&OSTARINA PLAĆENA' U COTOVU
CENA 1 — DIN.
50H0ism тж
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE		JUGOSLAVIJE
(Suvajte jugoslavijui	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefoni uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 23 februar 1S40 g. God. XI • Broj 8
SMRT LJUBE DAVIDOVICA
O smernicama I rezultatima političkog rada počivšeg Ljube Davidovića, koga je prilikom nedavne smrti ožalila čitava rodoljubiva jugoslovenska javnost, mogu da po-stoje najsuprotnija mišljenja; ali nema toga dobronamerno g čoveka u našem narodu, ni izvan njega, koji bi, bez teškog ogrešenja, mogao da ne oda puno priznanje visokim moralnim odlikama ovog opšte poštovanog državnika i političara, n j egov om vatrenom rodoljubi ju, ko je je sa godi nama samo raslo, i njegovo j urodjenoj ljubavi za sve što pretstavija narod i što znači slobodu, napredak, demo-kratiju, otadžbinu i državu.
Ni najzagriženiji politički protivnik ni je nikada mogao da prigovori Ljubi Davidoviću, da je ma šta uradio iz lične koristi Hi zbog interesa neke skupine, jednako kao ni zbog same ambicije ili želje za viašču. Prigovaraio mu se, naprotiv, da „nije dovoljno političar", čime se, u jeziku današnjih naravi, htelo reči, da nije dovoljno kom-'promisan i da dopušta, da mu se situacije izmiču iz ruku. Ali on je na po jam političkog čoveka giedao drugim i plemeniti jim očima. Kao što na viasti nije menjao ni način ophodjenja ni žlvotne navike, ostajuči i kao pretsednik vlade dobročudni „čika Ljuba", pristupačan seljaku i rad-niku, činov ni ku i zanatliji, bez i najmanjeg traga nadme-nosti, — tako je umeo da bez ikakve gorčine sidje sa viasti, da izd rži najdulju opoziciju, te da u svakoj prilici sa-čuva visok i nesalomljiv ponos čoveka, kome ni najteža borba ne pada teško, ako je uveren da je na pravom putu i da mu je savest čista.	-----—-----—
Čovek vrlo skromnih ličnih prohtcva f potreba, Davl-'čovič nije imao druge ambicije, nego da umre siromah kao Što se rodio, sa jedinim i neuporedivim bogatstvom, —-ČASNIM IMENOM! Narodski čovek, ne zbog poze, ili zbog demagogije, več iz najintimnijesklonosti i po tradicional-nom demokratskom vaspitanju našeg naroda, on nije ose-čao potrebe ni za salonima i skupim provodima, ni za pa-1 atama i automobilima, — tako da ga je svaki, 1 najpro-sečniji sin ove zemlje mogao svakog dana da sretne, kao pešaka na ulici, ili kao jed nog od hiljade putnika u tramvaju, sa nenapadnim i skromnim držanjem, ali sa uvek živim, radoznalim i punim topline pogledom, za svakog čoveka i za sve što se odigravalo u prestolnici i u narodu.
Da mu je bilo do viasti i do bogatstva, — sa kakvim Sve „uspehom“ ne bi bio mogao da plasira golemu i ne-uporedivu popularnost što ju je uživao, — da je samo hteo da bude malo savitljiviji i kompromisni ji. Ali Davi-dovič je bio čovek linije. Dok su se dojučerašnji zabu-šanti busali u prsa, kao spasitelji zemlje, Davidovič se, hoji je za otadžbinu žrtvovao i jedinca sina, nije nikada time razbacivao niti je zbog toga tražio neki iznimni položaj i priznanje.
TAKAV DAVIDOVIČ NIJE MOGAO DA OSTANE DALEKO NI OD SOKOLSTVA, kao ni od drugih nacionalnih akcija i udruženja. Zato ga več u prvim počecima vidimo kao ČLANA PRVOG SOKOLSKOG DRUŠTVA U BEOGRADU, kao priložnika za podizanje vežbaonice tog društva, zatim kao ČLANA UPRAVE PRVOG „SAVEZA SRPSKOG SOKOLSTVA", koji je igrao tako važnu uiogu U razvoju sokolske misli. A god. 1914 je, zajedno sa generalom V. Zivanovičem i K. Glaviničem bio izabran kao DELEGAT SAVEZA SRP. SOKOLSTVA U SVESLOVEN-SKI SOKOLSKI SAVEZ.
Zbog svega toga se, — u času kad ceo narod u Ljubi Davidoviču oplakuje jednog od najzaslužnijih svojih sinova, — i sokolstvo pridružuje opštoj boli, videči u njegovo j smrti gubitak jednog od pionir a sokolske misli, u srpskom delu našeg naroda. 1 povrh svega, — sokolstvo se nad odrom Ljube Davidoviča klanja uspomeni čoveka, čiji ŽIVOT U MORALNOM POGLEDU 1 U RODOLJUB-LJU, MOZE DA POSLUZI KAO UZOR POLITIČKOG RADN1KA, ONAKVOG KAKVOG GA SOKOLSTVO. KAO NADPOL1T1ČKA ORGANIZACIJA, ZAMIŠLJA 1 ZELI ZA Č1TAV NAŠ POLITIČKI ŽIVOT, ZA SVE PARTIJE I SVE KRAJEV E. Jer to što je bio šef jed ne partije i pretsednik vlade, ne bi Davidoviča učinilo toliko voljenim u narodu, da nije bio TAKAV čovek i TAKAV rodoljub!
To je ono što u njemu ceni narod, a to je ono zbog čega mu se, sa tolikim pijetetom, klanja i jugoslovensko sokolstvo.
SLAVA UUB1 DAVIDOVIČU l
'
> ' A
Пок. Љубомир Давидовић
Слсва Bo водн Бабунском
Прошле недеље је уз велике свечаности у Велесу откривен споменик ВОЈВОДИ ЈОВАНУ БАБУНСКОМ, у присуку десет хиљада душа и претставника Њ. В. Краља, војних и цивил-них власти, Сонола итд. Прире-ђена јз и пригодна академија, служба божја, полагање вена-ца, уз војне почасти и повор-ку, а брсјни говорници велича-ли су живот и рад четничног војводе Јована Бабунског.
Војвода Јован Бабунски ро-дио се 1875 год. у Велесу, где јв и умро пре 20 година. Звао се Стојковић. Посветио се учи-тељској слуужби, али ие могу-Ни гледати патње поробљеног народа, одлази у комите и по плгнини Бабуни добија леген-дарно име војвода Бзбунски. Његова дела као четника оста-ne бесмртна. Учествује и у Бал-канском рату. За време сввт-ског рата бранио је Београд са осталим прослављеним јунаци-ма, одаклв опет одлази у Јуж-ну Србију, где се прославио по новим херојским подвизима. Због храбрости и неупоредивог јунаштва одликован је Кара-ђорђевом звездом са мачевима, Белим орлом са мачевима, Злат ном и сребрном медаљом за храброст, Француском легијом части (прво одликовањв на со-лунсном фронту са легијом), Ратним крстом са палмама, Ру-ским крстом, Високим енгле-ским ратним крстом и другим бројним одликовањима.
После рата долази у Јужну Србију да се посвети поново у-читељсном звању, али је обо-лео од грипа и умро, иако још у најбољим годинама живота.
Југословенско соколство кла-ња со танођер успомени овог великог борца за југословенску слободу, нличуИи му: Слава!
PIVKOV DOM
Sokolsko društvo Maribor I
(„Pivkova Sokolska družina"), rešilo je da pristupi gradnji doma, koji če se zvati Pivkov Sokolski dom, na uspomenu velikog sokolskog I nacionalnog borca, Dr. Ljudevita Pivka, poznatog heroja Iz svetskog rata. Nabavljeno je gradilište, a gradnji če se pristupiti u toku o ve godine.
Potreba akcije za jačanje glavnog organa sokolstva
„Sokolski glasnik" treba učiniti močnim organom našeg nacionalnog mišljenja
Godina 1940 pored ostalih poslova i dužnosti koje donosi sokolstvo, treba da uči-ni odlučan prelom i u pogledu naše sokolske štampe; treba naročito da učini temeljne promene u držanju sokolskih jedinica i sokolskog članstva prema njihovom glavnom organu. Poslednju godinu dana sa mnogo strana stižu priznanja o dobrom uredivanju „So kolskog Glasnika". Njegov borben i otvoren stav u odbrani ideja čiji je nosilac sokolstvo, njegova aktuelnost, žurnalistički smisao koji se ogleda iz načina obradivanja materijala i tehničkog uredi-vanja. sve je to moralo da se primeti i u sokolskim i van-sokolskim redovima gde je Sokolski glasnik" naročito za-pažen. Takva promena morala je svakako da donese dobre rezultate i u pravcu porasta tiraže lista. Zaista je poslednja godina dovela i do znatnog pojačanja tiraže i do velikog broja novih pretplat-nika.
Nažalost nije se to desilo ni blizu u onoj meri kako je to Savez očekivao i kako to odgovara uloženim naporima i žrtvama za po-boljšanje kvaliteta lista. Naročito to vredi za sokolske jedinice, društva i čete, i njihove funkcionere koje bi ..Sokolski glasnik" mo-rao da broji medu svoje prve i najurednije pretplat-nike.
Konstatovano je da još u-vek velik broj sokolskih dru-štava i četa nije pretplače-no na „Sokolski glasnik". Ta činjenica pre syega govori i suviše drastično o nedostatku pravog shvatanja potrebe sokolske štampe na mestima gde bi to shvatanje moralo da bude, nakon tolikih „nedelja štampe", potpuno jasno i pravilno. S druge Strane, ta činjenica nanosi teške štete celokupnom sokolskom radu: i ideološkom i organizacio-nom.
U današnjim vremenima i-zuzetne duhovne i moralne pometenosti, čuvanje ideolo-škog jedinstva i moralne jed-nodušnosti čitavog Jugoslo-venskog sokolstva je jedna od zadača kojoj treba posvetiti najveću pažnju. U tom pravcu dužnost „Sokolskog glasnika", naročito ovakog kako se on sad ureduje, je od ogromne važnosti. On prati sva duhovna strujanja koja prate sokolsku delatnost u
Jugoslaviji, osvetljuje ih sa stanovišta sokolske ideologije, otkriva u njima zablude i pogreške i tako omogučava svojim sokolskim čitaocima, naročito onim koji odgovara-ju za pravilno vodenje sokolskih jedinica, da iznadu prema svima problemima pravo sokolsko gledanje i sačuvaju u svim situacijama pravi sokolski stav.
Kako če moči da to gledanje i taj stav nadu one jedinice koje udaljene od glavnih sokolskih centara, ne prate još ni svoju sokolsku štampu? Zar je, posle toga čudo, što se kod tih jedinica često puta pokazu-ju primeri i nehotičnog skretanja sa pravca sokolske ideološke linije?
S druge strane, ..Sokolski Glasnik" u svojim stupcima daje neprestano dragocena u-putstva za pravilno vodenje organizacije, iznosi primere koji bi mogli da budu lep po-ticaj za rad i žigoše zablude koje bi se na drugim mestima izlegle kad bi se čitao „Sokolski glasnik". Mnogobroj-na upustva Savezne uprave dobivaju u stupcima „Sokolskog glasnika" komenta-re koji su nemoguči u usko-me okviru Saveznih raspisa, Citav duhovni i organizacioni život bije kroz stupce našeg „Sokolskog glasnika", snaga naše organizacije odiše kroz njegove retke, duh naših napora i borbi sa njegovih strana prelazi u sokolska srca I kuje jedinstvo naše volje i našeg duha, jedinstvo koje nam je danas potrebnije nego ikad.
Zato se nameče pitanje: zar se može nači i jedna sokolska organizacija, društvo i četa, koja ne drži „Sokolski glasnik" kao naj-neophodnlju lektiru i koja pretplačivanje na taj list ne smatra svojom glavnom dužnošču.
Nažalost ima, i suviše velik broj i društava i četa, i sokolskih funkcionera, počevši od najviših do najnižih sokolskih foruma koji nisu ni pretplat-nici ni čitači svog glavnog organa.	•
Ukazali smo na tu činjenlcu u veri da je ona samo jedna od onih zlih pojava prošlosti sa kojom treba u god. 1940 raskrstiti. Sokolska Petrova petoljetka i opšta naša težnja da u god. 1940 treba da snažno krenemo napred i u stva-ranju 1 u poletu računa sa o-
РУШЕЊЕ ЈДДРДНСКЕ СТРАЖЕ“
Прошле ведеље одржава je у Загребу скупштива месног од-бора „Јадранскв стражв”, на
КОЈОЈ су поново дошлв до изра-j&aja тенденцијв, које иду за-тим, да ту нашу ваасну напио-налву и народво-одбравбеву у-Ставову до краја упропасга. А вије вн чудо, всада се зва, да цго чиве људн, јсоји за време петцавстгодишњег постојаша ».Јадравскв страже'’ нису ннка-да били њени чланови и која ©у на сваком кораку радилв нротив њв. Они he, додуше, казати, да нису бвлв члавови вато, што је организација била тобож „у прогухрватским рука-ita”, али је чнњевица, да ви је-дан од њих нијв ннкако ни п^-кушао да оснује неку другу ор-ганизаиију за процват Јадрана, нити če икада на најмање за-нимао проблемвма нашег мора, а у многим сукобима, где су če туђинскн апетити сукобили са хрватским интерееима на Јадраву, они нису никада уста-ли у одбрану хрватсквх ивте-рееа.
Према извештају „Хрватсиог днавника”, на тој скупшгинн су пали предлози да „Јадранска стража” измени засгаву и грб, те да, умвсто државве, узм« хр-ватсху заставу са хрватсЕим грбом, а да се освује самостал-на „Хрватсна Јадранска стра-
vim novim jedino mogućim stavom jedinica, funkcionera i svih svesnih sokola prema ».Sokolskom glasniku". Jed-nostavno i jasno rečeno: Očekujemo da če u toku marta sve sokolske jedinl-ce, društva ! čete, i svi is-taknuti sokolski funkcione-ri poslati svoju pretplatu za „Sokolski glasnik" i time doprineti da od „Sokol-ekog glasnika*4 stvorimo enažan organ koji če u našem javnom nacionalnom miSljenju vršiti onaj uticaj koji treba da sokolstvo izvrši u čitavom našem nad-onalnom životu.
RADMILO GRĐIĆ glavni sekretar Saveza sokola
жа’\ Истажвуто je такође, да досадашши грб, којн претстав-л>а топуз Краљеввћа Марка, „вема никакве везе са хрват-ском традицијом.”
Ми смо већ једном писали о cbsim овим лудовањима и вепо-битно доказали, да ће такав рад упропастити звачење и снагу „Јадранске страже”, па је из-гледало да је то н гоеподи у Централном одбору постало ја-сно, јер је на последњем са-ставку Главног одбора у Сплн-ту било закључено, да за сада стварн остану какве су, а да се реорганизација спроведе на основу мишљења свих обласвих одбора у земљи. Али шга то вреди, када влементи раздора не престају својом работом и кад траже ново поље за свој ра-зорни рад?!... Чланови управе су, додуше покушали да се вз-вуку, на тај вачив, да помеву-те предлоге прихваге „као из-раз расположења скупштиве", са тим да их изаесу пред ме-родаввн форум; а цретседвиа Цевтралвог одбора, Др. Тарта* ља, да заташка ствар асестоким ваиадима ва београдскб режи-ме, у којима је в сам био ва-жан фактор, — али је бомба впак нзазвала својв вегативво дејство..,
Истога дава је у Загре-бу одржана н ковферевција претседвиштва „Јадраноке отра> ша" нз читаве земље, ва коме делвгати из Београда и из Љу-бљанв нвсу наравво никако могла да приставу ва самоуби-ство „Јадравске страже”, витп да прнхвате. рушвлачке предло-ге онвх, који впкада за „Јадран-ску стражу” нису вв знали. Та-ко је дошло до првог јачег раз-мимоилажења, па je з&кључе-но да се све то пошал>е на про-учавање обласвим одборима и да се сазове ковгрес „Јадран-ске страже”, који би о сгвари имао да одлучи.
Kratka vesti iz rašeg sokolstva
BANOV PRILOG SOK. DRUŠTVU
Ceneči rad Sokolskog društva Trsat iupa, Sušak—Rijeka, ban Banovine Hrvatske, g. dr. Ivan ŠubaSič, izvoleo je društvu do-značiti i Isplatlti novčanu pripo-moč od 5.000 dinara.
Sokolsko druStvo Split priredilo it štrosmajerovo veče, 7 o. m.
kojom prilikom je održao prigod-no predavanje profesor Silvije Al-firevid, Posle predavanja starešina društva br. Bonifacije Kalebić, oprostio se sa članstvom, koje je dupke ispunilo dom. Kako je poz-nato, br. Kalebič je premešten u Stolac Gubitak ovog vrednog brata duboko je dirnuo splitske Sokole, koji su se, sa bolju u srcu, opraštali sa svojim dragim starešinom, ali koji su u duši u-vereni, da če sa radošču dočekati njegov povratak.
*
Sokolsko društvo Split izgubilo je jednog od svojih najstarijib članova, br. Jakova Zlodre, koji je u sokolske redove stupio pred 40 godina, od kada je čitav život posvetio radu za sokolstvo i slovenstvo.
Otvorena je čitaonica za nara-štaj, koja je snabdevena dnevnim novinama i raznim revijama, kao i sokolskim listovima. Od ranije postoji uz uzorno uredenu knjiž-nicu i članska čitaonica, pa je tako društvo postaralo se za svoje pripadnike da imaju potrebnu lek-tiru. Poseta čitaonice i knjižnice jc obilna i zadovoljavajuča.
Splitski sokoli gube još jedno-ga vrednoga radnika, br. Vjeko-slava Sveteca, koji je premežten iz Splita u Konjic. Brat Svetec je bio član uprave župe kao referent za sokolske čete.
Poznati sokolski radnik ! stari nacionalni borac, prof. Stjepan Roca, premešten je iz Splita u Sabac, kamo polazi skorib dana. Splitski sokoli gube u njemu mnogo, ali on neče zaboraviti na Split ni na nbvom mestu, gde če takoder hteti da uloži sve svoje sile u rad za jugoslovenstvo i sokolstvo.
*
Sokolsko društvo Ljubljana III
priredilo je uspelu maskiranu za-bavu sa plesom. Priredena je po-novo i Prosvetna akademija kao uvod u svečanu proslavu deset-godišnjice društva, koja če biti proslavljena ove godine.
*
Sokolsko društvo a Dmlšu
vrlo je aktivno u radu, uprkos svima protivnostima. Tako je nedavno održalo vrlo uspeli ples, zatim lepu proslavu Sv. Save, na
POVEČANJE „SOKOLSKOG GLASNIKA"
Mi čitaocima, čitaoci nama!
Sa današnjim brojem „Sokolski Glasnik" počinje da izlazi redovito na OSAM STRANA, umesto na šest, kao do sada. A s vremena na vreme izlaziče i na deset strana, pa i višel Istovremeno prelazimo u NOVU ŠTAMPARIJU, koja radi na rotacionoj mašini, da bi tako naš list mogao brže da bude gotov i da ima novije vesti; — u jednu reč« da što bolji i opsežniji dode u ruke naše brade i naših dragih čitalaca.
Kao što se dakle vidi, Savez Sokola K. J. I Redak-cioni odbor saveznih listova, zajedno sa njihovim uredništvom, ulažu sve napore da saveznu sokolsku štampu podignu na takvu visinu, da ona postane glavno središte idejnih, propagandnih i borbenih nastojanja jugosloven-ske ideologije, u današnjim presudnim danima.
S punim pravom očekujemo, da če sokolska brača ta naša nastojanja umetl pravilno da ocene i da ih po zasluzi nagrade! Tu nagradu ne traži niko za sebe, več za pojačanje lista, tako da se ona zapravo vrača onima, koji je daju. Vrednlja od svake pohvale, biče nam efektivna sokolska potpora, koja se sastoji u tome, DA SVAKI PRETPLATNIK VRŠI U REDU SVOJE DUŽNOSTI I DA NAM NALAZI NOVIH PRETPLATNIK A.
Več do sada smo imali prilike da navedemo bezbroj pohvalnih mišljenja o „Sokolskom Glasniku" i čitav niz lepih primera brače, koji su mu našli na desetke novih pretplatnlka. Za tu ljubav, iskazanu prema nama, mi odvračamo pažnjom prema Vama, *— dragi naši čitaoci, *—• i pružamo Vam još veči i još bolji Ust. Držeči se toga principa, imamo sada novog razloga, da tražimo nove potpore i nove napore. To je u bitnosti sokolstva! Što god nas naše članstvo i naši čitaoci budu više poduplrali, u toliko če više od nas dobijati, i u toliko če više razloga imati, da sa našim radom budu zadovoljni.
POVEČANJE „SOKOLSKOG GLASNIKA" TREBA, DAKLE, DA IMA ZA ODJEK POVEČANJE BROJA PRET-PLATNIKA! To treba da je geslo, i ono treba što saves-nije da se provede!
kojoj su uzela učešča brojna Školska deca, a sestrice Pava i Kata izazvale buru aplauza svojim duetom. Na Štrosmajerov dan održao je društveni prosve-tar, br. A, Modrušan, prigodno predavanje, pozvavši siušaoce, da uvek ostanu verni idealima Štros-majera. Društvo sprema još čitav niz priredaba. ________________
СОКОЛСТВО СЛАВИ ПРВИ УСТАНАК Соколско друштво Београд X
прославило je на свечан начин традиционалну успомену на Ка-рађорђев устанак, на Сретење, 15 о. м., помевом у Вождовач-кој цркви.
У оквиру Сретељске прославе друштво је приредило веома ус-пелу просветво-теловежбену а-кадемију, којој је присуствовао
и изасланик №>. В. Краља, по-ручник Еуген Шоштарић, топло поздрављен поклицима Крал>у и Краљевском дому.
Академију је отворио старе-шива друштва, Др. Љубиша О* дић, a о Првом устанку одржао је предавање брат Мајсторовић, просветар друштва. Затим су следиле многобројне рецитаци* је, посвећене Крал>у, Отаџбини, Карађорђу и соколству, и већи '	*
број теловежбених тачака. По« сле завршеног програма настав« л>ена је игранка и народно ве-сеље, а свирала је музика 2 пеш. пука. Иако друштво живи под тешким околностима, јер му је одузета вежбаоница, ака« демија је била на висини.
И. Седлачев,
Његов дуг
' Иако сио билн у друтој по-ловини фебруара, монотона рав-вица била је још увек покри-вена дебелим слојем снегз и пружала се пред вашим очима у недоглед. Тамо на хоризонту опртавали су се кровови кућа неког села и вирио изнад саих Прквени торањ. Готово нигде живе душе.
Стари, прехал>ени ратиик, мој некадањи старешина, сала пен-»ионер у грађанском оделу, зу-рио је кроз прозор у ходнику воза, пуштао густе колутове дииа од своје цигарете и за-Мишл.ено посматрао, боље рећи, испитивао, са полузатвореним очи^а, пределе на видику. Ћу-tao je неко време, па ми са по-уои обрати:
—Не дао Бог да сада пзне-взда настану топли дани. Било би свакојаких несрећа: страдао би људскн живал>, мал, њиве, све, све. Не дао Бог! — а за-тим ућута.
На iberoaoM нзбраздавом, е-
нергичном лицу, јасно се укази-вала стрепња, забринутост.
Не одговорих му ништа из бо-јазни да не прекивем ток н>е-гових мисли. А и шта бих му рекао, када сам и ја то исто имао иа уму.
Уједначена лупа точкова про-дужила Је свој тутањ. У окол-ним купеима чули су се сви мо-гући страни језици. Два човека, осредњих година, по изгледу врло здрави, раздрагано су при-чали о неком лепшем проводу, а затим завршише разговор о рату. Похвалише држан>е Фи-наца, претресоше разне подвиге осталих зараћених страна, па се дотакоше и иаше земље.
— Море, ми смо неутралои и као такви остајемо док сасвим не загусти. А ако иас баш прн-морају да и загазимо у рат, je свм осигуран. Мора неко и ку* ћи да остаие. Сувише |е тешко прорећи шта иас све може за-десити, па сам се на време по-старао да н то шкакљиво пи-
тање решим у моју корист, — заврши један од н>их, забаци погу преко ноге, запали цигарг-ту, коју узе из скупоцеве та-бакере, и ућуга.
Његов сапутник на ово не од-говори ништа. Само се уозбил>и.
— Чусте ли их? Осећају да је садашњииа тешка, али као до их ни најмање не интересује судбина целог народа. Сигурно су неки „врло пословни л>уди', sa које лично задовол»ство, лич-ни мир, лично благостање, иг-рају главну улогу. А то је, ве-рујте ми, веће зло од онога ма-лопређашњег — изусти мој рзт-ник са пуно горчине и жалости у гласу, па продужи:
—Не вал>амо. Сви су појмо-1 ви извитоперени. Равнодушност, 1 себичност за све, за свакога и извад свега. А векада није би-ло тако.
Наслони се иа једна затвореча врата и не гледајући ме, отпо-че своју причу:
— Сећам се једног случаја у-очи Балкапског рата хил>аду деветстотина дванаесте. Не могу ra никад заборавити. Али он вајбоље показује какви смо не-
када били, како смо некада о-сећали. Јер да стварно нисмо били такви, зар би наш народ могао учинити оно што профе-сори називају „златним страна-ма историје"?
Мобилизација је eeh била ча-вршена. Рат објавл>ев. Очекива-I ло се само варећен>е за покрет и прелаз границе. Једне вечери, после завршеног посла, седео сам пред зградом Окружне ко-манде у Прокупл.у, у друикву њеног команданта потпуковни-ка Васића. Он је на челу те војне установе провео неких де-сетак година тако да је био вр-ло познат не само у вароши, већ на целом подручју ceoje команде. А и он је многе и Maore, добре и угледне домаћине познавао. Био је необично при-ступачан и присан за свакога. Сви су ra због те његове iene особине необично ценили, пош-товали и волели. Разговарзли смо о свем и свачем, док нам одјелном приће један старац, доста космат, витак, оштрог и бистрог погледа, расни тип. О-дело уредно. кошуља бела као снег, a о рамеву сељачка торба.
Не би се рекло да је био много имућан. Скиде шубару, пружи нам руку, назва Бога и отреси-то, без икаквог снебивања рече:
— Ја, господине Васићу, ду* гујем држави једну пушку.
Ми се згледасмо. Потпуков-иик Васић би очито изненађен, јер је био убеђен да се овако што не иоже десити код оних сељака, које је познавао као необично поштене.
— Па ако је дугујеш, ти lienj да је платиш! рече, само да ее извуче из непријатне ситуације.
— Ама, не разумеш ме!
— Како?
— Чекај, ево кахо! Нисам ја ништа украо, висам ја ништа од државе узео, па да сада враћач или плаћаи. Боже ие сачувај! Hero сам свеједно дужник др* жави. Знаш, син ми је у Аме* рици, на раду. Он треба да бу-де овде, међу своје другове, своје вршњаке. А сад је далеко преко иора. flohnhe он. Позна-
ј јем ја мога сина. Чим сазиа аа је овде код нас мобилизацнја и ; ла је рат објавл>ен, ето ra. Са-мо му треба времена док прећв преко мора. Па ја ко велим:
Još feđsia 9,pos!anica“ proliv sokolstva!
Krčki biskup, Dr. Srebrnič, objavio je korizmenu posla-nicu, koja je pročitana u svi-ша crkvama njegove bisku-pije i koja pretstavlja nepra-vedan, neistinit i pun nehriš-ćanske mržnje napadaj na jugoslovensko sokolstvo. Krčki biskup veli u toj poslanici doslovce:
„Kada bi svuda vladalo duboko uvjerenje, koliki je dar božiji sveta katoli-čka vjera, sa kolikim o-gorčenjem bi se odbilo sve što se s tim darom, bilo kako sukobljuie, počevši od SOKOLSKE TIRŠEVE, pa do n joj srodne KOMUNISTIČNE IDEOLOGIJE. Srodnost je očita..."
Poslanica zatim optužuie Sokolstvo, što ono u svojim „Futevima i cil.icvima** kaže, da treba jednako „poštivati svako versko uverenje i ose-čanje", te da je „vera naj-svetiji deo života svakog po-jedinca“, itd., — opominju-či vernike, da je „katolički cpiskopat s pravom osudio sokolstvo i da je ta osuda još na snazi“, jer da su sokolska načela „heretička i u oštrom sukobu sa krščanstvom". Poslanica nastavlja da bi, „prema sokolskim na-čelima, čovjek bio dužan da Štuje i najgore vjerske i moralne z^blude, i da mu je od jednake vrijednosti indijski kult krave, fetrizam i katoli-cizam, što je, ne samo bogo-huljenje, nego i prava ludost i nezgrapnost". I konačno se tvrdi, da je naš časopis „So-ko“, u broju za rnart prošle godine „napisao blasfemiju, da je na krstu umirao isme-jani sin drvodelje iz Nazareta", te da bi „svaka komuni-stička revija to isto napisala!" — Poslanica završava: „Upravo je neshvatijivo, kako si može ta ideologija još prisvr jati pravo egzistencije usred katolič-kog naroda, kakav je hr-vatski narod".
Kao što se vidi, korizme-na poslanica biskupa Srebrniča pretstavlja signal za no-vu klerikalnu kompaniju pro-tiv sokolstva, na istoj izo-
pačenoj osnovici kao i rani-je, i sa istim metodama mržnje i iskrivljivanja, kojima se ovog puta pridružilo i de-nuneiranje, preuzeto od klerikalnih kolega iz Slovena-čke.
U opštoj kampanji svega anacionalnog, reakcionarnog, destruktivnog, frankovačkog i gotsko-rasitičkog protiv sokolstva, nas ni ovaj, več davno poznati protivnik, ne-če ni najmanje zbuniti, niti smatramo potrebnim da i je-dnu reč utrošimo, da od sebe odbijemo infamno sumnjiče-nje i neukusno denunciranje svetle nacionalne misije sokolstva, zbog tobožnje veze ili sličnosti sa komunizmom! A ostali navodi te poslanice toliko su več otrcani da bi više nego li žalosno bilo, kad bi i najprosečniji gradjanin, malo više kulture, a kamo li visoko svešteno lice, još uvek ponavljao argumente, kao što je onaj, da sokolstvo „poistovetuje *indi:ski kult krave, sa katoličanstvom" itd. Ne, poštovana gospodo, mi daleko više od vas cenimo religiju, a da bismo mogli i pomisliti na takvu upo-redbu, pa to bogohuljenje prepuštamo na ponos onome koji ga je pronašao...
Jedini novi argumenat, to je tobožnji citat iz časopisa „Soko“, ali to još jače ukazuje na nemoral klerikalnih metoda. Taj članak je naime dokazivao baš, da je misao Golgote i Kosova pobedila nasilja Cezara i Murata, pa je ovako pisao:
„Ako dakle ima naroda v svetu, koji je pravilno shvatio smisao Hristove žrtve, onda je to naš narod. Čak i u porazu za pra-vednu stvar on je video vi-šu vrednost, nego li u naj-sjajnijoj pobedi, koia je izvojevana pomoču sile i u službi laži. Ni je mu pri tom pomutila vid ni činjenica, što je pobeda sile imala iz-gled vihora, kome ni je u stanju nista da se suprot-stavi. I pobeda Muratova na Kosovu izgledala je više nego li definitivna, jedna-
ko kao i Cezarova na Golgoti. Cezarov imperij ra-djao se, na izgled, baš u tom istom času, dok je na krstu umirao ismejani sin drvodelje iz Nazareta...", pa „ipak se na koncu pokazalo, da Muratova pobeda, kao i pobeda Cezarova ni je bila ni istovetna sa pravdom ni definitivna!"
Ubedjeni smo, da je i naj-neukiji član naših sokolskih četa, koji je to pročitao, ra-zumeo, da mi u članku slavimo baš veliku hriščansku misao žrtve i siromaštva, kao jaču od svih silnika koji su se protivu njih dizali, kao što su n. pr. Cezar i Murat. 1 svaki taj seljak je razu-meo, da reči „ismejani sin drvodelje iz Nazareta* ne znače nikako ni uvredu za j Hrista, ni diranje u njegovo ' božanstvo, več da se baš time htelo kazati, da je i sam silni Cezar morao konačno da izgubi bitku sa nosiocem jedne velike misli, ma koliku da su toga nosioca ismejava-li i krunili ga trnovim vencem, i ma koliko da su ga smatrali neznatnim sinom si-romašnog drvodelje.
Dr. Srebrniča mi smatramo i suviše inteligentnim, da ne bi i on to razumeo, ali jezuitski moral glasi, da cilj posvečuje sredstva, — pa je prema torne dopušteno, ne samo istrgnuti iz konteksa jednu frazu i izopačiti joj smisao, več i daleko gore od toga!
Za nas je to medjutim, naj bolja zadovoljština! Jer po-stupak biskupa Srebrniča znači, da je taj revnosni protivnik sokolstva, koji prati svaki naš list i svaki naš re-dak, čitave dve godine uzalud orekapao po niima, da nade bar jednu reč, kojom bi pot-krepio svoje optužbe, da smo bezbožnici i komunisti, pa da nije mogao nači ništa, — sem jedne jedine fraze, koju je morao iz temelja da izvrne i da izopači...
Znači, dakle, da bi i Dr. Srebrnič sam mogao da nam pozavidi na našem hriščan-skom držanju!
Tiraj la mum mmm m me (w№
резил ie no мој дом и род да н.егово место остане празнп. И ето доћох. Јз уместо њега. Хо-ћу пушку да ми даш, дуг да откупим.
— Ма или, пријатељу! Шта je теби? Куд могу да те при-мим? Зар не видиш колико их има који чекају да их узмемо, I А млаћи су и јачи од тебе. То | ne може. не може. Па, брзте мој I poheHH, и закон то не допушга,! — одврати потпуковник Васић и показа руком на повеће гру-ј пе људи, нераспорећених, који стајаху испрел окружне коман- ј де очекујући са нестрпл>ењем сваки час прозивку да би noia-чали неку јединииу или образо-вали нову.
— Иемој, молим те, господине Васићу. ,la не идем одавде. Ту ми је место, пз хтео ти или не. Знам ја шта .ie рат. А мо.ј за-кон је јачи ол свих ваших ин-сапих. Душа ми вели да ia vto-рам ту да будем, док ми замена ол рода не доКе. Ha моје годи не немој да гледаш. Ако поги-нем, нема игта ко да жали Жи-вео сам шесет и две. Доста ми
ie. А отсал мој живот припада држави. То ти је, па ти како знаш.
Сва наша настојања дз ra оаз-уверимо у бесмисленост његове молбе, остадоше без успеха. Он ie остао и даље упоран и не мииаше се од нас. Морам приз-нати ла сам био необично уз-бућен и радостан због оваквог његовог улорног захтева. Ueo ie народ тако ocehao. Лзубав и дужност према Отаџбини биле су изнал свега. Овај случај ми ,је још више nojanao веру у сре-ћан исхол започетог посла. Друкчије HHje ни могло бити. После краћег договора на само, одлучисмо да ra примимо. Ол-релисм« ra у комору. И због овога смо имали муке, iep je стари захтевао иушку по сваку цену. И њу смо му дали Сав је био блажен. Чврсто нам сте-же руку и са мисменим нареће-њем оле своме старешини уз само ове речи:
— Хвала. Душа ми је сал мирна, ал ми звто cpue би.је дз искочи, од радости. Верујте!
Излржао ie све ратие напоре и поред одмаклог доба живота.
| У Охриду му стиже син. До-вбо ra je потпуковнику Васићу * за руку и предао му ra.
— А сад, збогом! Остајте здраво и весело! Само те молим да се у књиге забележи да сам се и ја држави одужио. Није због мене, него за унуке.
И тако би.
Ето како су наши стари, не-када, имали схватање о својим дужностима према држави, пре-ма својој Отаџбини.
Тако заврши своју причу ета-рд, познати ратник, на чијем се капуту блистао знак високог ратног одликовања. Затим заж-мире јаче и упре поглед у бес-крајну снежну равнииу.
Чеда С. Жнвановнћ
Начелништво сарајевске жу-ne увело је већ неколико годи-на у праксу одржавање кратких течајева за начелнике сокол-ских друштава и чета, да би на шима прешли све потребно гра-диво за рад у текућој години. Тако је и ове године приреди-ло тродневни течај, у времену од 4 до 7 фебруара. Течај је о-творио начелник Жупе, бр. Бо-
послао је сестрама из',.Кола Со-колица" писмо, у коме ооред о* сталог стоји:
„Дршавши кући, сматрам за свету дужност, да вам се свима братски захвалим, а варочито сестрама, које су се стално бри-нуле за нас и радиле у течајској кухињи, остављајући своје до» мове по цијели дан, само зато
]да наи учине што више услуга.
• *    -----------------
r &
г ч:Р - :
U čemu je istina?
Vođa nacionalsocijalističke propagande u Stutgartu. Etter, je održao nedavno predavanje na | radiu, u kome je kazao, izmedu ; ostalog: „U svetu vladaju glupa . načela, koja treba uništiti i vra-liti se zakonima prirode Istina niie ni u rečima ni u knjigama, 1 nego u rnaču."
жо Ружичка, a водио ra je жуп-} ски предњах. бр. Салем Јајато-вић.
На течају, кога је похађало 30 течајаца из исто толико соколских чета, течајци су у потпуности научили слетске про сте вјежбе за ову и 1941 годину, практично прешли све градиво из реда такмичења, стројеву о-буку, са и без оружја, и многе друге корисне £твари.
Одзив чета као и квалитет течајаца, с обзиром на времен-ске непогоде, и постигнути у-спјех на течају, премашили су свако очекивање.
Поред осталог, течајцима је одржао врло успјело предава-ње народно-одбранбеног карак-тера, члан Стручног Одбора, бр. генерал Мирослав Томић, који је објаснио браћи са села дуж-ности соколских припадника у данашњим тешким приликама. — Предавање бр. Томића по-здрављено је аплаузом, а при-суствовао је и старешина жупе, бр. Др. Бесаровић, са неколико жупских функционера. Бр. Бе-саровић је такођер поздравио течајце и оцртао прилике под коима је радило предратно Сот колско друштво у овим краје-вима.
Иако је течај био кратак, На-челништво жупе искористило је прилику, да течајцима пружи разноврсног градива, потребног за њихов даљи рад на селу. Та-ко је брат Андрија Мијатовић, реф. за чете, одржао предавање о начину сађења воћака, брању плодова, обради земљишта за разне усеве итд, а брат Мехмед Хусић, реф. за СПП, је дао у-путе за рад, на извршгњу завје-та у СПП. Поред тога, течајии су упућени у оснивање сокол-1 ских стрељачких отсгка, а пре-тресен је и правилник о полага-к>у испита за краће служење у кадру итд.
Настанба и прехрана течајаца била је у СокоЛском дому дру-штва Матице, на чисто интер-натској основи. — Чланице „Ко-ла Соколица", друштва С. Ма-тица, на челу са сестром Боже-ном Шумовом, биле су иепреста-но запослене око припреман>а ручка, вечере и доручка браћи течајцима и послужујући их, приликом обједовања. Тако су омогућиле одржавање течаја без сувишних трошкова, на чему им је изражена захвалност од стра-не начелника жупе и од течаја-ua.
Учееник овога течаја, бр. Џа-фић Џемал, из Какан> Добоја,
Нарочито се захваљујем сестрп која је посветила много пажше према мени, кухајући ми одво-јено. (Брат Џафић је исламске ВЈероисповести. — On. п.). До виђења на раду за добро Кра-ља и наше отаџбине Југослави* је! Здраво!"	K.	Т.
PROGRAM RADA TEHNIČKOG VOĆSTVA SAVEZA SOKOLA ZA 1940 I 1941 J *
Načelnlštvo Saveza Sokola, kao vrhovno tehničko sokolsko telo, izradilo je program 1 kalendar rada za g. 1940 i 1941. Predvida-ju se ovi TEČAJEVI ZA NARAŠ-TAJ: za laku atletiku, za plivanje, za vežbe na spravama i tečajev i ža smučanje. ZA ČLANOVE: op-štl savezni tečajev!, tečajev! za odbrambenost, za vrhunske vežba-če, za takmičarske igre, za žup« ske prednjake, za vodnike ja-hačkih otseka 1 za jedriličarstvo.
OD UTAKMICA predvidaju se sledeče ZA NARAŠTAJ: smučarske utakmlce u februaru 1941; ZA ČLANOVE: utakmlce u piš-vanju sredinom avgusta 1910, utakmlce u lakoj atletici, utak« mice u košare! u septembru 1940, streljačke I velosipedske utakmi-ce u oktobru 1940, smučarske utakmlce u februaru 1941 god.
Od OSTALIH PR1REDA3A predvidaju se: Petrovdanska proslava na Kajmakčalanu, 12 jula 1940. (Domačin ove slave je Sa-vez Sokola), sletska štafeta iz Beograda u sedišta svlh župa, mobilizacija celokupnog sokol-skog članstva.
CMPT ЗАСЛУЖНОГ СОКОЛА
У Завидовићима умро je бр. Мијо Петрунић, занатлија, један ол оснивача Соколског друштва и познати борац за народно ос-лобоћење и уједињете, у 61 ro* дини живота. Покојни Мијо био је узор племенитоети и доброте, л^био је и помагао браћу без разлике на племе и веру. Као први начелник општине завидо-вићске, после ослобођења, до* чекао је и поздравио благопо-чившег Краља Александра, кад је први пут званично nočemo Босну. За свој патри-отски рад одликован је ор-деном Св. Саве IV степена. За-видовићки Соколи одали су му достојну почаст. Пожалити .ie, што се нису могли с њиме оп-ростити ,на католичком гробљу, како је то била њиховз жел>а, па то чиие овим путем и кличу му: Слава!
Strana 4
SOKOLSKI GLASNIK
——■----------i ааваавдшнин
Gođ. XI. — Broj 8
IZ SLOVENSKOG SVETA
Држање комуниста у Чешкој
0 држалу чешког радништва у Протекгорату дознаје се, да је нестало свих политичких раз-лика између бирпда Народних социјалисга и бивших Социјал-ннх демократа, док је међу ко-мунистима лошло до pacuena. Велики део бивших комуниста приговарз Стажину да је издао револуцију и раднишгво, док други ©стају фанатични комуни-сти и тврде, да је Немачка ожи-вотворила државни еоцијализам, који је најближи комунизму. Они уверавају да је Сгажин по-шао са Немачком зато, што зна дз he тамо најпре доћи до со-цијалне револуције. Док велик део бивших комунистичких рад-ника, држи заједно са осталим наиионалним елементима и ве-рује у слободу, ортодоксни ста-љиновци су издали недавно де-так у коме нападају чешку и словачку емиграцију и тврде да је Бенеш у служби капитали-стичких потстрекача. Има гла-сова који кажу, да је ta група у вези и са фашистима око ли-ста „ВлаЈка".
У вези са тиме, лист „Социал-демократен", из Копенхагена, дознаје, да су се оба вође чеш-ких комунисга, Готвалд и Шме-рал, вратили из Москве у Праг, те да је много Комунистичких вођа било пуштено из немачких концентрационих табора, na да сада сви раде у Протекторату ј
против акције бившег президеа-ra Венеша.
И „Ческбсловенеки Бој“, зва* нични орган чешке емигра-ције у Паризу, доноси у броју од 16 фебруара, на уводном ме* cty, чланак X. Рипке, под нас* ловом „Комунисти на старом путу“, у коме напада комунис-тичке вође у Чешко-моравсхом протекторату, да својом пропа-гандом иду на руку Немцима, против властитог народа. Г. Рип* ка наводи цитате из једног лет-ка тих комунистз, у коме се ка-же, да радници у свакој земљи треба да раде против властитих владајућих кругова, те да чеш-кс радииштво мора да се бори, једнако против оних који иду са Др. Хахом.а који је у служ-би Хитлера, као и против при* сталица Др. Бенеша, који да је у служби лондонских и пари* ских берзијанаца. Рипка каже, да се Коминтерна враћа на свој сгари жаргов и да ради no ин-струкаијама Стаљинове полити-кс, која је у савезу са Немач-ком. Комунисти су и у Нвмач* кој помогли Хитлеру да дођа до победе, рушећи немачку де-мократију, na тако раде и ко-мунисти код Чеха. Чшт на-род, јвднако као к чашко рад-ништво, иду мећутим са онима. чија победа треба да му доне-се наиионалну слободу алдемо» кратску рспублику.
Љуба Давидовић и соколство
PROMEV5 и BUGARSKOJ
U bratskoj l *u$«dnoj Bus«r> ekoj, doilo J« prožlih dana do promtne o vladi, tako da ja, ц. mesto dosadainjeg pretsednika vlade, Kjoseivanova, doiao na :o mesto bivii minister prosvete, profesor Filov, a portfelj mini-starstva spoljnih poslova uzeo je g. Ivan Popov, dosadafinji poslanik Bugarske u Beogradu. Opis-nito se istiie, da ta promena ne-(t nikako utieati na tpoljnu politiku Bugarske, ni na odnos« >a njenim susedima, a naroiito ne na odnos« najsrdačnijeg prijateljstva sa bratskom Jugoslavi-jjom- Ima čak stranih Hstova, kao n- pr. „Daily exspres*“ I „Daily njajr, koji tvrde, da promena u Bugarskoj znači jo* jač« pribU-ienje Jugoslaviji t ostalim državama Balkanskog sporazuma. Prema poslednjim vestima, tvrdi se, da Je romunski minister spolj-nih poslova, g. Gafenku Izjavio, da će lako biti doči do sporazuma sa Bugarskom; a odnosi Bugarske sa Turskom svaki dan su bolji.
Poznavajućl g. Ivana Popova, koji je nekoliko godina proveo u Beogradu, radeći najživlje na sporazumu izmedu dva bratska naroda i pokazujud veliku Ijubav za sve Što je jugoslovensko, mi se takoder nadamo da če nova vlada u bratskoj zemlji pojačati nastojanja za prijateljstvo sa Ju-goslavijom i da če ta nastojania biti krunisana uspesima, za Jednu I za drogu stranu.
V CESKO-MORAVSKOM PRO-TEKTOR.ATU
■United Preša" javlja, da je 6 lebrotra uapSen i starešina češke Obe« Sokolske, Jožef TruhlarŽ,
profesor Univerziteta. činovnici Gestapa su uapsili sedamdesetgo-diSnjeg starca ujutru rano, u nje-govom krevetu, pod optuibom da Ima veze sa potajnim društvima i sa emigrantima. Tri dana docnije aapšen je tajnik SOS, dr. Kepi, te više starešina sokolskih tupa, kao n. pr. župe Plzenj, Jihla-va i t d. Ista agencija jav Ija, da je uapšen i *ef lekara češ-kog Crvenog Krsta, general He-rink, zatim direktor vojnog geog-rafskog instituta, Dr. čermak, i fabrički direktor Dr. Brda.
Jednim dekretom protektora Von N’ojrata, isključeni su definitivno Jevreji iz čitavog gospodar-skog života u Protektoratu. Kao prvi korak zabranjuje im se, po-čevši od 30 aprila, svaka trgovina sa tekstilima i kožnom robom. Dekret je objavljen posl« jednog o-štrog napadaja nemačkog lista, „Der Neue Tag", na češku Jav-nost, zato što češka štampa nUe prihvatila protujevrejsku kampa-nju I što češka publika nlje htela da bojkotira i da progonl Jevreje.
Drugim dekretom osnovan Je „Nemačkl kulturni krog za čelku I Moravsku", čiji Je cilj. iitav Protektorat prožme duhom nemačk« kulture i jezika. Kroz nekoliko dana počeče izlaziti Časopis, pod nazivom „BObmen und Mihren', koji če služiti torne dliu. U vezi s time engieski Ustovi javljaju, da je u H srezova oko Praga tspraž-njen veliki deo češkog stanovni Stva, da bude zamenjen nemačkJm emigrantima iz drugih zematja, p« da se tako oko Prag* stvori gvo*. deni nemački obroč.
Engieski Ustovi javljaju. d* Je protektor von Nojrat zatražlood češke vlade u Protektoratu, da mu stavi na rSSpotoženje 100.000 čeških činovnika, koje bi Nemci poslali u Pollsku, pošto sami na mogu da iz*du na kraj sa tamoš-
njim stanovnižtvom. češka vlada, medutim, nije na to pristala, a i činovnici sami ne žele da prime n« sebe mržnju Poljaka. Engieski Ustovi deraantuju vesti, koje su Nemci ubacili u Protektorat, da se češki dobrovoljci u inozemstvu Šalju u pomoč Finskoj, i tvrde, da če oni biti upotrebljeni samo na zapadnom frontu. EPgieski listovi misle, da te vesti ubacuju Nemci zato, što svaki dan sve više Čeha beži u inozemstvo, da se prijavi u legije.
Prema vestima koje dolaze iz češko-moravskog protektorata, fe ški. vlada generala Elijaša je predala protektoru von Nojratu opsežni memorandum, po pitaniu carinske unije, koja od 1 aprila treba da se provede izmedu Rajha i Protektorata. Vlada izjavlju-Je da je odluku primila kao gotov čin, aU ukazuje na teškoče koje če iz toga nastati za češku privredu. Naročito se pita, šta če biti sa Narodnom bankom, koja pretstavlja znak autonomije i sa,-mostalnog novca, a zbog koje bi trebalo da bude sačuvan sistem kliringa izmedu obe zemlje, te sistem platežnih sporazuma izmedu protektorata i inozemstva. Govori se zatim o administrativnim teškočama pa se preporuča, da se unija ne provodi na jed-nom, več u etapama. Von Nojrat je obečao da če vladu dovesti u neposrednu vezu sa berlinskim faktorima, ali do sada to nije održana
U OKUPIRANO J POUSKOJ
Za stanje u Poljskoj, pod ne-mačkom upravom, karakterističen je članak nemačkog lista, „Deutsche Ailgemeine Zeitung”, koji tam priznaje, da je pod tom u-pravom „Krakov dobio potpuno nemački karakter", i da je postao „ponovo nemački grad, čije su lice Poijad bili falsifidrali”. Nemački list piše, da su na ulicama postavljeni samo nemački natpisi, jednako kao i na stenicama i tram-vajima.Nemačka uprava je doselila u varoš više hiljada nemačkih trgovaca, gostioničara i ostalih o-brtnika, a sekvestirani su bili i svi poljski kinematografi, tako da, kao što kaže pomenuti list, sav „spoljni izgled Krakova danas pretstavlja visoku pesmu nemštva i njegove istorijske misije”.
Informacioni biro poljske vlade u Francuskoj javlja, da je u koncentradonom logoru u Ne-mačkoj umro čuveni poljski na-učnik i profesor istorije, Kšanov-ski- Biro dodaje, da Je u končen-tracionim logorima u Nemačkoj do sada umrlo 9 poljskih profe sora univerziteta. medu kojima i nekoliko čuvenih naučnika, antropologa, jurista Itd.
ČESI I SLOVACI U STRANOM SVETU
U Londonu Je počela izlaziti polumesečn« revija „The Central European Observer', koja se bavi pltanJlm* srednje Evrope, a naročito čehoslovačke. U prvom broju je objavljen članak blvšeg prezldenta Beneša, koji naročito podvlači, da Je rat sa Nema!-kom počeovečod okupacije Rur-skog područja, te d* je problem Sudetskih Nemaca bio samo izll-ka d* s« postlgn* strateški I im-p«rij*Iistički eiljevi. Danas je či-tavom svetu jasno da te radi o borbi izmedu imperilalistlčkog nasilja i slobode velikih i malih naroda-
GLASOVI O SLOVAČKOJ
„českoaloveptkjt Boj' (Pariz), od 16 februara, objavljuje informacije, da u Berlinu postoji plan.
prema kome bi trebala da se likvidira „nezavisnost" Slovačke i da se pretvori u protektorat Prema tim informacijama, trebao bi nemački ministar spoljnih poslova, Ribentrop, da poseti uskoro Bra-tislavu i da pripremi posetu dr. Tuke 1 dr. Tisa Berlinu, da se laj plan izvede. List tvrdi da je dr. Tuka več dao saglasnost sa tim planom, dok mu se neki o-stali faktori protive. Isti list o-bjavljuje članak katoličkog Slovaka, kanonika MahaČeka, u kome dokazuje, da Tukina vlada nikako ne pretstavlja Slovačku. Kanonik Mahaček je dao izjavu i pariskom listu, „Exce!siOr“, u kojoj kaže da bi se slovački voj-nici najradije borili protiv Nemaca i da narod traži obnovu češkoslovačke republike, sprija-teljene sa Poijskom.
Šta ]s autentična u izjavama g. dr, Mačeka?
G. Dr. V. Malek se i o pet prema kdnom stranom novinaru poka-zao, kao — gorljiv Jugoslo-ven... UopSte uzevšl, — kada bi njegovi listov!, ma I za polovlnu pisali onako, Arao Sto g. Maček govori u beogradskoj PairijarSiji I u razgovorima sa stranim novi-narima, nestalo bi vtlikog dela zatrovanostl u našo j zemlji. Jer, Dr. Maček Je solijskom „litru" kazao, da ie sporazum biti temelj za jednu novu Jugosiaviju, za smirenje i medusobno razumevanje unutra I vanl", — te da ,jii-kakva trtva nije uzaludna, ako je ona zato da se napravi potpuno jedinstvo I jedna volja u srcu I razumu svih Jugoslover.a, od Jadrana do Črnog Mora".
Vrlo dobro, — ali zar je za tu „novu Jugosiaviju", za to umiranje" 1 za to Jedinstvo svih Jugo-slovena", potrebno da urednik „H rv at skog dnevnika" Jugoslovene naziva .gadom", jnoralnim tru-ležom" itd.?
e
.flrvatskl dnevnik' Je, medutim I tu Izjavu svog Sefa — cen-zurlsao! Dok su Je druge zagre-bačke novlne donele ovako kao i ml, u „Hrv. dnevniku" stoji, da je Dr. Maček kazao: „svih naroda Jugoslavije I naroda od Jadrana do Črnoga Mora". A to je, i gole-ma razlika I sušta protlvurečnost! Jer, po oneme Što je donelo „U-tro". Dr. Maček bi u Jugoslovene brojlo, ne samo Srbe, Hrvate I Slovence, nego i Bugare; dok bi prema „Hrv. dnevniku" Jugosiaviju smatrao kao zemlju mnogih naroda, t joS k torne bi im prldodao nekoliko novih naroda, izmedu Jadrana I Črnog Mora. A protlvurečnost je u torne, Sto Izraz .marodi Jugoslavije I narodi od Jadrana do CrnOga Mora" pretstavlja pleonazam, po kome bi se narodi Jugoslavije spominjali dva puta; pa bi u tom slučaju Dr. Maček morao da kaže: .maiodi Jugoslavije I Bugarske".
Po svemu, dakle, Izgleda, da je Dr. Maček kazao onako kako smo ml navell, a da ga je, kao I o bič-no, njegov obercenzor I kontrolor lupio po prstlma l JoS mu prišlo — jednu besmislicu. 1 zato bi najbolje bilo, da Dr. Maček od sada svoje izjave SalJe več ила-pred na Jmprimatur" uredništvu „Hrvatskog dnevnika", da javnost bar znade na čemu je.
izašao je prvi dvobroj ,,PccdH:talko$ Močnika"
Ha седнппн Старвшинства Ca* оваа Сокола K. J., која јб одр-жана у понедељак увече, одана je почаст успомени великог др-жавника и родољуба, Љубе Да-видовика, којн је био члан со-колског друштва Матица. Одлу-чено је, да ce на савезном до-му извеси црна застава, а де-лагација старешинства Савеза, у којој су били замениии ста-решине Др. В. БелајчиН а инг, М. СмиљаниН, те секратар Р. ГрђиН, посетила је дом покој-ников и изразила саучешћв по* родиџи. На одар великог покој-ника положен је ванац, са наг-писом: „Великом родољубу и државнику, Сзвез Сокопа K. Ј.”
Ha величанственој сахранв Љубе Давндовића, која се одр-жала у среду, и која је прет-стављала ретку мацифеоТас«Ју народне љубави а бола, узело је учешћв а старешинсгво Са-веза Сокола, које je било засту-пано по заменичима старешине браћи: Др. Градојевићу и инг. Смил>анићу, глав. секретару Р. Грђићу, браки Љуби Максимо-puhy, др. Драгићу и др.
Управа Соколекв жупв Бво* град узела je Чакође учешћа на погребу, Једнако jtao и чланова београдских сокблских друшта-ва.
♦
Брат др. Милорад ДрагиВ је у „Политици" објзвно чланак, под наслором „Рад Л>уб* Дави-довића у соколству", у коме опширно гбвори о учешћу Л>убе Давиловића у предратнои со-колстау у Србији и каже, да j« и доцније, после ослобоћела в уједиљеша, када је сгворено ју-гбсловенсхв сбколство, ЈБуба Давидовић учествовао на свима значајнијим соколсним прлред-бама београдског соколства, пО-казујући увек своју лубаа пре-
мз нааионалннм, југословевсктг и демократским стремљен>има Соколске идеје. И соколи са ту* гом се растају са великим ро-дол>убом, државником и сином ове земље., честитим Љубом Да* аидовићем."
♦
Поч. Љуба Давидовић рођен je 1863 године, у Влашком По-л>у, недалеко од Бвограда, у свештеничкој породици. Основ-ну шнолу, гимназију и универ-Зу свршио је у Београду. Сту-дирао је природне науке и мао гематику. Као млад професор служио Је у разним местима Србије в у Београду. Од године 1901 нстиче ce адтивно у прли-тичком животу, када je биран првипут за народног послани* isa. Оснива Самосгалну стран* ку, са свбјам сумишљеницима, годину дана иакон тога. Мици-отром просвете постаје први пут 1005 године, у кабинету Љубв Сгојановића. После је сталио биран народним послаником у Београду, а r. 1913 азабран je за претседника општике града Београда. У конаентраццоном кабииету Николе Пашиђа, за времв светског рата, био је од r. 19И до 1917 поиово Минисгар дросввтб. НаЈтеаде је био пого-ђен губитком јздинца сина, Миодрага, којч је јуначки по-гииуо у светском рату, а отаа му ни за гроб нијв сазнао.
После уједвшеља бираи је за прегеедцина Демократске стран* кв, кбјбј je бстао на челу сво до смртв. У Југославији јо био два пуга прбтседник миииетар-crčr еавота, — 1920 в 1024 ro-дцне. Последљих гбдина живео Je у свомв скромном лому у Бебграду, живо учесгвујући у политичком животу и занима* јућв се најрпеданије за читаз јавнн живот.
Нови напада|и на соколство!
ВАРВАРСКИ НАПАЛАЈ
ILA БРАТА ЧЕДУ МИЛИћА
Јављају нам из Имотско/а: Да-Еа 11 фебруара одржана Је овде годишња скупштина Соколског друштва Имотски, на коме је, као делегат дошао и брат Чеда Милић старешина Жупе Мостар. После скупштине је брат Милић, са претставницама соколства из Имотског, аошао у посету Со-колској чети у селу Главина, али 'је ту иарочито организована банда, коју је водила т.зв. „Хр-tarcica заштитанапала брата Милића и Соколе, вређајући и п>их и све што је југословенско n cpricKo, најпогрднијим речима, док ниЈв употребила и каменице и ревомвере. Брат Милић је јед-ва изнео живу главу, а кад еу се браћа на поратку у Имотски склонила у једну кавану, иапа-дачи су каменицама и осталим оружјем демолирали кавану, ма да се у њој налазио срески на-челник и претседник општиие, који нису нити интервенисали. Пзгледа да је све то било уна-пред договоргно, да сг убије брат Милић, јер су оружани на-падачи зауставили аутобус, ко-јим је он требао да се врати у Мостар, али ra нису нашли, по-што се брат Милић вратио дру-гим путем. Овај нападај је иза-звао згражање код свнх пристој-пих Лауди. „Хрватска Заштита" је у Имотском свемоћна, а била је гшевна на Соколе, због тога што је друштвена скупштина била добро посећена. Сем тога су љути на брата Милића, због аеговог успешног рада међу се-&аштвом.
Најстрашније од свега је, ме-ђутим то, да се никоме од папа-дача ни до данас unje ништа до-тодило, и да се они отворено хвале, да ће потући све Соколе-Сплитски „Хрватски Гдасциц* ха-рангира још жешће нападаче, лриказуЈући лажно, да су Соко-ли изазвали инциденте, ма да су своју скупштину одржали у за-творгним просторијама, без икак-вдх манифестација итд. „Хрват-ски Гласник" чак отворено одо-брава зликовачки нападај члано-ва Заштите, тврдећи ла ,,ca%ja појава Чеде Милића у Имотском, биачи провокацију за Хрвате".
NEČUVENO ŠIKANIRANJE VOJNIH OBVEZNIKA
Javljaju nam ir Fiiip-Jakova:
Iz našeg mesta je bilo pozvano na vežbu, u septembru i oktobra prošle godine, 45 ljudi, medu ko-jima i 6 članova naše sokolske čete. Svi ostali, koji su bili pozvani, primili su potporu koja im pripada, osim 6 članova sokolske čete, koji su molbu napravili kao i svi ostali, ali im je molba vra-ćena, ma da su ekonomski siro-mašniji, nego li večina njih koji 6u potporu primili.
Ovo je nečuvena Mltanaclja I r,epravda sa strane opštinske u-prave, koja direktno pogada, ne samo članove naše sokolske Sete, nego i našu dičnu vojsku. U-pozoravamo zato nadležne fakto-re, da ovu stvar izvide i da ne dozvole, da se dobri rodoljubi koji največim oduševljenjejm vrže svoju vojničku dužnost, šiki-niraju, od onih koji krše zakon. — baš zato Sto su uvek spremni da posluže Kralju i Jugoslaviji!
SAMOVOLJA „HRV. 2ASTIT6"
Nedavno su u Zagrebu uspe?-ni i na bespravan način dobHi izgon iz Zagreba, dva člana So* kolskog društva II u Zagrebu, bez ikakvog drugojt razloga, več z.ito što su Sokoli i Лцgoslove^i! Oba su Hrvati i to Brušić Kle-
ment, sa Krka, dakle sa područ-
ja Banovine Hrvatske, a drugi Ivan Vranješ, iz Hercegnovog. Oba su Hrvati, i to Bru&ć Klenom uredu u Zagrebu, ali su, kao Sokoli i Jugoslovenl, otpuš teni još JO decembra. Medutim, teroristima od „Hrvatske Zašti-te“ to nije bilo dosta, več <>u hteli da ib i na drugi način mal-tretiraju. Još pre dva meseca izvršili su članovi Zaštite pretres u stanu brata Brusiča, a sad je taj pretres ponovljen, pa su, prili-kom toga, dAtektivi poveli sobom Brusiča. Kad je od policijskog činovnika zatražio, da mu kaie, zašto ga apse, i koja je njegova krivica, sam policijski člnovmk mu je odgovorio, da nežna ni za kakvu krivicu, ali da ne može da garantuje za njegovu sigurnost i da zato treba da se ukloni iz Zagreba. Na taj način je brat Brusič, protiv svih zakonskih prepisa, morao da seli iz Banovine Hrvatske.
Bratu Vrsrtješu su, 13 febru-ara, dakle istoga dana kada i Brusiču, došii u stan dva člana Zaštite i tražili da ga uapse. Pošto ga nije bilo kod kuče, prevalili su u sobu, izveli pretres i oduzeli sokolsku legitimaciju. Kad je zato doznao, Vranjež .te istoga dana pošao u policiju, da pita zašto ga traže, ali tu je na-išao na člana zaštite, Ivana Lajva-ša, — čoveka koji je, kao štetan po vojsku, bio izbačen iz nje, dok se nalazio u 6 konjaničkom puku u Zagrebu, ■— a koji mu je kazao, da ga traži več 14 dana, pa ga je odveo policijskom či-novniku, gde Je odmah bio uap-Šen. Bio je strpan u čeliju sa po-lupanim prozorima, sa 32 stepena studeni, bez čebeta i bez hrane, tako da je ajutru pao u ne-svešt i morao da bude odveden k lekaru. Drugi dan je pozvan kod-nekog činovnika, koji ga je pltao „zašto Je protiv dr. Mačeka i protiv sporazuma", našto Je Vranjež odgovdriO, dS se politikom ne zanima, več ds je dobar Hrvat i dobar Jugosloven. Trečeg dana mu je saopšteno, da je dobio izgon iz Zagreba, a kad je zapitao zašto, rečeno mu je da nema ni-kakve konkretne krivice, ali da tako mora bitL I tako je brat Vranješ progrtan iz Zagreba, na isključivu želju „Hrvatske zašti-te“, čiji postupei u banovini Hr-vatskoj pretstavljaju najgrublje kršenje zakonitosti i poredka, i namerno unose anarhiju i boljševizem.
Bft. CEDA MILIC RESEN OPTUŽBE!
Javliaju nam iz Mostara, da je brat Čeda Milič, starešina Sokolske iupe Mostar bio osloboden optužb^, koja je bil* ^odignuta protiv njega, ibog rasturanja ne* kih letaka, a o čemu je „Sokolski Glasnik" več pltao. Radujemo se zbog brata čed«, a ujedno talimo one, kojinisumogU deshva-te. koliko j* to žalosno, da s« u slobodnoj JugoslOvenskoj državi, Čovek koji ima za sobom prošlost i rad brata Miliča, optužuj* kao neki — „potatrekač nerada"-,.
NEPRILIKE SOKOLSTVA NA PRIMORJU
Pišu nam l* Sušakas Domovf naših jedinlca u Selcima, i Crikveni« ci, koji su oam oduzeti več pet mesccl, Jednako k*o J dom u Delnicama. koji je oduz« pre dva meseca, naleze $e Jo* uvek be«-pravno u tiidiro rukama \ niau nam povračenl. Ugleda da č« to b«r-praveo »tanje večito potrajati, ito izaziva zgražanja kod *Wh pristojnih ljudi. Sad Ja pak i Uprava Državnih Monopola u Beogradu, po želji Hrvitske »eUačk« laKtlt*. po. ništila ugnvor, Ito ga Je Sokolsko društvo u Pagu imalo sa upravom Monopola, pa je društvu Oduzela,
dosa^ašnje proštorije i dalš ih na upotrebu zaštjti. Na taj način je Uprava državnih monopoia sankdonisal3 sadašnje stanje, koje je rezultat nasilne i protuzako-nite provale Seljačke zaštite u prostorije sokolskog društva i o-timanje čitavog društvenog invec-tara. A da stvar bude savršena, Ministarstvo finansija je potvrdi* lo odluku uprave DrŽavnog monopola.
NEUREDNOSTI NA POSTI
Iz više mesta u Banovini Hrvat-skoj primarno pritužbe, da se sokolske pošiljke na pošti gube, ili da se otvaraju. Kao dokaz toga, šalje nam jedno Sokolsko društvo, iz župe Mostar, četirl koverta za pisma, na kojima se posve jasno vidi, da su bile otvorene, i posle nespretna zalepljena UpoioraVamO na ovo Minlstač* stvo pošta i molimo ga, da učini reda kod svojih podredenih organa i da ih uputi, da su državni zakoni važniji od samovolje raznih Seljačkih zaštita itd.
NAPADAJ NA SOKOLANU -Splitsko „Novo doba" prima o-vu vest iz Dubrovnika:
„Prošle noči izvršena je provala u prostorije Sokola u Cornjoj Zu* pi, kod Dubrovnika. Prilikom krade odnesene su samo neke knji-ge i spisli te jedno propelo. Vlar sti tragaju za po£initeljima“.
Protivnid sokolstva, u borbi protiv njega, operišu izmedu os-talog I poznatom klevetom, da je sokolstvo bezbožno i protuhriš-čansko. Sada medutim jedan izrazito hrvatski list, koga ureduje jedan katolički sveštenik, javlia, da su Sokoli u svojim prostorija-ma držali propelo (raspeće), a da su baš protivnici — to raspeče, na najbezbožniji način, ukrali...
»Wer weiss etwas?!“
VADITELJSKI ZBOR NARAŠČAJA DRUŠTVA CELJE MATICA
Dne 10 decembra 1939 so se zbrali naraščajniki in naraščajni-ce Sokola matice in izvolili prednjačiti zbor. že nekaj dni potem so se razdelile funkcije odbornikov in odbornic, in si je odbor nadel nalogo, izvršiti smučarske tekme, moške in ženske dece, 21. januarja. Pri tej tekmi je sodeloval ves odbor, pa še drugi bratje naraščajniki.
Nedelja je bila, sonce je prav milo sijalo, in naši najmlajši bratci so z veselim in zardelim licem drčali po smučinah v dolino. Pri župnih smučarskih tekmah je tudi sodeloval naraščaj, za kar se mu župa zahvaljuje.
Ves svet je rajal v predpustnem času. Zakaj ne bi še mi naraščajniki in naraŠČajniee? Zato je odbor sklenil, da priredi čajanko, П, februarja, v bogato okrašeni dvorani Narodnega doma. Vršila se je tudi enodejanka, ki je vsakega prisilila, da se je nasmejal. Ob zvokih našega aokolskega orkestra smo naraščajniki in na-raščajnic* plesali kola, ki so vsem bila priljubljena, pozdravil nas je starosta, br- dr. Milko Hrašovoc, zahvalil se je naraščajnik, br. Zvonko Koželj.
Prepričani smo da bo odbor nadžljeval pot, ki si jo je zarisal prav sedaj V teh težkih časih-Šalamun.
Šalamun-
„ХРВАТСКА ЈУНАКИЉА-Јављају из Загреба, да je ca стране „Храатског Јуцака" по-текла иниццјатива, a# се оснује и „Омладинска јувачка »авдти-та“, те »аеебна организзција „Храатскв Јунакиња", У којоЈ he жене бити учлан>еие, одво-Јено од иушкараџа.
Piše nam prijatelj: Mnogi se Još sečaju bečkog JNTERES-SANTES BLATTA", koji Je ImaO Stalnu rubriku, pod naslovom „WER WEISS ETWAS?“, a o kojoj su objavljlvane vesti o pre-stupima, o čijim se počiniteljima nije imalo dovoljno podataka, pa se tako čitalsčka publika pozivala, —r ko zna nešto o tome (Wer weiss etwas), — da Javi redakciji.
Tog famoznog naslova smo se setiii pre par dana, kada smo u jednom nemačkom listu i u Jed-noj novlni iz češkomOravskog protektorata, našli čitavu stranu telegrama iz različitih prestonlca u svetu, pod naslovom „ODJEK NEMAČKIH SAOPSTENJA O POLJSKIM OKRUTNOSTIMA U SVETSKOJ JAVNOSTI". U tira telegramima, iz Rima, Pešte, Bratislave, Sofije, Bukurešta, Atine, Kopenhagena, Osla, štokholma itd. (čudo da nije i iz Londona I Pariza!) se javlja da Je fiitava svetska Javnost najdublje ogorčena zbog silnih zločinstava, što su Ш Poljacl učlnili prema Nemci-ma, te da je čitav svet abedea, da su Poljajci najsvirepiji narod na svetu...
Medu tim telegramima Ima I jedan iz Beograda, koji glasi, od reči do reči:
„Listovl objavljuju vesti DNB u celosti i na upadan način Prvi beogradski list, „Politika11, objavljuje ih na četiri stupca i sa podvučeaim redovlma. Na politih krugove u Beogradu učinila je vest 6 bestijalnom klanju 58.000 Nemaca u Polj-skoj, neobično jak utisek. či-tava beogradska javnost je užasnuta nad tom organizova-nom i planski provedenom poljskem akcijom klanja u masi, pa je ubedena, da krivnja za to krvoproliče pada na englesku vladu, koja je nagnale poljski narod u rat, za tobožnju dvi-
Užadju, kultura i slobodu oe*
roda."
Sta je bilo u Kopenhagena, Oslu, itd-, znati it oni tam O— Ali što te tiče Beograda, dopustite mi da preko vaa uputim Javno« stl poziv, »a pitanjem: „WER WEISS ETWAS“, — ko zna ne-što o avom tom »ilnom ogorčenju i vanrednom utlsku, o tim strašnim sudovima zbog poljske i engleske krivice, i zbog klanja u masama, u našem dragora Beo* gradu, — pa da nam to Javi! Pi« tanje može da se upravi čak l našim Nemciraa u Francestalu, Jer ako ovako pode dalje, — a nema ni mesec dana, da smo u istim tim novinama čitall tatarske vesti o paljenju jugosloven« skih fabrika i o širenju Sapa I slinavke kod nas, sa strane en« gleskib agenata, — neće pročl dugo, pa ćemO u tim istim no« vlnama čitati, kako smo svi mi u Jugoslaviji najodlučnlje traži* U, da se smesta objavi rat i če« Sima i Poljadma, zato što tako varvarski postupaju prema slro« tim Nemcima...
NEMCI KOD NAS I NASI U , KORUSKOJ	!
Nedavno su u Jugoslaviji po'ćth izlaziti dva nova lista ntmačkt manjine, „Dle l&ndpost", koji jt namenjen sdj&štvu l Jšchailtndt Jugtnd“ (Stvarajuča mladet), ko-. JI je namenjen omladinskim organizacijama Kulturbmda.
U Isto vreme čitamo o ,JToro$< kom Slovencu", da naši sunarod-nld u Nematkoj neč« ove godine moti da doblju ni knjige „Mo-horjive druilne", koje več dece« ni jam primaju, Jer su nemike viasti odbile molbu, da se te knji« ge prtvezu iz Jugoslavije a Ko* rulku.
Drugi broj nove godine časopisa „Soko“
Pred dva dana izišao je drugi br6j Za g. 1940, осП^Пб uredivanog časopisa „Sokow, lista U sbkolski život i rad, koga izdaje Savez Sokola K. J. — Ovaj broj ima vrlo ob!« lat i raznolik sadržaj, bogato je ilustrovan, a u njemu se ističu naročito ovi člancl:
SOKOLSTVO I SARADNJA SA VOJSKOM. članak Dr-Milorada Dragića;
U BORBU SA KRAJNOSTIMA, uvodni Članak od U-redniStva;
INDIVIDUALNI ŽIVOT I SOKOLSTVO, članak Josipa
Boko;
SOKOLSKI RAD NA SELU, Od A. Petroviča;
TELESNO VASPITANJE U PRIRODI, od M. Vojnoviča.
Pesma: Mati, od St O. Stankoviča-
O sistemu vaj, pri katerih je treba več telovadcev (Df-V. Murnik); — Zimski trening trkafia kratkih pruga Radovanovič); — Godina 1940 i PetrOva Petoljetka (J.-Udicki); ■*-» Kako utrjuje? otroško telo (I. Lavrenčič); *— Jugoslovenski sokolski pisci (M. Kovačič); — Vodnici i deca (O. Skovran).
Sokolsko selo (Da se viSe potrudimo); Telovelbs kod nas i u svetu (Gimnastike trkač«, od S. Radovanoviča; — Telovežbeni dvoboj u Milanu od B. Gregorke); — Pozori&e i lutke (Scenski efekti u lutkarskem p6zori(!tu; — Uputstva za po?ori^ni rad); <•- Nove knjige- «
NaraStajska strana. Postanak i čili tyrseve sokolske misli (T. ž. Ilič); — Kroz mučeniStvo (f. A- Tabakovič); — Ljudi sa na?ih ostrva (l. Mileta); — Stari junacr crnogor-skog krSa (S. Svoboda); *•» Omladinski pesnici (J. M* Mrežnički, Dr. V. Ra?ič); — Radovi nagega naraštaja (K-V., D. NeSič); — Rebusi, krijaljke magiji kvadrati, po-punjalke itd-
časopis „Soko" je reprezentativen i centralni sokolski časopis, koji prati jednako duhovnj žjveft na^eg sokolstva,-kao i njegov rad na telesnem nspitanju naleg naroda, pa treba da ga ima svakj sveetan $oko, u toliko pre Sto godiSnja pretplata iznosi samih 45 Dinara, a list L?la?I sv$kog meseca.
Prctplačujte se, zato, na časopis „$oko“. a pretplatu Saljite na adresu: Administracija sokolskih listov«, Beograd, poStanski fah 342« — Broj čekovnog računa: 57,68&
Strana б
«rr:	■	■	■	■
Godišnje skupifine naših јгоШса
Sokolsko društvo Vrnjačka Banja, održalo je godišnju skupštinu u velikoj šali banjskog kupatila pred velikim brojem članstva. Rad u prošloj godini bio je uspešan. Društvo se zavetovalo u okviru SPP podiči sokolski dom u Vr-n.jačkoj Banji, čemu če u ovoj godini posvetiti največu pažnju. Iza-bran ie za starešinu ponovo br. Dr. Nikolič, a uprava je sa malim Izmenama ostala ista,
*
Sokolsko društvo Kriva Palanka
održalo je 11 o. m. petnaestu go-dun.iu skupštinu, pod pretseda-njem zamenika starešine br. Č Konstantinovima, koji je govorio o sokolskom radu u sadašnjici. Izabrana je nova uprava u kojoj su brača Ć. Konstantinovič, A. Apo-stolovič, lj. Trajčevič, Apostol A-pošt’olović, S Ščepanovič, ses. C. Vejičkovič i ioš desetak članova. Novoj upravi stavljena je u duž-nost pored ostalog, i izgradnja društvenog doma.
*
Sokolsko društvo и Hercegno*
vom održalo je godišnju skupštinu u prisustvu velikog broja članstva. Rad je bio vrlo aktivan, naročilo u tehničkom pogledu, a biče nastavljen i u ovoj godini, sa joS većim elanom, kada če društvo učestvovati u proslavi tride-setgodi.šnjice sokolstva u Boki Ko-torskoj. U ime župe Cetinje govorio je br M. Zlokovič, iznevši stanje i rad sokolstva u Jugoslaviji. Izabrana je nova uprava sa br. Miroslavom Tomičem, tajnikom grad-skog poglavarstva, na čelu.
*
Sokolska četa Plavna održala je
12. februara godišnju skupštinu, na kojoj je izabrana uprava, na čelu sa bratom Pejovičem Vladi-mirrmr i upravom:	Kolaričem.
Bajkičem, i dr. Na skupštini su govorili brat Jovanovič, a zatim brat Petrovič, dosadanji načelnik, koji se u oproštajnom govoru za-hvalio na saradnji brači iz uprave I vežbačima.
*
Sokolsko društvo u Drnlšu o-
'držalo je godišnju skupštinu 11 o. m. Unatoč poznatim prilikama, društveni rad bio je plodan. Za starešinu je izabran br. Drago Je-lu.'ič, za tajnika br. Jovič, za načelnika br. Ivica Jerkovič, za na-čelrricu ses. Pera Gašpardi, za prosvetara br. Ante Modrušan itd. *
Sokolsko društvo u Veleso održalo je godišnju skupštinu u pri-su tvu velikog broja članstva, tako da je delegat župe Skoplje.br. Jovanovič, rekao, da tako brojno posečenu skupštinu još nije video. Izfftedu ostaloga, društvo je na jcdnom brdu prošle godine zasadilo 12 000 sacjnica i izdejstvovalo da se brdo nazcrve „Pctrovom Go-rdm". Podiglo je spomenik prvom vestliku slobode Velesa, kupilo divnu palatu u centru grada za sokolski dom* Za starešinu je ponovo izabran mg. pharm. A. Stanojevič, a u upravu su birani, pored ostalih, i br*ača, Krtič, Smiljevič, Bučan, Rel.jin, Milosavljevič, Begi-novič. čokalovič, Petruševič, Straj-ner, Karamitrovič i dr. O zada-cima sokolstva u današnjici govorili su delegat župe i starešina društva.
*
Sokolsko društvo Obrenovac o-
'držalo je godišnju skupštinu u Spomemlomu palih ratnika, u prisustvu članstva i delegata župe Beograd, br. M Sinobada, koji je vtlo lepo govorio o uzvišenosti so*
kolskog rada. Rad društva bio je uspešan, uprkos raznim teškoča-ma, napose u humanom smeru, kao i na ostvarivanju plana u okviru SPP. Izabrana je nova uprava, na čelu sa Dr. R. Puričem, le-karem.
*
Sokolsko društvo Ljubljana—
Vič održalo je godišnju skupštinu, na kojoj je podvučen uspešan rad u minuloj godini, kada je najsve-čapije proslavljena tridesetgodiš-njica društva razvičem dečje zastave i ostalim priredbama. Teh-nički rad je bio na višini. Vežbači su nastupali na brojnim priredbama i na sletovima u zemlji i u Sofiji. Održano je 28 govora pred 809 slušača, priredivane su pret-stave i operetne igre za omladinu. Pevački zbor nastupao je osam puta. Priredeno je 12 zabava tri izleta i dve idejne škole za novo članstvo. Članovi primaju preko 70 sokolskih listova. Broj članstva se u jubilejnoj godini povečao, tako da društvo broji 502 pripadnika. U novu upravu izabrani su po-ied starešine br. Pavla Borštnika, R. Marinčič, H. Meliš, P. Martulaš, D Finnova, J. Horvat, L. Merčun, K. Podlogar, S. Kobav i dr. Delegat župe br. S. Flegar, pozdravio je prisotne u ime župe, podvlače-či značaj sokolskog rada u današnjim prilikama.
Sokolsko društvo u Karlovcu o-
držalo je godišnju skupštinu u prisustvu preko 150 brače i sestara, >to nije bila ni polovir.a upisanih članova. 2upu su zastupali brača M. Sablič i B. Djčkal. Prema iz-veštajima rad je bio plodan, u-prkos poznacim smetnjama. Izabrana je nova uprava u kojoj su Dr. J. Variola, M. Ercegovlč, D. Kovačevič, V. Madjeruh, B. Blaš-kovič, N. Novakovič, M. Blaškovič, R. Novakovič, E. Madjeruh, B. FrSlich, B. Dozet, J. Vragovič, J. Generalovič, A. Mesaroš, 2. Vor-kapič, I. Tot, M. Vuksanovič, M. Kozina i V. Vrlinič. Starešina župe br. Sablič održao je govor o sokolskim idealima, oduševivši prisutne, koji su se razišli sa po-jačanom voljom za rad na širenju uzvišene sokolske misli.
*
Sokolsko društvo Otočac održalo je godišnju skupštinu pred velikim brojem članstva, delegatom Saveza SKJ br. A. Nikoličem, pukovnikom i delegatom župe Sušak—Rijeka br. B. Ružičem, ko-je je toplo pozdravio zam. starešine br. M. Brakus, zahvaljujuči br. Savezu na pažnji ukazanoj sla-njem delegata. Napose zahvaljuje-br. Nikoliču na svemu što je uči-nio za sokolstvo u Otočcu, dok je bio starešina ovog društva. Njego-vom zaslugom podignut je 1 sokolski dom u Otočcu, koji je postao žarištem nacionalnog rada u ovo-me delu Like. Br. Nikolič zahvalio se na pozdravu I istakao svoje zadovoljstvo sa radom Sokola u Otočcu u novim prilikama, pozi-vajuči braču da I dalje ustraju u tom radu za dobro naroda i države. Nakon primljenih izveštaja iz kojlh se vidi da je rad bio aktivan u svlm pravcima, koliko je to bilo moguče, obzirom na poznate teškoče, izabrana je nova uprava, u koju su ušli brača P. Sekulič, M. Brakus, Lj. Dordevič, S. Boca, V. Karleuša, L. Križ, B. Brkovič, S. Zegarac, t dr. Ponovnim govorom delegata Saveza, br. Nikoliča, zaključena je skupština uz odušev-Ijeno klicanje sokolskim i nacio-aalnim idealima.
*
Sokolsko društvo Trsat održalo je godišnju skupštinu u prisustvu brojnog članstva i delegata župe br. V. Riegera. Starešina br. Ivan Pilepić istakao je značaj skupšti-ne, koja se prvi puta održava u novom sokolskom domu na Trsa-tu. Podvlači rezultate rada u minuloj godini, koji su i pored svih neprilika zavidni, napose u tehničkom pogledu, jer se broj vež bača u svima kategorijama stalno povečava. U novu upravu izabrani su, pored starešine Pilepiča, brača Bakarčič, Bonačič, Glažar, Hrvatin, Matrljan, Medič, Peltzer, Prešič, Ružič, Valenčič, Wolf, Veljačič, Blečič i Havliček. Uz pevanje „Oj Sloveni" i manifestiranje za sokolstvo i Jugoslaviju, zaključena je skupština.
*
Sokolsko društvo Okučanl. župa Zagreb, održalo je godišnju skupštinu, odlično posečenu od velikog broja članstva i prijatelja sokolstva. 2upu Zagreb zastupao je br. D. Ačimovič. Rad u prošloj godini bio je plodan, iako su prilike bile nepovoljne. Društvo je imalo us~ peha, napose od brojnih prireda-ba. U novu upravu izabrani su br. N. Durič, T. Balič, A. Budimir, D. Stojčevič, N. Pavlovič, i dr. Delegat župe govorio je o zadacima sokolstva.
*
Sokolsko društvo Gornja Radgona održalo je godišnju skupštinu pred velikim brojem pripadnika, čime je naročito podvučen značaj sokolskog rada na ovoj iz-loženoj tačei naše države. Društvo broji 156 pripadnika. Broj članstva se povečao. Vežbalo je 82 pripadnika. Odbor za gradnju doma radi na njegovom dovršenju, a Članovi dragovoljno kuluče po tri dana u godini. Društvo je učestvo-valo na svima priredbama u okolici. Prosvetni odbor priredivao je razne prigodne pretstave itd. Na-rodno-odbrambeni i socijalni otsek takoder su pokazali vidnog uspeha. Nadaren je veči broj siromašne sokolske dece i daka. Društveni inventar vredi 168.185 dinara. U novu upravu birani su K. Mavrič,
F.	Samec, F. Stanovšek, F. Pristavec, M. Prelog, P. JurSa, A. Pu-hlin, J. Svenšek, J. Sušeč, G. Brečko, H. Cinek, 1. Prelog, R. Burja, S. Cividini, I. Slekovac, J. Mario, M. Korošec, J. Sedlaček, M. Kurnik, G. Sušeč, A Kovačič, A. Korošec, F. Štrucl, L. Kriše, Dr. L. Boezio, P. Nemec, M. Potočnik i M. Kovačec.
♦
Sokolska četa Boljanlč, župa Tuzla, održala je godišnju skupštinu na kojoj se videlo da je o-vo jedna od najnaprednijih četa po uspešnom radu. Rad društva je krunisan podizanjem sokolskog doma u kome su smešteni Kreditna zadruga, čitaonica, kupatilo i dr. Najviše zasluga za gradnju doma imali su br. D. Vujasinovič, sveštenik i upr. škole br. S. Tadič. Na čelu nove uprave izabran je br. Risto Ristič, sveštenik.
*
Sokolska četa Goraždevac, kod Peči, održala je godišnju skupštinu. Rad je bio uspešan, napose u okviru učinjenih zaveta u SPP, od kojih su izvršeni sledeči: Pomog-nuta je mesna crkva trečinom do-brovoljnih priloga sakupljenih na dan seoske slave, kada je prireden javni čas i prigodno predavanleza narod o sokolstvu. Pohod na Kosovo izvršila su 24 člana čete. Ot voreno je na svečan način četno
strelište, na Dan Ujedinjenja. Povečan je broj članova, broj vežba-ča i broj biciklista. članovi su zasadili- 210 vočaka. U toku su i ostali radovi, na sadenju drveča i žive ograde oko crkvenog zemlji-šta. Zaključeno je da se ove godine na svečan način proslavi deset-godišnjica opstanka čete osveče-njem četne zastave. Četa če nasto-jati da nabavi i nekoliko glazbe-nih instrumenata i da osnuje otsek za spremanje sokola-vojnika. U novu upravu su izabrani brača B. Radevič, M. Koričanac, S. Bukumi-rovič, J. Miletič, i dr.
*
Sokolska četa Gaboš, kod Vin-kovaca, održala je godišnju skupštinu u prisustvu lepog broja članova i delegata matičnog društva iz Vinkovaca, br. A. Nikoliča, pu-kovnika, koji je održao zanosan patriotski govor, ističuči značaj sokolstva po jugoslovenstvo u današnjim prilikama. Izabrana je nova uprava, na čelu sa br. M. Petrovičem, sveštenikom.
$
Sokolsko društvo Tučepl (Dalmacija) održalo je godišnju skupštinu koja je bila brojno najbolje posečena od kako postoji društvo. Uz sokole posetili su skupštinu i delegati ostalih nacionalnih organizacija, koje je pozdravio o-duševljenim rečima starešina br. Stojkovič. U ime župe Split prisu-stvovao je br. Zvonko Barišič, koji je takoder govorio o sokolskom radu u današnjim prilikama. Izabrana je nova uprava na čelu sa dosadanjim starešinom br. Stojkovičem, koja če nastaviti radom za sokolske i narodne ideale, upr-, kos svima preprekama, jer su Sokoli iz Tučepa kae i sva njihova brača širom Otadžbine, svesni toga, da samo takvim radom mogu da se oČuvaju i ojačaju tekovine naše teško stečene slobode i Ujedinjenja,
*
Sokolska četa Popovac, župa Osijek, obnovljena je 11 o. m. nas-tojanjem brače T. Mandiča, M. Pačarisa i A. Selihova, kada je u-jedno održana i godišnja skupština. Na osnivačkoj glavnoj skupštini govorio je zanosno o sokolskom radu br. Mandič, posle čega je birana nova uprava u koju su ušli A. Selihov, M. Pačaris, T. Man dič, I. Radovanovič, M. Mihajlov, Lj. Radojkovičeva, M. Štasni, A. Vidovič i dr. Odmah se upisalo oko stotinu članova, a sakupljeno je 600 dinara dragovoljnih priloga. Čitaonica fabrike cementa u Po-povcu rešila je, da se priključi so-kolskoj četi sa kapitalom od 2.000 dinara.
*
Sokolsko društvo Senta održalo je godišnju skupštinu pretprošle nedelje. Kao delegat župe Novi Sad prisustvovao je br. Miro Mandič, koji je u podužem govoru *• stakao teške prilike u svetu i po-trebu što agilnijeg rada u sokola-ni i van nje. Izabrana je nova uprava na čelu sa dosadanjim starešinom, br. Dr. M. Kneževičem, advokatom.
*
Sokolsko društvo Maribor !, po-
znato pod imenom „Pivkova sokolska družina", održalo je brojno posečenu godišnju skupštinu, koju je otvorio starešina br. J. Mohorko, sečajuči se osnivača društva br. Dr. Ljudevita Pivka, po čijim tragovima društvo ide več deset go-dina. Rad društva bio je agilan u svakom pogledu. I ove godine ode-nulo je društvo lep broj siromašne sokolske dece. Kroz prošlih deset godina društvo je nabavilo vežbačkih sprava i ostal^g inven-tara za 182.000 dinara. Broj pri-
padnika je dosegao 600. U novu upravu izabrani su brača Mohorko, Jurce, Cijenška, Bavčar, Še-merl, Sosič i dr.
*
Sokolsko društvo Sušak—Rijeka održalo je skupštinu 21 janua-ra. Razmatrajuči rad društva u prošloj godini, možemo biti zadovoljni sa njegovim uspjehom. A brača i sestre su ove godine u re-kordnom broju prisustvovali skupštini. Zato, vjerujuči u poslovicu, „Na muci se poznaju junaci“, moramo da se u borbi, nametnutoj u sadanjim prilikama, odhrvamo i o-branimo.
U bratskom sporazumu birana je nova uprava, sa prokušanim bratom starešinom kap. Ivanom Perovičem, sa I. zamjenikom br. Marijanom Borasom starim borcem, a kao II zam. biran je brat Anton Šuštar, vrstan tehnički voda našeg naraštaja.
*
Četa Lički Čitluk, društvo Gos-pič, održala je skupštinu 21 ja-nuara. Ova četa radi dobro a članova na skupštini bio je odaziv odličan, što je znak, da sa novom upravom, na čelu sa bratom Kraj-novič Milanom, uz ostalu braču uprave, biče zajamčen rad i za bu-duče.
*
Četa Velika Poplna, društvo Gračac, na svojoj godišnjoj skupštini birala je novu upravu, sa br. Stojisavljevič Nikolom kao starešinom. Ima nade da če ova četa tekom ove godine marljivim radom dostlči željeni uspjeh, jer su izabrana brača i do sada pokazala volju za rad.
I
Sokolsko društvo u Staroj Pazov! održalo je godišnju skupštinu, u prisustvu velikog broja članstva i' ctelegata župe Beograd. Konstatovan je uspešan rad u svima pravcima. U novu upravu birani su br. Karlo Dolinaj, D. Divjak, B. Mušicki, P. Pečkovski, V. Deh, D. Tešič, B. Pejič, Ivan Ga-jič i dr.__________________________
Smučarski tečaj • Saveza Sokola na Kopaoniku
Smučarski tečaj Saveza Sokola K. J. za naprednije naraštajce jugoistočnih župa, završen je. Pokazalo se je da je materijal u tečaju bio odličan, te da i u buduče treba održavati ovakve tečajeve, koji ne koštaju mnogo. Tečaj je trajao sedam dana, do 18 februara, a pohadalo ga je 23 naraštajaca, iz sokolskih župa Beograd, Novi Sad, Sarajevo, Skoplje I Tuzla.
U ovom tečaju radilo se na terenu i teorijski, tako da je sa naprednijim naraštajcima predena moderna tehnika (po fran» cuskom takmičarskom metodu), dok je sa početnicima obradeno osnovno smučarsko znanje (takoder na bazi nove škole). Uspeh je zadovoljio u svakom pogledu.
Tečaj je vodio savezni smučarski vodnik, Stevan Kandlč, a predavali su još Branko Polič, za-menik saveznog načelnika, Bora Jovanovič i dr. Vojin Smodlaka, referenti Minist. fizičkog vaspita-nja naroda. Na terenu su pomagali Miran Cizelj, bivši državni prvak u smuku i Franta Dvoržak, naš poznati smučarski skakač.
Na kraju tečaja priredene 'u utakmice naraštajaca u smuku na 2000 metara, sa visinskom raz-likom od 180 metara. Prvi se pla-sirao Hester Miroslav iz Sarajeva, sa vremenom 3,08, drugi Le* bedev Igor iz Beograda sa 3,10 i treči Bloudek Miloš iz Beograda, u vremenu 3,15.
I. Spdlafptr
Strana 7
- ; -=3»
Čifaj
uci novine
Kakve su prilike u „HRVATSKOJ SE L J AČKOJ ZAST1TIU, I kakvih sve elemenata Ima u njo j. najbolje dokazuje govor samog Dr. V. Ma-čeka, održan prilikom nedavne smotre časnika te Zaštite, u Zagrebu.
G.	Dr Maček Je naravno veličao Zaštitu i njene ciljeve, ali ko ume da čita. može da posv$ jasno pri• meti, da je u više mahova ciljao na nerede u Zaštltl i na njena nasilja, te na svakojake elemente koj) su se u nju uvukll, a koji i njemu samo me zadaju dosta gla-vobolje... G. Dr. Maček Je govo-rlo na pr. o „pojedincima koji ne mogu biti kao drugi ljudi‘, I koji, „kao tatovi u selu, Hi kao pijanke, narušavaju ugled I mir ci-jelog sela', podvlačečl da „ima kojekakvih ljudi i kojekakvih elemenata, koji tele učiniti smutnju“. Prema izveštaju „Hrvatskog dnevnika", Dr. Maček je spomenuo i cneke događaje', — svakako neugodne za Zaštitu, — / kazao, da Zaštita „ne sme nastupati kao su-dac, koji kažnjava'. Konačno je izjavlo, da Zaštita ima danas mnogo članova, ali ih ne mora toliko imati, ako svi ne budu na svome mjestu. Može se i polovica brisati, ali ono što ostane mora biti disciplinirano. Bolje je Imati pet discipliniranih, nego U bataljon nediscipliniranih
Kad se, dakle, sabere sve skupa, Izlazi, da je I sam Dr. Maček u srcu ubeden, da bi najbolje bilo da se bar polovlna Hrvatske zaštite briše; a možda još bolje, kad bi se, Iz svakog bataljona izvuklo pet discipliniranih, pa da tek on-da stvar bude u redu...
! *
Nečuvene stvari mogle su da se
čltaju u našim novlnama prilikom aedavnog pretresa po aferi „A-genclje Fournier*. Optuteni poslanik Pantovič, koji je. u svoje vreme, podneo poznatu Interpela-clju po toj stvari, tvrdio Je na pretresu, da je ta agencija, koja je imala prostorlje u palati »Vre* mena", radila u dogovoru sa ta-dašnjlm direktorom »Vremena". Dragomirom Stojadinovlčem, bratom tadašnjeg pretsednika vlade, te da je sistematski širila u svetu najštetnije vesti o našo) zemlji, kao n. pr. o nemlrima u Slovenač-koj, o torne da je naša država prenela zlato Narodne banke u A-meriku, da Hrvati trate protektorat neke tudje sile itd. I sem toga je poslanik Pantovič ustvrdlo, da je u prostorijama te agencije, u palati „Vremena", policija otkrila čitavo skladlšte razllčitog orulja.
Parnica još nije završena, jer Je Pantovič naveo čitav niz svedoka, da sve to dokaže, a sud je to prl-hvatio. Medjutim, ako se I polovi-na od svega što je izneseno dokaže, stvar je više nego strašna i povlači sa sobom kategoričko pitanje, — hode li neko odgovaratl za sve to, tli če se sve svršiti na novinskom pisanju? A ako nije tačno, a Ipak se iznose ovakvc strašne stvari, onda se to isto pitanje okreCe prema drugoj strani...
*
„flrvatsk! Dnevnik', u broju od
21 iebruaia piše:
„Trebamo i ml, a i drugi biti na čistu, da Hrvati izvan Hrvatske ne mogu I ne smiju biti predani na milost I nemilost. Režira nepravednosti Ima se skršiti ne samo u Hrvatskoj nego I u cijeloj državnoj za-jednicl."
Vrlo dobrot ali zašto su onda 'Jugosloveni u Banovini Hrvatskoj predani polpuno na milost I nemi-
lost, i to ne Dr. Mačeku, g. šuba-šiču i zakonitim vtastima, več naj-gorim tipovima koji su se uvukli u „Hrv Zaštitu"? 1 kad če se taj, režim nepravednosti џ Banovini Hrvatskoj več jednom skršiti?
*
U Beogradu Izlazi s vremena na vreme jedan, doduše nevidljlv list, koga malo ko čita, ali čije se pisanje u velike prenosi u fran-kovačke llstove, pa im služi za sejanje otrova prottv Srba i protiv Jugoslavije. Stvar je slična slučaju JHrvatske svijestr, od koje je takode iztšao svega jedan broj i koju je u Hrvatskoj malo ko či-tao, ali se zato medu Srbima u-potrebljavala za sejanje zle krvi. Da posluii svojim trankovačkim savetnidma, a sve pod vidom ra-dikalskog srpskog patriotizma, taj list napada čak i biskupa štros-majera, što frankovački listovi takoder oduševljeno prenose...
v
Zagrebačkl „OBZOR" javlja, da „u Argentini Hrvati čine preko 80 pošto od svih iseljenlka Jugoslavije. U poslednje vrijeme u Argentini vodi se sa stanovjte Strane L zv. jugoslavenska politika medu iseljenlclma. U okvir te politike spada I osnivanje .Jugosla-venskog centralnog školskog u-druženja" u Buenos Airesu. Društvo je povelo akciju da u svim mjestima v Argentini, u koj ima ima iseljenlka Iz Jugoslavije, os-nlva ikole".
I to je „Obzoru“ krivo! Radije, dakle, da hrvatska deca idu u strane, Hi ni u kakve škole, nego H u jugoslovenske...
*
„Deutsche Allgemelne Zeltung" objavljuje opis putovanja nekoga Majerhofera po Koruškoj, u kome se, na dugo i široko dokazuje, da u Koruškoj uopšte nema ni jed-nog Slovenca, več da tamo žive „Vindischi", čiji jezik je daleko bllžl ntmačkom nego li slovenač-kom I koji neče ni da čuju za Slovence, več jedino za Nemce!
Koliko II sve naroda nebi s tvorili od nas ovj naši „prijatelji", — samo da nas lakše progutaju, — a mi Im još izlazimo u susret da Je dtvotal..
*
Zagrebačka „HRVATSKA STRAŽA", koja sebe naziva najautorita-tivnljim propovednikom moralnog vaspitanja, donosi dopis iz Dakova, u kome se sa naročitim zadovoljstvom priča, kako su u Gundin-clma, kod Đakova, održani svato-vl, u koje je došlo. 500 zvanica i koji su trajali punih pet dana Prema epskom izveštaju „Hrvatske straže', za vrijeme petdnevne gozbe pojelo se šestero svinja, dvlje krave, 90 kom. živadi, 63 komada seljačkog kruha (preko 2C0 kg) i ogromna količina slatkiša. Za kolače Je potrošeno 40 kg. še-čera, 3 vreče oraha I 1000 jaja. Pored dobrog želuca Imali su svatov/ / izvanredno suho grlo, te su popih 1400 litara vina, 500 litara domače šljivovice, deset sanduka bezalkoholnog plća I 75 litara črne kafe“. — Z ati m se opisuju, ku-movl, darovi itd., — I zaključuje se, da se u Slavoniji ne pamte slični svatov).
Da smo ml takvu vest dobili, objavili blsmo je jedino kao primer nehrlšćanskog I neljudskog rasipanja I poučil) bi svoje čitao-ce, da bi bolje bilo da se taj, novec dao slromaslma, lli u neke druge korlsne svrhe. Medutlm „Hrvatska straža", koja sebe pret-stavlja kao organ duhovnih pa-
Glasovi štampe
»Glas Matice Srpske", koji iz-iazj u Novom badu, piše u poslednjem broju:
„Okupljeni dobri i najboljl Srbi, Hrvati i Slovenci trebaju sporazumnim nastojanjem stvoriti ko-načne preduslove za jednu novu Jugoslaviju, u kojoj če i Hrvati i Slovenci i Srbi biti u daleko večoj meri zadovoljni, nego što je do danas bio slučaj. Takvi preduslovl mogu se izgraditi samo na temelju potpune jednakosti i ravno-pravnosti! Ovom državora moraju od sada upravljati najboljl Srbi, Hrvati 1 Slovenci sporazumnim ra-dom I zajedničkim nastojanjem, da u ovoj državi bude uvek jed-nako dobro i Srbima i Hrvatima i Slovencima."
U „Polltid", od 22 februara, čitamo izjavu uglednog musli-manskog političara, Dr. šefkije Behmena u kojoj je, izmedu osta-log kazao;
„Meni je jednako drag Zagreb kao i Beograd sa svima njihovim manama i vrlinama. Za mene, medjutim, postoji samo jedna orijen-tacija, a to je jugoslovenska. Ju-goslovenstvo je uvek bilo osnova moje politike. Istina, jugosloven ska ideja, sada preživljuje jednu križu, ali je sigurno da če jugoslovenska ideja na kraju pobediti, r- jer „sada molemo", — kao što je pre kratkog vremena jedan naš uvaženi političar rekao, — „pu-rtom parom zagaziti u jugosloven-stv o".
IZ SOKOLSKOG DRUŠTVA
KOROŠKA BELA-JAVORNIK
Dne 11. II. je priredilo Sokolsko društvo Koroška Bela-Javor-nik, društvene smučarske tekme v smuku s Potoške planine po grebenu rovtov in do Rudne poti kjer je bil cilj. Smuk se šteje poleg društvenega prvenstva tudi kot sestavni del alpske kombinacije, katere drugi del, to je slalom, se bo vršil v nedeljo dne 25. II.
Proga je bila dolga 2.500 m z višinsko razliko 400 m. Bila je zelo težka in je zahtevala od tekmovalca veliko tehničnega znanja. Na startu se je pojavilo 14 tekmovalcev, med njimi že znan favorit in zmagovalec v nedeljskih tekmah v Laškem, talentirani br. Saksida Ivan, ki nas tudi sedaj ni razočaral in sigurno zasedel prvo mesto s časom 4,28. Naslednja mesta so zasedli: 2. Šmid Lado 5,51; — 3. mesto br. Praprotnik Martin 6,10; — 4. mesto br. Ravnik Zvonko, 6,41.
Poleg smučarskih in sankaških tekem za deco in naraščaj, ki so se izvedle že v pre.išnih nedeljah, je društvo za to tekmo pokazalo, da se zelo zanima za zimski šport in da je pod novim vodstvom po daljšem presledku zopet oživelo.
Поздоави Савезу Сокола K. J.
CA ГОДИШЊИХ СКУПШТИНА СОКОЛСКИХ ЈЕДИНИЦА
SOKO U AlEKSANDROVU Sokolsko društvo Aleksandrovo
održalo je dne 14 januara godišnju skupštinu, uz prisustvovanje veli-kog broja članstva. Interes je po-gotovo u Aleksandrovu za sokolski rad uvek na zavidnoj višini, jer uza sve poteškoče na otoku Krku, društvo je odlučilo uzdržati svoj položaj. Sa tnalom promenom bi-rana je uprava, na čelu sa br. Teo-dorom Zic uz prokušane borce.
stira, nema ni reči prigovora, več naprotlv sa oduševljenjem govori o „pustoj Panoniji“ I o „Д merskim svatovima"...
(Насгавак)
Сонопско друштво МариВор-Матица: Ca csojera тридесет дру-rora годашаега збора, шад>емо брагске поздраве Здраво! — Со-кол, Марибор — Матица.
*
Соколско друштво Апексинац:
Са своје годишае скупштиве у пуној соколској вериостн и зда-вости свомв дичном старешиап кличемо: Живео! Здраво! — Стз-решжна, Живојин П. Стевавовић. *
Сокопско друштво Котор: Са
главне годишше скупштиве uu-љемо својв братске поздрдве Здразо! — Старешина Виековдћ. •
Сокопско друштво Босиљград:
Са годишње свуаштине соколи из Боснљграда шаљу братсвом Са-везу срдачнв соколске поздразе: Здраво! — Соеолско друштво, Бо-сиљград.
Соколско друштво Бнјело По-
л>е: Молимо братски Савез да из-ручите врховаом Сгарјешинв Со-вола ■ Краљевиив Југосдаваје, Ње-говом Величанству Краљу Петру Другом, соволскн поздрав са ro-дишње скупштиве соколског дру-штва у Бијелом Пољу: Да ждви IberoBO Ведичанство Крал> Нетар Други! Здраво! — Старјешина Живко Анђелић.
•
Соколско друштво Карловац: Са
својв главне годишн>е скушдгме одржане дне 12 о. м. у присуству жупског старјешине брата Мар-ка Саблића и тајника брата Бо-жидара Дочкала, поздравд>амо братски Савез са искреним же-љама, да наше соколство очува и учврсти све своје,позацијр. и.-да. несебвчно, пожртвовно и успјеш-hq настави свој рад за корист н напредак народа, славу и велл-чину Огаџбинв. — Живило Ње-гово Величанство Крал> Петар Други! Здраво! — Тајник Д. Ко-вачевић, старјешина Др. Ј. Вари-ода.
*
Соколеко друштво Мандапина:
Са годишље скупштине желнмо братској Управи Савеза Сокола Краљевине Југославије 'свако до-бро и уопешан рад! Молимо да посвети особиту пажн>у и бригу тешким приликама за соколство у овим крајевима. Свесни и пуни наде у бол>а данв. остајемо и да-ље несебични радници за еокол-ске, југословенске и домовинске ндеале. Здраво! — Старешипа Антв П. Вдаховић.
Сокопско друштво Модрича:
Поздрављамо Вас са годишље скупштине, желећи Вам успјеха у данашњим тешким временима. Здраво! — Соколско друштво Мо-дрича.
*
Соколско вруштво Скопља I:
Са девете годишше скупштиае соколеко друштво Скопље I, у-пућује братском Савезу своје ис-крене соколске жељв и поздраве. Здраво! — Старешина, пуковннк Ивачић.
Сонолско друштво Врање: Са
соколскв годишшв окупштиие по-здравл>амо братски Савез и мо-лпмо да буде веран тумач нагае верности и оданости Првом Со-колу Његовом Величанству Кра-љу Петру Другом, кога поздраз-љамо са Здраво и живео! — Ста-решина, инас. Димитрије Крстић.
Соколско друштво Зепеника: Са
редовнв годишље скупштинв ео-колског лруштва Куги Зеленика поздрављамо братски Савез, уве-рени да ће чиств соколске идеје и осећаји пролрети у српа сва-ког чеетитог Југословена. Са иа-шим лепим соколгким здраво! — Старошина ПетровиК.
. Соколско друштво Прешево: “Л
годидац>е скупштине поздравл.ша братски Савез са братскам здра* во! —- Схарешина Трифуновић-
Соколско друштво Перлва 1Ду*
навска бановина): Са оснивачкв скупштиив Соколског друштва Перлез, шаљемо братски поздрав Здраво! —• За управу, старешкна ЈоцдК.
*
Сокопско друштво Загреб Vi
Сакуп.гепо члавство на редови* тој годишк>ој скупштанн по> дравља Савезну управу са оокол* ским Здраво! — Соко V.
Сокопско друштво Крк: Са глав*
не годишље скупштине Соколеао друштво Крк шаље соколскв Здраво! — Сграшина Жуклић.
Соколско друштво Босвнеки Пе»
тровац: Увек верии внсоким со» колсквм ндеалима, са своје ro» дишње скупштиие поздрављамо братски соколски Савез, с& искро-ним братским Здраво! — Сокол-ско друштво у Босанском П&-тровцу.
Сокопска чета Тучепи: Са ro*
дишње 7 скупштине у присуству делегата жупе, шал>еао вам брат« ске ноздраве у уверешу да here овој чети унапријед посвеглта пуну пажњу. Здраво! — Cxaps» шина Сгојковић.
Соколско друштво АндриЈевацз
Са своје редовнв годишње скуп-штине ооколк друштва Андријо-вац, упућују срдачнв поздраве: да живн југословенско соколство к слввенско соколство! — Здравз! — Сгарешина Драгол>уб Kepro* вић.
(Наставак у идукем броју)
PAŽNJA PRETPLATNICIMA
Upozoravaju se pretplatnid sa-veznih sokolskih listova, „Sokol« skog Glasnika", časopisa „Soko"! „Naše radosti", da je Savez Soko« la več davno likvidirao svoj če* kovni račun kod poštanske šte* dionice u Ljubljani, broj: 12.943» pa se mole da ne šalju pretplata na taj čekovni račun, več na sa« dašnji čekovni račun, Poštanske štedionice u Beogradu, broj 57.686.
УПОЗОРЕЊЕ!
Наш брат Тоиа C Војновић отворио je у* гоститељску радњу под називом
„ЦИК ЦАК“
у палати фонда чинов-иика Народне банке где је раније била кафана „ШИШКО". Краља А-лександра бр. 1 (улаз из нове улице). Своју радн.у уредио је на вр-ло модерној основи та-ко да he посетиоцима бити врло пријатно и приступачио а н од ин-тереса да посете <»у радњу где су цене pode врло скромне. По-зивамо Вас до виђења у бифеу
„ЦИК ЦАК"
Краља Александра 1
Zanimljivosti iz doma i sveta
Prošlih dana je jedan ugledni Švedski diplomata održao u Londonu predavanje, zašto Švedska nede aktivno da učestvuje na strani Finske. Predavač je ustvr-dio da je čitav švedski narod na strani Finske, ali da je ubeden, da joj na ovaj način može više pomoči, nego aktivnim ulaskom u rat. Od početka rata je Švedska pružila Finskoj ogromnu pomoč. Svi protuavijonski topovi u Helsinkiu su švedskog porekla i ajima upravljaju švedski tehniča-Ti. U Finskoj ima veliko mnoštvo švedskih dobrovoljaca i mnogo aktivnih oficira. Sve švedske fa-brike oružja rade neprestano za Finsku. Švedska vrlo dobro zna, da je ovaj način bolji, jer kad bi sudbinom Finske, ali je ubedena, da je ovaj nain bolji, jer kad bi sama stupila u rat, morala bi misliti i na odbranu sopstvene teritorije, a naročito na odbranu iz Vazduha. U Švedskoj se, naime misli, da postoji tajni ugovor iz-medu Nemačke i Rusije i da bi Švedska, kad bi ušla aktivno u rat, bila izložena nemačkoj voj-noj akciji, a naročito napadima \z vazduha.
*
Francuska štampa prldaje veli-ku važnost promeni u odnosima temedu Italije i Rumunije, koji postaju sve srdačniji. U Italiji se 6ada nalazi voda rumunskih o-mladinskih organizacija, Sidoro-vlcl, a govori se čak i o poseti Kralja Karola Rimu. „Temps“ ističe da je ranije italijanska politika simpatisala sa „Gvozdenom gardom* i ostalom fašističkom o-pozicijom, u Rumuniji, i da ie bila protivna zvaničnoj politici. Medutim su se stvari promenile otkad je Sovjetska Rusija došla na granice Karpata, pa Italija Iraži što srdačnije veze sa zva-fcičnom rumunskom politikom, nastoječl ublažiti i držanje Madžarske prema Rumuniji. U Rimu ne misle da je boljševička opas-nost za Balkan odstranjena, i lato Italija traži u Rumuniji, ko-ja je prva na udaru, što jače u-gorište protiv te politike.
Poslednje zvanično saopštenje engleskog admiraliteta javlja, da je prošle nedelje potopljeno 20 engieskih I neutralnih lada, naj-vedi broj od početka rata, u ied-noj samoj nedelji. Od tih je bilo h engieskih i 15 neutralnih lada, sa oko 86.000 tona. Na taj način je tonaža brodova, potopljenih od početka rata do sada, porasla ot-prilike na milion tona. Ipak je to mnogo manje, nego što je bila godine 1917, kad je nemački pod-
mornlčki rat bio na vrhuncu, lada su, u jednom samom mesecu gubitci iznosili 9,000 tona, a svake nedelje bilo je potopljeno oko 105 lada.
„Československy boj*, koji iz-lazi u Parizu, javlja u broju od 16 februara, nove podatke o go-milanju nemačkih trupa a Sio-vačkoj. List tvrdi, da je slovačka vlada dobila nalog od Nemačke, da najbržim tempom izgradi i uredi ceste koje vode na južnu granicu Slovačke i prema Polj-skoj, jednako kao i željezničke pruge. U Slovačkoj se opčemto očekuje, da če još pre meseca marta Nemci tražiti, da se prove-de opšta mobilizacija.
U Pragu je, pre nekoliko dana, umro najstarijj živuči pret-stavnik slovenske filologije, profesor praškog univerziteta, Fran-tlšek Pastrnek, u dubokoj starosti od 88 godina. Profesor Pastrnek je bio poznat u čitavom naučnom svetu, kao jedan od najboljih poznavalaca slovenskih jezika, a naročito se bavio odnosima slovačkog i češkog jezika. U svojim radovima se zani-mao i našim jezikom i našom kul-turom, a bio je nastavnik čitavom nizu jugoslovenskih studenata književnosti i filologije.
Državni statističkl ured a Nemačkoj je objavio podatke o stanju stanovnlštva n Rajhu. Prema tim podacima je, u maju 1939, Nemačka imala 79.634.408 Stanovnika, ali u to nisu ura-čunati stanovnici Memelske oblasti. Od poslednjeg popisa stanov-ništva, izvršenog u godini 1933, pučanstvo Nemačke se povečalo za 2.900.000. Prosečno na jedan kvadratni kilometar dolazi 136 Stanovnika. Glavni grad Berlin ima 4.343.000 Stanovnika.
U SPOMEN K. STANKOVIČA
Beogradsko pevačko društvo „Stankovič" je nedavno pošlo na gostovanje u Budimpeštu, pa ie tom prilikom dovelo u otadžbinu smrtne ostatke jednog od najve-čih jugoslovenskih muzičara, Kornelija Stankoviča, čije ime društvo nosi, i čija muzička dela su bila od neocenjivog uticaja na budenje nacionalnog duha, naročito medu Srbima. Smrtni ostaci Kornelija Stankoviča biče sahra-njeni u Beogradu, ove nedelje, na veoma svečan način.
l<z sokolsko# dcuHi/a ICadavac
Sokolsko društvo Karlovac priredilo je smučarske utakmice, na kojima se takmičilo u spustu na staži od 600 metara sa visinskom razlikom od 104 metra. Utakmi-ce su vrlo uspele, a prvo mesto su uzeli Trkulja Milorad (član), Ivoševič Nikola (naraštajai^, FrO-licb Branko (član) i Mrvoš Mi-San (nar.).
Društvo je priredilo prednjač-ke ispite, koje su sa uspehom položili braća Dokmanovič D.V.Z. Hajdin, M. Mrakovlč, A. Lončare-vič, N. Mamula, sestre D. Ambri-jevič, M. Badrič, S. Gruden i E. Maderuh.
*
Pretsednik društvene glazbe i gospodar doma, neumorni br. Josip Kopriva, proslavio je u kru-gu našega društva 60 godišnjica života. Društvo mu je poklonilo lepu plaketu i priredilo mu vrlo lepu i srdačnu svečanost.
U vezi sa time, primili stno od br. Koprive sledeča izjavu zahval-nosti:
„Vama svima, koji ste na tako lijep način ukazali mi svoju brat-sku ljubav prigodora moje 6ez-desetgodišnjice, najsrdačnije se zahvaljujem! Budite uvjerenl, da toga zaboraviti nikada neču i da ču I dalje ostati nepokolebljlvo vjeran sokolsko! Ideologiji, od čega me niko odvratitl neče! Zahvaljujem Vam se na krasnoj plaketi, koju sam stavlo na počasno mjesto, da svako a njoi vidi bratslcu ljubav. Još ječnom hvala svima, a napose bradi M. Sablidn I Dr. J. Varioll! Zdravo! Josip Kopriva.*
БЕСПЛАТНА ИЗДАЊА ДРЖАВ-HE ШТАМПАРИЈЕ У БЕОГРАДУ SA НАР0Д
Испуњавајући евоју напио-налну просветну дужност, Др» жавна штампарија је покренула посебну билиотеку у којој с времена на време, пригодом ка-квог народног славља, издаје у великим накладама дела опште-националног карактера, која де-ли бесплатно најширим народ-ним слојевима. Приликом про-славе 550 годишњице битке на Косову, Државна штампарија разделила је бесплатно народу на самом векадашњем бојишту 20.000 примерака књижице „Ко-сово'1 која садржи све народне песме из Вукове збирке о том страшном удесу, а ове године на дан великог народног про-светитеља Светога Саве, издала је 40.000 примерака књижицу
„За крст часни и елободу злат-ну“, са нродним иесмама из раз-них периода наше славне про-шлости и разних крајева наше уједињене домовине. Ова књи-жица, на 70 страница, садржи следеће песме: Свети Сава, Ко крсно име елави — ономе и по* маже, Пропаст царства српско-ra, Урош и Мрњавчевићи. Бој Црногораца са Махмуд-пашом, Ђерђелез Алија в Вук Деспо-товић, Сењанин Тадија и поче-так буне иротив дахија. Кн>и-жица је веома лепо опремљена и разделлна у најшире народне слојеве , а извесан број приме-рака резервисан је за поједнн-це који то затраже дописницом. — Осим тога Државна штампа-рнја је издала веома лепо о-премљени Катапог свих својих издања која се налазе у про даји, а који бесплатно разаши-л>е свима онима којм то затра-же дописницом. Адреса: Држав-на штампарија, Београд, Бран-кова 20.
Sadržina sokolskih listova
„SOKOLSKA MLADINA*
Broj 2 lista Omladinskog otse-ka ljubljanskog Sokola donosi zanimljiv sadržaj: Naša naloga, smer i cilj; — V novo leto (L Pelicon); — Razvoj češkog sokolstva do danas (J. Konstanpfel); — Kvišku Jugoslovani! (C. Masle);
— Vrh golice (Buh Alivoj); — Brat in sestra; — razne vesti, kri-žaljke I dr.
I 3 broj donosi nastavak članka Naša naloga, smer I cilj; — Kako nas iiiijo naSi' voejniki?; j **» Pomen пзгоЗпјђ noš (J. Tičar);
— Spomin (I. Pelicon); — razno itd. List ureduje br. Gojmir Pehani.
Opružne aparate za veslanje
I OSTALE SPRAVE ZA SOBNU GIMNASTIKU NABAVITE U NAJSAVRŠE-NUEM KVA-UTETU U
tvomfef rim-a a» tičkih sprava
J. OPAZEN
RIBNICA (Osnovana 1881 g.)
„SOKOLSKA VOLJA"
U broju 160 glasila Ljubljanskih Sokola izašao je značaj.m uvodnik: Pomagaj si sam, zani-mljive vesti iz dravskog sokolstva razni krači prikazi, feljton, a na prvoj strani donosi list sliku br. Stjepana Vrdoljaka, urednika „Sokola na Jadranu’'.
„BRATSTVO'
Primili smo broj 2 glasila sokolske župe Osijek sa sledečim sadržajem: Telovežba i naši sokolski programi (uvodnik); — Do-sitej Obradovič i naš narod, (feljton od Dr. I. Mamuziča); — Ota-rasimo se nesokolskog! (B. Sli-jepčevič); — Mi smo na pravom putu (Ing. M. Kvapil); — Pakt s Bugarskom i Balkanski sporazum; — O onom najvažnijem; — Broj-ne vesti Iz jedinica i okružja, iz slovenskog sveta i zemlje, nara-štajska strana itd.
Brat Soko, samostalan knji govođa-bilansista, koji govori i piše italijanski, nemački i francuski, a donekle i češki, a koji je bio do sada uposlen u svojstvu hotelskog direktora, knjigovode-bilansi-ste i korespondenta, 32 go-dine star, ostao je bez mesta zbog svog sokolskog i nacionalnog rada, pa traži na-meštenje. Obratiti se administraciji „Sokolskog Glasni-ka“.
Proti malokrvnosti
blijedodi, opdoj slabosti, slabog apetita, za regeneracijo krvi iza porodaja, u rekon-valescenciji I td. »FERODOVJM« je oproban i po-uzdan lijek. Orig. boca Din. 40.— franko prolzvada Mr. Ph. A. Mrkušid, apotekar n Mostaru, Banovina Hrvatska Dobiva te u svima apotekama.
Reg. S. Br. 08821»
Давна je зама у Фрушкој Гора J ИскорасШиШе зџмско сунце на Венцу 1
Туристични ДОМ
ДРУШТВА ФРУШКД ГОРА
отвооен |e прено целе године;
111 ...■иГ,..11 м ,	   ■■■..... .....
сво1им посетиоцима пружа
......   .'"'»»I" ■■      *ттт*мтшт i ■ '       
идеалан огмори боравак.
..      1 I "l' ■■■■<'■ "|П|	■...        . I..
ЦелокуШна дневна Sанеион сШаје од Дин. 40.— до
		
		
	:	
	ц:;|	
		
		
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M Smiljanid, Alekse Nenadovida 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčlč) — Odgovorni urednik Dr. Ljubomir Protid, Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — StamparUa „Luč", Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice NataKje ulica broi 100. TeL 31-773.