, снажнпје, здравнје, корисније и лепше, да ли сама замнсао со-колеких сабора у једном народу, дли последица овога првога са-бора !. . . Но ми емо блпзу, јако близу свему, и то управо смета пра-вилној оценн свега, па ће се сећање на еабор, памћење о њему, прича о њему, упечатак део, битн још дуго времена одлучнијп и јачи, него хладна процена свега. Али је већ еада једно одређено, једно сигурно, једно стално n пзнад сумње, а то је, да је овај соколски еабор бпо јаеним и несумњивим знаком животне снаге и активитета цедога ју-госдавенскога Соколства, па је н то доста, да буДемо сви задовољнн и мирни ! ... Прва свечана седница одређена је да буде на Впдовдан до подие у 9 еати. II већ далеко нре тога времена стизади су учеендци n гости пред хотед „Сдободу”, где ће се у велнкој дворанл да едржи сабор. Већина је изаеданнка у свечаиом еокол. оделу, и то пружа Депу сдику већ при удазу, где ее на тесдацима сабнјају н згушњавају гомиле, пзнад којих трепте сокод. нера и перјаннце и кроз које бљешти румендДо сокол. кошуља. Огромна је то дворашу по обднку као правоугаоннк, у иозадшш је лозорннца, лреко ње је завеса снуштсна n окићена зшшеленом, цвећем и заставама, а одмах иепред позор-нице је узвцшеЕњееа прибором за предеједнцштво n тајништво сабора ; доле су око руба дворане, доже, горе грдне галерпје, цела средпна правоЈтаонпка заузета је са преко шест стотина седишта за иза-еданнке сокоДске. Дворана се иодако пунп, тодико много сокола удазе уиутра, и нпак дворана — бар доле — mije препуна. Пред-седничко меето заузела је прдвремена управа СокоД. Савеза Срба, Хрвата д Сдовенада. еа бр. ђуром Паунковдћемначеду. Hepiopiui бр. Душан Богуновић љегова је н сада десна рука. Пребројавају ce^ji прегледају веродајннце и дегитимацпје пзасданлка сдсодеких. Њихов је број одавно премашио пет стотина. Сви су ту, све су по-крајине заступане, сва идемена, све организације. Најмање су за-ступанн Срби и сокодн српскн ! Зашто? Члаиови Сокод. Савеза из Сроије саме, већином су још у војсци, и можда су на странама и пдаЈо-ж^јима у ошш нгцшш покрајинама, одакле је на сабор дошло пе-Десет пута влше сокодских изасданика, него аз саме Србије, — друго у Србији нема саобраћаја, ваљаДо би путовати недеље дасена сабор Дође..., ето зато је српско Сокодотво лоше ц ретко заступљено. Бачка и Банат су заСоколство покрајине нове., те њиве нису још соколски заоране, па је ирема томе и из тих српских покрајшт врло мадо нзасланика. СрпскоСоколство заступају у главном старе три >купе: фрушкогорска, крајишка и босанско-хердеговачка; са нешто мало изасланнка са Приморја. Да је српско Соколство заступано, како би у мирним првдикама могло бити заступано, да јесрпскоСо-кодство свугде тамо, где још дивно и пвдроко основано бити може, бројао би овај сокодски сабор бдизу хиљаду изасДаника ! Но то спо-мцц>емо тек онако, да се зна, јср се на мирне приЛике са сабором Hiije могло чекати, јер мисао јединства није хтеда да чека, и није требада да чека, ако је Сокодство у Југославији жпво, животно и животодавно!... ГаДерија је скоро сва пуна, а и од изасДаника сокодских мало ко да фали. Сабор је на окупу, на збору. То се брзо јавља оддичшш гостима сокодским. И неколико мпнута затим удазе господа наша, десно у првој свечаној дожи заузеше место војвода Мшнић ca ађутантом, дево г. г. тшиетри Љ. Давидовцћ и др. ,Ј. Круљл иза војводе додазе одлични Руси, где упадају у очи Бобрин-скн и Родцчев, а иза ложе краљев. владе лево додазд брат А. Кадина, чешко-сдовачки посланнк у Београду, у чешком сокоДском свеча-ном оделу, остаДе ложе запремају народни застушшци, представ-ннштво Новог Сада са градоначеднпком на челу, те остале звашше н гости. Прц уласку гостпју захорисе урнебесан пљесаку дворани и громогдасни узвцци „жнведи” и „здраво”, тако да се прозори тресу II под дрма и љуља. На председннчко место ступа бр. ђ. Паун-ковин. II први соколскн сабор почиње, збнва се, остварује се. .. Све тече лепо, одмерено, евечано, и коликогод су часови историјске озбиљности и важности, не може одушевљење да се убдажи, него продире, разбпја, проваДи и завитла целимсабором; као један оркан. Бр. ђ. Шунковић говори свој свечани говор, нотресен, узбуђен, блед, са напорио јакнм гласом, црта мисли, ређа слпке; зида украсни чецац сокоЛског еабора, и са тога места шаље муњевите цоздравв На све странел говорн искрено; убедљиво, састављено, везано, са ду-бокимтактом велцчине момеита. п у невероватној тишцни све се чује^ све се види, све је јасно, без пједнога трага таме и хаоса ! И како је Moryi1o; n адко бп бидо могуће да бр.ђ. Пауиковцћ другачије говорц, К;Ц је он увек такав, добар, јасаи,. чист, топао, отвореи, одушевљен, Ведар као овај целн лепи дан? ! Свн говорницн упадају v очи, n по roBopiDta. и као Дччостц. Чудач je то случај ! Сдучај ? Не, на сокол-ском сабору je тако мораДо бити. тај чае. то расподожсње, то оче-кнвак»е, све то заједно деДовачо је као невид.-Бив и сцДан закон зби-рања n грађења. Сем op. I). Пдунковцћа говориДо је четверо људи: вој-вода Мнппћ. јшн. Љуба Давидовић, посдачпк А. Ка1ина ii г. Р<>-дччев, потпредсједчпк руеке д\'.ме. п говорц.ццеу истдм редом како су овдо наведенн. Ето то је тај сдучај и тај за1?он, батп њих четворо ! Војвода Мцпшћ, јунак нага. гвоздена прпродак веДики човек. можда највећи пгго га данар имамо. непобедпвп вођа, несдомљив дух, би-стро око. будач. опрезан, спре.мап. као правп соко, он је првп ту мвђу нама. водц нас, радује се нама. д-ije нам руку, доноси нам крат>евеку поруку. штитп нас u обезбеђује спгурношку, п ко моисе боље ii јаче да нас затитцтп него on ! Г. мишгетар Љуба Давпдовнћ. пре пзасдачик еада гдава взаде напгс, иаш старк прпјатељ и наш добротвор. натл отац. цмап је једпнца ciraa и прогугао му га рат. садсмо cbii његова деца. он водцомдадтшу п њај даје све, нашем мда-дом СокоДству даје од^ччно место у цедокупкој просветн нашој, говори про?то. дчвно. бистро. као да се разговара. u када рапшри ргке in rp’i ux зато, да цеto Сокодство загрДп ! ’ JjKklHiia. M'trtrt брат uarn. стари сокодац. еада посданик једне нај-Л(:ЛШ' сдавенске државе код нас, дппдо.чата у соколском одеду. за-стутшик чешкога Оокодства п народа. маДп мршавко. аДн ватра жива, једшш Чех међу свима нама n тако ваљан, вредап, знаменпт и славан, и међу Чесгоха ti међу нама. почцње говорити четки, завршује српски и тврдп. да везе ЈугосДавена и Чеха не могу и не агеду 6imi само со-коДске. него преко и изнад тога тт.са тиме заједно та два народа треба да у срцу Европе загрљени, спојени л свезаип проузму веДику удогу насдедишса царевпна. спојени без посреднпиа ! II најпосДе г. Родичев, Рус. прави човок п прави Рус. вцсок, бледа ti мкелена Дица. у црчом, похабаном, отрцаном одеду. стаје на говорнпцу и пружа руку без манџета. u ro.ty, суву. мртпаву руку. и ua љој се u на дрхтавим прстнма као n на цедој појавп. впдп беда. патша. страдање. мука. страпша, истишгга ii сиДна беда. сиромапггво. гдад и бодовц, рушење ii про-паст, од чега данас цеда мајка Русија бодује, трза се и пше, ади се и отпма. подчже, пе предаје. него оборена на земљу још ее брани. још се бори. n поново усправ ва напрвжукп сву снагу да у iimc цедог човечанства спасе ведика знамења кудтуре. напретка и cpehe, г. Ро-дпчев говори руски, и разумева се Mato, по гдекоје речн, аДи ie ти-imma сидна и из његова гласа чује се звоњава свпх страхота, што пх једно људско п епрото срце можо једпцо да доживн и да прежнви. птексањеговтг говором добнја цедп сокодски сабор сдавенску веди-чину n трагику !... Чрва свечана седгшца сокодеког сабора бвда је једиом једпн-ственом u улвцшрном ц свсчачом м мнфестацијом нечега спдно доброга n сндно депога у југоедавепству. што у даиашље време п код овакнх гетшотх притшка има п неописачу важипет. па поново морам pehii, са.м° ззт ће та бдизина сметат.. правидној оцени ади he доћи време, када ће се из мирне и сретне долпне, којом ће ЈугосДавенство оезорижно и ра-Досно ходити еДоооди u cpekii. видети у давинп један огромаи. ведик п crotau споменцк п оедом на одораии и граници те додине. н тај ће споменик n оедем, тај шанац. hociitii бесмртно име југосДавенског СокОДства! Збцо се првп сокоДски сабор. то је лшого. али се збцвао светао, узвишен. ваадн и Деп. и ннје Видовдаи постнђен! Након прочцташа стигдих поздрава, те декдарација о начедном одношају Државе n СокоДства. одпослати су поздрави нашем краљу и престодо-наследшшу, и сабор је одгођен до 30. Јуна, докде ће соколски од-борц да посвршавају све своје посДове. У подне тога дана биДи су сви i'ocTii n све соколске репрезентације на ручку кога су дади српска трговачка омдаддна и српски трговци у НовомСаду. По подне су се одбори састади н конетцтуисаДи. А око Ц5 сатн почела је јавна веџбз сокодска на маџарском веџбадцштуу НовомСаду. А у вечер је бида свечаиа престава у срп. народ. порозишту u свечани концерат музике Кравсве гарде цз Београда, под управом г. Бштчкога. У позоришту је певаио, деклаиоваио ii престав.вено све- нз југославенског репер-тоара, а на концерту јс уметнпчки нзведои чисто сдавенскц програм-У вече у 10 сати дао је НовнСад у почаст сокода раут, kojii jo госиодски удешен био у свечаиој магастратској дворани. А након коццерта се у хотеду „Сдобода” развпда ашошраиа сокодска пгранка. Сво то потаико описати дугбтрајио је и.тешко, у кратко се може рећи, да је све текдо прела расцореду и према очекивању, да је оду-Шевљење заСокодство додазндо кадкада до екстаза, да је основни тон свега тога увек био тшозантан, свечаи и Доп ! Ваља истаћи да је иа свечаиом ручку, крај остаДдх дивнпх говора; врдо Леио и ВрЛО важио и врдо озбиљцо говорпо о Соколству п народцом здрављу г. др. Урош Кру.b, тадагви мшистар здравља, исто тако вреднп су спомеиа, разуме се крај миогобројних остаДих. говорн г. Јована Жцвојновића, градоначедиика НовогСада, иуправо домаћина цеЛога СокоДства,, које је улравцо на сокоде ц сокоДске госте,н који су oioii од великог утиска на раугу. Но нпје Сокодство еамо уДедлм и свечашш.го-Bopmia, манифестацијама п преставама., пого је СокоДство највећим Дедом у сокоДској веџби. Залста је немогуће замнслити ii једал сокал-скц сабор, а без сокоЛске веџбе ! Какво бл то турско СокоДствв бидо ? ! Ha je n овај првн сабор наш закићен најдепшом оддиком n }гкрашен најЛоншо.м значком: веДцком јавио.ч веџбом што јс тог дана но подце одрнсана. Част н сдава веџбачима, што су веџбаДи, част и слава со-кодицама^ пгго су веџбаДе, ii тако подигли biicoko штит сокоЛске abi-сди ! Како је то дцвно н Лецо биДо ! Boh оно огромно веџбаДишто крај новосадског куцатиДа, у,зедеии4у; крај листаве шуме Липа; пгго со раскошцо расцветаДе, са огромном трибнном за госте од окобОО Места. са џначе до 2000 седишта унаокодо, ошЉено богато и укусно, Дод ведрим ii пДавил небо.ч, као да је долазило нз неке друге земље, где су бољи n Дешдц л>уди. и где су бољи ii Лепши обнчаји. где је то- rtiiKO много младости, снаге. лепоте, здрадзља. радоетл ! Колико је лепо веџбаДиште прс веџбе на веџби је још сто пута лепше, када ј0 унаокодо стадо и поседало десетина хиљада посетилаца, женских и мушкпх, старих и младнх, све нашег рођеног, чистог, паметног и трезног света, српског и славенеког ! И када се по веџбалкшту раз-мплише, рапггркаше н распрпшше веџбачн н соколице, као шарено цвеће по зеленој Ливади, сви једпаки, сви зглади, сви здравн, наши Ш1.П1 и драги, nama деца, наша браћа и иаше ссстре ! Бећ сам долазак Соколства на веџбалиште био је лмпозантаи, невиђен још и нечувен у OBinvi крајевима, скоро су сви сокпдн. и веџбачи и невеџбачн, дошДН иешпце, заједно, у једној великој чети, уз пратњу музике н под својиМ заставама, напоље, н уз сокоДску чету купшш се пратиоцп и гледаоци, па јс поворка расла као река, и цели НовиСадјебио сведоком овог трнумфадног похода соколског на веџбачко поље, на поље частн и славе ! Веџбе су почеле прецнзно у одређено време и програм је обав-љен уредио, брзо и тачно. А програм је био разнодик, облЛат н бо-га.т. А најлепшс је да су на веџбама веџбаДп помешанн ц сједињени ерпски, хрватскп н словеначки соколи и соколјвце, сада први пут, први пут па тако едожно, складно и лепо ! Из ведиког програма јавне веџбе морамо истаћи двоје : веџбе на справама, што их веџбаше Словенци, стари мајстори од тога заната, па веџбо Словенки, Хрва-тнца и Српкиљазаједно, — то обоје заслужује да буде похвал,ено озбиљно и без замерке, л збиља и тиме се цело јутосЛавенско СокоЛство може поносити ! Међу гЛедаоцима били су наши регрути, они су v затвореном строју такођер измартлрали на веџбаллште и заузели у Једној примамљивој слици леву страну веџбаЛпшта! И зато јго-жемо поново са радошћу и са охолошћу устврдитн, да је на овом соко.Цском пољу бпло сакупљено, зблнжено, збратлмљепо и уједп-њено све нај боље што у нашем народу имамо, и соколи и војска; —• тако да је мене један маЛптан плтао: па јесу ли и соколи војска, и да ли ће сада и регрути да се скину па да воџпају, л по чему се сви ош! разлпкују? .. . Лраво је плтао и ја сам радостан и раздраган подигао малога да све још бол>е вндп; да све то запамтп. и казао сам му, пољубивши п\, да нема раздлке влпге, свл смо један, свл, cbii ! — Након свршене веџбе, око 7 сати у вече, и публика и војска, и сокоЛ!1; пођоше поново у импровшшраној свечаиој поворки, на броју преко десет хиљада^ кроз Новн Сад све до среднне града одакле се све уз бурне манифестације за Југоелавенство полако разпшло. А пред магастратом се лепршала као огроман лептир. само једна сокоД-ска застава, ц то је све, што је Србин добровољац и војннк југоелавен-ске Легије донео из Амертше преко солунског фронта до свога села Долова. Нред том се заставом иоклонило југославенско Соколство на завршетку Вндовдана. А тај се добровољац ii соколац зове ђор!)е Грујић. Г. г p а -д с' к и h a ч e o h И k изговорио je o в e поздраве r o c т n m a : Здравица г. Војводи Мишићу, rr. Министрима. Витешки Војводо ! Господо представници Високе Владе ц Све-еловенског Сокодства ! Господо, госпође и госпођице, часннци, гра-ђани n грађанке ! Када гледамо пред собом и у духу елавом и засдугама овенчане Ликове наших Врховних Запгшгника u Високих гостију, обузима нае зкеља смирених монаха из манастира Зографа : да и №i овековечимо усликама те миде нам Ликове н само скромно потпшпемо на углу њн-хових одора —• смирени мних безимени. Па ипак тнме не би изразили праву и живу жељу народа нашега, јер њему нису данас лотребнн само идеаДи; којима се треба прибли-жа,ватл У тежњи сЛедовања њима, него су му још потребније данас умне it окушане вође на творачки рад, који треба да зида на руше-винама. Зато, уиме овога сретнога града, што сокодове грли усвомо крилу, еоколски здравим: ЗДраво ! Здравствујће ! Наздар ! Здраво ii живп нам били до крајњих граница вока људског и ДовршнЛи веЛико дело препорођаја, уједињења ii величине Краљев-ства Срба. Хрвата и Словенаца! Да живи Његово Ведичанство Краљ наш Пстар, Врховш! за-пгштник витештва и СокоЛства нашог ! Да живи соко син му и насЛедник преетола,. Његово Височанство Кратвевић Александар. Регент краљевства, Срба, Хрвата п Слове-Наца, преходшш војске своје краљевске на освећење Косова, пока-јаље Сдивјшц«! n осЛобођеље свега Српства, Хрватства н еловеначког братског нам рода ! Живео Витешки Војвода Жпвојин Мнишћ. мудри уцрављач дичне војске српске н југословенских добровољаца ка победи u осЛобођењу! Да жнве представшар! Краљевске Владо ! Нека просвете, исцеде, узаконс n саграде Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца п приведу ■брод нам државни у присташппте спасења! г*УСИМА И РУСИЈИ. Витсинш Војводо ! Господо, госнође и госпођице ! Бол од мањог удара угрне, кад се појави цов,, ввћд од всћсг удара. Радоет и најмн-ЛиЈему своме губи се пред замахом већега таласа иове радости. Враћн радујвмо данас осећај ући се снажкијима, кад су браћа уз нас, ног рада око једче стотиче скоро најбошх сокоЛ-екчх вудч у Југозчаччји ! Невчд бив за ouo пубдчке оставчо je ду-бока тра^а v кретач>у цедога југозиазензкогаОокодства. упознавши бфгке све поједччцо сакуп вене и? свчх крајева чаше отаџбино. до-ведовпп у теени контакт радечике еокоДске и раденчке државне. н створпвшч за дачаз реа^ку основу свему оиоме. од чега ће југос.1а-ввнск» CosotCTBO да vkib i. Слаза u ча~т свчма тпма работкнцима без нарраде ц oei пдате шго поведећч љубавЂу и нде^Дчшои. не жа-.дч пе веДчка. напора it жртве. шжорчше се вотиком гдасу соводском који je зачоведао it звао. и дођоше вођнн. спремнн. прнправнн и гоговц на рад it на договоре ! II беше одчста добра задасао новосаД' ског сокода да тога дача у подче сакушг на заједчччкч ручак све чЛачове одбора. да их почаети н да чх поздравч. истина скромно и обпчно. аДч чскрено и топдо. Кроз цсДч дач нотрајао је рад одбора. и у вече тога дача у 9 сати одржана је заједничка конференца свих одбора у магастрату НовогОада. На тој кочфереицч су судедова^и cbii одбори застулани са по трч чзасдакика. н након међуеобног обавепггења. ii објашнења питања. пгго су заједиичка, дотло се до заједничких закључака, па су пред.дагачч и одређени извештаји. што ее сугра ча саборској седнпцч имају прочитати. Истог дача У вече бчда је у позорииггу за све соколе и њихове госте друга свечана престава. а музнка краљ. гарде давача јс друга концерт. — Тога дана су обављена jom два ведтка и важн;1 сокодска посда, и то нздет у Суботнцу међу браћу Буњевце, па издет у Петроварадин, на гро-бове аустрпјскнх жртава. POMEN PAL1M JUNACIMA NA PETROVARADINSKOM GROBLJU. Oko dvije stotine Sokola, većinom nevežbača, pošlo je u ne-delju u 9 sati iz Novog Sada u Petrovaradin. Pred magistratom dočekalo je Sokole gradjanstvo u lepom broju sa školskom decom, pozdravljajuči ih oduševljeno. Sa prozora općinske 'k uče pozdravio je Sokole lepim rečima gradonačelnik g-. Ivo Nežič. Posle pozdrava i otpozdrava brata vodje iz 'Križevaca otpevala su školska deca pod vodstvom učitelja Stefanoviča naše sve tri himne, a onda je pošla velika povorka Sokola i gradjana da razgledaju bedeme tvrdjave i da se nadive prekrasnom izgledu na Novi ‘Sad, ravntf Bačku, na Dunav i šumovitu Frušku g'oru. Oko IOV2 sati stigosmo na groblje, gde več mase sveta, medju njim i pitomci vojne škole ’kameničke sa nastavniclma, čekaše na Sokole. Zapuštene grobove srpskih mučenika uredile su i cvečem okitile vredne ruke petrovaradinskih devojaka i g°~ spodja. Oko grobova Sokoli napravile špalir, u nepreglednoj masi sveta nasta grobna tišina, a katiheta kameniSke vojne škole, kato-lički svečenik, g. Bruno Lovrič otpoče pomen žrtvama i palim jtmacima po katoličkom crkvenom obredu. Prvi grob po redu gde je pokopano šest žrtava iz Beške, medju injima i sfikarica Danica Jovanovičeva, okružen je rodbinom poginulih. Poredaše se oko groba položivši na nj 'kolača i vina. Plač i ridanje rodbine, a naročita grčeviti plač, očajno 'zapomaganje i bugarenje starice majke jednome od najbolj ih i najoduševljenijih sokolaša iz 1909. godine, za svojim sinom jedincem Milanom (Varičakom), veterinarom, paralo je srca prisutnih, nije bilo oka, koje nije zasuzilo. Svršivši pomen progovori g. Lovrič svojim sonornim glasom 1 pesničkim poletom: Bračo [ Carstvo smrti, gde se sada nalazimo, pretvorilo mi se je u raj slave. Crna zemlja, koja pokriva blažene ostanke naših mučenika, ne može da zastre zrake slave, što ih zaokružuju! Čemu žalost, kada u ovih heroja krvi primječujem triurni vjere, hrabrosti, narodne časti i slobode. Prohtjelo se silniku, tom nezasitnom Molohu, da ispije i po sljednju kap bratske srpske krvi, da onda dični Hrvat i kršni Slovenec umru od anemije. Skovana je najsramotnija urota, što ju je kulturna povjest čovječanstva mogla zabilježiti: izbrisati sa lica zemlje pošten i slavan narod troga imena. Kada su velike stvari u pogibelji, onda se i rasplamte velike duše kada treba. Naši su mučenici znali da u tako doba nije dostatno živjeti, več da treba i umrijeti. Smrt je, bračo, vrhovni otpor onih duša, koje ne če da znaju što je nepravda, a iz ovog' otpora niče ljubav, bratstvo, sloboda. Stupiše hladnokrvno pred svoje krvoloke. Trepti, tresi se, tirjanine! Olovo smrti če upokojiti njihovo fijelo, ali če u isto vrijeme satrti, uništiti dušu tvoju; tebi smrti, koja ostaje smrt, a njima smrt Golgote, koja se pretvara u život slave i slobode I Trepti tirjanine! Pred sobom imaš zatočnike, koji s>u navikl; da za velike stvari i Tcrv svoju na oltaru slobode žrtvuju I Tresi se, pred Tobom su djeca Vida! Blijedi od straha, jer to su potomci onih, o ikojima se — čuj, pa se pokloni — ovako pjeva: »Stani, Boško, knez mi je Darova te brata!« Ali Boško Jugovič Pre bi mrtav pao Neg iz ruku zastavu Ma bud kome dao. »Ne ču sestro, Boga mi!« Grmnu i obode Pa ka zvijezda niz nebo Na Kosovo ode. Sokolski Olasnik. 25 Oh, blažene krvi naše braće! U tebi je moć i sila, koja obnavlja, pomladjuje, stvara. U danima našega poniženja, patnje i nevolje, ti si nam bila jedina utjeha, stalna nada, nepokolebiva vjera u naše oslobodjenje. Kao rujna zora bila si porumenila horizont narodnog neba navješćujući nam sunce slobode! O, sveta krvi naše braće! Slušali smo tvoj gromoviti, strašni glas, kojim si samosilnicima doviknula: Narod, kojega djeca umirati znaju, ne će nikada drugome robovati! Mučenici naši, rojite se, rojite se več u triumfu naše slave, naše slobode, našeg potpunog ujedinjenja! Vaše svijetle duše dive se prizoru, štono se danas razvija okolo Vaših svetih grobova. Brača Sokolovi, ovi najizrazitiji pretstavnici naših sada ostvarenih ideala pohrliše amo da se u bratskom zagrljaju poklone sjeni Vašo j koji ste život svoj žrtvovali za našu slobodu, da na grobovimu Vašim posvjedoče cijelom svijetu, da je Srbin, Hrvat i Slovenac jedan narod. Oni, kojima je bilo do propasti našega naroda neprestano su dovikivali : Nijeste jedan narod jer imate tri imena! Nijesu jadnici znali, da ni djeca jednog oca nemaju istog imena. Ne poznaju se brača po imenu več po krvi i jeziku. Klicali su na sva usta: Nijeste jedno, jer vas vjera razdvaja. A nijesu znali, da se brača ne raspoznavaju po vjeri več po srcu, jer tko ljuba vi bratske nema, ta j uopče nikakove vjere nema. Krv naših mučenika, sveta, silna krv — je ulutkala onaj lažljivi glas, a vi ste, bračo Sokolovi, za to najbolji dokaz. Sokolovi! Djeco junačke Srbije, ponosne Hrvatske, kršne Slovenije! Pokleknite oko ovih svetih humaka, poklonite našim mučenicima u znak vječite blagodarnosti cviječe, štono raste na našim zajedničkim poljanama i ponavljajte zavjet: za neosporivu, svijetlu istinu, da je Srbin, Hrvat "1 Slovenac jedan jedinstveni narod, kost od kosti,- krv od krvi, srce od srca, — svaki če Sokol i posljednju kap krvi profiti u borbi protiv onih, kojima bi se prohtjelo, da ovu istinu potamne. U duhu zrijevam duhove svih velikana naše veličanstvene narodne epopeje: junake na sablji, mučenike, umjetnike, pjesnike, gledam i živuče ppkoljenje, razdragano od sunca slobode, na čelu mu velikan, mučenik, Njegovo Veličanstvo naš kralj Petar I., a uz njega sivi sokol Aleksander, — svi, svi se oni sada u duhu klanjaju skupa snama ovim grobovima i kliču: Plemenite žrtve, blažena, vječna vam uspomena i slava u narodu Г Paroh Čobič iz Beške odslužio je za tim pomen po pravo-slavnom obredu prelivši grobove vinom. — Na rastanku poslužiše rodjaci naših mučenika Sokole i gradjane vinom i kolačima sa groba. Pomenu je prisustvovao i veliki broj Novosadjana sa svojim načelnikom g. Jovanom Živojnovičem. Posle ove svečane manifestacije na gr obl ju, koja je učinila silan dojam pošlo se u petrovaradinski park kod škole, gdje je S'rad Petrovaradin svojim dragim gostima priredio zakusku. U gustom hladu a kod prostrtog stola zavladalo je brzo Uz svirku i pevanje veselo familijarno raspoloženje. Kad je u 'ime gradjanstva petrovaradinskog D. Markovič pozdravio goste kao pionire našeg narodnog preporoda, zaredalo 3e više oduševljenih govora, kojima se manifestovalo Sokolstvu i ^arodnom jedinstvu. Oko 3 sata rastali se Sokoli sa Petrovaradinom ispračeni gradjanima do novosadskog' pristaništa, gdje su uz burne °vacije zajedn'ički ispratili vojvodu Mišiča za Beograd. 1914—1919. ТРАНЏАМЕНТСКИМ ЖРТВАМ o помену на Видовдану. Знате л’ шта је страх ii трепет, са којег се крвца леди G’ којег човек преко ноћи и оетари и оседи? Залуд кажеш да си невин; на стратиште будеш вођен Зато. што ти пабо Србин. од Српкиње што си рођен. Кад силници с охолошћу заповеди страшне даше: „Не штедите старо, младо, све што није крви наше"! " Бајонета, сабља., пушка нек; обреда свако место ! За јуначко ово дело; нека чује и еам престо. Биће зато и признања, и крстова и мбдаља... Дакле; момци, само напред и радите како ваља То одсудне беседе су, што их зборе официри Распламсајућ' чете своје, ко у ватру кад ко иири. Руком трже војник сваки, бајонета свог се лати, А официр псовку викну и мача се свог дохвати. Онда свакк ко хијена, кад он.уши људске крвн, Без обзирце јури напред, да на послу буде први. Јао теби српски роде; твоја крв ће да се лије, Од страхоте и грозоте и сунце ће да се скрије, •lep куд дође црна чета, свуда пали и убија, Како их је год на бројуд свак' је крвник без судија' Где сте л.уди, има л' жшшх, да причате Ваше муке Кад у крви браће Ваше, опра неман своје руке, Од домова ваших белих кад гаришта црна етвори ? Има л’ кога, који може да без еуза о том збори ? Je ли у сну децу вашу ј ош и сада страва хвата ? Кад се сети мртве сеје, убијеног малог брата ? Знам да терет,, бол и патња и сад мори ваше жене, Кад се еете бестидника, горих људи од хијене. Грозни даии, страшне ноћи, што створшДе нова гробља, Напојише земљу крвљу невинога вашег робља. Јао, робље, тужно. робл.е, ти измучи страшне муке, Кад тамница тебе покри; а стегоше негве руке ! Некрив ти си кривац бно, јер доказа беше „важних" Записника пуних маште и сведока еамих лажних. ,,Осуђен си, мораш мрети” — многи чу те страшне зборе ,,Јер си — веле — издајица; на стратиште с тобом rope \” Знате л’ шта је страх и трепет, са којег се крвца леди, 0’ којег ховек преко ноћи и остари и оседи ? Запуд кажеш да си невин, на стратиште будеш вођен, Зато, што ти бабо Србин, од Српкиње што си рођен ! Ви сте мртви, дух ваш живи, слободе нам-дане влати. А душмане наше клете, свуд ко црна авет прати. Крволоци где су саца, зар још вреди за њих знати? Са презиром и проклетством свак' их мора спомињати ? Од ништице сад су мач.и, што сад да се њима суди? Кол’ко би пх живих било ? Ал да; ми смо други људи. За стопама њиним никад крочит’ неће наша нога, Осветиће себе и нас проливена крвда mhoi а Та тирани нису знали, да из крвн дух се диже; Народ јача, празду кроји и слободи води ближе, Сад на гробу патих жртви стоји иарод сложан, велик, Тиране је победио, а сам посто јак ко челик? Нека повест забележи ову тужну страшну згоду; Кад је Србин крвљу плаћо своја права и слободу. Слава овим гробовима, у аманет Српству дајмо, А да спомен очувамо, китити их похитајмо ! Славка Бајнћ, рођене Малин. СОНОЛИ У СУБОТИЦИ. Соколски дан у Суботнци. оставио је један дубок дојам код сви* нас Сокола, који смо тамо били и оданде понијели лијепе уепомене. Буњевци, та наша браћа на сјеверу широке отаџбине наше, .имали су у току очајно дугога робоваља ванредно тежак пожгжај У борби са маџарским шовинизмом. Без својих школа, без проевјетно-културшк организација, без јаче интелигенцвје, они су успјели да сачувају свој чвст народан језик и јаку свијест народну, поред свега терора. Они су га подносшш стрпљиво а н тешк о, та доброћудна и птрока браћа наша, али су вјеровалв, да ће доћи свнма вама, па и н>има дан Слободе. И дошао је. .. 29. јуна кренуло је из Новога Сада преко 600 Сокола и Соко-лнца, у већини вјеџбача, посебним возом за Суботвцу. Дуг, барјачићвма и зелеввлом окићен воз, јурио је бескрајвнм равницама Б»чке, која пливаше у мору жита усталасалог повут ЕЗДова. Црвене еоколске кошуље, које вровириваху са свих врозора н врата, давуху нашем влаку пссебан ватрен колорвт. Пројурисмо поред множине станвца, еела, већвх и мањих, док се коначно на хо-ризонту не указаше контуре звоника п кула Суботичких. У возу наста журба, свремање ; чуше се заповиједи вођа, свс то брзо, кратко; за час заштропоташе точкови по многш колосецима станице. На станици свечако раеположене. Војека с-а барјаком, етарвм и нзвешталвм. кога су бвли вјетрови са Саве в Дунава, са Лаба и Сит-нице, са сурих врлети Албакскв х, док не окуша снагу буре Јадран-ског и Егејског мора. Музвка удараше вародне хнмне, маса свијета 4 на перону радссно нас поздрављаше. Сиђосмо, постројвсмо се н кренусмо. Прошли сио исвод свечаног Цвијећем украшеног славолука на станици и унвђосмо пред станвцу. Ту нас заглушише весели усклицв, ва које узвратвшс ваше фан-фаре звучним аријама тапшх даворвја. Пролазили смо сред шпалира суботичке омладвне, дјеце, која Да сачвњавају снажне соколске чете, дјеце, која вас радосно поз-Дрављаху са својвм ситним гласоввма ;ii малвм барјачићима. Суботичани нас поздравл>аху с одушевљењем. Не oeijm, који за5л>ескује воглед и заглушује олух, ве, јер они не бвјаху вични, Да своје нацвјоналне осјећаје манифестују, они их морадоше крнти Дубоко у срцима својим. Али зато су њихове очи, очи онвх добро ћудних стараца в бака; оних чврстлх људи радосно посматрале паше редовс, из твх је очвју избијала радост, пгго могу да виде своју браћу сасвих страна пшроке домовине, браћу о којој су до тада само снивали. Пролазили смо у свечаној поворцв мвогвм улицама Суботице, праћени ескадроном коњице и множипом грађава. На многим мјестима бијаху подвгвути славолуци са воздравввм написима, око којвх бијаше скупљена већа или мања маеа; која нас поздрављаше. Стигосмо тако пред вијећнвцу градску. На балкону појави се начелник, који у одушевљеном говору приказа своју и сввх грађана радост над naiiniM доласком, који нма да положи у онвм крајеввма чврете темеље за здрав соколски рад. L Сиједи часни старјешша Хрв. Сок. Савеза Др. Лазар Цар мла-деначком је ватром узвратдо поздрав, истакнувши, да смо дошли сви тамо зато, да поведомо у своје соколеко коло, коло борбе и живота и нашу браћу Буњевце. Послије поздрава провео се раслоређај Сокола по гостопримни^ кућаМа. Тај проблсм, који је много дгуке стајао нашу браћу у НовоМ Саду, ријешен је овђе једноставно. Буњевцл зађоше у нашередове, ловедоше сваки по 5—6 Сокола и Соколлца и за час блјаше трг празан. Тако је омогућел непосредан л блпжл дотлцај Сокола п парода, који је овако у леносредлом лрлјатељском разговору могао стећи <*' новне појмове нашег соколскога рада, а уз то је пмао прплике да позна и влдл своју браћу са свих страла. 0 гостољубивости напшх Буњеваца може се говорлтл само у су-перлативу. Свака је кућа изллјела све своје најбоље, пггоима и у т°м натјецању, да своју браћу почасте пгго боље, види сепајјасније она братска љубав њихова. У 4 сата скупише се Соколл л Соколлце пред градском вијећнИ" цом и кренуше ла вјеџбаллпгге. Путем лретицаху лас силна кола која су јурила па вјеџбалипгге, а пјеппше крсталге маса свијета. Вјеџбалиште било је уређело на погометпом играллпггу. Двије страле запремлла је војска v великом броју, а са друте двије смјестнло се грађапство. Изведеле су само просте вјеџбе, јер лпје блло справа. Све су тачке изведеле прецлзло уз одушевљено одобравање, свакп паступ био јс ■бурло акламлран у чему се нарочитоистицаху војллцл,. махом рекрути- Након вјеџбе лођоомо ла станпцу л укрцасмо се у воз заПалић; купатило недалеко Суботице, гђе се лмало одржати лародпо весел>е- У прекраспом парку ла обали језера саграђело је купатлло У веллком стилу. Ту на тераси купалишног хотела блјаше прострта трлеза за 1000 гостију, гђе се пзмјешаше Соколи са грађанством. Накоп луксусног балкета блло је изречепо са свих страпа више го-вора. којл су одлсалл одушевљењем и љубављу за наш лародпи и соколски рад. У исто врлјеме развнла се ла све страле алимирада на-родна веселица, која би била потрајала до зоре; да лису о попоћв ■соколске трубље огласлле повратак. НастаЛо је дуготрајно опраштање и клицање. Глазбе л фалфаре се међусобно латјецаху . Сред свсга тога укрцасмо се у воз и кренусм0 раздрагали под најљепшим дојмовлма тога дала. За Суботицу и сав онај крај учлњено је много лалпм соколски# походом. Дата је пароду прплика, да се на живом прлмјеру упозна ■са соколсклм радом, ла коме се лађоше заједлички и Срби и Хрвати и Словенци, та нераздружива браћа, која своје давле идеале оства-рише на соколском сабору у Новом Саду. Темељ је Соколству положен, па сад треба у оном здравом нароД' лом крцју рад ластавлти. Ујутро стигосмо у Нови Сад након дуге вожње, да изврпв®10 .даљње соколске дужности. ’ Др. Б. М. Трећи дан сонолског сабора пспуњен је цсо са заједнич-ким радом на другој свечаној еаборској седнлци, која је почела у 9с. пре подне, потрајаЛа до подне, а после подне настављена око 3 сата и завршена- у вечер око пола 9 сати. Стварни резултатп ове седнице виде се напред у записнику као документу. Иначе је седннца бида потпуно посећена од свих соколских пзасданика, галерије cv биде пуне остаЛкх сокола и славелске публике новосадске, и рад је текао без устезања н без губљења времеиа, тако да су постављене задаће пспуњене, и на крају је лзабрана управа јединственог и за-једничког соколског савеза Срба, Хрвата и Сдовенаца. У току рада биДо је знакова замора и нервозностл, особито посЛе подне. но и маДо живље дебате и узбуне деДоваДе су само оживљавајуКп и освежавајућн, па се све препреке л сметње врло лако пребродиле. И осећај веЛиког задовољетва, да је овај сабор свршио потребно п историјски важно дело; постао је на крају опћим! Тај заједничкн осећај постао je и као природна поеледица остварене већ заједнице југосЛавенског СокоДства. јер су већ током и збивањем самога сабора пале и нестаДе, и изгубшСе се и оне маде разЛике и супротности, пло-менске, пгго их је разЈедлњено ј угосдавенско Сокодство донело у НовдСадсобом ! Па л у овомемоменту влдимо и учш1о ценити важ-ност соколских сабора. као орцшнадне и вредне установе југосла-венског СокоДства и за будућноет ! БдДо би необјектдвно, кадакрај опћега задовољетва међу сокоДским изаслСашцлма на завршетку сабора не би спо.ченуди и опћу и пеодоллву заједничку свест; о теш-ком и тврдом раду. којн сада након свнх депих договора и закљу-чака има да ее обавц. Јер тај тешкц и тврди рад, то је одлучно и то је гдавко, тај рад, који ће да траје, који ће да кошта енаге. који he да куша способностц, који ће да буде мерлдом живота југославенског СокоЛства! Па је зато кроз сву радост соколску провејаваДа на крају озбдљноет и брига. коју морају да имају људи, који стоје пред по-словима тешким. И чуло се, и кроз озбиљност и кроз сву брпгу, јсдно геедо, једно пме, један смисао: напред ! Напред све оно што у југо-сдавенском СоколствугоанасДовалформулапмадапружп крв имесо ! Напред све оно, што иза речи доноси јако и снажно дело ! Напред тај Деш, давш1 и велики југославенски жпвот, што без обзира на титуле хоће и треба да ствара догођаје светске ! Напред то што након часовдтог закључка има да дадетрајање и снагу !... И тога дана су гоетољубиви домаћпнд логостшГи цело Соколство једним обиЛним и заједничким обедом, где је дошдо до срдачног и братског расподожеља. Хвала Новосађашша, много им хвала што дадошс Домаћинска крова првоме ј угославенском соколском сабору !. .. За време сабора објавио је председгош, да сутра т. ј. 1-ог јулија вози вадлка и засебца Дађа све сокоде на излет у Београд. Та је вест изазвада буру с^ушевљења. А до излета је дошло овако: лри-ређивачи сокол. сабора имади су на уму; стварајући опћп дрограм, и излет у Београд; алп то је блдо скопчано са таковлм тешкоћама. да се од тога излета мораЛо да одустане ; када су сокели и соколицс чуЛи да од Београда нема ншпта, онда су скоро cbii казали : па зашто смо долазили у Нови Сад, тако рећп пред врата Београда. када Бео-град нећемо видити. .. , и многе соколице заплакаше; покушало се поново тражнти засебан брод за Београд, it успело је; тако је дошло до и&дета. И добро је то, да је југославенско Сокодство само и спонтано тежило да се поклони Београду, тој кули слободе и cpehe и саиосталности наше ! И НовиСад је у току ова дватридана постао сокодскш, при-мио је на себе знакове соколеке, узео соколски темпо, и дисао и живео соколски. Не рачунамо о то; да је Нови Сад окићен, свечан, да светкује, не, него је збиља Нови Сад постао спе-цифично сокодсшш, и по МН0ЖИШ1 сокоДа што су ту 6ијш, n по ин-TiLMiioj вези што се између сокола н до.чаћина развила, п по излозима где се впдоле сокодске слике, значкс и кн.цге, и по децп пгго одједном створнше и ионесошо безброј соколских капа. n по свој публпцн urro се у маеи закитлла саборском медаљом, и по радњама где се про-даваше сокодске ствари; једном речи, свуда где је тада живео Hobii Сад живио је сокодски, — част му п хвала и за то ! LZLET U BEOGRAD. Nameravani izlet u Beograd pred-vidjen u rasporedu bio je u zadnji čas otkazan. Razlog je ovaj: Bratsko sokolsko društvo »Dušan Silni« u Beogradu javilo je, da članovi društva nisu K Beogradu, te da se pojedini nalaze na vojnoj dužnosti a neki glavni u inozemstvu. Osim toga primiti braću u ono vreme onako kako zahteva bratska ljubav, koja je poznata kod Beogradjana, bila je nemoguča i zato su brada u zadnji čas javila da se odustane od dolaska. Kad se je ovaj zaključak javio braći, koja su došla u Novi Sad na sabor zahtevali su svi jednodušno, da biti u Novom Sadu i ne otići u Beograd, znači biti u Rimu i ne viditi pape, te su zahtevali, da hoče da vide taj gordi Beograd i N. V. Aleksandra i da se poklone besmrtnoj majci Srbiji. Kancelarija sabora javila je ovo u Beograd i za-tražila posebnu ladju. Unatpred je poslan br. Franta Hofman, da priredi sve, što je potrebno za dolazak sokolski gostiju. Mesto u jutro u 9 sati brat je stigao u večer i nije mogao da obavesti onu braču, koja su bila u Beogradu. Ministarstvo prosvete javilo je u Novi Sad, da odgodimo izlet za dvadeset i četiri sata. Kad je vest došla, mi smo več bili na po puta za Beograd. To je razlog, da onoga dočeka, koji bi bio, kad bi Beogradjani znali, da ćemo doči, nije bilo. Jutrom ranim oprostili se sokolski gosti s Novim Sadom i masom gradjanstva, koja je došla, da isprati svoje mile goste. Posebna ladja »Karadjordje« valjala se mirno svojom teži-nom po tihom Dunavu uz bregove Fruške gore. Dunav je bio tih i mi ran, osvetljen sunčanim zrakama, kao da je znao, da nakon vekova, što je prevažao ausrrijsku vojsku, nosi hiljade sokolskih duša ujedinjenoga Sokolstva, čije duše traže da se poklone ortom Beogradu, onoj Srbiji, koja je za naše oslobodjenjeujedinjenje prepolovljena. U ladji je sve veselo, igra, pesma, meša se sa smehom, a na svakom licu opaža se veselje sve veće približavajuči se Beogradu. Iz daleka opazismo Beograd. Ko ima pero da opiše onaj osećaj, onaj izražaj lica, kad neko od braće zavika: »Beograd«. Kroz duše sviju nas prodjoše trnci sreče i zadovoljstva. Da to je Beograd. Beograd, koji je bio san vekova. Beograd, koji je bio deo obečane zemlje, koja če nas sve spas:i. Beograd, gde su vodile sve niti revolucionarni akcija protlv monarkije, Beograd, središte politike, kulture, života i smrti nas Južnih Slavena. Beograd, koji je bio pun lješina Madžara i Njemaca za vreme invazije okrutni neprijatelja. Da, ta j Beograd je pred nama. Tih i nem je kao uvek. Sunce ga tako obasjalo, kao da je htelo da pokaže sva ona svoja odlikovanja, koja se ozaruju u porušenim tornjevima, od tvornica, upaljenim i srušenlm kučama, izrešetanim milionima i mllionima taneta. Ko da ne voli hrabroga ratnika bez noge, bez ruke, bez očiju, čije grudi rese orden" hrabrosti i junaš va Ko može da prodje pokraj takvoga heroja i nepoljubi svetu ruku desnicu i ne kaže: »Hvala ideje radi! Hvala oslobodjenja rad;.« Tako je i Beograd. Ranjenik, al ne da os ane, nego ranjenik, koji če da vaskrsne I postane središtem života našega i to života duše i tela našega. Tragovi borbe i rata veoma su vidljivi. Srce drhče, a duša hoče, želi, traži, da kaže mržnju prema on'ma, koji iz ne-kadašnjeg bogatog i silnog Beograda učiniše razvaline. Uz svirku sokolskih fanfara prodjosmo glavnom (Knez Mihaila) ulicom do rninistarstva prosvete. Sokolske gosle pozdravi ministar prosvete g. Ljuba Davidovič, zamolivši sokolske goste, neka oproste, da u teškim prilikama Beograd ne može da dočeka onako Sokole, kao što bi ih dočekao. Vreme če pokazati, koliko Beograd silno i jako voli Sokole, kad Sokoli drugi put dodju u Beograd. Na pozdrav ministra prosvete odgovorio je podstarosta Saveza SHS br. dr. Lazar Car rekavšl: »Ujedinjeno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca nakon sokolskoga sabora u Novom Sadu hita da oda poštovanje besmrtnoj majci Srbiji. Ti Sokoli ne traže od majke nista drugo, nego ljubav, koju je do danas prema nama pokazala.« Iz hiljade grla zaori se: »Živila Srbija!« Nakon prolaska kroz grad krenusmo na ručak. Posle podne u 3 sata bila je- zakazana javna vežba na »Trkalištu«. Na vest da su došli »Sokoli« sa sabora iz Novog Sada, jurnula je masa sveta ulicama na »Trkalište«. Tad se pokaže prava duša Beogradjana. Sa sviju strana pada cveče. kliktanje i veselje. Čije pero da opiše ono silno oduševljenje naroda, vojske, dece i djaka, kad su culi za dolazak Sokola. Pa ono rzvinjavanje. Sve to baca cveče, deca, vojnici, žene, kao da hoče da pokažu, naša je ljubav beskrajna za Vas, mili i dragi slavenski Sokoli. Ljubav je velika — al’ su tešfce posljedice rata — mi Vani drugo ne možemo dati. Oh! ko da ne ljubi, ko da ne umire za s tu dušu. Na javrnoj vežbi prisutna je bila masa naroda, sve beo-gradske škole, vojska "1 ministri. Sa javne vežbe krene se ogromna povorka naroda >i sokola ulicama uz klicanje naroda pred hotel »Kočiju«, gde uz igranje kola provedoše sve do polaska na ladju. Nema se reči, da se opiše onaj silni oproštaj. Čitavi Beograd te je večeri bio vani. »Zbogom«, »Živili«, »Do vdjenja«, »Pozdravite oraču« bile reči: starca, žene i deteta. Oprosti vsi se u 8 sati od Beograda, krenusmo ladjom u Zemun, u dušama ostavismo bol, da ti časovi još ne traju, ostavivši Beograd i u njemu taj narod, koji pokraj svih patnja još i danas ima veliku sokolsku dušu f Umorni od puta, zadremasmo i zaspasmo svesni, da učinismo delo za ko je če nam kasnije pokolienje biti zahvalno. Dušan Bogunovič. Прилози РАД И ПРИПРЕМЕ 3A СОКОЛСКИ САБ0Р. »Pracuj každy snahou usilovnou na naroda roli dedične, cesty mohou byti rozlične, ale vuli mejme vsichni rovnou !<-- Obilm речЈша позивао je чешки будитељ Палацки свој нароД у доба, кад је прелазио из мрака у светлост. Ове речи могу, да се примене на душе наше, када прелазимо из робства у сдободу, када itpejla'iiLMO у стварање вдастите државе, у доба кад су се оства-piulu идеали векова боЛа и патље, и прешди у осећаје радости и без-грашннога весеља. Оне нам воле: не занесимо се превише, нс дајте да говори осећај срце не мис.тште, да је све свршено — не седшгге као богати гавани — јер п.ива коју сте многим жртвама стекли — пуста је, пуна је корова и не обрађена. Сад тек треба ту пусту њиву, коју нам је оетавила она — које је за увек нестаЛо — коју је враг однео — обрадити. „Pracuj každy snahou usilovnou na naroda roli dedične“ реченица c којом би требалСи касно у ноћ да лежемо и рано у јутро да устајемо. Да се уплтамо сваки дан — учиних лн данас и једно мало дело на корист народа и државе. Овим мисЛима треба и мора да се шта свакн Соко сваког дана. Соколство чија суштина непрестано ради, ма какав облик држава имала — ставило је себи ово питање : ,,Што сада — слобода је ту — држава је ту — краљ кога смо у идеаЛима замишљалн наШ је — српски војник кога смо непрестано желели да видимо; ту је идеали цостади су стварност. Соколство видећи то све—опазило је нешто — на чему морамо сви да радимо — а да нам идеаЛи, које сМ<> постигДи не пропадну — упрЛи су снагу душе и теДа и поставшш се ирви да пожуре радом „унутрашњу изградњу државе” ! Изградња унутрапхњости државе не припада само Србима — она припада исто тако Хрватима и Словенцима. Да можемо заједнички да радимо — морали смо оба три Соколства спојити у једно — као што им је н мисао једна. Спојени у јединствено „Соколство” мораЛи смо одредитп нов циљ — нове методе рада — према времену н потребага ду-тевне и телесне снаге друштва — народа и државе. Да све то можемо, да одредимо тачно — отворено и јасно, морали смо се ohromi сви виђенији радници — који васпитамо душу и тело народа свог на једном месту и тај смо збор прозваЛи „Соколски Сабор”. Соколски Сабор је одређен да буде у Новом Саду. Нови Сад прозван српска Атина дежи у средини — чија окоЛица није сокоДекп васпитана. Пређашње власти браниле су оснивање соколски друштава, а осим тога подитичке прилике нису биле сим-патичне новом покрету „Соколства”. Две потешкоће требало је свладати. Потребно је биЛо за рад сабора, за пшрење соколске идеје послати тамо некога — ко ће прокрчити пут сокодској идеји у раду за сабор. Две врло тешке задаће. Једна: упознати онај крај путем новина — чланака — предавања — Личнога разговора са новим задатком соколске идеје; друго: организовати — људе — дворане — веџбалиште—храцу — станове и много и много осталога била је велика задаћа. Организовати друго без првога не би имало смисла — шта више оно прво — много је и много важније. Привремени од-бор Соколског Савеза C. X. С. изасЛао је 20. V. браћу: Франту Хоф-мана (Веоград), Тошу Јањанина и Душана Богуновића (Загреб) да отиђу уНови Сад и одрже конференцију са првацима прос. култ. установа ради одржања сабора. Браћа — пре одржане конферен-ције посетили су и споразумили се са преставницима војничке и цивилне власти, грађанима, преставницима просветних установа, редакцијама: Заставе, Јединства, Слободе, Учит. Гласника, Дечји Новина и т. д. 25. V. одржана је пшра конференција, на којој је блЛо лрисутно мноштво војничког и цивиЛнога грађанства. Након разда-гаља изасдатшка, изјавио је Др. Хаџи у име грађанства у Новом Саду сваку потпору од стране грађанства. На темељу тога обећања, добили су изасланици угисак — да ће рад успети. Браћа Ф. Хофман и Тошо Јањанин повратили су се кућама, а бр. Душан Богуновић остао је у Новом Саду, да припреми све што је потребно за сабор. и образовао: „Саборску соколску канцеларију” у Новом Саду. У саборску соколску канцеларију ушла су браћа: Живко Бајазетов И др. Бранко Николић из Новог Сада. Канцеларија формирала је ове пододборе: а) Главни од- бор ; Алексијевић Вукица, Бајазетов Живко, Богдановић Живорад, Др. Бокшан МиЛош, Васиљевић Коста, Видић Марко, Дивилд Гашпар. Димић Дишггрије, Дора др. Деде Дунђереког, ђорђевић Мита, Живојновић Јоваи начвЛник, Замуровић АЛександер, др. Јанковић Паја, Јовановић Милан-Вакин, Капамаџија Зора, Ловрић Бруно ка,т. катихега, др. Марковић Душан, Мапшћ Спма, Марцикић Марко, Милованов Стеван, Марковић Глиша, др. Мичатек Јосиф, др. Моч А.дександер, МогинПаја (ђорђев), Нешић Иван, др. Остојић Тихо-мир; Павковић Евшрц Поповић Алимппјс, Радонић Милан, Петровић ђокд, Ружић Дутан, Спасић Димитрије, Стратимнровић Ванда, Стефановић Љуба, нр. Стефановцћ Зора, Милица Ј. Томића, Томић Мирослав, др. Трифковић ђура, др. Хаџи Коста, Храниловнћ Јо-ван. Овај одбор имао je да води гдавну бригу о сабору, јавној веџби, о прииреми за дочек, кићењу града, издавању плаката и т. д. б) За храну н стан : прочелник др. Бран. Николић. Чланови : др-Адамовић Огева, Ареенијевић Стеван, Бдкоњскп Јирнх, Велић ђорђс, мајор Вукосављевић Бранко. Грујић ђока, Да г.ев Паја, Дотлић Миша, Ердељан Сока, Живојновић Коста. Ивковић ђорђе, Јовано-вић Тоша, гђа Стеве Каиамађије, Ковачевић Лаза, Латеш Даринка, Латишић Гига, Марцикић Марко, Машић Сима, Миросављевић Вељко, кап. МојсиДовић , парох Miulnh Тоша. Катица Мнхајловић, Миро-сављевић Лаза, Ната ђорђе, Павдовић Миша, Печварац Тоша, По-довић Детар, Продановић Зорка, Чосић Катица. Овај одбор им»о је да прибави храну и стан за хиљаду гостију. На првом попису није се скупиДо ни подовина, па је срп. трг. омладина преузеда на се да ће приредити банкет, евечаии ручак; за хпљаду гостију. Били смо присиљпни да после оваког неуспеха војшчким путем рекви-рирамо станове. Овде није место, да о многпм потешкоћама говоримо, које су нам биле на путу из разних узрока, али ко соколи треба да отворено говоримо, да иије било братски напасти на онаки начин II тражити станове. Сваки пријављени члаи имао је одређени стан. Станова је биЛо аа хиљаду гостнју, а дошло је мвого и много втпгу аДп кнша је такво распоДожење учшшЛа. да, кад би бшСи војска, непријатељ би нас лако растерао. Сдаба дисциш(ина тада се цоказала. Стан. Одбор нмао је тачан попис где је ко од-ређен. Станбени Одбор у последње дане и ноћи непрестано је ради° ал нетачвп извештај ил никакви од неких оеталих какхеларија ме-њали су непрестано рад овога пододбора. в) Техничкп пододбор : ПрочеДнпк: пуков. Станојловић Радом-Чланови: Драгојдовић Мцд. ђорђевић Јаша, Јеротић Драги, Лазић ђорђе, Мирков Никола, игок. Матић Мпдивој, Обркнежевић Сава, Попов Алекса, кап. Радивојевпћ Стеван, ннж. Сдавнић Стеван, ннж. Тошић Душан, др. Храшко Јосиф; МиЛан Теодоровпћ (Ср. Карловци)-Њихова дужност била је: саградити веџбаДиште, набавити справе, окитити град и т. д.) Финанцијски пододбор : СамуиДо Балаш. Иван Бранкован, Аркаднје Варађанин, Јован * Вучковцћ, Светозар Га* врвдовић, Петар Дечанскн, Душан Ивковић, Сава Јанковић, др-Иван Кобал, Светозар Ковачевић, Тоша Мештровић, Лаза МилУ" тиновић, ђока МиЛнћ, Коста и Лаза Миросављевић, Вдада Ненадо* вић, Пера и Стева Радовановић, мајор Светозар Стајановић, ДР-Мидадин Свињарвв. Њихова је дужност бпла да финанцијаЛно осИ' гурају са5ор и веџбу. д) Новинарско-Литерарни пододбор : Свет. Ба-шица (Застава.) кап. Драгиша Васић, проф. Марко Вшшћ, уч. ђорђе Гага, поп Јоца Јовановић, мајор Божидар Јовановић, Пера Коње-вић (Јединство), над iopinnc Љубомир Лотић, Мпта Кдицин нар. посд., др. Jla а Марковић, Мнлач Секудић (Сдобода), Миладнн Сви-њарев, Бикидар Прешић (Јединство), ПавДе Матић (Слобода), др. ђура Трифковић. Прочедник одбора: Васа Стајић, ђока, Петровић {Учит. Гдасник). Њихова је дужиост била да лропагандом у нови-нама створе симпатлје за сабор и да гашшу брошуру „Војводина". Осим ових одбора бпло је мањи пододбора као : иеДетни, забавни, редатељн за стан и храну^оДиција итд. итд. У свим одборима каотај-ник бко је изасДаник Савеза Душан Богуновић. У сврху пропаганде и дописивача за месоц и по дша посдато је од канцедарије три сто-тине h некодико догсиса. У новосадским дневним подитичким нови-нама: Заотаза и Једтшство (Нови Сад) изашло је око двадесот чда-нат;а о свпм питањима, којаћесе регаавати на соколскохм сабору. Осим то'апосДач) je еколико члаиака убуњевачкц Лист „Невен" (Суботи-Ца) вац" тако, да је јавност била до детат>а упућена у сокоДски рад. 30. маја били су у Суботицн браћа: др. Бранко Николић, Живко Бајатетов, катихета Бруно Ловрић (Каменица) и Душан Богуновић, Да обавесте тамошњи народ о соколском покрету и да припреме што је потребно кзд Соколн и Соколице дођу у Суботицу. Душан Богуновић одржао је предавање о „Новом соколском покрету", а Бруно Ловрић v свом говору оцртао је важност доЛаека соколских гостију за нацноналну свест у Суботици. 1. јуна била су браћа: др. Бранко Николић и Душан Богу-новић у Ст. Футогу, ради договора са тамошњом интелигенцијом, ради присуствовања народа из тога краја на просЛави. 2. јуна на „Другарској вечери” срп. новосадеке омладине, одржао је Душан Вогуиовић предавање о соколској мисди и заинтересовао омладину тако, да је омладина финанцијално омогућила сабор својим радом. 3. јуна био је изасЛаник Савеза Душан Богуновић уПетроварадину, одржао предавање и удесио припреме за одржање помена палих жртава и дочека сокол. гостију. 5. јуна билп су браћа : др. Бранко НикоЛић и Душан Богуновић у Ср. Карловцнма, да се договоре о зај. раду за сабор уједно да се споразуме ради дочека сок. гостију У Ср. КарДовцима. На жадост у програму је бидо предвиђено ићп У Ср, КарДовце, али на иегативан одговор ,,Срн. Сокола” у Ср. Кар-Донцима. није се могло отићи. 7. јуна била су браћа : др. Брацко Ни-кодић и Душан Богуновић у војничкој школи у Каменици. Бр. Ду-Шан Богуновић одржао је пред пито.мцима војничке школе пре-Давање о „СокоЛству” оцртавши нарочити одкошај Соколства према војсци. БиЛа је то прва соколека реч тамо — где се допрекратког времена није смело ни мисЛити о соколству. Кад се пугем предавања цов. чланака и ближим додиром учитеља-свештеника и остаЛих гра. ђана стекДе симпатије за соколску ствар, остало нам је само дваде- сет дана за остаДн ведики рад. Сав тај огроман рад пао је на лар људн. Сва она звучна имена пододбора пгстала су безпредметна,-а море до четирп човека радила су дању и ноћу, да речи и обећања многих проведу и сами у дело. ВажннЈИ закључш и радови били cv ови. Приредити помен палих jyraia ва сљбоду га Бидов-дан, а иото тахо и у Петроварадину. Новннарско-дите рарни одбор решиО’ је да „Јединство", Застава" и „Учит. Гласнлк' издаду свечано издаље својих лнстова. који тога дана треба да пшпу само о питањима, која засецају у просветно-културнн рад. Приликом трајањасабораиздате судве брошуре : др. Никода Радојчић професор(Ср. Карловци) ,,Вој-водина СокоДима” и брошура о ..Истрн''. Брат Драга Поповић пнжинир (Суботица) израдио је плакат за сабор, који се ради крат-коће времена није могао нзрадцтн, ца.смо се посДужиЛи пЛакатом за слет, који је био одређен у Љубљани 1913. Брат Душан Топшћ инжинир (Нови-Сад) израдио је иацрт за вебџалиште. Продвиђен пут у Београд 30. јуна иије се према програму могао да изврши, јер смо добиЛи одговор из Београда, да толики број сокол&ких го-стију Београд за сада не може примити онако, како заслужују радници еокодске идеје. На нарочити захтев браће ипак се отшпло у Београд и у задњи час јавило у Београд да долазимо. Долазак је требао да буде двадесет и четири сата касиије, и тад би се Бео-град показао у ведичини душе своје. како дочекује сокоЛске рад-Ш1ке. Читав рад омогућшси су нам официри из штаба I. армијске областп, на чеду са госп. војводом Бојовићем, који је својом ваиредном симпатцјом према сокол. идеји дозволпо употребу дрвенине за веџ-баДшпте. Госц. градоначедник Јован Живојновић, уступио је за време рада саборске соколске канцеларије две просторије, иотпо-могао да добијемо дворану у хотел „Сдободи” за одржаче саборских седница, осам соба у разним државним установама зарадсаборски!х одбора. набавку осам шсаћих стројева iit. д. Др. Бранко Никодић, Живко Бајазетов, Toma Јовановић у велико су потцомогДи рад кан-цвДарије. Саборска сокодска канцеларија настојала јс да и вањска страна Новог Сада буде наша, па је упозирада госп. градског начеЛника на мађарске натдисе.и тражнда, да се скину— јер у про-тивном не одговара за ред и мир. Исходила је да се у срп. нар. но-зоршпту дају две свечане преставе у корист сабора. 28. јуна: „Хеј Сдовешг” од Ристе Одавића; 29. јуиа Бој на Косову”. Саборска соколека каицеДарија јс приЛиком промене наслова улпца у Новом Саду, замолила да се једна улица прозове соколска, што je и учп-њено. Кшцвдарија је наручила слике Бидовданских хероја: Прин-ципа. Грбежа и Чабриновића и продавала их за време сабора. Ово је сух опис главних догађаја и момената од 20. маја до 27. јуна до доласка сжодских делегата. Здраво ! Д. Богуновић ТЕХНИЧКИ ИЗВЕШТАЈ CA СОКОЛСКОГ САБОРА C. X. С. У НОВОМ САДУ. 1. јавна вежба на Видов дан 28. VI. 1919. у Новом Саду. Поред редовних послова и свечаности око спајања поједшшх "околских Савеза: Словеначког, Хрватског и Српског у један Со-^одски Савез C. X. С. — одржана је у овим историјсшш данима Ју-гословенскога Соколства и јавна веџба којој треба дати видно место Између осталих радова на Сабору. \ Ч ;Целокушн) учешће соколства на Сабору било је овако: Bpcre чланства : Сло- венци Хр- вати Срби Свога Чланова у свечаном оделу 272 380 131 783 чланова у грађанском оделу 17 60 30 107 чланова веџбача 156 92 60 308 чланица (свих) 100 35 '30 165 чланица веџбачица 100 35 19 154 Побратима (из. Босне и^Херцеговине): 7 Веџбалиште: Место за веџбалнште бпло је као створено само то. Лепо пак и практнчно уређено п енабдевено трибилом за гле-Даоце чпнило је утисак за један већи соколеки слет. А збгла тако је 11 било. Нови Сад изгледао је као никад пре тога: пун црвених ко-шУља, пун словенских застава, пун Соколства. Јавна веџба: Тачно у одређено време, у 5 часова ш> подле п°чело је веџбање. Распоред био је следећи : I. тачка: наступају браћа Словенци за просту словеначку Веџбу на броју 150 и уз нратњс музике веџбају са успехом 5 облика веџби (из 19.14 год.). II. т ач к а: Словеначке сестре Соколице на броју 91 изводе 1!ii бројање веома лепо 5 облика женских еловеначких простих веџби 1,3 1914 год. > 1 III. т а ч к а : веџбе на справама: а) веџбају два одел.ења браћс '-'Иовенаца. I. на разбоју и II. на вратилу; б) 6 оделена браће Хр-Вата: Загребачко I. одељење на разбоју и II. на вратилу ■— Карло- I. одељење на впсоком разбоју— Осијечко I. одељење на раз-°1У и II. на коњу на пшрину и Сушачко I. одељење на коњу на пш-Риву; — в) Загребачко (српоко) I. одељеље на разбоју. IV. т а ч к а: Загребачке Соколице (ссстре Хрватице и Срп-^ Il,e) на броју 54 а уз пратњу музике дивно веџбају. 4 облика е?би са луковима. V. т а ч к а : узорно веџбаие браће Словенада на 5 разбоја °Је изазива опште дивљење и задовољство гледалаца. VL т а 4 к a : I. одељеље Загребачкдх (сестре Хрватицо) сокг-веџбају успсшно на ниском разбоју. VII. тачка: Загребачке (Српкиње) ссстро соколицс на броју 15 веџбају симпатично уз пратњу музико 4 облика женских простих чошких веџби пз 1912 год. VIII. т а ч к а: чланови на броју 161 (браће Хрвата 92, Срба 60 n Словенаца 9) веџбају добро 4 облика -чешкпх простих веџби за слет 1920 год. у Прау. Укупно : технпчки успех нашог Соколства у Новом Саду био је потпуно ппстпгнут. (Али то иезначи да у будуће неможе бити ј<»® боље). — Веџбање : тачка за тачком ишла jo глатко, тачно као нзј' бољи часовник. Како заједничке веџбе тако и веџбе ка справама код свиЈу тачака показале су труд к јаку вољу веџбајућих. Само код појединаца недостајало једетаљноизвеџсање — то важи за пуг. Ииаче сви веџбајући знали су свој задатак и часно достојн0 га извршили. Сва публика била је радом на веџбалишту задовољно одушевд>ена. Веџбачко одсло било јс у реду како код сестара тако и коД браће а то чини увек великн утисак са естетичке страке и у хармонвји са веџбањем. Само треба да се и зна да веџбачко одело п ипада увск ii једино — за веџбалипгге. Ред и дисцицлина на веџбалишту била је задовољавај^а — али у будуће мора бвти све још боље. Поглед на препуњено веџбалиште публиком ii у саму сродии? веџбалипггау комсу наше сестре и opala извршивали свој најзаслулу нпји задатак — био је диван. — Ово је био истовршено и нрави со-колски жпвот n рад. — Новосађани доиста никад нећс заборавитн сјајних соколеких дана и лепих, корисних утисакакоје јс нашсново уједињсно Соколство код њих пробудило п оставнло. •— Треба све то да има u одзива у будућем раду бокола V Новом Саду и свуда. — Лепи саборски даГни, дани су то идоалних предлога н решеља ирошли су а сада треба остварнвање — вредан и користан рад. ф. X. 2. Посетаи јавна гежба Сонолства C. X. С. у Београду l.-VII. 1919' Ca соколског сабора у Новом Саду предузет је целокупан со* колски излет лађом која Је имала да стигне 1. јула у Београд. РаД” прппрема око дочека жеља код нас у Београду бнла је да учеснпН11 са лађом дођу тек сутра д .п 2. јула. — Али послата депеша у т°}1 правцу стигла је доцкан а ми у Београду у залуд чекали смо одговор- У овој неиријатној неизвесности до последњег тренутка — лађг1 је стигла већ првог јудаи за то n дочек, за наше соколеке госте ниј® ни могао бити нрпређен. Ово је истовремено и извињење — али саМ° жалимо јпто се тако десило. Али токо.м дана и борављењем соколски* гостнју чшшло се све могубе да се гостима код нас бар нешто маЗ° допадне. Мшшстарство Просвете, Управа града Београда — cBl1 грађачв, студенти, ђаци и војска најлепшу су вољу у овом праиДУ развили. Време je било вео.га кратко и журило се. Требало се решават11 гато брже и што бол>е. Ово све у колико се могло — успело је. Јавна веџба заказана je била за 4 часа по цодне на тркалишту. Вост -да су дошлк соколи ширила се као муња по цедом Бео-граду II на јавном веџбању било је пуно света од грађаиа и војске. Присуствовале су и свс мушке и женске основне и средње школе са својим наставницима и читав пук регрута са официрима. Тачно у 4 часа но подце почело је јавно всџбаље: I. тачка: мушке просте воџбе словеначке — 136 чланова Сло-венаца. II. тачка: женске просте веџбо словеначке — 90 чланица Сло-венкнња. • III. тачка : веџбе са луковима — 48 чланица Хрватица и Срп-киња (Загреб). IV. тачка: веџбо на разбоју — I. одедење Словенаца. V. тачка: женско просте веџбе (чзшкс) — 15 члатшца из За-греба (Српкиње). VI. тачка : чешке простс веџбе мугаке за 1920. год. — 104 веџ-бача (Хрвати и Србн). Пород свих ц великпх тешкоћа п сувнше кратког времена —-техдички уепех сокодства у Београду био јс сасвим добар. Публика била је радом веџбајућпх необично од шевљена. Водници појединих одељака добијали су цвеће од школске децо и бр. Впдмара носили су одушев.шш ђаци на раиенима rio веџбатшпту. После всџба:1,а допето је прод хотед „Москву” толнко света да се ције могло ни проћи. Војнамузика епирала је кола и соколски гостн зфдно са београђашма играли су кола на Тсразнји н тако су билн одушевљепи да су захтовалп да се остаие још један дан v Београду. Ади дужност многих већ захтевапа је да со још истог даиа врате. Прл Цоворци за дристашшгге — Београђани су цадокнадшш свс што је прц дпчеку било лромашено. ИспраНај ^jiio je једмнствеи — нарочито на самом присташшггу. Велнчапствеиа слика је била: поглед на со-колску лађу, пуну црвених кошуља соколаца помешаних са осталпма. Поздрави: Здраво ! На здар ! — ,.До виђења” ! летели су у помр-чпнн кроз ваздух — док се лађа путујући за Земук видсла. Ова посета соколства у Београду блда је иагла. неочекивана — Фш дивна. Све је бидо као један кратак •— али веома леп сап — а сваки од учесника желео је да га нас.тави. Сваки је био незадовољан : 3ацгго тако кратко ? Алп добро је тако било ! — Боље кратко и лепо —■ noro дугачко ц досадљиво. Сне има свој крај — н та соколска пу-т№аља и одушевљења грађанска. А mii нсможемо постојатн од оду-1илв.ге1шх речн — него од одл-шевљеног рада — v соколанама ! Ф. X. 3. У вези са слетом у Новом Саду и излетом у Београд.~ P е ч o с в е ч а н о м соколском о д е л у. Свечано соколеко едо треба да је увек узорно и да га носи узорни Соко ! — Оковрат-к код црвене кошул.е треба да је удешен у нотпуној сагласности бедпм (увек тврдим н не мекашш) оковраттптом it to тако да белп Sokolski Glasnik. оковратнш: впри само 2 мм. прсксГцрвеног оковратнпка •— н нпкако више. Дугаета код црвенс кошуље треба да су увек црвена — изговор да их нема. пеможе ее никако уважптр. Све иоже да ее пма — ако не, превуци дугме са црвеном чојом. ) Разие значке на свечаном оделу (чак л на капп су биле) oemi сдетеке сокплске значке и траке ca нменом друпггва— неносе се никаке. к yr , . Појас треба увек да је црн и умесно на своме месту. Оковратнни код црвене кошуље (и белл) увек је закопчан — и ако је врућина. — А шта се вндедо приликом овог нашег сокодског пуговања. — Много од тога што није требапо да се види. — РГмрло бн много да ее доправља п учи шта јо и што значи соколско свечано одело. — Браћа друштвене вође треба да пре поласка својих чланова н;> излете, елетове, чине смотру свих чланова у свеч. одолу, без раз-гпке. Како је друттвени вођа одговоран за спрему својих веџбача — нсто тако одговоран је за целокупну појаву свпг друштва у по-гледу одела, (веџбачког п свечаног) реда п дпсцпплпне. A j о ш j е д’на реч ’o поворкам’аЈ На свнма сокодским слетовима вма н поворака. И то је израз нателепете, снаге, реда и дпсциплине и свега душевпога, узвг шенога, члме се наша органн-зацпја у погледу телесна и народно-културног рада одликује. Али ако све нашс лепе врлине иису овде па мссту — онда соколска до-ворка ни из даљипе imje то irrro mta да представља. Зтта се : када је соколска поворка, сваки здрави чдан^у свечаном пделу има да гс налази у строју за поворку— јер то му је'дужност, а треба да се тпме и поноси што му јс — право ! Овде су правила за чланове веџбаче, помажуће и почасне, увек — једнака: за време поворке бпти у строју. Жалостан утисак чишт када пролази соколска поворка, а многа браћа у свечаном оделу ван строја лепо ее провпде на свој начин. — Многи гледа ту нашу поворку као публпка или лде уз поворку улицом помешан са грађаннма. Да лп се могу овака браћа чисто гсе-ћати према својој дужности? А како се осећамо ми — видећи све то ? — Зар и овде треба увек још нека врста соколске полицпје? А оваких случајева за време поворака бпло је ii повише. Треба знати да соколски слетови неслуже за лпчпи провод појединаца него за једну лепу, дисцшшншрану соколску заједппцу ii у свакој сит-1ШЦ1Т. — Оваке појаве дају слику или незнања или слабе дисциплине-За једпо п друго одговарају браћа друштвенс вође. Ко хоће личнн провод мора најпре да впди да ли ое то некоси са соколском зајер-ницом. Дакле у будуће : узорно свечано одело, потпува соколска свест о соколској дужности на слетовима н сви за вроме повпрке v строј ! — У противном ко од браће немлслн да сс покорава наредбама о за-једнлци, које нама елуже само за част,— такав брат учнтпЉе боље Д» на соколскц излет нлп слет непде и да остаие лепо код куће. А када се већ такав брат нађе на слету (ако се неоеећа добро, болестан је илн мраџ га и слнчно) треба да за време поворке сстаје у стану. Само да се невиди на улицама или у гостионпци. — Јер или емо соколи лли нлсио. Ф. X. ФИНАНСИРАЊЕ С0К0ЛСК0Г САБОРА У НОВОМ САДУ. Дуги пут, храна и стан raije се могао од поједипог брата Сокол-ског делегата или вјеџбача иа овој скупоћи на аегпв трошак тра--житн, а најмање од браће из далеких крајсва наше велике отаџбине. Многа друштва нису такођер могла, да тај пут својим члановхша фи-нанснрају, јср је ово код свих друштава ток почетак озбпл>ног рада посље дугогодншњег ратован.а и проган.ана Соколства. Вато се саборска канцеларија у Загребу са бр. Др. ЈГазом Попо-вићем на челу, цобрипула, да ео свс запреке свладају и да се браћи члановима све то бадава ссигура. Као главнн темељ за оваЈ рад, без кога се иначе неби могдо ни почети радити, бијаше поклон Народног Вијећа у Загребу, од којег je К 21.600 у ту сврху прнведено. На улазштни на вјеџбалншту у Новом Саду пало je К 32.552, на свечаним представама новосадског позоришта дана 28. и 29. јуна К 3991.50, на концерту 28. VII. К 4,934.50, док је велик дхтјел из-Датака покривон пз продашх знакова Слов. Сок. Звезе, Сок. ка-рата. одиција и брошура, које су на брзу руку за Сабор приређене. Интервенцијом бр. Др. Поповића код миннстарства саобраћаја У Београду, одобрен је попуст на жељезннци и то: на државној же-љеанпци (Сисак-Нови Сад-Суботица и натраг) иа четвртину, а на јужној жељезници (Љубљана-Сисак и натраг) на половицу цијене, па су према томе издаци за жељезшцу изнашали око К 35.000.7—. Рачунало се и тиме, да ћемо ову вожњу пссве бадава добити, што нам додуше ннјс ус-ијсло, па емо стога — бојећисевсликих издатака ' - апмшрали на сва бр. Соколска друштва, да за покриће ових трош-кова за сваког члана-делегата no К 50 Саборској каћцеларији до-Значи, чему су се скоро сва друштва радо одазвала, те се тако око К 14.900 сакупило, док су бр. Жупе Твртко и Бос. Херцеговачка ђоврх тога даровале К 1000.— ради ујединен.а ових Жупа. Саборска капцеларија у Новом Саду сакупила је настојанем старешше брата Живка Бајазетова, бр. Др. Бранка Николића и Друге браће на разшм прилозима од новч. завода, приватника итд. К 21.952.70. — Код овога је највећи дијел сакупио и пршсожио ве-*акп капетан (данас велпки жупан за Војводпну) брат Др. А. Моч. Трговачка омладпна у Новом Саду сакушла је између себе при-®оге, те дала на 29. јуна банкет у почаст браће и сеетара. Ово неулази У обзпр код ових рачуна. Осим тога сс Саборска канцеларија у Загребу обратпла на еве Hame новч. заводе ii замолила нх за пгго издаппшју помоћ. Ту је прн-Дожено К 9205.— апрнложпше код I. Хрв. штедпоне: ITo К 3000 госп. Цимерман апотекар н Хпцотекарна Банка, Загреб; no К 500 Загребачка нивовара, Пароумјетни млнн. Ескомптна Банка и I. Хрв. штедиона Загреб; no К 300 Санаториј Загреб, Индустрија ше-ћера Осијек и Господарско друштво Загреб ; no К' "250 Пучка пггед. Сшшт н Прунус Загреб ,г no К 200 „Славија” инд. дрва. Творница Паппра и Е. Мостер и друг; no К 100 Творница опека, Пучка штед. Н. Градишка, Даруварска дион. пивовара, И. Колснц, Месна бла-гајна Цеље ; no К 50 Народна Кредитна Банка. Ср. Карловцн, Твор-ница жељеза Осијек, „Сцлит” портл. цемент, Копривнпчки паромлин „Загорка” д. д.; Банка за Загорје; Крапина, Соко Бакар, и Штедио-ница Пакрац; no К 30 Даљска штедионица н Месна благајна Птуј ; К 2Г> 'Јадран ослгуравајуке друштво и К 15 Еск. Банка Петриња. Код Српеке Банке : По К 500 Хпнка Франка схшовн ; пог_К 300 Хрватска свеопћа крод. Банка. no К 200 Сри. кред. Банка Брод на С. н Цетињска цучка штсд. Ciiil ; no К 100 Хрв. штсд. Равнагора,. Српска трг. Банка Брчко, СрДека гатед. Бјелпна. Српска штсд. Гра-чац. Даруварска пггсдионпца, Српска кред. задруга Ерцсгновн и Народна прив. банка В. Кшшнда; по К 50 Срцска цснтрална Банка Бањалука, Српска штед. Вннковци и Српска крсд. Банка Вуковар ; no К 30 Лазар Доклапнћ; no К 25 I. Хрв. штед. Дубрава, те Српскп Соко Пакрац К 100 за два делегата. Разабирс се, да се овој молби много напшх иовчаиих заводаннјс одазвало, а међу њима је наравно и Српска Банка у Загребу, која нам нначе даје лијеп број добрнх соколеких раденика. Организација жепског сокслскогј' одјелења v Новом Саду није била проведена, па сам то морао провести на брзу руку тек задњи дан. т. ј. кад сам тамо стигао, стога распродаја соколоких етварп (знакова и едиција) raije баш повољно текла, а било је отешчано и тиме, што је за све то било премало времена опредијсљено, усљед чсга je n поред највеће пожртвовностп сеет. Соколица у Новом СаДУ велик дијел стварн остао нераспродан. Код излета у Суботицу пре-узеле су наше сестре вјеџбачицо распродају тих ствари, али код оног нашег кратког боравка у Суботици није се могло много учинити. , Према провизорно састављеној билапцп мзкаша укуини нрпход овога Сабора К 189.702. Преко преоеталих ствари састављен је ннвентар, те се зајодн° са остатком готовог новца, који изнаша нешто нреко К 4.000.— предаје Соколском Сабору C. X. С. у Љубљани. Искрена хвала прплагачхша и сакупљачима! Братска хвала бр. Ф. СушгаЉу, ссстрама и браћи, једном ријечн свима, који ми по-могоше и учпнпше свс; да овај наш првп Соколски Сабор будр и е-гов1ш војничшш епоеобностима тако сјајно докумеитованим на Руд-нику 1914. ii при страховнтом пробоју бугарског фронта 1918. До-вољно је сшшенути улогу коју је имао у сјајшш победама, које је српска војска однела пред Битољем у времену од последња три ме-сеца 1916. Он је сељачки снн и он је на то с правом горд. Војвода Мишић јо светски човек, али његово срце је остало тамо доле на бре-жуљцима којп окружују лепу варош Ваљево. Док је на крају .1914 годнне цео свет пљескао готово чудно-ватој победи српске војске и споеобиостима' п.ених игефова. а спе-циал£но Миншћивим, он није ивтао да се слави, он није хтео клицања, и ако правсдно заезужена; он j е отишао кући свога брата у седо, ца се ту одморпда а опнаоео те ј. Војвода Мпшдчилаи цинјо. ћ кирочовЈвк. Дубоко'реЈШП1оган. аЈШ никад би r 04 оагг кеммакот ннт напепородице. Врло предусрет-љив. он прима многе странце, који долазе да га посете ii за свакога Војвода Жпвојин Мишић on mia љубачиих речц. Међутим он јс резервнсач. Ол je диван старв-ппша, кога озожавају његови официрн н војници. Ou тражн строгу дисцидлину, ;r(i[ зна и да да потстрека свакој доброј вољи. Војвода је врг(о правичач ; cbii његовн потчињени, од пуковника до најнижег војннкад знају да he он саелушатн њихове жазбе и да lic јш, ако су оне основане, дати пуно задовољење. Његови одноеп са љеговим офицпрцма су увек прнјатељскп. Војвода зна да само онај старе-гапна. који може да рачуна на одачост својих потчпњеннх, може да цзврши велике ствари. Он поступа са својмм официрима као са са-радшпџша и не даје цм да осете да су omi његовп ннжи. Ако се којн од њих иди војника одцикује, може бити снгуран да he његов в<»ј-вода пршнати његову заслугу и да ke га наградитп. За време борбе војвода Mumiili je миран. Њсгов говор, кратак л одлучан, слушају свп. Крај п>ега. натура се осећање, да овај чо-век господарп битком и да своје трупе води победи. Такав је вој-вода Мипшћ. Ilpaeu срнска nin, ванредно срце, човек велике ннтели-генцпје и огроине енергије. Он je, у осталом, знао да остане скроман и поред славе, коју му је доиело љегово бриљачтно држаље. На со-колском сабору C. X. С. бно је засгупштк Њ. В. престолонаследника Александра. (Životopis br. Kaline.) Bratr Kalina narodii se v roce 1870 v Nemeckem Brode na vysočine Českomoravske v jihovyhodmch Čechach v krajine/ ktera videla smrt Žizkovu u Pribyslavi, kolebku Havličkovu v Borove a mesto Nemecky Brod bylo sidlem Hav-lfčkovym a stalo vždy v čele pokroku. Od mladi sveho od sveho 17. roku jest br. Kalina členem sokolske organisace. Prošel telocvičnou, prači organisa'čni, byl jednatelem Sokola v Brode, 20 let starostou Sokola v Blatne, starostou sokolske župy Jeromymovy, jež ho poctila pri rozchodu čestnym starostenstvim. Od roku 1896 zaseda ve vyboru Češke Obce Sokolske a byl členem vyboru Svazu Slovanskeho Sokolstva. Bratr Kalina jest muž prače : idealista a preče stffzlivy praktik, nadšenec ale chladny, pevny politik ucelene linie! Uvažuje riež začma, co začne choe provesti. President Československe Republiky prof. Dr. Masaryk jme^ noval mimoradnym vyslancem a splnomocnenym ministrem. Československe Republiky u dvora krale spojeneho kralovstvi SHS. našeho mileho, nam tak sympatickeho a draheho bratra Antonina Kalinu. Vzacny a davny Sokol — prof. Masaryk president Republiky posila jako prveho zastupce sveho a Republiky Sokola prače, životem prokazavšiho, že zasady Tyršovy plnil vždy a všude. Nova doba! K diplomaticke prači narodu povolan sokolsky pracovnik, demokrat duši, telem, bratr bratri, z maleho lidu muž aby pracoval pro cely narod, pro dva narody slovanske! — Jako Sokol prav'V, ;.ste spim' postive svuj likol. Jeho činnost politickd jest znama. Nem vernejšiho pntele našeho sjednoceneho naroda nad neho Г Byl, jest a bude našim bratrem, bude patfiti k naši' velke rodine! Vitame a pozdravujeme Sokola a všichni pomužeme vyko-nati Tobe bratre Kalino ukol ktery jsl prevzal — jest veliky, bude mnohdy snad nesnadny — ale veliky cul stoji za prači! Jdeme s Tobou za lepši budoucnosti svych narodu I Na zdar I Br. Antonin Kalina izaslanik češke Obec Sokolske češko-slovački poslanik u Beogradu. RAD SOKOLSKE SABORSKE KANCELARIJE U SARAJEVU Čim je izaslanik saborske ikancelarije u Zagrebu brat M. Bujić došao u Sarajevo i izvestio nas o pripremama za Sokolski Sabor u Novom Sadu, prema lcojima je i nama u Sarajevu stavljeno u dužnost da organizujemo ikancelariju u Sarajevu, odmah smo pri-stupili radu. Osnovali smo karrcelariju, u koju je ušlo 5 sokolskih radnika Srba i Hrvata, a smest’ili smo je u Narodnoj Odbrani. Kad je kancelarija konstituisana, zaključili smo da se svaki dan u 4 sata sastajemo J da posvrsavamo poslove. Prvi posao bio je da smo izvestili sva sokolska i pobratimska društva o saboru i Sokolski Glasnik. 27 njegovom programu i pozvali ih da imenuju delegate i da nam njihova imena saopšte brzojavno što pre. Odmah posle toga odredili smo delegate u odbore koji su na saboru radili, obavestili o tome sva društva i pojedine članove koje smo predložili u te odbore, pozvali ih da odmah pristupe izradji-vanju tema koje u dotični odbor stavljaju i zamolili ih da nam po-šalju izradjene teme. Pored toga odredili smo jednog člana kancelarije da od vremena do vremena u sve naše novine šalje beleške o saboru i o toku rada kancelarijina. Na taj smo način održavali stalno u javnosti važnost i ideju Sabora i zainteresovali za nj sve-ono što sokolski misli i oseča. Društva su nas izveštavala stalno o izborima delegata, tražila upustva o svemu. Osim veze sa našim društvima u Bosni i Hercegovini stajali smo u vezi sa sokolskom župom u Herceg Novom d sa župama u Dalmaciji. Ovo je bilo potrebno i stoga razloga, što su svi delegati iz Dalmacije morali proputovati kroz Bosnu i Her-cegcvinu, pa smo ih morali oba ves ti ti o redu vožnje. Šta je god bilo uredjeno u našoj Jcancelariji, o svemu je oba-veštavana kancelarija u Zagrebu. Naročito smo obratili pažnju na to da pravovremeno javimo imena delegata pojedinih društava i sve promene koje su se u tom pogledu dešavale. Kad smo se o ovoj stvari sporazumeli sa kancelarijom u Zagrebu, javili smo svima društvima brzojavno tačno dan i sat kad če njihovi delegati sesti u voz. Zajedničkim radom naše kancelarije i kancelarije u Zagrebu isposlovano je kod ministarstva i kod vlade u Sarajevu da delegati plačaju samo četvrtinu vozne cene. Osim toga je isposlovano da smo od Gruža odnosno Zelenike imali zaseban voz sve do Broda. Imajući na umu da su naši delegati iz Sarajeva, njih 14, večinom siromašni ljudi, poduzeli smo akciju da u Sarajevu skupljamo priloge, kojima bi pokrili trošak za put. U tu s vrhu skupljeno je blizu 10.000 K. — Dali smo svakom delegatu po 600 kruna; priložili smo zajedničkoj saborskoj kan* celariji K 1000 a ostatak od K 1.100 ostavili smo zajedničkoj so-kolskoj župi, koja će se osnovati u Sarajevu. Trebamo spomenuti još i to da smo pri polazu za Novi Sad u Sarajevu dočekali braeu Dalmatince, koji su radi željezničke veze morali ostati u Sarajevu oko TO sati. Kancelarija je organizovala doček ‘kupanje u ovdašnoj banji, zajednički doručak i ručak. Rad kancelarije trajao je sve dotle dok se iz Novog Sada nismo povratil' natrag' u Sarajevo. Rezultat našeg rada bio bi taj da je na Saboru u Novom Sadu bilo zastupljeno oko 40 sokolskih društava iz Bosne i Hercegovine i 8 Pobratimstva. Od naših delegata koji su radili u pojedimim odborima trojica su bili referenti na zajedničkim sednicama. Uzevši u obzir rastrojstvo u kojem je ostavio rat naš narod možemo biti zadovoljni sa svešću i disciplinom sokolskom, koja se je pokazala za ovo vreme ovoga rada. Posle će biti sve ljepše i bolje. Zdravo [ M. Djuran. PRIPRAVE SLOV. SOKOL. ZVEZE ZA SABOR V NOVEM SADU. Na svojem sestanku dne 6. januarja 1919. je slovensko Sokolstvo z navdušenjem sprejelo predlog, da se izvede enotna organizacija jugoslovanskega Sokolstva. Po prvih poročilih o izvedbi te misli se je začelo v vseh društvih živahno razpravljati o načinu Zedinjenja. Navodila, ki smo jih dobivali od pripravljalnega odbora so se živahno pretresala v vseh društvih, tako da so imeli delegati za Sabor natančna navodila. Vsa poročila smo dobivali od saborske kancelarije v Zagrebu, tako da smo zlasti s pomočjo 'brata Janjanina, ki je prišel tudi v Ljubljano poročat o pripravah in s katerim smo bili v stalnih stiskih,, pravočasno izvedli vse predpriprave in da je bila omogučena častna udeležba Slovenskega Sokolstva na Saboru v Novem Sadu. СВЕЧАНА ИЗДАЊА ЛИСТОВА И БР0ШУРА. Од првога дана соколскога рада у Новом-Саду, саборска со-колска канцеларија бпла јс потпомаганз од страие јавноети кроз листове: „Застава”, „Јединство", „Панчсвац” „Нсвоп” и соција-листички лист „Слобода”. Hnje блло броја од ових ллстова, да гшје била по која соколска вест плисоколски чланак. Редакције tjix гшс-това закључиле су да приликом доласка соколскин и просветно-културви радшша , отворељем првога сокодекога сабора Срба, Хрвата и Сло-венаца издаду свечане бројевс својих лпстова. Тога дана v лиетоввма сме да буде само оно што је у везл сасоколскимживотом, а листови тога дана не смију да расправљају дневна политичка н партлјска питања. „Застаиа”, „Једтшство”, „Учитољски Гласник” изашли су тога дана у повећаном u свечаном издању. ЈГист „Јединство” долсло је радове )t то: „Поздрав Соколству it слободном Влдовдану ” Др. Лаза По-повић : „Косово-Видовдаи-С-окол”. Рикард КаталлшЉ-Јсретов : „Жи-впм Сокодима”. (Песма). Мллан Будисављевић : ..Влдовдан 1389 до 1919.” М. Бартулица: ,,3а Соколску Обнову Васа Стајнћ : ,,Ви-Довдан у Слрбоди”. Др. Рлко фукс: „Теловадба в' сдовенском Со-колству”. Глцгорлје Микић: „Национално васпитање”, итд. итд. „Застава” је доиела нлз чланака од својих сураднлка и поз-Дравлда једннство Соколдтва Срба, Хрвата и Словенаца. „Учитељски Гласшк” орган учптељства новоослобођенпх крајева поздравшо је соколскс госте са чланком: „Здраво Соколи !” Члтави број испу-а.ен је чланцима о одношају школе, учитељства, прссветпи радиика према Соколству. Осталп покрајпнскн листови изашлл cv у евечаном издању. Брат Др. Никола Радојчић, професор срцске пшназпје у Ср. Карловцима, на мплбу еаборске канцеларлје naraicao јс веллком и обидном стручном спремом брошуру: „Војводина Соколима" која је Штамцана у пет хиљада лрпмсрака и штампана је ћирллицом и лати-иицпм, n то једна страла ћприлЛцом а друга латпнлцом. Издана је брошура од истарских емигрангл^ а осим тога продавале су се и рас-пачаваде многе брошуре, царте, летци, одређени за слет v Љубљашг 1914. TJELESNI ODGOJ U ŠKOLI I SOKOLSTVO. Referat br. dr. Fr. Bucara u prosvetno-školskom odboru na sokol, saboru u Novonisadu. Nastalo je eto novo doba u kojem moraju da se što uže spoje skole i Sokolstvo. Dok su to pri je vlasti sprječavale, sada moraju da podupru svako nastojanje oko zbliženja sokolskog duha i sokolske obuke, poglavito pak u pogledu tjelesnog odgoja. Fizičkom odgoju imade se posvetiti mnogo veči mar nego li dosada, te imade ubuduče biti bitnim dijelom cjelokupne obuke, kako je to nekoč bivalo i kod starih Grka, gdje se je razvijala antikna kultura na har-moničnom odgoju tijela i duše. U tome moraju biti složne škola i Sokolstvo, lcoje se u pogledu tjelesnog odgoja više ne smiju razlikovati u nikojem pogledu, te moraju biti jedno i medjusobno se sla-gati i pomagati. Osobito u ovo prvo doba, dok još nisu uredjene sve prilike fiziekog odgoja u našoj kraljevini S. H. S. mora prema prilikama škola zamijeniti Sokolstvo a Sokolstvo školu, te zajedno operirati na polju tjelesnog odgoja, kojemu moramo posvetiti sve svoje najbolje narodne sile, da uščuvamo našu omladinu zdravu i Čilu za buduči život i borbu za dobro domovine, jer na mlad j ima svijet i narod ostaje. Pod zajednički program spada i borba protiv alkohola i nikotina za rane mladosti, a zajednički cilj jest harmonički fiziološki razvoj djeteta do odrasle dobe. Škola mora uplivati več na tjelesni odgoj dojenčadi, a to na ta j način, da se nastoji u najvišim razredima djevojačkih škola uputiti učenice oko nastojanja oko zdravlja i tjelesnog odgoja najmladje djece, te da svaka inteligentna djevojka doprinese sve što je potrebno oko očuvanja zdravlja dojenčadi, da se ih što više moguče uzdrži na životu. Djevojke neka se poučavaju u kupanju i zama-tanju male djece, o uporabi toplomjera, kako se malo djete nosi, odijeva i hrani i o prvim dječjim bolestima. Veliki postotak dojenčadi umire baš poradi toga, što nema dovoljno njege, što je velika štela za svaku državu i narod. Kod nas u Hrvatskoj i Slavoniji na pr. pogiba na godinu do 20% dojenčadi poradi nedovoljnog tjelesnog odgoja, a držim, da ne če biti ni u ostalim krajevima Jugoslavije ništa bolje, ako ne i gore. Osim škole ima se zato brinuti i obitelj i država, te socijalne uredbe, t. j. razna društva za oču-vanje narodnog zdravlja. Ova imadu izdati razne upute i zakone u tom pogledu ali i paziti, da se te odredbe i drže, te što više u narodne slojeve prošire. U školama je to prva dužnost školske liječ-nice, pa bi se ta institucija imala provesti u svim ženskim srednjim i njima sličnim školama u posljednja dva najviša razreda. Iza toga slijcdi njega tjelesnog odgoja za vrijeme dobe -do školskog polaska. Za to vrijeme imade se brinuti oko dјесе kućni odgoj, te razna društva i zabavišla, koja se bave nje-gom malene djece. Ovakova društva imadu se pobrinuti za dječija igrališta, gdje če se mladež okupiti i rastresti, te polagano priučiti na disciplinu, te pozabaviti tjelesnim odgojem. Dok je na selima lako za prostore za igralište, to se imade u gradovima odrediti svako i najmanje mjesto za igranje djece u javnim parkovima i na trgovima, pa makar i u najmanjem opsegu od 4—500 kv. m. Naj-veči uspjeh postiči če se u tom pogledu pomoču zabavišta, koja se imadu priključiti pučkim školama, te djelovanjem prosvjetno higi-jensfcih društava, kao što je na pr. u Zagrebu Hrvatsko društvo za čuvanje narodnog zdravlja. Takovo društvo imade priredjivati posebne informativne tečajeve po gradovima i po provinciji, mora da ima inteligentne povjerenike, koji če putovati po zemlji i nadzirati razne higijenske uredbe, koje se imadu uvesti u narodu za oču-vanje zdravlja naše najmanje mladeži. Napose moraju biti dobro spremne i učiteljice zabavišta, da podučavaju djecu u igrama i prvim počecima gimnastike, te da ih tako upute u naj j edno stavni je tjelesne vježbe. Kad je omladina s lupi la u školu, nastaje novi stadij tje-lesnog odgoja mladeži, jer sad dolazi omladina pod školsku stegu i disciplinu. Od sada je sve u rukama školskih nastavnika i školske obuke. Več u pučkoj školi mora se mladež upučivati u sve najznat-nije higijenske prilike i propise, tako imade nastojati oko čistoče tijela, kose, pranja ustiju i zubiju, na opčenitu čistoču tijela i odi-jela i slično. Glavnu brigu oko toga moraju voditi osim roditelja učiteljice i učitelji. To je moguče samo onda, kad bi se školska higijena učila i u učiteljskim školama, što se dosada nije redovno činflo, jer imademo navodno premalo školskih liječnika i liječnica. Tome bi se najlakše pomoglo na taj način, da se obuka iz školske higijene povjeri kojernu goder liječniku u mjestu, profesoru iz prirodopisa ili učitelju gimnastike, koji su takodjer upučeni u najglav-nija načela, koja se odnose na školsku higijenu. I u čitanke za pučke škole treba slaviti koje štivo s pravilima o čuvanju zdravlja. Gimnastika imade se izvadjati i u najnižiin školama prema po- . sebnoj naučnoj osnovi, jednako kano i neke igre, koje imadu pogla-vito zabavni karakter, no moraju ipak odgovarati i prvotnim prm-cipima tjelesnog odgoja. Neka nitko ne misli, da je tjelovježba suvišna i u najnižim školama i razredima, a napose palk na selu. Vježbanje tijela čini da bude mladež gipka, da nauči složno i lijepo koračati, a uz to i složno pjevati, a upučuje i djecu u neke gimna-stičlce igre, koje su takodjer od znatne koristi za tjelesni njihov raz-vilak. Kano vanredno pomagalo u školskoj obuci stvara gimnastika disciplinu, koja je neophodno potrebna več i u pučkoj školi. Opčenito se mora paziti kod najmanje školske djece, da što bolje a šlo manje sjede i kako se sjedi u školskim klupama, a školske pauze moraju se što bolje izrabiti, da se mladež proskače i proigra, pa ako je ikako moguče na dvorištu i igralištu. Dobro je takodjer i za naučnih satova u školi koji puta preduzimati gimnastičke proste vježbe za 5—10 minuta, te gimnastičke vježbe na školskim klupama, osobito pak u onim školama, gdje se gimnastika još ne predaje posebno kao predmet. Osim toga bit če vrlo zdravo i dobro, da se ljeti što više poduzimlje obuka za lijepih dana na svježem zraku za šetnja, ako se već ne može udesiti školska obuka u t. zv. šumskim školama, što se osobito preporuča i u ferijalnim kolonijama. Prema svemu tome mora se naravno predavati gimnastika i igre obligatno u učiteljskim školama, da bude naše učiteljstvo pripravno toj svojoj zadači udovoljiti. U koliko to nije dosada još provedeno, imade se pomoči na taj način, da se što pri je održe posebni tečajevi za učiteljstvo pučkih škola za gimnastiku i igre. Ta-kovi tečajevi mogu se održavati po gradovima za učiteljstvo cijele okolice, a mogu trajati po osam dana. Svaki kandidat i kandidat-kinja učiteljskih škola moraju biti upučeni u vrijednost tjelesnog odgoja djeee, te moraju koli praktično, toli teoretski poznavati sve predmete, koji su u sveži s tjelesnim odgojem. Mladež pučkih škola mora znati dobro i pravilno stajati i stupati te redati se, a neka se vježba uz pripomoć pjevanja i to osim igara poglavito redovne i proste vježbe. Vježbe na spravama nemaju se uzimati kod mladeži pučkih škola od 6—8 gcdina. Svrha ovili vježbi jest a) pomagati rastenje djece ,oživiti što više organe za disanje, te pospje-šivati cirkulaciju krvi; b) oživiti i ojačali živce i pripraviti veselje mladeži. Ovo sve vrijedi za mladež obojeg spola, pošto u to još nježno doba nije od potrebe spolove razlikovati. Isto vrijedi još i za mladež od 8—12 godina u pučkoj školi. U to vrijeme mogu se vee preduzimati neke vježbe za jače i veče mišice, a imadu se priu-desiti što večoj brzini i spretnosti, te savršenosti u izvadjanju tih vježbi. Poglavito treba paziti na dobro držanje tijela za stajanja i stupanja, a naročito pak na dobro držanje prsiju. Prevladati imadu poglavito proste vježbe, jednostavne kretnje ruku i nogu i trupa, poskoči, trka do 100 m. u brzini a 4—10 m. u ustrajnosti, obične igre, redovne vježbe, što se sve može vježbati na šetnjama i izle-tima. Mogu se uzimati i jednostavne vježbe batinama i bučicama (y2 klgr.), te bacanje kugije ili kamena (1 klgr.) desnom i lijevom rukom, konop za preskakivanje, vježbe na ručama i preči u visu i zavjesu za koljeno, vježbe na ljestvama i brvnu, konj uzduž i koza> i to sve u najjednostavnijem obliku. Večina naše mladeži prestaje sa pučkom školom u školskoj obuci, a prema tome i s tjelesnim odgojem. Treba sad misliti i na to, kako če se nastaviti s obukom u tjelesnom odgoju za vrijeme odkako je mladež ostavila školu, te če dorasti za novačenje, gdje de opet morati nastaviti s tjelesnim vježbanjem. Osobito u gradovima imade toliko mladeži izvanškolne bez ikakvog zanimanja, koju bi trebalo okupiti i pozabaviti tjelesnim vježbama, da što više ojača, i da se ne oduči od gimnastičke discipline, kojoj je več do-nekle u pučikoj školi privikla. Mnogo mladeži napušta pučku školu i sa 12—15 godina, za koju dobil je od velike važnosti omladinska tjelovježba za racionalni razvoj tijela. Sad je skrb države, gradova, raznih društava i sokolske organizacije, da prikupi takovu mladež, te da joj dade priliku, da i nadalje nastavi s tjelesnim odgojem. Svaki mladic ili djevojka do 17 godina mora se baviti nekom vrsti tjelesnog vježbanja, koje si izaberu ili sami ili njihovi roditelji i skrbnici. Prema lome moraju svi vježbati ili u Sokolu ili u kako-vom drugom gimnastičkom društvu, te zavodu privatnom ili dr-žavnom, u kojem športskom klubu, kod skauta ili četnika, te u kojem društvu za gojenje igara. Ova mladež imade vježbati samo najobičnije vježbe, tako: redovne, proste, marševe, trčanje, igre, hrvanje, penjanje, a poslije 17. godine kod muške mladeži i vježbe s oružjem. Prema tome može se s tim vježbanjem otpočeti odmah sada, j er ne iziskuje nikakovih osobitih sredstava te priprema. Gdje su zato prilike, tako na pr. u Sokolu i gimnastičkim dru-štvima, neka se vježba i na glavnim spravama: na preči, ručama, konju, kozi i karikama, a neka se što više goji obligatno plivanje, putovanje i taborenje u prirodi, te razni ručni rad. Vježbe neka se djelomično individualno u odjelima ili zajednički u skupinama iz-vadjaju. Na 20 vježbača računa se po jedan prednjak. Vježbanje je obligatno, a kontrolira se posebnim iskaznicama, jednako kod dje-čaka kano i kod djevojaka. Vježbanje imade se provadjati poslije podne ili na večer, i to bar 3 puta na tjedan, a za to vrijeme mora biti mladež oslobodjena od svog zanimanja. Osim toga imade se mladež bar jedamput na mjesec pozabaviti cjelodnevnim izletom ili taborenjem u prirodi, te 1 jeti kupanjem a zimi sanjkanjem. Sve ovo vježbanje potpada pod posebni nadzor, koji če odrediti država, a gradovi i opčine moraju se pobrinuti, da pribave zgodna i pri-mjerena mjesta za ljetna vježbališta,ako takova ne bi imala ta-mošnja sokolska društva. Gdje se za to vrijeme podržavaju opetovne, produžne ili stručne škole, tamo se imade takodjer gojiti obligatno tjelovježba, a tko ne pohadja takove škole, mora polaziti sokolska društva i tamo vježbati. To bi se moralo provesti službeno i obligatno sa strane države, koja bi morala voditi nadzor, da mladež obojeg spola sudjeluje aktivno u sokolskim društvima ili u takovim društvima za narodne igre ili športove, gdje imade prilike da se bavi tjelesnim odgojem. Sve one, koji nemaju sami dovoljno sredstava da se uzmognu baviti tjelesnim odgojem, mora država materijalno poduprijeti, zalo mora sudjelovanje u Sokolu i u raznim društvima biti posve besplatno. U to vrijeme postaje mladež več odraslom, te može sama več kombinovati i misliti, te može več vježbati kano i odrasli. No ipak valja pripaziti na razvoj sila i spretnosti prema njiliovoj dobi. — Ovdje se mogu vježbati teži sastavi prostih vježbi, odulji marševi, brzo trčanje do 200 m, razni sastavi vježbi bučicama, batinama i čunjevima, te igre karaktera utakmica, nogomet i rukomet, vesla- nje, sklizanje, sankanje s ručnim saonicama i na ski, borenje, te prvi počeci šakanja i mačevanja. Za djevojke treba izlučiti sve teže vježbe iz fiziološkog razloga te razlike spola, a osim toga ne smiju ,se gojiti bojovne vježbe. Redovne vježbe ne smiju se vježbati tako precizno kano kod dječaka, več više ritmičkim načinom. Osobito se preporučuju proste vježbe s glazbom, plesovi i kola, stupanje, trčanje i plivanje, vježbe batinama i čunjevima, razne igre loptama, poglavito Tennis, omanji skokovi, brvno, lakše vježbe na spravama, klizanje. Bacanje uteza, boks, duboki skokovi, skok s motkom, izdržaj u visu i potporu, te oveči sastavi metanja zabranjuju se. Preporuča se medjutim osobito praktično vrtlarenje i kučanstvo, sudjelovanje u zabavištima i dječjim skloni.štima te koljevkama, te baviti se izradjivanjem raznih umjetničkih predmeta. Osobito treba kod toga paziti na držanje tijela. Sto se tiče tjelesnog odgoja na srednjim školama, to je isti več točno odredjen nastavnom osnovom, koja se mora točno provadjati. Idealna škola bi bila, ako bi prije podne bilo odredjeno duševnom zanimanju sa oduljim pauzama (5-20-10-15), a popodne tjelesnom odgoju. Danomice imade se izmjenjivati sistematska gimnastika sa dva sata u tjednu, igre sa dva sata u tjednu, te športovi s jednim satom u tjednu. Ujedno bi se moralo nastojati, da se domače zadače svedu na minimum. Subotu po podne neka bude sasvim prosto, koje jedno popodne može mladež upotrijebiti sasvim po svojoj volji. Jedamput bar u rrjjesec dana neka se odredi za zajednički izlet. Gdje se nalaze internati, preporuča se, da se za tamošnju mladež udesi sasvim posebno obuka u tjelesnom odgoju, jer se na taj način odterečuje ostala školska mladež. Razumije se samo po sebi, da mora obuku iz tjelesnog odgoja voditi kvalificirani učitelj ili učiteljica, te da se mora radio sasvim prema propisima za školsku obuku. Svakako treba iz-bjegavati sistem »drilovanja«, a mora se osobito paziti na higijen-ska načela sto se tiče odijela, pranja ruku i garderobe. Može H se Ijeti vježibati na igralištu, neka se vježbe na spravama zamijene s lakoatletskim Vježbama, koje ali djeluju fiziološki na sve organ® vježbača. Kod izleta ljeti neka se po mogučnosti uzme u obzir kupanje, a ako je prilike neka »e iza svake gimnastičke ure upo-trijebe tuševi, kupanje ili bar pranje te otiranje tijela ili bar ruku. Vodje izleta neka se .napose honoriraju. Od privatnih učenika imade se takodjer tražiti posebna svjedodžba da su se bavili kojom vrstom tjelovježbe. Na sveučilištu i sličnim višim učilištima treba takodjer da se nastavi s uzgajanjem mladeži u tjelovježbi. Za one akademi-čare, koji nisu u Sokolu ili u športskim klubovima, imalo bi se obligatno odrediti polaženje akademskog gimnastičkog društva, koje bi imala vlada urediti i izdržavati. Do sada nije bila na naširt1 sveučilištima službeno uvedena poduka u tjelesnom odgoju, te se večina sveučffišne omladine nalazi bez ikakve poduke u tjelo-vježbi. Nešto akademičara 'bavi se donekle raznim športovima, ali ц Sokol ide ih vrlo malo, makar da je to upravo pravo polje za naše mlade intellgente, tkoji bi mogli tarno ne samo za sebe nego i za društvo L narod svestrano djelovati. Kolika je indolencija na pr. kod zagrebačkih akademičara, vidi se najbolje odatle, da se ne popunjuju ni besplatna stipendijalna mjesta u zagrebačkom Sokolu. Država bi morala takodjer pomagati materijalno svaki klub lli akademsko društvo, ikoje bi se osnovalo sa zadačom, da goji kojugoder granu tjelesnog odgoja. Uopće se moraju odrasli mladiči od 15—24 godine obligatno baviti tjelovježbom, da se uzmognU spremiti za vojničku službu. 'Na taj način bi se postiglo, da bi novači več bili izvježbani, te bi se poslije više mogli baviti taktičnim vježbama, pa bi se na taj način i vrijeme za vojno vježbanje moglo znatno skratiti. Najbolje je, da odrasla mladež ide vježbati u sokolska društva, gdje če moči ponajbolje i primjereno za svoju dobu vježbati. Pošto ne možemo računati, da je, večina vješta gimnastici, moramo nastajati, da se goje što više skupne vježbe, raznolikosti, vježbe sa spravama d jednostavnije vježbe 'na spravama, gdje rnogu cijeli i veči odjeli najedamput vježbati. Vježbanje neka se dijeli na Ijetnu dobu na igralištu i zimsku u sokolani. Na igralištu neka se uz igre goje poglavito lakoatletske vježbe. Dalje treba u ovoj periodi vježbanja uzeti streljanje, vježbe puškom i bajunetovanje, i to po vojničkom reglementu, da se kasnije ne razlikuju vježbe i zapovjedi, kad mladiči nastupe vojničku svoju dužnost. Imade se voditi točna statistika o napretku pojedinca, te če se boljima dati u vojničkoj službi znatne pogodnosti. U koliko ne bi do~ stajala sokolska društva, mogla bi preuzeti vježbanje odraslih i športska društva, koja bi morala nastojati oko vježbanja muške omladine u spomenutom naznačenom djelokrugu. Za onu pak mladež, >koja nije još uopče ni vježbala, morali bi se odrediti posebni državni tečajevi, gdje bi se mladiči vježbali po dva puta na tjedan u počecima- gimnastike i igrama, a po jedamput na tjedan u vojničkom vježbanju. Što se ženske mladeži tiče, mora >i ona do 20. godine polaziti tjelesne vježbe ili u sokolani ili u državnim tečajevima, pa se i o njima imade voditi točna statistika. Napokon moraju se djevojke podučavati o čuvanju zdravlja, jer se mora uvijek držati na pameti, da če one postati buduče majke. U zimskim tečajevima moraju djevojke vježbati poglavito redovne i proste vježbe, nešto na spravama, te ritmičike vježbe i plesove te razna kola, kojima se pomaže razvoj ženske gracioznosti i spretnosti. U ljetnim tečajevima neka se djevojke poglavito igraju u prirodi, neka se vježbaju u plivanju i pod učavaju upotrebljavati sunčane kupelji na svježem zraku, a neka se poduzimlju i izleti. Napose pak mora se ženska mladež podučavati o higijeni žene, matere i djeteta. Za mladiče u dobi od 17.—24. godine morao bi se izdati posebni zakon, po kojemu bi se svi bez iznimke тотаН baviti tjelesnim vježbama. Od toga bi morali biti, oprošteni po* najprije svi oni, koji več vježbaju u sokolskim, gimnastičkim il) športskim društvima, dalje oni, koji bi prema uredovnoj svjedodžbj službeno odredjenog liječnika bili oprošteni od vježbanja poradi svofih tjelesnih mana, koji aktivno več služe u vojsci, koji vježbaju u kakovom školskom zavodu ili ih nema u domovini. Gdje i kako se vježba, spada pod nadzor ministarstva prosvjete i narodne obrane. Svake godine mora se vježbanje nadzirati i prirediti javna vježba s natjecanjem, a rezultate imade se prikazati nadležnom ■ninistarstvu. Učitelji tjelovježbe na tim tečajevima mogu biti sn!acti ljudi, koji su svršili s dobrim uspjehom bar gradjansku ili višu pučku školu, ili nižu srednju školu s obligatnom obukom u gimnestici, ili su bili bar jednu godinu prednjači u kojem sokolskom društvu, ili svršili koji sokolski tečaj. Svi oni, koji če se Istaknuti u tim tečajevlma feano dobri vježbači, imat če poslije ža nastupa vojne službe neke stanovite pogodnosti. Jednako čemo uzeti u istom razmjeru i učiteljice za tjelesni odgoj ženske mladeži u razdobju od 17.—20. godine, koje su svršile kakove škole s obli-gatnom gimnastikom ili polazile Sokol s dobrim uspjehom, napose pak kakove sokolske tečajeve za žene. Napose treba voditi brigu oko toga, da se na takovim tečajevlma i u školama kod poduke u gimnastici istaknu uvijek razlike izmedju muške i dje-vojačke tjelovježbe. Svakako mora se uznastojati oko toga, da bude što prije fedan po državi zakon oobligatnomsveukupnom tje-lesnom vježbanju, da naš inarod ojača u tjelesnom pogledu, da bude dorasao zadači, koja ga sad čeka u kulturnom i duševnom svom budučem razvoju. Prelazeči napose na tem e, koje su zadane na rješavanje u sokolsikom školskom prosvjetnom odboru, treba ponajprije rijesiti I. pitanje, kako čemo u prvi mah doči do s t r u č n i h učitelja tjelovježbe za mjesta, gdje su srednje škole i sokolska društva. Najprije moramo pomišljati na to, kako čemo za prvi mah dobaviti učitelje tjelovježbe za pučke i gradjanske škole, te za omladinu za izvanškolsku dobu. Kano učitelj iz tjelovježbe za pučku školu mora fungirati svaki učitelj i učiteljica, koji se moraju intenzivnije baviti gimnastikom i igrama, te moraju proči i postni tečaj, koji če se odmah otvoriti u svim ovečim školskim sjedištima. Na tim tečajevima, koji če trajati jedan do dva tjedna, imade se proči sva naučna osnova iz gimnastike i igara, a sve troškove za tečaj i za učiteljstvo nosi država. Za gradjanske škole imadu se takodjer prirediti posebni tečajevi, kod kojih mogu sudjelovati pučki učitelji, koji imadu najmanje več petgodišnju prajksu ili su baf jednu godinu' vježbfali u Sokolu. Takovi tečajevti bi trajali po četiri mjeseca, a poslije svršetka kurza morali bi kandidati položiti ispit, te bi mogli biti imenovani učiteljima gimnastike tna pučklm ili gradjanskim školama, a u rangu bi bili iz-, jednačeni s ostalim stručnim učiteljima gradjanskih škola. Posebni tečajevi odredili bi se i za učiteljice, a mogli bi taj ispit položiti i takovi učitelji, koji ne bi polazili tečaj, ako bi od-govarali uvjetima, koji se za takav ispit traže. Što se srednje škole tiče, to imademo za sada vrlo malo ispitanih učitelja gimnastike u našem kraljevstvu za srednje škole. Obuka bi se za prvi čas mogla povjeriti sokolskim društvima, gdje če se uvijek nači po koji inteligentnimi izvježbani prednjak, kojemu če se moči povjeriti obuka iz gimnastike na srednjoj školi. U onim pak mjestima, gdje nema još ni sokolskog društva, moči če takav učitelj ,vodiitŽ i sokolsko društvo. Sokolski Savez neka odmah uredi posebne sokolske tečajeve, koji mogu isprvine biti i 2-mjesečni za naobrazbu prednjaka, koji če odmah preuzeti poduku u tjelovježbi na srednjim zavodima d u sokola-nama. U Zagrebu postoji ispitna komisija za učitelje gimnastike na srednjim školama, koji osposobljuje one, koji se privatno mogu pripraviti, ili su več izvježbani, a imadu i potrebne teoretske kvalifikacije za učitelja gimnastike. Uvjetovno traži se za taj ispit matura, no iznimno mogu se od toga oprostiti oni kandidati, koji inače pokazuju dovoljnu spremu za takovo mjesto. A to bi bilo osobito sada od potrebe, ako želimo, da što prije stečemo što više učitelja gimnastike za naše srednje škole. Tako ve ispitne komisije mogle bi se još osnovati i u Beogradu, Sarajevu i Ljubljani, gdje imade dovoljno stručnih sila za sastav komisije, koja se sastoji od dva stručna učitelja tjelovježbe za teoriju i praksu gimnastike, za povijest i literaturu, športove te jednog liječnika za anatomiju i fiziologiju. Na taj način mogli bi za kratko vrijeme imati lijepi broj inteligentnih učitelja tjelovježbe za 'naše srednje škole, koji bi mogli djelovati i na sokolskim društvima. Moglo bi se osim toga pozvati i stručne učitelje iz Češke, kojih je tamo dovoljan broj, a vrlo lako če naučiti hrvatsko-srpski jezik. Ali i od takovih učitelja moramo tražiti što bolju kvalifikaciju, to jest, da imadu kvalifikaciju za gimnastike za srednje škole, ili da su prošli tečaj Češke obce sokolske. Razumije se samo po sebi, da čemo morati nastojati, da se što prije u kraljevstvu uredi Centralni gimnastički zavod, koji če onda preuzeti zadaču, da u buduče stvara sistematski i 'Postepeno kader učitelja gimnastike, koli za sokolstvo, toli i za srednje i nalike im škole. Takav zavod bi se za sada imao stvoriti u Zagrebu, gdje se nalazi medicinski fakultet, te bi se uz taj i filozofski fakultet imala pripojiti centralna visoka škola za gimna-stiku. Visoka škola imala bi trajati dvije godine ili 4 semestra, a učilo bi se osim praktične gimnastike teorija i povijest gimnastike, anatomija i fiziologija, školska higijena i razni športovi. Ujedno bi kandidati morali učiti metodiku vježbanja praktično na kojem srednjem zavodu s tamošnjom školskom mladeži. Visoka škola imala bi se postepeno usavršivati te produljiti do četiri godlne ib na 8 semestara, da se na istoj uzmogne postici i doktorat iz gimnastike, kao što je to na visokim gimnastičkim školama u Gentu i Stockholmu, gdje se osim toga uči i zdravstvena i ortopedska gimnastika. Ako bude od potrebe moči če se takove visoke škole stvoriti i na svim ostalim sveučilištima našeg kraljevstva, gdje ćp se otvoriti medicinski fakultet. Da bude tko primljen u centralni gimnastički zavod, mora se iskazatl liječničkom svjedodžbom, da je zdrav, te posebnom svjedodžbom, da je do sada u školi ili u Sokolu vježbao, te da je dobar praktični vježbač, pa da posjeduje matura kojeg god srednjeg zavoda. Da se uzmogne takav tečaj otvoriti, mora se prijaviti najmanje 6 a ne više od 20 kandidata. Na koncu tečaja moraju se kandidati podvrči ispitu, koji se sastoji od klauzurnih pismenih radnja iz glavnih predmeta, te od usme-nog i praktičnog ispita, nakon česa se može kandidat osposobiti za učitelja gimnastike na srednjim zavodima i sokolskim društvima. Paralelno bi se mogli obdržavati i ženski tečajevi, da se izobraze i učiteljice gimnastike za ženske srednje škole, a i muški kandidati moraju još napose učiti i razlike glede ženske tjelovježbe, da mogu eventualno prama potrebi predavati gimnastiku l na ženskim srednjim zavodima. 2. U svim školama, gdje se izučavaju nastavnici I učitelji te svečenici, imade se tjelovježba učiti o b 1 i g a t n o, a jednako I u trgovačkim, vojničkim 'i akademskim školama, da bude sva omladlna u tjelovježbi izučena, te da uzmogne i nadalje u školama i u javnome životu djelovati na polju tjelesnog od goja, a napose sokolstva. Učitelje gimnastike za te zavode steči] čemo na način, kako je jur prije spomenuto, a prema potrebi I iz Češke. 3. Načrt zadataka tjelesnih vježbi za sve osnovne škole u kraljevstvu SHS za godinu 1920. imade se priudesjti prema naučnoj osnovi, koja je Izdana za kraljevine Hrvatsku i SlavonijUr te se u našim školama več i rabi. Zato bi medjutim trebala još posebna anketa stručnjaka, da se poglavito odredi zajednička terminologija, koja bi se imala provesti ц jHtavom kraljevstvu SHS. 4. Pitanje zasebnih nadzornika za tjelesni odgoj na svim školama kraljevstva SHS jest vrlo nužno, da se. što prije riješi, da se posvuda uzmogne rad iti po nekom stalnom naučnom programu. Zato bi morali nadzornici neprestano putovati i nadzirati ^ve škole, poglavito srednje, da se provede jedinstvena obuk^ iz tjelesnog odgoja po cijeloj zemlji. Broj nadzornika ovisi o torne, kako če se razvijati uvadjanje tjelesnog odgoja u naše srednje škole, a sijelo bi im imalo biti u sjedištu pojedinih vlada, te bi morali i direktno referirati vladi. Osim toga bit če nužno,'da se imenuje I posebni stalni referent za tjelesni odgoj kod ministarstva prosvjete u Beogradu, koji če direktno obavještavati u sporazum« M s a zemeljskim nadzornicima o svim potrebama oko unapredjenja tjelesnog odgoja u zemlji. 5. Gradnje sok o lana i v j e ž b a o n 1 c a za tjelesne vježbe imadu se poduprijeti sa Strane države, gradova i općina, kako je to jur i prije naglašeno, da bude što više vježbaona u kraljevstvu. U mjestima, gdje imade Sokol i koji srednji zavod, neka vježbaju zajedno u istoj zgradi, osobito ako to nije moguće da se sada u to teško financijalno vrijeme podignu dvije dvorane. Ministarstvo prosvjete neka dade izraditi normalne načrte za gimnastičke zgrade L sokolane, te izdati ih što prije štampom, da budu pristupni svim oblastima i društvima u cijelom kraljevstvu. Gdje još nema posebnih zajedničkih zgrada, neka se upotrijebe po mogućnosti koje veće prostorije u drugim javnim ili privatnim zgradama za obuku iz tjelovježbe koli za Sokole, toli i za učenike. Nove vježbaonice moraju odgovarati pedagoškim, higijenskim i estetskim zahtjevima, te moraju biti ukrašene kipovima i slikama iz gimnastičkog života. Veličina gimnastičke dvorane neka bude 12x20 m., a višina 5.50 m. Uz dvoranu moraju se nalaziti sve iiužne nuzgredne prostorije, tako soba za učitelja kompletno Uredjena, a ne smije manjkati ni sve potrebno, što je nužno za prvu pomoč. Garderobe moraju biti uredjene vješacima i klupama, a do njih po mogučnosti prostor za pranje i tuševe. Garderoba mora 'imati direktni spoj sa dvoranom, uz koju neka se nalazi i dovoljen broj zahoda. Sprave moraju se namjestiti prema veličini dvorane, a sve zajedno treba uvijek podržavati u najljepšoj čistoči. Ako je moguče, neka se uz dvoranu! uredi i ljetnje vježbalište u najmanjem opsegu od 600 m., na kojem se mogu takodjer namjestiti neke sprave, a neka bude ogradjeno drvoredom ili živim plotom. Tlo imade biti priredjeno tako, da se što prije osuši. Imademo li više prostora na dispoziciju, uredit demo pravilno i g r a 1 i š t e u opsegu 110x90 m., koje če onda izmjenično moči rabiti koli školska, toli sokolska mladež. Igralište neka je zarašteno malenom travom i nagnuto na jednu stranu, da se što prije osuši. Ako je moguče, neka se uz igrališta namjeste zahodi, te umivaonici I tuševi, pitka voda i zgrada za spremanje igračih sprava. Igralište [*eka je obrubljeno drvoredom, da se uzmogne hladovina izrabiti. Mjesto za igralište imade darovati grad ili opčina ili zemlja nabaviti i urediti, te se na igralištu mogu vježbati u ovečem opsegu J proste i redovne vježbe. Jednako se mogu za školsku omladinu kano igrališta upotrijebiti i športska vježbališta, ako takova postoje II mjestu ili okolici, a ne dostaje sokolsko i školsko igralište. I tu mora država maiterijalno poduprijeti sva nastojanja da se oživotvori sto više omladinskih igrališta. Gdje je moguče, neka se za Sokol i školu zajednički udese 1 kupaone i plivaone i taborište za njegovanje praktičnog skautinga • y šumi. 6. Stvaranje potrebne literature za tjelesni odgoj imade se udesiti prema novim principima I naučnim osnovama, koje će izdati vlada u sporazumu s tehničkiim odborom Sokolskog Saveza. U to Ime treba najprije udesiti zajedničku stručnu terminologiju, na kojem temelju može se onda spkolska 1 gimnastička literatura dalje razvijati i dalje raditi. Tako'treba ponajprije Izdati službeno nastavne osnove iz tjelovježbe za pučke škole, za srednje škole 1 za izvanškolsku mladež od 12—24 godine. Prema tim osnovama i po odredjenoj terminologiji moraju se što prije izdati priručnlci za sve spomenute škole i dobe. Jednako treba izdati i zbirku naj-popularnijih školskih i omladinskih igara, a za djevojke još i na-pose djevojačke Igre. Nadalje treba izdati i sveukupnu športsku literaturu, te uopće cjelokupnu knjižnicu za tjelesni odgoj. Iz-davanje takovih dijela neka bude povjereno Sokolskomu Savezu, to jest njegovom tehničkom odboru i vladi, te bi se u to Ime morale održatj posebne stručne ankete. Privatna djela o tjelesnom odgoju neka podupre vlada i Sokolski Savez i to materijalno i moralno nakon stručne aprobacije. Ujedno če biti dobro, da se raspišu i natječaji za neke specljalne vrste discipline o tjelesnom odgoju, da se i na taj način pomogne razvoju stručne sokolske i gimnastičke literature. 7. Nadalje bit če od prijeke potrebe, da se za usavršivanje pojedinih struka tjelesnog odgoja pošalje što više kandidata struč-njaka kano stipendiste u inozemstvo. U glavnome neka se šal j ir stipendiste u P r a g, gdje če se sad osnovati visoka škola za tjelesni odgoj, te na posebne tečajeve Češke obce sokolske u Pragu, koji se obdržavaju svake godine. Poradi igara bilo bi nužno poslati stipendiste u London, da dotični na licu mjesta prouče engleske igre i četništvo (Scaut-boy), te neke specijalne športove, koji su u Engleskoj, kano i u Sjevernoj Americi vanredno raširenl i razvijem, kano napose nogomet, veslanje, šakanje i t. d. U P a r i s mogli bi se poslati stipendiste, gdje če proučiti od prilike isto što i u Londonu, a osim toga poglavito parisku školu u floretovanju na glasovitom zavodu za učitelje gimnastike vojničke u Ecole de Joinvllle, gdje če imati ujedno i prilike upoznati francusku gim-nastiku, koja je osobito savršena slede nekih sprava. Na isti način bilo bi dobro poslati I stipendiste u Rim na Scuola magistrale, gdje se uči najbolje mačevanje po specijalnom talijanskom sistemu, koji je sad zaveden po cljelome svijetu. Nužno bi bilo, da se stipendisti pošalju i u Stockholm na ta-mošnju centralnu gimnastičku školu, gdje bi imali prilike upoznati se sa švedskim gimnastičkim sistemom i športovima, osobito zimskima, koji su u Švedskoj vanredno razvijem kano i u Engleskoj. Stipendiste bi proučili i uredjaj tamošnje visoke centralne gin1' nastičke škole, koja je danas na vrlo visokom stepenu, jer je pro-sirena na četiri godine, a može se tamo postiči i doktorat iz gimnastike. Razumije se samo po sebi da je nužno, da iposlani stipendiste Poznaju i jezik dotične zemlje, kamo budu poslani na nauke, te da budu več ispitani učitelji gimnastike i stručnjaei, da bude što veča korist zemlji od podijeljenog im štipendija. Stipendiste moraju se napose zanimati i glede nabave i raznih vrsti, sprava i materijala za sprave koli za gimnastiku, toli za športove i igre, da se poslije Uzmognu nabaviti ovamo originali sprava, i da se vremenom °snuje i kod nas tvornica za gimnastičke i športske sprave, dok se još za sada moraju mnoge te sprave nabavljati za skupe novce iz inozemstva. Stipendiste moraju dobivati znatne potpore, da se uzmognu U 'inozemstvu kretati i reprezentirati, i da mogu sve proučiti, što drže za potrebnim i nužnim za njihovu nauku i stručne informacije. Poslije svršenog štipendija imadu stipendisti predložiti vladi što °pširniji referat i držati posebne tečajeve iz onih disciplina, koje su proučili. Mi čemo slati stručnjake u strani svijet da što nauče, Jer ne smijemo ostati na onom stepenu tjelesnog odgoja, na kojem fe danas nalazimo. Mi se moramo trsiti, da upoznamo šve ciljeve j smjerove ostalih gimnastičkih sistema i naroda, a to ne samo iz knjige nego ii iz prakse. Sve što je dobro, pa ako je i, tudje, prevzet čemo u naš buduči gimnastički sistem i prilagoditi to našim Narodnim prilikama. Sve čemo nastajati usavršiti, a ne samo oponašati, jer moramo uvijek računati i na naš narodni jugoslavenski 'ndividualni karakter. 8. Načelno stanovište odnošaja izmedju Sokolstva i škole ]n\ade biti recipročno i što uže vezano. Sokolstvo, koje več preko godina vrši eminentno narodnu zadaču u slavenskom svijetu, ^eka svojim duhom prodre u sve narodne pučke, srednje i ostale *>kole, dotično medju cijeli narod kraljevstva SHS. U narodnom ^juhu moramo da odgajamo i pomoču tjelesnog odgoja našu omla-Mu, da nam mladež i poslije školske dobe ostane u što večem . r°ju u sokolskim redovima. To je za sada još žalibože u našoj ’nteligenciji dosta slabo provedeno, te zato moramo več od naj-^nije dobe i od prvih školskih godina nastajati uzgajati mušku i 2ensku školsku mladež, da što više i bolje prione uz plemenite s°kolske ideje. Sokolstvo mora imati udjela u organizaciji tjelesnog °?oja u školama, ili na taj način da samo preuzme tjelesni odgoj ^skolama. Sokolski učitelji neka budu i školski učitelji tjelesnog ј/Цоја i obratno, te naše Sokolstvo mora u svakom slučaju imati Javietujuči glas kod uredjenja svakog pitanja tjelesnog odgoja i ® kod najniže instancije, kod seoskih opčina, pa do najviše in-®ncije, kod ministarstva prosvjete i narodne obrane i kod sviju 'nistarstva, gdje dolazi u pretres organizacija tjelesnog odgoja t vSeg naroda. Sva ova pitanja organizacije tjelesnog odgoja pro-^ г,Ч se naravski ne samo na mušku nego i na žensku omladinu, ■k n}ora jednako djelovati na sokolskom polju narodne prosvjete, n° i muško Sokolstvo. Na taj način znati če a oijeli narod Jcano 1 sve škole cijeniti veliku i plemenitu zadaču .našeg cjelokupnog' Sokolstva, kojemu je glavna zadaća, da stvori buduću nam gene-raciju zdravu, Čilu i jaku za plemenito nastojanje oko raširenja općenite i narodne kulture u cjelokupnom našem narodu kra-ljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Dr. Franjo Bučar. RAZMERJE SOKOLSTVA K VOJAŠTVU IN VOJAŠKF VADB1NE PRVINE V SOKOLSTVU. Poročilo dr. P. Pestotnika, staroste župe Ljubljana I., v sokolsko-vojnem odseku na zborovanju v Novem Sadu. Temeljna ideja Tyrševoga Sokolstva je ta, da sokolska društva kot proste ljudske organizacije stremijo za naredno, demo' kratsko in napredno vzgoje naroda, da ustvarjajo, pomnožujejo in vzdržujejo moralne brambne sile v naTodu in da vzgajajo Fizično zdrave in krepke generacije. Zdravje in telesna lepota naj sfc skladno družita z moralnimi vrlinami v Sokolu. V strokovnih sredstvih ni imelo do sedaj Sokolstvo na zunaj ničesar vojaškega na sebi. Vojaštvo v Avstro-Ogrsk'i je bilo nositelj državne brambne ideje, bilo je politični branitelj absolutne monarhije in predpravic Nemštva in Madjarstva, isocijalnjj branitelj starega družabnega reda, utemeljenega na predpravicah imovitih slojev in feudalcev-Sokolstvo v pokrajinah bivše Avstro-^Ogrske je stalo po svoji idej' in delu napram vojaštvu v bivstvenem nasprotju. Razmerje Sokolstva napram vojaštvu se je bistveno izpre-menilo v tem trenutku, ko smo dobili lastno narodno državo j11 s tem narodno vojsko. Program sokolskega praktičnega delovanja (ne ideje) je treba revidirati in ugotoviti smernice sokolskemu dete- Za ugotovitev teh smernic nam je treba izhajati iz razmotn-vanja notranjega in zunanjega političnega položaja edinstvenega jugoslovenskega naroda. Zunanji politični položaj države SHS je dane* ogrožen in bstane brez dvojbe še mnogo let toliko opasen, da b° treba vso pažnjo obračati obrambi integTitete naše mlade države-Krog in krog smo obdani od samih sovražnih držav. NeklonjenOsl zapadnih držav nas more podpirati le v toliko, v kolikor je združljivo s političnimi in gnotnimi interesi zapadnih držav >r‘ nam ne daje nikakega jamstva, da bi mogli v tem pogledu min10 zreti v bodočnost. Edino samopomoč in lastna brambna zmožnos^ nas pustita v bodočnosti mirno spati. Od sovražnih sosednih držav anektirane jugoslovenske zemlje in razna narodno-gosp0" darska nasprotja bodo vedno predmet perečega mednarodnega značaja. Iz tega izhaja, da bo država SHS prisiljena skrbeti za ojačen^ brambeno zmožnost. / Ustvarja se zveza narodov z namenom obvezne demilitarizacije in rešavanje spornih vprašanj mirnim potem. Vsa znamenja kažejo, da ostane tudi po zaključenem pariškem miru toliko sovražne eksplozivne snovi med državami, da je težko verovati v praktično dobre in obvezne posledice dogovora mednarodne zveze. 'Sila bo toliko časa v svetu odločevala, dokler ljudstvo v vseh državah ni globoko in iskreno prepojeno In vzgojeno v novi morali pravice in poštenosti, v istinitih socijalmh m demokratičnih načelih. Ni pa isključeno, da bodo vse države po dogovoru in prisiljene, vsled finančnih težkoč sklenile, omejiti vojaštvo in vojno pripravljenost na gotov minimum. Toda stvarna nasprotja med državami bodo večja sila nego teoretični dogovor glede demobilizacije in vzdrževanja malega števila vojaštva in vojnih tehničnih sredstev. Iz tega razmotrivanja sledi, da se bodo države, že vsled splošnih finančnih težkoč, uklonile sklepom zveze narodov, da bodo oficijelno znižale stanje stalne armade. Ker pa nobena država ne bo verovala na trajen mir, ker ne bo odkritosrčnega medsebojnega zaupanja, bo vsaka država gojila pomnoženo vojno pripravljenost in brambeno možnost neoficijelno in izven vo jaške organizacije, osobito s pomočjo telovadnih društev. Politične stranke in idejne smeri znotraj države bodo zavzemale v pogledu višine stalne armade in vojaške vzgojo izven armade različna stališča. Socijalna demokracija je na razrednem in mednarodnem sta-' lišču. V armadi vidi fizično opero za obstoječi krivični nesocialni družabni red. Iz teh razlogov bo načeloma protimilitaristična. Konservativne katoliške stranke se iz taktičnih razlogov nt bodo postavile principijelno na protimilitaristično stališče, pač pa bodo iz razlogov različnih svetovnih nazlranj proti Sokolstvu in proti temu, da bi država poverila Sokolstvu posebne naloge. Nekateri pristaši histeričnih srbijanskih strank pravijo, da na Balkanu ni prostora za Srbe in Bolgare. Osvetni duh za storjena bolgarska nasilja na srbski zemlji se ne bo tako kmalu polegel. Ta politična smer bo prezpogojno militaristična. Stranke pod imenom »demokratične«, zastopajo nazor edinstvenosti, socijalnosti in naprednosti. Te bodo smatrale vojaštvo in vzgojo v tej smeri za potrebno v izmeri in višini, ki odgovarja potrebi našega zunanjega položaja in notranje situacije. Aspiracij na jugoslovenske zemlje se ne odrečejo, za državno varnost je zmožnost za obrambo naših meja predpogoj, za vzdrževanje reda znotraj države in svobodno izvrševanje državljanskih in ustavnih pravic, bo kot nujno zlo še mnogo let potrebna oborožena moč, prav posebno za čas, dokler socijalne in politične prilike ne dobijo v mladi in iz tako raznovrstnih življev in pokrajin sestavljen! državi, trdnih tal. Zunanji politični položaj bo silil državo SHS, da stopi kmalu v uradno-prijateljske odnošaje k Bolgariji. Državni Sokolski Glasnik 28 proračun za stalno armado je treba razbremeniti do skrajno možnih mej, smisel za vojaške naloge je treba v narodu popularizirati, brambeno dolžnost posplešifi, telovadnim sokolskim društvom dati do gotove meje smer državno-obrambene vzgoje. Tej smeri stoji najbližje moje osebno pojmovanje sokolskih nalog za bodočnost, toda s preciznim pojasnilom mojega stališča : Za me je Sooklstvo širši pojem kot vojaštvo glede nalog', ki naj jih vršila te dve organizaciji, v državi. Sokolstvo ima etično in ravno vsebino, ki naj je dosega praktično z vzgajanjem in obraževanjem svojega članstva tSV nacijonalni, demokratsienH in socijalni smeri. Paralelno s tem gre eugenetična smer, to je skrb za fizično vsestransko vzgojo naroda ne glede na gotov vojaško-brambeni cilj. Vojaške naloge so dedukcija, specijalizacija in pc-ojstritev sokolske telesne vzgoje v smeri z jasno-začrtanim namenom, z orožjem braniti domovino. Posledice naravne sokolske vzgoje se morajo uveljavljati v času mira na vseh poljih našegc javnega in zasebnega življenja kot notranja, ozdravljajoča moralna sila. Posledice vojske vzgoje so pretežno fizičnega značaja in jih narod hrani kot vedno pripravljene rezerve za bramibo domovine proti zunanjim sovražnikom. S tem ni rečeno, da Sokolstvo iz ključuje vojaštvo ali obratno. Nasprotno. Sokolstvo je narodna organizacija i armada v edinstveni državi je narodna. Obe imata iste cilje pred očmi : delo in žrtve za domovino. Sokolske in vojaške naloge se v narodni državi med seboj spopolnjujejo. Sokolstvo lahko s svojim delom podpira v marsikaterem pogledu vojaško vzgojo, je olajša s predpravami. Pri tem pa ni treba Sokol-s t^v a m i 1 i t a r ,i z i/ r a t i. Sokolska ideja vsebuje plemenite težnje po svobodi. Ustanovili in vodili so Sokolstvo najboljši možje pri Čehih in pri nas Jugoslovanih kot neodvisno vsenarodno, ne politično organizacijo. Svoboda je bila gonilna sila, ki je vodila Sokolstvo od vspeha k vspehu. Pri tem naj ostane tudi v bodoče. Sokolski program po strani moralne vzgoje naj ostane, kakoi ga je začrtal Tyrš. Pojem plemena naj se raztegne na pojem celokupnega naroda Jugoslovanov in države SHS. Program po strani telesne vzgoje naj ostane nedotaknjen, ker je stvarno sistematično po estetični in zdravstveni strani ute meljen. Mednarodne tekme so dokazale, da se po vrednosti ne. morejo s tem slovanskim telovadnim sistemom nobeni tuji telovadni sistemi primerjati. Sokolski telovadni sestav ima za seboj najbolj bogato strokovno literaturo telovadnih pisateljev. Ta sistem je gibčen in zmožen razvoj z ozirom na nove naloge v narodu in državi. 1 yršev sistem obsega danes vse one športne panoge, ki so iz zdravstvenega ozira neoporečne. Istotako mora sorejeti v sebi posamezne panoge za vojaške telesne vzgoje. To'so one panoge, ki sokolskemu telovadnemu sistemu ne jemljejo njegovoga značaja, ki so pa velikega praktičnega pomena za vojaštvo, nadalje nekatere teoretske vojaške nuke, ki imajo splosen pomen za izobraženca. Pri tem pa naj ostane Sokolstvo administrativno, organizacijsko in tehnično samostojno kot prosta neodvisna splošna narodna organizacija, ki bazira na prosto voljni disciplini. Država naj njegovo delovanje moralno in gmotno podpira. Vojakom je vstop in delovanje v sokolskih društvih dovoljen. V smislu svojih izvajanj je za Sokolstvo sprejemljivo, da prvine: 1. Redovne vaje (korakanje, člen, vod stotnija itd.) naj se v vežbanju prilagode vojaškim potrebam. Zjednačenje v poveljih in izvajanju je nujno. 2. Dolgi pohodi (20—40 km.); izvajajo se postepno glede dolžine in s postopno obremenitvije od 15—25 kg. in v vseh letnih časih. 3. Praktična vadba v poljski službi (Felddienst) s teoretske razlage na izletih na pr. izveščanje, stražna služba, kantoniranje. 4. Nauk o prvi pomoči (teoretično in praktično) v telovadnice in v vojni. 5. Teoretski pouk o čitanju zemljevidov. 6. Temljna načela o disciplini. 7. Teoretski in praktični pouk o streljanju in vadba o rabi oružja. 8. Male taktične vaje kot vojne igre posebne z naraščajem od 14—18 leta. Q. Predavanje iz zemljopisa in zgodovine našega Poimenskega naroda z posebnim ozirom na žrtve in junaštva naših prednikov. Rešitev tega vprašanja na ta način pomenja poglobitev po mena in namena sokolske telovadne vzgoje 'brez škode za obstoječi slovanski telovadni sastav in brez škode za popolno samostojnosi sploš nenarodne sokolske organizacije. To smer je hotel dati sokolski telovadbi tudi ženi'jalni ustanovitelj sokolstva dr. Tyrš takoj prva leta no ustanovitvi, toda avstrijska vlada mu ni zaupala in ie njegove namene odločno preprečila. Sporazumna sodelava države in vseh moralno in telesno vzgojnih činiteljev v državi nam bo prineslo nov tip dovršene jugoslovanske generacije. Ta bo zdrava in krepka po duhu in telesu, sprejemljiva za vse dobre in plemenite, nam v čast in ponos, domovini pa v obrambo. SOKOLSTVO 1 ŽENA. Referat sestre M. Dušice na sok. saboru. Sokol je institucija eminentno odgojna. Ono odgaja čovjeka (jelesno, snabdjeva ga snagom i vrsnoćom, razvija njegove naravne sPosobnosti. naoružava ga otpornom snagoin protiv vanjskih štetnili Upliva. Uz snagu i zdravlje goji i ljepotu tijela, otmjenost kretnja — i tako postaje Sokolstvo nosiocem i opet darovateljem tjelesne kulture čovjeka. Zadača je sokolskog odgoja, odgajati ljude za vla-sliti njihov život savršeni — harmonični; budili u njemu čežnju za iim šlo sačinjava najvišu vrijednost života i njegovu ljepotu, i na-učavati tražili u sokolskom odgoju vrela zanosa i oduševljenja i na-laziti u njemu dublji smisao, nego kakav govori iz puke površne stvari. 1 lako radi Sokolstvo na odgoju novih l judi, koji imadu, da priprave bolju budučnosl narodu. Samo po sebi Sokolstvo n uče stvoriti novoga čovjeka, ali mu je uzvišena zadača, da — svijesno si cilja — odgaja i njeguje klice iz kojih on može dalnjim razvojem izrasli. Odgojne težnje sokolske nisu mogle ostati ograničene na jedan samo dio naroda — na muškarce — nego je trebalo uzeti obzir i na odgoj žena. Več Tyrš osnovao je u Pragu društvo za tjelovježbu žena. Dakle je Tyrš lmo zasnovatelj Sokolstva mislio na tjelesno i moralno podignuče cijeloga naroda a ne samo jednoga spola. Društvo ljudsko vazda je nepravedno omalovažavalo zname-novanje žene u pogledu socijalnom, kulturnom i narpdnom. Žena je za razvoj narodnog života jednako važan faktor kao i muž. Muž je sadašnjost a žena nosi u sebi budučnost naroda — i odgoj matera je kardinalno pitanje našega narodnog razvoja. Odgo j Sokolski time što podiže tjelesnu vrsnoču žena, umnaža i njihove duševne sposobnosti, pripravlja povoljne preduvjete, uz koje može žena vršiti i teže duševne zadače života, a da se ne. mora pri torne odreči ili zanemariti dužnosti supruge i inajke. Sokolstvo omogu-«uje i pomaže ženi učestvovati na največoj stečevini kulturnoj »slo-bodnoj samoodredbi individua«. Odgoj tjelesni u velikoj mjeri olakšava naravne funkcije ti jela i podiže njegovu radinost, ali i pro-budjuje u ženi i smisao za ljepotu ti jela i stavlja brigu oko tjelesnog usavršenja na zdra-vu podlogu. Naučava ih oplemenjivati i usavr-šavati tijelo naravnim putem i odvrača ih od poljepšavanja kozme-tičkim sredstvima, kojima je svrha prikriti zanemarenu svježost ti jela. Krasota tijela leži u harmonično razvijenim udovima, u gra-■cijoznim kretnjama a ne u šminkanom licu i steznikom deformiranem tijelu. Naravnost i jednostavnost su najljepši uresi žene. Želimo dakle. da odgoj Sokolski i u tom smjeru izvrši svoj zadatak, te da čistoča, ukus i jednostavnost vanjštine Sokoliča govore o harmoniji, I jepoti i ozbiljnosti njihove nutrinje. Bogati nutarnji izvor žene- koji se temelji na razvitim duševnim svojstvima žene, osvijet-1 i ti če i svagdanji obiieljski život. Ali sokolski odgoj probudjuje u ženama jako i zdravo životno čuvstvo, doprinosi k izgradnji čvrstog težišta u njihovoj vlastitoj osobi, te pomaže procvatu svega što u dubini duše njihove drijema i teži za svjetlom. Pod sokolskim od-gojem ne razumijevamo samo odgoj tjelesni nego i moralni ujedno. Prvi i naj važni ji zadatak moralnog odgoja je nepreporno razvijanje čuvstva ljubavi prema svom bližnjemu, koje lako krasno dolazi do izražaja u našem sestrinslvu, a sestrinstvo zajedno sa sviješču pripadnosti k ejelini i uvjerenjem, da smo njegova cestica, najbol je po- ujcdjuje egoizam i pripravlja jiul /.a pravi demokratizam. Ženama pripada zadaea unijcti demokratski duh u društvo, a zvane su za to prije svega one žene, kojima je za to dan temelj u Sokolu. Sokolstvo stvara moralni karakter žene ozbiljne, iskrene i istinske. Ozbiljnu temeljitost valja visoko cijeniti, jer nema goreg svojstva kod žena nego što je površnost. Koliko bi našli med ju vježbačicama, koje bi — kad bi mislile — morale doei do uvjerenja, da ono pravilno vjež-banje ta j točno ustanovljeni red i poretlak u spravama, taj opredije-ljeni postupak, da imade svoje značenje i to značenje duboko i ne samo slučajno, te da tjelovježba nije samo puka zabava za prikratu vremena, nego da je ona nešto neophodno potrebna. Društveni sokolski život, koji predstavlja izvjesnu moralnu atmosferu, d jel uje na dušu žene, jer ona odgojena u predsudama, razlikujue ljude samo prama njihovom socijalnom položaju ili imetku,1 uči se eijeniti ih prama radu. Postavljena ovako u drugi milieu i opkoljena neko vrijeme drugom okolinoin prinudjena je istu pr.omatra.ti te zauzeti prama njoj izvjesno stanovište. Nazori u društvu stečeni u naša ju se u obitelji. Ako je žena u nje upučena i ako ih shvaća, tada če lahko i u obitelji uhvatiti korjen i doči do vrijednosti. A može li za nas biti što poželjnijega, nego to, da naše krasne zasade sokolske proniknu u naše obitelji, te postanu plodnim tlom za buduče karaktere. Ta obitelj je jedinica ljudskog društva, i obiteljski je život temeljem javnoga života. Sokolstvo jača u ženi i soeijalno čuvstvo, ona dolazi u interesi i težnje pojedinca, nerazdruživo spojeni sa in-teresima ejeline. Sestrinstvo i ljubav prema bližnjemu otvara nje-zino srce pravom humanizmu i probudjuje u njoj svijest, da je njoj dužnost učevstvovati i kod socijalnoga rada. U rukama žena leži moguenost reforme svega soeijalnog i narodnog života, pa se može očekivati, da če se žena sa radošču latiti posla, da hude narod pro-žet moralom. t zorom neka nam služi češka žena, ona je stajala uvijek uz bok muža u borbi za idealna prava, što imade u velikoj m j eri zahvaliti sokolskom odgoju, koji je danas kod njih u zamjer-noj višini. Najbolji dokaz lome pokazao se je u svjetskom ratu. Svima nam je poznala velika samosvijest českoga naroda. Sokolstvu to imadu u prvom redu da zahvale, jer ono je i muževe i žene češke odgojilo, oboružalo ih moralnom snagom, dubljinom osječaja, ozbil jnošeu i neustrašivošeu tako, da ih je svjetski ral zatekao pripravne i u obitelji i u društvu. Doprinosi li sokolska žena k pomnožen ju idealnog dobra naroda, mora uporno nastojati i oko njegovog materijalnog podig-nuča. koje je kao temelj duševnog bogatstva neophodno nužnc. Do-^Ijedno provadjanje gesla svoj k svome mora postati nalogom ^vake pojedine žene, jer u rukama žena leži gospotiarska vrsnoča naroda. Sokolstvo uznastoji dakle podiči c i jelo bivstvo žene i u tom bivstvu, razvijenom jednakopra\no sa mužem, u svim strukama slobodnom, predsudama nesputanom, poslušnom ne vanjskim mo-mentima preuzctim pravilima, nego stvarajučem svoj život p ram a unutarnjem zakonu svoga vlastitoga ja«, leži cilj sokolskih težnja u novoj ženi. Nova žena to nije imaginaran stvor, nego nešta za čim svaka nas mora da teži, nešta čega klice nosimo več u sebi i što ako več ne u nama, a to našim nastojanjem može da procvate u onima koje če doči iza nas. I takove žene ne smiju da budu samo iznimke, pojave, koje dolaze pa neslaju, iiego početni članci cijelog razvojnog reda, temelj i prvi početak nečesa, što u budučim generacijama imade da postane sveopčim. I u tome leži pravo značenje žcnskog_ Sokolstva i njegov karakter društvene formacije. Dr. Riko Fux: Naloga sokolstva. Z ustanovitvijo sokolskega Saveza SHS se začenja za vse naše Sokolstvo vesela doba novega življenja, a tudi doba neumornega dela za izpopolnitev naše organizacije, zlasti pa za poglobitev sokolske ideje v vsem Sokolstvu. Vsem nam mora biti predosem znana pot po kateri bočemo korakati do našega cilja, sleherni brat in sleherna sestra v naših vrstah mora poznali naše ideje, ki nni morajo bili svete v vsem njegovem delovanju in življenju sploh. Sokolska ideja je samo ena in ne pozna kompromisov. In ravno tu moramo zastaviti vse svoje sile, da nas ta ideja združi v močne in nepremagljive vrste. Poleg, močne organizacije je to najmočnejša in edina vez, ki nas bo združevala tudi v najhujših krizah, ki jib bode mogoče moral preživeli naš narod in naša država. Dolžnost vsakega Sokola pa je, da sokolsko idejo, kot katere propagator nastopa v sokolskem kroju, točno pozna in se tudi po njoj ravna. Le potem bodo naše vrste čiste in močne, le potem bode Sokolstvo res v korist narodu, domovini in državi. Naloga Sokolstva obstoja pred vsem v lelesni Vzgoji naroda-Vzgojili krepak, čvrst in zdrav rod, vzdržali ga pri vedno enaki či-losti ki ne dopušča, da bi začel v notranjosti propadali, to je podlaga vsemu sokolskemu delu. Nikakor pa ni to edina sokolska naloga. Povzdignuti mladino svojega naroda na starogrški podobno stopnjo harmonije duševnih in telesnih moči. vneti v njej ljubezen do domovine, naroda in države, učiti jo zatajevati samo sebe, stavili narod in njegovo korist nad laslno osebo in dobiček, lo je 1>‘-vedno Tvršev ideal. 1 elesna in duševna vzgoja Sokola nista ločeni stvari, ne, ampak tesno spojeni, kakor sta tesno spojena duh in telo. Sokolska vadba telesa pripravi in ohranja čvrst in zdrav temelj za dobro izobrazbo duha. To je tudi cilj sokolske telesne vzgoje. Sokolska misel znači toraj težnjo po telesni in nvrasteni povzdigi celega naroda. Narodu je treba predvsem fizične moči, da bi v boju z drugimi narodi ne podlegel. Toda sama fizična moč ne zadostuje, da bi vzdržala narod pri oni svežosti, ki jo potrebuje v vedni tekmi z drugimi narodi. Ne toliko telesne vzgoja, kakor utrjevanje nravnosti poveča moč posameznika in celega naroda in zato so telesna in nravstvena vzgoja podlaga vsemu življenju naroda, podlaga njegovemu zdravju, čilosti in delavnosti. »Samo zdrav narod se za more braniti. Orožje v vsaki roki! Vojaška disciplina! Stokrat, tisočkrat bodi to povedano. Kdor hoče v vojski ubraniti svoj narod, ta mora že v miru stati na straži proti vsakemu pomehkužen ju.« Te besede Tvršcve si bi moral vsakdo, ki vstopa v Sokolske vrste dobro zapomniti in se bi moral vedno in dosledno ])o njih ravnati. Sokolstvo mora biti mogočna opora vsemu stremljenju naroda po višjih ciljih, izraz njegove moči in njegove zavednosti. Ko bi imelo Sokolstvo za nalogo samo probujo naroda, bilo bi samo začasna organizacija, ki bi morala sama od sebe prenehati, ko bi bil njen cilj dosežen. Toda temu ni Irko! Sokolstvo mora združevati v sebi vse želje in potrebe naroda, mora živeti z narodom in mu služiti. Danes ne zadostaje reči: »Sem narodnjak, rodoljub itd.« Vsaki mora biti v resnici to. A to rodoljubstvo zahteva danes značajnosti, možatosti. Naše Sokolstvo nam mora vzgojili značaje, one krasne pojave pri vseh narodih, kakor jih je vzgajala pri nas doba, ko je od običajnega 'kmeta pa do najvišjega gospodarja vse zagrabilo za orožje ter se postavilo v bran za svoja prava. Sokolstvo združuje v sebi vse stanove in sloje, ne izklučuje nikogar. Telesno in nravstveno vzgojiti in poplemenititi ves jugoslovanski narod in ga vzgojiti do moči, neustrašenosti in plemenitosti — to je ona velika ideja, ki jo zahteva bratstvo ter združuje ves narod pod enim praporom. Sokolstvo združuje v sebi vse, ki jih veže ljubezen k domovini. Sokolstvu je skupna želja, s telovadbo vzgojiti ;:dravje in moč; s svobodo, ravnopravnostjo in bratstvom okrepčali duha, poplemenitili srce ler gojiti čuvstvo pravice in resnice. Zato smo nepolitična organizacija — »naša slvar ni za stranke, ampak za ves narod, se ne izpreminja kakor politički in verski nazori, temveč je večno resnična in stoji v tem smislu nad vsakim sporom.« (Tvrš.) Polilički boji morajo biti izključeni izmed nas. Dovolj je poli -liske umazanosti. Pred njo se mora Sokol čuvati, a čuvali mora pred njo tudi sokolski znak — zato ne deluj nikjer v političkih bojih s sokolskim znakom, z znakom bratstva! Prva dolžnost vsakega posameznika, dolžnost napram samemu sebi, napram narodu, iz katerega je izšel, dolžnost napram celosti je, da s telesnimi vajami doseže svoje in svojih potomcev zdravje, da pomaga pomladiti ves narod v telesnem, duševnem in nravstvenem oziru! Pri tem delu se mora združiti ves narod brez politi škega ozadja. Kadar je treba braniti obstoj in svobodo naroda, države in čistost narodne misli, je Sokolstvo bojna organizacija. Združeni v trdni organizaciji, telesno in duševno zdravi, močni in neupogljivi smo poklicani čuvati naj svetejše kar imamo — svobodo naroda in našo državo. V Sokolstvu je sreča in bodočnost našega naroda — dolžnost slehernega Sokola pa je, da vestno ispolnuje sokolske dolžnosti v javnem in privatnem življenju. S. Vrdoljak ; Pogrnita ledja za doba skole i sredstva proti torne. Zlo je teško iskoreniti, kada se udomači. Treba rada iz temelja, napornoga i žilavoga i valja znati raditi, da še kronično zlo sa zadnjim žilicama iskoreni. Takovo jedno zlo, a da ne spomenemo druga još gora, nalazimo u visokim postocima kod učeče omladine: to su vam ona česta po-gnuta ledja, sa ramenima napred savinutim, sa upali mi prsima, sa lopaticama vani izbočenim, koje slaborn, tankom tijelu, još pognu-tiji i jadniji oblik davaju! Je ovo zlo, čiju važnost u nas mnogi odgovorni čimbenici, zbog nedostatne brige, neupučenosti i slabe spreme dovoljno ne shvatiše i ne vide grde posljedice, kojim je ono često skopčano. Pogledajmo jednog čimbenika: roditeljsku kuču. Koliko roditelja zna, kako če dijete odgajati e da ga zdravo i pravilno razvijeno predadu školi? Kod današnje mode, gdje iniučniji prepuštaju djecu raznim plačenim osobama, a siromašniji radi svakdanjeg posla i brige nemaju vremena, da se posvete dovoljno tjelesnom od goju djece, malo ih oslaje, koji se tom posvečuju voljom, razumjevanjem i spremom. A nije ovo nepotrebna stvar, kako se kod nas skoro op-čenito misli. Kod drugih kulturnih naroda o tome se silu napisalo, a i praktično sve više provadja. Mi sc zadovoljavamo, da djecu pre~ damo na odgoj raznim dječjim vrtičima. Pa da bi ovi d ječ ji \ rtiči imali valjanu stručnu spremu! Sreča, da nagon djece za kr etan jem donekle doskače večem zlu, kojem roditelji ne znaju, da doskoče. Nije se onda čuditi, ako od djece, koja dolaze iz roditeljske kuče ц školu, več ih je oko 10',,, ko j i su tjelesno iznakaženi ili deformirani i da su ovo večinom slučajevi teže naravi. Pa i naš najvažniji čimbenik, škola, radi li dovoljno, da ovom zlu stane na put s uspjehom? Ne i to s mnogih uzroka. Glavnog krivca nalazimo u školskim oblastima, dotično vlasti. Jer koliko su one po našim školama praktično proveli modemu školsku higi— jenu? Da li su se one pobrinule, da dovoljnim i pravim tjelesnim uzgojem školske omladine paraliziraju slabe posljedice, koje škola prouzročuje na njihov organizam? Ne, kao dokaz dosta je pogledati mnoge škole, pa n. pr. nastavni načrt za nekoje naše pokrajinske i gradjanske škole, gdje, vam piše, da tjelovježba nije obligatno za ženske! A mi znamo, da je baš ženski kostur u tim godinama iz-vrgnut večem postolku anomalija i deformiteta nego dječački. Nije se onda čuditi, da ni učiteljstvo nije dovoljno osposobljeno, da us-pješno provede školsku tjelovježbu i higijenu. Sve su veći zahtjevi na umnu sposobnost duševnog proletarijata, pa eto uzroka, da učevna osnova radi prenatrpanosti predmeta ne prepušta tjelesnom uzgoju nego nekoliko sati na tjedan (u najboljim sluča jevima). Školski liječnici znajuči, kako današnja školska poduka usljed pre-natrpanosti škodi organizmu djačkom, a kako s druge strane dobro tipliva na njihovu umnu sposobnost i organizam tjelesno vježbanje, zahtjevaju sniženje učevnih sati i povečanje učevnih sati za tje-lesni odgoj. Poginita ledja ili kifoza spada med ju tako zvane simetrične de-formitete trupa. Kod ovili je naravno ili fiziološko vijuganje hrpte-njače više ili man je pretjerano i ona dijeli trup na dvije simetrične pole. Svi teži slučajevi kifoze spadaju isključivo pod liječničku njegu, a tek lakše slučajeve preuzet če, po pregledanju i uputi liječ-nika, učitelj-stručnjak. Specijaiiste u ortopedi ji su skoro opčenitoga nmijenja, da je naj-češči uzrok za doba škole tako raširenim deformitetam hrptenjače, učevna prenatrpanost, koja radja umor, pa dječje tijelo usljed loga zauzima duše i češče defektne položaje, koji po malo trajni postaju, a lini više buduči je dječje tijelo usljed svoje nepotpune čvrstoče i patoloških pojava predisponirano na deformitete kostiju. Radi loga, dakle, da se nenormalna iskrivljenost hrptenjače ne smije samo pripisati školi, ma da ju škola može pogodovati. Rastumačimo ovo malo opširnije, ali samo obzirom na predmet, koji obradjujemo, naime na pognuta ledja. Kod mnogih individua pognuta ledja su baštinjena po rasi ili obitelji, na pr. kod čivuta; u obiteljima, gdje prelaze od oca na sina. Može biti kriva i bolest, u prvom redu rahitis, danas tako raši-rena, koja osobito u drugoj periodi ubrzariog raštenja djeteta u vi-sinu, može znatno doprinijeti kifotičnom razvoju hrptenjače. Da nam stvar bude malo jasnija, moramo znati, da se normalni razvoj djeteta dijeli od prilike u slijedeće periode: 1. perioda prve tjelesne punoče od 1.—4. godine; -• „ J)rvog uhrzanog raštenja od 5,—7. godine; 3- ,, druge tjelesne punoče od 8.—10. godine; -O drugog uhrzanog raštenja od 11.-15. godine; 5. ,, puberteta od 15.—24. godine. Za dobe tjelesne punoče djgčje lijelo polaganije raste u vis, a više se širi i puni. Za dobe uhrzanog raštenja punjenje i širenje tijela zaostaje, a tijelo hrže rasle u vis. Valja naglasiti i kod tj e -lesnog uzgoja djece neprestano imati na pameti, da za vrijeme ubr-zanog raštenja, osobilo drugog, d ječ j i organizam je slabi ji i usljed slaboče više sklon deformiletam trupa. Umjestna je tu više nego ikada pozornost, pravilan način tjelesnog uzgoja, hrana i po mo-gučnosti štednja djeteta od duševnog prenapora. Poznalo je, da visoko naraste postotak pognutih ledja kod djece za doba škole. Uzroka je lomu silesija. Nabrojimo najglavnije. Školska klupa nosi veliku krivnju u tom pogledu. Več lamo u šesdesetim godinama počeše najprije liječnici, da se bave pitanjem reforme školske kjupe, uvidjajuči kakove pogibelji leže u loše kon-struiranoj kluj)i za zdravlje i razvoj dječjeg tijela.Plus - udaljenost, prevelika ili premala višina klupe, slab naslonjač za izmorena ledja djeteta, bilo je uzrokom, da se je dijete moralo kod s jed jen ja slabo držati, kod slabog naslonjača ni je se moglo odmoliti, nego se zgu-rilo, dočim noge su mu kod velike klupe u zraku visile i nijesu se mogle o llo oprijeti, pa se je umomost i slabo sjedjenje još više po-goršavalo. Danas imamo tako savršene lipove klupa, da u velike od-govaraju higijenskim, pedagoškim i lelmičkim zalitjevima. U takvoj klupi može dijete, bez da se zguri, pravilno citati J pisati i ledja odmorih, u koliko ne ulaze u obzir druge okolnosti, gdje se dijete i kod najbolje grad jene klupe radi umomosti na koncu mora zgrniti. Zgureno sjedjenje u klupi ne samo, da može imati za poslje-dicu pogrnilo trajno držanje trupa, nego u tom položaju i pluča se najmanje i nedovoljno zrače. I kod stajanja, držimo li se pognuto, naša pluča manje se zrače, nego kada se uspravno držimo. Posije^ dica slabe ventilacije jiluča su razne bolesti, slabokrvnost, nervoza, a što je glavno time se gradi temelj uvriježenju tuberkuloze. Držimo li se kod čitanja previše pognuto, doprinaša i ono pognutim ledjima. Je li tome uzrok kratkovidnost, moral čemo u pomoč uzeti naočare. Pognuto je pisanje lakodjer pogibeljno. Iiigieničkim zalitjevima odgovara najviše tako zvano uspravno pisanje, kod kojeg, u pra-vilnoj klupi, najmanja je pogibelj, da se dijete nepravilno drži- Kosi način pisanja, osobilo u nepravilno gradjenoj klupi, lako prouzročuje habitualnu skoliozu i jednostranu veču kratkovidnost. Držimo li kod pisanja, jednu ruku dolje uz tijelo, a ne kao druga gore na klupi naslonjenu, pluča se na onoj strani, gdje ruka dolje visi ne ventilirajo i time lakodjer potpomaže uvriježenje tuberkuloze. Kod pisanja čemo i radi loga lakte postavili gore na klupa. Dolazimo na toeku, lcoja je prouzročila i prouzročuje još dosta liorbe izmedju pedagoga i školskib liječnika. Liječnici s pravom predbacuju, da su osim nabrojenih uzroka, koji prouzročuju pognuto držanje školske mladeži i drugi uzroci, koje još škola dovoljno ne uzimlje u obzir. To je prevelika intelektualna preopterečenosl, radi kojih se zanemaruje i ne posvečuje prave brige tjelesnom uzgoju mladeži. Šlo na posljedku koristi pravilno grad jena klupa, pravilno c i tanje i pisanje, kada na koncu konca dijete duševno i tjelesno izmučeno, ne može više uspravno da se drži, nego se zguri. Mišice su ledja, koje su se usljed dugog sje-djenja izmorile, pa ne mogu, da hrptenjaču uspravnom drže. Često takovo opetovanje ima za posljedicu trajno pognuto držanje tijela. Iz svega ovoga proizlazi, da ako hočemo mi imali naš naraštaj duševno i tjelesno zdrav, moramo tjelgsnom odgoju u školi posvetiti više brige i vremena, a k tomu prenatrpanost drugih predmeta skučiti. U koliko bi na prvi zahtjev naši pedagozi j)ristali, teško bi na drugi. Kod neko jih engleskih škola napravili su takav j)okus, pa su djaci na koncu godine posligli iste, dapače i bolje uspjehe, nego li drugi djaci, kod kojih je tjelesni odgoj bio zanemaren. Liječnici zahtijevaju, da se tjelesnom odgoju u školi mora posvetiti harem jedan sat na dan, a onda dva popodneva za igre. I mnogim kulturnim državama ipak se je u pogledu tjelesnog odgoja 11 školi i u izbjegavanju umornosti napravilo znatan korak napred. Skratili su se učevni sati na 45—50 minuta sa ovečom srednjom pauzom, Kroz doba pauze idu djaci vani na otvoreno, dok sc dvorana zrači, pa se na čislom zraku razgiblju i razvedre-, Г nekojim školama po-svečuju ovaj odmor vježbama, koje uplivaju na pravilno držanje tijela i spoje ih sa dubokim d i san jem (kod Njemaca 10-minutno vježbanje). Ima ovo i svoju slabu stranu: ako ovakove vježbe zah-tjevaju pozornost vježbača, onda če se on slabo kroz tih 10 minuta razvedrili i postati iriški j i kod sli jedečeg sata obuke. Di jete ostaje duševno izmoreno, pa mu ono vježbanje kroz pauzu duševnu umor-nost može i povečali, a ova opel upliva umarajuči na lijelo. Bolje imaju uredjerio po nordijskim školama: učitelj kada vidi slabo držanje i nepažljivosl d jaka, prekida predavanje i s njima vježba gori spomenule vježbe. .Je li sat tjelovježbe u jutro mora ga se tako zgodno umetnuti i lakove vježbe izvadjali, da od toga i duh i ti.jelo imaju koristi. To je teška stvar, pa oslaje najzgodnije šlo mnogi is-kusni stručnjaci pregoručuju: prije podne duh, a posli je ])odn,e ti jelo. I u pogledu načina tjelesnog odgoja školske mladeži moramo bili na čislu. Velika je pogreška, koju sc dan danas često vidi, da se s djecom, pri je nego su im se kosli dovoljno utvrdile i kostur se približio stal-nom obliku, dakle lamo sve iza drugog ubrzanog raštenja oko 15.—KI. godine, vježba napornu tjelovježbu, koja če samo više škode nego koristi donijeti. Mora se na umu imali, da dijete još raste, i da ta j rast zahlijeva lakove spojeve. ko j i če rastučem organizmu u svakom pogledu koristiti, a ne da budu upotreb- Ijeni ii najvećoj. mjeri kao hrana nenaravno i prenaporno radečih mišica, pa (ime rasi djeteta trpi. Tjelesni odgoj za vrijeme škole mora se usredotočiti u tome: ojačati čitav organizam, osobitu pažnju posvetiti onim vježbama, ko j e jačaju one mišice, ko j e lopatice i ramena natrag viiku i hrptenjaču uspravnom drže. Dakle u glavnom mišice, koje se na laze na strani ledja uzduž hrptenjače i poprijeko preko tih. Dalje, izvadjat eemo takove vježbe, koje če uplivati čim više na izmjenu grad je, na razvoj srca i pluča. Vježbe, koje pogo-duju pravilan razvoj trupa, nalazimo najbogatiji izbor kod švedske gimnastike (n. pr. Spannbeuge). Njemci i Česj preuzeli su mnogo takovih vježbi iz švedskog sustava, dapače njihova izvrstna klupa takodjer je ušla u njihove dvorane. Nebi bilo teško, ni zgorega, pa dapače moramo i mi sve takove vježbe i švedsku klupu kod naše tjelbvježbe uvesti, riješivši se na koncu nekakovih čudnih izgovora i prebacivanja. Ne samo to, nego bi se morale sabrati u posebnu grupu sve vježbe, koje uplivaju na pravilan razvoj trupa, obazirući se naime na njegovu slabiju stranu: mišice ledja. Ovim vježbama kod tjelovježbe djece imala bi se posvetiti osobita važnost. Takovih vježbi nalazimo dosta u raznim vježbama bez sprava, na i sa spravama, onda u raznim granama lake atletike i športa. Razumijeva se: sve u dopuštenim granicama. Vježbe, koje pogoduju izmjeni gradje, koje jačaju srce i pluča, koje razvijaju prsni koš nalazimo u veselom dječjem tumaranju, a posebno u igrama. Igara nalazimo šilu zgodnih i prikladnih za taznu dobu i spol. Njima se mora u toj dobi posvetiti glavnu brigu. Pogledamo li anatomsku gradju srca 1 žila odvodnica i fiziološki proces kolanja krvi, vidimo, da vježbe brzine, koje nam predstavlja ju razne igre za dječju dobu, uplivaju izvršno na jačanje srca, a time i pluča, i srce se njima mnogo teže uma ra nego li u odrasli joj dobi. I v. to ne smi;emo mislili, da se ta-kovim igrama samo jačaju mišice nogu nego čitavog tijela i ako u manjoj mjeri nego prve. Tako se je opazilo, da se iza igara, gdje su samo noge bile zaposlene i snaga ruku povečala. I Lagrange je opazio iza nekoliko sedmica hodanja po brdinama, da mu se Je snaga ruku za 5 klg. povečala. Koliko vrijede igre i kretanje ua otvorenom vidi se najbolje iz konstatiranja, da mladež za vrijeme ferija dobiva na teži n i mnogo više nego za vrijeme škole, a što su više godina u školi tim više. Kod djevojčica od U.—12. god. opazil0 se je, da su za dobe tri-rrgesečnih lerija dobile na težini kao kroz jKilovieu školske godine: u la.—16: godini dobile su kao za vrijeme školske godine; u 17. godini 2—3 puta više nego za vrijeme školske godine. Predpostaviti se mora, da d jeea. koju eemo ovakovim načinom tjelesnog uzgoja pravilno razviti, uživaju dostatnu i dobru hranu. Domače zadače, koje dijete mora kod kuče da napravi, mogu uplivati slabo na držanje i razvoj <1 ječjeg tijela. Jer sada dijete ut' radi n;i onoj pravilnoj klupi, nema učitelja pred sobom, koji če g® opomenuti, ako se loše drži. Kod klicnih zadaea bi morali svrnu 1 pozornost na držanje Ujela roditelji. Liječnici su s pravomnmijenja, da bi se domače radnje morale ukinuti, i da je jedino onaj nastavnik na mjestu, kod.kojeg če diiete i bez domačih zadaća naučiti ono što mu je propisano. Kada dijete ide u školu ili iz škole, neka knjige nosi na ledjima, a ne u rukama, jer potonji slučaj može uplivati na nepravilan razvoj trupa. Koja je bila svrha ovog članka? Da se ponovno upozori na jedno rašireno i pogibeljno zlo kod školske omladine. Da se prikazu uz-roci toga zla i sredstva za pobijanje isloga. Našlo odaziva kod onih, koji vedre i oblače i onih, koji s od- - gojem školske omladine ima ju posla. Pismo iz Osijeka. Dobili smo ovo pismo: Osijek, 28. kolovoza 1919. Mili brate! U broju 17. »Vestnik sokolsky«, lista češke obec sokolske od 14. kolovoza 1919. opisan je pod naslovom Karel Giitter, žrtva austrijiske persekucije, slijedećj dogadjaj: K prvim žrtvama surovog austrijskog sudovanja pao je tale odier brat Karel Giitter, koji je dne 2. kolovoza 1915. smakmit u petrovaradinskoj tvrdjavi radi zločina smetanja javnoga mira i poretka, te zločina ustanka. Osuda sa opisom oijeloga dogadjaja nalazi se u vojnom arhivu u Zagrebu, datirana je sa 15. rujna 1915. a glasi Ovako : Tvrdjavni sud u Petrovaradinu izrekao je dne 2. kolovoza 1915. osudu, kojom je osudjen pričuvni poručnik Karel Giitter, rodjen 24. kolovoza 1890. u Vyškovu u Moravskoj, nadležan u istoj opčini, porezni oficijal zemeljske vlade, radi 1. a) zločina smetanja javnoga poretka po §. 541. a. voj. kaz. znk., počinienog dne 51. srpnje. 1915. u kasno doba noči u nastanbi IV. odjeljenja tvrdjave Petrovaradin-Novi Sad u prisustvu zastavnika Dragutina Velčeka, raz vodnika Alekse Begiča i časničkog' služaka Milana Banjca, dakle u prisustvu više ljudi time, da se je u prepirci s tim zastavnikom izrazio, da su nekoji Hrvati k .. . ., da se ne bore za domovinu, nego ze Madjare j Nijemce, Česi sii naprotiv junači, Jer prelaze'k neprijatelju, re su oduševljeni pristaše sveslavenske ■Tiisli. Rusi i Srbi su njegova brača, te da če radje živjeti pod njihovim gospodstvom nego si dati od Nijemca glavu praviti; b) 14 dana prije toga, vračajuč se u barake, pred istim zastavnikom, za-Jfimčiv sl najprije njegovu šutnju, izrazio se, da su nasljednik Pnjestola i njegova žena radili za veliko-austrijsku i njemačku ■deju, te da su pravedno b!ili umoreni, a tim nastojao razdraživati na Preziranje i mržnju ]>roti jedinstvenom državnom savezu; 11. radi zločina ustanka po §. 150. i 160. voj. k. z. poČirijenog prilikom pod I. c.) time, da je u prisustvu onih vojničkih osoba, na prigovor časničkog služaka Milana Banjca, zašto se ipak za svog boravka na sjevernom bojištu nije predao, odgovorio, da bi to bio učinio, ali nije imao prilike, nu da če se prvom zgodom predati, a tada če a svi ljudi, koji če s njim biti, isto učinM. - Tako je u prisustvu više ljudi, vezanih prisegom a potčin jenih njemu, dražio i govorom zavesti nastojao na neposlušnost i uz-bunu. Po §§. 46. i 96. voj. k. z. te §. 444. voj. kaznenog zakona post. al. 2. pak po naredbi vrhovnog vojnog zapovjedništva od 16. veljače 1915. osudjuje se na gubitak časničkog čina, spomenkrsta 1912.—1913. na smrt streljanjem. Ta je osuda nakon potvrde nad-ležnog zapovjedništva izvršena dne 2. kolovoza t. g. Ujedno je ta osuda proglašena s vim jednakim i vi Šim, te švim časničkim aspirantima. Prijavitelj Giitterov bio je neki Hrvat Dragutin Velček s kojim je Giitter prijateljski opčio i koji je izrabiv njegovo povjerenje dne I. kolovoza u jutro podnio prijavu, isti je dan Giitter uapšen, drugi dan u 5 sati po podne osudjen a u 7 sati na večer uz madjarsku zapovjednu riječ po opet se spuste i prsti svinu k tijelu (izdisaj); gRmnja ruku 11 1. i 2. dobi vrlo nježna: 3. i 4. izdržati. III. i IV. = I. i II. takt: obratno. V. 1. Priključenjem desne u spetni stav, te odmah polagano n uspon i dizati ruke do položaja „ruke Strance “ tako, da su na : 2."ruke Strance (hrptimice; pesnice svinute kao gore (udisaj); 3. i 4. polagano u spetni stav —- pesnice se osove i ruke polagano spuštaju dol j e (izdisaj). 5 vi. —, V. VIL 1. Iskorak desnom natrag u prednožni stav lijevom — ruke sagnuti dolje (prsti dotiču se ramena s vanjske strane); 2. izdržati; 3.јЈкогак lijevom natrag u prednožni stav desnom — sunuti naprijed (pesnice su osovljene, a dlanovi im smijeraju naprijed; prsti su pruženi); 4. izdržati. VIII.Jl. Priključen jem desne u spetni stav — ruke dolje; 2., 3. i 4. izdržaj. DRUGI 8ASTAV. Odjeljeuje A = šesnaest 3/±taktova. I, 1. Zanožni stav lijevom (u koljenu sagnutora; oba koljena zajedno) — okret trupa nadesno (za 90°) — veliki naklon naprijed — ruke Strance (hrptimice), a pogled na desnu pesnicu (uzevši po jprvotnom smjeru lijeva ruka smijera ravno naprijed, a desna 'ravno natrag); 2. i 3. izdržati. II. l.|Usprav i okret trupa nalijevo u prijašnji položaj — zanožni stav lijevom (pruženom) — ruke uvis (palčimice; prijelaz najkračim |putem ; pogled gore) ; 2. i 3. izdržati. JIII. 1. U stavu izdržati — ruke polagano spuštati Strance (u položaju „ruke uvisa pesnice svinuti unutra i s njima zaokružiti naprijed); 2. i 3. još drugi i treči krug naprijed uz sveudiljno spuštanje rukii. IV. 1. Uspon na desnoj, a lijevom zanožiti (niško) — Čet vrti m krugom tpesnica: ruke Strance; pesnice osoviti; 2. prinoženjem lijeve e spetni stav — ruke dolje; 3. izdržati. V. -VIII. = I.—IV.: obratno. IX 1. Iskoračni star desnom Strance u odnožni stav lijevom — mali naklon nalijero — desnu ruku Strance uvis neSto sagnutu (hrbat joj smijera gore i prsti malo svinuti), lijeru podboČiti (hrptom naprijed, a prstima [svinutim] natrag); 2. i 3. izdržati. s X. 1. Usprav — p6 okreta nadesno u zanožni stav lijevom — ruke Istrance (dlanirnice) — sasma mali naklon natrag (u lopaticama); [glava okrenuta je nadesno; pogled na desnu pesnicu; Ž. i 3. izdržati. Sokottit Glasnik. XI. 1. U stavu izdržati — naklon natrag' — ruke dolje: 2. ruke skučiti naprijed van (hrptima uza se; pesnice u višini ramena ;; dižu se ispred tijela); 3. ruke uvis (nešto sagnute, a pesnice svinute su prama unutra: prsti jedne ruke dotiču se prstiju druge ruke; pogled gore [gibanja rukft u dobi 1.—3. lijepim i heprekinut.im lukovima]). XII- 1. Usprav i рб okreta nalijevo u odnožni stav desnom (prenosom težine tijela) — sunuti uvis (palčimice ; ruke i prsti praženi) 2. priključenjem desne u spetni stav — ruke Strance dolje: 3. izdržati. XIII.—XVI. = IX.—XII.: obratno. Odjeljenje B = šesnaest 3/4 taktova. I. 1. Na: „je-“ iskorak lijevom naprijed; na: „dan“ poskokom lijeve-noge na mjestu; desnu prednožno skučiti (Л) — ruke: na „je-14 skučiti naprijed van (pesnice uza se); na: „danli sunuti uvis (palčimice); 2. korak desnom naprijed — ruke Strance dolje (pesnice dignute su van do vodoravnog); 3. korak lijevom naprijed — rukama izdržati. II. 1. Križnim stavom desne sprijeda cijeli okret nalijevo u spetni uspon — ruke dolje van (pesnice okomito dolje ; gibanja ruku iza okreta); 2. spetni stav — pesnice osoviti i ruke dolje (pesnice spustiti); 3. izdržati. 1П. i IV. = I i n. V. 1.— 3. Veliki naklon naprijed (glava podignuta) — ruke dolje van (palčimice), te ujedno 6 sitnih poskočnih koračaja naprijed na naj bližu znaČku (u svakoj dobi 2; lijeva noga počiti je). VI. 1. Usprav i priključenjem lijeve u spetni stav — ruke naprijed-(palčimice); 2. ruke Strance (dlanimice); 3. ruke dolje. VII. 1. Iskoračni stav desnom naprijed u zanožni stav lijevom — desnu ruku naprijed gore (pesnica je osovljena dlanom prama naprijed), lijevu natrag (pesnica dignuta je hrptom gore) ; 2. i 3. izdržati. VIII. 1. Cijeli okret nalijevo u zanožni stav desnom (prenosom težine tijela) i priključenjem desne u spetni stav — desnu ruku uvis i sprijeda dolje, te ujedno i lijevu ruku dolje (najkračim putem); 2. i 3. izdržati. IX—XV. = I.-VH. XVI. 1. (Ne vježba se okret.) Prenosom težine tijela u prednožni stav desnom i priključenjem desne u spetni stav (na prijašnju značk«) — ruke dolje (desnu sprijeda); 2. i 3. izdržati. Odjeljenje C = šesnaest 3/4 taktova. I,—XV. = kao odjeljenje A (bez izmjene). XVI. 1. Cijeli okret nadesno u zanožni stav lijevom (prenosom težine tijela) — sunuti nvis (palčimice; ruke i prsti praženi); 2. priključenjem lijeve u spetni stav — ruke Strance dolje; 8. izdržati. * II. sastav, to j. odjeljenja A, B i C ponovno; XVI. takt odjeljenja C vježba se bez okreta, dakle ovako: XVI. 1. Prenosom težine tijela prednožni stav lijevom — sunuti uvis (palčimice; ruke i prsti praženi); 2. priključenjem lijeve u spetni stav — ruke Strance dolje; 3. izdržati. (Svršavamo čelom u prvotnom smjeru.) Drugi ume tak u z medjuigru = dvanaest s/4 taktova. I. 1. Iskorak desnom naprijed unutra u zanožni stav lijevom unutra — trup okrenuti nalijevo (za 45°) — ruke pod bočiti (hrpti; rukfi na pojasu); glava i pogled u prvotnom smjeru; 2. i 3. izdržati. II., III. i IV.: izdržati. V. = okret trupa nadesno (za 45°) i I.: obratno. VI.—VIII. izdržati. IX. 1. Korak desnom natrag u prednožni stav lijevom — desnu ruku uvis (dlan gore; u laktu malo je svinuta), lijevu skučiti naprijed (prsti se dotiču desnog ramena; hrbat ruke gore); 2. i 3. izdržati. X. = IX.: obratno; rake izmijene položaj donjim bikovima. XI. 1. Zanožni stav desnom — mali naklon naprijed — ruke natrag (pesnice neznatno stisnute; vršak palca d o tiče se vrška srednjeg prsta) = temeljni stav k III. sastavu; 2. i 3. izdržati. XII. Izdržati. THEGI SASTAV. Odjeljenje A = osam 3/4 taktova. I. 1. Iskorak desnom naprijed (na koncu dobe poskok na desnoj | — lijevu zanožno sagnuti (u pravomu kutu), krsta uvita — desnu ruku sagnuti dolje i sunuti njome naprijed gore (dlan naprijed). lijevu natrag van (pogled na desnu ruku) ; 2*&a mala poskoka natrag (na značku): lijevom, pa desnom — ruke naprijed (pesnice osovljene, dlanovi naprijed); 3. poskokom spetni stav (na značku) — ruke dolje. II. — I.: obratno. III. 1. Ruke Strance (hrptimice; pesnice osovljene; pogled na desnu ruku) — dvostruki okret nalijevo sa šest malih poskoka na mjestut i to tako: Na „je-“ : lijerom, na „danu : desnom; na „dvau: lijevom (i gad se nalazimo čelom natrag); na : desnom; na „tri11: lijevom; na „iu: poskokom u spetni stav u prvotnom smjeru. IV. 1. U spetnom stavu izdržati — ruke skučiti dolje (prsti u* rsmjsko strane ramena); 2. sunuti Strance (hrptimice; pesnice osovljene); 3. ruke dolje. V. 1. Iskorak desnom Strance; na koncu dobe poskok na desnoj [ i "" j — lijevu zanožno sagnuti van — desnu ruku »trance uvis van (pesnicu osovitil, lijevu natrag van (prsti ruku taknu se prstiju lijeve noge; pogled na desnu ruku); 2. dva poskoka strance nalijevo (lijevom, pa desnom i njom ujedno prekrstiti iza lijeve) — ruke dolje van (pesnice vodoravno van); 3. skok u spetni stav na značku — ruke dolje. VI. = V.: obratno. VII. 1. Ruke Strance uvis (pesnice vodoravno van; dlanovi gore) i dvostruki okret nalijevo sa šest malih poskoka na mjestu (slično kao u III. taktu; pogled gore); VIII. 1. Spetni stav — ruke skučiti strance (pesnice nad ramenima); 2. sunuti dolje (najkraćim putem); 3. izdržati. Odjeljenje B = šesnaest 3/4 taktova. I. 1.— 3. Zanožnim stavom desne polagano u poklek desnom — ruke sprijeda uvis van (dlanovi naprijed) — naklon natrag (pogled gore). II. 1. Svršiti poklek, naklon natrag; nepomično izdržati kro« 2. i 3. dobu. III. 1. D pokleku izdržati; usprav; 2. i 3. spojeno naklon naprijed i ruke naprijed gore van (dlanovi otprilike 10 cm nad zemljom). IV. 1. Svršiti gibanje i u 2. i 3. dobi nepomično izdržati. V. 1.—3. Usprav i spojeno polagano se (lizati u zanožni stav desnom — ruke sprijeda uvis (pesnice svinute dolje). VI. 1. Iskoračni stav desnom naprijed u zanožni stav lijevom — ruke uvis van (pesnice vodoravno van; pogled gore); 2. i 3. nepomično izdržati. VII. 1. Gijeli okret nalijevo, prenosom težine tijela i priključenjem desne u spetni uspon, te ujedno (od 1.—3.) Inkovima unutra polagano ruke strance (pesnice svinute prama dolje; u 2. dobi prolaze ruke položaj „ruke dolje“). VIII. 1. Pesnice osoviti, te ujedno (od 1.—3.) polagano n spetni etav i spuštati ruke dolje. IX,—XIV. = I.—VI. XV. = VII. I.—3.: bea okreta; prenosom težine tijela i priključenjem desne o spetni aspon — ruke (unutarnjim lmkovima) polagano strance. XVI. 1. Zanožni stav desuom — mali naklon naprijed — roke natrag (pesnice neznatno stisnute ; vršak palca dotiče se vrška srednjeg prsta); 2. i 3. izdržati. Odjeljenje C. = osam s/4 taktova. I.—VI. = kao u odjeljenju A (bez izmjene). ▼II. 1.—3. Kuke Strance uvis (pesnice vodoravno van; dlanovi gore), te sa žest malih poskoka na mjestu podrugi okret nalijevo (dva poskoka uvijek na četvrt kruga). VIII. 1. Spetni stav — ruke skučiti strance (pesnice nad ramenima); 2. sunuti dolje; 3. izdržati. * Treći sastav, to j. odjeljenja A, Б i C ponovno. U odjeljenju C u VII. taktu razlika: VII. 1. Ruke strance uvis (pesnice vodoravno van, dlanovi gore), te (od 1.—3) sa šest sitnih poskoka na mjestu dva i p6 okret a nalijevo (kod trećeg skoka na „dva“ upravo čelom natrag).. Svršavamo Čelom u prvotnom smjeru. VIII. 1. Ruke skučiti strance (pesnice nad ramenima); 2. sunuti dolje; 3. izdržati. Treči umetak = osam a/4 taktova. I. 1. IskoraČni stav desnom naprijed u zanožni stav lijevom — ruke r na „je-“: sagnuti dolje, te na ,,danu: sunuti njima strance (pesnice osovljene); 2. i 3. izdržati. II. 1., 2. i 3. izdržati. 1П. 1. Korak lije7om naprijed u zanožni stav desnom — ruke skučiti dolje (pesnice na vanjskoj strani ramena); 2. i 3. izdržati. IV. 1., 2. i 3. izdržati. V. U stavu izdržati. 1. Ruke dolje nalijevo (pesnice svinute prstima prama tlu)j: 2. pesnice osoviti (prstima prema gore); 3. ruke dolje; pesnice normalno. Gibanje rukii od 1.—3. neprekinuto. VI. = V.: obratno. ▼П. 1. Korak desnom natrag u usponu — ruke skučiti dolje (pesnice-na vanjskoj strani ramena); 2. korak lijevom natrag u usponu —- sunuti naprijed (pesnice osovljene; dlanovi naprijed); 3. korak desnom natrag u usponu — ruke strance (pesnice osovljene). VIII. 1. PrikljuČenjem lijeve u spetni stav (na značku) — ruke dolje:. ž. i 3. izdržati. CETVRTI SASTAV. Odjeljenje A = osam i/i taktova. I. 1. Iskoračni stav desnom naprijed n zanožni stav lijevom, te njedno na „je-“ : desnu ruku sagnuti dolje (dlan naprijed), a na „dan“ : sunuti naprijed gore (pesnica oso vij ena: dlan naprijed); lijevu ruku (na „je-“) natrag van (pesnica osovljena; hrbat gore [na: „dan“ izdrži]); pogled na desnu ruku: 2., 3. i 4. izdržati. II. 1. Lijevu ruku skučiti dolje (na ,,je-“) i sunuti njom (na „dan“j naprijed gore, a desnu natrag van — korak lijevom naprijed u zanožni stav desnom (kao I., nu obratno); 2., 3. i 4. izdržati. III. = II.: obratno. IV. 1. Priključenjem lijeve u spetni stav (na značku) — ruke uvis van (dlanovi naprijed ; pogled gore) ; 2., 3. i 4. izdržati. V. 1. Is koračni stav desnom natrag u prednožni stav lijevom — ruke natrag — mali naklon naprijed; 2. izdržati; 3. usprav i korak lijevom natrag u prednožni stav desnom —- ruke naprijed (dflnjim Ifikovima: pesnice osovljene; dlanovi naprijed); 4. izdržati. VI. = V. VII. 1. Križni stav desnom otraga i uspon (na značei) — ruke uvis van (pesnice vodoravno strance ; dlanovi gore; pogled gore); 2., 3. i 4. izdržati. Parne na 4. u usponu križni stav desnom sprijeda. VIII. 1. Neparni redovi: priključenjem desne u spetni stav — ruke Strance dolje; 2., 3. i 4. izdržati; parni redovi: ruke dolje i cijeli okret nalijevo (križnim stavom desne sprijeda) u spetni stav (okret: nakon sto su ruke dolje); 2., 3. i 4. izdržati. Odjeljenje B = šesnaest 4/4 taktova. I. 1. Zanožnim stavom lijeve poklek lijevom — mali naklon naprijed — desnu ruku skučiti naprijed (predlaktica vodoravno unutra, lakat uprt o koljeno desne noge; trup nešto okrenuti nalijevo), lijevu ruku sagnuti dolje. a pesnica joj drži pesnicu desne ruke u zapešču (hrpti obih rukii gore) — glava je nešto nagauta naprijed; 2., 3. i 4. izdržati. II. 1. i 2. izdržati; 3. parni redovi; izdržati. RADOST : Neparni; usprave se i dignu. te križnim stavom (lijevom nogom otraga) izvedu uspon — desnu ruku (sasma neznatno sagnutu) uvis (lakat strance; dlan gore), lijevu naprijed J gore unutra (malo sagnutu; dlan naprijed; pogled na pesnice; glava malo nagnuta natrag nalijevo; ne sakrivaj si lijevom rukom obraz); 4. svi izdržati. III. 1.—4. Svi izdržati. IV. 1. i 2. Svi izdržati. 3. neparni redovi poklek lijevom kao u 1. dobi I. takta; parni: dignu se i usprave, te izvode isto, što u II. taktu neparni ; 4. izdržati. V. 1.—4. Izdržati. VI. 1 i 2. Izdržati. 3. parni redovi: poklek lijevom (kao u 1. dobi I. takta). ŽALOST: Neparni: usprave se i dignu u zanožni stav lijevom i mali naklon natrag (u lopaticama) — desnu ruku skučiti naprijed gore (predlaktica unutra i spred obraza; glava okrenuta je nadesno), lijevu ruku natrag van (palač i srednji prst do-tiču se vršcima); 4. izdržaj. VII. 1.—4. Izdržati. VIII. 1. i 2. Izdržati; 3. neparui redovi: poklek lijevom (kao u I. taktu), parni: usprave se i dignu u zanožni stav lijevom i izvode isto, što u VI. taktu neparni. IX. 1.—4. Svi izdržati. X. 1. i 2. Izdržati. 3. parni redovi: poklek lijevom (kao u I. taktu). BORBA: Neparni (ved na 2.): usprave se i dignu, te priključenjeni lijeve u spetni stav i odmah u ispad desnom strance (sa po-sljednjim zvukom 3. dobe) — lijevu ruku strance (hrptimice). desnu skučiti strance (predlaktica gore; pesnica stisnuta; glava okrenuta je nalijevo = priprava za bacanje kopija); 4. izdržati. XI. 1.—4. Izdržati. XII. 1. i 2. Izdržati. 3. neparni: dignu se i poklek desnom (kao u I. taktu, nu obratno); parni: izvode isto, što i neparni u X. taktu; 4. izdržati. XIII. 1.—4. Izdržati. XIV. 1. i 2. Izdržati: 3. parni (pozor!) dignuti se i cijeli okret na prstima lijeve noge, te poklek desnom (kao u I. taktu, nu obratno, dakle lakat lijeve ruke na koljenu lijeve noge itd.). POBJEDA: Neparni redovi: uspraviti se i dignuti se, te priključenjem desne u spetni stav; petu desne noge malo dignuti, a koljeno nešto skupiti naprijed van — desnu ruku uvis nešto eagnut* (lakat joj je naprijed van, a pesnica stisnuta palcem gore (drži sulicu), lijevu dolje (pesnica vodoravno van, hrbat gore: upire se o štit; pogled ravno); 4. izdržati. XV. 1.—4. Izdržati. XVI. 1. Neparni: izdržati; parni: uspraviti se i dignuti se, te priključenjem desne u spetni stav; ujedno zauzmu isti položaj, koji i neparni; 2. izdržati; 3. s vi ruke dolje i spetni stav; 4. izdržati. O d j e 1 j e n j e C. I.—VI. takt kao u odjeljenju A. VII. 1. Križni stav desnom otraga i uspon — ruke uvis van (hrptimice); 2., 3. i 4. izdržati. VIII. 1., 2., 3. i 4. Izdržati. IX. 1. Priključenjem lijeve u spetni stav — ruke Strance dolje; 2., 3. i 4. izdržati. Iz češkoga D. Š. Proste vje/be ženskog podmlatka. odredjene za VII. svesokolski slet u Pra'gu god. 1920. Uvježbavanje dugih sastava (kombinacija) za mladež upravo je štetno, pošto je njima suviše zaposlen mozag, koji se i onako več u školi dosla umara. Budemo li ipak od vremena do vremena prisiljeni — prije javnog istupa — da se poslužimo nešto oduljim sastavima, nego su uobičajeni za redovnog vježbanja, tada nam je nastojati, da djetetu na najzgodnije načine olakotimo vježbanje i da mu pomognemo, e bi lako pamtilo i postepenim načinom nadvladavalo materijal, koji je u dotičnim sastavima sadržan. Pri tom upravljati nam je vježbama tako, da način izvo-djenja odmah u početku odgovara fiziološkim potrebama djeteta i da time u njemu pobudimo interes, a time dakako i radost i veselje nad uspješnim izvodjenjem Iijepih i djeci odgovarajučih vježbi. Prije, nego čemo otpočeti uvježbavanjem sastava, potrebno je, da osvojimo elemente, sadržane u samim sastavima, pa da ih pojedinačno ili u malim sastavima poduzimljemo s mladeži sve dotle, dok sav materijal ne bude izvodjen tačno i s lakočom. Tim čemo načinom izbjegnuti neprekidnom ispravljanju usred sastava, uslijed kojeg moraju djeca da dulje vrijeme izdrže u stanovitom položaju, što je fiziološki apsolutno štetno. Kada smo več sve elemente i svaki napose dobro uvježbali, pri-stupit čemo uvježbavanju sastava tako, da cijeli sastav razdijellmo u nekoliko manjih sastava. Najbolje če biti, da takove sastave razdijelimo na pojedine taktove. Ove pak sastave razdijeliti ćemo dalje u sastave, koji sadržaju samo gibanja ruku ili samo gibanja nogu itd. Nakon toga dodat eemo gibaлjima rukti ili nogfl gibanja trupom, a poslije dodat temo okrete itd. Konačno spajati čemo sve to u 4-dobne ili u 6-dobne sastave sve dotle, dok ne dodjemo do cijelog propisanog sastava. Samo se po sebi razumije, da onaj, koji u tim vježbama podučava, mora iste više sam pokazivati, nego o njima pripovijedati. Kod uvježbavanja koli elemenata, toli rastavljenih i cijelih kombinacija valja naročito paziti na to, da sva nesimetrička gibanja budu odmah na početku izvodjena i na drugu stranu, t. j. obratno. Pogrješno je, poduzimljemo li najprije vježbanje nekoliko puta nadesno, pa onda nalijevo. Neuputno je to za to, jer uslijed ispravljanja zaboravljamo, koliko je put vježba izvedena, pa tako jedna strana tijela radi više, nego druga. Evo nekoliko primjera, kako se otprilike ima metodički postupati: Temeljni stav: spetni; ruke podbočiti. Na 1. prednožni stav desnom; 2. izdržati; 3. odnožni stav desnom; 4. izdržati; 5. priključenjem desne u spetni stav. 6.—10.: lijevom nogom. Temeljni stav: spetni; ruke dolje. Na 1. ruke naprijed (palčimice); 2. izdržati; 3. ruke Strance (dlanimice); 4. izdržati; 5. ruke dolje. I. Temeljni stav: spetni; ruke dolje. Na 1. prednožni stav desnom — ruke naprijed (palčimice); 2. izdržati; 3. odnožni stav desnom — ruke Strance (dlanimice); 4. izdržati; 5. priključenjem desne spetni stav. 6.—10. vježba lijeva noga. Temeljni stav: spetni; ruke skučiti strance (pesnice na zatiljku). Na 1. odnožni stav desnom; 2. priključenjem desne u spetni uspon; 3. izdržati; 4. potpor čučnjem; 5. izdržati; 6. dignuti se, ruke skučiti strance (pesnice na zatiljku). 6.—10. lijevom nogom. Nakon što je ovaj sastav izveden nekoliko puta, dodati ćemo u 2. dobi po okreta nalijevo na prstima lijeve noge. Kod izvedbe na drugu stranu biti če okret nadesno. Temeljni stav: spetni; ruke dolje. Na 1. ruke strance (dlanimice); 2. ruke uvis (palčimice; pogled gore); 3. izdržati; ruke strance dolje. II. Na 1. odnožni stav desnom — ruke strance (dlanimice); 2. рб okreta nalijevo (na prstima lijeve noge) i priključenjem desne u spetni uspon — ruke uvis (najkračim putem; palčimice; pogled gore); 3. izdržati; 4. potpor čučnjem (položajem rukil strance; prsti se dotiču zemlje; ruke izmedju koljena); 5. izdržati; 6. uspraviti se i dignuti u spetni stav — ruke dolje. I. i II. vježbaj spojeno. III. Na 1. ruke strance (dlanimice) i sasma mali naklon natrag (u lopaticama); 2. ruke naprijed i pljesnuti; 3. ruke strance (dlanimice); ‘1 ruke naprijed i pljesnuti; 5. ruke dolje. Temeljni stav: spetni; ruke podbočiti. Na 1. uspon; 2. poskok; 3. doskok na prste u mali čučanj (trup uspravan, a koljena svinuta u tupom kutu); 4. dignuti se.. To isto nekoliko pul opetovati, pa dodati u 2. dobi pg okreta nadesno i izmjenice nalijevo. Temeljni stav: spetni; ruke dol je. Na 1. ruke natrag (palčimice); 2. ruke sprijeda uvis (palčimice); 3. ruke naprijed (palčimice); 4. ruke d ol j e. IV. Na 1. ruke natrag (paličmice) — uspon; 2. poskok i ruke sprijeda uvis (palčimice), te ujedno u lijetu pg okreta naliejvo; 3. doskokom na prste: mali čučanj i ruke naprijed (palčimice); 4. dignuti se i ruke dolje. Kod opetovanja vježbamo poskok bez okreta. Sastavljajuči ovako pojedine elemente u kratke kombinacije, dola-zimo postepeno do večih sve do potpunih. kako su niže navedene. Pesnice kod ovih vježbi su otvorene; prsti su dakle pruženi i spojeni. Ima negdje i razlike u pesnici, nu to je napose istaknuto sa: pesnice svintlte. Kada se iz položaja ruku, u kojem su pesnice svinute, ima sunuti. tada se samo je po sebi razumljivo imadu prsti pružiti. PRVI SASTAV. I. 1. Prednožni stav desnom — ruke naprijed (palčimice); 2. izdržati; 3. odnožni slav desnom — ruke Strance (dlanimice); 4. izdržati. II. 1. Na prstima lijeve noge po okreta nalijevo (priključenjem desne) u spetni uspon ruke uvis najkračim putem (palčimice; pogled gore); 2. izdržati; 3. potpor čučnjem (položajem ruka Strance; prsti se tek lagano dotiču tla; ruke izmedju koljena); 4. izdržati. III. 1. Uspraviti se i dignuti u spetni stav — ruke Strance (dlanimice) sasma mali naklon natrag (u lopaticama); 2. ruke naprijed i pljesnuti; 3. ruke Strance (dlanimice); 4. ruke naprijed i pljesnuti. IV. 1. Ruke natrag (palčimice) — uspon; 2. poskok —- ruke uvis i u lijetu pg okreta nalijevo; 3. doskok na prste u mali čučanj — ruke naprijed (palčimice); 4. dignuti se i ruke dolje. U daljnja četiri takta vježba se isto na obratnu stranu, samo u 2-dobi VIII. takta izvedemo poskok bez okreta. DRUGI SASTAV. I. 1. Zanožni stav desnom — ruke Strance (dlanimice); 2. ruke sagnuti strance (laktovi vodoravno; pesnice na zatiljku; srednji se prsti dotiču vršcima) — mali naklon natrag; 3. izdržati; -4. a) izdržati; b) (medjudoba) cijeli okrel nadesno u prednožni stav desnom. II. 1. Rukama sunuti uvis (palčimice; pogled gore); 2. veliki naklon naprijed — ruke sprijeda natrag (dlanovi dolje); 3. izdržati; i. uspraviti se i ruke skučiti dolje (pesnice s vanjske strane ramenS; svinute su i smijeraju dlanovima k ramenima); .111 1. Rukama sunuti uvis (palčimice) i poskokom u križni uspon (desnom nogom sprijeda; pogled gore); 2. ruke skučiti dolje (kao na II. 4.) — poskokom u spetni stav; ■3. rukama sunuti uvis -— poskokom u križni uspon (desnom nogom otraga; pogled gore); 1. ruke skučiti dolje (kao na II 4.) — poskokom u spetni stav. IV. 1. Poskokom po okreta nalijevo * rukama sunuti dolje; 2., 3. i 4. izdržati. U daljnja četiri takta vježba se isto na obratnu stranu, samo u 1. dobi VIII. takta izvedemo poskok bez okreta. TREĆI SASTAV. i. 1. Skučiti prednožno desnu ruke skučiti strance (lakti su vodoravno Strance. a pesnice su svinute i smijeraju dlanovima k ramenima); 2. desnom nogom sunuti strance (prsti noge pruženi) — rukama sunuti uvis (palčimice; pogled gore); :i. mali čučanj lijevom i zanožni stav desnom — ruke strance (dlanimice); 4. izdržati. II 1. Dignuti se i prednožni stav desnom ruke natrag (mezimice; dlanovi van); 2. ruke sprijeda uvis (palčimice) — cijeli «kret nalijevo u zanožni stav desnom; 3. poklek desnom — ruke naprijed (palčimice); 4. izdržati. III. 1. Dignuti se i ruke skučiti strance (pesnice na zatiljku (kao kod I. sastava na I. 2.) — prednožni stav desnom van; 2. poskok lijevom nogom, a desnu skučiti prednožno van (visoko; stopalo smijera prstima k tlu); 3. poskok lijevom i prednožni stav desnom van; 4. poskok lijevom, a desnu skučiti preduožno van (visoko). IV. 1. Desnom nogom sunuti dolje u križni stav (desnom sprijeda) — ruke spružiti strance (dlanimice); 2. ruke uvis (palčimice) — cijeli okret nalijevo u spetni uspon; 3. ruke strance dolje — spetni stav; 4. izdržati. Isto obratno, samo u 2. dobi VIII. takta izvedeno po okreta nadesno u neznatni uspon u prednožnom stavu lijevom, a u 3. dobi priključenjem lijeve u spetni stav. Ovaj dakle takt glasi ovako: VIII. 1. Lijevom nogom sunuti dolje u križni stav (lijevom sprijeda) — ruke spružiti strance (dlanimice); 2. ruke uvis (palčimice) — p6 okreta nadesno u uspon prednožnim stavom lijeve; 3. ruke Strance dolje — priključenjem lijeve u spelni stav; 4. izdržati. CETVRTI SASTAV. I. 1. Zanožni stav desnom — ruke sprijeda uvis (palčimice; u lopati- cama uviti se; pogled gore); 2. prenos težine tijela u prednožni stav lijevom — lijevu ruku pod-bočiti, desnom bočki krug naprijed; 3. spojeno: veliki naklon naprijed — desnu ruku naprijed (dotiče se prstiju lijeve noge); 4. izdržati. II. 1. Usprav i рб okreta nadesno u odnožni stav lijevom — ruke (do- njim lukoni) naprijed nadesno (hrptimice; pogled na pesnice); 2. prenosom težine tijela u odnožni stav desnom — desnu ruku pod-bočiti, a lijevu (donjim ltikom) Strance (hrptimice) — naklon nadesno (pogled na desnu nogu); 3. lijevu ruku sagnuti Strance (predlaktica vodoravno; pesnica nad rame (svinuta je i smijera dlanom k ramenu — u naklonu izdržati; 4. izdržati. III. 1. Usprav i veliki čučanj — reku skučiti naprijed (predlaktica desne ruke križa predlakticu .lijeve); 2. poskokom u mali čučanj lijevom i odnožni stav desnom (samo petom na tlu) — desnu ruku strance (dlanimice), lijevu uvis (neznatno sagnutu; pesnica joj je svinuta i smijera dlanom dolje; pogled na pesnicu desne ruke); 3. poskokom i prinoženjem desne u veliki čučanj — ruke skučiti naprijed (predlaktica desne ruke križa predlakticu lijeve); 4. poskokom u mali čučanj desnom i odnožni stav lijevom (samo petom na tlu) — lijevu ruku Strance (dlanimice) — desnu uvis (u laktu malo svinutu kao kod III. 2.); pogled na lijevu ruku. IV. 1. Poskokom u veliki čučanj (sunoške) — ruke sagnnti naprijed (predlaktica desne ruke križa predlakticu lijeve); 2. poskokom dignuti se i рб okreta nadesno — ruke dolje; 3. i 4. izdržati. To isto obratno, samo u 2. dobi VIII. takta neima okreta. * Svaki se sastav uz glazbu izvodi onako, kako je gore opisaft (I —VIII.), četiri put. Iz češkoga D. š. Јавл>амо свој ј угославенској браћи да пам је соко, јунак и мили наш Ж1 ЈШОТОВК добровољац поручнин и вођа „Сокола“ у Макарској, несрећом погинуо у Новом Саду дне 8./VIII. о. г. и Југославенско је Соколство тако брзо и прерано изгубило једнога од најбол>их и ретких поборника својих. Остаје нам да л>убавл>у и поштован>ем забележимо име његово у срца наша и да га никада не заборавимо. Нека се мирно и спокојно одмара у земл>и за чију је слободу живео и умро. РЕДАКЦИЈА С0К0ЛСК0Г ГЛАСНИКА. Бел(чике. ЗАГРЕБАЧКИ „C0K0” У ВАЊСКОМ СОКОЛСКОМ РАДУ. Вдњски соколски рад, ко|и обухвата разне веће и мање слетове јавне вјеџбвЈ излете, прославе итд. оснцва се на јакој и здравој нутарњој организацији појединих соколских јединица. Већи дио опћег соколског лрограма неможе доћи д« пуног изражаја без ин-тензивног ваљског пропагандистичког соколског рада. У соколанама се пугем соколског система подижу физички и морално јаке нацијоналне јединице, које троба да изван соколана приликом разиих јавних настуиа, да изврше даљњи рад. Ванн е» износе резултати нутарп.ег рада, чиме се соколски радници чвршће међусобом вежу. а тим се подједно привлаче нови радницк и нзвршава у неку руку. рекругација нових снага. А настојање, да се пропшри соколски рад на остварењу нацијоналних, етичких и културинх циљева, ваља потражити ближи додир на шприм народиим елојевима, што је опет могуће само вањсшш радом, где се долази до зближења, међусобног провађања оа широким масама народним. Тако се на свесоколсгаш слетовима састајаху сва сдавенска племена, а на ма-њим слетовима опет сви дијелови појединих славенских племена. Загребачки „Соко” схваћао је вазда важност вањског соколског • рада, коме је цосвећивао и првјс рата сву енергију. Иотупао је стално на велишш слетовнма, а учествовао је naj-актившјо п у најмаљим соколскјш излетима, у малим и незнатним мјестима, знајући сав значај тога рада,. који је улазио и у најзабнт-није крајеве народа, уцознавајући га са соколским радом и соколском и народном идеологијом. Након осдобођења, тек што je провео реорганизацију у своји** редовима, бацио се загребачки „Соко” cbim силама на научни рЗД-Није потрајадо неколико мјесеци од ослобођења, већ је цолетио У Ч а к о в а ц (6. У.) гђе је иступио корпоративно са фанфаром при-јшком соколског слета, и где се пађоше на окупу први пуг нак°1! рата ерпски, хрватски и словенски Соколи. Насамој вјежби. која ев том прпликом одржала, настушшо је 16 чланова загребачког ,,Сокола е.а српским простим вјеџбама (1912.). Након Чаковца настало је вријеме рада и припремања за Ново-садски Впдовдански Соколски Сабор. Загребачки ^Соко^наступио јс том пршшком са 40 вјеџбача. 20 вјеџбачица и са фанфаром учествујући па самој вјеџби у НовоМ Саду, Суботици и Београду. Мало је било друпггава, која (;у с таком снагом могла истугагеи. Мјесец аугуст посвећен је најинтензивнијем вањском раду. 3. аугуста крепуо је „Соко” у Беловар корпоративно са фанфаром, да учествује код јавне вјеџбе беловарског „Српског С°~ кола". То друштво је једно од најачих и кајагшшијих друштава крајишке жупе, па га је ваљало пргашком његовог првог већег на-ступа ц братскн цодупрпјети, што јс извршено учбствовањем члаиова и чланица на јавној вјеџби. Истога дана одржавала се у Карловцу јавна вјеџба та-мсшњег „Сокола" гђе је загребачки „Соко" био застуцан изаслан-ством шесторице браће. _ ) : 10. аугуста нашло се југославенско сикодство након пуних 5 годииа опет у Брсжидама, оним Брежицама, гђе га 14. јуна 1914. дочокиваху аустријски жандарп. „Соко” је том прилвком опет Иступио и учествовао на јавној вјеџби. 17. аугуста одржао јеуРадечу окружни слет слов. посавских Друштава. „Соко” је цохрлис корпоративно са фанфаром, члано-Еима и чданицама наишавши тамо на свесрдан братски дочек. У оба ова словенска мјеста дошло је до одушевљених израза љу-бави n братства међу срнским, хрватеким и словеначгаш соколима, Уједињеннм у једно соколство. 24. аугуста приредио је уједињени „Соко” у Пакр ацу своју Црву јавну вјеџбу уједињеним снагама својпм. Загребачки „Соко" "пет се нашао на биљезп да новом брату евоме код првог наступа "јача соколски полет и да му тако учврсти темеље за даљни рад. У свим ’obim иригодама пступио је „Соко” иа јавним вјеџбама Доказавши тако и снагу своје иутарње органивације. Успјех овнх соколских слава био јс свагде снажан, а биће му °нажне и посљедице, јер је овака слава соколска у сваком мјеету дале соколским јединицама нових бораца, а старе учврстила и чвршћа Уза се свезала, давши iim полета за даљни рад. [• Др. Б. Kl, 1. seja starješinstva Sokol. Saveza dne 21. in 22. sept. v Ljub 4ani. Navzoči: Dr. Oražen, dr. Lazar Car, dr. Fux Riko, Stane Vidmar, dr. Laza Popovič, dr. Budisavljevič, dr. Berce, Engelbert Gangl, Sušnič Franc, Ante Malovič, Franta Hofman, Bogumil Kajzelj, Dušan Bogunovič, dr. Lauš, Bajželj, Mika Kovačevič, Tošo Janjanin. Brat tajnik poroča o ureditvi pisarne Sokolskega Saveza in o dosedanjem delu Saveza. Statističnemu odseku se je naročilo, da 'zdela enotne statistične pole, da se izvede ob koncu leta statistika celega Saveza. Pole so gotove in se dajo v tisk. Ustanovitev Saveza se je javilo Slovenski Sokolski Zvezi in Č. O. S. ki je pozdravila Savez z prisrčnimi besedami. Da se izvede enotna ženska Organizacijo, ki ima nalogo to ispeljati ter predložiti načrte starešinstvu. Radi olajšave vožnje na železnicah in dobave Sokolskih Potrebšin so se vložile *tazadnevne prošnje na ministerstvo financ jri saobračaja. Likvidacije so javile dosedaj društva Ercegnovi, it\ fakrac. Novo društvo se je ustanovilo v Lipiku. Vodja poroča da Je rasposlal potrebne statistične pole na vse župe ter izdelal načrte Ja tehnički odbor. Sprejmejo se pravila za Sokolski Savez. Društvena in župna pravila se izdela na prihodnji seji. Brat Janjanin Poda blagajnišlko poročite Sabora. Z ozirom na važnost finančnega ^prašanja se store potrebni sklepi. Za načelnika prosvetnega odbora se izvoli brat Engelbert Gangl. Sklene se prirediti v januarju ^^20 vaditeljski tečaj v Ljubljani, tehnički odbor naj izdela vse na- črte. Izda se Sokolski koledar — uredništvo se poveri dr. Bučarju. Tehniškemu odboru se naroči, da izdela v najkrajši dobi enotna povelja vsaj za začetek, Da se hitrejše izvede ujedlnjenje in^ likvidacija društev, žup in Saveza se izdajo vsem društvom in župani natančna navodila. Določijo se središča žup. ter se pozove tozadevno društva da pripravijo vse potrebno. Zleta v Pragi se udeleži Sokolski Savez v kar največjem številu, ter nastopi s posebnimi vajami. Tehnički odbor naj izdela vse potrebno. Ustanovi se zletni fond pri Savezu. Pri obisku regenta v Zagrebu in v Ljubljani sode luje na Sokolstvo pod Savezom. Na vsa društva, župe ter Saveza se izda oklic, da pospešijo likvidacijo in ujedinjenje ter opuste vsa separatistična stremljenja. Sokolič se proglasi za list naraščaja celega Saveza. Zapisnik sjednice prednjačkog zbora Hrvatskog Sokolskog Saveza obdržavane u Zagrebu dne 15. juna 1919. Prisutni: br. Vilko Mahorič, vodja, br. Dragutin Šulce od T. O., br. Mirko Buič za župu Gunduličevu, br. Joso Antunovič za žirpu Hrvojinu, br. Ferdo Krizmanič za župu Fonovu, br. Marijan Boras za župu Frankopansku, br. Rudolf Cik za župu Ibrišimovičevu, br. Ante Perkovič za župu Ljutovida Posavskoga, br. D. Gerbl za župu Preradovičevu, br. Šulce za župu Tvrtkovu, br. Dr. Mergenthaler za župu Strossmayerovu, br. Haiko Toma za župu Zrinsku, br. Stipe Vrdoljak za župu Vitezičevu. Ispričana je okupirana župa Krešimirova, Šibenik, i Bana Paližne, Zadar. Neispričane župe: Jelačičeva, Starčevičeva i Viševičeva. Pošto je prisutan dovoljan broj izaslanika, vodja br. Mahorič otvara sjednicu. Pozdravlja braču nakon petgodišnje stanke i zahvaljuje na lijepom odzivu. Spominje se poginulu braču, a zaslužnoj brači Kubičeku i Schwarz waldu želi čim skoriji povratak iz ropstva. Zbog ratnh prilika nema nikakova izvještaja o radu. Ističe rad brata Šulce-a i zahvaljuje mu, što se je nakon ratne stanke ponovno primio starom požrtvovnošču raznolikog sokolskog posla. — Na predlog brata Mahoriča pred-njaeki zbor zaključuje n a j radi k aln ijim sredstvima porediti, da se br. dru Lazaru Caru, koji je na posljednjoj skupštimi Saveza zbačen sa starješinstva, dade potpuna zadovoljština, te mu jednoglasno izražava potpuno povjerenje. — Brat Mahorič predlaže, da se na Vidovdar.skom saboru iznesu razlozi tehničke nemogučnosti ob" državatd jugoslavenski slet več u godini 1920. Prihvača se. — Nadalje predlaže, da se glede sudjelovanja na sletu Č. O. S. u Pragu 1920. prepusti odluka T. O. Sok. Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca, ikofi če se na Viidovdanskom saboru u Novom Sadu konstituirati. Prihvača se. — Na predlog brata Šulcea izabran ]e brat V. Mahorič za vodju, a brača Mirko iBuič i Ferdo Krizmanič zamjenicima vodje. — Na predlog brata Mahoriča biva prihvačeno da se br. D. Šulce-a kao čin. T. O. predloži glavnoj sloupštini H- S. S. za redaktora sokolskog časopisa. — Jednoglasno je izražena želja., da se čim prije izdadu vježbe za članstvo, članice i pod- mltidak. lipućuje se T. O. —- Brat Mahorič zahvaljuje se na danom mu povjerenju 'i zaključuje sj e drncu stavljajuč na srce prisutnoj brači sistematski i ustrajan rad. -— Mirko Buič v. r. z. t. Vilko Mahorič v. r. vodja. АКАДЕМИЈА „СРПСКОГ COKOJIA” У БЈЕЛОВАРУ. Срискн Соко у Бјеловару од обнове свога рада после рата, т. ј. октобра 1918 иступа cBojiDi приредбама скоро сВаког месеца пред публику у Бје-. ловару. И у Загребу на вјсџби загрсбачког „Сокола” 27. априла о. г. видили емо наступ узорног оделења његових чланица v Слове-начким женским веџбама, а одслељо чланова v словен. простнм веџ-бама, те предводника на разбоју, па смо били управо задивљснп тач-ном изведбом и лопим кретњама, особито чланица. На 5. о. м. приредио je C. С. у Бјеловару јавну академију, која је морално ванредно успела, а и материјално. Након поздравног говора старешше брата дра Милана О.мчи-куса, о значељу соколства за наш народ и позива на ннтензнван со-колски рад свију редова нашег народа; извеле су чланице словеначке просте женскс веџбс, а чланови словенске и српске просте веџбе, које су изазвале усхикеље многобпојннх гледаоца и бурно одобра-вање. Иступ предводкичких приправнпка (ibiix шесторице) иа раз-боју био јс одличан, па је публика сваког појединог веџбача бурно поздравила; особито код лепо изведених салта мортала на разбоју. Дивно бсшс гледати подмладак соколски (око 60 деце) како са пуно озбиљности n тачно извађају српске народне игрс „Заплети Српкињу" код којо су деца, нграјући, складно певала. Одобравању публике није било краја. Вођа зам. брат Стево Крајновић улаже маого труда, да Гјело-вареки Српеки Соко остане у веџби на својој старој висини, а успех Му је на академији бно потпуи, па му мл честнтамо ! У месецу jymiy извео je C. С. у Бјсловару своју редовну јавну воџбу, накојој је веџби између осталог јако предводничко оделење на вратаиу и разооЈу врло тешке веџбе нзводило, а преко 40 чланова ii 25 чланица снремило се; да у простим всжбала опот побуде задивљење гле-дапца. Наша публика са великим интересом прати рад Српског Со-кола у Бјеловару, што се очитује код сваког наступа С. Сокола; па и ми са своје страпе желимо C. С. у Бјеловару у његовом раду сваки уепех. C о к о. Javna vježba i pučka svečanost Hrvatskog Sokola u Bjelovaru. Dne 1. o. mj. obdržavana je na Ijetnom vježbalištu javna vježiba i pučka svečanost Hrvalskog Sokola. Vježba je počeia u 4 sata po podne, te je trajala gotovo do 0 sati uz prisutnost brojnog gradjan-stva. Uzornim redom sli jedile su točka za t očkom, pa je zaista teško reci, koja je bila bolja, jer su s ve izvedene precizno, diseiplinovano i sa mnogo sbvaeanja i mara. Svakako pri lome ide najveća hvala vodju Janka Jankoviča, koji je u tako kratko m vremenu (iza zadnje Sokolski Glasnik. SO zimske vježbe u dvorani) mogao stvoriti toliko. Vježbe prednjačkog zbora na preči svakako su bile najbolje, pa ih je opčinstvo i naj-burnije pozdravljalo. Iza vježbe razvila se je intimna i nevezana zabava, koja je pohajala do kasno u noč. Dužnost nam je konstatirati, da se je jako osječao manjak vojnioke glazbe, koji je, ako igdje, po-treban kod vježbe. Vježbe uz brojenje ne mogu nikada da izbiju onako lijepo, Ikao što to izbijaju onda, ako se izvadjaju uz pratnju glazbe. Sokol nije kriv lome, nego moguče bi grad mogao poraditi, da se počne s ustrojavanjem naše gradske glazbe, kako je to več uobičajeno i drugdje, gdje vojničkih glazba nema ili su prestale. Napokon ističemo i to, da smo ugodno iznenadjeni, da Hrvatski Soikol imade toliko izvršujučih članova i članica, no broj bi la j morao biti mnogo veći. U Sokolu bi se morao nači i obrtnik i či-novnik i radnik i svaki gradjanin, a morale bi se u nj upisati i naše djevojke i gospodjice. Materijalni uspjeh je povaljan, dok čeino po-tanje podatke iznijeli u budučem broju, buduči nam sada isti još ne predleže. Javnoj vježbi i puokoj svečanosti pribivao je i Hrvatski Sokol iz Križevca, sa svojim članovima i članicama te slarješinom bratom Muhačekom. HRVATSKI SOKOL U DARUVARU. Bratski Hrvatski Soko u Daruvaru poslao je Sokolskom Savezu Srba, Hrvata i Slovenaca K 286.30 fil., koje je sabrao prigodom IX. javne vježbe za jugoslavenske Sokole invalide. Mi se ovom bratskom društvu od srca zahvaljujemo na ovom lijepom prilogu i molimo ostala bratska društva, da slične korake poduzmu, kako bi se našim Sokolima invalidima, što izdašnije pomoglo. Sokolska župa »Preradović«. »Vijesnjk« sokolske župe sa sedištem u Bjelovaru. U 'listu se tretiraju sva pitanja, koja za-secaju u rad same župe. Do danas je izišlo 6 brojeva. Ovaki lokalni listovi znatno potpomažu razVitku sokolske ideje 1 stvara se u samoj župi ličnosti i njihov rad u zajedničku celinu. Upoznava-r.je rada i ljudi, koji zajedno rade u jednom praven u životu znatno potpomaže jačinu ideje. Ovaki listovi stoje vrlo malo, a uspeha donašaju mnogo. Listovi se ili hetografišu Sli na masinu otkucavaju i šalju se glavnim vodjama društava. Oni ih pred članstvom pro čitaju. Preporučiti je bratskim društvima osnivanje ovakih listova-sve dotle, dok se sokolska organizacija ne postavi na jake temelje, da može imati i štampane listove, kao brača Česi, koji pokraj svoga giavnoga organa imaju veliki broj župskih listova. U radu svome idemo postepeno i uspeh je siguran. Bratskoj župi zdravo! »Hrvatski Sokol« u Samoboru, duboko ražalošćen, saopčuje bratskim društvima, brači Sokolima i prijateljima Sokolstva tužnu vijest, da mu je prvi starješina dr. Mijo Jurato vić, liječnik, dne 30. lipnja o. g', u 10 sati u večer nakon duge i teške bolesti preminuo. Neprežaljeni pokojnik bio je starješina ovoga društva od njegova osnutka godine 1004. do danas, te je svojim ne- umornim i požrtvovnim djelovanjem oko napretka i procvata društva zadužio društvo i članove njegove dubokom zahvalnošću. Njegovu ćemo svijetlu uspomenu trajno sačuvati u svojim srcima. Slava mu 1 Српски Соко у Оточцу приредио je у суботу 14. јунија 1919. забаву c игранком и шаљивом томболом у просторијама Хрватске читаошце у Оточцу. Распоред. I. дио: 1. Поздравни говор: брат старешина др. ђорђе Бранковић. 2. а) Наступ Српског Сокола у Оточцу. б) Српске соколске вјеџбе са свесоколског слета у Прагу 1912 : изводи узорно одјељење Српског Сокола у Оточцу. 3. Народна. пјесма: изводи уз народне гусле брат Милан Бракус. 4. а) Наступ ' Мушког и женског подмладка Срп. Сок. и Оточцу. б) Просте вјеџбе: изводи мушки подмладак Срп. Сок. у Оточцу. ц) Народне игре: изводи женски подмладак Срп. Сок. у Оточцу. 5. Коста Трифковић: Школски надзорннк, шаљива игра с певањем у једноме чину. Особе: Поповић, школски надзорник * **„ Петровић, сеоски учитељ Милош Попац, Ката, жена му Катица Димовићева, Савета; кћи им Наталија Димовићева, Станко, свршеии приправник Божидар Диклић, Писаре-вић; натарошев писар Светозар Миховиловић. II. дио: Сремско коло, Хрватско салонско коло, Валчик, Српкиња, Заплет; Четворка I., Валчик. Одмор. Шаљива томбола. Сељанчица^ Српкиња, Валчикл Четворка II., Краљев оро, Личко народно коло, Коло до зоре. Novo osnovani Soko u Vrhovinama (članovi seljaci) moli t>ra.9ka društva, da mu odstupe po mogućnosti po koju spravu. Ujedinjenjem Sokola srpskih i hrvatskih postat če mnoge sprave suvišne. Ponude molimo slati na Soko u Vrhovinama (Lika). Соко из Врховина и Плашкога на излету у Љесковцу плитвкч-Ком. (Прва ј авhа в j с џ б а). На Видовдан обдржава се црквени збор у Љесковцу шштвичком. То је мјестанце удаљено тек један километар од првога Плитвичкога (Прошћанског) језера, па са сво-јим природним красотама привлачи као и сама језера странце, а и Домаће људе из околице. И наш млади — тск недавно основани сељачки „Соко” у Вр-Ховинама одлучио је, да са братсгага „Соколом" из Плашкога на-ПравинаВндовданизлету Љесковац, тедасе одржи прва јавна вјеџба. оамишљено, извршено. Под водством брата Фрање Шолца сакупили су се наши „Соколи”, На нашем љетнем вјеџбалишту сви у народном одијелу (гаће, ко-^уља, прслук) ti соколска капа. — Тачно у 9 cani био је одлазак На колима у ЈБесковац (16 км.). Браћа су била особито одушевљена, пјевала су народне нашо пјесме и натјецала се у разним доскочицама, Те Је чут од Врховина до Љесковца био врло угодан, а нролазећи кР°з села направио је наш „Соко” врло лијеп дојам. У 10 и по сати стигли само у Љесковац, гдје је већ народ био сабран на збор и отпо-чеда ј;лужба Божја. — Соколи кренуше у редовима у цркву на °лужоу, присуствоваше парастосу, који је одржан палим ерпским косовск!Ш јунлцнма, a послпјс службе крснуше на мост Ј>i>ј олс рнјеке, да тамо чекају браћу из Плашкога, која долазе возом до Врховина. а одандс колима. — Всликгм нестрпљеи.ем очекнвана су браћа Плаш-чани, а како и не кад je то наш први састанак. Око 2 сата стигошс браћа. Брат вођа Шолц поздрави их срдачно, а онда се браћа упо-знашс мсђусобцо, те помијешани v рсдовима пођосмо на заједнички ручак. — Код ручка је брат старјенпша ('рпског Сокола у Оточду др. ђорђе Бранковић поздравио кратклм ријечгма браћу н изручио поздравс опамошље браћс. која ради вслике удаљсности, те гачпшх цијена колима не могоше доћи. У 1 б и у2 сати одржана је јавна вјеџба, прва наша јавна вјеџба, успјела је нада свс очекпваше. Недалеко од цркве било је ограђено вјеџбалиште покрај Бијелс ријеке. Први јо настуипо „Соко из Плашкога.” Извађана је проста вјеџба са пазицама на опће задовољство свих присутнпх. Иза тога је. брат др. ђорђе Бранковић говорио о „Соколству" ii соколској идеји. Споменуо јо it значење Видовдана за наш иарод, затнм про-славу Видовдана прнје рата ii данас. На концу свога говора преД" ложно јс говорник. да сс пошаље брзојавни поздрав браћи у Новп Сад. Његов пррдлог је-прнмљен. Затим је наступио „Соко" из Врховина. Извађанс су српскс просте вјсџбс, изведено су особнтом вољом и мириоћом посве добрО; како сс може аајбоље да изведе након 2 мјесечног оскутка лашсга „Сокола”. Ието тако извео јо братскн ,,Соко” из Плашкога просте вјеџбе врло добро. — Накои тога обављена је вјсџба натезан^ ужета. гдје су се натјецала браћа Плашчанџ и Врховљани, а још за-нимивнјн јс бно скок у висину, гдје iicnnja браћа могу и прско 2 М-у висину да скачу. И ту су со натј-ецала браћа Плашчани и Вр* ховљани. Једиако пршнањс и једнима и друпша. Браг вођа илашч-Сокола Родић однио јс побједу у бацан.у копља. Бацање камена с рамеиа завршило је ову нашу прву јавну вјеџбу. Наши су Соколи већином сељацн, ратари, који по чнтав Д*111 раде тешкс пословс, а чим јс еат одређен за вјеџбу. ето га првога. Свашм даном добивамо нових чланова. Увјерен сам, да бн у свЗ" ком нашем малом селу v кршној Лици могао постојати еељачки „Соко • — Соколска идеја продирс већ н у сељачки народ. Наши сељаци виДе у Соколу физично н морално добро. Народна интелигенција треба> да чшш своје. — Здраво ! — У Врховинама, дне 8. јула 19] 9. Мплан Бракус, учнтељ. Glavna skupština Hrvatske sokolske župe Ibrišimović i javna vježba Hrvatskog Sokola u Požegi. Nakon pet godina nerada na novo se je ustrojila župa 13. kolovoza u Požegi. Prisusetvovalo ie starješinstvo birano 1914. i po pet delegata od Hrvatskog Sokol0 u Novoj Gradiški i Požegi, dva iz Okuč&na i jedan iz Pleternice. Stara Gradiška i Pakrac ispričaše se. Starješina dr. Popovič p°' zdravi delegate 'i prisutne Sokole te ističe, da je došlo doba novog i šireg rada Sokola. Domovina je slobodna, dolazi nutarnji za kulturu i socijalno dignuće naroda te tjelesno, zdravstveno '1 moralno dignuče naroda. Sokoli imadu preuzeti »narodna obranu«. Nakon oduševljenog odobravanja prešlo se na izbor. Birani su jednoglasno : Petar Prpič st., Nova Gradiška, Viktor Mravak, z. st., Rudolf Cik, tajnik, Dragutin 'Rukavina, blagajnik, Antun Sovec, odbornik, Stjepan Ivaniševič, zamj. odb. (Nova Gradiška), revizor!: Ivan Butkovič, Ivan Schulc st., te Božo Vojnovič, svi iz Požege. Istoga dana bila je prva javna vježba iza rata Hrvatskog Sokola u Požegi, koja je u svakom pogledu uspjela. Prvo je nastupio prednjački odio Hrvatskog Sokola u Novoj Gradiški na spravama ' uz opče odobravanje. Zatim su nastupila dva odjela požežana, gdje se je osobito istakao prvi odio, a medju njima br. Sovec i Vajdič, koji su svojom izvedbom opči.nstvo zanjeli. Napredek ovih dvaju odjela bio je neočekivan. Radili su neuaVorno sedam mjeseci. Nakon toga bile su skupne i proste vježbe izvedene pre cizno. Ova javna Vježba svršila je opčim zadovoljstvom opčinstva. Ukupnl prihod bio je K 16.600. Cisti dobitak K 6.300. SOKO U PAKRACU. Dne 3. augusta o. g. obdržavala se iz-vanredna glavna skupština likvidiranog hrv. i srp. Sokola u Pa-kraca u prostorijama srp. hrv. čitaonice u svrhu fuzije obaju mje-stnih Sokolova u »Soko«. — Prisutno je bilo 67 članova likvidiranih društava. Brat dr. Jovan Ivkovič, otvarajučl skupštinu, pozdravlja članove jednog i drugog Sokola te predlaže za predsjedatelja današnje skupštine brata Franju Hošeka, kao najstarijeg pakračkoga Sokola, koji se na časti zahvaljuje, te daje oduška veselju, da je kao stari soko.laš dočekao našu narodnu slobodu, kad če ujedinjeno Sokolstvo moči slobodno i neustrašivo raditi na onim idealima, koje je pojedino plemensko Sokolstvo za stare vlasti potajno gojiti moralo, a to je : širenje i učvrščiva-nje sokolske misli, dizanje nacijonalnoga duha, te umno i duševno obrezovanje našeg tro-•menog naroda. Brat P. Lauš, tajnik hrv. Sokola pročitao je iskaz imovine i in-yentara hrv. Sokola, a brat K. Pištelič, tajnik srp. Sokola izkaz jmovine i inventar srp. Sokola, koji če se uvest«, kao zajednička !rnovina u riovom Sokolu. _ Nakon toga pročitana su društvena pravila iz »Sok. Glasnika« roj 6. i /., koja su jednoglasno pri'hvačena, nakon čega dobni Preasjednik konstatuje, da je sada osnovano novo društvo »Soko« U Pakracu, kojernu želi svako dobro u njegovom velikom radu. Prelazeči na izbor upravnog odbora, predlaže, da se isti iza-t*ere aklamacijom, te je na prijedlog kandidacionog odbora jedno-§lasno izabran za starješinu brat dr. Aleksander Ugrenovič, pod-starješinu brat Stevo Žukanov*ič, tajnika brat Pero Horvat, blagajnika brat Kosta Pištelič, vodju brat Perica Jankovič, zamjenika Y°oje brat Josip Hojka, odbornike : breča Nikola Šumonja, Ivo Mi-mkovič, Gavro Razov, Antun Grgurič, Milan Šiška, zamjenike odbornika : braća Franjo Hošek, Pero Cvijanovič i Mato Gabrič, nadzorni odbor brača: dr. Jovan Ivkovič, Mile Kožar i Miloš Diklič. Nakon izbora zahvaljuje se dobni predsjednik na povjerenju, pozrdavlja novog starješinu i upravni odbor, te pozivajući nov'J upravu, da svojski poradi oko razvitka našeg mezimčeta Sokola, ustupa svoje mjesto novo izabrainom starješini dru Aleksandru Ugrenoviču. Starješina, zahvaljujuči se na povjerenju, ističe drza votvornu važnost ujedinjenog sokolstva u našo,j mlado.j državi, te razvija program rada, što če ga specijalno pakrački soko' 'imati u budučnosti da obavi. Poziva braču, da ga svojski podupru u nje-govom radu, jer on samac, mu da je i voljan sve svoje sile posvetiti Sokolstvu ne može nista da postigne, ako ga u torne brača ne potpomognu. Nakon tog-a referisao je delegat brat Pero Horvat o zaključeno3 vidovdanskog sokolskbg sabora, održanog 28.—30. VI. o. g. u Novom Sadu te je ističuči zadaču novog Sokolstva !i njegov rad na nacionalnom i kulturnom polju, naglasio zaključke od Saborskoga odbora glede organizacije i djelovanja Sokola. Apelirajuči ovim zaključcima na rad, koji čeka Soko u Pakracu i u kotaru, predlaže, da se osim tebničkog odbora, koji ima da se brine za vojno-gimnastički sokolski rad, osnujn unutar Sokola još dvije sekcije i to prosvjetno kulturna, kojoj če biti zadatak nacionalno osvješči-vanje, te moralno I duševno pridržanje našeg naroda u pakračkom kotaru (ekonomskim, higijenskim, prosvjetnim i stručnim preda-vanjima, propagiranjem antialkoholizma, držanjem analfabetskih tečajeva, osnivanjem seoskrh čitaonica) i organizatorna koja če rediti oko raširivanja i učvrščivanja sokolske misli, te oko osnivanja seljačkih sokolova u kotaru. Ova če sekcija upotrijebiti sva sredstva, koja joj stoje na raspolaganje, da se širi sokolska misao, jača nacionalni duh, te socijalna snošljivost uvriježi. Tako če ova sekcija uznastojati, da se uvježba sokolska fanfara, pjevački i tambu-raški zbor, priredjuju sokolska sijela, zabave, izleti, te u kontaktu sa tehničkim odborom javne vježbe i po selima pakračkog kotaru- Nakon jednoglasnog prihvata prijedloga, izabrana su u kul-turnu sekciju brača : Nikola Šumonja, ravnatelj preparandije, dr-Ivo Bičanič, žup. fizik, Ivo Milinkovič, kot. sudac, dr. Aleksandei Ugrenovič, šumarski ravnatelj, dr. Nikola Jovičič, liječnik i Pero Horvat, učitelj, a u org-anzatornu sekciju brača dr. Ugrenovič, Franjo Radovič, Sava Šuvajdžič, Josip Hojka, Gavro Ražov I Jovo Marič. Nakon što je još zaključeno; da se imade svakako još u kolovozu i to 24. obdržavati javna vježba, kako bi se pokazao dosedanji rad Sokola, te da se pridignu malodušni, ne bi li i oni pd* onuli uz što ntenzivniju suradnju u Sokolu, zaključio je brat starje' šina ovu glavnu skupštinu, kojom je realno provedeno jedinstvo o Pakracu. Javna vježba. Sokola u Pakracu. Dne 24. kolovoza ove godine obdržavala se prva javna vježba ujedi n jen og Sokola u Pakracu. Več 23. u večer došao je vlakom prednjački zbor zagrebačkog Sokola s fanfaram i sa Sokolicama. Na željezničkoj stanici, na Kojoj se uz zastopnike oblasti skupio pakrački Soko s a fanfarom te mnoštvo naroda pozdravio je starješina brat d. Ug'renović braču goste, a zahvalio se tajnik zagrebačkog Sokola I. br. A. Freu-denreich ;i tada se pod bakljama i lampionima uz oduševljeno klicanje gostima, prošlo gradom u Sokolanu, gdje su sestre i brača razredjena na stan i obskrbu po privatnim kučama. Drugi dan u Jutro stigli su gosti nakon probe uz pratnju pa-kračana na izlet u Lipi k, a poslije podne korporativno sa pakračkim Sokolima na željeznieku stanicu da dočekaju braču iz Daruvara te iz Zagreba Soko II. U 3 i pol sata poslije podne prispio je zagrebački Soko П. sa svojom fanfarom i Sokolicama. Mnoštvo naroda, koje se sakupilo na stanici srdačno je klicalo brači gostima, a nakon pozdrava star-ješine br. dra Ugrenov’ića zahvalio se je u ime Sokola Ж br. Dušan Bogunovič lijepim i oduševljenim riječima istaknuvši dosadanju borbu pojedinog plemenskog Sokolstva za slobodu i ujedinjenje domovine, te potrebu takvog zajedničkog rada sada u slobodnoj i ujedinjenoj domovini, kakvim su zajedničkim radom započeli pakračani, koji su prvi proveK jedinstvo u Sokolstvu. Nakon male okrepe gostiju pošli su svi Sokoli uz mnoštvo naroda te svirku obiju zagrebačkm fanfara kroz Pakrac, koji je bio oki'ćen narodnim i državnim zastavama te cviječem na vježbalište Na samom vježbalištu — koje je bilo urešeno cviječem, zelenilom narodnim i državnim trobojkama, tribinama za fanfaru i publiku, te šatorima (budama) u kojlma su sestre Sokolice (gospoje i go-spojice) prodavale jelo, pice, sokolske razglednice, cigarete, crnu kafu, itd. sakupilo se preko 1000 osoba. U 5 sati počela je javna vježba nastopom podmlatka pa-kračkog Sokola sa srpskim narodnim vježbama, koj'i su ove vježbe zapravo prikazane slike borbe srpskoga naroda — preteške za pomladak u kratko vrijeme vježbane, izveli lijepo i u potpunoj slici. Sokolice zagrebačkog Sokola II. izvele su sa mnogo svačanja i preciozno slovenačke proste vježbe. Pakrački Sokoli pokazali su na spravama za ova dva mjeseca vježbanja lijepih uspjeha. Prednjački zbor zagrebačkog Sokola I. osobito se istakao u ■svojoj poznatoj i umjetničkoj izvedbi na spravama te odnio lovorike odobravanja 1 oduševljenja. Sokolice zagrebačkog Sokola I. finorn su elegancijom izvele krakovske vježbe sa cvjetnim lukovima. Sa praškim prostim vježbama za godinu 1020. koje je izvajalo sveukupno članstvo završena je javna vježba. Poslije javne vježibe razvila se ugodna i vesela narodna svečć nost sa igrankom na kojoj su koncertirate obe zagreba čke fanfare, a požrtvovne pakračke gospodje i gospodjice dvorile goste jelorn i pićem. U 8 sati bila je na vježbali-štu zajednička večera, koju je pa-krački Soko dao Sokolima-gostima u čast. U 12 sati u noči otišao je zagrebački Soko I. uz pratnju jednog dijela pakračana na željezničku stanicu, da se vrati kuči, dok se je drugi dio gradjanstva ostao zabavljati sa Sokolima zagrebačkog Sokola II. koji su se tek drugi dan posjetivši u pratnji pakračana kupalište Lipik nakon zajedničkog ručka, kojega su priredili gosti u Lipiku u čast Sokolima, popodnevnim vlakom vratili u Zagreb. I tako je prva svečana javna vježba ujedinjenog Sokola u Pakracu potpunoma uspjela, i u moralnom pogledu, jer su se mnogi, koji su ujedinjeni Soko ipromatral'i do sada nekim nepovje renjem, prikupili oko Sokola te obečali Sokolu svoje sile stavili na raspolaganje, a u materijalnom, jer se sakupilo oko 14.000 K koja če svota Sokolu dobro doči za širenje njegovih ideala. Stoga nam je dužnost svima onima, koji su doprinijeli uspjehu najsrdačnije i najtoplije zahvalit se u prvom redu zagrebačkom Sokolu I. i II. te svim gospodjama i gospojicama, koje su sudie-lovale u pripremama za javnu vježbu. Zdravo I F1. Horvat. Osnutak Sokola u Lipiku. Upravni odbor Sokola u Pakracu izvršujuči jedan dio svoje zadače, koju si je prigodom svoga na-stupa u smislu zaključaka Vidovdanskog sokolskog sabora po-stavio -—• odlučio je, da se u Lipiku priredi javna vježba, kako b'i se medju gradjjanstvom i seljaštvom kupališta Lipik pobudila volja za nacionalan rad te osnutak Sokola. U torne nastojanju mnogo nam je pomogao naš dugogodišnji i oduševljen'i Soko brat T. Janjanin, blagajnik sokolske župe kra-jiške koji se nalazio u Lipiku na oporavku — agitirajuči medju gra-djanstvom sokolsku misao i pripremajuči sve za osnutak ovog Sok. društva. Nakon što se hrvatska i srpska inteligenčna u Lip'iku — sa kojom je bilo nekoliko dogovora — izjavila spremnom raditi na širenju sokolske misli i osnutku Sokola, zaključeno je, da se javna vježba održi dne 8. rujna o. g. u 5 sati poslije podne. Pakrački Sokoli i ako umorni, jer su se toga dana u 2 sata po podne vratili iz Virovitice od srca su rado i sa veseljem sjeli odma na drugi vlak te se sa fanfarom i velikim brojem pakračkog gradjanstva odvezli u Lipik, da ostvare osnutak svoga najbližeg sokolskog druga. Velika dvorana kupališta Lipik bila je gotovo premalena, da u sebe primi toliko mnoštvo naroda što inteligencije, seljaštva i gradjanstva opčine Lipik, što kupališnih gostiju, koji su se sakupiH da toj vježbi prisustvuju. I ako nije bilo ulaznine to se ipak skupilo na dobrovoljnim prinosima preko 800 K, koja će se svota upotre-biti kao temeljna glavnica novo osnovanog Sokola u Lipiku. Tačno u 5 sati pozdravio je brat starješina dr. A. Ugrenovič sakupljene i u kratkom predavanju 'iznio je državotvornu važnost i glavne misli vodilje Sokolstva te naglasio potrebu jake organizacije i agilnog širenja sokolske misli u narodu. Predočio je rad Sokcstva prije rata i zadaču Sokolstva u slobodncj i ujedinjenoj domovini te pozvao prisutne, da svaki u svome djelokrugu širi sokolsku misao. Poslije predavanja izvelo je članstvo uz pratnju fanfare skladne praške proste vježbe za godinu 1920. podmladak srpske narodne vježbe te odio članstva vježbe na spravama. Za vrijeme predavanja i izvadjanja vježbi vladao je medju sakupljenim gra-djanstvom i seljaštvom veliki interes, koji se je očitovao u plje-skanju i povladjivanju predavaču i vježbačima. Nakon svršene vježbe i dok je još vladalo oduševljenje oslovio je brat Tošo Janjanin prisutne liiepim govorom, da sokolstvu nije zadatak samo priredjivanje ovakovih vježbi, več mu je jedan od glavnih zadataka : nacionalno osvješčivanje te prosvjetno kulturno podignuče našeg troimenog naroda. Ističe da je dužnost svakog poštenog Srbina, Hrvata i Slovenca, da se upiše i radi u Sokolstvu i tako izvršuje svoju najsvetiju dužnost, koju kao vjeran sin duguje svojoj otadžbini i narodu, a time ojača redove Sokolstva koga je zadača da brani otadžbinu i oslobadja braču, koja padoše u tudje robstvo. Na koncu je istakao, da je ova javna vježba pripravljena namjerom da se u Lipiku osnuje Soko te pozivlje prisutne da se upišu i začlane. Poslije govora brata Toše Janjanina bio je upis u Soko, te se odmah javilo oko 50 članova što gradjana, što seljaka. Dne 11. rujna o. g. obdržavana je prva glavna konstituirajuča skupština na kojoj je izabran za starješinu brat dr. Joco Nenadovič liječnik, podstarješina Lajer Stjepan, vlastelin, tajnik Žiga Beer, rav. učitelj, blagajnik Nikola Krajnović, opč. bilježmk; za odbornike: br. vodja Viktor Vučkovič, Zsiga Valer ml. apotekar, Marko Hoppe Nikola Klaič, seljak, Belšan Karl, Gaič Uroš, Petranovič Stjepan ■i Belov Josip; rev. odbor Ivezič Ivan, Adamovič Dimitrije i Krstič Petar, te je zaključeno, da če Soko u Lipiku biti samostalan, samo če ga pakrački Soko, dok se ojača i uzmogrie samostalno raditi, podpomagati. Osnutkom Sokola u Lipiku uspjelo je Sokolu u Pakracu, da udari prvi realni temelj svoga rada, koji ga čeka u pakračkom ko-taru, te se pouzdano nada, da če se u skoro vrijeme moči javiti l sa opširnijim izvještajem o daljnjem svojem radu. Zdravo [ P. Horvat. Župa »Ljutovita Posavskog« obdržavala je u našem gradu dne 29. pr. mj. svoju redovitu glavnu skupštinu, kojoj je predsjrdao župski starješina, brat dr. Martin Juranović i kojoj prisustvovahu svi delegati župskili sokolskih društava iz Gline, Kostajnice, Pe- trinje i Siska. Skupština je primi la do znanja izvješča župskih funkcionara, usvojila je jednogiasno predlog, da se sjedište župe prenese n Sisak, te obavila izibore. I za brana su sljedeča brada: za starješinu Rudolf Ježič, za zamjenika dr. Martin Juranovič, za tajnika Velimir Koroskeny, zamjenika dr. Zlatko Egersdorfer, za blagajnika Gjuro Marakovie, za zamjenika Matija Čović, za vodju Ante Fišler, za zamjenika Ivan Grgič. — Konačno je uzeto u pretres pitanje sokolskog sjedinjenja i pročitani su predloži župskih društava, te je jednodušno prihvačen topogledni predlog župe Fonove. Hrv. Sokol u Virovitici. Otvorenje Sokolane i sokol, sij el o. Odiržao je naš sokol dne 5. o. m. posHje podne i u večer. Otvorenju Sokolane prisustvovalo je brojno članstvo te izaslanici vojske i oblasti. Starješina sokola br. dir. Oton Ga v ranč ič otvorio je sokolanu kratkim prigodnim govorom na šlo su članovi i članice izveli vježbe na spravama /kao i proste vježbe, sa kojirna če nastu-piLi dne 13. o. m. na javnoj vježbi daruvarskog sokola. Gledaoei po-pratili su vježbe, koje su precizno izvedene, burnim pljeskom. U večer održano je ,u bašli svratišta Zlate brojno posječeno društveno sijelo, na kojem je starješina referirao o radu i zaključcima Sokolskog sabora održanog 28., 29. i 30. VI. u Novom Sadu. Hrvatskj Soko u Petrinji. Prvi društveni izlet priredio je naš Sokol prošle nedjelje u vinograd brata Ebnera. Sakupilo se oko 80 članova sa bratom sitarešinom drom. Juranovičem na čelu. Oko 3 sata posli j e podne krenulo je članstvo sa fanfaram na odred jeno mjesto, a sakupio se i lijepi broj krasnoga spola. Brat starješina referirao je članstvu o sokolskom saboru i držao poučno pi'edavanje 0 organizaciji i ciljevima Sokolstva. Poslije toga vježbali su sokoli proste vježbe, a kasni je se razvila bratska zabava uz ples, pjevanje 1 glazbu. Na večer u 9 sali povratiše se Sokoli uz svirlcu fanfare i improvizirane glazbe u grad. Vidov-danska proslava u Osijeku. Uz prekrasno vrijeme slavili smo 28. lipnja prvi slobodni Vidov-dan, u oslobodjenoj velikoj na-šoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca. Od Soluna preko Vardara i Morave, uz Dunav, Savu i Dravu do Triglava pa do sinjega žala našega Jadrana odjekivala je slava nepobjedive naše narodne misli, volje i budučnosti. Prositor nam lista za danas ne dopušta podati se svim ugcxlnim refleksijama, koje nam prožimaju dušu i srce, pa čemo za sada, koliko je god inoguče, da u zbijenoj formi istaknemo sve važnije momente veličajne ove proslave osvečene kušnje i ne-pravde nad našim narodom, os ve ćen a Kosova! Sokolske uta krnic e. Več s prVim tracima zore micala su se nepregledna kolija i banderiji na veliku ledmu izmedju Ret-fale i Drave, gdje su bili podignuti šatori, a dalje tribine za sveča-nosne sokolske priredbe i Irke na konjima. U 6 sali u jutro započele su sokolske utakmice. Osim sokolova sudjelovalo je i preko 30 voj-nika i nešto seljaka. U s vib 5 utakmica odnio je pobjedu Savo Tra-parič, č’an gomjogr. odsjeka Srpskog Sokola. S o k o 1 s k e v j e ž b e. 1 opel su po podne počele da jure kočije l nebrojeni automobili, pješaci se dadoše na put, i čiltav je grad kao izginuo, pošto je sve, i slaro i mlado bilo na mjestu slave. U tri sata započeše javne sokolske vježbe. Vježbali su: ženski i muški pod-mladaik srpskog sckola pod vodstvom vodje Mile Bogdanoviča i br. Zdravka Pozniča, zalim ukupna vježba, oko 120 hrvatskih i 30 srp-skih sokolova pod vodstvom vodje Mile Bogdanoviča. Pokazivač bio je župsiki prednjak Vjckoslav Mandič. Sve su vježbe uspjele vrlo odlično. Publika ih je pratila vrlo pozorno i nije škrtarila pljeskom i odobravanjem. Hrvatski Sokol u Gospiču. Dana 18. svibnja 1919. održana je izvanredna glavna skupština. Starešina dr. M. Miškulin utvara skupštinu, pozdravlja prisutne, konstatira, da je prisutam dovoljan broj članova, i moli, da se u redu i ozbiljnosti raspravi predmet skupštine. — Tajnik M. Japunčič čila reezoluciju H. S. S. od 9. III., zalim predložene rezolucije H. S. S. i govori o zaključku upravnega odbora, koji je za II. rezoluciju sa sjedišltm u Zagrebu. Br. dr. Miškulin iza toga razlaže, zašto je odbor bio za II. rezoluciju t. j. onu župe Ponove, a nije bio za onu br. dra. Gara, i navodi momente, koji su ga pri torne vodili. — Nakon debate, u kojoj su su-djelovali br. M. D. Došen i br. D. Vyronbal, stavlja starešina na glasovanje predložene rezolucije te je prihvačena rezolucija II., da se ima osnovati reprezentativni Jugoslavenski Sokolski Savez sa sje-dištem u Zagrebu. — Posiije toga zaključuje starešina skupštinu zahvaljujuči se brači i sestrama na lijepom odazivu. Tajnik. Iz Suhopoljskog Sokola. Primarno iz Suhopolja: Nakon duge stanke nastavio je naš Sokol na novo svojim radom, ltoji je bio obu-stavljen nastupom rata. Da Sokol uzmogne u Suhopolju nastaviti svoj rad valjalo je prebroditi razne poteškoče i neprilike, šlo je agilnosti sokolskih radenika i pošlo za rukom. Uz sve poteškoče, koje su več prebrodjene, postoji još uvijek jedna a to je pitanje odgova-rajučih prostorija u kojima bi se mogao da razvije potpunoma sokolski i društveni život. U pomanjkanju takovih prostorija, smjestio se je Sokol u gostioni brata Hebranga, koj najbolje odgovara svrsi; Prije rata postojale su najme u Suhopolju u tz. Velikoj gostioni veoma podesne prostorije, koje su omogučivale, da se je u Suhopolju, osobilo radom Sokola i pjevačkog društva, počeo lijepo razvijati javni društveni život. No na početku rata preuredio je ov-dašnji vlastelin, vlastnik Velike gostione ove prostorije za stanove svojih činovnika. Nakon pripravnog rada održao je Sokol i to 11. p. m. glavnu skupštinu, koja je bila brojno posječena koli po članstvu toli po gradjanstvu, koje podupire naš Sokol u njegovom pa-triolskom radu. Skupštinu je otvorio starosta brat Matija Štefanič oertavši razne poteškoče s kojima se je Sokol ima o borili za ere pokojne Austro-Ugarske, kako su mnogi bili zapriječeni da rade na polju Sokolstva, razloge s kojih je Sokol morao obustaviti svoj rad islakavši napose kako je ostvarenjem naših težnja u jedinstvenoj Jugoslaviji dana svakom Slavenu mogučnost da radom u Sokolu diže uarodnu svijest, radi na boljku našega troimenoga naroda. Bral Slavko Kures islalcao je u svom govoru zasluge starješine brata Štefaniča za Sokol u Suhopolju i to u radu p rij e rata kao i sada, te je predložio da ga braea u znak povjerenja ponovno izaberu starje-šinom, koji je predlog jednoglasno prihvačen. Nakon loga izabran je slijedeći odbor: Starješina: Matija Stefanovič, zamjenik: A. Petrin, tajnik: Ivan Sprem, blagajnik: Mijo Horvan, odbornici: Stje-pan Vinter, Martin Kasumovič, Slavko Kureš, Josip Deichner, Josip Magenheim, Josip Lindvvurm, Franjo Boršič, Antun Kara jkov, Zdravko Malek, Pero Trifunovič. Prednjački zbor: Vodja: brat Rudolf Tompak, prednjači: Stjepan Torok, Miroslav Heinrich. Revi-zori: Antun žužič, Ivan Vinter, Andrija Hebrang. Zdravstvo: brat dr. Vaso Vukadinovič. Članstvo: utemeljileljnili članova 9; izvršu-jučih 20; podupirajučih 33. — Zdravo. Jugoslavenski Sokol u Supetru na Braču. Nakon sloma osnovano je u Supetru društvo Jugoslavenski Sokol. Na Petrovdan dneva 29. lipnja t. g. Sokol je slavio svoj prvi istup. Rano u jutro sokolska glazba obišla je mjesto da naviješta slavlje, dok sve kuče bile su okičene narodnim zastavama i sagovima. Več u jutro opažala se je živahnost po mjestu, jer je stigao oveči broj stranaca, dok su djevojke rasprodavale cviječe i prigodne dopisnice u korist Sokola. Poslije podne u 3 sata stigao je prvi parobrod »Knez«, koji je doveo braču Sokolove iz Dugog-rata, a za njim doploviše parobrodi sa bračom iz Splita, Omiša, Postira i Milne. Na velikom pristaništu obale poredala se povorka. Na čelu povorke omiska glazba, zastave i starešinstva društava, za tim ženski i muški pomladalc Omiša te čela za četom. Izmedju četa glazbeni zbor supetarskog Sokola. Povorka od preko 360 sokola i sokoliča uputila se sa mola preko obale do opeinskog doma. Tu se čete poredale. Na isto brat starješina dr. Uglešič pozdravi goste u ime supetarskog Sokola, a iza njega opčinski načelnik Grbac u ime supetarske opčine. Iza toga iskazana je počast opčini, te povorka krenula na vjež-balište. Tu je glazba svirala himnu Bože pravde i Lijepa naša uz počasti zastavama. U društvenim prostorijama brača gosli bili su pogoščeni friškim pičem i slatkišima sa strane supetarskih gospod ja i gospodjica. U 5y2 sati započela je javna vježba na Strossmayerovoj plokati slijedečim rasporedom: 1. Skupine 1914. — Dorast Omiškog Sokola 9 čl. 2. Vježbe na spravama — Split, Omiš, Milna, Dugirat 7 odijela„ 3. Proste vježbe 1914. 2 sastava — Omiš, Dugirat, Milna, Posti re, Supetar 120 čl. J. Vježbe sa zastavicama 2 sastava — muški poml. Omiš 38 čl. 5. Vježbe sa batinama 1914. 2 sastava — ženski poml. Omiš, 36 čl. 6. Piramide na ručama — Milna. Vježbe dorasla kao i vježbe sa zastavicama i batinama muškog i ženskog pomladka bile su izvedene dobro. Vježbe na spravama ta-kodjer dobro. Treba naravno uzeti u obzir ratne prilike i oslabljenje vježbača kroz ratno doba te kratki rok za pripremu. Treča točka — proste vježbe — pobudila je največi efekt. Vjež-balo je preko 120 vježbača. Vježbe su bile izvedene dobro, a iste su vježbali večinom mladi vježbači tek novoosnovanih društava. Javna vježba svršila je sa piramidom na ručama, izvedena od Sokola u Milni. Vježbalište je bilo dupkom puno. Preko 2000 osoba zauzelo je mjesto na vježbalištu. Pri nastupu i nakon dovršenja pojedine točke nikada kraja ni konca neprestanom pljeskanju i bumom odobravanju vježbačima. Moralni je uspjeli bio iznad svakog očekivanja. U 9y2 sati bio je rastanak sa gostima. Prvi je otputovao odjel Splitskog Sokola, zalim društva Postire, Dugirat, Omiš i Milna. Prije odlaska sa parobroda je pozdravio Supelarski sokol br. Marušič, član omiškog Sokola. Preporučio svima rad i nastojanje oko sokolstva. Uz svirku glazbe, paljenje vatara i neprestano klicanje, paro-brodi se odalečili iz luke i tako je svršilo ovo narodno slavlje, koje Supetar još nije doživio. Poslije nego se otpralilo goste, u društvenim prostorijama bio je priredjen ples, ko ji je potrajao do rano u jutro. Ne samo što je moralni uspjeh bio iznad svakog očekivanja, ma i sa materijalne Strane uspjeb je bio velik. Nakon ovog prvog istupa Supetarski Sokol dobiva dnevno novih •članova, a več ustrojen i muški i ženski pomladak. Interes je za Sokol velik, te je nade da če društvo zaista i dobro napredovali. .,Соко” у Сарајеву. 25. азгуста o. г. одржала ce заједничка <Јкулшгина бившег Хрватског и Српског Сокола. на којој ј« прчко-ва г.ат10 створеи закључак,, да се оба друштва фузиошрају у један Соко. v'l Том приликом изабран је привременп одбор, коме је стављено у дужност, да пзради празила и да нх што прије пошаље Савезуна одобрење. У одбор су бпрани : 'Старјептна : Стеван Жакупа ; Замј. старјс-шине Г Др. Срећко Перипшћ : Вођг,: Ватрослав Хенгстер; Замј. вође: Др. Богд:ш Видовић ; Тфшк: Др. Владгашр Кестерчр,иек; Благајши;: Јиндруш Бохучек; Одборинци: УрсЈп 4obii}i, Дмми-тријс Матејић, Лоспп Јухлнт, Алекеа Стлрчевнћ. Рихард Стефаш, Стево Адум ; Замјсници : Фрглка Стлјерер, Вера Трпфкоиић, Фрањо Ворк; Ревпзорп : J ono Лубура, Ј(Ч-ип Дуцман, Милош ђуран. Соко у Обудовцу одржао је дне 27. VII. 1919. својуглавну скуп-штину и изабрао нови управџи одбор, и то : Старјеппша: брат Мика Андрић, подстарј.: брат Цветко Јовановић, перовођа: брат Станко Станнвуковић, благајник: брат М. Симићевић, вођа: брат Цветко Јовановић, замјеник: брат Перо Теодоровић, чланови: Мвћо Јовановић.. Јован Стевановић, Перо Саиловић, Живко Павловић. — Надзорни одбор : брат Саво Јовпћ п Јоко Тешић. Друштво ша већ сада око тридесет чланова. Здраво! Огарјешина: у з. Цветко Јовановић. Перовођа: Станко Станивуковић. Прослава Петров-дана у Обудовцу. У Обудовцу, селу крај Брч-ког, одржава се од старине на Петров-дан велики народни збор. Ове године је свечаност била већа и важнлја, јер је истодобно иро-слављен рођендан Њ. В. Краља Петра. Том приликом дошао је бр-чански Соко са Слатинским побратишша на збор, тесу одржали јавну вјеџбу. Вслико мноштво народа са уживањем посматрало је тачно и лијепо извођеље вјеџба. Иза тога је брат Јово Поповпћ, који се oislje задесио на службеном путовању, одржао пред многобројним збором; предавање о организацији^ дужностпма и раду соколства и побра-тимства. Затим јс држао други предавање о нашим привредипм устаиовама и нривредној организацији земљорадника. Иза предагаља повео се разговор између њега и придошлих зборача о разним привредним питањима. У сјеновитој порти велике-обудовачке цркве лнјепо је било погледати; како се око нредавача и нсколико виђешзх тежака образовао огромнн круг сеорког свијета,. који је посједао по травн и пажљиво пратио предаваље и разговор. Лијепа је појава, да је на овогодишњи обудовачки збор дошло и неколико католичких свештеника п виђегшх сељака католика, што до сада није никада било. На збору се није смјело точити iui тропшти аЛкохолно пиће по наређењу брчанског среског начелника г. др. Костића, зато је народ био трезвен, па је збор прошао у лијепом и пристојном весељу и забави. „Глас Народ Соно у Модричу. Пријс неколико дана дошао је у Момдричу?'по свом службеном путовању брат Јово Поповић. За врсме боравка у Модричу обратио је пажљу н нашим културшш установама. Како у Модричу raije био основан Соко, сазвао је брат Поповић велик број грађана на састанак ради оснивања Сокола. Пошто је одбор старог срп. Сокола известио о стању друштва и затражпо разрешење од дужности, узео је рсч брат Јово, те одржао предавање о данашњим задаћаМа, о организацији и раду соколском. Затнм је известио збор о раду и закључцима Соколског Сабора у Но-вом Саду, уз живо внтересовање и запитивање зборача. На то се приступило избору новог одбора; који је изабран на бази потпунога јединства нашега народа и соколства. „Глас Парода’’. Соки. Српски Соно Бањалука. На Видов-дан 1914. год. приредио је бањалучки Српски Соко слет свих крајишких Соколова и Побратима Ј Првн дио елета; све до јавне вјеџбе послије подне, потпуно је и успјео. Волико пнтересоваље тежака давало је наду, да he сс особито редови Побратпма послије слета добро умножити. Но управо у 4 с. п<к*л. п., када су се Соколи редалн да иступе на јавну вјеџбу, дође вијест о убијству Фердинанда u Софије и уједно наређење, да се са вјеџбом мора прекинути. Тимс је бањалЈтчкн Соко претрпио велику дгате-рнјалну пггету, јер је сву своју готовину утролшо, шта више и заду-жио се, а да су му и чланови страдавали по бањалучкој „Црној кући" сарајевском војном затвору н арадским казаматима; позната је ствар. Послије иет година бањалучки је Сриски Coico сигурно међу првима у Српству дигао своја крила и раширио их потпуно слободно. Види се и из тога; што je на Видов-дан ове годпне приредио јавну вјеџбу, која је до сада највећа соколска јавна вјеџба у Бањој Луци, а на којој је иетупило 35 Соколова, 48 Соколица, 80 чланова под-млатка ђака реалаца, 60 чланова подмлатка женских ссновних школа и 20 чланова подмлатка више дјевојачке школе. Сви су ови извели 6 простих вјеџбп, затим Соколи вјрџбе на справама у 4 одјељења и 1 одјел братског Хрватског Сокола. Кад се зна, да је соколски рад могао започети тек у јануару ове године, дакле је трајао до сада једва 6 мјесеци, види ее, колико је воље и труда уложено док се није постигао овакав резултат. Осим соколскога рада бањалучки Српеки Соко основао је до сада и некоЈшко побратамских друштава^ који ће рад сада поелије Видов-Дана и проширити. Здраво C о к о. »Sokol« u Tuzli priredio je na drugi dan Duhova, 9. juna, javnu vježbu uz dobrohotno sudjelovanje srpskog pjevačkog društva »Njeguš« i hrvatskog pjevačkog društva »Majevice«; po-četak je bio točno u 15 sati. 1. D. Jeniko: »Srpska himna«, pjevalo hrvaško pjevačko društvo »Majevica«. 2. Runjanin-Vilhar: »Hrvatska himna«, pjevalo srpsko pjev. društvo »Njeguš«. 3. Vježbe na spravama, sokoli, sokolice i podmladek; vježbalo se odjednom na 14 sprava, na 2 razboja, 2 konja, 1 jarcu, veliko njihalo, 2 skoka u vis sa pruženom daskom, 1 troskok, 1 skok u daljinu s mjesta, i 4 odjela sa bučicama; iza odmora odjela vježbao je prednjački zbor lljepim i dobro uspjelim Skokovima sa pružene daske sa obratom u zraku, sveukupni broj vježbača 98. 4. Proste vježbe sokola, 30 na broju. 5. Vježbe sa štapovima kombinovano, izvedeno od djačkog podmladka ženskog i muškog zajedno 55, uz pratnju sokolskog djačkog tamburaškog zbora. 6. F. Vilhar: »Slovenec, Srb, Hrvat«, pjevano od hrvatskog Pjevačkog društva »Majevice«. 7. Vježbanje štapovima, Izvele sokolice 50, uz pratnju sokolskog tamburaškog zbora. 8. Vježbanje štapovima sokolskog podmladka 150. Q. S. Mokranjac: »Primorski nap je vi«, pjevalo srp. pjevačko društvo »Njeguš«. 10. Natjecanje: a) skok u vis, pobjedio brat N. Simič; b) vježbe bučicama, isto tako pobjednik brat N. Simič ; c) kamena s ramena, pobjednik jedan brat spkola iz Puračiča. Javna je vježba dosta dobro uspjela, naročito dobro u mo-talnom pogledu. Sokol srpski i hrvatski doduše na papiru još opstoje, ali rad je zajednički, bratski, a poslije sokolskog' sabora če se i tu formalnu fuziju još provesti. Sokol napreduje lijepo, naročito sokolice i naraštaj, u zadnje doba osnovalo se i četu starijih vježbača. Za Sokolski sabor delegirani su iz Tuzle: Sa Strane Srpskog Sokola brada: starješina Jovo Petrovič, knjižar; prednjak Danilo Markovič, zasebnik ; sa strane Hrvatskog Sokola brača : vodja Hinko Kadruka, dentista, odbornik Vito Zafani, krojač, sestra odbornica Savka Bujičeva, učiteljica; sa strane Pobratima brat član dr. Risto Jeremič, liječnik i predsjednik Branko Stakič, odvjetnički koncipijent. — Bratski »Zdravo«. Kadruga. Sokolski izlet 11 Čapljinu. Dne 15. VI. poslije podne priredio je »Hrvatski i Srpski Sokol« iz Mostara svoj zajednički izlet u Čapljinu uz sudjelovanje hrv. glazbe. Na čapljinskoj je Staniči dočekalo sokole brojno gradjanstvo, i spred kojeg ih je pozdravi o lijepim govorom vlč. g. fra Frano Čuturič, župnik, na što je zahvali o od strane obiega sokola ега учинити једну базу активитета соколске снаге наше. Но може то становиште да отвара суђење соколском сабору на начцн други, који вели: зашто јс до соколског сабора уопће дошло, зашто је већ сада дошло, да није то ипак преурааено и да нсће збиља утерати у лаж сва наша сннваља. да ннсу закључци соколског сабора крњи и непотпуни., да није избор места и управа новога савеза не-згодна, да није ово за сада нојасно и пршшчно хаотично стаие један доказ да цоло то јединство нема уопће смисла, јер су тешкоћс спро-вађања принципа соколског јединства огромне, просвећеност соксЛ' ска у циљу заједнице мала, средства слаба, једном речи зар није боље бидо оставити у главном старо стање ствари у југсславенском соксл-ствуд и ићи новш путевима тек након потпуиог теоретског расчиш-ћења свију сумњи, обазриво, мудро и полако ! Будућност југославенскога соколства везана је за раздељење овога двострукога смисла у два смисла. И та два смиелад мзречена, утврђена свом јасноћоМд унешена у живот и рад како напшх соколсквх друштава, тако и појединацад имају да изведу један оглед снагег имају да се омере. Целокупна збрка и несређеност има за узрок тај двосмисао. Зато га ваља оборити и разбитн, и стати на чкстину. Први соколски сабор је већ то учинио. Цравац је одређен. По свима цзасланицима југсславенскога соколства примљено је једно-гласно и са одушевљењем уједињење стара три племенска соколства уједно југославенско,младоиново. Корак је учин.ен икоцка је пала. Смерница је јутославенског сокодства: напред! Што је на соколском сабору речено ii цзречено, то припада историјв и судбини, и то нико и никада не може да мења у нешто супротно. Остаје наставак сабор-скога рада, појачање и проширење његово, непопустљцвсст у раду. И ту може заиста да се ппта: како ? Да то „како” мсже да буде велико или мало, да баш може да смета, ево доказа на једном при-меру: два стара и племенска друштва У једноме месту, хоће да про-веду фузију, но код веџби једно има једну, друго има др}ггу термнно-логију и команду, код једног друштва у будућнссти биће једна веџба, једна веџба а две команде ! Такових и другачијих примера има много. И ту може да се и добра намера спотиче и зауставља. То „како", решење његово није готово, и није могло да будс гогово, јер је наше соколство било ипак и сирото и слабо у своме животу и у своме спремању за ново соколство, и јер би и некостав-љање пред готове чинове могло да уроди незадовољством и нераспо-ложењем. Зато то „како” има тек да постано, да се развије, да на-расте, и теоријом и праксом, и кушањем препородне снаге делога со-колства на томе пољу, н дотицајем, мешањем, зближењем свега онога, iiiTo je до сада било раздељено, непознато, супротно и туђе. То „како” не лежи само као сметњи у техничком делу новога со-колства, него ће га бити свугде, свугде тамо, где буде више старога, чемернога, незадовољнога. непопустљивога и поплашенога, тамо ће га бити највише, и врло је вероватно да ће криза овога прелазнога соколскога стаља потрајатн и мало дуже, него што ми то можда ра-чунамо, и да ће доводити н до сасвим природних трзавица и неодлу-чених ннтаи.а^ јер најпосле стара соколства, да предпоставкмо да су од примеса злогапотпуно чиста, развијала се дуго временасамосталго, па се развио неки круг идеја, саградила се нека традиција, десЕЛо се и збило се нешто својственога, ман.е шш више, па и због nora сједи-њеље не може моментано или на силу да ее спроведе, него постепено и трајањем, енергијом толико колико обазривошћу. И као што је велика и огромна ствар сједиаење стара три со-иолства у једно јутославенско; као ште би билаи сама по ееби велцка, и када ништа друго осим тога не би постојало, што на ово дело упли-више, тако је још већа, замашнија и одличнија ствар, достојна за-иста труда једног поколења, када знамо, да соколство није и не може битп одсЉеио од основних тежљни кретања народа, у комс по-стоји, и најпосле ако претпоставимо и тај случај, да чак сокелство, оно као таково, има да утнче иа тежње и кретаие свога народа. и да их води. Не треба се много довијати да се дође до закључка, како је ва-жан и од пресудног значеља баш овај перијод соколства југосла-венског, у коме лш живимо и који у нама живи; и како је необично од-лучно оријентисање и определење, не само управе соколеког сакеза новог, него баш и просто сваког појединог члана соколског. Ми морамо бити на чмсто с идејама, о којима се овде ради. У исто време треба да знамо, да се идеје не могу препоручити, продати, на-турити, него да идеје улазе у живот након мегдана и борбе са другим супротним и другчијим идејама, и да побеђују само опе идеје, које су врсније, боље, чистије, лепше и снажније, у исто време, — док супрот-не одпадају као мртве. Ново соколство, о коме се ради, јесте под окриљем идеје новога, југославенскога нациј онализма. Три идеје су противне, и то су три стара* уска, преживела пдеменска, и раздељена нацијонализма. Ово четворо бије данас одлучни бој, — не као пре скоро пола века у само изабраним главама рода нашег, — него у свој и целокупној народној ишршш У томе боју суделује и наше соколспзо, част му и хвала, јер да се ко стара баба повукло у крај, у ове тешке и судбонссне часове, онда би боље било да ra никада није ни било. Част му и хвала што се показало јуначки и соколскид и част му и хвала, што је јасно, отво-рено и несумњиво на свој штдт и на своју заставу написало: уједи-њење. Ту лежн сва необнчна всличина и замашност нашег првог соколског сабора; јер је за деловање једне од највећих идеја наших створена и дата ширина захвата. Након првог нашег соколског сабора нема, не може и никако несме да буде ни једног члана нашег, који raije војник идеје уједињења соколског ! Или ако га има, — што је врло невероватно^ — онда је то мртвац у чети живих ! Соколски сабор наш бно је слугом идеје соколског уједињсња, и послужио је добро, срдачно и верно. То му је била главна и једина функција. На њему је старо соколство учинило један одлучан покрет напред, и затресло се и уздрмало из темеља. Тежећи увек и етално из мрака у свсглост, соколство се помакло ближе циљу. Целом томе неизмерно важном догађају био је оквиром први наш соколски са-бор ! На њему је идеја новога соколства први пуг рапшрила своја крила ! Борба идеја није зато свршсна. него обратно, она је сада, након соколског сабора отпочела! И даје се врло лако пророковати нпа ће да настане: под двосмисленом критиком соколског јединства, које да не функцијонира, које да ћути, које да је мртво; доћи ће до момен-таног ојачања старих и сепаратистичких струја у племенским сокол-ским савезимад па ће се са лепим лицем терати раздељена соколства и даље, ограде што треба да се оборе још ће се боље маркиратн и по-дићи, и пошто привидно сада соколског јединства нема,— сви хоће еоколско јединство, али ето нема га, па шта ћеш, радитн се мора, — то остаје све по старом убеђен сам да ће већина тако говорити и тако радити; док ће једна мањина, прави војници соколског једикства примити терет новога на себед и сударити се са ошм, што им емета, У цслом томе збивању нема ничега трагичнога, него је у томе сва лепота и све оживотворење снаге; којом наше соколство распо-лаже. Да је та снага пробуђена; да је из мртвила кренуга, да се упле-ла у вртлоге и сударе, што сваки јачи ток морају да прате; јесте неоспорш учинак соколског сабора. Из те борбе идеја, коју је из ла-тентног стања у агресивност подигао соколски сабор; створиће се је-динство соколско. И јасно је и тод како ће се борба свршити, и са ко-јим успехом Историјска логика и вечви сшсао човечанства води наша три племсна у један народ. Може сс с тиме ма из какових разлога бити незадовољанд али ко се томе успротиви, прегазиће га котачн светског напретка. Тај нови и један народ, — употрсбљавамо то лме, ма да ће промењен појам испунити ту стару и празну реч, — имаће своју идео-логпју слободе, самосталности и једикотва, те одржања и развоја, и у тој идеологији биће идеја јединства једна од најглавнијих и нај-основнијих. Та основна идеја јединства ће, као велико супде својом гравитацијоном силом, носити на ссби као малог пратиоца: јединство cokoj'Cko. Другачнјс се по једној иоле нормалној логшси не даје изаћи на крај. И може се са једном апсолутном сигурношћу тврдити, да би покрет центрифугалних тежњи, покрет за повраћањем у стање пре рата, довео у народу нашем до страпшога грађанскога рата. у коме бп се убијало и ушштавало без пардона! Можда је ово једна претераиа наиомена, атш је јасно, да идсја нашег народ-ног јсдпнства; условљена закошша опћсг и великог дошавања, иде ЧЈВОЈОЈ победи и мора победити, или ће сва три племена нестати у по-добију божијем. А као што у јединству народном, тако не се u у сокодском једин-<'Твуд доћи до новога садржаја једино на тај начин, — то је оно за-гонетно питање : ко ће од три племена победити, — да се међусобном утакмицом, међуспбним надметанем, међусобном борбом бол>их свој-става, одабере од свакога оно што је најлепше, најздравијс, најјаче и најсавршеннје, а ушгати од свакога оно пгго је рузкно, глуло, не-сдособно и слабо. Ii ко од тројс у ту борбу унесе и може да даје нај-здравије, најјаче, најсавршеније и најлепше, тај ће победити, то јсст даће новоме садржај, а као стари облик ће се изгубити. Може неко до},и па овако разглабати: признајуЈш да до јединства соколства мора да дођсд да мора баш на тај качин борбе да дође, ми држимо, да ради неједнаког омера снага, ради неприправности «вдга за мођусобну угакмицу, мора да данас спроведено јединство до-веде и до неједнакога суделовања од све троје у томе једииству, па зато, да тога очигледнога наспља у томе једпнству неби бидо, ми формално хоћемо јединство сокодско, али за цотпуно спровођење и финалисање свега у стање стабидности, ми ћемо да прикупљамо, «премамо и негујемо наше снаге одељено, а када све те три снаге дођу до пуног и једино могућег развоја, онда да уђемо у надметање и онда да изађемо па тај лепи и дивни мегдан, и онда нека се збуде, а докле то не буде, ми признајући неједнакост снага, тражимо saniraj и одбрану од изазова, и колико данас јединства псстаје и може да постаје, морамо у томе јединству све троје да подједнако, пра-ведно и скроз Једнаким уделом да будемо заступљени. Не само да ће тако рећи, него ћс се тако герирати и радити, и већ се виде јасни знакови тога рада, н. пр. цлемекски хрватеки со-колски савез издаје свој соколски календар, „псследњи хрватскн со-колски кадендар”; исти т;у савез одржаваће наскоро свој велики гимнаетички курс, племекски словеначки соколски савез чшш од прилике то iictOj, вероватно да ће и племенски српски соколеки савез нешто „цоследњега” да учини* — и све то у исто време, када су сва та три савеза по закључку соколског сабора у ликвидацији, када имају да апсолугно сврте диквидацију до 28. VI. 1920., и када то време имају да проведу у раду на фузији својих дружина, деструкцнји ц конструк-ц11Јн својих жупа,, те гојењу, неговању и спровађању ндсје соколског јединства и уједиљеља! Образложеље тога начина акције соколске јесте на крају ире-левантно! За напредак^ кога југославенско соколство има да као наставак закључака соколског сабора учипи, — а учинити га мора, ако'је ншво, — одлучно је не разлог крпарењу, скривању, повла-чењу, n у опће мрачном кретању, ного или овамо, или онамо, јер јс као главни принцгаг, на коме југославснско соколство има у опће и за увек да почива, на соколском сабору једногласно узет и на цај-вишу висину подигнут принцип једннства, ii што је још главније, да то јединство, није идеал до кога треба тек nfcir неколико вековаг иего да то јсдииство започиње, јесте и важи одмах; и да на томе јединству има целокупно југославенско соколство одмах и да ради, целокупно и боз разлике, како соколскн савез нови., тако и стари сокодски савези, тако и све жупе, тако и сва друштва., тако и сви по-једипци, т. ј. чланови соколски. Схватити., или хтети схватити интенције сокслског сабора дру-гачпје^ значило бл пстини у место правди ископати очи ! И у раз-врставању; ирегледању, збирању и започинан.у рада на јединству, на који је целокупно југославенско соколство апсолугно обавсзано, засебно су ангажовани, засебно су одговорни и сасвим засобно су оптерећени стари центри племеиског, малог и раздел>еног соколског живота нашег, и баш и зато, што су ту највећи трагови старих капитала енергија напшх соколских., баш затог што су ту најјаче неговани цокрети нејединства југоелавенског, гаш јединства, али основаног на задњим мислима и нејугославенском моралу. Та стара средишта наше куитуре у onfce, имају да постану средишта једне југославенске културе наше, и као примљена већ и соколск» Чланак је писан аугуста о. г. средишта од нре, имају одмах данас да буду и да јссу средишта југо" славенских еокола, према интенцнјада, принципима и закључцима првог соколског сабора, првог југселаверског соколског сабора ! Да се само разумемо ! Акција на јединству соколском могла је бити и постојати и без соколског сабора. Али да буде отворена и јавна, да буде опћа и заједкичка, да буде нримљена и проглашена и потписана по свима соколским друштвима нашим, да буде дакле обавезна, да буде јасна, да буде без изговора и без разглабања у бесконачност, и да отпочне одмах, да отпочне кроз цело наше со-колствх)д да буде свугде, да еваки сокслац може и мора у њој да су-делује, да се не чека више нити на заповест одозгора, нити на икакву ипицијативу еа стране, да та акција на јединству соколском уђе у живот соколски, у целокупан, многостран, шаролик и комплициран живот соколски — зато је бно цотребан први југославенски соколски сабор, да акцији на соколском Једикству даде пуну санкцију. Ето то'је и учинио први нашсоколски сабор, и можемо без устезања рећи, да је Једино и одлучно идсја јединства југославенског соколства довела до соколског еабора, и да те идеје није бгло; шти би до сабора дошло, нити би један соколеки сабор био без те идеје могућ ! Два месеца је већ прошло одкад је соколски сабор био/ два Mecena је прошло од кад је изабран нови; југославенски соколски сабор, па све ћут, шшта се није десило, и шта нам преост^је, него да радимо на своју руку, — све довде је оправдано закључивање, али чујмо даље, — пошто се дакле о соколском јединству два Mecena ћути, ми скидамо са себе одговорност и гонимо соколски рад као да јединства ни нема, —- и то је оно, у чему је ацсолутно један брутално криви и искривљени закључак, и да то покажемо: када се о јединству ]угославен,ског соколства цочело радити и када је дошло до првог споразума од 26. I. о. г. у Загрсбу, онда се рекло, да то није демократски, јер су доједшш делегати само били присугни код договора, — пет месеци након тога, 28. VI. о. г. дошло је до сабора соколског у Новом Саду, присугно је по делегатима целокупно југо-славенско соколство, закључено је на свечан и демократски начин ието; што и upe пет месеци, и сад се каже; ттасенаетичето.то нека нови савез гледа, ми перемо руке, то је једно,—а друго; nuje могућс наћи разлога и факта, по којима бн се могло оправдано утврдити, да нови соколски савез лежи мртав, јер зар тај савез мора еваке недеље издавати на јавност свој програм лли еазивати сто пута на годину соколске саборе и подагати тамо рачуие, примати уппте, и уопће играти се једног дангубног и шаљивог соколског парламенчга, коме одговара за свој рад соколски савез наш него једино скупштини савезној или опет једном сабору соколском, да ли је уотЉе рок од 8—-10 недеља' довољан да један тако ешшентно важан савез,. као што је нови соколски еавез, може учинши и подузети непгго правога, великога, кориснога и већ свршенога, то је друго, — а треће је, на другој свечаној седшци соколског сабора дне 30. VI. о. г. у Новом Саду, примљен je целокупни предлог т. а. организаторног одбора сабореког, ii тај се предлог саетоји из десет тачака, и у свему томе је преци&но и скрупулозно изнешен програм опћег соколског рада, поглавито за соколска друпггва, жупе и савезе, угврђен је расноред рада и постављени су чак и рокови за поједине делове рада; докле морају да буду готови, све то је чисто, бистро и јасно речено, о томе je цео соколски сабор дебатовао и гласао, ,;тачку по тачку", и цео сокол-скп сабор је све то примио и узео као евоје, и након свега тога човек би се у чуду морао да иита. па шта још има да се очекује, чнји налог, чија упута, чпја нссл.а. чији подстицај, кад је све то одушевљено и озбиљно свршено и обављено на највншем форуму соколске само-управе; на првом југославенском соколском сабору, — па зато, ако је нстина, да je „већ" два месеца прошло од како је соколски сабор бно, и све ћути, значи да наше соколство, такво каково је, mije разумело или није хтело да разуме своје дужности, — бар у огромној већини,— значи да иашс соколство још неће, не уме и нс може да ради на своме уједињењу, — част и с-лава изузецима и појсди-ккм случајевима у здравој. нормалној иреалној провинцији нашој, одакле тако добре и радосне вести о раду на јсдинству долазе. . Сви ти одношаји и факта, све то је заиста тако, како ивноешо. Соколска криза и соколеко врсње је у јеку. Не варамо се ни мало. ако то узмемо као знак животне снаге нашега еоколства. СтруЈИ, и шуми; и креће се, правац је одређен и не може да се мен.а. Одатле избија свежина ! Наш соколски живот се обнавља ! Покрет, то је главно и одлучно, с.ве остало је споредно и мање важно ! Покретач је био први наш соколски сабор, и од онда траје покрет ! Сретно је то све, добро је; корисно је; и мора бити и велико ! За гледане у бу-дућност треба се нешто мало подићи у вис, и онда се све ммке да види. И што се више узвисујсте, све ће те дал>е влдети. А што даље гледате, све ће те више доброга, лепога, славнога и дивнога у будућности видети. Шта то мари, ако је испод вас ииско, будите ви високи, који за јединство соколско умете, хоћете и можете да радите. Др. Лаза Поповић. ISPRAVAK. U p e to m sastavu m'uških prostih vježbi za do-godišnji slet u Pragu potkrala se pogrješka na poeetku II. takta, koji treba da glasi: II. 1. a) Odnožiti lijevom i odmah je staviti ponovno u odnožni stav. Prema tome nastavlja se na: b) te uspra-vlssi se poskok desnom itd. Сестрама ,. Сокоиицама'* и браћи „Сокоиима" иреиоручујемо се ea >10Д( ()11напр њг. оојаднсање II чшнћгње свнх upt tii жен-ci» n \ n л^мнких meiunpa.— Леил и брва иврада. Tvornica šešira „Ideal” — ЗмГЈиб, Илпца <>р. 03. — Z A (i REB, Jelačičev trg. Preporučuje se cijenjenom opciiiStvu i Sokolima. Dnevno koncert prvorazredne glazbe. Cijene um;erene. podvorba solidna = HRVATSKA — mm bunki d, o, Središnjica: Osijek. Podružnice: Zagreb, Beograd, Crikvenica, Kar-lovac, Nevi, Subotica, Varaždin, Vukovar. Potpuno uplacena dionička glavnica ............K 50,000 000.- Pričuve .... K 37,000.000.- Preuzima uloške uz najpo-voljnije ukamaćenje. Obavlja sve bankovne i mjenjačne po-slove te burzovne naloge naj-kulantnije. Podjeljuje hipotekarne i komunalne zajmove. Izdaje 5%-tne i 4%%-tne pu-piiarno-sigurne ZALOŽNICE. IZ UPRAVE: Vrlo važno ! Naš list „Sokolski Glasnik" počeo je izlaziti u mjesecu februaru ove godine. Od tada je več dva puta cijena za slog i štampu povišivana tako, da su danas troskovi oko iz-davanja lista preko 100% veći nego u početku. Osim toga se mora još uvijek jedan izvjestan višak primjeraka štam-pati, jer mnoga društva, a napose brača Sokoli još i danas naknadno naručuju Glasnik, pa je zato veča rezerva za nove pretplatnike i agitaciju vrlo potrebna. Povisiti pretplatu pred konac godine nije jednostavno a troškovi se ne mogu nikako pokriti, pa se zato sva Sokolska društva i brača Sokoli bratski mole, da nastoje što više dobrovoljnih priloga sakupiti i upravi lista poslati. Treba ovu (prvu) godinu izvuči a u drugoj če več lakše biti. Svi priloži biče u listu objelodanjeni, a i najmanji prilog če nam dobro doči, Bračo! Širite „Sokolski Glasnik11, sakupljajte pretplatnike, oglase i dobrovoljne priloge! Zdravo ! T. Janjanin Knjižara Z. i V Vasica Zagreb. Ргерогибије sledeće knjige: Дачић Живојин : C Брегалниде и Bap- дара.......................К 4.— Дела ђуре Јакшика 4 књиге у фином увезу ...................... К 63,— Дела Лазе К. Лазаревићл у фином увезу ....................... К 22'50 Дела Љубе Непадовића у 20 свезака К 100.— Знаменити Срби XIX. векг. са 216 сли-ка у тексту. Увезано . . . К 100.— Машић Бранко : Ратпе слике и утисци 1912—13.......................К 6,— Мопасан: Приповијетке са уводом Вранка Лазаревића. Увез. К 15.76 Максимовић Ј. : Песнички зборнпк (угледни лроизводи српског хрват. н страног песништва. Увез. К 36— Паидуровик Сима Дани и ноћи Дин. 3.30 Потровик Вел>ко: Родољубно песма Днн. 1'50 Пе тровик Вељко: На прагу. књига сти-Хова К 9.— увезано . . . К 16.— Срецац Стеван: Човекова трагедија или бал у Елемнру ................К 3.— Толстој: Хаџи Мурат . . . . К 11 '25 Гершић Гнга: После педесет годжна (Ус-помене на 1848 г. Увезано К 11.20 Грујић ђ.: О друштвеном просвећи- ван>у. Увезано............К 7.20 Компејрс Габријел: Психоаог. nprnie- н>она у педагогији........К 9.— Компејрс: Жаи-Жак-Русо sr природно васпитање. Увезано . . . . К 6.75 Косик М.: Модер. Гермаииј* К 12.— Петронијевић Д. Б.: Чланцв и студије (О стаповницпма напланетама; Осну и прорнцању из снова; Толстој. тео-рија умстности; О врсдности живота; Платон'; Лу Саломе и Фри-дрих Ниче). Увезано . . . К 13-60 Ржбнпкар Д. С.: Здраво н болеспо дете..........................К 13.60 Рудец Силвеп: Кшжга о’ среки. Путово вођа у животу.................К 13.60 Тр»врнац Д. M.: О Немциха. Уве- Зз^о .........................К 11.26 PbjShk втраних речн ... К 6'— Ру чна књнга за српски фраицускн ру-,ски ir пеначки разговор . . К 6'30 СговБу F. H.: Tolstojeva n. .^а — К 3_ Dostojevski : Demoni. Roman u 2 kn jige __________— _ K 26_ Gorkij: 1'oma Gordjev. Roman ------------------------- K 8 — Gorkij : Gradič Okurov. Roman ------------—--------1-----K 4,—- Merežkovskij D. S.: Julijan Apostata. Roman-----------------K 8,— Merežkovskij D. S.: Florentinske novele —----------------- K 3.50 Merežkovskij Dl S.: Petar Veliki i Aleksej. Romam — K 12.—-Merežkovskij D. S.: Usikrsli bogovi (Leonardo da Vinci) Roman-------------------- - — K 21—- Merežlkovskij D. S.: Vlečni suptunici. Eseji .— — _________ K 6___ Murger Непгу: La Boheme. Roman — — — — — — K 10.— Nušič Branislav: Opčinsko dijete _ _________________ — K 3.50 Pandur ović Sima: Okovani slogovi. Knjiga pjesama. K 5.— Petrovič Petar: Pljusak. Vesela igra u 3 čina. _________ K 5.— Popovič Bog-dan : Antologija novi je srpske Erike. — K T2&- uvezano K 16.— Sremac Stevan: Vukadin. Pripovetka. ______ _ — K 5.— Sremac Stevan: Pop Čira i pop Spira, Priipovetka. Uvezano K 10~— Šantič Aleksa.: Pesme. K 8.—- Uvezano K 11.— Tolstoj L.: Kreutzerova sonata. Pripovjetka. K 6—■- Tolstoj L.: Vojna i mir. Roman u 3 knjige. _____________ K 62.-- Vojnovič Ivo : Lazarevo Vas- krsenje. ____________________ K 4.8® Vojnovič Ivo : Geranium. Pripovjetka. K 5.— Vojnovič Ivo : Stari grijesi. Lapadsika priča. __________ K 5.-" Vojnovič Ivo: lmperatrix K 10.— Vojnovič Ivo: Smrt Majke Jugoviča — ______________ K Bastiat Fr.: Blagoglasnost u narodnom gospodarstvu (Harmonies economiques) K 8— Bukovac Vlah o: Moj život. K в.-" Carlyle T.: Francuska revolucija I. _____________________ K e ^ errero G.: Mlada Europa I. K 6.-" U. K 6~-Marden O. S.: Samopouzda- nje vodi pobjedi __________ K O-"' Milčinovic Adela: Dragojla Jarnevičeva. Študija — K 4~-- Mill: O slobodi. ______________— K Marden O. S.: Volja i uspjeh K ~ Horvat-Kiš : Nasmijani udesi K 5.— Jankovič Milica: Pre sreče. Roman __ — — K 7.— Korajac Vilim: Humoristička djela — — — — — — K 5.— Kozarac J.: Mrtvi kapitali. Pripovjetka — — — — K 6.— Loti Pierre : Islandski ribari. Pripovjetka------------------- K 6.— Merežkovskij D. S.: Car Aleksander II. Roman — — K 12.— Skerlič J.: Eseji o srpsko-hrvatskom pitanju — — K 6,— Gjurič Miloš: Smrt majke Jugoviča. Književno filozofska študija — — K 6.— Le Bon D. G.: Psihologija revolucija — — K 2.50 Maeterlinck M.: Mudrost i sudbina — _________ — — K 6.— Wenzelides Arsen: Književ- ne študije — — K 5.— Narudžbe prima Knjižara Z.i V. Vasića, Abadem. trg 8. □ HRVATSKA POLJODJELSKA BANKA D. D. CENTRALA U ZAGREBU. Podružnice: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Bribir, Čabar f Hreljin. Dionička glavnica K 5,000.000.— Pričuve K 2,275.000.— Ulošci preko K 29,000.000,- Bavi se svim poslovima, koji spadaju u bankovnu struku. Kupuje i prodaje dobra za parcelaciju i kolonizaciju. Dobavlja sve vrsti gospodarskih Strojeva i različitih drugih gospodarskih potrebština. Upravlja zem. svilogojstvom (odsjek I.) — U sveži je sa bankom 0(Г~ Središnji savez hrvatskih seljačkih zadruga. Препоручујејп сљедеће одабраие КЊК1Г£: Job. II. Јовановик, Наполеон и Југославени, кирилица . . К 650 Др. ЈованСкерлик, Есејиохрв,-срн. питању, латиница. . . . К ДаворинТретењак, Дарвпнивам у уагоју, латиница . . . . К Каут Ха.мсун, Под јееељии вкев- дама, лат.....................К Бебел, Жена и социјлливам, лат. К Thomas Сћаг1у1е,Фрзнцускарв- волуција I. LaB.stille . . . К 8‘— Војновић, Лааарево васкрсење К 4’80 6 — 4-— 3 — 5 — лат. К 5'- 5 — 5-— Иво Војновнћ, Гераиум, Сима ,андуровић, Оковани ело-гови лат........................ Maeterlinek, Smrt............... Mažuranic, Smrt Smailage Čen- „ g^a........................... Сл. Јовановић, Српско-бугарски рат.............................K Skitaljec, Stara Rusija ... K Dostojevski, Veliki inkvizitor K Д.Бојвовик, Књижевни часовиг, лат.............................K Фери иаони, Српска Драма од октобра 1915. до марта 1916., кирилицом.......................К 9'— Милош Ђурик, Смрт Мајкв Ју- говића, лат.....................К 6‘— Smiles, Pomozi sebi .... K 2‘— K 2*— 9 — 1 — 1-— 6-— O. S. Marden, Samopouzdanje vodi k pobedi ..... K 5-60 O. S. Marden, Volja i uspjeh . K 5'50 N. Machiaveli, Knez .... K 5-— T. Rooseveldt, Što je demokrati zam >.......................K 5‘— Tolstoj, Hadi Murat uvez. . . K 4-— Stankovič, Nečista krv ... K 4'— J. J. Roussenau, Društveni ugovor ...........................K 5-— Strindberg, Sin služavke . . K 6‘— Fjodorov, Kamenje .... K 4-— Delage, Teorija o razvoju . . K 1-— Dora Dunckerova: Marquiza Pompadour....................K12 — Vojnovič I, Akordi .... K 5'— Vojnovič L, Književni časovi K 6-— Merežkovski, Car Aleksander . K 9’— Merežkovski, Julian Apostata . K 6’— Oskar Wilde, Mladi Kralj uvez. K10-— Saltikov Ščedrin, Gospoda Go- lovljovi.....................K 8'— Verne J., Crna Indija .... K 3-— Чеда Мгјатовић, Свети Јован ' Крстител.................... К 8-— А. Доде, Нума Руместан . . К 7’— Prevost М., Poluđjevice . . . К 4-— Šeringer, Riječnik tudjih riječi K 5'— Vojnovič, Pad Dubrovnika I./1I. K12-— Dostojevski, Brača Karamazovi K 14*— Dostojevski, Idiot.............K 12'— К1БИЖАРА J. ПЕТРОВИћА, ТУЗЛА, Amerikanski namje-štaj tvoriva „JERRY“ amerikanski stolovi, ormari i kartoteke, stolči, fotelji. DiKtafoni Strojevi za umna-žanje kao i sve potrebštine za pisače Strojeve. Dvorana amerikanskih uredskih namjcštaja Notter i drug Iliča 25. (nad kavanom Preporučuie plsače Strojeve raznih com I ćirlllcom I to: Smith Premier, nontinentai. Adler, Underwood, Remlngion, Royal i druge, kao I CORSO‘‘ sustava sa latinl-Premler, Kontlnental. HDD ODO sav pribor. Vlastlta me-hanlčka radiona za popravke. Blagajne raznih tvorina : Arnhelm, Wertheim, Langhammer, Wiese itd. — Tiskala za kopiranje ru£ne kasete sigurne proti vatrl 1 kradji. Rabljene blagajne u svim veličinama, kao i rabljeni pisaći Strojevi uz vrlo jeftine cijene. □r FRANJO PAAR VARAŽDIN. Brzojav: Paar, Varaždin -Telef. inter.br. 13. Prva hrvatska veletrgovina svih pčelarskih sprava i koSnica Wittma-novog sustava. ST"S55SS^ii^HMa5B Preuzimam potpuno uredjenje pčelarstva, od najmanjih i naj-jednostavnijih, do najvefih i najluksurioznijih.