Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din. 1.—
OKOLvJM
GLASNIK
6LAJILO JAVEZA KOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJA
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 ♦ Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku ^ Rukopisi se ne vraćaju
Beograd, 15 januar 1938 God. IX ♦ Broj 2
(ahorina zovcL.
Rođendan Nj, VcL Kraljice Marije
Divne planine u okolini Sarajeva pre-krivene su belim plaštom... Smučarski domovi oživeli su. Vredni sarajevski smučari marljivo neguju ovu korisnu granu telovežbe.
I Sarajevski Sokoli — smučari nisu zaostali za njima. Oni su ove godine razvili živu akciju. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije poverio je Sokolskoj župi Sarajevo organizaciju VII savez-nih smučarskih utakmica, koje če se održati 21, 23 i 23 o. m. na Palama i na Jahorini kod Sarajeva.
Jahorina je jedna od najlepših bosanskih planina, najidealniji predeo za smu-
čanje. Divna crnogorica, odlični tereni za sve vrste smučanja daju Jahorini alpski izgled. Udobni planinski domovi mogu da prime lep broj pristalica ove najzdravije grane telovežbe. Ko je-danput dode na Jahorinu, osetiče sve njene čari. I kad se udalji od nje, čuče u dubini svoje duše njen zov...
U pomenute dane doči če na Jahorinu najbolji Sokoli — smučari da po-kažu šta znaju. Sarajevo i njegova o-kolina oživeče još više. Divna Jahorina dobiče još svečaniji izgled.
Bračo i sestre, spremite se! Jahorina zove!...
(ahorina treba da postane centar jugoslovenskog smučarsfva
(Povodom ovogodišnjih sokolskih ufakmica)
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije poverio je Sokolskoj župi Sarajevo organizaciju VII smučarskih utakmica, koje če se održati na Jahorini i Palama kod Sarajeva 21, 22 i 23 januara o. g. Načelništvo Sokolske župe Sarajevo preduzelo je odmah potrebne korake da ove utakmice uspeju što bolje. Odmah je obrazovan odbor koji je raz-vio živu akciju.
Na čelu odbora stoji poznati sokolski radnik, diviziski deneral brat Miroslav Tomič. Svi funkcioneri i člano-
vi odbora marljivo i savesno vrše duž-nost koja im je poverena. I Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pomaže sarajevske Sokole u organizovanju ovih utakmica.
Dosada su, zahvaljujuči predusretlji-vosti Zimsko-sportskog potsaveza, „Ro-manije” i Oficirskog doma na Jahorini, obezbedena mesta za spavanje na Jahorini. Na Palama če se takoder o-bezbediti konačište. Osigurana je i prehrana. Na nadležnim mestima preduze-ti su korači da se odobri potrebno
5MUČA&SKE UTAKMICE
poveza sjokoLa
NraLievineJu
mm
mij
ЕП
nvN
m
m
Nj. Vel. Kralj Petar II i Nj. Vel. Kraljica Marija
Kr. dvorski foto-atelje „Ronaj", Beograd
Dne 9 o. m. Njeno Veličanstvo Kraljica Marija proslavila je Svoj trideseti-deveti rodendan.
Pridružujuči se opštoj dubokoj lju-bavi svega jugoslovenskog naroda, koju gaji prema svojoj uzvišenoj Kraljici, velikoj i uzoritoj Majci, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije u ime svega jugoslovenskog Sokolstva uputio je Nje-nom Veličanstvu Kraljici-Majci pozdravni telegram sledečeg sadržaja:
Njenom Veličanstvu Kraljici Mariji
Beograd
Vašem Veličanstvu, uzornoj i plemc-nitoj majci našeg prvog Sokola, Nje-govog Veličanstva Kralja Petra II, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije upu-čuje svoja najtopl ja čestitan a povodom rodendana, sa željom, da dugo i srečno poživite za dobro Njegovog Veličanstva Kralja i obadva Kraljeviča kao i za sreču naše mile otadžbine!
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
otsustvo činovnicima-Sokolima, a da im se to ne računa u godišnji odmor. Za-tražene su povlastice od 75% na železnicama. Naručene su veoma ukusne značke. Jednom rečju, učinjeno je sve da ova priredba bude na dostojnoj višini, kako to i dolikuje Sokolima.
Izbor Jahorine kao glavnog mesta gde če se vršiti VII smučarske utakmice Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije treba pozdraviti. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pokazao je ovim da vrlo dobro pozna mesta na kojima se s uspehom mogu vršiti ovakva takmi-čenja. Jahorina je, nesumnjivo, jedan od najlepših predela za smučanje u Jugoslaviji. Ona ni u čemu ne zaostaje za alpskim terenima, jer ima sve njihove odlike. U centru „Bosne ponosne”, u bližini metrojrole Drinske banovine, povezana zgodnim vezama, u-
krašena divnom crnogoricom, Jahorina ponosno diže svoju glavu da je „siv soko preletjeti ne može”...
Velika je šteta što ova divna bosanska planina nije odavno postala centar celokupnog jugoslovenskog smučar-stva. Ona bi privukla mnogo više ljubitelja ove najkorisnije grane telesnog vežbanja iz najudaljenijih krajeva naše otadžbine. Nadamo se, da če to biti u najskorije vreme.
Za Jahorinu je najlepša reklama — njeno ime. Ko jedanput poseti ovaj biser bosanskih planina, taj če uvek nastajati da ponovno tamo dode. Onima pak koji nisu videli idealne lepote prirode ukazuje se prilika na VII smučarskim utakmicama Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije da ih vide i da na taj način ponesu neizbrisive utiske o Jahorini i njenoj okolini. — H. Ć.
Putevi naše renesanse
Težak je bez sumnje položaj svih dobronamernih ljudi u današnjici, a od svega najteži položaj jugoslovenskog javnog radnika. Njega razapinju teške sumnje i iskušenja; zapljuskuje ga tok neočekivanih dogadaja i pritište ceo splet izukrštenih prilika, u kojima se teško snalazii. 1 radi toga, u nekoj bez-izlaznoj depresiji, on postaje sve više obeshrabljen, pometen, baš kada bi tre-balo da je najpribraniji i najviše ak-tivan.
Zadatak njegov, kao skromnog javnog radnika, otežale su izvanredno u-večane odgovornosti. On to oseća, u punoj jasnoći. 1 neka duhovna muka i nemir ne daju mu stoga da do kraja ostane pasivan. Ali kako da se izrazi? Već po stoti put svaki dobronamerni javni radnik upućuje sebi to pitanje: kako, kojim putem i gde, u ovim po-remećenim prilikama, da najbolje prinese svoj bol rada i žrtve, što ga du-guje narodu i otadžbini?
U tavorenju nimalo sjajnih dana i noči izgubljen je u mnogom smisao drugog, glavnog: nesebičnog zalaganja za ideale nacionalne. Na mesto toga, sve više, ispoljava se jedno stanje bez duha i morala. I kako onda, pod tim prilikama, da se naš javni radnik sna-de i orijentiše?
Jedino pouzdano uporište ostaje mu još narod: razuman, čist, svetao, bez senke u gledanjima svojim na život i svet; onaj narod, što je u svojim dubinama još uvek i human, i soci-jalan, i nacionalan. Tu se još uvek stiču mnogi moralno-etički kapitali, sveži i nenačeti. A oni nam, pre svega drugog, baš trebaju danas za našu na-cionalnu renesansu.
Naš narodni život, danas, to je kao neka teško obolela „kneginjica iz priče”. Njega neče moči da izleče ni silni, ni močni, nego samo inudri. I treba, baš kao u priči, pregaziti bezbroj br-da, reka i dolina, da se ti mudri nadu. A oni obično nisu nikad pri vrhovima: tu, do vrha, redovno su močni i silni, ali oni mudri su na drugoin mestu, u duhovnim dubinama narodnim.
Na sceni svakodnevnog života i u njegovom redu stvari pružaju nam se zato ubedljivi primeri. Pred nama, tako, ukazuje se tip čoveka današnjice, umi-šljenog, bahatog, okruženog konforom lagodnog življenja, što mu ga daje za-jednica. Pa i pored toga, dovoljna je samo neka beznačajna stvar, možda neki neostvareni lični interes, ili neka nepo-stignuta grupa u činovničkoj karijeri, ponekad samo iz sujete i mode, pa da se taj naš čovek baci kamenom na za-jednicu i na sve svoje rodeno i bli-sko. I samo to postaje mu dovoljan razlog, da odmah posumnja u svoju zajednicu, da mu ona ne valja i da prestane verovati i u Boga, i u Kralja, i u državu! Znak, bez sumnje, duboke moralne dekadanse.
A na drugoj strani jedan ceo, golem, radin svet, koji živi životom jada i če-mera. To su robovi svoje zemlje i večni trudbenici na njoj. To je naš težak, sebar, čiji se lelek još ne začu, i ako tu emu zemlju prevrče i natapa je svojim znojem, da mu samo dade tvrd zalogaj hleba. On ne oduzima, nego unosi u svoju narodnu zajednicu. Pa pored svega toga, pored sve borbe za sam hleb nasušni, u njemu kipti jedan zdrav nacionalni moral. U ujetnu nikad ne gasne vera, duboka i skoro pobožna, u tu zemlju, u lepotu i snagu
njenu, u žuljeve rada njegovih ruku. I stoga on rasno, nepokolebivo, više od sviju nas, veruje i u Boga, i u u Kralja, i u državu. Za njega to su neprikosnovene svetinje, koje ni u ka-kvoj tegobi života ne mogu doči u pitanje. I nema toga, ko mu sme nešto kazati protiv njih!
Sa ovih živih i dobro očuvanih sfera, iz samog naroda, treba zato da ot-počne naš preporod, naša renesansa. Preko gornjih slojeva društva, odozgo, to ne bi bilo moguče. Oni su se u znat-noj meri odrodili i od duhovnoog i od socijalnog tla svoje zemlje, pa usled toga da se počne odozdo, preko širokih narodnih sredina, jer je tu rasna podloga i najjača i najbolje očuvana.
I jer tu otkucava jedan život, koji pored sve konzervativne osnove, najviše je dinamičan i graditeljski.
Sve odista veliko i nacionalno, što danas imamo, nastalo je tim putem. Iz tih sredina narodnih, u onom sloju što je zemlji najbliži, potekli su oba puta osnivači naših dinastija. Iz njih je, pored mnogih drugih, izašao neumrli Vuk, taj obnovitelj naše nacionalne kulture. A u mudroj kolaboraciji svega duhov-nog, državničkog i viteškog, što je priticalo iz tih narodnih sredina, postig-nuto je u glavnom i delo našeg oslo-bodenja.
To je razlog da su i svi veliki umo-vi kroz našu istoriju osluškivali stalno glas i disanja svog naroda i ro-dene zemlje. Od svih sigurno ponaj-više naš Kralj-Ujedinitelj. On je vrlo mnogo putovao, kako bi što bolje čuo taj glas i što dublje unišao u narodne dubine. Svuda je On u tom cilju bio: na izvorima reka, kraj seoskih vatri, sa skupovima oko manastira, ispred seoskih kuča i dvorišta. I svuda je tra-žio taj glas, da bi i On po njemu bio što bolji, pravedniji, dalekovidnij.
Na taj način On je sticao one snažne inspiracije za sva svoja stvaranja. I po njima, sa retkom mudrošču, zasnivao je svoje velike državničke i nacionalne koncepcije i stvarao velika dela. U tom prisnom, neprekidnom dodiru sa narodnom dušom, koja je kroz Njega i preko Njega progovarala, On je u velikim koracima pisao našu istoriju.
Poučeni tim saznanjem, tako bliskim i očevidnim, treba i mi da svoj rad razvijamo u što tešnjem dodiru sa narodnom dušom. To je putokaz, to su putevi za sve prave narodne radnike. Nas zaokuplja danas jedna mučna stvarnost, čije zle posledice došle su u glavnom sa vrha; naša renesansa, zato, može i treba da dode samo iz širine, sa dna. Tu široku liniju, na kojoj se ona treba da kreče, ne mogu joj dati neke formalne organizacije sa jedno-stranim političkim ciljevima, pa ni de-magogija, ni partizanstvo. Sa tim se samo zaklanja pravi, istinski vidik narodni. Naša renesansa može poteči samo iz onog, što je duboko rasno i toplo: iz odseva duha i života narodnog. Iz zadružno-domačinskih i moralno-etič-kih njegovih oblika.
Kada se tako postavi problem, onda se tek vidi izlaz sa ovog bespuča, iz ove puste vetrometine. Još do nedavna, mi smo svoj slobodni život provodili u senci jednog velikog autoriteta. Bili smo u hladovini, razbaškareni, iza krup-ne figure Aleksandrove. On je, mesto nas, borio se, radio, mislio. I može se reči, bez mnogo brige sa naše strane, naučio nas da dariva gotovim situa-
cijama i svim dobrima svog vizioner-skog duha i svog mukotrpnog života. Naučio nas tako, u mnogo prilika i ne-volja, da nam svane, kada je bilo najteže, da se razbistre vidici, kada se ostajalo bez vere i nade.
Mi danas tog velikog autoriteta više nemarno. Pa ipak, kraj sve opore stvarnosti, mi opet očekujemo, da nam odne-kud svane. Vreme je, da več jednom muški pogledamo prilikama u oči. 1 da, oslonjeni na svoju sopstvenu snagu, kažemo: nečemo više da nam tim putem ni svane! Nečemo ničeg više, što je darovano, nego što je proizašlo iz našeg vlastitog napora, iz teškog truda i žrtve. Ako bi danas drukčije težili, odvelo bi nas to samo u niz lažnih situacija i novih razočaranja. Danas taj autoritet može da nadomesti samo ceo naš narod. I stoga, Aleksandra treba danas tražiti u celom narodu. To neka bude geslo i parola svih dobronamernih ljudi.
Munib Osmanagič.
Visoko odlikovanje brata prof. dra Laze Popoviča
Brat d-r Laza Popovič, profesor me-dicinskog fakulteta u Zagrebu, odlikovan je prošlih dana ordenom Sv. Save I stepena sa lentom.
Našem mnogo poštovanom bratu d-ru Lazi srdačno i bratski čestitamo!
Ima več duže vremena, da je po-krenuto pitanje izgradnje jednog velikog reprezentativnog stadiona u Beogradu, koji bi služio za velike sokolske sletove, sportske priredbe i priredbe telesnovaspitnog značaja, naro-čito za one večeg stila, i uopšte za sve potrebe koje su u vezi s modernim telesnim vaspitanjem. Pored toga, takav jedan stadion imao bi da po-služi i prigodom velikih nacionalnih svečanosti, priredaba i manifestacija.
Misao o neophodnoj potrebi jedne takve moderne i reprezentativne grade-vine koju bi imao da dobije Beograd kao prestonica sve više je nailazila na razumevanje, i u javnosti i kod mnogih kompetentnih faktora. Ona je čak s vremenom dobijala i svoje izvesne konkretne forme pa su u tome pogledu več istaknuta i nekoja gledišta, kako bi imalo to pitanje da se definitivno reši i pristupi njegovom što sko-rijem ostvarenju.
O tome je bilo u više mahova reči i u dnevnoj štampi, pa i na stranicama našega lista, u kome smo izneli i jedan konkretan predlog, na osnovu koga bi se moglo da pristupi ostvarenju te zamisli.
Svakako, najtemeljitiju študiju toga pitanja dao je do sada brat d-r ing. Kosta Petrovič u svojoj brošuri „Sokolski stadion u Beogradu”, koji je iz-gradnju velikog stadiona u Beogradu zainislio u sklopu jednog grandioznog Nacionalnog parka, koji bi bio podig-nut u etapama.
Tu osnovu brata d-ra ing. Koste Petroviča usvojio je sa svoje strane i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije na sednici izvršnog odbora dne 12 febru-ara 1937. Prema toj osnovi predvideno je da se izgradi Nacionalni park, i to na prostoru koji obuhvata Kale-megdan, Donji i Gornji grad i veliko Ratno ostrvo. Nadalje je prema toj osnovi bilo predvideno da se izgradnja tog Nacionalnog parka započne odmah, i to najpre podizanjem stalnog Sokol-skog stadiona, na kome če se 1941 go-dine održati svesokolski slet. U svrhu ostvarenja ove zamisli bilo je zaključeno, da Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije sazove konferenciju svih za-interesovanih faktora o ovome pitanju, a u samorn Savezu SKJ bio je obrazo-van i posebni odbor eksperata, koji si^ za pomenutu konferenciju preduzeli da pripreme detaljno razradeni elaborat.
Da je ovo pitanje bilo počelo da sa-zreva videlo se i po tome, što je usko-ro iza te sednice izvršnog odbora Sa-veza SKJ, t. j. 11 februara 1937, ta-dašnji ministar za fizičko vaspitanje na-
Sednica izvršnog odbora Saveza SKJ
Dne 15 o. m., u 15 časova, odriaće se u prostorijama Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu sednic«
saveznog izvršnog odbora.
t Dr. Karel Baksa
Bivši dugogodišnji primator grada Praga dr. Karel Baksa umro je 5 o. m. u 75 godini života. Pokojnik je bio jedna od najmarkantnijih figura u jav-nom životu češkoslovačke Republike, koji je i kao borac po značaju mnogo pridoneo za oslobodenje svoje domovine. Od 1919 god. bio je načelnik grada Praga, a od 1922 god. nosio je istorijsku titulu primatora. Prošle go-dine je radi starosti i bolesti otstupio s toga mesta. Dr. Baksa bio je oduševljen Soko; njemu je Sokolstvo bila sinteza telesnog i moralnog vaspitanja. Kao primator Praga postavio se dostojno u red starešine Praškog Sokola dr. T. Černoga i starešine ČOS dr. J. Podli* noga, koji su pre njega zauzimali ovaj položaj. Pokojni dr. Baksa bio je veliki prijatelj naše zemlje i našega naroda, uz koji su ga vezivala i obiteljske veze, jer je njegova supruga g-da Amelija iz ugledne jugoslovenske obitelji Jurkovič iz Opatije.
Slava mu!
roda d-r Josip Rogič predložio na eed-nici Financijskog odbora Narodne skup-štine specijalni amandman. Finansij-skom zakonu za god. 1937/38, kojim je trebalo da se od 1 aprila 1937 osnuje kod Državne hipotekarne banke fond za izgradnju državnog reprezentativnog stadiona u Beogradu pod imenom „Stadion Njegovog Veličanstva Kralja Petra II”, a na osnovu kod amandmana bi ministar financija bio ovlašten da iz budžetskih rezervnih kredita za budžet-sku godinu 1937/38 uplati u taj fond kod Drž. hipotekarne banke sumu od
5,000.000 dinara kao prvu ratu za ostva-renje izgradnje toga stadiona.
Iza toga ovo je pitanje ponovno palo u zaborav do nedavna, kada je bila u Pretsedništvu vlade održana jedna informativna konferencija o ovome pitanju, ali koja nije donela nikakve konkretne odluke. I sada je ovo pitanje ponovno pokrenuto u javnosti i na nj se ovih dana osvrnula i dnevna štampa.
Neosporno je, da je pitanje izgradnje predloženog Nacionalnog parka kao i samog velikog stalnog stadiona u Beogradu jedno pitanje veoina krupno, koje traži ogromne investicije, pa se ne može da onako naprečac rešava. Ali da če se ono ipak jednom morati da prelomi i reši ovako ili onako, i to je van svake sumnje. Tu se otezanjem nimalo ne koristi stvari, več bi pre moglo da bude od štete, naime, kada pritisne vreme i kad se bude moralo što brže da radi. Stadion bi trebao da bude gotov još pre polovine 1941, da bi se na njemu mogle da održe velike sve-sokolske pa i druge nacionalne priredbe i svečanosti povodom punolet-stva Nj. Vel. Kralja Petra II. A danas smo več u 1938, i mi vidimo da do danas o ovome pitanju zapravo nije ni došlo do jedne prave izmene misli iz-medu zainteresovanih faktora i strana. A gde li je tek njegova realizacija!
U momentu ipak bi moglo da se nešto korisna učini u prilog rešavanja o-vog pitanja. To bi naime bilo, kad bi se u Financijski zakon za 1938/39 ponovno uneo sličan amandman koji je bio predložen prošle godine. Ma iz-glcdala ta suma možda i neznatna prema onoj koja bi se imala da anga-žuje za ostvarenje samog stadiona i dalje Nacionalnog parka — dakako, u-koliko bi misao o ovoin poslednjem bila prihvačena — ona bi ipak pretstav-ljala najrealniju osnovu za daljnje reševanje ovog veoma važnog i krupnog pitanja, koje nije samo pitanje Beograda, več i jedno kulturno pitanje cele naše zemlje a uz to i njenog prestiža kao moderne države. — S. C.
Jahorina
Pitanje izgradnje velikog reprezentativnog stadiona u Beograda
Potrebno je da se o tome što pre donese definitivna načelna odluka
Beograd treba da dobije dva grandiozna sporfska stadiona
u vrednosti oko 50 milijuna dinara
Pod gornjim naslovom beogradsko „Vrem e” donelo je u svom broju od 11 o. m. članak, koji ovde za informa-ciju naših zainteresovanih sokolskih krugova donosimo u celini, kako bi bili upoznati sa svim mišljenjima i predlo-zima o ovome pitanju, koja se pojav-Ijuju u našoj javnosti.
Članak glasi:
»Ovih dana je u našoj javnosti opet po-krenuto pitanje gradenja velikog repre-zentativnog sportskog stadiona i tzv. sportskog parka, bez kojih se ne može ni zamisliti veči napredak športa u prestoni-ci. Fizičko vaspitanje danas zauzima sve vidnije mesto u javnom životu i postaje uplivan faktor u opštem vaspitanju jednog naroda.
Samim tim faktom ono postaje briga države i opštine i ulazi u red onih državnih i komunalnih problema, koji traže br-zo i srečno rešenje. Beograd, kao presto-nica Jugoslavije i veliki sportski centar naše zemlje, treba neminovno da ima nekoliko reprezentativnih sportskih objekata na kojima če se odvijati sve sportske manifestacije večeg stila i značaja i koji če ujedno poslužiti za reprezentaciju naše sportske snage i visokog shvatanja važnosti telesnog vaspitanja kod nas. Velika aktivnost koje ostale države, naročito Ne-mačka i Italija, pokazuju u gradenju reprezentativnih stadiona i drugih sportskih vežbališta imala je uticaja i na naše upliv-ne državne i samoupravne faktore, tako da se danas na toj strani oseča sve veči interes i spremnost da se pristupi skorom realizovanju ovih potreba.
U želji da izvestimo našu javnost o mo-gučnostima, broju, mestu, obliku i potrebnim sredstvima za izgradivanje ovih sportskih objekata na području prestoni-ce, obratih smo se inž. g. Aleksandru Krstiču, šefu otseka za ulepšavanje i po-šumljavanje Beograda, da nam o torne da Potrebne podatke.
Inž. g. Krstič, odlično upučen u ovaj problem, vrlo predusretljivo se odazvao našoj molbi i izneo nam je na koji način 1 kojim sredstvima bi se moglo najuspeš-n|je i relativno najjevtiriije rešiti ovo važno pitanje. Treba naglasiti da je ovo mišljenje saglasno sa onim koje je izneo u svojoj knjiži »Problemi uredenja Beograda i njegove okoline«, koja je vrlo dobro Primljena u zvaničnim nadležnim krugo-vima.
PRESTONICI SU POTREBNA DVA STADIONA
U pitanju gradenja sportskog stadiona, inž. g. Krstič rekao nam je:
— Pre svega treba naglasiti da je Beogradu potreban ne jedan več dva stadiona. Jedan od ovih bio bi olimpijski, normalnih olimpijskih dimenzija tj. malih, ali monumentalen i simboličan. Njegova veličina i lepota treba da bude u srazme-ri sa snagom i veličinom države odnosno grada.
Drugi, velikih dimenzija, služio bi za sokolske, vojničke i druge nacionalne manifestacije. Ovaj drugi stadion, odreden za masovne priredbe, imponovao bi više svojom veličinom, dok bi njegova gradev-na straha bila prostija, jednostavnija.
Vrlo je važna stvar u ovom pitanju iz-bor mesta. Pritom se mora voditi računa 0 torne koliko dotično mesto ima dobrih * rdavih strana i koje preovladuju. Tu se susrečemo i sa smetnjama, jer je bez toga nemoguče u varoškim konglomeracijama, haročito kad su u pitanju veliki komplek-si zemljišta, kao u konkretnom slučaju.
Tih prepreka, čisto tehničke prirode, ne treba se bojati, osobito kad se ima u vidu veličina • i značaj zadatka. Obzirom na to Sve te smetnje postaju manje ili više bez-načajne.
GDE BI TREBALO IZGRADITI STADIONE
~ A na kome mestu mislite da bi bilo najpodesnije podiči ove stadione? — pi-tao sam g. Krstiča.
Mi se zalažemo da se Olimpiski sta-di°n izgradi u Donjem gradu ,i to u gra-nicama velikog istočnog zida fortifikacio-n°g sistema prema Dunavu i ušču Save, velike fortifikacije sa zapada i padine iz-niedu Gornjeg i Donjeg grada. Potrebno je odmah napomenuti da dimenzije ovog Prostora apsolutno isključuju izgradnju
sokolskog stadiona, dok je gradenje olim-piskog potpuno moguče.
—- U ovom drevnom ambijentu, značaju mesta i izvanrednom položaju taj stadion, u čisto situacionom pogledu, ne bi imao takmaca u svetu. Ovo gledište nije novo. Ono je predvideno i u generalnom planu Beograda. I zaista, ako se razmotri to predloženo mesto sa svih tačaka gledišta i analizira, može se doči do ovih zaklju-čaka:
POVOLJAN SMEŠTAJ STADIONA
1) Da se ovaj teren topografski daje idealno iskoristiti za ovaj cilj, jer padina izmedu Gornjeg i Donjeg grada može da posluži za glavno gledalište, tj. kao pri-rodna tribina i da time pojevtini izvodenje cilja;
2) sa gledišta geografskog položaja mesto je idealno. To je mesto jedna značajna tačka na karti Evrope. A i njegov smeštaj prema glavnim tačkama sveta dobro odgovara nameni. Mesto je zaštičeno od vetra (košave) a bližina vode donosi mu svežinu;
3) u pogledu saobračaja — što je vrlo važno radi brze koncentracije i brzog ra-zilaženja masa — ne može* se zamisliti bolje mesto.
Prilazi i pristupi su več gotovi. Dva kolska prilaza s jedne i druge strane na novom bulevaru Vojvode Bojoviča — spojnice Zemuskog i Pančevačkog mosta — več postoje, dok bi treči dolazio direktno iz grada i služio za izlazak zvaničnih pretstavnika. Uz to ima bezbroj pešačkih prilaza kroz Kalemegdanski park i Grad. Železnički i vodeni prilazi su takode odlični. A to znači da investicije u tu svrhu nisu potrebne, što znatno pojeftinjuje po-sao.
Medutim, drugi zahtev koji se polaže kad je u pitanju gradenje stadiona i sportskih vežbališta je da ista budu uda-Ijena od grada. Ali iako se ovo mesto nalazi tako reči kraj same varoši, ipak ono udovoljava i ovom zahtevu, jer je izolovano od grada Kalemegdanskim parkom.
Izgradnjom stadiona na ovom mestu bilo bi ujedno rešeno i pitanje uredenja same padine između Donjeg i Gornjeg grada na arhitektonski način i to se rešenje samo sobom nameče.
Sve ovo, naravno, uz pretpostavku da se beskompromisno sačuvaju starine tj. istoriski objekti u Donjem gradu.
— Koliko bi trebalo da primi gledalaca takav olimpiski stadion?
Svakako 50.000 ljudi, a po moguč-nosti i više. To zavisi i od višine i popularnosti športa u zemlji. Ali da iznesem još neke pogodnosti ovog mesta.
Prostor izmedu srednjevekovnog istočnog zida i Vobanovog fortifikacionog sistema mogao bi korisno da posluži kao zborište.
I pored toga što ovo mesto več po sa-moj konfiguraciji tla pruža mogučnost za jevtiniju izgradnju, dakle uštedu, ne treba zaboraviti da je izgradnja ovog stadiona skopčana sa večini materijalnim žrtvama, jer stadion mora biti monumen-talan.
GDE BI SE PODIGAO DRUGI, SOKOLSKI STADION
— Drugi stadion, koji bi služio za sokolske vežbe, revi trupa i druge nacionalne manifestacije trebalo bi da bude sa-graden na Donjem banjičkom polju, jer to mesto ima več idealan pristup a zado-voljava i druge zahteve. Tamo več postoje tribine za revi trupa, koje bi trebalo samo proširiti. Ova bi tribina ostala kao centralni deo budučih velikih tribina, koje bi mogle da prime impozantnu inasu od 40—45.000 ljudi. Na taj način bi izgradnja ovog stadiona bila znatno jevtinija. Za potpunu izgradnju bilo bi potrebno još oko 16 miliona dinara. Tako bi se o jed-nom trošku pored sokolskog stadiona rešilo i pitanje mesta za vojne smotre, auto-drom i druge manifestacije javnog značaja.
Izgradnjom ovih stadiona ne bi ipak bili rešeni svi problemi koji se javljaju u vezi sa športom, odnosno telesnim vaspi-tanjem, ali bi bio svakako udaren kamen temeljac u stvaranju boljih uslova za njihov razvoj r napredak.
Postoje |OŠ mnoga pitanja iz tog domena, kao: podizanje škole za fizičko va-
spitanje i vežbalište za razne sportske discipline, ali sve to iziskuje manje sred-stava nego izgradnja ovih stadiona.
Pogrešno je mišljenje, koje se je odo-mačilo u našoj sportskoj javnosti, da reševanje ovih problema treba ostaviti is-ključivo privatnoj inicijativi u športu kao što je to do sada bilo. Danas, u modernim državama fizičko vaspitanje se smatra kao i svaka druga javna stvar i njeno podizanje i organizovanje je briga i duž-nost državnih i samoupravnih tela, jer šport i telesno vaspitanje uopšte ne služi samo za razonodu nego i kao pomočno sredstvo narodne odbrane.
Time se, naravno, ne isključuje sarad-nja privatne inicijative ,ali je ona sama nedovoljna da ostvari sopstvenim sied-stvima potrebe koje se nameču.
— Mi smo se u svoje vreme zalagali za izgradnju sportskog parka na Adi Cigan-liji, koji bi*mogao da obuhvati igrališfa za sve sportske discipline koje se kod nas neguju. To mesto na Adi Ciganliji bi odlično odgovaralo svrsi, jer je udaljeno 'i izolovano od varoši i prostor je vrlo veliki, tako da bi se polovina mogla iskoristiti za sportske a druga polovina za luksuzne zgrade, hotele, zabavni park i t. d.).
Osiin toga mesto je idealno za vodene sportove. Površina Ade Ciganlije iznosi 294 hektara. Tu treba dodati još 18°/» vodene površine. Dakle, odlični uslovi. Kad se uzme u obzir savremena težnja da se tizičko vaspitanje gradskog stanovništva obavlja u prirodi i da se u tom smislu sportski centar uvrsti u red objekata koji pripadaju zelenom pojasu grada, onda se ovo mesto može smatrati i sa te strane kao srečno izabrano.
Jedina prepreka za Adu je da je to zemljišto plavno i da je potrebno mnogo novčanih sredstava da se izvrši ameiiora-cija. Ta zapreka, međutim, otpada, jer ova amelioracija mora inače da se izvrši /bog državnog zimovnika, koji če se tu izgraditi. U vezi sa tim radovima dobiče se još u prostoru, jer če Mala Ada nestati nasipanjem, a duž Ade Ciganlije če se podiči odbranbeni nasip. Sava prema Čuka-rici če biti zatvorena, tako da če se u nastalom kanalu dobiti odlična veslačka staža sa mirnom vodom. U tu svrhu fame-lioraciju) Opština če utrošiti samo nilion i po umesto jedanaest miliona, koliko je potrebno utrošiti za melioraciju Ade Ciganlije. A da taj prostor koji ima Ada Ciganlija treba kupiti negde u okolini Beograda, trebalo bi oko 60 miliona dinara.
Nismo protivnici gradenja lokalnih odnosno kvartovnih sportskih vežbališta, ali ako se želi moderan sportski park tre ba mnogo veči sportski prostor, kao što je ovaj na Adi. Bez intervencije države ili opštine privatna inicijativa neče moči da izgradi bolja sportska postrojenja i objekte do ona jataganmalskog karaktera kakvih danas ima najviše. Zato izgradnja tih velikih reprezentativnih sportskih objekata otsada mora biti dužnost i posao države i samoupravnih tela, jer su ona za to najviše pozvana.
KOLIKO BI STAJALA IZGRADNJA STADIONA
Iz ovih izlaganja g. Krstiča vidi se da su najpovoljnija mesta za izgradnju velikih sportskih stadiona ona u Donjem gradu i na Banjici a da bi Ada Ciganlija najbolje odgovarala za smeštaj sportskog parka, bez kojeg se danas ne može ni zamisliti jedna evropska prestonica. Sa 16 miliona bi se postoječi stadion na Banjici mogao pretvoriti u veliki sokolski stadion, dok bi izgradnja monumentalnog olimpiskog stadiona — po predračunu stručnjaka — stajala oko 30—35 miliona dinara. Dakle ukupno za 50 miliona dinara Beograd bi dobio veličanstvene sportske stadione sa kojima bi se mogao s pravom da ponosi.
D. N. K,«
KALENDARIČ SOKOLSKE OMLADINE ZA 1938
izišao je iz štampe Kalendarič sokolske omladine za 1938, koji je uredio I zam. starešine Saveza SKJ brat E. L. Gangl, a koji je izdala Jugoslovenska sokolska matica. Kalendarič je lepo o-premljen i ilustrovan te je veoma pri-kladan za našu najmladu sokolsku bra-ču. Cena mu je Din. 2,—1 i naručuje se takoder kod Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani.
X SVE SOKOLSKI SLET
u Pragu 1938
ZIMSKE SLETSKE IGRE
Sletske zimske igre članstva, koje če se održati u Tatrama, približuju se. Svi pripremni radovi na mestima, gde če se održati takmičenja u punom su jeku. U takmičenjima za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva učestvovače ošini češkoslovaških također i jugosloven-i poljski Sokoli kaoi i bugarski Junači. Načelništvo GOS izabralo je svoje najbolje takmičare, sa kojima se održava-ju	tečajevi,	a posle završenih	tečajeva
održače se	izbirna	takmičenja.	Takmi-
čari u spustu imali su tečaj od 26 decembra 1937 do 2 o. m. u Krkonošima. Sada (od 9 do 16 o. m.) imaju svoj tečaj isto tamo i takmičari u trčanju. Takmičari za skokove sastače se tik pred održavanjem ovili igara i vežbače na Jarolimkovom mostiču na štrbskom Plesu, gde če se održati i takmičenje. U okviru zimskih igara održače se takoder i takmičenja vojnika. Za boje češkoslovaške vojske u ovim takmičenjima boriče se vojnici 1 i 2 brdske brigade. Ovom prilikom pri-rediče se komemoracija prvom in-spektoru češkoslovaške vojske pok. dr. J.	Šajneru.	Sletska	takmičenja	narašta-
ja	održače	se 26 i	27 februara	o. g. u
Valoškom Mežiržiču, i to u trčanju na 6 i 8 km., u slalomu na 2 km. i u Skokovima. Prijave se zaključuju 20 februara o. g. Ministarstvo češkoslovaških železnica odobrilo je sledeče popuste: članstvu i naraštaju sokolskih dru-štava, kao i članstvu inostranih giinna-stičkih društava 50»/o, a jugoslovenskim poljskim i bugarskim takmičarima 75°,o.
RAZNE SLETSKE VESTI
Sletski organizatorni aparat stupio je u novu godinu potpuno spreman da izvede veliku zadaču koja ga čeka. Sav rad na sletskim pripremama sav.šeno je organizovan u više od dvadeset odbora i otseka, na čijem čelu stoje najspo-sposobniji članovi, koji su stekli bogata iskustva na prošlim sletovima. Broj sa-radnika u pojedinim otsecima iz dana u dan raste, osobito u redateljskom, nastanbenom, gospodarskom, inforina-cionom i zagraničnom otseku. Ali rad koji treba da se u tim olsecima izvrši toliko je opsežan, da još uvek nedostaje saradnika.
Od sokolskih društava več se vra-čaju upitni arci, prema kojima se može več sada zaključiti, da če po broju članstva, naraštaja i dece X svesokol-sk islet daleko nadmašiti sve dosadašnje sletove. Za srednjoškolske igre več do sada prijavljeno je 26,000 učenika. U sletske pak dane u Prag če doči oko
15.000 dece, 35.000 naraštaja i preko
100.000 članova i članica. Ako se o-vim brojkama doda još veliki broj uče« snika koji se očekuje iz inostranstva, to če nastanbeni otsek prema torne imati jednu od najtežih zadača, jer če morati da vodi brigu o nastanbi za više od
200.000 osoba.
Organizacija nastanbe je u rukama centralnog nastanbenog otseka, pod kojim deluje oko 30 nastanbenih podotse-ka kod sokolskih društava Velikog Praga. Za nastanbu učesnika služiče sve praške škole, sve slobodne dvorane i vežbaonice i t.d. Več se rezerviraju sobe po hotelima, a uskoro če početi akcija za obezbečtenje privatnih soba. Centralni nastanbeni ured vodiče kar-toteku svih soba kojima če raspolagati. Za zajednička konačišta nabavljeno je 100 vagona slame s kojom če se napu-niti 100.000 slamnjača. Sokolska o-mladina imače svoju nastambu na Samom sletištu, i to na spratovima iznad garderoba. Pitanje nastanbe zaista je velika i teška zadača, ali če Sokolstvo sigurno i ovu zadaču uspešno savladati, kako je to bilo' i na dosadašnjim sletovima.
Za vreme sleta i vanjski izgled Praga biče naročito svečan. Savez češkoslovaških društava za polepšanje grada pripremio je opsežan načrt prema kome če se ukrasiti sav grad. Ovaj če savez
Strana 4
S OKO L S.K I G-:L;A S N I K
God. IX— broj 2
nadalje putem štampe i radio dati u-pute za ukrašenje kuča, prozora i t.d., a raspisaće i posebne nagrade za na-ročito uspele dekoracije prozora, balkona i izloga cvećem i drugim ukra-sima. U ovome pogledu zamoljena su za
SLETSKE ZNAČKE
Članska
Naraštajska
Dečja
. saradnju, i udruženja vrtLara, kučevla-snika, zatim javni uredi, banke i t.d. Posebna pažnja posvetiće se dekoraciji železniških stanica.
Zanimanje za slet zaslugom odlične propagande iz dana u dan je sve veče i veče. Od svih država svakako če na ovome sletu biti najjače zastupana Jugoslavija, iz koje se računa, da če na slet doči oko 10.000 učesnika. Sve če-škoslovačke novine i sokolski listovi donose opširne izveštaje o jugosloven-skim pripremama za Prag. Novine pišu, da Jugoslovene uopšte više ne smatraju gostima, jer se oni na sletovima u Pragu primaju kao svoji i osečaju kao kod svoje kuče. Zato se u češkoslovačkoj svi naročito raduju dolasku na slet brace Jugoslovena.
Američki Sokoli javljaju, da je broj prijavljenih za slet tako velik, da su morali pored predvidene trk ekspedicije organizovati još i četvrtu, koja če poči iz Nju-Jorka 22 juna sa parobrodom „Kvin Meri”.
I učešče Ceškoslovaka koji žive u Nemačkoj biče na sletu takoder veliko. U oktobru i novembru prošle go-dine posetio je Nemačku član propagan-dnog sletskog otseka brat dr. Jan Sed-laček, koji je održao u krajevima gde žive Nemci 25 predavanja, a u Drez-denu, Lajpcigu, Hamburgu, Manhajmu, Berlinu, Augsburgu i Minhenu p ikazao je također i film poslednjeg svesokol-skog sleta, koji je pobudio tako veliki interes, da če se ovaj film prikazivati u Nemačkoj još 6 meseci,
U Nizozemskoj, u Hagu, predavao je o Sokolstvu uz film svesokolskog sleta iz 1932 docent univerziteta u Lajdenu dr. Reijis, koji če slična predavanja odr-žati i u svim drugim večim gradovima Nizozemske, iz koje se očekuje da če na slet doči veliki broj gimnasta.
Belgijanci se spremaju za Prag sa dva posebna voza, i to jedan voz s mladim gimnastičarima, vežbačima, koji če ostati u Pragu 8 dana, i jedan voz sa starijim gimnastičarima i njihovim po-rodicama. Oba voza spojiče se u Marijinim Lažnima i stiči če u Prag za-jedno.
Iz Paragvaja javljaju, da če na slet doči zastupnici vojničke škole za fi-zičko vaspitanje, koji če se to m prili-kom upoznati sa Sokolstvom i sokofl-skim metodama vaspitanja.
Glavni sletski odbor stalno prima sa svih strana sveta pisma, u kojima se moli za informativni i propagandni ina-terijal o X svesokolskom sletu, koji če sudeči po svemu biti jedna od najgran-dioznijih priredaba, koje su uopšte do sada održane.
Sletski plakati, čiji je načrt izradio akad. slikar K. Minarž, štampače se u veličini 120X185 cm u ofset-tisku u pet bojaj, i to u ogromnoj količini pri-meraka.
„SOKOLSKI VJESTNIK” COS
Prvi novogodišnji broj „Sokolskog vjestnika” ČOS, koji je izišao s teh-ničkom izmeno/n naslova, donosi na pr-voj strani novogodišnji proglas pret-sedništva češkoslovačke obce sokolske svoj brači i sestrama. Medu ostalim bogatim gradivom, ilustrovanim mnogim dobrim slikama, list dalje donosi: članak primatora grada Praga dra Petra Zenkla, u kome oduševljeno poziva na slet u Prag sav narod, zatim članak brata E. L. Gangla pod naslovom „Ju-sloveni, na slet u Prag!”, u kome se evociraju pojedini značajni sokolski i nacionalno-politički dogadaji od prvog svesokolskog sleta u Pragu godine 1882 do današnjih dan'a i pobedonosni razvoj Tirševe sokolske misli, zatim biografske reminiscence na dva jubilarca, sokolska veterana^ i zaslužna radnika, brata Emanuela Drobila i dr. Františeka Žakavca, članak sestre Vokačove o narodnim plesovima prigodo.n X svesokolskog sleta, članak brata B. Havela o takmičenjima za prvenstvo Saveza slo-venskog Sokolstva u Novom Sadu, kao i brojue vesti iz sokolskog života i vesti o X svesokolskom sletu te izve-štaj o poslednjoj sednici pretsedniš-tva COS.
Jeste ti poslati pretplatu sa sofiolsfie listove?
Is načelništva Savesa SKJ
Zaključci zbora župskih načelnika u Novom Sadu
Na zboru župskih načelnika, održa-nom 18 decembra 1937 u Novom Sadu, doneseni su sledeči zaključci:
1. Smučarske utakmice kaoiutakmice u ostalim pojedinim granama treba odr-žati svake godine. Načelništvo, odnosno zbor župskih načelnika, rešavače, koje če se od utakmica u jednoj godini odr-žati. S tim u vezi zatražiče se od uprave Saveza da izmeni odluku od! 4 i 5 septembra 1937 g.
2. Na predlog brata Fazanoviča, načelnika Saveza poljskog Sokolstva, zaključuje se: da se načelništvu SSS predloži, da se umesto dosadašnjih sve-slovenskih utakmica u odbojci i ostalim granama uvedli medusavezne u-takmice.
3. Da se živo poradi na širenju pred-njačkog lista „Soko” i da se u tu svrhu župskim načelništvima pošalje ve-či broj čekovnih uplatnica.
4. Utakmice SSS u lakoatletskom petoboju održače 1938 god. Savez SKJ. Mesto održavanja ovih utakmica odrediče načelništvo Saveza SKJ.
5. Da se ozbiljnije radi na socijal-nom vaspitanju. Akcija socijalnog staranja da st organizuje tamo gde zato ima potrebe.
6. U 1938/39 god. održače se savezne smučarske i plivačke utakmice.
7. Načelništvu Saveza stavlja se u dužnost da kod savezne uprave izdej-stvuje pomoč za odlazak članova sokolskih četa u Prag.
8. Da se traži od savezne uprave, da u budžetu za 1938/39 g. izmeni stavku „Pomoč župama” u višini od
560.000,— Din. u stavku „Za rad župskih načelništava:”
1) tečajevi za društvene prednjake;
2) za vode sokolskih četa;
3) za društvene načelnike;;
4) za obilazak jedinica,
i da se o slanju novca uvek izvesti i načelništvo župe.
9. Da muški naraštaj ide na svesokol-ski slet u Prag u dosadašnjoj svečanoj odori (kratke gačice, crvena košulja, kapa bez pera, crne čarape i crne cipele).
10. Novu odoru za muški naraštaj odrediče sledeči zbor župskih načelnika na osnovu predloga koji če izraditi načelništvo Saveza.
11. U Pragu na svesokolskom sletu vežbače muški naraštaj u novom vežbač-kom odelu (crvene gačice i bela majica).
12. Na svesokolskom sletu u Pragu obavezno se nastupa sa sletskirn vežba-ma brata Kovača.
13. Župska načelništva dostaviče na-' čelništvu Saveza predloge u pogledu odlaska našeg članstva u Prag, kako bi se postigao što veči broj vežbača i kako bi se što bolje održala disciplina.
14. Da se pravilnik o putujučim pred-njacima predloži narednom zboru župskih načelnika na odobrenje.
15. Načelništvo Saveza da objavi o-kružniconi, da po „Organizaciji’’’ i Statutu sav tehničko-vaspitni rad u sokolskim četama i nadzor nad istim spada isključivo u delokrug župskih, odnosno društvenih načelništva.
PROGRAM RADA ZA TAKM1ČARE ZA
MEĐUNARODNO TAKMIČENJE U PRAGU
Za takmičare koji če učestvovati na me-dunarodnom takmičenju u Pragu o g. predviden je sledeči program rada:
20 februara:	I.	Izbirno takmičenje n
Ljubljani:
a) obavezne vežbe na spravama (parci-jalno glasom priloga);
b) obavezna prosta vežba (cela);
c) skok u vis (bez daske);
d) vežbe na konju u šir (osim obavezne vežbe za Prag);
1.) 5 kola odbočno u levo — prelaz
sa d. na prednju hvataljku, 1. na vrat
i 5	kola	odbočno u levo;
2.	isto	u drugu stranu;
3. 5 strigova (visokih) lakših;
4. 5 strigova (visokih) težih;
28 marta:	II.	Izbirno takmičenje u
Ljubljani:
a) sve obavezne vežbe (cele);
b) skok u vis;
c) bacanje kugle (napraviti kožnu kug-lu i napuniti olovnom sačmom da se mo-gu bacati i u sali).
1 maja:	III. Izbirno takmičenje	u	Ljubljani	radi	definitivnog izbora	vežbača	za
zajednički trening (12—15 vežbača).
10 maja do 20 juna: Zajednički trening i odlazak u Prag na odmor do utakmice pod strogim nadzorom i disciplinom.
(Zajednički trening ili u Pragu ili u Ljubljani).
Osim toga održavače se sastanci u cen-trima: Ljubljana — Narodni dom, i Beograd, i to do 15 111 svake druge nedelje, a od 15 III do 1 V svake nedelje.
Prvi sastanak u nedelju 23 januara o. g.
Radi organizacije sprovodenja ovog programa, svi vežbači koji žele da učestvuju, trebaju da pošalju svoje prijave sa tač-nim adresama najkasnije do 20 januara
o.	g. načelništvu Saveza SKJ.
Povlastice na železnicama radi treninga i izbirnih utakmica neka društva tra-že preko župe.
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI KALENDAR ZA 1938
U nakladi Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani (Narodni dom), izišao je Jugoslovenski sokolski kalen-dar za 1938 g. Kalendar, koji je inalog zgodnog džepnog oblika, ima sledeči sadržaj: kalendarski deo, rodoslovlje našeg Kraljevskog Doma i Kraljevsko Namesništvo, zatim mnoge korisne podatke za praktičnu upotrebu, kao po-štansku tarifu i t.d., članak brata E. L. Gangla „Jugosloveni, na slet u Prag!”, članak brata V. Svajgara „Za kon-solidaciju naše organizacije”, članak! pod naslovom „Izvanredno važno pitanje”, sokolsku kroniku, pregled organizacije Saveza slovenskog Sokolstva i Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, sokolskih župa, okružja, društava i četa1, statističke podatke o Sokolstvu Saveza SKJ, te organizacijski pregled ostalih slovenskih sokolskih saveza. Kalendar je ilustrovan sa više uspelih slika.
Kalendar je uredio brat Verij švaj-gar. Cena mu je Din. 7,— i naručuje se kod Jugoslovenske sokolske matice, Ljubljana.
Učesnici i nastavnici saveznog muzičkog, lutkarskog 1 pozorišnog tečaja, održanog u Novom Sadu od 30-ХИ-1937 do 4-M938
Naši pofiojnici t Brat Ivan — Janko Prižnic
Dana 29 XII pr. g. preminuo je jedan od Prvih i najboljih sokolskih radnika u Blatu na Korčuli, brat Ivan-Janko Prižnič.
Jož u prvim početcima prilikom osniva-nja Sokolskog društva u Blatu brat Janko ■bio je medu sokolskim redovima. Bio je jedan od onih koji su osnovali Hrvatski Sokol i več tada se isticao svojim radom i svojim Širokim pogledima na veliku bu-dučnost našeg jugoslovenskog naroda. Ka-da je u našem društvu bila osnovana sokolska glazba, on je postao njen pročelnik, koju je dužnost vršio dugi niz godina, sve do svetskog rata. Nakon ujedinjenja, u ob-novljenom Sokolskom društvu, radio je i Adagao sve sile za napredak Sokolstva. Ista-kavši se vidno svojim radom i kao jedan od najboljih došao je zatim na čelo društva kao starešina, koju je dužnost obavljao nekoliko godina. Kao jedan od najtrezve-nijih ljudi našeg mesta bio je dugi niz godina i pretsednik opčine, u kome je svoj-stvu osobitu pažnju posvečivao Sokolskom društvu obilno ga pomažuči u svakoj priliti. Sve do poslednjih dana svoga života sa velikim interesom pratio je rad Sokolskog društva.
Smrču brata Janka izgubilo je Sokolsko društvo Blato jednog svog uzornog brata, sokolskog borca i velikog Jugoslovena, a samo mesto jednog od prvih svojih grada-na j k tome i jednog od i onako malobroj-nih narodnih guslara.
Neka je večan pomen i laka jugosloven-ska zemlja bratu Janku, koju je tako iskreno ljubio!	M. M. B.
Telesno vaspitanje u svetu
Velike pripreme $imnasfi~ Čara za međunarodno takmičenje u Pragu o. g.
Več više puta izvestili smo u našem listu o pripremama koje se čine kod pojedinih gimnastičkih organizacija raznih nacija za medunarodno takmičenje ул svetsko prvenstvo, koje če se održa-ti prigodom X svesokolskog sleta u Pragu o. g. Interesovanje za ovo tak-niičenje u medunarodnom gimnastičkom svetu je neobično veliko, pa nije ni čudo što su razni gimnastički savezi uprli sve sile, da bi njihove reprezentativne vrste bile što bolje i spremnije sa-stavljene.
Ovom medunarodnom susretu gimna-stičara u Pragu ove godine posvečuju ' neki naši dnevni listovi veliku paž-nju, iznoseči u svojim stupcima o tome mnoge zanimljivosti. Tako su ovih dana zagrebačke „Novosti” posvetile ovom medunarodnom takmičenju čitav članak, koji je napisao pod šifrom urednik lista brat Hrvoje Macanovič, naš poznati sokolski radnik, jedan od naših najvrsni-jih poznavaoca športa i telesnog va-spitanja uopšte.
Mi stoga prenosimo ovaj članak, jer je vredno da se njegovim sadržajem u-poznaju i naši sokolski redovi.
Članak, koji je napisan pod naslovom „Svetsko prvenstvo gimnastičara u Pragu 1938. — Spremanje naših i raznih drugih izabranika”, glasi:
— Svi gimnastički savezi su započeli s pripremama istaknutih gimnastičara za medunarodne utakmice za svetsko prvenstvo 1938 u Pragu. Spremanje je skoro u sviina državama povereno bivšim istaknutim gimnastičarima, i gim-nastičari su po mogučnosti koncentrisa-ni u vežbačkim središtima, za njih se Prireduju utakmice i prema postignu-tim bodovima se prave zaključci o mogučnosti plasiranja u Pragu.
Neki gimnastički savezi prireduju i medunarodne utakmice sa stranoin momčadi i totn prilikom probaju nove borce u svojoj momčadi. Ti susreti su za borce od velikog značaja, osobito u duŠevnom pogledu i pretstavljaju odlično spremanje za konačni susret u Pragu.
Nemci, koji su inače zadovoljni s Programom praških takmičenja, imali su lanjske godine susret s Fincima i Madžarima. U oba slučaja su pobedili, što im je bez sumnje dalo jak podstrek Prag. Sada se intenzivno spremaju majstorsko takmičenje, na kojem če definitivno odrediti svoiu momčad za Prag.
Svajcarci se dugo nisu mogli odlu-^tti da li da sudeluju u praškom tak-
mičenju. Njihov gimnastički savez nema baš mnogo materijalnih sredstava, jer se članovi regrutiraju iz srednjih i siromašnih slojeva stanovništva. Za iza-brane borce su odredili centre Basel, Bern, Čirih i Ženevu za zajedničke ne-deljne vežbe.
Finci imaju veliku sreču u tome što su njihovi glavni borci zaposleni ili u Helsinkiju ili Viborgu, gde zajed-nički vežbaju. S obzirom na to, da se ne žale ni na težinu takmičarskih vežba ni na skalu bodova, izgleda da su i oni s programom zadovoljni. Zasada im samo ne konvenira datum praškog su-sreta, jer če u junu imati u Helsinkiju svoje sletske svečanosti. U martu se njihovi borci takmiče za prvenstvo sa-veza.
I Talijani se brižljivo spremaju. Pre-govaraju o susretu s Nemačkom i Svaj-carskom. Neki njihovi vežbači se odli-kuju u svestranosti, tako da če imati tim visokog standarda.
Madžari, koji su pobedili tim austrij-skih krščanskih turnera, imaju istu po-godnost kao i Finci, jer su svi članovi tima u Budimpešti.
Francuzi su se od svog nastupa u Berlinu znatno popravili, te se može očekivati, da če se i u Pragu bolje plasirati.
Tim austrijskih turnera, koji se u Berlinu prvi put takmičio, nema snage u lakoj atletici.
Ne miruju ni Luksenburžani, Holan-dani i Belgijanci, čiji timovi če uz-jamno konkurirati. Luksenbu/žani na-meravaju da pozovu nemački olimpijski tim, a Holandani če kao svake godine, tako i ove pozvati nekog istaknutog švajcarskog vežbača, kojem če poveriti treniranje odabranog tima.
Posebnu grupu čine Sokolski savezi češkoslovačke, Poljske i Jugoslavije i Junački savez Bugarske, koji če svi poslati svoja odeljenja na utakmice za svetsko prvenstvo 1938 koncem juna u Prag. Čehoslovaci imaju veliku sreču da im je olimpijsko odeljenje iz 1936 godine iz Berlina potpunoma na okupu: Hudec, Kolinger, Povejšil, Gajdoš, Le-fler i Petraček sa dva zamenika (No-votni i Vitula) pretstavljaju več sada jaku i staloženu reprezentaciju. Utakmice za sveslovensko prvenstvo, koje su održane pre tri tjedna u Novom Sadu pokazale su da Jugoslavija još nije našla svoju najbolju i najjaču osmoricu vežbača. Odeljenje sastavijeno od Gregorke, Vadnava, Pristova, Bude, Ku-
Iz naših lupa
NARAŠTAJ SOKOLSKOG DRUŠTVA SPLIT
Neki dan udem u prednjačku sobu društva. Puna naraštajaca. Ustali, pozdravi-
li.	Kažem da produže, a oni zaista pro-dužiše još dugo i dugo. A šta rade? 1 za njih je završetak godine, i oni sloje pred glavnom skupštinom, pa ako baš oni i neče biti sami tamo, ali biče njihov vodnik, pa brat načelnik — a ovi treba-ju uvek nekih podataka, postotaka i sve to mora biti tačno. Po poslednji put
jundžiča, Skrbinšeka, Vukičeviča i Str-gara nije ono najbolje što naš Savez može spremiti. Makar su Grilc i Mer-zlikin ozledeni i duže vremena žalibože neče moči sudelovati na tako teškim utakmicama, još su od vrlo dobrih For-te, Primožič, Štukelj, pa Malnarič, An-tosijevič, Pustišek, Rumončič, Župančič itd. Izmedu 20 najboljih vežbača Jugoslavije treba izabrati najbolju o-smoricu, a svima treba pružiti što bolje uslove za spremanje. To je zadača Sa-veza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koliko načelništva toliko i uprave, koja je u punom opsegu odgovorna za naš uspeh na svetskom prvenstvu 1938 u Pragu.
Naši su vežbači rasparčani u nekoliko centara: Ljubljana, Maribor, Jesenice, donekle Zagreb, pa Zemun, Beo-ograd i Subotica imaju kandidate za reprezentativno odeljenje. Dok neka sre-dišta imaju po nekoliko vežbača i dorasle učitelje, dotle druga imaju osamljene pojedince, bez nastavnika i spe-cijalizovanih voda. Zadatak je zato osobito složen i — skup. Ali svakako treba mnogo učiniti i sve uložiti što je potrebno da se naši najbolji vežbači skupe, izaberu stvarno najbolji, sastavi šire odeljenje od deset vežbača, koji če onda s vodom otiči na šest tedana pre početka svetskog prvenstva u Prag, gde če se od 15 maja do dana utakmice sve četiri slovenske sokolske organizacije Češkoslovačke, Poljske, Bugarske i Jugoslavije skupno spremati za utakmice za svetsko prvenstvo. Bilo bi osobito korisno za naše takmičare kada bi, kao i njihovi najbolji protivnici Nemci, Svajcarci, Finci, Talijani i Madžari, još pre svetskog prvenstva upoznali sve svoje glavne protivnike. I to tako, da naši najbolji stručnjaci posete njih, i da njihovi najbolji vežbači dodu k našima. To se mora učiniti, da zaustavimo naše nazadovanje. — H. M.
NEMACKI G1MNASTICARI U RUMUNIJI
Nemačka vrsta, koja se nedavno tak-mičila u Budimpešti sa madžarskim gimnastičarima, pošla je zatim na tur-neju u Rumuniju, gde je nastupila u Hermanstatu, i bu(kureštu s odličnim u-spehom. U Bukureštu nemački gimnasti-čari bili su gosti nemačkog gimnastič-kog društva. Rumunski gimnasiičari pri-mili su svoje nemačke drugove s velikim simpatijama.
sravnjuju kartoteku, koju sami vode, pre gledavaju i sve mesečne statistike, koje opet sami vode, izračunavaju one nerazumljive brojke o nekim hiljadama vežbača, iako ih po kartoteci u muškom na-raštaju ima 94. Da — Sokolsko društvo Split ima -94 naraštajca. Gledam polazak vežbi; ni traga onom što oni van Splita smatraju nekom splitskom bolešču. Polazak vežbi uporno se primiče 100%>. Vidi se, kategorija kod koje je vršena grdna selekcija. Ne može biti svak naraštajac. To se kaže svakom pri upisu. Posle za-vršetka kalendarske godine pa do septembra naraštajci se uopšte više ne pri-maju.
94 naraštajca Sokolskog društva Split iinadu odore. Čekaju još poslednju reč sa-veznog načelništva o izmeni tih odora, jer ih se 40 javilo za slet u Pragu. Prijavilo se i sprema se. Vežbaju, pohadaju teča-jeve, upisali se u putnu blagajnu, šteđe.
O kategoriji muškog naraštaja trebalo bi mnogo da se piše, ali najbolje da navedemo nekoliko zvaničnih podataka o radu.
Vodnik je brat Milutin Sredojevič. Svaki prednjak »ima svoj način« pa i on. Za njega su ona dva vežbovna časa u nedelji ono što mora da bude po programu. Stvarni rad i vaspitanje je neprestani kon takt. Život na ta jnačin postaje bliži, in-timniji — porodični Oni skoro svi jedna-ko rezonuju, a neka mi ne zamere ni jedan ni drugi, ali polako dobivaju i slične kretnje i grimase kao i Filemon i Baucida. Srodili se sasvim.
18 naraštajaca je lane polazilo dug i na-poran tečaj. Uspeh je bio iznad očekiva-nja. Sada ti tečajci svake srede imaju ča-sove na kojima svladavaju vežbovni program za dva vežbovna časa, pa sa tim znanjem i uz pomoč i sigurnu ruku vodnika vode sami sva odelenja. Oni na taj način rešiše najteže pitanje unutar svoje naj-uže zajednice.
5 naraštajaca je bilo na saveznom tečaju u Sučurcu. To su oni najsretniji. 8 ih je išb u Beograd da gledaju kako izgleda takmičenje za Kraljev mač. Kao da se spremaju i oni na nešto. Svi naraštajci su kroz 9 meseci vršili vojnu obuku uz pomoč dvaju naših članova podoficira. 50 ih je nastupilo na javnoj vežbi u vežbama s vojničkim puškama. Izvedba je bila bes-prekorna. Izvršena su i gadanja s oštrim metcima.
54 naraštajca su sudelovala na župskim lakoatletskim takmičenjima sa dobrim rezultatom (br. Lolič skočio je s motkom 3.40 m; nema ih u Jugoslaviji mnogo pred njim). Na župska opšta takmičenja pu-štena su samo 2 odelenja. Oni najbolji nisu bili pušteni takmičenju, jer je vodnik želeo da bude što više omogučena kon-kurencija ostalim društvima (opet »svoj način«). Medutim i ovi potegoše i svi iz-vukoše diplome. Na akademiji daju naraštajci 5 tačaka.
Sada je u toku tečaj koji pohada 28 naraštajaca i naraštajki. Oni nemaju božičnih praznika po svojoj odluci .Tečaj če se nastaviti i kroz dalja 4 meseca, dva sata nedeljno.
Novitet u naraštaju su naraštajske diskusije. Rado i brojno ih posečuje i muški i ženski naraštaj.' Diskusije vodi odlično brat prof. Radomir Pavič. O tom drugom zgodom više. Osniva se tečaj za učenje školskih predmeta. Brača profesori če se baviti starijim a stariji s mladim naraštaj-cima i naraštajkama.
Za Prag se pored rečenog spremaiu 3 odelenja za takmičenje ,i to 2 za opšte a 1 za plivačko. Ovi poslednji mnogo piete.
O sestrama naraštajkama, dok ih ne slikamo, da kažemo samo ovo: ima ih upi-sanih 92. Zadnji put sam ih na vežbi video 81. Na župskom takmičenju od njih 18 jedna je postigla 99.5°/«, dve preko 95%, a ni jedna ispod 75°/»; dakle i one odneše diplome.
Čeda.
9 ? ? d i (
**t	*
%> ■ - -
* * m*, i ®
i ■"'	1
■ Џ	**	-V	Ч
»•* "V -5	4	Ч-i	u	N4	*\.	Ч
t х  -—-	.	.	imiMif	ifiiiii	   .	t	.._	.	   ~	—■.	______________
Naraštaj Sokolskog društva Split
Foto Sinobad—Split
Sokolska akcija za suzbijanje nepismenosti
u izvršenju Sokolske Petrove petoleike
Nepismenost našeg naroda na selu i gradu jedna je od najtežih zapreka našeg op-šteg kulturnog napretka i jedna od najgo-rih smetnji svakoga prosvetnog, pa i našeg sokolskog rada u narodu.
Prosvetni odbor Saveza SKJ želi da ovom teškom narodnom zlu posveti punu pažnju, da mu stane na put i da kao svo;u izuzetnu i naročitu dužnost u izvršenju sokolske Petrove petoletke preduzme suzbi-janje nepismenosti putem svojih sokolskih društava i četa.
Akcija za suzbijanje nepismenosti vodiče se čitavo vreme sokolske Petrove petoletke, i to u najširim razmerama, s ulaganje.u največeg truda i izradenim sistemom rada.
Svaka jedinica, društvo i četa, u čijem kraju ima nepismenih — Sokola i nesoko-ia — treba da izvrši svoju dužnost u ovoj sokolskoj akciji.
Širenje pismenosti vršiče se na dva na čina: 1) održavanjem skupnih tečajeva na jednom zajedničkom mestu, u školi, u so-kolani ili kakvim drugim prostorijama, kuje treba da vode učitelji-ce ili drugi inteii-gentniji pismeni ljudi, i 2) putem sokolskih prosvetnih saradnika na taj način, da poje-dinac, koji je pismen, uči drugoga koji je nepismen, obvezujuči ga unapred, da on kao naknadu za trud učitelja nauči sam jednog nepismenog čitanju i pisanju, ako mu je to ikako moguče. Ista obaveza važi i za posetioce tečaja.
Prosvetni odbor Saveza SKJ u saradnji sa otsekom za sokolske čete izdao je bu-kvar »Soko« i cena mu je 4 dinara. nabavke ostalog pribora, pa da se tako po
Bukvari davače se u komisiju župama, koje če razviti akciju kod imučnijeg sveta da ih otkupljuje i da na taj način angažuju na tom poslu što vedi broj dobrih i plemenitih ljudi. Isti način treba upotrebiti i kod nabavke ostalog pribora pa da se tako po mogučnosti daju sva sredstva besplatno te čajcima koji su siromašnog stanja.
U svrhu propagande izdan je i plakat, koji se ima da istakne svuda i na svima javnim mestima, da bi što više bio na očima širim narodnim slojevima.
UPUTSTVA ZA ODRŽAVANJE TEČAJEVA PISMENOSTI
U SOKOLSKIM DRUSTVIMA I ČETAMA Opite napomene
Čl. 1.
Prosvetni odbor Saveza SKJ izvršiče u zavetnom dobu sokolske Petrove petolet ke široku akcfju za širenje pismenosti u narodu. Ta akcija je sastavni deo prosvetnog rada Saveza SKJ i vrši se preko pr>-svetnih organa:	prosvetnih	odbora	župe,
društava i četa.
Čl. 2.
Sve jedinice, u čijem se području nalaze nepismena lica, dužne su makar i u naj-manjoj meri da uzmu učešča u ovom važ-nom sokolskom i patriotskom poslu.
čl. 3.
Akcija je počela 15 novembra 1937, a za-vršava se 28 juna, na Vidovdan, 1941 go dine,
Način rada na širenju pismenosti putem Sokolstva
Čl. 4.
Dva su načina rada na širenju pismenosti putem Sokolstva:
1. putem tečajeva pismenosti,
2. putem sokolskih prosvetnih saradnika.
I.	T e č a j e v i
A.	Priprema
Čl. 5.
Svaka sokolska jedinica pre nego što uJe u akciju za širenje pismenosti, treba da na-de lice koje če voditi tečaj. Najbolje je ako je to lice učitelj-ica, ali tečaj može voditi i drugo pismeno i za taj posao spremno lice.
Čl. 6.
Kada je osiguran pristanak lica i njegova ozbiljna obaveza da če svoju dužnost vršiti predano i sokolski, uprava treba da se pobrine za mesto, gde če se održati te-
Dužnost je župskih prosvetnih odbora da odrede naročito lice koje če voditi eviden-ciju o radu na širenju pismenosti, poticati na rad, davati savete i upučivati stručna lica na ispite tečajaca.
Dužnost je društava i četa da propagandna sredstva što više u narod unesu. Društvo i četa, u čijem području ima mnogo nepismenih, dužni su da udu živo u akciju i da se odmah pobrinu za vodu tečaja i prosvetne saradnike.
Izvestitelj za širenje pismenosti ima dužnost da u tečaj sakupi što više nepismenih, i da što više privoli pismene da uče ne pismene. U torne treba da ga pomogne či-tav odbor. Izvestitelj treba stalno da vodi računa o tečaju u svakom pogledu: kako napreduje, kako se posečuje i kako prosvetni saradnici uče pojedince po kučama.
Društva, odnosno čete, dužne su da se pobrinu za sav potreban materija!.
Izmedu meseca februara i 10 juna dužne su sve jedinice pri kojima se vrši akcija :.a širenju pismenosti da održe ispite. Ispit je valjan, ako mu prisustvuje delegat župe, a po mogučnosti i jedan izaslanik prosvetnih vlasti: upravnik škole, školski nadzornik ili kakav izaslanik vlasti.
Svaki tečajac koji s uspehom položi ispit, ima da dobije svedočanstvo o polože-nom ispitu iz pismenosti. Do 15 juna mo-raju sve jedinice poslati župama izveštaj o uspehu akcije po propisanom formularu.
Tečajevi treba da otpočnu odmah s jeseni, čim prestanu poljski radovi.
Župe su dužne da izveste Prosvetni odbor Saveza SKJ:
1. Koje društvo ili četa ima tečaj?
2. Kad je otpočeo?
3. Koliko je upisano po polu i starosti?
4. Gde se tečaj drži?
5. U koje se dane drži i kada?
6. Koliko se drži časova nedeljno?
Ovaj prvi izveštaj ima se poslati najda
ije do 1 februara, a posle se ima svaka J za meseca slati izveštaj o radu tečaja u smislu uputstva.
čaj. Ako ima u mestu škola, neka se uprava obrati mesnoj školskoj vlasti za odo-brenje, da se u školi održava tečaj. Najbolje je da se tečaj održava u sokolskom domu, ako on postoji i ako je podesan za tu svrhu.
Čl. 7.
Uprava ima da nabavi potreban broj propagandnih plakata i letaka od sokolske župe, koje treba da na smišljen način polepi ili razdeli u svom području, kako bi glas o toj akciji došao do znanja svima nepismenima. U isto vreme sazvače uprava sastanak pretstavnika opštine, društava i uglednih domačina, na kome če se objasniti važnost ovog sokolskog pothvata i zatražiti od prisutnih pomoč u izvršenm ovoga posla. Uzgred če se od imučnijih učesnika ovog sastanka zamoliti koji prilog za fond iz koga če se siromašnijim te-čajcima nabaviti »Bukvar« i ostali potrebni pribor.
Čl. 8.
Kad uprava sve napred pripremi, čete če i lično obidi svoj kraj i živo raditi na iz-nalaženju lica koja žele da u tečaju uče čitati i pisati. Tečaj može da se održi i s pet lica, jer je i pet novih pismenih gra-dana znatan uspeh za naš cilj. Od svih upisanih uzeče se časna obaveza, da če u redu pohadati tečaj.
B.	Organizacija tečaja
Čl. 9.
Pohadanje tečaja vrši se u vreme i dane, koje uprava, učitelj tečaja i tečajci spora zumno nadu za najpogodnije s obzirom ra mesne prilike, na zanimanje tečajaca i na njihovu udaljenost od mesta održavanja tečaja.
Kad je spremno sve za tečaj, uprava odmah o torne obavestiti svoju župu na formularu »Prijavnica o organizovanju tečaja pismenosti«.
Čl. 10
Čim uprava dobije od župe bukvare, pisanke i olovke pozvače sve tečajce, pode-
liti im bukvare, pisanke i olovke i saou-štiti im raspored tečaja, odnosno dane i sate, u kojima če se održavati tečaj. Tum prilikom če im se još jednom objasniti velika korist pismenosti i znanja i apelova-če se na njih da svoju dužnost vrše lačno i uredno. Uzgred če im se saopštiti, da Sokoli ovaj posao vrše kao ispunjenje zaveta sokolske Petrove petoletke i zamoli-če se da mesto svake zahvalnosti za trud koji če biti uložen u njihovu korist, svaki tečajac posle svršenog tečaja sam preuzrae na sebe zavet da nauči čitati i pisati bar jedno nepismeno lice.
C.	Nadzorništvo tečaja
Čl. 11.
Nadzor nad tečajem vrši nadzorništ\o tečaja u kome se nalaze: prosvetar jedinice, učitelj tečaja i dva lica iz uprave ili izvan uprave koja pokažu naročitu vol’u za vršenje ovog posla.
Čl. 12.
Nadzorništvo tečaja mora da vodi celu kupan nadzor nad tečajem:
a) Da svakog nastavnog časa jedan član nadzorništva bude prisutan kao dežurni član koji če bdeti nad redom u tečaju.
b) Prozivnik vodi voda tečaja, odnosno učitelj.
c) Da nadzorništvo saopštava upravi jedinice sve potrebe tečaja, da izveštava stalno o radu i da isto tako stoji u vezi s te-čajcima, bodreči ih na rad.
d)	Da sva dva meseca ispunjava for-mulare »Izveštaja o radu tečaja pismen)-sti« i da ih putem svoje jedinice upučaje župi.
e)	Da organizuje tečajske ispite i vrši svoje poslove koji su u vezi s radom ie-čaja.
2.	Ispiti
Čl. 13.
Tečaj traje onoliko vremena, koliko je potrebno da se nastavni program potpuno savlada. Kad je nastavnik ustanovio da :e to postignuto, onda se vrše pripreme "a ispit.
Čl. 14.
Ako su tečajci mladi, od 10 do 15 godi-na, onda se održava ispit javno pred što više lica, u prisustvu uprave jedinice, iza-slanika mesne školske vlasti i izaslanika župe, koju treba o ispitu obavestiti naj-dalje 10 dana ranije.
Ako su tečajci stariji, od 15 do 40 gj-dina, onda se ispit održava samo pred užom upravom čete i izaslanicima školnve vlasti i župe.
Za tečajce iznad 40 godina ispiti ni m obavezni, osim ako bi to oni sami zahtevali.
Čl. 15
O položenom ispitu izdaje se svakom te-čajcu uverenje koje potpisuje starešina čete, nastavnik tečaja i prosvetar jedinice. Formulare uverenja treba zatražiti pravo-vremeno od uprave župe.
O završenom ispitu treba poslati župi izveštaj na formularu »Izveštaj o položenom ispitu«.
Čl. 16.
Kad se tečajcu preda uverenje o položenom ispitu, neka mu se bratski preporuči da i pismeno svojom rukom dade zavet da če naučiti jednog nepismenog pisati i čitati. Neka se ujedno uputi da se s nekoliko reči javi i Savezu SKJ u Beogradu.
Čl. 17.
Svaka jedinica treba da se postara la tečajci dobiju pri koncu ispita na dar po jednu poučnu knjigu. Neka tih knjiga za-traže od svoje župe.
Čl. 18.
Svi ispiti moraju biti dovršeni do 28 juna.
Odmah posle ispita uprava društva, odnosno čete treba da vrši pripreme za idu-či tečaj, koji treba da počne u novemtmi i tako sve redom do juna 1941 godine, kada se vrši zadnji ispit, posle kojeg se vrši pregled čitavog sokolskog rada na širenju pismenosti u zavetnom dobu SPP.
II.	Širenje pismenosti putem sokolskih prosvetnih saradnika
Čl. 19.
Pored širenja pismenosti putem tečajeva sokolska društva i čete vršiče taj rad i putem sokolskih prosvetnih saradnika.
Čl. 20.
Pošto objavi putem plaka i letaka sokoi-sku akciju za širenje pismenosti i pošto izvrši i usmenu, ličnu propagandu za tat posao, sokolsko društvo i četa na naroči-tom sastanku članstva pozvače sve poje-dince da se prijave za sokolske prosvetne saradnike za širenje pismenosti.
Čl. 21.
Svaki saradnik dobije od jedinice bukvar, pisanku i olovku besplatno, ako po-učava neimučna učenika.
Čl. 22.
Učenici savladuju gradivo iz bukvara »SOKO«, a polažu ispit pred upravom svoje jedinice.
Ako takav učenik želi da dobije uverenje, mora polagati ispit zajedno s učenici-ma iz tečaja, a gde se ne drži tečaj, onda se u ispitnoj komisiji pored uprave čete mora nalaziti i jedan učitelj.
Čl. 23.
Rad na širenju pismenosti putem sokolskih prosvetnih saradnika sprovodi uprava, jedinice putem prosvetara koji če za taj rad nači dva pomagača iz redova odbora ili van odbora.
Čl. 24.
Izveštaj o radu sokolskih prosvetnih sa radnika šalje uprava redovno nakon svakog položenog ispita, navodeči u izveštaja. ime i godine učenika, ime saradnika i dan položenog ispita.
Nagrade
Čl. 26.
Savez, župa i jedinice odlikovače na so kolski način lica koja budu pokazala najviše truda i uspeha u širenju pismenosri kako putem tečajeva tako i putem sokolskih prosvetnih saradnika.
Način po kojem če se nagrade davaii ustanoviče prosvetni odbor Saveza SKJ.
Ovo uputstvo ima da posluži kao pravilnik po kojem se ima vršiti širenje pismenosti u našem narodu.
NASTAVNI PROGRAM
I.	Cilj:
Svaki tečajac ima da nauči čitati i pisati, da time postigne sklonost za dalje duhovno usavršavanje u smislu sokolske ideologije i da putem pismenosti postane moralno i etički vaspitan čovek i jugo-slovenski nacionalno orijentisan gradaniu. Sem čitanja i pisanja ima da nauči i računati i rešavati osnovne računske radnje iz svakidanjeg života.
II.	Gradivo:
Upoznavanje svih štampanih i pisanih, svih malih i velikih slova. — Tečno čitanje, a da se to postigne, valja odmah kod prvih slova uvežbati veštinu čitanja slova zajedno. — Vežbanje u razumevanju pro-čitanog. — Pisanje ide uporedo sa čitanjem a uz prethodno pisanje erta, iz kojih su sastavljena slova koja se uče. — Prepisiva-nje štampanog teksta. — Pisanje po diktatu. — Samostalno izražavanje misli pismeno. — U vezi s čitanjem, prepisivanjem i pisanjem po diktatu upoznavanje pojma o reči, da' se nauči svaki pisati svaku reč za sebe. — Upoznavanje osobnih imenica — Upoznavanje interpunkcija.
Iz računa: Upoznavanje brojeva do mi liona i četiri vida računa u brojnom prostoru po mogučnosti i prema prilikama.
Ostalo gradivo: U vezi s čitanjem iz čitanke preduzeče se sve ostalo, što je u vezi sa životom tečajaca.
III. Vreme i raspored:
Vreme i raspored ostavlja se jedinicania da odrede prema prilikama u mestu. -Tečaj se održava od 15 novembra do Vi-dovdana.
IV. Nastavna sredstva:
Bukvar »Soko«, sveska za pisanje i ra čunanje s linijama i olovka.
Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
kdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Romunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakcioni odbor Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa