Poštarina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1.—
&OWOLkS M
«šr~€.LA</Nllt
GL A v5l	LO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE - JUGOSLAVIJE		
>✓ Čuvajte Jugoslaviju!		Izlazi sval<e subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 5 mart 1938 God. IX ♦ Broj 9
Sednica izvršno^ odbora Saveza SKJ
Prema rešenju sednice starešinstva Saveza SKJ od 3. o. m., sednica sa-veznog izvršnog odbora održače se dne 12 o. m. u 16 časova u saveznim pro-storijama u Beogradu.
Sednica slefskog odbora
U subotu dne 5 o. m. održana je u prostorijama Saveza SKJ u Beogradu pod pretsedanjem zamenika saveznog starešine brata Đure Paunkovića sednica sletskog odbora za učešće našega Sokolstva na X svesokolskom sletu u Pragu.
Na sednici je utvrđeno, da je do sada prijavljeno za slet u Pragu iz 16 župa oko 8.000 učesnika.
Načelništvo Saveza SKJ izradiče posebne prijavnice s potrebnim rubrikama u pogledu nastupa na sletu, svečane povorke, nastanbe itd. S ovim prijavnicama sletski odbor Saveza SKJ dosta-viće svim jedinicama i potrebna slet-ska uputstva, kao: u pogledu pasoša, vize, puta, sletskih značaka, prehrane itd. O ceni pak voznih karata, izve-stiče se tačno kada se dobije odgovor od direkcija austrijskih i madžarskih železnica.
Sletske značke Saveza SKJ stajate za vežbače Din 10.—, a za nevežbače Din. 25.— zajedno sa specijalnim o-brascem Direkcije drž. železnica za po-vlaštenu vožnju. O ceni češkoslovačkih sletskih značaka izvestiče se naknadno.
Pored sletskih značaka češkoslova-čkog i jugoslovenskog Sokolstva, koje če morati imati svaki učesnik sleta, Savez SKJ izradiče za svoje vežbače još i posebne značke koju če posle nastupa dobiti svaki vežbač.
Svaki učesnik sleta biče osiguran; osiguranje če teči od časa polaska na slet do časa povratka sa sleta.
Več su preduzeti potrebni administrativni korači za dobivanje kolektivnih pasoša i radi razmene novca.
Zajednička prehrana biče uređena na sletištu i cene če pojedinitn obrocima biti veoma niške. U restoranima i go-stionicama cene če biti maksimirane.
I o torne če se naknadno tačno izve-stiti.
Bugarski Junači zatražili su preko Saveza SKJ kod naših saobračajnih vla-sti voznu povlasticu za 1.000 svojih u-česnika, koji če delom putovati želez-nicom a delom lađom.
Definitivni rok poslednjih prijava za slet zaklj učeno je da ostaje do zaključno 15 maja, posle koga se roka ni-kakve prijave više neče uzeti u obzir.
Godišnje skupštine sokolskih župa
Prema zaključku sednice plenuma u-Pfave Saveza SKJ od 12 i 13 februara °- g-, svoje glavne godišnje skupštine Sye sokolske župe održače u toku a najdalje do konca ovoga meseca.
Sokolska župa Celje održala je svoju S°dišnju skupštinu več 20 februara. U °ku pak narednih dana održače, kako *1!_ do sada javile Savezu, svoje godi-?”ie skupštine župe: Karlovač, i Novo ""-'sto dne 6 o. m., Petrovgrad dne °- m., Bjelovar, Skoplje i Užice ne 20 o. m., Kragujevac 26 i 27 o. m., /anja Luka, Kranj, Ljubljana, Novi Sad 1 Varaždin 27 o. m.
Definitivni rezultati takmičenja za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva i Hanžekov pehar u Visokim Tatrama
Nakon provedenog naknadnog tačnog pregleda, definitivni rezultati takmičenja za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva i za pehar bivšeg jugoslovenskog ministra dra Hanžeka, koja su u okviru zimskih sletskih igara održa-
Medu mnogim i raznovrsnim pitanji-ma u našoj mladoj državi, svakako je od velike i posebne važnosti i pitanje fizičkog vaspitanja naroda, koje, naročilo s gledišta državnih i nacionalnih interesa, zaslužuje da mu se posvečuje puna pažnja.
Veliki kulturni narodi ovome pitanju več odavna, a naročito za ovo nekoliko poslednjih godina, pridaju iz-vanredno veliki značaj. Oni su dobro shvatili, da ovo pitanje po svojoj važnosti nimalo ne zaostaje za onima kul-turnog, socijalnog i ekonomskog značaja s kojima je i ono u mnogoj vezi, a da je naročito podizanje op-šteg zdravlja naroda i jačanje njegove odbranbene snage s tim pitanjem tesno povezano. Poznato je, nadalje, vrlo dobro, da se danas kod kulturnih naroda za sprovođenje i unaprectivanje fizičkog vaspitanja ulažu ogromna fi-nancijska sredstva i čine veliki moralni napori: podižu se stadioni, grade vežbališta i igrališta, osnivaju posebne škole, drže razni stručni tečajevi itd. Osnivaju se čak i naročiti instituti, mnogi od njih visokog naučnog ranga, u kojima se ne samo naučno predaju i obraduju razne grane fizičkog vaspitanja, več i vrše mnoga naučna ispitivanja u vezi s izvodenjem i uti-cajem fizičkog vaspitanja. Današnje moderno doba kao da u tome pogledu ide u susret jednoj novoj renesansi.
Pa čemu ti i toliki razni napori i sredstva za to fizičko vaspitanje? Zar samo radi odmora, zabave i razo-node? To bi, van sumnje je, bila i suvišc skupa zabava i razonoda, da tu nije uočen mnogo i mnogo dublji razlog, koji opravdava te skupe materijal-ne i moralne investicije i koji ih i pojedincu i zajednici uzvrača ne samo visokim kamatama, več i sa mnogo-struko više nego što se u to ulaže.
Stara je istina, da je zdravlje naj-veče blagostanje i izvor svakoga dobra. 1 učvrstiti i razviti to zdravlje u pojedincu i narodu, znači učiniti ih sposobnim za svaku korisnu akciju, za pozitivno stvaranje na svakom polju, znači udariti zdravu osnovu na ko-joj če se uspešno i sigurno moči iz-gradivati dalji život naroda i njegova budučnost.
Prema onoine što je nauka več do sada dokazala o blagotvornom uticaju fizičkog vaspitanja na telo, duh i karakter pojedinca i zajednice, a što se i u svakidašnjem životu tako uočljivo i nedvoumno vidi, može da se kao nepobitna istina utvrdi; da što više omladine izvedemo na stadione, vežbališta i igrališta, što je više privučemo u svetle, zračne, higijenski uredene ve-žbaonice, što više te omladine zainte-resujemo i odtiševimo za razne grane fizičkog vaspitanja, tim više čemo je oduzeti ulici, kavanicama i birtijania, gde se izvrgnuta raznim porocima i iskušenjima sunovrača u moralnu, fi-
na od 6 do 13 februara o. g. u Visokim Tatrama, jesu sledeči:
za prvenstvo SSS:
COS	3.771.278	bodova,
SK|	3.603.742	boda,
SPS	1.227.231	boda,
SBJ	1.060.104	boda;
za Hanžekov pehar:
COS	3.159.277	bodova,
SKJ	2.741.811	bodova,
SBJ	852.144	boda.
zičku i materijalnu propast, puneči za-tim največim delom bolnice i kaznio-nice i padajuči na teret društva. Koliki je to gubitak za narodnu zajed-nicu, ne treba dokazivati, a u materijal-nom pogledu, statistički bi se to moglo dokazati, dobili bi kapitale koji su tako upropašten.i a s kojima bi se moglo zemlju obogatiti najmodernijim gradevinama za fizičko vaspitanje, kao s tekovinama koje bi ujedno bile vi-dan dokumenat kulture i civilizacije. Koliko pak to utiče na daljnji razvoj i porast narodne zajednice, na njenu
Lahti u Finskoj, krajem februara. U-oči odlaska naših sokolskih smučarskih takmičara na zimske sletske igre u Visokim Tatrama došla je Jugoslovenskom zimsko-sportskom savezu posebna okru-žnica Medunarodnog smučarskog saveza iz Osla, s kojom se svima prijavljenim takmičarima zabranjuje učestvovanje na tim igrama po takmičarskom redu Medunarodnog smučarskog saveza! Ova zabrana usledila je baš nekoliko dana pre odlaska na put izabrane čete naših članova i članica za utakmice Saveza slovenskog Sokolstva.
Srečom i pametnim postupkom iz-begli samo one neprilike, koje bi bile nastale da je stvarno sprečen odlazak naših takmičara na zimske sletske igre, gde su tako dostojno zastupali ne samo Soko Kraljevine Jugoslavije, nego uopšte našu zastavu i naše telesno vaspitanje. Spretno je pronaden izlaz, i naša je sokolska reprezentacija uče-stvovala potpuna, onako kako je iza-brana i imenovana.
Ostalo je ipak važno pitanje: Odakle dolazi Medunarodni smučarski savez, poznat po francuskoj kratici FIS (Fe-deration Internationale de Ski) da našim članovima nešto nared uje i nešto zabranjuje!? Sem toga postavlja se još pitanje: Na osnovu kakvih prava FIS ulazi u ova pitanja, koja se nje, po opštem mišljenju, ne tiču?
Prilikom kongresa tog Medunarod-nog smučarskog saveza u finskom glavnem gradu Helsinki od 21 do 24 fe-јзгиага o. g., a sada u Lahtiu na igrama za svetsko smučarsko prvenstvo, sa mnogo upučenih i odgovornih ljudi raspravio sam i ova pitanja, i našem članstvu dajem potrebna objašnjenja o-nako, kako sam ih ovde prikupio. U-pozoravam odmah u početku, da je to deo opštih, mnogo širih pitanja, i da moramo svakako iskoristiti ovu prilikti da se konačno ta pitanja srede i počnu pravilno i ikorisno rešavati.
Ljudi iz uprave Medunarodnog smučarskog saveza se u večini ne brinu
snagu, natalitet, privredu itd., a da i ne govorimo na njenu obrambenu moč!
Uviđajući sve to, kulturne države, i velike i male, danas se trude da fizičkom vaspitanju naroda poklone naj-veču pažnju, stavljajuči to pitanje u red onih primordijalnih koja su podjednako važna za državne i narodne interese.
Stoga, ako omladinu želimo da ušču-vamo, da je uščuvamo narodu i državi kao zdravu smenu starijih generacija na kojoj ima da opstane budučnost zajednice, država sama u svome vlastitom kao i u interesu naroda treba da toj omladini pruži punu mogučnost za njeno fizičko vaspitanje, uz koje če se ona vaspitavati duhovno i nacionalno.
Za taj veliki zadatak i cilj treba i jedan program, jedan dobro preštudirani plan, koji če se zatim sistematski etapno provoditi, iz godine u godinu, i prema stečenim iskustvima dopunja-vati i	usavršavati.
U tome pravcu mi čemo pokušati da drugom prilikom iznesemo nekoje misli. Biče od koristi stvari ako ih, što bi nas	veoma radovalo,	i	drugi	do-
pune i	potpunije razviju,	pa i	sasvim
zamene	boljima, a pozvani	da	to	iz-
vole uzeti u razmatranje. — S. C.
mnogo za sokolske smučarske utakmice. S tim pitanjem se jedino posebno bavi dr. Mozer, jedan od voda Češko-slovačkog smučarskog saveza, koji je dugo godina več član uprave FIS-a a sada na poslednjem kongresu u Hel-sinkiu je izabran i za potpretsedriika. On se osobito zanima za ovo pitanje.
Njegov stav mogao bi se ukratko protumačiti: Medunarodni smučarski savez, kao vrhovna ustanova smučarstva na celom svetu, nadzire i ravna sve medunarodne odnose smučara, a osobito mu je prava i dužnost da nadzire medunarodne smučarske utakmice. Zbog toga Medunarodni smučarski savez traži da se sve medunarodne utakmice smučara drže po takmičarskom redu FIS-e i da njima upravljaju oni, koji su po toni takmičarskom redu pozvani. Л to su narodni smučarski savezi, učlanjeni u FIS-i. Oni su odgovorni me-dunarodnoj srnučarskoj zajednici za red, poštivanje pravila i za poštivanje važne odredbe o amaterstvu takmičara. U-opšte oni su jedini pozvani da prireduju medunarodne smučarske priredbe.
Savez slovenskog Sokolstva prireduje takoder svake godine medunarodne smučarske utakmice. Ali — tako tumače vode FIS-e — te se utakmice održavaju izvan okvira medunarodnog smučarstva i ni jedan narodni smučarski savez od-govoran FIS-i ne garantira da če se strogo i potpuno poštovati pravila i pravilnici. Mimo priredenih utakmica po nadležnim smučarskim savezima, FIS ne može dozvoliti posebne medunarodne utakmice! I zato — kada ne može da nadzire i vodi priredbe Saveza slovenskog Sokolstva — ostaje mu samo ovaj izlaz: zabraniti članovima takmičarima narodnih smučarskih saveza učlanjenih u FIS-i, da se takmiče na ovim sokolskim i na sličnim drugim utakmicama. To je FIS sada učinila, i traži od svojih članova, a to su medu ostalim i jugoslovenski, češkoslovački, poljski i bugarski smučarski savezi, da svojim verificiranim takmičarima ne do-
Fizičho vaspitanje t uloga države
Sporovi zbog Medunarodnog smučarskog saveza
zvole učestvovanje na takvim utakrni-cama.
Ovo je teoretsko, pravno tumačenje. Imja i jedno drugo, nazovimo ga „praktično”, koje je posledica posebnih za-tegnutih prilika medu sokolskim i sport-skirn smučari.na u češkoslovačkoj, i koje je zapravo izazvalo sve ovo. Nekada su u Češkoslovačkoj postojali naj-bolji odnosi izrnedu sokolskih i sport-skih smučara. Nikoine u češkoslovačkom smučarskom savezu nije padalo ni na um da brani Sokolima da prireduju u-takmice, i da u svojim velikim i broj-nim redovima promiču ovu zdravu i korisnu granu zimskog telesnog ve-žbanja. Kada se sokolsko smučarstvo u Češkoslovačkoj toliko pojačalo, da je postalo u svemu samostalno, onda je zbog posebnih zadataka koje rešavaju sokolski a posebne sportski smučari, verovatno, došlo do pitanja, trebaju li sokolski smučari u češkoslovačkoj još uvek nadzior i vodstvo smučarskog sa-veza. Umesto da sokolska društva ili COS budu članovi Svaza ližaru, sokolski smučarski otseci su se osjamostali-
li.	Smučarski savez je tu rastavu pro-veo do poslednjeg člana i članice, tako da danas u češkoslovačkoj ni jedan sokolski smučarski takmičar ne sme da bude član, i jednog smučarskog sport-skog kluba. U češkoslovačkoj nema tako zvanog dvostrukog članstva, koje je kod nas baš u smučanju redovita pojava. Tamo je svaki smučar-takmičar ili za Soko ili za Svaz ližara.
Ne može se reči, da su odnosi oso-bito prijateljski, niti saradnja savrše-na. Naprotiv!
Jedan od voda Saveza ližara, ujed-no i član vodstva FIS-e, izneo je ovo pitanje i pred međunarodni smučarski forum. Teoretsko tumačenje sam gore ukratko prikazao. Praktički je to trebalo da onemoguči jugoslovenskom i polj-skom Sokolskom savezu i Savezu bu-garskih Junaka da pošalju svoje pret-stavnike na zimske sletske igre, koje se bez njih ne bi mogle ni održati kao prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva! Naime, odredbe i okružnica FIS-e nista ne mogu da utiču na češkoslovačke smučarske takmičare, koji nisu začlanje-ni u sportskim smučarskim klubovima ni verifikovani kod Svaza ližara. Ona je uperena posredno protiv ČOS, onemo-gučavanjem učestvovanja Jugoslovena, Poljaka i Bugara, koji su i Sokoli i verifikovani takmičari svojih narodnih smučarskih saveiza s kojima živu u naj-boljim bratskim odnosima.
Sigurno je i jasno, da kada bi postajala sloga i saradnja češkoslovačkog svaza ližara i češkoslovačkog Sokolstva, ne bi došlo do nikakvih pitanja i do ovih neugodnih zabrana, koje, i nehotice kvare dobre odnose Sokola i smučarskog saveza u ostalim slovenskim zemljama, pa i u Jugoslaviji. Isto tako je sigurno da se ostali slovenski smučarski radnici, bili oni u sokolskim ili sportskim redovima neče dati uvuči u ovakve neprilike, koje nimalo ne koriste napretku ni zajedničkim idealima što zdravijeg i potpunijeg odgoja omladi-ne! Treba nači, najpre u češkoslovačkoj, način da se izglade otvorena pravna pitanja između sokolskog i smučarskog saveza, a onda celokupno Sokolstvo treba da se osigura od FIS-e i od ostalih medunarodnih saveza za o-stale grane telesnog vežbanja od slič-nog sprečavanja rada i kočenja.
Neutralni posmatrači ovog spora ka-žu, da kao što ČOS ljubomorno čuva svoju vrhovnu nadležnost u stvarima medunarodnih utakmica u vežbama na spravama, jer je jedini priznati član Medunarodnog telovežbačkog saveza za češkoslovačku, mora dozvoliti sličan postupak smučarskog saveza. Odgovor na ovu primetbu je činjenica, da je ČOS i gimnastički savez za češkoslovačku, ali nije samo to, več je i daleko največa i najsvestranija organizacija svih grana telesnog vežbanja, koja do-terano gajli i takmičenje u tim raznim granama, i saraduje vrlo prisno i bratski s golenom večinom ostalih sport-skili saveza češkoslovačke. Ne može se milionska organizacija Saveza slovenskog Sokolstva smatrati skupinom gimnastičkih takmičarskih saveza! To je opšta narodna slovenska organizacija, koja je svojim doteranim sustavnim ra-dom omogučila i sve mlade i novije narodne organizacije, sportske klubo-ve i saveze. I kada ih je svojim radom omogučila, nema nikakvog razloga da sada jedili drugima smetaju.
Može se dalje govoriti i sa gle-dišta Medunarodnog smučarskog save-veza, FIS-e, kojoj je glavno da se smučanje što više i što doteranije gaji, bez obzira pod kakvim naslovom i pod čijim vodstvom. Pristupanje o-vako velike, ozbiljne i jake organizacije kao što je slovensko Sokolstvo tom radu morala bi FIS-a da pozdravi sa največim zadovoljstvom, po-gotovo kada u redu takmičenja za smučarsko prvenstvo SSS izričito stoji, da se sve utakmice vrše po pravilnicima FIS! Ne sme niti može FIS da sama sebi kvari posao i da odbija od sebe ,,jer nije po paragrafima” ovakvu pomoč, kakva je ova Saveza slovenskog Sokolstva! Ako paragrafi smetaju tako korisnom radu, onda — promenite ih!
Uostalom nigde izričito ne veli tak-mičarski red FIS-e da se takmičari verifikovani kod narodnih smučarskih saveza (kod nas u Jugoslovenskom zim-sko-sportskom savezu) ne smeju tak-čiti na utakmicama koje prireduje neko drugi. Dalo bi se po torne reči, da učenik zapisan u jednoj školi ne sme da polazi i neka druga posebna predavanja. Soko je i u češkoslovačkoj ostavio potpunu slobodu svakom svom članu, da se kao smučar opredeli za Svaz ližara ili za ČOS. Ima na hi-ljade verifikovanih sportskih smučara, koji su dobri članovi svojih sokolskih jedinica, makar se za njih nikada ne takiniče u smučanju. Brat arh. Jaro-limek, drugi zastupnik češkoslovačkog smučarskog saveza na kongresu FIS-e u Helsinkiu ponosno mi je kazao, da je Soko, da su u velikoj večini svi članovi uprave Svaza ližara takoder dobri Sokoli, i da su Sokoli također i takmičari koji zastupaju češkoslovačku na ovom svetskom prvenstvu u Finskoj, Rud. Vrana! i Frant. Šimunek!
U ovom prikazu sadašnje situacije nije mi namera da raspravim sve strane ovoga važnog i zapletenog pitanja. Glavno je da se naš Sokolski i Zimsko-sportski savez ne dadu zavesti odredbama FIS-e da prekinil ili imalo oslabe bratsku) i korisnu saradnju, koju su do sada provodili. Brača u češkoslovačkoj su rešila i teža pitanja nego li je ovo. 1 dok oni to ne reše, nema nikakvog razloga, da se mi povedemo za njima. Naše su prilike druge. Kod nas saraduju Sokolski i Zimsko-sportski savez. FIS nije htela da koči napredak smučarstva, niti ona tačno zna o čemu se zapravo radi. Treba onima koji od-lučuju u tim stvarima dati prilike da čuju i druge savetnike. Sada su tu priliku imali, ali to nije dosta. Treba konačnq i uspešno rešiti pitanje odnosa sokolskog i sportskih saveza', i omogu-čiti sokolskim takmičarima raznih grana telesnog vežbanja da bez nepri-lika i pravnih zapleta učestvuju na svim utakmicama, na sokolskim, na o-nima za prvenstvo Jugoslavija i na nie-dunarodnima, od ko j i h su u mnogim granama kao Sokoli još uvek isključeni.
Slučaj sa ovim smučarskim sporovima je samo deo ovog opšteg pitanja.
Hrvoje Macanović
Načelnik ČOS bral dr. M. Klinger o intervenciji FIS-e
Poslednji broj praškog časopisa „Sokola” donosi na uvodnom mestu čla-nak načelnika ČOS brata d-ra Miroslava Klingera o zimskim sletskim igrama u Visokim Tatrama, u kome se o-svrče i na poznata intervenciju, koja je pred održanjem tih zimskih sletskih igara usledila od strane Medunarodne smučarske federacije — FIS-e.
O torne načelnik brat d-r Klinger veli sledeče:
— Ne treba zatajiti da kada smo odlazili u Tatre, nismo bili sigurni, da li če se takmičenje za slovensko prvenstvo održati ili ne.
Medunarodna smučarska federacija (FIS) izvestila je smučarske saveze u Jugoslaviji i Poljskoj, kod kojih su mnogi sokolski takmičari registrovani,. da ne može dati dozvolu za njihov start na sokolskim smučarskim tukmiče-njima.
Pretpostavljam, da je FIS bila do ovakvog svog stanovišta dovedena od nekoga, kome je bilo stalo do toga, da se ta takmičenja ne ostvare.
Intervencijom FIS nastala je nekako čudna situacija. Čsl. savez smučara sa
pripravnošču nam je odrnah ustupio za ova takmičenja svoju skakaonicu, a njegov viši organ FIS nastoji na tome da ta takmičenja onemoguči. Najposle, po-bedilo je opet Sokolstvo, jer gledište koje je zauzela FIS prema ovim takmi-čenjima nije ispravno. Sokolska organizacija obuhvata teritorije četiriju država. To je Savez slovenskog Sokolstva, koji je samostalno telo i tako o-staje problem, da li je FIS bila kompetentna da se meša u ova takmičenja, pošto Savez slovenskog Sokolstva, kao samostalni savez, ni od koga ovisan, nije organizacija smučarska, več savez koji gaji sem opšte telovežbe i drugih grana dopunske telovežbe, i ostale grane športa.
Tu se dakle radi o organu, kome FIS ne može direktno zapovedati, ali s kojim mora računati ako iskreno misli u pogledu razvoja smučarstva. Ga-jenje smučarstva, a prema tome i pri-redivanje smučarskih utakmica ne može FIS Sokolu zabranjivati, niti sme braniti članovima Sokola, da ne sude-luju na svojini takmičenjima. Uzalud se stoga komplikovala stvar nastajanjem sa strane FIS da onemoguči takmičenja, naročita da se zabrani Jugoslove-nima da pošalju na takmičenja za pehar jugoslovenskog ministra - Sokola svoje najbolje takmičare, iako su neki od njih bili i članovi-takmičari Jugoslovenskog zimsko-sportskog saveza.
Praktično uzevši, bilo bi moguče da intervencijom FIS budu takmičarske vrste Jugoslovena i Poljaka oslabljene, ali s pravom smatram, da bi se i u tome slučaju takmičenja održala. Prema tome ostaje pitanje, šta su hteli oni koji su izazvali intervenciju FIS-e.
Bilo bi stoga mnogo bolje, kada bi FIS više pažnje poklonila prilikama koje vladaju medu smučarima-Sokolima i smučarima pojedinih smučarskih saveza. Bolje bi bilo da uoči to pravo stanje stvari i da ga oceni s priznanjem, nego da kao organizacija, koja ima da se stara za širenje i napredak smučarstva, da kao medunarodna organizacija in-terveniše i da se meša u stvari dru-gog medunarodnog saveza, makar to bio samo isključivo savez slovenski.
Nadam se, da posle uspelih takmičenja u smučanju Saveza slovenskog Sokolstva, posle lepih utakmica u lakoj — atletici u Brnu, posle sokolskih takmičenja u igrama, koje su održane prošle godine u Bugarskoj, ne ostaje ništa drugo ni drugim savezima nego da računaju s time, da je Savez slovenskog Sokolstva tu, te da če on bez obzira na to, da li če drugi savezi zauzeti svoje stanovište pozitivno ili negativno, priredivati svoja takmičenja kao i do sada. Bolje je da savezi prime ovu stvarnost kao takvu s pozitivnog stanovišta. Mi smo za ovo rešenje, koje je najbolje. —
Zatim brat d-r Klinger dalje piše, kako su takmičenja u Visokim Tatrama pokazala, da u njima nisu uzeli učešča nekakvi specijalisti, več naprotiv So-koli-prednjaci, vode članova, članica, na-raštaja i dece, kao i načelnici i načelnice, i to kako u smučanju, tako i u klizanju na ledu i hokeju na ledu, a što sa zadovoljstvom naročito ističe sa konstatacijom, da se ide pravim putem.
Dalje govori o organizaciji takmičenja, koja je bila skoro bez greške. Ovde onde gde su se pojavili neki mali nesporazumi, bili su odmah i bratski likvidirani. Primer Buharova u trči na 50 km dokaz je, da nije uvek moguče držati se striktno pravilnika, koji treba da bude striktno primenjen samo u onim slučajevima, koje je autor imao u mislima pri sastavljanju pravila. U drugim slučajevima treba da se reši istragoin stvari i razumom.
Posle toga br. d-r Klinger, govoreči o jugoslovenskim takmičarima veli, da su Jugosloveni bili kako u takmičenjima za prvenstvo SSS tako i u takmičenjima za pehar biv. ministra Hanžeka tvrdi orah za njihove takmičare nego što su bile Jugoslovenke za njihove članice. Članice SKJ su mnogo izgubile distancijom svoje najbolje ta-kmičarke. Sem toga bile su prinudene da se u jednom takmičenju posluže re-zervom. Uza sve to smatra, da treba naglasiti, da članice ČOS imaju veliku zaslugu u pobedi ČOS u oba takmičenja.
Engleski kralj o važnosti fizičkog vaspitanja naroda
Mi smo več pisali u našem listu o velikom planu engleske vlade za u-napredenje fizičkog vaspitauja naroda, u koju svrhu su bile parlamentu predložene potrebne zakonske mere i o-gromna finansijska sredstva. Time u vezi je nedavno engleski kralj Dorde VI, prigodom jedne priredbe carskog veča za fizičko vaspitanje naroda, odr-žao govor, koji su prenosile sve engleske radio-stanice, u kome je izneo program ove nove, vrhovne organizacije za fizičko vaspitanje, a u prvom redu da podiže zdravstveno stanje en-gleskog naroda, istakavši pri tome značaj fizičkog vaspitanja, koje može da se unapredi jedino planskim radom jedne ovakve ustanove.
Engleski kralj je pri tome naglasio, da če se ova organizacija za fizičko vaspitanje rukovoditi načelom dobrovolj-ne saradnje sa svim drugim organizacijama koje se bave pojedinim granama fizičkog vaspitanja te koje po svojoj pot-punoj slobodnoj odluci mogu ako hoče da pristupe ovoj novoj vrhovnoj organizaciji fizičkog vaspitanja u Engleskoj.
Bili su se naime proneli glasovi, i u javnosti i nekom delu domače i strane štampe, kao da engleska vlada kani da provede neku vrsta obaveznog fizičkog vaspitanja naroda, a to s razloga, da bi na taj način našla neku zamenu za to što u Engleskoj ne postoji opšta vojna obaveza. Zato se poslednji deo izjave kralja Đorđa VI smatra kao demanti svih tih glasova.
X silesofiolsfti slet u Pragu
VELIKA UMETNIČKA IZLOŽBA ZA VREME SLETA
Udruženje češkoslovačkih umetnika „Manes” sprema prigodom X svesokol-skog sleta veliku izložbu umetničkih slika, dela najslavnijih češkoslovačkih u-inetnika, počam od Pršemisla pa sve do Masarika, t.j. za period više od deset stoleča.
Izložba če biti otvorena 19 maja i trajače do 28 avgusta.
Na ovoj izložbi biče največim delom izloženi originali, pozajmljeni i iz ino-stranstva, a samo u slučajevima u kojima neče biti moguče za izložbu nabaviti original, biče izložene kopije, reprodukcije ili fotografije.
TAKMIČARI NA SLETU BIČE PODVRGNUTI NAUČNOM ISPITIVANJU Takmičari koji če učestvovati na takmičenjima za vreme X svesokolskog sleta biče podvrgnuti naučnom ispitivanju, koje če vršiti prof. dr. Arnol Jirasek u svojoj hirurškoj klinici te docent dr. J. Krala u Hlinkovoj klinici za unutra-šnje bolesti.
X SVESOKOLSKI SLET U BROJKAMA Sletska lutrija izdala je milijun sre-čaka; pretsletskih| i sletskih plakata izdano je na desetine hiljada, a raznih letaka milijun primeraka, koji su raspo-slani u sve delove sveta. Nadalje izdano je 3 milijuna propagandnih sletskih niar-kica u raznim bojama kao također i sletskih dopisnica. U garderobama na sletištu biče mesta za 65.000 Sokola, a u raznim paviljonima na sletištu biče ure-dena prenočišta za 13.000 lica. Za prevoz učesnika iz češkoslovačke trebače oko 300 posebnih vozova; za nastan-bu trebače 60.000 slamarica, a za ovc
10.000 q slame (1,000.000 kg). U raznim sletskim odborima saradivače oko
12.000 lica, da bi se svi poslovi mogli blagovremeno/ i tispešno svršiti. Za takmičenja biče potrebno 1.200 sudija.
Vojnička medalja za dobre sokolske strelce
Članovi streljačkih otseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koji se i-staknu kao dobri strelci, biče odlikovani vojničkom medaljoni „Dobrom strelcu •
Sokolska kreditna zadruga v Radovljici
Poteklo je prvo leto obstoja Sokolske kreditne zadruge v Radovljici. Obračun dela in uspehov je podala na občnem zboru dne 30. januarja 1938 po stanju z dnem 31./12. 1937. Na tem občnem zboru je bilo osebno ali s pooblastili zastopanih 78 deležev ter 13 edinic s 67 deleži, skupaj 145 deležev. Tega dne se je zaključilo in izročilo prvo leto obstoja in delovanja zgodovini pričetka sokolske gospodarske osamosvojitve.
Sokolska župa Kranj združuje 33 edinic, •zmed katerih je predvojnih 12. Vse edi-nice štejejo po stanju z dnem 31./12. 1937 2953 članstva brez naraščaja in dece.
Izmed 2953 članstva je podpisalo 182 članov 315 deležev, poleg tega pa še 3 elani izven župnega območja 3 deleže, edinice pa z župo 90 deležev. Skupno je torej polno vplačanih 408 deležev.
Župa in edinice so vložile na 6 vi, knjižic Din. 53.224.86; posamezniki so vložili na 38 vi. knjižic Din. 44.680.40; mladinska štednja društva Jesenice na 16 knjižic Din. l-843'.Ol; mladinska štednja društva Žirovnica na 3 knjižic Din. 92.67; mladinska štednja društva Radovljica na 37 knjižic Din. 6.069.31.
Ako bi bila uvedena mladinska štednja vsaj v vseh močnejših edinicah — in to se mora tekom tekočega leta zgoditi — bi bila bilanca mladinske štednje razveselji-vejša.
Bilanca 31./12. 1937
Akt.va:
Tekoči račun Naložen denar Gotovina 31 ./12. 1937 Inventar
Pasiva:
Hranilne vloge Tekoči račun Deleži Dobiček
97.506,— 38.325.85 16.482.— 3.193.75
155.507.60
105.910.25 2.220,— 44.190,— 3.187.35
155.507.60
Čisti dobiček v znesku 3.187.35 Din. se je porabil kot prvi znesek za rezervni zaklad.
Tudi ta gospodarska bilanca nudi mnogo misli. Kljub precejšnjim ustanovnim stroškom, nabavi tiskovin, kartoteke, vložnih knjižic, od katerih se je porabilo šele ena desetina, tvorijo del premoženja, iska:uje Zadruga čisti dobiček. Uraduje se dnevno d 8. do 14. ure v prostorih Posojilnice ■' Radovljici, katera je dala Zadrugi v souporabo brezplačno svoje prostore. Naša ■laloga v tekočem letu je: dvigniti število deležev najmanj za 100'Vo. Hranilne vloge moramo potrojiti, mladinsko štednjo uvesti ir vse močnejše edinice, pojačiti zaupanje n če se to zgodi, se mora več kot podvojiti tudi čisti dobiček. Sleherni član mola biti pravilno informiran o pomenu gospodarske osamosvojitve Sokolstva. To zahteva naš program ,to zahteva od nas obveza do Sokolske Petrove petletke. Ne i'o-Pustite, da bi morali razpravljati o likvidaciji zato, ker ne maramo životariti. Mi hočemo imeti gospodarsko institucijo, ki bo vredna sokolskega imena, ali pa likvidirati v trpki zavesti, da je potrebno še mnogo dela, da se prične Sokolstvo resneje zani-mati tudi za svoja gospodarska vprašanja. Povprečno v teku 25.1et se obnovi sokolsko članstvo. Našim naslednikom bodemo Prepustili nadaljne delo, katerega smernice pa mu že lahko določimo. Financirajmo Sami in z lastno močjo zgradbe novih sokolskih trdnjav. Sokolstvo mora živeti z iastno silo, z lastno požrtvovalnostjo.
Pri tem seveda ne smemo pustiti ostaja sokolskega dela v nemar. Sokolske Gospodarske institucije morajo biti samo Sfedstvo za dosego sokolskih ciljev. Le v Zvezi z gospodarsko osamosvojitvijo lahko Pričnemo reševati današnja pereča socijal-na vprašanja našega članstva. Navedemo Samo nekoliko teh socijalnih vprašanj, ka-tera bi moralo Sokolstvo pričeti že zdav-llai reševati. Kje je tista bratska sokol-sl<a pomoč v smrtnih slučajih? Kdo iz naših
i>o
vrst je v takih primerih razmišljal, kaj z otroci umrlega, vdovo, kako se bodo Preživljali, kako jim je treba pomagati? S°cijalnih fondov ni in društvo je brez Premoženja. Šli smo preko takega slučaja ter Prepustili preostale bedi in obupu. Kdo Se je zanimal za socijalen položaj poedin-Iev v slučaju bolezni, nesreče, nezgode, 'rezposelnosti i.t.d.? Kje je sokolska borza dela? Kje je skrb za izobrazbo naše mla-ine — bodočih sokolskih vodnikov? Kje
■ so sokolski srednješkolski internati, s katerimi bi preprečili, da se ne porazgubi naša srednješolska -mladina? Kje je skrb za zdravje naše mladine?
Vsa ta vprašanja in načrti so tolike važnosti, da je skrajni čas, da se začne Sokolstvo za nje intenzivneje zanimati in postopoma reševati. V to svrho pa nam je neobhodno potrebna močna gospodarska institucija na zadružni podlagi. Zavedamo se, da zahteva rešitev teh vprašanj dobo cele generacije, toda pričeti je treba. In če pričenjamo, moramo pričeti s sokolsko odločnostjo in doslednostjo, da dohitimo zamujeno. Zbirati in množiti moramo, utrjevati temelj.
Trdno smo prepričani, da bodo rasle in procvitale sokolske kreditne zadruge, ker Sokolstvo pozna delo in samo delo. Ne prenehajmo z delom, dokler ne bo stal v vsaki vasi Sokolski dom, v njem pa podružnica Sokolske kreditne zadruge.
Lj. H.
L mladinski smučarski dan v Sokolski župi Kranj
Kakor se je smučarsko udejstvovanje v Sokolu porodilo predvsem in izključno na pobudo gorenjskih Sokolov, ki so to Da-nogo vzgoje že pred več kot 10 leti pii-čeli praktično izvajati in jo s tem uvrstili v sokolski vzgojni program, tako pripada v tej panogi vodilno mesto še vedno Sokolski župi Kranj. Zaradi vztrajnosti in sposobnosti strokovnih vodnikov, ki vodijo to vzgojo že od vsega početka, ima žu: pa Kranj danes smučarstvo močno razvito že skoraj v vsaki edinici in raspolaga v skladu s tem z dobrimi in odličnimi tekmovalci v vseh panogah smučarstva, od katerih so najboljši že ponovno uspešno zastopali jugoslovensko Sokolstvo tudi zunaj naših državnih mej. Kakor nudi strokovno vodstvo po. svojih skromnih močeh svojemu članstvu prilike za izpopolnitev svojega znanja v raznih tečajih, tako mu je pred očmi tudi skrb za vzgojo sposobnega naraščaja, ker se zaveda, da hranijo naša naselja neizčrpno zalogo mladine ki bo ob sistematični pripravi izpopolnjevala vrste naših najboljših tekmovalcev, jih po uspehih dosegala in presegala-vzporedno s tem pa širila sokolsko zavest v mladini Zato je Sokolska župa Kranj v tekočem letu pristopila prvič k organizaciji samostojnih smučarskih prireditev za mladino in je tako poleg izvršenih tekem za članstvo v Mojstrani izvedla mladinske smučarske tekme, namenjene deci in naraščaju obeh spolov v nedeljo dne 13. II. v Podnartu.
Za to tekmo se je prijavilo skupno 317 dece in naraščaia. Na tekmi pa je nastopilo:
1. m. naraščaja (16—18 let) v teku na 5 km 48; 2. m. naraščaja (14—16 let) v teku na 2 km 60; 3. ž. naraščaja (16—18 let) v teku na 2 km 7; 4. ž. naraščaja (14—16 let) v teku na 1 km 8; 5. m. dece (12—14 let) v teku na 1 km 50; 6. m. dece (9—-12 let) v teku na 1/2 km 65; 7. ž. dece (9—14) let) v teku na i/2 km 18; 8. m. naraščaja v skokih 50; torej vsega skupaj 306 tekmovalcev.
Tekma ni obsegala smučkih tekov v pravem pomenu besede, temveč so bile posamezne proge, in to od najmanjše dece pa do nastarejšega naraščaja otežene z raznimi kombinacijami smuških likov in najrazličnejših zaprek.
Na zbornem mestu je zbrane tekmovalce pozdravil predsednik župnega mladinskega odseka br. Rudolf Horvat, ki jim je pojasnil pomen in namen tekem in zaklučil s pozdravom domovini in Kralju. Zbrana mladina je ob dviganju državne zastave /.apela pod vodstvom župnega podstarešine br.Staneta Završnika državno himno. S tem je bila prireditev odprta. Po dovršenih skokih, ki so se pričeli ob 14. uri in kjer j« nastopilo 50 moškega naraščaja, so bili ob pol 17. uri razglašeni rezultati tekem, ko jih je vodil župni načelnik br. Beznik s pomočjo članov župnega smučarskega odseka pod vodstvom bratom Ravhe-karja in Buha .
Po zaključnih besedah br. Rudolfa Horvata je mladina po vzkliku Kralju in domovini odšla v lepi povorki na postajo in se z vlaki ob 17. uri vrnila na svoje domove.
Dostojna po udeležbi in izvedbi je ta prireditev potekala v pravem bratskem duhu in sokolskem razpoloženju ter je dala popolen moralni uspeh na vsej črti. Istočasno je ta prireditev jasno pokazala, da se smučarstvo po vseh edinicah goji, da jf število smučarjev skoraj popolno in da kaže mladina, da nam ni treba biti v skrbi za bodoče mednarodne tekmovalce.
Godišnja skupština Sokolskog društva Subotica I „Stadion"
Sokolsko društvo Subotica I »Stadion« 0-držalo je 6 februara o. g. svoju redovnu godišnju skupštinu. U ime župe skupštini je prisustvovao kao delegat brat Lazar Te-šič, zam. načelnika župe. Skupštinu je ot-vorio zam. starešine br. Lojzija t3. Vujno-vić i predao reč delegatu žepu br. Te-šiću, koji je kratkim govorom upoznao prisutne članove o značaju ove skupštine i pozvao ih na složan rad na širenju sokolske ideje i snaženju jugoslovenske misli. Nakon toga sledili su izveštaji o pro-šlogodišnjem radu društva: načelnika, tajnika, prosvetara, blagajnika i nadzornog odbora. Izveštaji su jednoglasno primlje-ni i data je razrešnica staroj upravi.
Na predlog kandidacionog odbora ;za-brana je sledeča nova uprava: starešina br. Andrija Mazič; zamenici starešine: br. Laj-čo Pozderovič i br. Lojzija B. Vujkovič, načelnik br. Martin L. Vujkovič, tajnik Vojislav Matkovič, blagajnik br. Antun Ra-dak, prosv.etar br. Vladimir Milovanov, statističar br. Ento Dulič, zdravstveni referent br. Dr. Aleksandar Hil. Članovi u-prave: Lazo Ivandekič, Grgo Budanovič, Pa-jo Ivandekič, Herman Gregorič, Miško Gabrič, Antun Milankovič, Vojin Mijato' i Stipan Zvekanovič. Nadzorni odbor: Li.tčo Kopunovič, Veco Romič i Mato Matič. Sud časti: Pajo L. Vujkovič, dr. Svetozar Og-njanov i Grgo Neorčič.
Godišnja skupština Sokolskog društva Karlova c
Sokolsko društvo Karlovac održalo ie svoju glavnu god. skupštinu 13 februara o. g. pod pretsedanjem starešine br. d-ra Josipa Variole.
Društveni funkcionari dali su svoje izve-štaje, u kojima je iserpno prikazan lad društva u prošloj godini, posle čega je staroj upravi jednoglasno dana razrešnica. Sa skupštine upučen je brzojavni pozdrav Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije. N0-vu društvenu upravu, koja je izabrana a-klamacijom, sačinjavaju ova brača i sestre: starešina dr. Josip Variola, zamenik Mirko Ercegovič, načelnik Branko Blaško-vič, zamenici Ante Tešija i Josip Jadrič, načelnica Milka Blaškovič, zamenica Julijana Oreškovič, tajnik Dragomir Divjak; odbornici: Boško Dozet, Josip Kopšiva, Ludvig Andolšek, Dušan Kovačevič, Ivan Tot, Tomiča Tončič, Žarko Vorkapič, Petar Grba, Roza Andolšek i Jelka Vragovič; re-vizioni odbor: Oto Frelih, Rudolf Grdešič, Mirko Kozina, Branko Bauer, Duro Naldin, Andrija Vorkapič; sud časti:	dr.	Stevan
Jakšič, Dušan Bordoški, Milan Radeka i Nikola Mateša.
Godišnja skupština Sokolskog društva Dugirat
Glavna godišnja skupština Sokolskog društva Dugirat održana je 20 februara o. g. u prisutnosti župskog delegata brata Z. Barišiča.
Iz iserpnih izveštaja pojedinih funkcione-ra videlo se, da ovo malo društvo vrlo lepo napreduje. Nakon dane raz-rešnice staroj upravi prešlo se na izbor nove, pa je s vrlo malim izmenama ponovno birana stara uprava, što je najbolji dokaz poverenja članstva u dosadanje vodstvo društva.
Na ovoj skupštini donesen je jednoglasno zaključak, da se direktora tvornice »La Dalmatienne« gosp. ing. Gabrijela Krosa i-menuje velikim dobrotvorom društva radi njegovog zauzimanja za napredak društva, renoviranja društvene dvorane, instalacije tuševa, uredenja svlačionica i inno-gobrojnih pripomoči u toku poslednjih 5 godina.
Občni zbor Sokolskega društva Gornja Radgona
Dne 14. februarja t. 1. je Sokolsko društvo Gornja Radgona polagalo račun uspešnega telesnovzgojnega in kulturnega dela ob zaključku svojega 18 poslovnega leta. Občni zbor je otvoril in vodil dolgoletni zaslužni starosta br. Karol Mavrič. V svojih uvodnih besedah se je spomnil predvsem prvega staroste SKJ Nj. Vel. Kralja Petra II., kateremu je zbrano članstvo zaklicalo trikratni »Zdravo!«, nato pa med letom umrlega prezidenta ČSR Dr. T. G. Masaryka, kojega spomin so navzoči počastili s trikratnim »Slava« klici. V svo-
jem nadaljnem govoru je brat starosta o-pozarjal na važne naloge, ki si jih nalaga društvo baš ob vstopu v novo poslovno leto 1938 z postavitvijo temeljev bodočemu domu, nadalje na letošnjo proslavo 20 letnice Ujedinjenja in zasluge Sokolstva k temu zgodovinskemu aktu, na 75 letnico obstoja jugoslovanskega Sokolstva ter na X. vsesokolski zlet v Pragi.
Po prečitanju savezne poslanice so sledila izčrpna poročila posameznih funkci-jonarjev, iz katerih izhaja, da je bilo društveno življenje vkljub raznim oviram silno živahno. Tajniško poročilo iskazuje 316 došlih in odposlanih dopisov, 7 rednih, 3 izredne in 1 svečano sejo, 1 redni in 1 izredni občni zbor. Izčrpno je bilo poročilo načelnika, iz katerega sledi, da je skozi celo leto vadilo 6 oddelkov ter da je v 382 urah telovadilo 3874 oseb ali povprečno 10 na 1 uro. Telovadeče članstvo je sodelovalo na nastopih v Murski Soboti, Ljutomeru, Mali Nedelji, Veržeju ter župnem zletu v Mariboru, z vso vnemo pa se je pripravljalo za jesenski nastop z dne
12.	septembra 1. 1., ki pa je radi slabega vremena moral odpasti. Mladinski oddelki so dosegli lepe uspehe pri okrožnih tekmah v Ljutomeru, kjer si je društvo priborilo tri diplome, moška in ženska deca pa, 8 diplom. Dne 1. novembra se je društvo oddolžilo spominu Radgonskih žrtev in Maistrovih borcev s častno stražo ob njihovem grobu. Iz poročil s. prosvetari-ce in br. socijalnega referenta izhaja, da je imelo društvo v minulem letu več izredno lepo uspelih prireditev, zlasti proslavo sokolskega praznika z dne 1Л2. ter da je ob priliki božičnice bilo obdarovano z oblačili in drugimi potrebščinami 60 revnih pripadnikov. Blagajna iska-u.ie 47.268 Din dohodkov in 9.066 Din izdatkov, od prebitka po 38.208 Din pa je preodka-zano na tekoči račun gradbenega odseka znesek 21.526.60 Din. Vrednost orodja, gledališkega odra in stavbišča, ki ga namerava društvo prodati znaša 47.889 Din.
Iz poročila četnega referenta izhaja, da je delo v četi Radenci zopet oživelo, med tem ko je v Apačah računati na skora-šnjo likvidacijo. Statistikarjevo poročilo izkazuje, da je v vrstah članstva beležiti prirastek, v vrstah dece pa izpadek, ker so se ravno lansko leto oddelki iskristali-zirali in ostalo je le zdravo jedro. Ob koncu leta šteje društvo 57 članov, 34 članic,
5 moškega in 7 ženskega naraščaja, 21 moške in 30 ženske dece.
Izčrpno in zanimivo je bilo nato poročilo predsednika gradbenega odseka. Podal je kratko zgodovino o delovanju tega odseka za ves čas od ustanovitve leta 1923 naprej do dokončnega uresničenja, z nakupom dela Zorzinijevega veleposestva in poslopij. Tu kjer so doslej vsa leta gospodarili tujci-inozemci, ki so gospodarji še dandanes, bo stal bodoči Sokolski dom, naša obmejna trdnjava oddaljena od avstrijske meje jedva 200 metrov. Kupčijo je zemljiškoprometna komisija pri okrajnem sodišču o Gornji Radgoni že odobrila ter prehaja s tem v last društva poleg obsežnih stavbnih objektov še 1 oral, 434 kvadratnih sežnjev zemljišča za preureditev letnega telovadišča in veseličnega prostora .Z adaptacijo glavnega gospodarskega poslopja se bo pridobila velika dvorana 34 m dolga, 12 m široka, razven tega pa precej velika zimska telovadnica, dvoje družinskih stanovanj s postranskimi prostori med temi kopalnico, prho, električno napeljavo in vodovodom. Kupnina znaša 90.000 Din. Gradbeni odsek se je po nakupu sestal k 2 sejam, na katerih je sklenil odvišne stavbne objekte odpredati čim prej, kakor tudi svoje (io-sedanje majhno stavbišče ob banovinski cesti Gornja Radgona—Črešnjevci, nadalje u-vesli amortizacijsko brezobrestno posojilo, izveti 'kuluk,- pokrenil pa je tudi že nabiralno akcijo prostovoljnih prispevkov. Vsi, ki so doslej prejeli tozadevna zaprosila, se naprošajo, da v svojih močeh ne odrečejo podpore. Njegovim izvajanjem je Sledilo navzoče članstvo z izrednim zanimanjem in pazljivostjo ter se soglasno izreklo za vsestransko pomoč in podporo gradbenemu odseku, ki si nalaga težke naloge. Br. starosta se je br. Cividini-jii; v katerem vidi vso članstvo moža s polnim jamstvom za izvedbo načrta, zahvalil za izčrpno poročilo v želji, da se načrti čim prej realizirajo.
Dosedanjemu odboru je bila nato izrečena razrešnica s priznanjem nakar so sledile volitve novega odbora. Izvoljen je bil z malimi spremembami dosedanji odbor s požrtvovalnim in zaslužnim starostom br. Karlom Mavričem, mesto prosvetarice pa je prevzela nedavno semkaj premeščena s.
Milka Prelog, bivša načelnica Sokola v Križovcili.
Obravnavala so se nato še vprašanja o dokončni izvedbi Petrove potletke, o praškem zletu, sokolski kreditni zadrugi in o udeležbi na sokolski akademiji v Radencih. Br. starosta je potem z apelom na navio-če članstvo k složnemu in vzajemnemu delu zaključil lepo uspelo zborovanje ob petju pesmi sokolskih legij: »Le naprej brez miru!«
*
V sklad za zgradbo Sokolskega doma so darovali doslej: br. August Lukačič, narodni poslanec pri Mali Nedelji, 500 Din, br. Ivan Puhlin, predglednik fin. kontrole v Ljutomeru, 15 Din, br. Edvard Poljanec, trgovec na Ščavnici, 50 Din. Vsem darovalcem izreka gradbeni odsek bratsko zahvalo, onim pa, ki so prejeli doslej tozadevne prošnje priporočamo in prosimo, da se držijo gesla: «Kdor hitro da, dvakrat da!«
Občni zbor Sokolskega društva Štrigova
V nedeljo, 13. februarja t. 1. je bil v štrigovi občni zbor tamkajšnjega Sokolskega društva v lastnem še ne adaptiranem Sokolskem domu, ki si ga je društvo kupilo v minilem letu. Velika radost članstva, da se je mogel ta občni zbor vršiti že pod lastno streho je privabila slehernega člana te naše mlade sokolske postojanke v Sokolski dom.
Ob otvoritvi občnega zbora je zaklicalo članstvo Nj. Vel. Kralju PetruIL, prvemu starosti Saveza SKJ, krepki »Zdravo!« Občni zbor je vodil starosta br. Tomislav Kovače župno upravo je zastopal br. Ša-šelj, okrožje pabr. Stopar. Po prečitanju poslanice Saveza SKJ so sledila poročila, ki so pokazala veliko agilnost tega mladega društva. Tajniško poročilo je podal br. Golub, ki je očrtal sliko društvenega dela v preteklem letu, ki je bilo povečini osredotočeno k programu petletke, kar se je že deloma z nabavo doma izvršilo. Prosvetno poročilo je podal br. Turko iz katerega je razvidno, da je v tem pogledu bilo društvo, ki je bilo brez strehe, zelo marljivo. Vprizorjene so bile tri predstave, vršila so se predavanja in nagovori, poslovala je knjižnica, narodni prazniki so bili dostojno obhajani, tudi društvenim večerom je društvo posvečalo svojo pažnje. Načelni-ško poročilo je podal br. Žitnik. Telovadci so nastopali na vseh nastopih v okrožju, deca pa si je na mladinskem dnevu v Ljutomeru pridobila prvo mesto. Telovadili so vsi telovadni oddelki, večja živahnost pa se je začela ko je društvo dobilo svoj dom. Blagajniško poročilo je podal br. Šti'oerc, ki je zelo štedljivo uravnaval gospodarsko stran društva. Društvo ima s kupljenim domom samo 9.070 din dolga. Tudi ostala poročila so pokazala vsestransko delavnost društva.
Pri volitvah je bila izvoljena dosedanja uprava, ki bo izvršila vse, kar si je lani stavila v izvršitev v Petrovi petletki. Na doseženih uspehih je društvu čestital župni delegat br. šašelj, ki je omenil med drugim, da Sokolstvo tudi danes ne sme kloniti, sokolska ideja je vedno zmagala in mora tudi zlej ko prej zmagati. Okrožni načelnik br. Stopar je vzradoščen čestital društvu k nabavi doma ter podal nekaj smernic za delo v tem letu, kakor proslavo 20 letnice ujedinjenja, 75-letnice Ljubljanskega Sokola ter o pripravah za praški zlet, nakar je br. starosta pozval vso članstvo na ponovno delo k dosegi Гуг-ševih ciljev, -ko.
Občni sbor Sokolskega društva Središče ob Dravi
Naše društvo je polagalo 23. januarja svoj obračun na svojem 26. občnem .'boru. Uvodoma je prečital br. starešina poslanico Saveza in zatem počastil spomin med letom umrlih članov. Sledila so poročila. Iz načelniškega poročila br. Jamb-o-viča se vidi da telovadi v 10 oddelkih nad 150 telovadcev. Naraščaj si je na župnih tekmah v Mariboru priboril eno veliko in 4 male diplome. Udeležili smo se nastopov vseh bratskih društev kakor tudi v primernem številu župnega zleta. V okvirju domačega društva smo priredili javni va-stop in akademijo, ki je zelo dobro uspela. Prosvetar br. Vittori je podal splošno nro-svetarsko poročilo, ker so podrobno poročali predsedniki odsekov.
Tajničko poročilo s Zadravčeve kaže o-gromno delo ki smo ga med letom izvršili. Blagajniško poročilo, ki ga je podal br. Dogša, je povoljno, saj nam je samo
tombola dala Din 11000.— čistega prinosa; žal pa je velik dolg na Sokolskem domu. Za tamburaški odsek je poročal br. Pajek. Zbor pridno vadi in je med letom nastopal 15 krat. Za godbo, ki je edina sokolska godba v naši župi, je poročal br. Koc.ian. Sodelovala je pri mnogih prireditvah in tudi na župnem zletu. Za dramatski odsek je poročal br. Bauman. Odsek je uprizoril 7 predstav,’ a mladinski odsek 4 preista-ve. Za pevski odsek je poročal starešina br. Čulek, ki je pevovodja. Odsek sodeluje na vseh prireditvah. Za novo ustanovljeni streljaški odsek je poročal br. Pajek. Odsek ima danes 30 članov.
Po poročilih je bila upravi izrečena od-rešnica. Pri volitvah je bila izvoljena u-prava, ki se bivstveno ne razlikuje od dosedanje. Zatem je poročal podstarešina br. Zadravec o petletki. Posrečilo se nam je doseči sanacijo doma. Dolg znaša okrog 150.000. Za popravilo odr$ imamo sumo Din 3000, ki pa je že prekoračena in bomo morali še precej dodati. Nabavili smo 3 reostate in dr. Kroje smo kompletirali in stroški so stali Din 2000.—. Članarina je ostala ista in znaša Din 15,— za telovadce in Din 24.— za potporno članstvo letno. Po kratki in živahni debati je brat starešina s pozivom članstvu na vztrajno delo zaključil občni zbor.
Godišnja skupština Sokolsko# društva Beli Manastir
Sokolsko društvo Beli Manastir održaio je svoju glavnu skupštinu 30 januara o. g. Bilo je prisutno 60 članova. Od strane bratske župe prisustvovao je brat Josip Srb. Skupštinu je vodio starešina brat Jankovič. Nakon pročitane poslanice Saveza SKJ, podneli su svoje izveštaje društveni funkcioneri, pa je zatim staroj upravi data razrešnica i birana nova, u koju su vecinom ušla brača iz stare uprave. Iza-slanik župe, brat Srb, pozdravio je uspe-šan rad društva i pozvao prisutne, da u torne radu ustraju. Pred kraj skupštine po-vedena je rasprava o širenju i jačanju sokolske misli kako u sokolskim redovima tako i van nijh, a što je stavljeno u zaJa-tak novoj upravi. Skupština je završ'.na klicanjem Nj. Vel. Kralju Petru II.
I0~dnevni župski prednjački tečaj u Belom Manastiru
Sokolska župa Osijek priredila je od 2 do 11 pr. m. u Belom Manastiru 10-dnevni župski prednjački tečaj za početnike. Tečaj je održan u Sokolskom domu beloma-nastirskog Sokolskog društva, gde su tečajci i spavali.
Tečaj je vodio brat Branko Slijepčevič, 111 zamenik načelnika župe, a glavni preda-vač bio je brat Slavko Kalman, župski prednjak Sokolske župe Bjelovar. Osirn njih predavali su na tečaju brat Dušan Krulj, 1 zamenik župskog starešine, brat ing. Miloš Kvapil, župski načelnik, brat Jovan Jankovič, starešina belomanastirskog Sokolskog društva i brat dr. Milan Cvetano-vič, društveni lekar. Ukupno je održano 90 sati, i to iz sledečih predmeta: Sustav, op-čenito, 2 sata, metodika 2 sata, sletske proste vežbe 12 sati, proste vežbe teore--ski i praktično 10 sati, vežbe na spravama 9 sati, vežbovni časovi sa spravama 9 sati, vežbovni časovi bez sprava 5 sati, strojev-
ne vežbe 5 sati, igre i raznolikosti 7 sati, narodna kola 3 sata, istorija Sokolstva 2 sata, ideologija 2 sata, organizacija SKJ 3 sata, anatomija, fiziologija i prva pomoč 4 sata, sokolski sletovi (povodom ovogo-aišnjeg svesokolskog sleta u Pragu) 1 sat, raspored takmičenja za 1938 god. 1 sat, o javnim vežbama 1 sat, tehnička organizacija 2 sata, uredenje vežbaonica, vežbali-šta i sprava 1 sat, vežbovni sat za decu 1 sat, tehnička statistika 1 sat i ispitivanje 6 sati.
Tečaj je pohodalo 34 polaznika, i to iz sledečih sokolskih jedinica: Belišče 3, Beli Manastir 3, Jagodnjak 3, Kneževo 2, Kne-ževi Vinogradi 2, Borovo Selo 2, Bosanski Brod 2, Tenje 2, Petrovci 2, Valpovo 2, Vo-čin 2, Osijek d. gr. 1, Lovas 1, Dalj 1, Darda 1, Caboš 1, Čepin 1, Zlatna Greda 1, Županja 1 i Sopje 1. Tečajci su po zanimanju bili: 14 ratara, 1 cipelar, 2 trg. pomočnika, 1 kamenorezac, 1 krojački pomočnik, 3 privatnika, 1 licitar, 1 opšt. pisar, 1 dimnjičar, 4 mehaničara, 1 radnik i 1 trgovac.
Rad na tečaju počinjao je svakog jutra u 7 sati i trajao je do podne, zatim po po-dne od 14 do 19 sati. Pre podne imali su tečajci od 9.30 do 10 sati polsatni odmor, a tako isto i po podne od 16.30 do 17 sati.
Za celo vreme tečaja vladala je kod te-čajaca primerna disciplina kao i dobra volja, kojom su sve gradivo, koje je za tečaj bilo predvideno, uspešno savladali.
Na završetku podeljena su tečajcima uve-renja o pohadanju tečaja. Tom prilikom priredeno je u Sokolskom domu oprostno veče, na kojem je prisustvovao lep broj Sokola iz belomanastirskog Sokolskog društva.
Okružni sastanak u Belom Manastiru
Dne 20 februara o. g. održan je u Belom Manastiru drugi ovogodišnji okružni sastanak društvenih i četnih načelnika radi učenja sletskih prostih vežbi. Na sastanku je prisustvovalo 42 brače i sestara, i to iz ovih sokolskih jedinica: Darda, Beli Manastir, Branjin Vrh-Šečerana, Kneževi Vinogradi, Kneževo, Jagodnjak, Podolje i Zlatna Greda. Načelništvo župe su zastupali: sestra Slava Kovaljska, župska načelnica, sestra Koviljka Savadinovič, članica T. O. Ž. iz Osijeka i brat Branimir Slijepčević, III zam. načelnika župe.
Celo pre podne bilo je posvečeno učenju prostih vežbi. Po podne je održana sed-nica, na kojoj su društveni i četni načelnici pročitali svoje godišnje načelničke izveštaje. Zatim je donesen zaključak, da se zamoli načelništvo župe, da bi u toku o\e godine održalo u Belom Manastiru jeiian 10-dnevni prednjački tečaj za sestre, za ko-ji bi več sada bilo iz ovog okružja 12 sestara. Sledeči okružni sastanak održače se u drugoj polovini aprila. Na njemu če se izvršiti pregled i ispravak svili ovogodi-šnjih prostih vežbi, zatim če se pokazati i preči takmičarsko gradivo za ovogodišnje okružno i župsko takmičenje. Za popo-dnevnu sednicu toga dana odreden je izbor sudaca za okružno takmičenje dece i sastav programa za naše javne vežbe.
B. S.
Godišnja skupština Sokolskog društva Srbobran
Glavna godišnja skupština Sokolskog društva Srbobran održana je 6-II o. rj. u prisustvu izaslanika župe N. Sad br. Milana Teodoroviča, načelnika župe.
Nešto posle 9 časova pre podne br. Piv-nički Žarko, starešina, otvorio je skupštinu pozdravivši brata župskog izaslanika, a potom je pročitao poslanicu Saveza SKJ. koja je sa največom pažnjom saslušana.
Posle toga pristupilo se čitanju izveštaja pojedinih društvenih funkcionera, koji su od strane skupštine jednoglasno primlje-ni. Zatim je data razrešnica staroj u-pravi, te se odmah prešlo na izbor nove uprave u koju su ušla sledeča brača: starešina: Žarko Pivnički, zam. starešine: Joviča Subič, prosvetar:	Roman L. Sladič
tajnik: Milan Božin, blagajnik: Sava Zdrav-kovič, načelnik: Ivan S. čurčič, statističar: Svetozar Debeljački, društveni lekar: dr. Andrija Kseler. Još je izabrano 5 članova u upravni odbor, 3 člana revizionog odbora i 3 člana suda časti .
Na kraju je skupština stavila u dužnost novoj upravi, da se što aktivnije nastave svi započeti radovi i akcije oko podizanja Sokolskog spomen-doma, za koju je svi-hu več skupljeno 280.000 dinara. Posle o-voga je br. starešina zaključio skupštinu.
Občni zbor Sokolskega društva Pluj
Občni zbor Sokolskega društva Ptuj se je vršil dne 12. februarja zvečer v Narodnem domu pod vodstvom br. staroste Dr. Šalamuna, ki se je v uvodnem govoru spominjal Viteškega kralja Aleksandra I. 'Jje-dinitelja, vzkliknil saveznemu starosti Nj. Vel. Kralju Petru II. in omenjal pokojne brate ter sestre.
Po prečitanju savezne poslanice so podali svoja poročila poedini društveni funk-cijonarji. Iz poročil posnemamo: Društvo, ki šteje po stanju 31. 12. 1937. 272 članov, 127 članic, 79 moškega, 41 ženskega naraščaja, 156 moške in 168 ženske dece, torej skupno 843 pripadnikov, se je na-pram 1. 1936. pomnožilo za 122 pripadnikov. Članstva v kraju je 60. Telovadečih pripadnikov je štelo ob koncu leta 522. V 1165 telovadnih urah je bil dosežen skupen telovadni obisk 2065 oseb, kar dokazuje ogromno izvršeno vzgojno delo. Odbor je imel 12 rednih, 2 slavnostni in 2 žalni seji; v decembru 1937. se je vršil izreden občni zbor v svrho konstituiranja odseKa za zgradnjo Sok. doma. Prednjaški zbor je štel 27 članov in članic. Telovadnih prireditev je bilo 13. Društvo je doseglo tudi lepe uspehe na raznih tekmah, tako župno prvenstvo v plavanju, moški naraščaj pa je odnesel že četrtič prehodni prapor — dar oni naraščajski vrsti, ki doseže prvo mesto pri takmah v višjem oddelku. Marljivi naraščajski odsek je imel 16 sestankov s predavanji, svoj godbeni in dramski odsek ter je 4 krat nastopil z gledališkimi prireditvami. Prosvetno delo se je odražalo predvsem v 99 nagovorih pred vrsto, 29 drugih prosvetnih prireditev ‘er v poslovanju knjižnice, ki obseza 325 številk s 406 zvezki. Društvo ima tudi lutkovni oder, kateri od časa do časa nudi Ječi priljubljeno razvedrilo z lutkovnim predstavami. Blagajna je imela dohodkov 33.277 din. in izdatkov 31.285 din. Društveni inventar predstavlja vrednost od 56.546 din. Premoženje gradbenega odseka znaša din. 119.161. Društvo je matično društvo 6 sokolskih čet, ki so po kratkem popustu nanovo zagrabile za delo ter dajejo danes najlepše nade za bodočnost, čepra/ so člani sokolskih čet ponekod iz izpostavljeni celo dejanskim napadom s strani nasprotnikov Sokolstva. Po danih možnostih je deloval v društvu tudi zdravniški odsek, ki je ugotovil želo povoljne uspehe telesne vzgoje v društvu.
Pri volitvah je članstvo poverilo vodstvo društva z malimi izpremembami zopet staremu odboru, ki mu načelujejo br. Dr. Franjo Šalamun kot starosta, br. Janko Pertot kot načelnik, s. Ljuba Novakovič kot načelnica in br. Dr. Maksim Kovačič kot prosvetar. Na novo je vstopil v odbor kot podstarosta br. Milko Senčar, ki je hkratu predsednik odseka za zgradbo Sokolskega doma, kar si je društvo nadelo kot nalogo v izvrševanju sokolske Petrove petletke.
Društvo obhaja letos 30-letnico, ki jo t>° proslavilo z večerno akademijo in okrožnim zletom dne 21. in 22. maja; v zvezi s proslavo bo tudi retrospektivna sokolska razstava.
Župski prednjački tečaj, održan u Belom manastiru od 2—11 11. o. g.
Ko se je brat starosta Dr. Šalamun zahvalil za vse v društvu opravljeno delo br. Slavoju Komacu, ki je bil po »službeni potrebi« kljub odlični kvalifikaciji premeščen po več ko 12-letnem službovanju v mestu Ptuju z meščanske šole v vas Fikšince v Prekmurju in ki je v ptujskem Sokolu zavzemal najrazličnejše funkcije, je bil občni zbor zaključen s sokolsko himno *Hej Slovani«.
M. K—c.
Godišnja skupšfina Sokolskog društva Surdulica
Sokolsko društvo Surdulica održalo je dana 13 februara o. g.. svoju redovitu go-dišnju skupštinu. Skupštinu je otvorio zam. starešine brat Toma Stoiljkovič, koji je izneo u glavnim črtama važnost, značaj 1 ciljeve Sokolstva. Zatim je uzeo reč tajnik brat Bogosav Ivanovič, koji je pozvao Prisutne, da u prvom redu upute pozdrave našem Starešini Nj. Vel. Kralju Petru II, sto je prihvačeno sa velikim oduševljenjem 1 spontanim manifestacijama Nj. V. Kralju, Kralj. Domu, Sokolstvu i Jugoslaviji.
Pre prelaza na dnevni red uzeo je reč i-zaslanik župe brat Vojislav Simonovič, koli je u lepom govoru pozvao svu braču ■ sestre, da danas više nego ikada pregnu sokolskom radu u duhu Petrove petoletke za dobro Kralja i otadžbine. Drugi delegat župe brat Momčilo Obrenovič izmedu ostalog naglasio je neoborivost načela po kojima se ravna Sokolstvo u svom svestra-nom radu, te je apelovao na prisutne, da i dalje istraju u tome radu, koji uvek treba da bude pračen bratskom ljubavlju i da bude izraz težnja zajednice za napredak.
Zatim su društveni funkcioneri podneli svoje izveštaje, koje je skupština aklar.ia-cijom primila.
Na koncu je izabrana nova uprava društva, i to: starešina: Vladimir Tomič, I zamen. stareš.: Mladen Stankovič, II zam. stareš.: Vidosav Stankovič, načelnik: Dušan Stankovič, načelnica: Dragica Jankovič, blagajnik: Dragoljub Božilovič, tajnik: Bo-Sosav Ivanovič, prosvetar:	Dušan	Tomič,
knjižničar: Blagoje Pešič, statističar : Mio-drag Stefanovič, lekar: dr. Miodrag Stefanovič; članovi uprave: Milutin Krstič, AAi-lutin Neškovič, Srebrn Blagojevič, Dr. So-kolovski Đorđe, Smiljka Bubnjević i Milan Jankovič.
Godišnja skupšfina Sokolskog društva Indija
Dr,- 6 febr.iara o. g. održalo je Sokolsko društvo 'ndiia glavnu godišnju skupštinu. Delegat bratske župe Beograd bio .'e deneral brat Andra Petrovič.
Skupštinu je otvorio starešina brat Doi-de Vojnovič, koji je u svom govoru na Prvom mestu pozdravio Nj. Vel. Kralja Petra II, našeg ljubljenog Starešinu, a r«a-tim je pozdravio brata delegata župe i svu prisutnu braču i sestre. Pošto je p-o-čitana poslanica bratskog Saveza SKJ, prešlo se na dnevni red. Izveštaji referenata 0 radu u 1937 godini i predlog budžeta za 1938 god. primljeni su bez diskusije. Iz izveštaja se vidi, da se u društvu radilo u svima granama sokolskoga rada, što je na Kraju u svom vrlo lepom i toplom govoru 'stakao i brat delegat župe. Posebnu ;>a-žnju skupštine privukao je referat brata Vojnoviča, kao pretsednika odbora za gra-^nju Sokolskoga doma. Dom je još u 8radnji, ali postoji nada, da če tokom °ve godine biti dovršen.
Društvo ima svoju četu u Putincima, ko-Ja isto gradi svoj dom.
Pošto je rad završen i revizori dali raz-rešnicu upravi, skupština je jednoglasno Usvojila ovu listu kandidacionog odbora za n°vu upravu: starešina: Dorde D. Vojno-vifI I zamenik br. Milan Petrovič; II za-menik:	br. Todor Obradov; načelnik: br.
Vladimir Goranovič; I zam. nač. br. Slavko lkraš; II zam. nač. br. Svetislav Mijačevič; naCelnica: s. Darinka Nikolič; zam. ničel, s' Terezija Jane; tajnik: br. Marko Nikič; Prosvetar: br. Petar G. Lozjanin; blagajnik: 1)r- Budimir Komadina; statističar: s. Ani-£.a Vojnovič; ekonom i knjižničar: br. rane Vertačnik; lekar: br. dr. Krsta Gra-J°vački. Članovi uprave, brača: Dragič Ma-Bogdan Azarič, Jovan N. Božič, Krsta ^°Vačevič„ Dimitrije Atanackovič, Đorde r; Popovič, Živorad Lazarevič. Zameniri: ‘je Grkovič, Bogdan Petrovič, Žika Pan-teli<5. Panta Popovič. Revizori: Ignjat Naj-bauzer, Milenko Mičič i Marko Vranič.
Jeste li poslali pcetplatu Sq sofiolsfie tistove?
Godišnja skupšfina Sokolskog društva Slavonska Požega
Dana 30 januara o. g? održalo je Sokolsko društvo Slavonska Požega svoju glavnu godišnju skupštinu ,koja je bilo dobro posečena.
Skupštinu je otvorio starešina brat M. Se-Ijan pozdravnim govorom, istakavši da Jugoslavija pod žezlom dinastije Karadorde-viča ulazi ove godine u 20 godišnjicu svo-ga života pa tom prilikom upučuje pozdrave Nj. V. Kralju Petru II, uz oduševljene poklike svili prisutnih.
Na skupštini je zatim pročitana poslanica Saveza SKJ sa živim odobravanjem, a posle toga pročitani su izveštaji društvenih funkcionera, koji su primljeni bez prigovora. Tako isto prihvačen je i budžet za sledeču godinu sa iznosom od dinara 33539. Rad upravnog odbora kretao se i ove godine u glavnom oko dogradnje novog So-kolskog doma, pa se društvo nada da če ove godine moči započeti sa radom u 110-voj sokolani. Nakon podeljene razrešnice staroj upravi, izabrana je sledeča nova: starešina: Mirko Seljan, zam. starešine dr. Branko Mrvoš, prosvetar Antun Petkovič, načelnik Petar Pavlovič, zamenici Rade Pavlovič i Zdravko Mravak, načelnica Le-posava Hrkalovič, zamenice Ljerka Mravak i Zora Peič, tajnik I dr. Milenko Stanojevič, tajnik II Bogdan Vraneš, blagajnik Vašo Mihajlovič, referent za čete Ivan Blažek te 13 članova odbora sa malim izmenama kao u 1937 god., potreban broj revizora, članova suda časti i gradevnog odbora.
Godišnja skupšfina Sokolsko# društva Udbina
Godišnja skupština Sokolskog društva Udbina održana je dana 6 pr. m. u prisu-stvu mnogobrojnog članstva.
Skupštinu je otvorio zamenik starešine brat Milan Šakič ,koji je zatim pročitao poslanicu Saveza SKJ, nakon čega iu sledili izveštaji društvenih funkcionera. Posle krače diskusije svi su izveštaji jednoglasno primljeni i data je razrešnica staroj upravi
Nakon rešenih nekih predloga, pristupi-lo se biranju nove uprave, te je izabran za starešinu brat Petar Veinovič, za zam. starešine Petar čankovič, za tajnika Nikoia Stanič, za prosvetara Dušan Dražič, za /,ame-nika prosvetara Desa Gučeša, za načelnika Nikola Jakšič, za I zam. načelnika Dra-gutin Pavila, za II zam. načelnika Jovan Stijakovič, za načelnicu Marica Papež, za zamenicu i statističara Danica Radakovič, za gospodara Staniša Bjelobaba, za pretsednika revizionog odbora Milivoje Milje-vič, za pročelnika tamburaške sekcije Mile Tičak.
Nakon izbora uprave, br. Milan Šakič zaključio je skupštinu kračim govorom, želeči napredan rad novoj upravi u tekučoi godini.
Godišnja skupština Sokolskog društva Starigrad na Hvaru
Dana 30 januara o. g. održana je glavna godišnja skupština Sokolskog društva Sta-rigrad na Hvaru, kojoj su prisustvovali skoro svi članovi, kao i mnogi prijatelji Sokolstva, te članovi Sokolske čete Vrbanj i nekoji gosti sa sela. U ime Sokolske župe Split skupštini su prisustvovali starešina br. dr. Mirko Buič i načelnik brat Franjo Lotski.
Skupštinu je otvorio starešina društva brat dr. Baldo Politeo, koji je pozdravio prisutnu braču i braču župske delegate, a zatim sve pozvao da upute svoje misli Nj. V. Kralju Petru II, nakon čega svi pri-sutni ustaju i burno kliču: »Živio Kralj Petar II!«. Zatim je evocirao uspomenu na blagopokojnog brata Masarika i setio se preminulih članova društva.
Iz podnetih izveštaja društvenih funkcionera vidi se veliki uspeh društva u svakom pogledu. Nema ni jedne sekcije koja nije bila aktivna i postigla zadovoljavajuči uspeh. Brojno stanje članstva, koje je čvrsto zadojeno idejom Sokolstva i Jugoslo-venstva, te ljubavlju prema narodnom je-dinstvu, Kralju i Otažbini, nije se ništa smanjiio. U prosvetnom radu postignuti su zamerni uspehi, naročito održavanjem raznih predavanja, kao i osnutkom i aktivnim radom diletantske i pevačke družine. Odr-žane su naročito mnoge kulturne i nacionalne pretstave, a priredivale su se i akademije uz sudelovanje svih vežbačkih kategorija. Od ovih priredaba je društvo imalo veliki moralni, a donekle i materijal-ni uspeh. Društvo je sa svim kategorijama
aktivno nastupilo na okružnim sletovima u Nišu i Milni. Financijsko stanje društva je iz godine u godinu sve bolje.
Nakon podnetih izveštaja uzeo je reč starešina brat dr. Mirko Buič, koji je u svom lepom i zanosnom govoru, koji je bio često prekidan burnim aplauzom, izneo izmedu ostaloga našu predratnu borbu i nacionalnu svest naših otočana protiv tu-dina. Nakon toga ističe karakteristične momente iz prošlosti čitavog našeg naroda u vezi njegove gigantske borbe za narodno oslobodenje i ujedinjenje te za stvaranje velike jedinstvene i nedeljive Jugoslavije. Spomenuvši svetlu uspomenu Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, ističe, da danas Njegov duh i dalje u nama živi. Naročito je naglasio uložene velike napore pa uz mnoge neprilike i uspehe postignute na polju ekonomskom, privrednom i kul-turnom, kao i opči napredak zemlje, pod-vukavši, da je Jugoslavija več sada jak i močan faktor, o kome treba da vode računa i drugi. Osvrnuo se nadalje na Sokolstvo i na njegov veliki uspešan rad na svakom polju, s osobitim obzirom na Pe-trovu petoletku, koja treba da pretstavlja vrhunac sokolskih napora i uspeha. Na koncu je pozvao braču i sestre da još jače porade na idealima Sokolstva, a sve na slavu Nj. V. Kralja Petra II i napredak mile nam Jugoslavije. Govornik je bio na koncu burno aklamiran.
Zatim je ponovno aklamacijom izabrana stara uprava na čelu sa starešinom bratom dr. Baldom Politeom.
Posle toga govorio je župski načelnik brat Fran Lotski o dvema velikim proslavama, koje ove godine čekaju naše Sokolstvo, a to je proslava dvadesetogodišnjice našeg oslobodenja i ujedinjenja i deseti svesokolski slet u Pragu, te poziva braču i sestre na savestan i ustrajan rad.
Na koncu je starešina brat dr. Politeo spomenuo da se ove godine u mesecu avgustu navršava 30 godina od osnutka društva, pa izražava želju, da se taj jubilej što svečanije proslavi uz učestvovanje i drugih bratskih jedinica, što je jednoduš-no primljeno.
Skupština, koja je protekla u najboljem raspoloženju kao lepa manifestacija sokolske i nacionalne svesti, završena je peva-njem sokolske himne »Hej Sloveni« te po-klicima Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Godišnja skupšfina Sokolskog društva Pančevo
Sokolsko društvo Pančevo održalo je dne 30 januara o. g. svoju redovnu XX godišnju skupštinu, na kojoj je prisustvovao kao izaslanik Sokolske župe Beograd brat Dušan Živkovič, tajnik. Skupština je bila dobro posečena od strane članstva, a pri-sutni su bili i izaslanici sokolskih četa Sokolskog društva Pančevo.
Skupštinu je otvorio starešina brat dr. Nikola Dragičevič, pozdravivši prisutne. Odmah zatim prešlo se na dnevni red, koji je počeo čitanjem godišnjih izveštaja bra-če funkcionera društva. Skupština je pa-žljivo saslušala ove izveštaje i sve ih primila jednoglasno, davši ujedno razrešnicu staroj upravi, čiji je rad u protekloj godini bio plodonosan. Posle toga je jednoglasno izabrana nova uprava na čelu s bratom dr. Nikolom Dragičevičem, koga društvo bira za starešinu več po dvadeseti put. Brat starešina se tada u ime svoje i sviju svojih saradnika iz upravnog odbora zahvalio na poklonjenom poverenju, pozivajuči braču i sestre da ne zaborave da smo več u drugoi godini sokolske Petrove petoletke, te moramo dati maksimum truda za izvršenje njenog zadatka. Brat starešina se u svom govoru zadržao na glavnom zadatku, koji je naše društvo stavilo sebi za izvršenje u toku soKolske Petrove petoletke, a to je podizanje Sokolskog doma .Potsečajuči na slet u Pragu, br. starešina je pozvao braču, da rad u sokolani povedu dobrim korakom na-pred.
Zatim je izaslanik župe brat Dušan Živkovič, u lepom govoru, pozdravio novu upravu, poželevši njoj uspešan rad u na-stupajučoj radnoj godini.
U novu upravu za 1938 godinu ušla su sledeča brača i sestre: starešina br. dr. Ni-Kola Dragičevič; 1 zam. starešine br. Vasa J. Isajlovič; II zam. starešine s. Danici Ilič, III zam. starešine br. dr. Borislav Patič; načelnik br. Nikolič Miloš, I zam. načelnika br. Dobrivoje Putnik; II zam. načelnika br. Dragoljub Vlaovič; načelnica s. Olga Sko-vran, I zam. načelnice s. Dragomira Kou-tek, II zam. načelnice s. Linočka Patala, tajnik br. Dimitrije Bondarenko, blagajnik
br. Todor Veličkovič, prosvetar br. Vasa Lukačev, ekonom br. Labud Vlajkovič, statističar br. Radovan Popovič, knjižničar s. Sofija Jankovič. Članovi uprave: dr. Svetislav Mihajlovič, Velimir Trifunovič, dr. Pera Jankovič, Ivan Mijatovič, Evgenije Lazarev, Ljubomir Ristič, dr. Aleksandar Mandrusov, Nikola Korac, Ankica Jakovljevič, Branko Pavlov, Nikola Čisar, Petar An-tonijev, Sava Baštova, Ljubiša Ćurčič, Sava Vlajnič, Vojin Dragošev, Vuka Letič, Mi-lesa žoržulj. Referent za čete br. Dobrivoje Putnik. Nadzorni odbor: Stjepan Miler, Vjekoslav Kral, Dušan Zeng, Velimir Grujič, Dorde Nikolin, Živa Zeng, Vladimir Ze-lin, Lazar Živkovič. Sud časti: Dura Lakič, Olga Smederevac, dr. Vladimir Levitski, Sava Vlajnič, Vera Popov, Danica Ilič, Dušan Durdev, Ivan Mijatovič.	D.	B.
Godišnja skupšfina Sokolskog društva Petrovaradin
Dne 13 pr. m. održalo je Sokolsko društvo Petrovaradin svoju godišnju skupštinu, koju je otvorio starešina brat V. Višo-ševič u prisustvu izaslanika Sokolske župe Novi Sad brata dr. Tome Jovanoviča, odav-ši poštu Kralju-Mučeniku i pozdravivši mladog Kralja, Nj. V. Petra II. Zatim je brat starešina pozdravio izaslanika župe te sve prisutne, setivši se ujedno umrlih članova.
Iz izveštaja koje su posle toga podneli društveni funkcioneri, vidi se ozbiljan, smi-šljen i konstruktiven rad društva, koji je bio usmeren dobrim i oprobanim putevima. Poželjna bi samo bila veča aktivnost članova, a osobito vežbača i vežbačica.
Starešina društva brat Višoševič nadopu-nio je izveštaj tajnika, saopštivši skupštini, da je konačno Sokolski dom sa zemlji-štem preveden i gruntovno na Sokolsko društvo. Letnje vežbalište uz Škotu J. J. Štrosmajera, koje je bilo još nekada ndre-deno za gradnju donia, vračeno je Grad-skom poglavarstvu, koje je Sokolskom društvu prema proceni odredilo otštetu u višini od 80.000 din., ostavivši ga i dalje kao sastavni deo parka Kraljeviča Tomislava. Ovom transakcijom ne samo da sokolski interesi nisu oštečeni, več je time za Sokolsko društvo nadeno vrlo povoljno re-šenje, pošto če se tako moči da otplate i poslednji ostaci duga za Sokolski dom i da se nabavi nameštaj i sprave, koje su tako potrebne.
Iza toga je podneo svoj izveštaj nadzorni odbor, koji je celo poslovanje našao u potpunom redu. Svi izveštaji primljeni su jednoglasno sa odobravanjem i upravi je podeljena razrešnica.
Iza toga je brat Franja Malin zamolio skupštinu, da oda priznanje radu uprave, a naročito starešini bratu V. Višoševiču.
Na koncu je s malim izmenama ponovno jednoglasno izabrana stara uprava, i to: starešina: Vlada Višoševič, zamenici starešine: Joca Divild, Alojz Jeržabek i Adam Marko, tajnik i statističar: Julije Kučera, načelnik: Slavko Pipan, načelnica: Terezija Kučera, zamenici: Ivan Hornjak, Milka Ma-tekalo, Milan Krstič i Ljiljana Meštrov, prosvetar: Stanko Preprek, blagajnik: Emil Ehele, lekar: dr. Miroslav Zotovič. Članovi uprave: Ignjat Furlan, dr. Ivan Melvin-ger, Lazar Tasič, Mileta Milakovič, Andrija Kurbatfinski, Josip Berne, Stjepan Gržibov-ski, Rudolf Fišer, Stjepan Gregurovič, Miroslav Matič, Viktor Havelka, Milan Kurbatfinski, Josip Ploh i Juraj Šikič. Nadzorni odbor: Franja Malim, Ivan Martino-vič, Ivan Nežič, Mile Antolič, Franja Mrmu-štik, Mihajlo Jerinič, Josip Tončič, Franjo Gregec i Andrija Miolčič. Sud časti: dr. Antun Grginčevič, Adam Vlašič, Vinko Đu-kič, Marko Romič, Stjepan Antolič, Adam Jemrič, Ilija Gavrilovič i Rudolf Ertl.
Iza toga se starešina brat Višoševič zahvalio u svoje ime i celog odbora na poverenju i ujedno zamolio sve članove da rad uprave aktivno pomognu. Zatim je uzeo reč izaslanik župe brat dr. Toma Jovanovič, koji je u lepom govoru pohvalio celokupen rad uprave i novoj zaželeo naj-bolji uspeh.
Pošto nije bilo nikakvih predloga, starešina brat Višoševič zaključio je skupštinu, kojoj je prisustvovalo 207 članova i članica.
Tako je ova godišnja skupština završena vrlo skladno, kao i svake godine, doka-zavši ponovno koliko vredi i koliko se ceni praktički rad i pokazavši ujedno kako takav rad ne mogu pokolebati niti u nje-novim ciljevima smesti razne nedostojne intrige, pa dolazile one s koje mu drago' strane.
U 18 časova održao je u sokoiskoj dvorani književnik i publicista g. Niko Bartu-lovič uspelo predavanje o zadači i ciljevi-ma Jadranske straže.
Skupšfina Sokolsko# društva Horgoš
Dana 23 januara o. g. u prisustvu zame-nika župe, brata dr. inž. Koste Petroviča i načelnika okružja, brata J. Temalija, odr-žalo je Sokolsko društvo Horgoš svoju re-dovnu godišnju skupštinu u prisustvu ve-likog broja članstva i vežbača svili kategorija. Na skupštini su svi funkcioneri podneli svoje referate o radu u prošloj godini, koji su prisutnu braču izaslauike i sve članstvo zadovoljili u punoj meri. Pokazalo se, da je obnovljeno društvo --po sle dvogodišnje pauze — pod starešinstvom brata Drag. R. Voliča na svinu po-ljima rada postiglo največi uspeh. U pr-vom redu povečalo je broj članstva (od 69 na 269J, dalje dovelo je u red nesredeno finansijsko stanje društva i za vežbu ude-silo zapuštenu vežbaonicu.
Jednodušnost članstva, sloga uprave i disciplina svih vežbača daju opravdanu na-du da če se postignuti uspeh u idučoj godini još i povečati. Za ovakav rad društvo je dobilo priznanje od prisutne brače iza-slanika, a od prisutne brače izraz punog poverenja jednoglasnim ponovnim izborom svih članova stare uprave.
Društvo obečava da če predvideni tehnič-ki rad u celosti sprovesti, a iako u Sokolstvu još mlado, sprema da na svesokoiski slet u Pragu pošalje dva vežbača i oko deset nevežbača.
Posle primljenih referata i izbora nove uprave, brat starešina zaključio je ovu skupštinu ,koja je protekla u primernom sokolskom redu.
Sokolsko društvo Mala Subotica
Sokolsko društvo Mala Subotica održalo je svoju skupštinu 6 11 ov. g. To društvo kroz čitavu prošlu godinu nije u ni jed-nom pravcu radilo. Sakupljeni članovi ve-činom seljaci, tražili su. da se sedište društva prenese u selo Palovec gde imade ve-či broj vežbača, koji se obvezaše 'la če oživeti ovo društvo koji je prijašnjih go-dina vrlo lepo radilo. Nakon govora iza-slanika župe brata starešine Belčiča iza-brana je nova uprava društva sa starešinom bratom Papom.	B.
Sokolsko društvo Dolenja vas
Ob lepi udeležbi pripadnikov je imelo sokolsko društvo v Dolenji vasi pri Ribnici 23 januarja v narodni šoli občni zbor, ki ga je vodil starosta br. Henigman. Uvodoma je toplo pozdravil navzoče brate in sestre, posebno pa delegata župe Dr. Tineta Ćotarja. V svojem govoru je omenjal ovire za uspešno sokolovanje, zlasti v zimski dobi, ko društvo zaradi pomanjkanja prostorov ne more gojiti telovadbe. Pozval je navzoče, naj pomagajo po svojih najboljših močeh, da pride društvo do lastnega telovadišča in doma. Treba bo mnogo žrtev, toda dobra volja in požrtvovalnost bosta premagali vse. Po poročilu brata staroste je govoril župni delegat br. Co-tar, ki je v svojem govoru vzpodbujal zborovalce k vztrajnemu delu. Sledila so še poročila društvenih funkcionarjev, nakar je bila pri volitvah izvoljena po večini lanskoletna uprava s starosto br. Henigmanom in načelnikom br. Mirtičem na čelu. Želimo tej marljivi edinici, da se ji uresniči želja, da postavi v dobi Petrove petletke - lasten Sokolski dom. Zdravo!
Ш
J O R
TELOVEŽBENE SPRAVE
rezultat su naieg mncgogodiSnjeg nastojanja za usavrsenjem u pogledu pot^une sigurnosti proti v nezgoda, svestrane upotrebivosti, velike stalnosti, elegantnog oblika i udobnog spremanja na najmanje mesto.
Zato kupujte samo naše, domače proizvode!
TVORNICA GIMNASTIČKIH SPRAVA
J. ORAZEM
RIBNICA NA DOLENJSKEM
Občni zbor Sokolskega društva Bistrica
V nedeljo 27 februarja t. 1. je imelo naše Sokolsko društvo svoj redni občni zbor in to ob tako lepi udeležbi, kakršne naše društvo še ne pomni. Br. starosta Ferdo Vigele se je uvodoma zahvalil prisotnim za lepo udeležbo. Govori o sokolskim dolžnostih in naglašuje, da nam je v prvi vrsti potrebna skupnost. V svojem nadaljnem govoru naglašava važnost sokolske telovadnice. Spominja se Viteškega Kralja Aleksandra I. Zedinitelja, pri čem so vsi prisotni zaklicali trikratni »Slava!«. Pošlje nato sokolski pozdrav Nj. Vel. Kralju Petru II in po dvorani zaori gromki trikratni »Zdravo!«. Pozdravlja zvezno \odstvo in bratsko župo ter sve Sokoie. Tužni pozdrav pa pošilja bratom, ki so nam sedaj za enkrat še nedosegljivi. Povdarja, da se moramo letos temeljito pripraviti za zlet v Pragi, a doma za proslavo 25-letnice obstoja društva. Ravno zaradi tega je potrebno okrepčati in pomnožiti sokolske vrste.
Spominja se umrlih bratov in sester: Renate Tirševe, br. Bajžela, Pivka, škofa Uce-linija, Masarika in umrlih bratov pri sokolskih četah br. Šifrerja in Samastura. Pozdravlja odposlanca br. Sokolske župe Maribor br. prof. Struno ter odposlance br. čet in društvene člane. Zahvaljuje se za sodelovanje članov upravnega odbora. Z željo za še boljši uspeh v bodočem letu otva-rja br. starosta občni zbor.
Br. Ivan Čuk je zatem prečital novoletno poslanico bratskega Saveza vsem bratskim edinicam. Sledilo je zatem tajniško poročilo br. Branislava Mondinija, v katerem je dokumentirano podal piegled celokupnega dela v preteklem letu. Zaradi premestitve prosvetarja ravnatelja br. Rismala je podal poročilo o prosvetnem delu br. Čuk. Iz poročila se vidi, da te bilo prosvetno delo posebno uspešno kar se tiče javnih predavanj, za' katere je znal brat Rismal najti najboljše predavatelje. Iz poročila načelnika br Dragota Tomažiča je razvidno, da se je delo v telovadnici vršilo z popolnim uspehom, kar dokazuje naravnost rekodno število moškega obrtnega naraščaja. Telovadne akademije so bile na višini, a razen tega se je društvo udeleževalo tudi javnih nastopov pri sosednjih društvih, kakor tudi raznih tekem in to v nekaterih slučajih z najboljšimi rezultati. Povprečni obisk je bil na uro 103, kar je vsekakor !ep korak naprej.
Največje navdušenje pa je zavladalo v dvorani, ko je podal poročilo predsednik naraščajskega odseka naraščajec br. Jože Polc. Prvič je bilo na občnem zboru tako poročilo. Naraščajci so sami začutili potrebo po lastnem odseku in ko se je našel še agilni in požrtvovalni br. Čuk, je zamisel postala delo. Naraščajski odset šteje 74 članov in sicer: 15 članic ženskega naraščaja, 24 članov moškega naraščaja in 35 članov obrtnega naraščaja. Za Sl. Bistrico vsekakor lepo število!
Br. art. kap. Vojislav Mandrovič je podal poročilo kot vodnik jezdnega odseka. Tudi ta odsek se je v preteklem letu iepo razvijal in razvil, kar je v prvi vrsti zasluga agilnega art. kap. br. Mandroviča in skupaj 7. njim vsega oficirskega in podoficirskega zbora. Jezdni odsek je marljivo sodeloval pri mnogih prireditvah, a ne samo pri paradah, nego je nastopal tudi pri telovadnih nastopih s svojimi točkami kakor v Mariboru pri župnem zletu, v Sl. Konjicah in na okrožnem zletu v Slov. Bistrici. Poročilo jezdnega odseka je bilo vzeto z odobravanjem na znanje.
Iz poročila s. Hede Regvart se vidi, da je število članstva prav v vseh kategorijah naraslo, kar je zasluga napadov naših nasprotnikov, ker so se sedaj tudi nekateri bolj mlačni zganili. Br. blagajnik Franjo Šlik je v svojem blagajniškem poročilu dokazal, da imamo par tisoč dinarjev prebitka, ali da se je treba vedno boriti, ker stroški so izdatni, a dohodki skromni. Gospodarsko poročilo je podal br. Ciril Spur, ki na novo urejuje ves društveni inventar. Namesto odsotnega predsednika glasbenega odseka br. Rupnika je podal poročilo o delovanju tega odseka starosta br. Vigele.
Namesto odstopivšega predsednika gradbenega odseka g. Čeplaka in zaradi odsotnosti podpredsednika br. Franje Kaca je poročal o delovanju tega odseka tajnik br. Leopold Skofca, ki je stvarno pokazal delovanje in teškoče tega odseka v minulem letu.
Iz poročila blagajnika gradbenega odseka
br. Matka Sajkota se vidi, da fond sicer napreduje, ali vendar prepočasi, da bi mogli v kratkem čajjp izvršiti svoj namen in priti do lastnega doma. Vrednost sta.be-nega fonda je znašala koncem leta 1937 138.059 din. 24 p.
Ko so bila izčrpana vsa poročila, je predlaga! br. Hudric v imenu revizorjev ■•azrešnico staremu odboru, ki je bila enoglasno sprejeta.
Po 10 minutnem odmoru so se vršile volitve za novo društveno upravo, pa so bili izvoljeni: starosta br. Ferdo Vigele, I pod-starosta br. ing. Milan Stepišnik, II podsta-rosta br. Ivan Gumzej, tajnik Branislav Mondini, zapisnikarica s. Otilija Feigel, prosvetar br. Ferdo Vigele, blagajnik br. Franjo Slik, načelnik br. Drago Tomažič, 1 podnač. br. Rajmung Miler, II podnač. Ivan čuk, načelnica s. Tilka Komar, I pod-načelnica Agica Tomažič, II podnač. s. Božena Tajnik, statističar br. dr. Franjo Omladič, gospodar br. Ciril Spur, zdravnik br. dr. Simon Jagodič, četni referent br. Ivan Čuk, predsednik gledališkega odseka br. Miloš Tajnik, predsednik glasbenega odseka br. Leopold Skofca, socijalni referent br. Adi Skofca, narodno obrambeni referent br. art. kap. Vladimir Slobodaninov, pove-renik za sokolsko štednjo br. Miško Kostanjšek, vodnik konjeniškega odseka br. art. kap. Vojislav Mandrovič, vodnik stre-Ijaškega odseka br. art. ppor. Bogdan Špindler, vodnik kolesarskega odseka br. Franjo Kac, ml., predsednik veseličnega odseka br. Drago Lepšina, predsednik dekorativnega odseka br. Ivan Čuk ,vodnica smučarskega odseka s. Rezika Ojcinger. Revizorji: br. dr. Anton Žnideršič, br. Ivan Šemrov, br. Konrad Valentan; namestniki: br. Karel Podhraški, br. nar. vod. Leopold Peršuh, br. Oroslav Hudric. Častno razsodišče: predsednik br. dr. Teodor Tominšek, podpred. br. dr. Franjo Omladič, s. Marija Goričan, br. art. por. Milovan Prodanovič, br. Franjo Ferenčak; namestniki: s. Justina Silič, br .dr. Stane Jereb, br. art. kap. Milutin Živkovič. Gradbeni odsek: predsednik br. dr. Josip Pučnik, podpred. br. Drago Lepšina, tajnik br. Leopold Škofca, blagajnik br. Matko Sajko, gospodar Karel Podhraški, člani: br. Vinko Gornjak, br. Ivan Valand, br. inž. por. Jovo Durkin, br. Fran Ferenčak, br. Alojz Kramar, br. dr. Ivan Zemljič, br. Maks Caf, br. ing. Milan Stepišnik, br. Franc Erjavec in br. Ivan Ha-meršak.
P.ovolitvah je izpregovoril navdušene in bodrilne besede odposlanec br. župe Maribor br. prof. Struna, ki se je zahvalil za pozdrave in jih tudi izročil. Naglaša, da že dolgo ni videl tako polnoštevilo obiskanega občnega zbora in želi, da bi ostalo tako tudi v bodoče. Posebno pa ga je razveselilo poročilo naraščajskega odseka in s toplimi besedami polaga naraščaju na srce, da ostane in je pravi sokolski naraščaj. Povda-ria, da se nam ni treba ničesar bati dokler 'O naše moči čile in zdrave. Kdor je stopil v sokolske vrste v dobri volji, ta bo tudi ostal Sokol. Oni, koji so prišli v sokolske vrste zaradi konjukture, so jih tudi že zapustili, a prišel bo dan, ko bomo tudi njima rekli, da jih ne poznamo. Prava sokolska moč se pokaže pri javnih nastopih in zato se je treba pripraviti za bodoče poslovno leto. Praga je pred nami, a tudi društvena 25 letnica. Priporoča pristopitev k sokolski kreditni zadrugi. Povdarja, da so nas že mnogokrat preganjali, da so nam očitali celo nemogoče stvari, ali do sedaj še niso mogli niti ene trditve dokazati. Mi vedno povdarjamo edinstvo in stali bomo vedno na braniku Sokolstva in Jugoslavije. Pripravljeni smo na vse dogodke in čvrsto povdarjamo: »Naj hrumi, naj šumi — Sokol pa stoji na svojemu mestu!« Navdušene ovacije so bile zahvala bratu Struni in v dvorani je odknila pesem sokolskih legij.
Telesno vaspitanje u svetu
SRCE TVORCA MODERN'H OLIMPIJSKIH IGARA PRENECE SE U OLIMPIJU
Prema odluci Komiteta za olimpijske igre, a u znak sedanja na tvorca modernih olimpijskih igara, barona Pje-ra de Kubertena, koji je umro septembra meseca prošle godine, njegovo srce bide preneseno u Grčku.
Prenos srca osnivača modernih olimpijskih igara izvršide se .koncem ovo-ga meseca te de biti sahranjeno u O-limpiji, gde su se u antičko doba odr-žavale čuvene olimpijske igre.
REFORMA FIZICKOG VASPITANJA U POLJSKOJ
Naučni savet za fizičko vaspitanje u Poljskoj nedavno je pod pretsedni-štvom maršala Riđa Smiglia rešio da se u svrhu predvojničke obuke fizičko vaspitanje proširi i na srednje i visoke škole. Isto tako je rešeno, da se institut za fizičko vaspitanje u Bjelani, kod Varšave, pretvori u akademiju za fizičko vaspitanje.
STATISTIKA TURNERA U NEMACKOJ
Neinački savez za telesno vaspitanje, u koji su udružene organizacije svih grana telesnog vaspitanja i športa, prema statistici za 1937 g. ima 16 župa u kojima je učlanjeno 45.096 društava sa 3,382.776 članova. Od toga je 3,064.774 člana a 318.002 članice.
Najveda župa je Saška, koja ima 4091 društvo i 403.234 člana. Na dru-gon’ mestu je župa Bavarska, koja i.na najviše društava (6.000).
Najviše vežbača ima opet župa Saška, i to: 72.622 vežbača i 47.317 vežbačica.
Savez ima svega 724.406 vežbača, od toga 464.491 člana i 259.915 članica. Prema tome od sveukupnog članstva vežba jedna petina. Od članova vežba ili svega 15»o, dok kod članica 50»/o.
Iz statistike izvršujučih članova prema granatna športa kojoin se bave, vidi se, da najviše članstva vežba na spravama, i 724.406	(464.491 član, a
259.915 članica), na drugo mesto do-lazi nogomet, kojim se bave 473.604 člana, na treče streljaštvo sa 431.095, na če tv rt o laka atletika, kojom se zanima 178.363 člana i 52.090 članica. Zatim slede:	hazena, košarka, turi-
stika, plivanje, biciklistika, smučanje itd.
SAVEZ FRANCUSKiH GIMNA3TA
Za novog pretsednika Saveza franču-cuskih gimnasa izabran je Žorž Manšet, a za načelnika, umesto bivšeg Pelota, Lapal.
Iz izveštaja za 1937 god. se vidi, da je slet u Parizu uspeo, a isto tako imao je uspeha i 12-dnevni tečaj za prednjake, koji je pohadalo 62 tečaj-ca. Uspela je i akcija sakupljanja do-brovoljnih priloga od svakog člana po jedan franak, kojim je Savez članstvo oporezovao, da bi osigurao izdatke oko sleta.
Na sletu je učestvovalo 311 jedinica sem delegacija i/. raznih država. Dru-štva sn brojno učestvovala i na savez-nitn takmičenji.na. U višem razdelu na-stupilo je 143 društva, u drugom razdelu 58 itd. Za prvenstvo Francuske borila su se 4 društva.
Zbog nedostatka materijaluih sredsta-va bila su ovogodišnja takmičenja o-graničeua i jednostavnija od ranijih. Na osnovu stečenog iskustva, savez je promenio takmičarski red, tako da de od sada takmičenja obuhvatati samo 5 disciplina, i to: proste vežbe, slobod-nu vežbu na spravi (razboj ili konj sa hvataljkama), slobodnu vežbu uavra-tilu ili krugovima, skok ili bacauje, (svake godine odredide se koja sprava; tako na pr. ove godine na sletu u Kompjenju održade se takiničenje u slobodnom skoku preko konja u širinu sa hvatalj-kon:) i trčanje na 83 m.
Sportsku incdalju postiglo 12.933 takmičara.
SAVEZ SVAJCARSK1H G1MNA3TA
Prema statisrici za 1937 god. savez poka/uje porast društava i članstva-U 1937 god. osnovano je novih 91 jedinica sa 4.700 članova, od toga 3.101) vežbača.
Prema torne Savez švajcarskih gi.nna-stičara ima sada 2.000 društava sa 168.700 članova, od kojih vežba 70.300.
Nikola Ivkovič - Novi Sad
Stručna
radionica
za izradu
sokolskih
zastava
Tražite ponudil
kao i cenik
ta iz adu
Vaše sokolsza zasta.e
laje / a Savez Sokola Kraljevine Jugoslaviie Đ. Paunković, Runumska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, |ovana Rističa 6# Uredjuje redakcion ■■dbof Cuamnnriin Пгак Grpanrira Strahiniira Rana 75. — Beoeraa